STATIKA

Sučeljni i ravanski sistem sila

Izvod iz predavanja
Zoran Jovanović
 1

Sadržaj
Uvod _________________________________________________________________________________ 2
Osnovni pojmovi statike__________________________________________________________________ 3
Sila ________________________________________________________________________________________ 3
Sistemi sila __________________________________________________________________________________ 3
Aksiome statike ______________________________________________________________________________ 4
Aksioma 1 ___________________________________________________________________________________________ 4
Aksioma 2 ___________________________________________________________________________________________ 4
Aksioma 3 ___________________________________________________________________________________________ 4
Aksioma 4 ___________________________________________________________________________________________ 5
Aksioma 5 ___________________________________________________________________________________________ 5

Veze, primeri veza, aksioma o vezama ____________________________________________________________ 5

Glatka površ ili oslonac. ________________________________________________________________________________ 5
Gipko uže ____________________________________________________________________________________________ 5
Veza štapom _________________________________________________________________________________________ 6
Cilindarski zglob ______________________________________________________________________________________ 6
Uklještenje __________________________________________________________________________________________ 6

Aksioma o vezama: ___________________________________________________________________________ 6

Sistem sučeljnih sila u ravni _______________________________________________________________ 8
Grafičke metode slaganja sučeljnih sila ___________________________________________________________ 8
Metoda paralelograma _________________________________________________________________________________ 8
Metoda poligona sila __________________________________________________________________________________ 8
Grafički uslovi ravnoteže _______________________________________________________________________ 8
Teorema o tri sile u ravni: ______________________________________________________________________ 9
Grafičke metode razlaganja sila _________________________________________________________________ 9
Ortogonalne projekcije sila na ose ________________________________________________________________________ 9

Analitičko slaganje sila _______________________________________________________________________ 10

Analitički uslov ravnoteže sistema sučeljnih sila ___________________________________________________ 10
Primeri zadataka – sučeljni sistem ______________________________________________________________ 11
Ravanski sistem sila ____________________________________________________________________ 14
Moment sile za tačku ________________________________________________________________________ 14
Varinjonova teorema _________________________________________________________________________________ 15

Spreg sila __________________________________________________________________________________ 15

Teorema o paralelnom prenošenju sile __________________________________________________________ 16
Redukcija ravanskog sistema sila _______________________________________________________________ 17
Analitički uslov ravnoteže sistema proizvoljnih sila u ravni __________________________________________ 17
Primeri zadatka – ravnoteža ravanskog sistema ___________________________________________________ 18
Prvi domaći zadatak iz mehanike ________________________________________________________________________ 22
 2

Uvod
Mehanika je nauka o kretanju, mirovanju i uzajamnim dejstvima materijalnih tela. Deli se na mehaniku
čvrstih tela i mehaniku fluida.

Mehanika čvrstih tela deli se na mehaniku deformabilnih i meahniku krutih tela.

Mehaniku najčešće delimo na kinematiku, dinamiku i statiku.

Statika se bavi proučavanjem uslova ravnoteže (mirovanja) materijalnih tela izloženih dejstvu sila.

Arhimed (250. pne) i Njutn (1669.)

 3

Osnovni pojmovi statike

Sila
Mehanička sila je vektorska fizička veličina koja određuje mehaničko uzajamno dejstvo materijalnih tela.
Sila je određena svojim pravcem (nazivamo ga napadna linija sile), smerom i intenzitetom.

Intenzitet sile izražavamo u Njutnima (N). Njutn je izvedena jedinica koja se izražava pomoću osnovnih

jedinica . Kada silu predstavljamo na crtežu, predstavljamo je u pogodno izabranoj razmeri, pa ćemo,
na primer, silu od 5N nacrtati kao orijentisanu duž dužine 5cm, što znači da ćemo je predstaviti u

razmeri .

Mehaničke sile delimo na zapreminske i površinske sile. Zapreminske sile (gravitaciona, magnetna) deluju
“na rastojanju” i deluju na svaki element (delić) tela.

Površinske ili “kontaktne” sile deluju na materijalna tela preko površine tela. Delimo ih na spoljašnje i
unutrašnje. U statici se bavimo spoljašnjim silama, koje dalje delimo na aktivne i reaktivne (pasivne). Aktivne
su one sile koje mogu izazvati kretanje tela, a pasivne (sile reakcije ili otporne sile) to ne mogu, nego,
naprotiv, sprečavaju kretanje tela.

Ako sila na telo deluje u jednoj njegovoj tački, nazivamo je koncentrisanom silom. Ako spoljašnje sile na telo
deluju duž neke linije ili površine tela, govorimo o silama sa rasporedjenim (kontinualnim) dejstvom.

Telo na koje deluju spoljašnje sile nazivamo napregnutim (opterećenim) telom.

Kada na telo deluje više sila, kažemo da na njega deluje sistem sila.

Sistemi sila
Sisteme sila delimo na sisteme kolinearnih sila (kada sve sile imaju istu napadnu liniju), sisteme ravanskih
sila (napadne linije svih sila leže u jednoj ravni) i sisteme prostornih sila.

Posebno nam je interesantan sistem ravanskih sila i njime ćemo se najviše baviti. Odmah ćemo ovde napraviti
novu podelu na sisteme paralelnih sila, sisteme sučeljnih (sučeonih) sila i sisteme proizvoljnih sila.

U osnovne pojmove statike spadaju i aksiome statike.

 4

Aksiome statike
Aksioma je naučna istina jasna sama po sebi, koja se ne dokazuje.

Aksioma 1
Da bi kruto telo, na koje deluju dve sile, bilo u ravnoteži, potrebno je da te sile
imaju zajedničku napadnu liniju, jednake intenzitete i suprotne smerove.

Ovakav sistem sila naziva se “sistem uravnoteženih sila”.

Aksioma 2
Dejstvo datog sistema sila na kruto telo neće se promeniti ako mu se doda ili oduzme jedan ili konačan broj
uravnoteženih sistema sila.

Prva i druga aksioma imaju posledicu koja je važna u

rešavanju zadataka a glasi:

Dejstvo date sile na kruto telo ne menja se ako se napadna

tačka sile pomeri duž napadne linije sile. Sila je klizni vektor.

Aksioma 3
Ako u jednoj tački materijalnog tela deluju dve sile, njihovo dejstvo na telo neće se promeniti ako ih
zamenimo rezultantom određenom dijagonalom paralelograma čije su stranice te dve sile.

Rezultanta Fr nije nova sila koju smo mi dodali

postojećim silama F1 i F2. Rezultanta deluje
“umesto” sila F1 i F2, ona je njihov “vektorski
zbir”, a na telo deluje isto onako kako na njega
deluju sile F1 i F2 zajedno.

Rezultanta je vektorski zbir sila F1 i F2. Vektorski zbir nije običan zbir. Ako sila F1 ima intenzitet 3N, a sila F2
intenzitet 5N, to ne znači da će rezultanta obavezno imati intenzitet 8N, jer je njihov zbir. Vektorski zbir se
matematički zapisuje:
 5

Aksioma 4
Dva materijalna tela deluju jedno na drugo silama koje imaju isti intenzitet, zajedničku
napadnu liniju, a suprotne smerove. Ove dve sile, obzirom da ne deluju na jedno telo, ne
čine osnovni uravnoteženi sistem sila. Ovo je III Njutnov zakon ili Zakon akcije i reakcije.

Aksioma 5
Ako se deformabilno telo nalazi u ravnoteži pod dejstvom datog sistema sila, to stanje se neće promeniti ako
deformabilno telo postane kruto.

Veze, primeri veza, aksioma o vezama

Za telo čije kretanje u prostoru nije ograničeno, kažemo da je slobodno. Ako mu je kretanje ograničeno u
makar jednom pravcu, telo je vezano. Telo koje drugom telu ograničava kretanje naziva se veza.

Neki predmet koji se nalazi na stolu može da se kreće u svim pravcima, osim u pravcima kroz sto – takvo telo
je, dakle, vezano telo, a sto je veza.

Vezano telo na vezu deluje silom koja se naziva pritisak na vezu. Po zakonu akcije i reakcije, veza uzvraća
silom istog pravca i intenziteta, a suprotnog smera, koja se naziva reakcija ili otpor veze. Reakcija veze je
uvek usmerena u smeru suprotnom od smera u kojem veza ne dopušta pomeranje tela.

Karakteristični primeri veza su:

Glatka površ ili oslonac.

Pridev glatka znači da se zanemaruje trenje.

Posmatrajmo kuglu ili disk koji leži na krivoj površi, koju

dodiruje u tački A. Sa T je obeležena zajednička tangenta
(tangenta je prava koja krivu liniju dodiruje u jednoj tački).

Reakcija veze (Fn) ima pravac normale na zajedničku

tangentu, a smer je od veze ka telu.

U istu vrstu veze spada i primer grede oslonjene na ivicu C, a drugim krajem oslonjene na zid (tačka A) i pod
(tačka B).

Gipko uže
Telo je (a) jednim užetom vezano za nepokretnu tačku A ili (b)
sa dva užeta za nepokretne tačke A i B.

Reakcija veze (S) ima pravac užeta, a smer je ka tački vešanja.

 6

Veza štapom
Kod veze štapom, reakcija veze ima pravac štapa, ali smer nije
unapred poznat.

Cilindarski zglob
Nepokretni cilindarski zglob

Pravac i smer reakcije veze (Fa) nisu unapred poznati.

Pokretan cilindarski zglob

Ovaj zglob može da se kreće u pravcu horizontale. Reakcija veze

ima pravac normale na ravan po kojoj zglob može da se kreće, a
smer nije unapred poznat.

Uklještenje
Pravac i smer Fa nisu unapred poznati, kao ni smer momenta
uklještenja Ma.

Aksioma o vezama:
Svako vezano telo može da se posmatra kao slobodno, ako veze uklonimo a njihov uticaj na telo zamenimo
reakcijama veza.
 7

Spoljašnje i unutrašnje veze (**)

Umesto oslonaca A i E, nacrtane su njihove reakcije.

Preostale reakcije S i FB predstavljaju reakcije unutrašnjih veza, pošto njima

međusobno dejstvuju štapovi AB i ED jedan na drugi.
 8

Sistem sučeljnih sila u ravni

Sistem sučeljnih ravanskih sila čine sile čije napadne linije leže u istoj ravni i seku se u istoj tački.

Grafičke metode slaganja sučeljnih sila

Metoda paralelograma
Metoda paralelograma je, zapravo, više puta ponovljen postupak naveden u trećoj aksiomi. Sve sile
pomeritmo duž njihovih napadnih linija (posledica druge aksiome) tako da sve deluju u istoj tački tela. Zatim
možemo na sile F1 i F2 primeniti treću aksiomu, tj.
konstruisati paralelogram sa tim silama kao
stranicama – dijagonala tog paralelograma je
rezultanta sila F1 i F2, sila F1,2. Za sile F1,2 i F3
konstruišemo paralelogram, čija je dijagonala, sila
F1,2,3 rezultanta sila F1, F2 i F3. Postupak se
ponavlja do poslednje sile sistema.

Metoda poligona sila

Posmatramo sistem tri sučeljne sile koje na telo
deluju u tački O.

Poligon sila ćemo konstruisati tako što ćemo sile

„nadovezivati“ jednu na drugu, tj. početak svake
naredne sile postavićemo na završetak prethodne.
Poligon sila koji smo dobili u ovom primeru naziva
se „otvoreni“ poligon sila. Rezultanta se postavlja
od početka prve sile u poligonu, do kraja poslednje sile u poligonu.

Grafički uslovi ravnoteže

Ako postoji „otvoren“, logično je da postoji i
„zatvoren“ poligon sila. Na slici je prikazan
sistem tri sučeljne sile čiji je poligon zatvoren.
Rezultante nema, odnosno jednaka je nuli. Telo
će se nalaziti u stanju mirovanja, a sistem sila
u ravnoteži.

Grafički uslov ravnoteže sistema sučeljnih

sila: Da bi ravanski sistem sučeljnih sila bio u ravnoteži, potrebno je i dovoljno da je njegov poligon sila
zatvoren.
 9

Teorema o tri sile u ravni:

Grafički uslov ravnoteže tri sile: Da bi sistem tri sile koje deluju na jedno telo bio u ravnoteži, potrebno je
i dovoljno 1. Da te sile čine sistem sučeljnih sila, tj. da im se napadne linije seku u jednoj tački i 2. Da je
njihov trougao (poligon) sila zatvoren.

Grafičke metode razlaganja sila

Sila F, na slici, je razložena na dve komponente, F1 i
F2, koje imaju pravce OC i OB. Ako bi smo sliku
posmatrali u smislu treće aksiome, videli bi smo
da je sila F rezultanta sila F1 i F2. Na trećoj slici
(c) prikazan je poligon sila koji je, možemo
primetiti, polovina paralelograma sila.

Razložiti silu na komponente znači naći dve ili više sila čijim bi se slaganjem dobila baš ta sila kao
rezultanta.

Ortogonalne projekcije sila na ose

Trigonometrijske funkcije

Trigonometrijske funkcije su: sinus, kosinus, tangens i

kotangens.

Sinus ugla alfa definiše se kao količnik naspramne katete i

hipotenuze, a kosinus kao količnik nalegle katete i hipotenuze.

Tangens ugla alfa se definiše kao količnik

naspramne i nalegle katete ili kao količnik sin α
sinusa i kosinusa istog ugla.

Kako je u pravouglom trouglu: 𝛽 = 90° − 𝛼: 𝒄𝒐𝒔𝜶 = 𝐬𝐢𝐧⁡(𝟗𝟎° − 𝜶) i

𝒔𝒊𝒏𝜶 = 𝐜𝐨𝐬⁡(𝟗𝟎° − 𝜶) cos α

Vrednosti trigonometrijskih funkcija za neke karakteristične uglove:

tg α
 10

Projekcije sila na koordinatne ose

Kako je:

Projekciju možemo izraziti:

Na isti način možemo izraziti i projekciju na Y osu:

Analitičko slaganje sila

Poligon sistema sučeljnih sila i postavljen je u koordinatni sistem. Sile
F1, F2, F3 i F4 imaju projekcije na X osu X1, X2, X3 i X4.

Fr je njihova rezultanta. Njena projekcija na X osu jednaka zbiru

projekcija sila:

tj.

Za Y osu: tj.

Primenom Pitagorine teoreme:

ugao koji rezultanta zaklapa sa X osom:

Analitički uslov ravnoteže sistema sučeljnih sila

Sistem je u ravnoteži ako je rezultanta jednaka nuli. To je moguće samo ako su i Xr i Yr jednaki nuli. Tada je:

Analitički uslov ravnoteže sistema ravanskih sučeljnih: da bi sistem sučeljnih sila u ravni bio u ravnoteži,
potrebno je i dovoljno da je algebarski zbir projekcija svih sila tog sistema i na jednu i na drugu osu
koordinatnog sistema jednak nuli.
𝒏

∑ 𝑿𝒊 = 𝟎
𝒊=𝟏
𝒏

∑ 𝒀𝒊 = 𝟎
𝒊=𝟏
 11

Primeri zadataka – sučeljni sistem

1. O vertikalni glatki zid oslanjena je kugla o, obešena o konac. Ugao koji zatvara konac sa zidom je α=30⁰ , a
težina kugle G=200N. Odrediti silu 𝑆⃗ u koncu i pritisak 𝑁⃗⃗ kugle na zid.

Najpre se „oslobađamo“ veza. Sila u koncu S je usmerena ka tački vešanja, a sila pritiska
kugle je jednaka reakciji glatkog zida, dakle usmerena ka kugli i upravna na zid. Kako se
sistem sastoji od tri sile one moraju biti sučeljne, a sreću se u tački O.
Grafički postupak: Paralelnim prenošenjem sila konstruiše se trougao sila:

Najlakše je podeliti katete sa hipotenuzom i dobiti trigonometrijske funkcije

ugla:

𝐺 200𝑁 200𝑁
= 𝑠𝑖𝑛60° → = 0,86 → 𝑆 =
𝑆 𝑆 0,86
= 232,56𝑁

𝑁 𝑆
= 𝑐𝑜𝑠60° → = 0,5 → 𝑆 = 0,5 ∙ 232,56𝑁 = 116,28𝑁
𝑆 232,56𝑁
60°
Analitički (računski) postupak: Odredi se koordinatni sistem i postave
jednačine uslova ravnoteže sučeljnog sistema:

∑ 𝑋 = 0⁡; ⁡⁡𝑆 ∙ 𝑐𝑜𝑠60° − 𝑁 = 0

∑ 𝑌 = 0⁡;⁡⁡−𝐺 + 𝑆 ∙ 𝑠𝑖𝑛60° = 0

N = S · cos60⁰ 60°
S · sin60⁰ = G
Kako su dobijene potpuno iste jednačine kao i grafičkim postupkom, nastavlja se
rešavanje na isti način.
 12

2. Odredi sile u štapovima:

α (°) 90 90 90 45 30 60

β(°) 45 60 30 45 60 30

3. Teret težine Q = 1,5 kN preko

štapova AB, AC i AD obešen je o tavanicu i dva zida. Veza između
štapova i mesta učvršćenja na tavanici i zidovima ostvarena je preko
dinamometara 1, 2 i 3. Na dinamometru 1 registrovana je sila
intenziteta F1=850N. Kolika su pokazivanja dinamometara 2 i 3. Težinu
štapova i dinamometara zanemariti.

4. Ako je težina cilindra C=400 N,

odrediti težinu cilindra A tako da
cilindri ostanu u istom položaju
kao na slici. Odredi silu u užetu DE.

5. Sila u užetu kojom

remorker vuče šleper je
50kN. Odrediti sile BC i BD
tako da sistem sila bude u
ravnoteži.

6. (*) U užetu AB dužine 1.5m izmerena je sila 3500N. Odrediti

dužinu užeta BC kao i silu koja vlada u njemu, ako je težina tereta
1750 N.

7. (*) Ako je masa tereta G=30kN, odrediti

sile AB, BC i BD tako da sistem sila bude u
ravnoteži.
 13

8. (*) Ako uže o koje je, na koturu, okačen teret težine 500N ima
ulegnuće 0.15m, odrediti silu u užetu ABC.

9. (*) Ako štap AB može da

nosi maksimalno 3kN, a štap
AC maksimalno 2,5kN, odredi
maksimalnu težinu tereta tako da sistem sila bude uravnoteži.

10. (*) Ako je težina bloka D=3kN a bloka

B=2,75kN, odrediti težinu bloka C i ugao
ko da sistem sila bude u ravnoteži.

11. (*) Odrediti sile u kablovima AB, BC i

CD, kao i ugao θ ako je težina semafora u
tački B 100N, a u tački C 150 N.

12. (**) Greda AB težine G/2 oslonjena je nepokretnim zglobom

u tački A, a vezana neistegljivim užetom u tački B, pod uglom
od 30°, koje je prebačeno preko lakog kotura C i vezano za ploču
oblika pravouglog jednakokrakog trougla u tački D pod uglom
od 75°. Prizma je oslonjena na glatku ravan u tački E, tako da je sistem u ravnoteži. Odrediti reakciju u zglobu
A, silu u užetu BD, reakciju glatke površi u tački E i ugao α koji ploča zaklapa sa ravni.
 14

Ravanski sistem sila

Moment sile za tačku
Moment sile je vektorska fizička veličina koja karakteriše obrtno dejstvo sile.

Ploča ima jednu nepokretnu tačku

– O. Na ploču deluje sila F, tako da
ploča može da se kreće samo na
jedan način – da se obrće oko
tačke O.

Da bi smo mogli da odredimo

karakteristike tog obrtanja, moramo prvo da utvrdimo uzrok obrtanja
– silu F i njen moment u odnosu na tačku O.

Intenzitet momenta sile u odnosu na tačku se izračunava kao

proizvod intenziteta sile i kraka sile.
→
𝑴𝒐𝑭 = 𝑭⁡ × ⁡𝒅

Jedinica kojom se izražava moment je Njutnmetar.

Krak sile je najkraće rastojanje između napadne linije sile i momentne (obrtne) tačke O.

Važno je primetiti da će, ako napadna linija sile prolazi kroz momentnu tačku, krak sile biti jednak nuli, a
time će i moment sile za tu tačku biti jednak nuli.

Smer obrtanja može biti u smeru kazaljke na časovniku (to je, po dogovoru, negativan matematički smer) ili
u smeru suprotnom od kazaljke na časovniku (pozitivan matematički smer).

Vektor momenta vezan je za obrtnu tačku (polazi iz nje), normalan je na obrtnu ravan (ploča na slici) i
usmeren je ka posmatraču ako posmatrač vidi obrtanje u pozitivnom matematičkom smeru (pravilo
desnog zavrtnja ili palca).

Vektor momenta se može nazvati vezanima vektorom, za razliku od vektora sile koji nazivamo klizećim
vektorom (jer se može premeštati duž napadne linije).

Primeri zadatka:

1. Odrediti moment sile za tačku O.

 15

MO = –50N ∙ 0.75m = – 37.5Nm MO = – 40N ∙ (4+2cos30°)m = C229Nm MO = 60N ∙ 1sin 45°m = 42,4Nm

2. Izračunati rezultujući moment oko tačke O, za sve četiri sile koje deluju na nosač.

MO= –50N ∙ 2m – 60N ∙ 0m + 20N ∙ 3m sin 30° – 40N (4m +

3mcos30°) = 334Nm

Varinjonova teorema
Moment rezultate jednak je zbiru
momenata komponenata.

MO = Fd = Fyx - Fxy

Spreg sila
Spreg sila obrazuju dve sile istog pravca i intenziteta, a
suprotnog smera, čije se napadne linije nalaze na
određenom rastojanju. Veličina koja karakteriše dejstvo
takvih sila na telo naziva se moment sprega. Moment
sprega je vektorska veličina čiji je intenzitet jednak
proizvodu intenziteta jedne sile tog sprega i rastojanja
između napadnih linija
sila. To se rastojanje naziva krak sprega.

Spreg sila uglavnom simbolički predstavljamo njegovim smerom obrtanja i oznakom M.

Pojam sprega sila je blizak pojmu momenta sile za tačku jer i jedan i drugi izazivaju obrtno
kretanje tela. Obe veličine su vektorske, pravac i smer njihovih vektora se određuje na
isti način, ali postoji i bitna razlika: moment sprega ne zavisi od izbora momentne tačke. Moment sprega je
isti u svakoj tački krutog tela, nije vezan za tačku i za njega se može reći da je slobodan vektor.

Ako na telo deluje više spregova, onda kažemo da na njega deluje sistem spregova.

Sistem spregova može biti zamenjen jednim rezultujućim spregom čiji je moment, po intenzitetu, jednak
algebarskom zbiru momenata svih spregova tog sistema. 𝑀𝑠𝑅 = ∑𝑛𝑖=1 𝑀𝑠𝑖
 16

Ako je taj zbir jednak nuli, onda je sistem spregova u ravnoteži i telo na koje deluje se neće obrtati. Dakle,
uslov ravnoteže sistema spregova je: ∑𝑛𝑖=1 𝑀𝑠𝑖 = 0

Primeri zadatka:

1. Izračunaj rezultujući spreg.

MR= -F1∙d1 + F2∙d2 -F3∙d3

MR= -200N∙4m + 450N∙3m -300N∙5m= -950Nm

2. Odredi rezultujući moment za tačke A i B.

Teorema o paralelnom prenošenju sile

Sila se može paralelno preneti u ma koju tačku krutog tela ako joj se doda spreg čiji je moment jednak
momentu sile za tu tačku.

Dokaz: Dodajmo u tački B uravnoteženi sistem

sila čiji je intenzitet isti kao intenzitet sile F

Silu F koja deluje u tački A i silu –F koja deluje u

tački B možemo posmatrati kao spreg sila čiji je
moment jednak proizvodu intenziteta sile F i
rastojanja a između tačaka A i B.
 17

Redukcija ravanskog sistema sila

Redukcija sistema podrazumeva njegovo uprošćavanje. Sistem ćemo redukovati na proizvoljno izabranu
tačku u ravni njihovog dejstva, što znači da ćemo svaku silu paralelno preneti u tu tačku. Pri tome ćemo joj,
u skladu sa prethodnom teoremom,
dodati odgovarajući spreg.

Umesto sistema proizvoljnih sila, dobijen

je sistem sučeljnih sila i sistem spregova.
Sistem sučeljnih sila možemo zameniti
jednom rezultujućom silom koja se
naziva glavni
vektor (FR), a sistem
spregova jednim
spregom koji se
naziva glavni
moment (Mo).

Telo se neće obrtati ako je glavni moment jednak nuli (sučeljni sistem). Takođe, ako je
glavni vektor jednak nuli, telo se neće translatorno pomerati (sistem spregova).

Primeri zadataka:

Redukuj sistem sila koji deluje na pravougaonu ploču na tačke A i B.

Analitički uslov ravnoteže sistema proizvoljnih sila u ravni

Ako su i glavni vektor FR i glavni moment Mo jednaki nuli, tada se dobija analitički uslov ravnoteže ravanskog
sistema sila:

Da bi sistem proizvoljnih ravanskih sila bio u ravnoteži, potrebno je i dovoljno da je algebarski

zbir projekcija svih sila tog sistema i na jednu i na drugu koordinatnu osu jednak nuli i da je
algebarski zbir momenata tih sila u odnosu na proizvoljno izabranu momentnu tačku u ravni
njihovog dejstva jednak nuli.
 18

Primeri zadatka – ravnoteža ravanskog sistema

1. Homogena greda dužine L i težine 200 N
krajem A je oslonjena na gladak horizontalan pod,
a u tački C na glatku ivicu, pri čemu sa podom
zaklapa ugao od 30 (45, 60) stepeni. U datom
položaju održava je sila F. Izračunati reakcije veze
i intenzitet sile F. Visina h je data u tabeli.

Postupak rešavanja:

Prvo treba ucrtati reakcije veze, vodeći računa o

tome da kada je veza ravan, reakcija veze ima
pravac normale na ravan, a smer od ravni ka
telu, dok kod ivice reakcija veze je normalna na
gredu i usmerena od ivice ka gredi. Na sredini
grede, u težištu, treba ucrtati vektor težine
grede. Vektor Fc treba rastaviti na komponente
Fcx i Fcy i primeniti analitičke uslove ravnoteže.

Najbolje je zbir momenata odrediti za tačku A jer za nju sile F i Fa imaju moment jednak nula, pa bi u jednačini
bila samo jedna nepoznata, sila Fc.

Potrebni su kraci sila Q i Fc. Visina h = AC sinα, odakle se dobija

Krak sile Q je m i iznosi:

Sada možemo da napišemo:

Iz treće jednačine nalazimo:

Iz druge:

Iz prve:
 19

2. Štap AB dužine 6m, težine G=6kN, opterećen je na

sredini vertikalnom silom F. Krajem a štap je vezan
nepokretnim cilindričnim zglobom, a krajem B lakim
neistegljivim užetom pod uglom od 45°, koje je
prebačeno preko kotura D. Na kraju C užeta okačen
je teret težine Q=10√2kN=14,1kN. Odredi silu u
užetu BC, silu F i reakciju u zglobu A, ako je dati
sistem u ravnoteži.

3. Odredi reakcije veza zgloba A i štapa BD,

ako je a = 1m, a kotur je zanemarljivih dimenzija

Q (kN) F1(kN) α β k1 k2
2 3 60 45 2 2
1 2 30 60 1 3
4 2 45 45 3 1
3 5 60 30 1 1

4. Greda AB vezana je cilindričnim zglobom A za vertikalni zid, a za

drugi kraj B vezano je uže, koje je prebačeno preko nepomičnog kotura S, zanemarlјive težine, na čijem
kraju visi teret Q=5 kN. Na gredi se nalazi teret G=10 kN udaljen za x od zgloba A. Izračunati reakciju veze A
i veličinu x za slučaj ravnoteže, ako je l=4 m. Zanemariti težinu grede i trenje kotura.
 20

5. (*) Homogeni štap AB, težine G=500 N, dužine l=6 m, oslanja se

na vertikalni zid u tački B i horizontalni pod u tački A. Pomoću
horizontalnog užeta DC, štap je vezan za zid, tako da je AD = l 1
=1m. Odrediti sve reakcije veza, ako je ugao α=60°. Zid i pod
smatrati idealno glatkim.
6. (*) Dizalica je sastavljena od grede AB i užeta CB. Donji kraj
grede vezan je zglobom A za zid, a gornji B pridržava horizontalno uže
CB. Težina grede je 1kN, ugao α=45°, težina tereta je P =2kN. Odrediti
silu u užetu i reakciju zgloba A.
7. (**) Kran prikazan na slici podiže teret težine G=3000N.
Odrediti opterećenje u užetu CD i otpor zgloba A.

8. (**) G=300 N, F=500 N. Odredi reakcije u A i B i silu u

užetu CD. (alternativno: F=G/2)
 21

9. (**)Greda AB je teška G=2kN, postavljena je u jarak prema

skici. Ako je α=30°, odredi reakcije u tačkama A i C i širinu jarka
a.

10. (**) Greda AB

(težine 2G i
dužine 2a),
krajem A je
vezana za
nepokretni oslonac, i svojim središtem C slobodno se oslanja na
horizontalnu gredu CD (težine G i dužine a), koja je krajem D
ukleštena u vertikalni zid. Odredi reakcije svih veza, ako u
položaju ravnoteže, greda AB gradi ugao α=30(45,60)° sa horizontalom.
11. (**) Greda AB zanemarljive težine oslonjena je na zid i konzolu težine G i dužine R. Dužina B
grede AB je AB = 2R. Opterećena je silom G u tački B. Odredi pritisak grede AB na zid, reakcije
veza u tačkama C i K. Odredi dužinu AK tako da greda bude u ravnoteži. G
K

30
A

12. (**) Homogeni štap AB, težine Q1 i dužine 3l uklješten je u zid krajem
A. U tački C, na štap se oslanja disk, težine Q2 i poluprečnika R, koji se
održava u ravnoteži pomoću užeta OD. Odrediti reakcije veza, ako je
rastojanje AC=l.
 22

Prvi domaći zadatak iz mehanike

Одељење: ___________ ___________________________

(име и презиме)
Одредити реакцију цилиндричног зглоба и
ужета.

Бр. F1 (kN) F2(kN) M(kNm) α(°) β(°) a (m)

1. 1 2 1 60 45 2
2. 2 4 2 30 60 1
3. 3 6 3 45 30 3
4. 4 6 3 60 30 1
5. 5 4 2 45 60 2
6. 5 2 1 30 45 3
7. 4 2 1 60 45 2
8. 3 4 2 30 60 1
9. 2 6 3 45 30 3
10. 1 6 3 60 30 1
11. 1 4 2 45 60 2
12. 2 2 1 30 45 3
13. 3 2 1 60 45 2
14. 4 4 2 30 60 1
15. 5 6 3 45 30 3
16. 5 6 3 60 30 1
17. 4 4 2 45 60 2
18. 3 2 1 30 45 3
19. 2 2 1 60 45 2
20. 1 4 2 30 60 1
21. 2 6 3 45 30 3
22. 3 6 3 60 30 1
23. 4 4 2 45 60 2
24. 5 2 1 30 45 3
25. 5 5 4 60 30 1
26. 4 4 2 45 60 3
27. 3 3 3 30 45 1
28. 2 2 3 45 30 1
29. 4 6 1 60 30 1
30. 3 3 2 45 60 2