Боса нова је врста популарне музике настале у Бразилу крајем педесетих која је касније

захваљујући америчким (углавном џез) музичарима шездесетих достигла међународну

популарност. Одликује се лаганим самба ритмом, импресионистичким хармонијама, и финим
мелодијама. Основали су је бразилски композитор Антонио Карлос Жобим и певач-
гитариста Жоао Жилберто. Песник Винисиуш де Мораеш је написао стихове многих
Жобимових композиција. Почетком шездесетих амерички џезери су се заинтересовали за боса
нову. Саксофониста Стен Гец и гитариста Чарли Бирд су прво 1962. снимили албум "Jazz
Samba", а годину касније боса нова је достигла врхунац популарности са колаборацијом Геца,
Жобима и Жилберта на албуму "Getz/Gilberto". Песма са тог албума, "The Girl from Ipanema",
са Мораешовим стиховима и вокалом Жилбертове жене Аштруд, је добила награду Греми, и
постала светски хит. Од тада су многе друге Жобимове песме почели да изводе разни
амерички певачи и музичари, на пример Ела Фицџералд, Сара Ван, и чак и Френк Синатра.

Istorija kaže da je ovaj muzički pravac nastao na plažama Rio de Žaneira kada
se grupa mladih studenata srednje klase (muzičari i umetnici) sakupila kako bi
osmislila novi zvuk. Nežna samba bazirana na tradicionalnoj brazilskoj muzici i
ritmu, američki džez i portugalska poezija. Ovaj spoj doneo je bosa novu.

Popularnost Bosa nove (ili skraćeno - Bosse) je eksplodirala 1959

godine - u Brazilu / / sa uspehom Gilberto-vog albuma Chega de
Saudade, a internacionalno sa izdavanjem nagrađivanog filma Marcel
Camus-a Crni Orfej (Orfeu Negro). Album sa muzikom iz filma sadržao je
pesme autora kao što su: Antonio Carlos (Tom) Jobim, Vinicius de
Moreas i Luiz Bonfá.

Bosa nova je novi format Sambe u kome

ritmička kompleksnost ovog žanra bila
svedena na svoje puke osnove,
transformisana u drugačiju, laganiju vrstu
ritma. Bila je prepuna neobičnih harmonija
i sinkopacija, sve izraže sofisticiranom
jednostavnošću. Svojevremeno su mali
ansambli izvodili Bosu; ali je ona idealno
bila izvođena od strane jednog pevača sa gitarom. Ova "nova moda" ili
"nov način" (približan prevod naziva "bossa nova") pevanja, sviranja i
aranžmana pesama bio je rođen u Rio de Ženeiru sredinom 50-ih.

Razvijena od strane Jobima, Gilberta i njihovih istomišljenika, Bossa

Nova je imala harmonijsko bogatstvo prethodno čuto samo u klasičnoj
muzici i modernom džezu. Govoreći o Jobimu u knjizi Música Popular
Brasileira, klavijaturista-aranžer Eumir Deodatoobijašnjava "On je uspeo
da po prvi put popularizuje muzičke forme koje su ljudima bile čudne za
slušanje". Kao primere, Deodeto citira Jobimovu Chega de
Saudade i Desafinado, naglašavajući da je potonja bila "harmonički
veoma razrađena".

Jobim je dodao nova uplitanja u dostojanstvenu sambu stvarajući zvuk

koji je u celini bio samo njegov. Govorio je "Te nove harmonije su
dolazile samo iz mene. Oduvek sam bio protiv establišmenta, protiv
normalnih harmonija. Bila je to veoma lična stvar. Naravno da sam
čuo Debisija i Ravela, ali oni nisu imali ovaj afrički ritam kao mi ovde".

Međunarodni uspeh Bosa nove bio je prvo veliko

globalno otkrovenje brazilske muzike i
muzičara. Bosa je postigla ogroman uspeh u
Severnoj Americi 1962. nakon izdanja Stan Getz-
ovog i Charlie Byrd-ovog albuma Jazz
Samba (koji je sadržao pesme Jobima, Bonfá,
i Baden Powella). I druge Bosom inspirisane LP-
je snimili su Herbie Mann, Paul Winter, i Coleman
Hawkins, između ostalih.

Pop i džez slušaoci bili su omađijani laganim

brazilskim pulsom i toplom lirskom lepotom na
"nov način". Tokom sledeće tri decenije, Bosa nova je imala ogroman
uticaj na džez i međunarodnu muziku, kao i na dolazeću generaciju
brazilskih kompozitora. Žanr je urodio velikim brojem trajnih (evergreen)
pesama neverovatne poezije, muzičke ekonomije i hormonijske
sofisticiranosti. Primera je iznenađujuće puno. Tako je jedan od
najpoznatijih hitova Garota de Ipanema (Devojka iz Ipaneme, Girl
From...), jedna od najpoznatijih pesama druge polovine XX veka.

Bosa nova je imala ogroman uticaj na američku muziku. U stvari, ona je

postala permanentni podskup džeza, i bezbrojni džez i pop kompozitori
su inkorporirali Bosa melodije, harmonije, ritmove i teksture u svoje
pesme tokom sledećih par decenija. Takođe, gitara je bila nanovo
otkrivena kao džez instrument, dobrim delom zahvaljujući inspirativnoj
svirci umetnika kao što su: Joăo Gilberto, Baden Powell, Luiz
Bonfá, Bola Sete, Laurindo Almeida, Oscar Castro-Neves,
i bosom privučen Charlie Byrd.

Značaj Bosa nove u evoluciji brazilske muzike je sam po sebi bio

ogroman. Nakon svojih zlatnih dana, od 1958 do 1964, Bosa je izgubila
momentum, ali se svaki muzičar koji je kasnije došao hranio njenim
sofisticiranim harmonijama. Mladi muzičari koji su pre
dolaska Bose tražili novine u svetu, sada su gledali oko sebe, u same
sebe. U godinama koje su sledile, mnogi muzičari, kada bi bili pitani o
počecima njihovog ozbiljnog interesovanja za muziku, odgovorili bi: "Pa,
sve je počelo sa Bosa novom".