Predavanje Pathwork Vodiča Br.

204 1/13
Izdanje 1996.
20. oktobar 1972.

ŠTA JE PUT ?

Pozdravljam vas, dobrodošli prijatelji moji. Blagoslovi za svakog od vas. U ovoj

lekciji želim da govorim o tome šta ovaj put jeste, a šta nije.

Pre svega, želim da kažem da ovo nije nov put: postojao je u toliko mnogo različitih
oblika, od kako je i ljudi na zemlji. Oblici i načini se moraju menjati kako čovečanstvo
evoluira, ali osnovni put ostaje isti.

Prijatelji moji, pre nego što započnem sa objašnjavanjem šta predstavlja ovaj put,
želim da vas zamolim da se za sada ne bavite samim fenomenom komunikacije kao što je
ova. Jedina stvar koju je važno da shvatite na početku ovakvog poduhvata je da postoje
nivoi stvarnosti koje vi još uvek niste istražili i doživeli, i o tome biste u najboljem slučaju
samo mogli da teoretišete. No,teorija nije isto što i iskustvo, i bolje je da, za sada, ostavite
stvari takvima kakve jesu, nego da pokušavate da dodjete do definitivnog zaključka.
Upamtite da ovaj glas ne izražava svestan um ljudskog posrednika kroz kojeg vam se
obraćam. Osim toga, uzmite u obzir da u svakom čoveku postoji dubina koje on još uvek
ne mora biti svestan. U toj dubini, svako poseduje sredstva da prevaziđe tesna
ograničenja njegove ili njene ličnosti, i da dobije pristup drugim oblastima i bićima
obdarenim mnogo širim i dubljim znanjem.

Ovo nas dovodi do suštinskog pitanja šta ovaj put jeste. No, hajde da prvo
definišemo šta on nije.

Pathwork nije psihoterapija, iako se njegovi aspekti nužno bave oblastima kojima se
i psihoterapija bavi. U okviru pathwork-a, psihološki pristup je samo sporedna stvar, način
da se prevaziđu prepreke. Neophodno je raditi na konfuzijama, unutrašnjim pogrešnim
koncepcijama, pogrešnom razumevanju, destruktivnim stavovima, otuđujućim odbranama,
negativnim emocijama i paralisanim osećanjima, dakle na svemu onome na čemu i
psihoterapija pokušava da radi, i što postavlja kao svoj krajnji cilj. Nasuprot tome,
pathwork ulazi u najvažniju fazu tek nakon što je ta prva etapa završena. Druga i
najvažnija faza sastoji se od učenja kako aktivirati višu svest, koju svaka ljudska duša već
nosi u sebi.

Često se druga faza preklapa sa prvom koja se bavi prevazilaženjem prepreka, jer
je druga faza pathwork-a od velike koristi i čak preko potrebna za istinsko sprovođenje
prve. Ovaj prvi deo rada ne može biti uistinu uspešan ukoliko se kontakt sa duhovnim
jastvom ne koristi i ne kultiviše redovno. Međutim, kada i kako to može biti učinjeno, u
velikoj meri varira i zavisi od same osobe, njenih predispozicija, predrasuda i unutrašnjih
blokada. Što pre budete u stanju da upotrebite, istražite i aktivirate nepresušni izvor snage
i inspiracije unutar sebe, lakše i brže ćete savladati prepreke. Prema tome, sasvim je jasno
na koji se način ovaj put razlikuje od psihoterapije, iako izvesni aspekti koji se naglašavaju,
Predavanje Pathwork Vodiča Br. 204 2/13
Izdanje 1996.
20. oktobar 1972.

a ponekad čak i metode koje se koriste, mogu biti slične.

Ovaj put ne predstavlja duhovnu disciplinu praksa koja je apriori usmerena ka

dostizanju više duhovne svesti. Postoje mnogi metodi i prakse koji pokušavaju da dovedu
do spoznaje duhovnog jastva. Premda se koriste već oprobani metodi kako bi se
energično dostigao ovaj cilj, mnoge duhovne discipline ne obraćaju dovoljno pažnje na
oblasti ego jastva koje je potopljeno u negativnost i destruktivnost. Svaki uspeh ovako
postignut kratkog je veka i prava iluzija, mada neka od iskustava zaista mogu biti
autentična. Ali duhovno stanje dostignuto na ovakav jednostran način, nije stabilno i ne
može se održati ukoliko nije uključena kompletna ličnost. Pošto ljudska bića zaziru od
prihvatanja i rada na određenim oblastima u sebi, ona često pribegavaju bekstvu u prakse
koje obećavaju da je moguće izbeći suočavanje sa ovim problematičnim unutrašnjim
oblastima. Ukoliko o duhovnom putu razmišljate kao o vežbi meditacije radi nje same, u
ime dostizanja blaženog kosmičkog iskustva i svesti, tada ovaj put nije za vas.

Iskušenje da se spiritualne prakse iskoriste kako bi se ugrabili sreća i ispunjenje, a

izbegle već postojeće negativnosti, konfuzije i bol, veoma je veliko. Ali već sam ovakav
stav potire svrhu, jer on proizilazi iz iluzije i vodi u novu. Jedna od njih je da možete izbeći
bilo šta što u vama postoji. Druga iluzija je opet, uverenje da treba poricati ono što nosite u
sebi i plašiti ga se. Bez obzira koliko destruktivan bio, svaki unutrašnji aspekt može da se
transformiše. Samo onda kada izbegavate ono što se nalazi unutar vas, tada vaša iluzija
postaje zaista štetna i po vas i po druge.

Da sažeto ponovim ono što sam do sada rekao. Ovaj put, nije ni psihoterapija, niti
duhovni put u smislu u kom se taj izraz uobičajeno koristi, a u isto vreme on predstavlja
oba. Biće vam od koristi ukoliko na umu budete imali sledeće tri stvari dok razmatrate
mogućnost usvajanja ovog posebnog načina rada na svom putu.

Prvo, fenomen ove transmisije, bilo da ste zainteresovani za njega ili ne, verovali u
to ili ne, treba da smatrate sekundarnim po važnosti. Držite svoj um otvoren za mnoge
mogućnosti koje još ne razumete. Kako budete ulazili dublje u svoje sopstvene dubine i
doživljavali svoje unutrašnje bogatstvo i povezanost sa univerzumom, razumevanje i
duboko prosvetljenje će doći.

Drugo, ulaskom u pathwork, vi se ne podvrgavate terapiji. Vi započinjete putovanje

koje će vas voditi u nove teritorije vašeg unutrašnjeg univerzuma. Bez obzira na to da li ste
se podvrgavali terapiji – zadovoljavajućoj i uspešnoj, ili ne – ili ste duboko u nevolji i
potrebna vam je pomoć kako biste živeli svoj život na način koji donosi ispunjenje, ipak će
biti potrebno da još izvesno vreme obraćate pažnju uglavnom na one oblasti u sebi koje su
negativne, destruktivne i odstupaju od ispravnog. Možda vam se ne sviđa da to radite, ali
ako zaista želite da pronađete vaše pravo ja, jezgro sopstvenog bića odakle sve dobro
proizilazi, ovakav fokus je neophodan.

“Koliko vremena je potrebno” mogli biste upitati. Vreme koje je potrebno zavisi od
Predavanje Pathwork Vodiča Br. 204 3/13
Izdanje 1996.
20. oktobar 1972.

vašeg sopstvenog stanja uma ili osećaja, kao i od okolnosti vašeg spoljašnjeg života.
Kada vaše unutrašnje negativnosti budu prevaziđene, to će se, bez sumnje sasvim
očigledno odraziti i na vaš život. Put će vas prirodno voditi u druge vrednosti i
interesovanja. Cilj ovakvog puta nije da vas izleči od emocionalnog ili mentalnog oboljenja,
iako to čini veoma dobro što i jeste prirodan sled stvari, ali samo ukoliko uložite trud.
Međutim, ne biste trebali krenuti ovim putem a da vam je to svrha.

Treće, ne krećite ovim putem ukoliko očekujete da će to učiniti da zaboravite svoju

tugu I bol, ili da zataškate one aspekte svoje ličnosti koje najmanje volite ili čak uopšte ne
volite. To što u sebi ne volite uopšte ne mora biti “neurotično”. Može biti da ste sasvim u
pravu što vam se ne svidjaju ti aspekti, ali niste u pravu kada verujete da ste beznadežno
loši zbog njih. Ovaj put vas mora naučiti da se suočite sa svim onim što se nalazi u vama,
jer tek kada to učinite moći ćete istinski da zavolite sebe. Tek tada ćete biti u stanju da
pronađete svoju bit i svoje istinsko Božansko jastvo. Međutim ukoliko želite da pokušate
da pronađete svoju suštinu, ali pod prividom posvećenosti svojim duhovnim težnjama, a
istovremeno odbijate da se suočite sa onim što je u vama, šta god to bilo, onda ovo nije
put za vas.

Hajde da sada uđemo u detaljniji opis onoga što ovaj put iziskuje. Svako ljudsko
biće oseća unutrašnju žudnju koja je mnogo dublja od žudnje za emocionalnim i kreativnim
ispunjenjem, iako su ove dve prirodni deo dublje i suštinske želje. Možda bi najprecizniji
prevod ove žudnje bio osećaj da mora postojati neko drugo stanje svesti, koje mnogo više
ispunjava, kao i veći kapacitet za doživljavanje samog života.

Kada prevodite ovu žudnju u svesne izraze, možete biti uvučeni u izvesnu konfuziju
i kontradiktornost. Konfuzije i naizgled kontradikcije dolaze od dualnosti svesti koja
prožima stanje u kome se ljudski um trenutno nalazi. Dualizam je uvek prisutan. Ljudi
opažaju realnost u odnosima ili/ili, dobro ili loše, tačno ili netačno, crno ili belo. Ovakvo
opažanje života, u najboljem slučaju, pruža samo deo istine. Na ovaj način osoba može da
opaža samo fragmente stvarnosti, jer potpuna istina nikada ne može biti pronađena kroz
dualističku perspektivu. Istina uvek obuhvata mnogo više od onoga što se može sagledati
ovakvim, dualističkim poimanjem stvarnosti.

Jedna konfuzija bi mogla biti: “Žudim li ja to za nečim nestvarnim? Da li bi možda

bilo realnije i zrelije odustati od nje i prihvatiti da je život samo ovo dosadno, depresivno i
sivo mesto? Ne čujemo li iznova i iznova da je prihvatanje neophodno kako bi bili u miru
sa sobom i životom? Prema tome, stvarno bi trebalo da odbacim ovu žudnju.”

Put izlaska iz konfuzije može biti pronađen jedino ako načinite korak izvan dualizma
koji je nedvosmisleno prisutan u ovoj dilemi. Istina jeste da morate prihvatiti svoje
sadašnje stanje. Istina jeste da život, takav kakvim se manifestuje, ne može biti savršen.
Ali, nije ova činjenica ono što vas čini nesretnima već vaš zahtev da život bude savršen, i
takav u svom savršenstvu da vam bude dat. Ako odete dovoljno duboko, neizbežno ćete
otkriti da postoji deo vas koji poriče bol i frustraciju; mesto gde ste ljuti i prkosni, zato što
nema prisutnog autoriteta punog ljubavi, koji će eliminisati ova neželjena iskustva umesto
Predavanje Pathwork Vodiča Br. 204 4/13
Izdanje 1996.
20. oktobar 1972.

vas. Prema tome, istina je da je vaša žudnja za ovom utopijskom vrstom sretnijeg stanja
nerealna i da bi trebala biti odbačena.

Ali da li to onda zaista znači da žudnja sama po sebi potiče od nezrelih, pohlepnih ili
neurotičnih stavova? Ne, prijatelji moji, ne znači. Postoji unutrašnji glas koji vam govori da
postoji mnogo, mnogo više u vašem životu i vama samima nego što ste to u stanju iskusiti
u ovom trenutku. Kako onda možemo pronaći tu jasnoću o tome šta je stvarno, a šta je
lažno po pitanju vaše žudnje?

Želja je lažna kada vaša ličnost želi ljubav i ispunjenje, savršenstvo i sreću, ili
zadovoljstvo i ekspanziju kreativnosti bez plaćanja cene: najstriktnijeg konfrontiranja sa
samim sobom. Lažna je kada ne preuzimate odgovornost za vaše trenutno stanje, ili
stanje za kojim žudite. Na primer, ako sažaljevate sebe zbog svog neispunjenog života i
ako na bilo koji način krivite druge za svoje trenutno stanje, bez obzira koliko ti drugi nisu u
pravu, bilo da su to vaši roditelji, vaši vršnjaci, vaši saradnici ili život u celini, vi u stvari ne
preuzimate sopstvenu odgovornost. Ukoliko je to slučaj, vi tada na neki način takođe
priželjkujete da dobijete novo i bolje stanje kao neku vrstu nagrade. Možete pokušati biti
mali dobri poslušni sledbenik moćne figure autoriteta kako biste bili nagrađeni. Pošto
nagrada u stvarnosti nikada ne može doći spolja, bez obzira šta uradili vi se morate osetiti
razočarano, ogorčeno, prevareno i ljuto, i vi ćete opet iznova i iznova pribegavati vašim
starim, destruktivnim obrascima koji su zapravo odgovorni za stanje koje stvara vaša
neispunjena žudnja.

Žudnja je istinska kada krenete od pretpostavke da se ključ ka ispunjenju mora

nalaziti u vama; kada želite u sebi pronaći stavove koji vas sprečavaju da doživite život na
način koji ispunjava i daje smisao; kada žudnju shvatite kao poruku iz jezgra vašeg
unutrašnjeg bića koje vas usmerava na put koji će vam pomoći da pronađete svoje pravo
ja.

Međutim, kada je unutrašnja poruka pogrešno protumačena od strane negativne,

pohlepne, ličnosti, koja nije u stanju da daje već samo da zahteva, tada nastaje konfuzija.
Žudnja je tada postavljena u kanale neostvarivih magija fantazije. Vi pre verujete da
ispunjenje treba da vam bude dato, nego da ga sami ostvarite iskrenim i hrabrim
sagledavanjem sebe kakvi ste sada, čak i u oblastima koje biste najradije izbegli. Ukoliko
je životna situacija bolna i vi se branite besom, žalbama, i ostalim odbranama protiv čistog
doživljavanja tog bola, tada vi niste u istini u pogledu vašeg trenutnog stanja. Ali, ukoliko
jednostavno dozvolite bolu da postoji, i osetite ga bez igranja igara poput “on će me
uništiti”, ili “trajaće večno”, iskustvo će osloboditi moćne kreativne energije koje će sve više
raditi za vas u vašem sopstvenom životu i koje će otvoriti kanale ka vašem duhovnom
jastvu. Osećanje tog bola će vam takođe doneti dublje, potpunije i mudrije shvatanje veza
između uzroka i posledice. Na primer, uvidećete kako ste privukli taj određen bol. Takav
uvid možda neće doći odmah, jer što ga više budete silili, to će vam više izmicati. Ali će
doći ukoliko prestanete sa unutrašnjom borbom I opiranjem.

Nemojte odbacivati samu žudnju kao takvu. Shvatite je ozbiljno. U stvari, negujte je
Predavanje Pathwork Vodiča Br. 204 5/13
Izdanje 1996.
20. oktobar 1972.

i naučite da je razumete, tako da možete da sledite njenu poruku i krenete unutrašnjim

putem ka vašem jezgru; da prođete kroz taj deo koji želite da izbegnete, a koji je pravi
krivac i jedini odgovoran za vaše stanje koje je manje od ispunjenog i radosnog.

Ne odbacujte žudnju koja dolazi od osećaja da bi vaš život mogao biti mnogo više,
da biste mogli živeti bez bolnih, mučnih konfuzija i funkcionisati na nivou unutrašnje
elastičnosti, zadovoljstva i sigurnosti. To je stanje doživljavanja i izražavanja dubokih
osećanja i blaženog zadovoljstva, gde ste sposobni susresti se sa životom bez straha, jer
se više ne plašite sebe. Uvidećete da je sam život, čak i problemi koje donosi, radostan
izazov. Ukoliko vaši unutrašnji problemi mogu postati izazov koji životu dodaje malo
začina, mir koji usledi biće vam još slađi. Hvatanje u koštac sa ovim problemima daće vam
osećaj vaše sopstvene snage, dovitljivosti, i kreativne sposobnosti. Osetićete kako vaše
duhovno jastvo teče vašim venama, vašim mislima, u vašoj viziji i vašim percepcijama,
tako da će odluke biti donošene iz centra vašeg bića. Kada živite ovako, povremeni spoljnji
problemi su so vašeg života i postaju skoro prijatni. Ali periodi spoljašnjih problema će
postajati sve ređi, a miran, zadovoljan i kreativan život će postati uobičajena stvar.

U ovom trenutku najtužniji deo vaše čežnje je to što duboko unutar sebe vi znate da
vaše sopstveno telo i duša trenutno nisu čak ni kadri prihvatiti, a ni održavati intenzivno
zadovoljstvo. Zadovoljstvo postoji na svim nivoima: duhovnom, fizičkom, emocionalnom i
mentalnom. Međutim, duhovno zadovoljstvo, odvojeno od nivoa svakodnevnog
funkcionisanja je iluzija, jer istinsko duhovno blaženstvo obuhvata kompletnu ličnost.
Stoga, osoba mora naučiti kako da izdrži ovo stanje blaženstva. A opet, to ne može učiniti
ukoliko ne nauči da izdrži sve ono što je sada zaključano unutar psihe: bol, zlobu, pakost,
mržnju, patnju, krivicu, strah i užas . Sve ovo se mora prevazići. Tada i samo tada, ljudsko
biće može funkcionisati u stanju blaženstva. Vaša žudnja za doživljavanjem više
zadovoljstva je poruka da se uputite na put koji će vam pružiti mogućnost bivstvovanja u
blaženstvu.

Od stanja postojanja koje sam vam opisao, ne bi trebalo odustati kao od nečega
što je nerealno ili je samo pusti san. Ne morate odustajati od ovoga jer, sami ćete ga
zaslužiti i učiniti svojim, pažljivim preispitivanjem bilo čega što vas sprečava da ovo
iskusite. Ovo stanje već postoji u vama, kao skriveni neiskorišćeni potencijal unutar vas.
To nije nešto što vam neko drugi može dati, niti je to nešto što možete steći kroz učenje ili
napor. Ono će se razotkrivati prirodno kao posledica vašeg suočavanja sa mračnim
mestima unutar sebe.

Da ne bude nesporazuma: ovo nije lak put. Ali poteškoća nije utvrđena realnost,
zadata činjenica, ili nepromenjiv uslov. Poteškoća postoji samo u onoj meri u kojoj ličnost
ima interes da izbegava aspekte jastva. U onoj meri u kojoj postoji posvećenost da se
bude u istini sa sobom, da se suoči sa svakim delićem jastva, u toj meri poteškoća
iščezava. A ono što se u prvi mah činilo kao poteškoća sada počinje da bude izazov,
uzbudljivo putovanje, proces koji život čini tako intenzivno stvarnim i zdravim, tako
sigurnim i ispunjavajućim da ga se ne biste odrekli nizašta na ovom svetu. Drugim rečima,
poteškoća postoji isključivo zbog pogrešnog uverenja: uverenja da bi suočavanje sa
Predavanje Pathwork Vodiča Br. 204 6/13
Izdanje 1996.
20. oktobar 1972.

jednim delom jastva moglo indirektno značiti presudu o celokupnom jastvu koja ne može
biti tolerisana i prihvaćena. Na primer, mogli biste doći do zaključka da ukoliko je jedan
negativan stav isitinit, da je tada kompletno jastvo loše. Takvo uverenje čini suočavanje sa
jastvom teškim ili čak nemogućim. Stoga je neophodno isterati na svetlost dana uverenja
koja leže skrivena iza bilo kog snažnog otpora ili zgražavanja da se ide u mračne oblasti
jastva.

Ovaj put zahteva od osobe ono što su ljudi najmanje radi da daju: istinoljubivost
prema sebi, razgolićivanje onoga što postoji sada, eliminaciju maski i pretvaranja i
doživljavanje sopstvene gole ranjivosti. To je težak zadatak, a sa druge strane opet, to je
jedini stvarni način koji vodi istinskom miru i celovitosti. Jednom kada se odustane od
investiranja u pretvaranje i skrivanje, tada to prestaje biti težak zadatak i postaje organski i
prirodan proces.

Tako da je ovaj put istovremeno i najteži i najlakši. To samo zavisi od toga sa kog
stanovišta ga posmatrate i birate da ga doživite. Teškoća se može meriti s obzirom na
vašu iskrenost sa samim sobom. Prema meri u kojoj hoćete da budete u istini, put će se
pojaviti ni kao suviše težak, niti kao nešto što se, prema rečima nekih od njegovih kritičara,
bavi “i suviše negativnom stranom života i jastva.” Jer u biti, negativno jeste pozitivno.
Negativno i pozitivno nisu dva aspekta energije i svesti: oni su jedno te isto. Bilo koji delić
energije i svesti koji se u vama pretvorio u negativno, mora biti ponovo pretvoren u svoje
pozitivno postojanje. Ovo se ne može postići bez potpunog preuzimanja odgovornosti za
negativnost u vama samima.

Nevoljnost da se bude iskren prema samom sebi postoji čak i kod najiskrenijih ljudi.
Osoba može biti zapažena po svojoj iskrenosti, poštenju i integritetu na jednom nivou, a
opet, postoje nivoi gde to uopšte nije tako. Ovaj put vodi u još uvek skrivene, suptilnije
nivoe, koje je teško otkriti ali koji su svakako dokučivi.

Kako možete proceniti da li ova neiskrenost na dubljem nivou postoji u vama? To je

zaista veoma jednostavno. Postoji nepogrešiv ključ koji će vam, ako se odlučite koristiti ga,
dati nepogrešive odgovore. Taj ključ je: Šta osećate prema sebi i prema svom životu?
Koliko je vaš život ispunjen smislom, zadovoljstvom i izobiljem? Da li se osećate sigurno
kada ste sa drugima? Da li se osećate udobno po pitanju vašeg najintimnijeg “ja” u
prisustvu drugih, ili barem sa određenim ljudima sa kojima imate zajednički cilj? U kojoj
meri ste sposobni osetiti, pružiti i primiti radost? Da li ste uznemireni ozlojeđenošću,
teskobom i napetošću, ili usamljenošću i osećanjem izolacije? Da li vam je potrebna veća
količina aktivnosti kako biste ublažili teskobu? Zapravo, činjenica da ne osećate svesno
teskobu ni na koji način ne dokazuje da teskobu nemate. Mnogi započinju ovaj put bez
svesnosti da su teskobni, ali se osećaju mrtvima, utrnulim, ravnodušnim i paralisanim. To
bi mogao biti znak da je teskoba prevaziđena veštačkim procesom čiji je cilj bio da umrtvi
taj osećaj. Na ovom putu se ne može preskočiti korak koji će vas navesti da prvo osetite
svoju teskobu, a da onda osetite ono što ta teskoba skriva. Tek tada pravo oživljavanje
može uslediti.
Predavanje Pathwork Vodiča Br. 204 7/13
Izdanje 1996.
20. oktobar 1972.

Razveseljenost, entuzijazam, stanje radosti i jedinstvena mešavina uzbuđenja i mira

koji označavaju spiritualnu celovitost su rezultati unutrašnje istinoljubivosti. Kada su ova
stanja odsutna, tada i istinoljubivost, takođe, mora biti odsutna. To je tako jednostavno,
prijatelji moji.

Ako od svog života, i stoga od bilo kog puta kojim razmišljate da se zaputite,
zahtevate da zaobiđete svoju anksioznost i svoj bol, priznavanje svojih neiskrenosti, svoje
varanje, svoj prkos, svoje igre i svoje veće ili manje pretvaranje, tada je za vas bolje da ne
krenete ovim putem. Ali, ukoliko očekujete pravi napor i ako ste spremni da se zaputite na
ovo putovanje u sebe i otkrijete, priznate i iznesete na videlo šta god da pronađete u sebi, i
ako prizovete svu svoju istinoljubivost i posvećenost ovom putovanju, ukoliko nađete
hrabrosti i poniznosti da se ne predstavljate drugačijim nego što jeste, čak i u svojim
sopstvenim očima, tada imate svako pravo očekivati da će vam ovaj put pomoći da
shvatite život u potpunosti i da ispunite svoju žudnju na svaki zamisliv način. Ovo je realna
nada. Sve više i više ćete znati da je to tako.

Malo po malo, počećete delovati iz svog najdubljeg centra, što je potpuno drugačiji
doživljaj od delovanja sa vaše periferije. Vi ste do sada u tolikoj meri navikli na ovo drugo,
da čak ne možete ni zamisliti kako bi drugačije i moglo biti. Sada konstantno zavisite od
toga šta se dešava oko vas. Vi zavisite od uvažavanja i odobravanja drugih, od toga da ste
voljeni i od toga da ste uspešni po merilima spoljašnjeg sveta. Bilo da ste svesni toga ili
ne, vi se u sebi borite da osigurate da ćete dobiti sve ovo kako biste imali unutrašnji mir i
ispunjenje.

Kada delujete iz svog centra, sigurnost i radost izviru iz dubokog izvora unutar vas.
Ovo ni u kom slučaju ne znači da ste, kada se to dogodi, osuđeni da živite bez
odobravanja, uvažavanja, ljubavi ili uspeha. Ovo je još jedno dualističko pogrešno
razumevanje gde vi u stvari mislite “ili ću doživeti svoj centar i tada izgubiti svu ljubav i
poštovanje drugih i biti sam/a, ili, moram izgubiti svoje unutrašnje ja zato što ne mogu
zamisliti takav usamljenički život.” U stvarnosti, kada delujete iz oslobođenog centra svog
najdubljeg jastva, vi privlačite sebi svo izobilje života, ali vi od njega ne zavisite. Ono vas
obogaćuje i ono jeste ispunjenje legitimne potrebe, ali nije osnova života. Osnova života
se nalazi unutar vas.

U zdravom životu svakog ljudskog bića mora postojati razmena, intimnost,

komunikacija, uzajamna ljubav, uzajamno zadovoljstvo, davanje isto kao i primanje topline
i otvorenosti. Isto tako, svakom ljudskom biću je potrebno – u zdravoj proporciji – priznanje
onoga što on ili ona rade. Ali postoji ogromna razlika između želje za priznanjem na zdrav
način i zavisnosti do te mere od spoljašnjeg priznanja da ste bez toga nesposobni
funkcionisati u svakom trenutku. U tom drugom slučaju, “ja” počinje žrtvovati svoj integritet
na tragične načine – što košta previše. Tada je pravo ja izdato, a potraga za priznanjem
poražava samu sebe. Ovaj put je usmeren ka pronalaženju ovog centra, ove duboke
unutrašnje duhovne stvarnosti, a ne ka nekakvom iluzornom religioznom bekstvu. Baš
suprotno, ovaj put je neizmerno pragmatičan, jer istinski duhovni život nije nikada u
kontradikciji sa praktičnim životom na zemlji. Između ova dva aspekta iste celine, mora
Predavanje Pathwork Vodiča Br. 204 8/13
Izdanje 1996.
20. oktobar 1972.

postojati harmonija. Odricanje od svakodnevnog života nije istinska spiritualnost. U

mnogim slučajevima, to je samo druga vrsta bekstva. Za mnoge je lakše žrtvovati nešto i
kazniti sebe, nego se suočiti i nositi sa svojim mračnim aspektima. Osećaj krivice za ovo
drugo se konstantno iskupljuje pomoću samoodricanja što bi navodno trebalo predstavljati
ulaz u raj. A opet sa druge strane, ova krivica ne može biti obrisana ukoliko se osoba ne
pozabavi tamom unutar sebe, direktno. Tada žrtva i odricanje ne samo da postaju
nepotrebni, nego čak i u suprotnosti sa istinskim spiritualnim procvatom. Univerzum obiluje
svojim radostima, zadovoljstvima i blaženstvom: ljudska bića bi ih trebala doživljavati, a ne
odricati ih se. Nema tog odricanja koje će izbrisati osećaj krivice usled izbegavanja
pročišćenja duše.

Želeo bih pomenuti još jednu specifičnu karakteristiku unutrašnjih opstrukcija, sa

kojom se morate suočiti kako biste opstrukcije mogli prevazići. Neophodno je prvo shvatiti
da su sve misli i sva osećanja moćni agenti kreativne energije, bez obzira na to da li su
misli istinite i mudre ili lažne i ograničene. Isto tako, bilo da su osećanja puna ljubavi ili
mržnje, besa ili dobronamernosti, ispunjena strahom ili mirom - njihova energija mora
stvarati u skladu sa njihovom prirodom. Misli i mišljenja stvaraju osećanja, a svi oni
zajedno kreiraju stavove, ponašanja i emanacije koje za uzvrat stvaraju životne okolnosti.
Ove sekvence moraju biti povezane, shvaćene i u potpunosti prepoznate. Ovo je
esencijalni aspekt pathwork-a.

Vaš strah od sopstvenih negativnih osećanja je neopravdan. Osećanja sama po

sebi nisu strašna ili nepodnošljiva. Međutim, vaša uverenja i stavovi ih mogu učiniti
takvima. Ovaj proces je konstantno potvrđivan od strane onih koji slede ovaj put, zato što
nalaze da je najdublji bol iskustvo koje udahnjuje novi život. To oslobađa kontrahovanu
energiju i paralisanu kreativnost. To omogućava ljudima da osete zadovoljstvo u onoj meri
u kojoj su voljni osetiti bol.

Isto važi i za strah. Doživeti strah, sam po sebi, nije ništa što pustoši: jednom
doživljen, strah istog momenta postaje tunel kojim putujete, ne napuštajući osećaj straha
sve dok vas ne odvede do dubljeg nivoa stvarnosti. Strah je poricanje drugih osećanja.
Kada je izvorno osećanje prihvaćeno i doživljeno, čvor labavi. Prema tome, nikada nije
osećanje samo po sebi ono koje je nepodnošljivo. Međutim, vaš stav je taj koji ga čini
takvim.

Strah od vaših osećanja čini da se odsecate od njih. A tako se odsecate i od života.

Vaše spiritualno središte se ne može razvijati i manifestovati, a isto tako ni ujediniti sa
vašim ego jastvom ukoliko ne naučite da u potpunosti prihvatite sva svoja osećanja,
ukoliko ne dozvolite sebi da budete poneseni njima i naučite da preuzmete odgovornost za
njih. Ukoliko činite druge odgovornima za svoja osećanja, bićete vezani tim osećanjima, jer
ćete ih tako ili poricati ili ih destruktivno ispoljiti protiv drugih. Ni jedna od ove dve
alternative nije poželjna, niti vam i jedna od ove dve alternative može doneti ikakvo
rešenje.

Vaše spiritualno jastvo ne može biti oslobođeno ukoliko ne naučite da osećate svoja
Predavanje Pathwork Vodiča Br. 204 9/13
Izdanje 1996.
20. oktobar 1972.

osećanja, ukoliko ne naučite da prihvatite svaki deo vašeg bića, bez obzira na to koliko bi
on mogao biti u ovom trenutku destruktivan. Bez obzira što biste mogli otkriti koliko neki
deo vas može biti negativan, zloban, isprazan ili egoističan – suprotan drugim više
razvijenim aspektima vaše ličnosti – apsolutno je neophodno za svaki aspekt vašeg bića
da bude prihvaćen i da na njemu radite. Ni jedan aspekt ne bi trebalo izostaviti ili zataškati
u priželjkivanoj nadi da to više nije važno, ili da će na neki način jednostavno nestati sam
od sebe. Važno je, prijatelji moji. Ništa što postoji u vama nije nemoćno. Bez obzira koliko
skriven neki mračan aspekt bio, on stvara životne uslove koje morate osuditi. Ovo je jedan
od razloga zašto morate naučiti da prihvatite aspekte koji stvaraju negativno u vama. Drugi
razlog je, da bez obzira koliko destruktivan, surov i loš mogao biti, svaki aspekt energije i
svesti jeste u svojoj izvornoj osnovi oba - i predivan i pozitivan. Iskrivljenja moraju biti
preokrenuta u njihovu izvornu suštinu. Energija i svest mogu ponovo postati kreativni na
pozitivan način samo kada se svetlo spoznaje i pozitivne namere usmeri prema njima kao
cilju. Ukoliko to ne učinite, nećete moći ući u svoje kreativno jezgro.

Ovo je pathwork u osnovi. Ovaj put je težak samo zato što ljudi sa svojom sujetom
imaju pogrešne ideje o tome kakvi bi već trebali biti. Jedina poteškoća je vaša iluzija o
tome kakvi ste sada i kakvi biste trebali biti, i isto tako vaša iluzija da ne bi trebalo i ne
smete imati određene probleme i stavove. Ukoliko ne napustite ove iluzije i ne načinite
popis svega onoga što je u vama, moraćete ostati otuđeni od svoje sopstvene spiritualne
suštine. Ta suština je konstantno samoobnavljajuća; ona konstantno miri naizgled nerešive
konflikte. Vaša spiritualna bit vas snabdeva svim onim što bi vam ikada moglo biti potrebno
za življenje svog života i za ispunjavanje zadatka koji ste došli ispuniti svojim rođenjem.
Ona je vaše božansko središte. Prema tome, vi ste izraz svega što postoji – kompletne
svesti. Vi ostajete nepovezani sa njom, zbog toga što se isuviše plašite napuštanja vaše
male sujete. Stoga vaša žudnja nikada ne može biti ispunjena jer bez obzira na to što vam
obećavaju, ne postoji panacea – svemogući lek – koji vam može dati ono što vam je
potrebno i što s pravom želite, a da ne krenete putem u svoju sopstvenu tamu i prođete
kroz nju. Duhovne prakse, same po sebi, ne mogu vam ispuniti žudnju bez obzira koliko
praktikovali meditaciju i koncentraciju.

Takve prakse mogu biti korisne alatke kada se primenjuju kao dodatak ili uporedo
sa procesom suočavanja sa sobom, što vi po svaku cenu želite da izbegnete. Ukoliko ne
prihvatite to “ja” kakvo je ovog trenutka, u svojoj razgolićenosti, sa svom svojom mogućom
ružnoćom i zajedno sa vašom već postojećom lepotom, vi nećete moći otkriti kako vi već
jeste lepota koje još niste svesni, ali sa kojom čeznete da se povežete, da je shvatite i da
je izrazite.

To je onda pathwork, prijatelji moji. Veoma, veoma mali broj ljudi je voljan da krene
ovim putem. A još je manje onih koji ga slede do kraja. Većina ljudi se nada da će pronaći
neki drugi način da dostignu ispunjenje, da će naći put koji će zaobići njihove mračne
tačke. Oni ne žele znati da su upravo te mračne tačke one koje ih čine nesretnima i
usamljenima. Neki ljudi započnu svoje putovanje, ali kada priđu tim mračnim tačkama, oni
se povuku zgađeni sobom i okreću svu svoju destruktivnu energiju prema spolja, prema
onima koji im pomažu da nađu svoj put. Oni jednostavno ne žele da rizikuju u vezi sebe ili
da rizikuju pronalazeći put kroz sopstvenu tamu.
Predavanje Pathwork Vodiča Br. 204 10/13
Izdanje 1996.
20. oktobar 1972.

Ali oni koji budu imali hrabrosti da idu do kraja, strpljivo i bez popuštanja, kakva ih
samo slava očekuje u njihovom najdubljem centru!

Oni koji se uzdržavaju da idu do kraja obično su sprečeni zabludom da ukoliko nisu
svoje iluzorno savršenstvo, tada su beznadežno loši. Ovu pogrešku treba dovesti u
pitanje, razmotriti je i na njoj raditi. Ukoliko učinite to, tada ćete eliminisati važan kamen
spoticanja. Načinite mesta i za mogućnost da ove dve alternative nisu jedine. Budite
otvoreni da pronađete put iznutra koji će vam omogućiti da budete potpuno iskreni i da
vidite najgore u sebi a da na taj način ne izgubite veru u sebe. Iako ovo izgleda kao čudo,
u stvari jeste veoma logično. Desiće se upravo to da ćete, zbog toga što ste se suočili i
priznali najgore, pronaći svoju pravu vrednost.

Svako ko krene ovim putem trebalo bi da bude spreman za dešavanje ovog čuda.
Vi niste savršeni kao što biste želeli biti. Bez obzira na to koliko mnogo reči upotrebite
podržavajući teoriju o vašim ljudskim ograničenjima, ipak težite ka tome da sebe vidite sa
izvesnom dozom perfekcionizma. Ta tendencija mora biti ispitana. Onda se morate suočiti
sa strahom od doživljavanja određenih osećanja: moguće je da imate usađeno uverenje
da vas više neće biti ukoliko doživite neka od svojih najdubljih osećanja koja su, u stvari,
vaša “krv života”. Ovaj strah mora biti preispitan. Ukoliko ste voljni i spremni da otkrijete
sve o sebi, tada zaista stupate na put beskrajne lepote, mada ona ne znači da će na ovom
putu sve biti lako. Privremeni bol i patnja će se ispostaviti kao vaša najvrednija kapija ka
svetlosti i punoći življenja.

Put je veličanstven, kada ste već uznapredovali iznad početnih stadijuma na kojima
se borite sa svojim sopstvenim lažnim idejama koje uvek stvaraju dve potpuno
neprihvatljive mogućnosti. Kada se put otvori iz vaše unutrašnjosti, vi počinjete
doživljavati, možda čak po prvi put u svom životu, sopstveni potencijal postojanja, svoju
sopstvenu božanstvenost. Osetićete svoj potencijal za zadovoljstvo i sigurnost, svesnost o
sebi i drugima i stoga i nemerljivo veću moć da se povežete sa drugima, da ih shvatite i da
budete sa njima bez straha.

Inicijalna odluka da se krene putem kao što je ovaj, mora biti donesena realistično
ukoliko želite da sve funkcioniše. Da li ste voljni da se odreknete iluzija o sebi i o svojim
očekivanjima – koja dolaze iz vašeg otpora da napustite samoobmanjivanje – u pogledu
onoga šta bi drugi trebali za vas učiniti. Da li ste voljni odbaciti svoje lažne strahove o tome
kakva osećanja bi trebalo ili ne, odnosno mogli ili ne doživeti? Ukoliko se obavežete prema
sebi da u potpunosti prihvatite sve ono što vi sada jeste i nastavite sa upoznavanjem sebe
u oblastima u kojima se još uvek ne poznajete, otkrićete da je to najuzbudljivije i
najznačajnije putovanje u sopstvenu dubinu. Dobićete svu pomoć koja vam može biti
potrebna, jer niko ovakvim putem ne može ići sam.

Kada se vaš duhovni centar počne manifestovati, kada se vaša ego svesnost počne
integrisati sa njim, počećete se osećati “prožetim životom”, kao da vas je prožeo neki duh.
Vaš će život postati spontan i neusiljen tok .
Predavanje Pathwork Vodiča Br. 204 11/13
Izdanje 1996.
20. oktobar 1972.

PITANJE: Na koji je način ovaj put bio drugačiji u prošlim erama i kulturama?

ODGOVOR: Razvoj čovečanstva je u prošlim vremenima zahtevao drugačiji pristup.

Na primer, ljudi su u srednjem veku bili skloni da ispoljavaju svoje okrutne impulse. Nisu
bili sposobni da se u dovoljnoj meri odvoje od svojih impulsa kako bi mogli da ih
identifikuju, prihvate kao svoje i da preuzmu odgovornost za njih. Osetili su prisilu da
dozvole eksploziju ispoljavanja i postanu u potpunosti obuzeti njima. Stoga je ljudima bio
potreban striktan spoljašnji autoritet kako bi držao njihovu nižu prirodu pod kontrolom. Tek
onda kada je ljudska ličnost postala sposobna da primenjuje samokontrolu, tek tada je
sledeći evolutivni korak mogao biti načinjen. Preteranu kontrolu sada treba popustiti.

U prošlim vremenima prosečna osoba je bila predaleko udaljena od svog jezgra da

bi mogla tražiti duhovni život unutar sebe; to je moralo biti projektovano ka spolja. Ova
nesposobnost da se preuzme odgovornost za sebe je potom vodila ka stvaranju
spoljašnjeg đavola koji bi zaposedao osobu, i spoljašnjeg Boga koji bi joj tada pomagao.

Sada se sve ovo promenilo. Na primer, najveća prepreka današnjeg čovečanstva je

egoistični ponos. Ljudi su postigli mnogo toga snagom ega. Njima je bilo potrebno da
razviju ove snage kako ne bi više bili neodgovorna, bespomoćna deca. Ali ove snage sada
moraju biti praktikovane iz unutrašnjosti duhovnog centra osobe, a ne da budu pripisivane
egu. Ponos ega to čini teškim. Pojavljuju se pitanja kao na primer: “Šta će drugi reći? Hoće
li me smatrati naivnim, glupim ili laikom?” Zadatak svake osobe danas je da prevaziđe ovaj
ponos i ovu zavisnost od mišljenja drugih. Koliko često osobe izdaju svoju duhovnu istinu
izgovarajući ono što bi trebalo biti inteligentno, a da se nikada čak ni ne usude da dozvole
svom božanskom jastvu da ih inspiriše! Ovo su kriterijumi puta u današnje vreme.

Svakom nivou u evoluciji spiritualne svesnosti je potreban drugačiji pristup, ali je cilj
uvek isti. Međutim, postoji jedan izuzetak. U svakoj eri je uvek postojao mali broj ljudi koji
su bili mnogo razvijeniji nego što je to mogla poimati jedna prosečna osoba. Za njih je put
uvek bio isti. Ta nekolicina ljudi je formirala tajna društva koja su bila nepoznata i ni
najmanje popularna. Grupa kao što je vaša takođe ne može biti popularni pokret, jer i
danas postoji veoma mali broj ljudi koji su sposobni ili voljni slediti put kao što je ovaj. Ali
sigurno je da danas ima mnogo više onih koji bi to mogli činiti, nego što ih je bilo u prošlim
vremenima; mnogi bi mogli, ali će biti jako malo onih koji će to učiniti.

Ja ću se sada povući iz ovog posrednika kroz kojeg mi je omogućeno da se

manifestujem. Velika duhovna moć štiti ovu grupu. Ovo se može činiti neshvatljivim ili
primitivnim verovanjem za neke od vas, a opet to jeste stvarnost, prijatelji moji. Postoji ceo
svet iznad sveta kojeg vi poznajete, vidite i dodirujete. Samo ukoliko budete istraživali
sebe, i budete išli u svoje jezgro, srešćete se sa tim svetom i on će vam se razotkriti u
potpunoj realnosti i potpunoj slavi. Taj svet postoji i unutar i oko vas i inspirisaće vas iz
svoje sopstvene potpune mudrosti kako budete posegnuli za tim.
Predavanje Pathwork Vodiča Br. 204 12/13
Izdanje 1996.
20. oktobar 1972.

Budite blagoslovljeni, svako od vas. Vi koji želite da se posvetite svom unutrašnjem

biću i iskoristite dobrobit pomoći koju vam može priti ovaj specifičan put, blagoslovljeni ste
i vođeni na svakom koraku; a oni od vas koji još uvek ne žele da načine ovaj korak ili su
privučeni nečim drugim, takođe su blagoslovljeni. Budite u miru.
Predavanje Pathwork Vodiča Br. 204 13/13
Izdanje 1996.
20. oktobar 1972.

Za informacije i učešće u aktivnostima Pathwork-a širom sveta, molimo pišite:

The Pathwork® Foundation

PO Box 6010
Charlottesville, VA 22906-6010, USA
Tel: 1-800-PATHWORK, ili
Posetite: www.pathwork.org

Sledeće napomene predstavljaju uputstvo za upotrebu imena Pathwork® i materijala ovih predavanja.

Zaštićeno ime/Oznaka usluge

Pathwork® je registrovana oznaka usluge čiji je vlasnik Pathwork Fondacija i njena upotreba nije
dozvoljena bez prethodno izražene saglasnosti Fondacije u pisanoj formi. Fondacija ima isključivu diskreciju
da drugim osobama ili organizacijama, kao što su filijale ili ogranci, odobri pravo upotrebe Pathwork®
znaka.

Autorska prava

Autorsko pravo nad materijalom Pathwork Predavanja Vodiča je isključivo vlasništvo Pathwork
Fondacije. Ova predavanja se mogu kopirati uz pridržavanje pravila Zaštićenog imena Fondacije, Zaštićene
oznake usluge i Autorskih prava, međutim tekst se ne može menjati ni skraćivati na bilo koji način, niti je
dozvoljeno uklanjanje napomena o zaštićenom imenu, zaštićenoj oznaki usluge ili autorskog prava. Od
korisnika reprodukovanog materijala se mogu naplatiti isključivo troškovi reprodukcije i distribucije.

Smatra se da je bilo koja osoba ili organizacija koja koristi zaštićeni znak usluge ili materijal koji podleže
autorskom pravu Pathwork Fondacije, pristala da se pridržava pravila Zaštićenog imena Fondacije,
Zaštićene oznake Usluge i Autorskih prava. Za dobijanje informacija ili kopije ovih pravila, molimo
kontaktirajte Fondaciju.