13. и 14.

Недеља предавања
МЕТОДА ПОМЕРАЊА
Присутне методе анализе отпорности конструкција су:
- метода сила и
- метода померања
Метода сила има за непознати величину силу, док метода померaња има за непознату величину
померање. Применом Кастиљанових теорема непознату силу и померање у некој тачки
конструкције добијамо:
∂A d ∂A *d
Si = , δi = , (i = 1, 2, 3, ... , n) .
∂δ i ∂Si
Даље, померање и силу произвољне тачке добијамо:
∂δ ∂ 2Ad
δi = ∑ α ijS j , (i = 1, 2, 3, ... , n) , α ij = i = , α ij = α ji
j ∂S j ∂Si ∂S j
.
∂Si ∂ 2 A d
Si = ∑ k ijδ j , (i = 1, 2, 3, ... , n) , k ij = = , k ij = k ji
j ∂δ j ∂δi ∂δ j
Коефицијент α ij је Максвелов утицајни коефицијент еластичности и он представља транслацију
или ротацију тачке i услед јединичне силе Sj која делује у тачки ј. Коефицијент k ij је утицајни
коефицијент крутости и он представња концентрисану силу или момент у тачки i услед
јединичне транслације или ротације δј која настаје у тачки ј.

Канонске једначине методе сила и померања за дефинисање допунских услова у сажетом

облику гласе:
n n
δi = ∑ α ijS j + ∆ i = δoi (= 0) и Si = ∑ k ijδ j + Siq = Soi (= 0)
j=1 j =1

Канонске једначине методе сила за решавање непознатих концентрисаних оптерећења и методе

померања за решавање непознатих померања транслације и ротације гласе:
α11S1 + α12S2 + ... + α1nSn = δ1 k11δ1 + k12δ 2 + ... + k1n δ n = S1
α 21S1 + α 22S2 + + α 2 n Sn = δ 2 k 21δ1 + k 22δ 2 + + k 2 n δ n = S2
. . . . . . . .
и
. . . . . . . .
. . . . . . . .
α n1S1 + α 2 nS2 + + α nn Sn = δ n k n1δ1 + k 2 n δ 2 + + k nn δ n = Sn

Канонске једначине методе сила и померања написане у матричном облику гласе:

⎡ α11 α12 ... α1n ⎤ ⎧ S1 ⎫ ⎧ δ1 ⎫ ⎡ k11 k12 ... k1n ⎤ ⎧ δ1 ⎫ ⎧S1 ⎫

⎢α ... α 2 n ⎥⎥ ⎪⎪S2 ⎪⎪ ⎪⎪δ 2 ⎪⎪ ⎢k ... k 2 n ⎥⎥ ⎪⎪δ 2 ⎪⎪ ⎪⎪S2 ⎪⎪
⎢ 21 α 22 ⎨ ⎬=⎨ ⎬ и ⎢ 21 k 22 ⎨ ⎬=⎨ ⎬ , [k ] = [α]−1 .
⎢ . . ... . ⎥ ⎪ . ⎪ ⎪ . ⎪ ⎢ . . ... . ⎥ ⎪ . ⎪ ⎪ . ⎪
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣α n1 α n 2 ... α nn ⎦ ⎪⎩Sn ⎪⎭ ⎪⎩δ n ⎪⎭ ⎣ k n1 k n 2 ... k nn ⎦ ⎪⎩δ n ⎪⎭ ⎪⎩Sn ⎪⎭
[α]{S} = {δ} и [k ]{δ} = {S} , матрице [k ] и [α ] се називају матрица крутости и еластичности.
107
Одеђивање коефицијената крутости

Свака тачка носећег елемента може бити оптерећена са три конценрисане силе у сва три правца
и са три момента око одговарајућих оса. Последица тог оптерећења представља померање-
деформација транслације по све три осе и ротација око све три осе. Свака сила, односно
деформација везана је за одговарајуће напрезање носећег елемента.

Повезаност напрезања, деформације, оптерећења, напона, карактеристике пресека и материјала

сложено оптерећног линијског носећег елемента гласи:
- подужно напрезање – подужна деформација, подужно оптерећење, нормални напон, површина
попречног пресека, модул елаастичности
- увијање – угаона деформација, момент увијања, смицајни напон, торзиони момент инерције,
модул клизања
- савијање у првој (вертикалној) главној равни – попрећна вертикална транслација и угаона
деформација око хоризонталне осе, попрећна вертикална сила и момент савијања око
хоризонталне осе, нормални и смицајни напон, аксијални момент инерције, модул еластичности
- савијање у другој (хоризонталној) главној равни – попрећна хоризонтална транслација и угаона
деформација око вертикалне осе, попрећна хоризонтална сила и момент савијања око
вертикалне осе,нормални и смицајни напон, аксијални момент инерције, модул еластичности.

Један сегмент линијског носећег елемента описан је са:

- две крајње тежишне тачке које називамо почетна и крајња чворна тачка,
- карактеристикама попречног пресека (површине, моменти инерције и отпорни моменти),
- карактеристикама материјала (модул еластичности и клизања, поасонов коефицијент),
- могућим прихваћеним оптерећењем,
- могућим последићним деформацијама транслације и ротације.

Видимо да су карактеристике пресека, материјала, оптерећења и деформације уско везане за

врсту напрезања.

У даљем раду посматрајмо линијски носећи елемент напрегнут подужно, увојно и савојно у
једној главној вертикалној равни. Савијање у другој главној хоризонталној равни за сда не
разматрамо.
Ознаке и величине оваквог линијског носећег елемента дате су на слици 5. Ознаке се разликују
у односу на досадашње. Ове ознаке су најчешће применљиве за дефинисање крутости елемента.

Аx , Ay , Ix(t) , Iz , wx(t) , wz
E,G,ν

Слика 5. Ознаке и величине линијског носећег елемента

Вектор померања и оптерећења i-тог чвора носећег елемента према слици 5 гласи:
δi = {δ1 , δ 2 , δ3 , δ 4 } = {u , v, ϕ, θ} и Fi = {F1 , F2 , F3 , F4 } = {Fx , Fy , M z , M x }
T T T T

108
Коефицијент крутости подужног напрезања линијског носећег елемента

Узмимо пример једног линијског носећег елемента код кога су оба краја подужно непокретна.
Овај пример је једанпут статички неодређен. Израћунајмо унутрашњу подужну силу у елементу
ако десни непокретни крај померимо за померање u. Унутрашња сила за јединично померање
u=1 представља коефицијент крутости подужног напрезања линијског носећег елемента.

На слици 6 дат је приказ израчунавања овог коефицијента крутости.

⎛ L ⎞
δ1 = α11S1 + ∆1 = u , ⎜ ⎟ ⋅ S1 + 0 = u
⎝ EA ⎠

⎛ EA ⎞
S1 = FB = ⎜ ⎟ ⋅ u = k11 ⋅ δ1
⎝ L ⎠
⎛ EA ⎞
FA = −FB = −⎜ ⎟⋅u
⎝ L ⎠

Слика 6. Коефицијент крутости подужног напрезања линијског носећег елемента

Коефицијент крутости напрезања увијања линиског носећег елемента

Овде имамо пример једног линијског носећег елемента код кога су оба краја угаоно непокретна
око подужне осе. И овај пример је једанпут статички неодређен. Израћунајмо унутрашњи
момент увијања у елементу ако десни непокретни крај окренемо за угао θ. Унутрашњи момент
увијања за јединично померање ux=1 представља коефицијент крутости увојног напрезања
линијског носећег елемента.

На слици 7 дат је приказ израчунавања овог коефицијента крутости.

⎛ L ⎞
δ 4 = α 44S1 + ∆1 = θ , ⎜⎜ ⎟⎟ ⋅ S1 + 0 = θ
GI
⎝ t⎠

⎛ GI ⎞
S1 = M B = ⎜ t ⎟ ⋅ θ = k 44 ⋅ δ 4
⎝ L ⎠
⎛ GI ⎞
M A = −M B = −⎜ t ⎟ ⋅ θ
⎝ L ⎠

Слика 7. Коефицијент крутости напрезања увијања линијског носећег елемента

109
Коефицијент крутости савојног напезања линиског носећег елемента

Узмимо један линијски носећи елемент код кога су оба краја уклештена. Посматрајмо само
савијање у једног вертикалној главној тежишној равни. Овај пример је двапут статички
неодређен. Израћунајмо унутрашњи момент савијања и попрећну силу у елементу ако десни
уклештени крај једанпут померимо за величину v а други пут заокренемо за угао ϕ. Унутрашњи
момент савијање и попрећна сила за јединична померања v=1 и угао ϕ=1 представљају
коефицијенте крутости савојног напрезања линијског носећег елемента.

На слици 7 дат је приказ израчунавања ових коефицијената крутости.

δ 2 = α 22S1 + α 23S2 + ∆1 = v ,
δ 3 = α 32S1 + α 33S2 + ∆ 2 = ϕ = 0

⎛ EI ⎞
S1 = ⎜12 3z ⎟ ⋅ v = k 22 ⋅ v = k 22 ⋅ δ 2
⎝ L ⎠
⎛ EI ⎞
S2 = ⎜ − 6 2z ⎟ ⋅ v = k 23 ⋅ v = k 23 ⋅ δ 2
⎝ L ⎠

δ 2 = α 22S1 + α 23S2 + ∆1 = 0 ,
δ 3 = α 32S1 + α 33S2 + ∆ 2 = ϕ

⎛ EI ⎞
S1 = ⎜ − 6 3z ⎟ ⋅ ϕ = k 23 ⋅ ϕ = k 23 ⋅ δ3
⎝ L ⎠
⎛ EI ⎞
S2 = ⎜ 4 2z ⎟ ⋅ ϕ = k 33 ⋅ ϕ = k 33 ⋅ δ 3
⎝ L ⎠

Слика 7. Коефицијент крутости савојног напрезања линијског носећег елемента

Ово је била анализа за само десни чвор. Иста анализа је и за леви чвор, односно имали би исте
коефицијенте крутости. Из овога произилази познати став да колико величина једног чвора
утиче на величину другог толико други чвор утиче на први. Дефинисани коефицијенти крутости
омогућавају дефинисање матрице крутости носећег елемента за одговарајуће напрезање.

Матрица крутости се дефинише за свако напрезање посебно пошто у овој анализи она нису
међусобно повезана. Дефинисање матрице крутости одговарајућег напрезања захтева да се
разматрају оба непокретна чвора елемента и да се њима додели одговарајуће померање. Решења
статички непознатих величина за јединична померања представљају чланове матрице крутости.
Позиције крутости, померања и оптерећења у матрици и векторима морају бити сагласне.
110
Матрица крутости, вектор оптерећења и померања сложено напрегнутог носећег елемента се
добија збрајањем матрица крутости, вектора оптерећења и померања елементарних напрезања
водећи рачуна њиховим позицијама.

Матрица крутости, вектор померања и оптерећења подужног напрезања

Потребне величине за дефинисање матрице крутости подужног напрезања дате су на слици 8.

Слика 8. Подужно напрегнут штап

Матрица крутисти, вектор непознатих померања и познатог дефинисаног оптерећења гласе:

1 − 1⎤ ⎡ k11 k12 ⎤
[k ]e = EA ⎡⎢ ⎥ =⎢ ⎥ , δ e = {δ1 , δ 2 } = {u1 , u 2 } и F = {F1 , F2 } = {Fx1 , Fx 2 } .
T T T T

L ⎣− 1 1 ⎦ ⎣k 21 k 22 ⎦
Матрица крутости има особину да је симетрична и сингуларна. Канонска једначина равнотеже
на нивоу једног подужно напрегнутог коначног елемента гласи:
1 − 1⎤ ⎧u1 ⎫ ⎧ Fx1 ⎫
[k ]e {δ}e = {F}e , EA ⎡⎢ ⎨ ⎬ = ⎨ ⎬.
L ⎣− 1 1 ⎥⎦ ⎩u 2 ⎭ ⎩Fx 2 ⎭

Узмимо један штап крутости ЕА/L са непокретним чвором на једном крају оптерећен подужном
силом на другом крају. Једначина равнотеже и њено решење сада гласи:
EA ⎡ 1 − 1⎤ ⎧ 0 ⎫ ⎧0 ⎫ FL
⎢ ⎥ ⎨ ⎬ = ⎨ ⎬ , u 2= =δ
L ⎣− 1 1 ⎦ ⎩u 2 ⎭ ⎩F⎭ EA
Видимо да смо добили познати образац за деформацију подужно напрегнутог штапа.

Матрица крутости, вектор померања и оптерећења увојног напрезања

Потребне величине за дефинисање матрице крутости увојног напрезања дате су на слици 9.

Слика 9. Увијање штапа

Матрица крутисти, вектор непознатих померања и познатог дефинисаног оптерећења гласе:
1 − 1⎤ ⎡ k11 k12 ⎤
[k ]e = GI t ⎡⎢ = , δ e = {δ1 , δ 2 } = {θ1 , θ 2 }
T T
и F = {F1 , F2 } = {M x1 , M x 2 } .
T T

L ⎣− 1 1 ⎥⎦ ⎢⎣k 21 k 22 ⎥⎦
111
Матрица крутости, и овде, има особину да је симетрична и сингуларна. Канонска једначина
равнотеже на нивоу једног увојно напрегнутог коначног елемента гласи:
1 − 1⎤ ⎧θ1 ⎫ ⎧ M x1 ⎫
[k ]e {δ}e = {F}e , GI t ⎡⎢ ⎨ ⎬=⎨ ⎬.
L ⎣− 1 1 ⎥⎦ ⎩θ 2 ⎭ ⎩M x 2 ⎭

Узмимо један штап крутости GIt/L са непокретним чвором на једном крају оптерећен моментом
увијања на другом крају. Једначина равнотеже и њено решење сада гласи:
GI t ⎡ 1 − 1⎤ ⎧ 0 ⎫ ⎧ 0 ⎫ MtL
⎢ ⎥ ⎨ ⎬ = ⎨ ⎬ , θ2 =
L ⎣− 1 1 ⎦ ⎩θ 2 ⎭ ⎩M t ⎭ GI t
Видимо да смо добили познати образац за угао увијања штапа.

Матрица крутости, вектор померања и оптерећења савојног напрезања

Потребне величине за дефинисање матрице крутости савојног напрезања дате су на слици 10.

Slika 10. Савојно напрезање

Матрица крутисти, вектор непознатих померања и познатог дефинисаног оптерећења за случај
савијања у једног главној тежишној равни (вертикална) гласе:
⎡ 12 6L − 12 6L ⎤
⎢ 6L 4L2 − 6L 2L2 ⎥ [k ] [k ]
[k ]e = EI3z ⎢ ⎥ = ⎡ 11 12 ⎤
, δ e = {{δ1 }, {δ 2 }} = {v1 , ϕ1 , v 2 , ϕ2 } и
T T

L ⎢− 12 − 6L 12 − 6L⎥ ⎣[k 21 ] [k 22 ]⎥⎦

⎢
⎢ 2 ⎥
⎣ 6L 2L − 6L 4L ⎦
2

F = {{F1}, {F2 }} = {Fy1 , M z1 , Fy 2 , M z 2 } .

T T

Матрица крутости, и овде, има особину да је симетрична и сингуларна. Канонска једначина

равнотеже на нивоу једног савојно напрегнутог коначног елемента гласи:
⎡ 12 6L − 12 6L ⎤ ⎧ v1 ⎫ ⎧ Fy1 ⎫
⎢ 6L 4L2 − 6L 2L2 ⎥ ⎪ ϕ ⎪ ⎪ M ⎪
[k ]e {δ}e = {F}e , EI3z ⎢ ⎥ ⎪⎨ 1 ⎪⎬ = ⎪⎨ Z1 ⎪⎬ .
⎢
L − 12 − 6L 12 − 6L⎥ ⎪ v 2 ⎪ ⎪ Fy 2 ⎪
⎢ 2 ⎥
⎣ 6L 2L − 6L 4L ⎦ ⎪⎩ϕ 2 ⎪⎭ ⎪⎩M Z 2 ⎪⎭
2

112
Узмимо једну конзолу крутости ЕIz/L3 са уклештеним чвором на једном крају оптерећен
попречном силом на другом крају. Једначина равнотеже и њено решење сада гласи:
⎡ 12 6L − 12 6L ⎤ ⎧ 0 ⎫ ⎧ 0 ⎫
⎢ 6L 4L2 − 6L 2L2 ⎥ ⎪ 0 ⎪ ⎪ 0 ⎪ 3 2
EI z ⎢ ⎥ ⎪⎨ ⎪⎬ = ⎪⎨ ⎪⎬ , v 2 = FL , ϕ2 = FL
L3 ⎢− 12 − 6L 12 − 6L⎥ ⎪ v 2 ⎪ ⎪F⎪ 3EI z 2EI z
⎢ 2 ⎥⎪
⎣ 6L 2L − 6L 4L ⎦ ⎩ϕ2 ⎪⎭ ⎪⎩ 0 ⎪⎭
2

Видимо да смо добили познате образце за угиб и нагиб савијене конзоле.

Матрица крутости сложеног напрезања
На основу изложеног матричну једначину равнотеже сложено напрегнутог линијског носећеге
коначног елемента (слика 11), матрицу крутости, вектор померања и оптерећења збрајајући
једноставна напрезања. Напомињемо да утицаји између разнородних напрезања нема јер их
разматрамо да су линеарна.

Слика 11. Сложено напрезање

Матрицу крутости сложеног напрезања можемо формирати на различите начине у зависности
како збрајамо напрезања по два крајња чвора елемента. Највише присутан начин је да сложено
напрезање описујемо по једном чвору па по дргуом а не у оквиру једног напрезања за оба чвора.
Даље, у оквиру једног чвора његова могућа померања (степени слободе) можемо поређати на
више начина (нпр. прво транслације па ротације). Изглед једначина гласи:
[k ] [k12 ]⎤ ⎧{δ1}⎫ ⎧{F1}⎫
[k ]e {δ}e = {F}e , ⎡⎢ 11 ⎥⎨ ⎬=⎨ ⎬
⎣[k 21 ] [k 22 ]⎦ ⎩{δ 2 }⎭ ⎩{F2 }⎭
⎡ EA EA ⎤ ⎧ u1 ⎫ ⎧ Fx1 ⎫
⎢ L 0 0 0 | − 0 0 0 ⎥⎪ ⎪ ⎪ ⎪
L
⎢ 12EI z 6EI z 12EI z 6EI z ⎥ ⎪ ⎪ ⎪ ⎪
⎢ 0 0 | 0 − 0 ⎥ ⎪ v1 ⎪ ⎪ Fy1 ⎪
⎢ L3 L2 L3 L2 ⎥⎪ ⎪ ⎪ ⎪
⎢ 0 6EI z 4EI z 6EI z 2EI z ⎥ ⎪ ⎪ ⎪ ⎪
0 | 0 − 2
⎢ L2 L L L ⎥ ⎪ ϕ1 ⎪ ⎪ M z1 ⎪
⎢ GI x GI ⎥ ⎪ ⎪ ⎪ ⎪
⎢ 0 0 0 | 0 0 0 − x ⎥ ⎪ θ ⎪ ⎪M ⎪
⎢ L L ⎥ ⎪ 1 ⎪ ⎪ x1 ⎪
⎢ − − − − − − − − − ⎥⎨−⎬=⎨ − ⎬ .
⎢− EA EA ⎪u ⎪ ⎪ F ⎪
0 0 0 | 0 0 0 ⎥ ⎪ 2 ⎪ ⎪ x2 ⎪
⎢ L L ⎥
⎢ 12EI z 6EI z 12EI z 6EI z ⎥⎪ ⎪ ⎪ ⎪
⎢ 0 − 3 − 2 0 | 0 3
− 2 0 ⎥ 2 ⎪ v ⎪ ⎪ Fy2 ⎪
⎢ L L L L ⎥ ⎪ ⎪ ⎪ ⎪
⎢ 0 6 EI 2 EI 6 EI 4 EI ⎪ ⎪ ⎪ ⎪
z z
0 | 0 − 2 z z
0 ⎥ ⎪ϕ 2 ⎪ ⎪M ⎪
⎢ L 2
L L L ⎥ z 2
⎢ GI x GI x ⎥ ⎪ ⎪ ⎪ ⎪
⎢ 0 0 0 − | 0 0 0 ⎥ ⎪⎩ θ 2 ⎪⎭ ⎪M ⎪
⎣ L L ⎦ ⎩ x2 ⎭
Матрица крутости сложеног напрезања има особину да је симетрична и сингуларна.
113
Матрица крутости сложеног напрезања два линијска коначна елемента

Једначина равнотеже, матрица крутости, вектор померања и оптерећења се јасно могу

формирати и за два и више коначних елемената постваљених по линији, у равни или простору.
Ради лакшег описа формирања матрице крутости више коначних елемената (глобална матрица
крутости) узећемо сам два коначна елемента постављених на линији.

Принцип формирања глобалне матрице крутости, вектора померања и оптерећења за модел са

више коначних елемената је следећи:
- крутост једног чвора формирају сви елементи који поседују тај чвор
- крутост заједничког чвора два коначна елемента постављена по линији се алгебарски сабира по
одговарајућем напрезању и степену слободе
- вектор померања чвора припада свим коначним елементима који поседују тај чвор
- вектор спољашњег оптерећења и ослонци се дефинише по степенима слободе чвора.

Узмимо пример два линијска коначна елемента (слика12) оптерећена у два случаја.

Fx3=F Fy2=F
Е1=Е2 , A1=A2 , Iz1=Iz2

Слика 12.

Формирање једначине равнотеже, матрице крутости, вектора померања и оптерећења гласи:

⎧u i ⎫ ⎧ Fxi ⎫
⎡[k11 ](1) [k12 ](1) 0 ⎤ ⎧{δ1}⎫ ⎧{F1}⎫ ⎪v ⎪ ⎪F ⎪
⎢ ⎥⎪ ⎪ ⎪ ⎪ ⎪ i⎪
[K ]{δ } = {F } , ⎢[k 21 ](1) [k 22 ](1) + [k11 ]( 2) [k12 ]( 2) ⎥ ⎨{δ 2 }⎬ = ⎨{F2 }⎬ , {δi } = ⎨ ⎬ , {Fi } = ⎪⎨ yi ⎪⎬ .
⎢ 0 [ ]
k 21 ( 2) [k 22 ]( 2) ⎥⎦ ⎪⎩{δ3 }⎪⎭ ⎪⎩{F3 }⎪⎭ ⎪ϕi ⎪ ⎪ M zi ⎪
⎣ ⎪⎩ θi ⎪⎭ ⎪⎩M xi ⎪⎭

114
⎡ E1A1 E1A1 ⎤
⎢ L ο ο ο | − ο ο ο | ο ο ο ο⎥ ⎧ u ⎫ ⎧ F ⎫
L1 1 x1
⎢ 1
⎥⎪ ⎪ ⎪ ⎪
⎢ ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο ο⎥ ⎪ ο ⎪ ⎪ ο ⎪
⎢ ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο ο⎥ ⎪ ο ⎪ ⎪ ο ⎪
⎢ ⎥⎪ ⎪ ⎪ ⎪
⎢ ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο ο⎥ ⎪ ο ⎪ ⎪ ο ⎪
⎢ − − − − − − − − − − − − − −⎥ ⎪ − ⎪ ⎪ − ⎪
⎢ EA E1A1 E 2 A 2 E2A2 ⎥⎪ ⎪ ⎪ ⎪
⎢− 1 1 ο ο ο | + ο ο ο | − ο ο ο⎥ ⎪u 2 ⎪ ⎪Fx 2 ⎪
⎢ L1 L1 L2 L2 ⎥⎪ ο⎪ ⎪ ο ⎪
⎢ ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο ο⎥ ⎪⎨ ⎪⎬ = ⎪⎨ ⎪⎬
⎢ ο ο ο
⎢ ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο ο⎥⎥ ⎪ ⎪ ⎪ ⎪
⎪ ο⎪ ⎪ ο ⎪
⎢ ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο ο⎥ ⎪ ⎪ ⎪ ⎪
⎢ ⎥ − −
⎢ − − − − − − − − − − − − − −⎥ ⎪ ⎪ ⎪ ⎪
E2A2 E2A2 ⎪u ⎪ ⎪ F ⎪
⎢ ο ο ο ο | − ο ο ο | ο ο ο⎥ ⎪ 3 ⎪ ⎪ x 3 ⎪
⎢ L2 L2 ⎥⎪ ο⎪ ⎪ ο ⎪
⎢ ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο ο⎥ ⎪ ο ⎪ ⎪ ο ⎪
⎢ ⎥
⎢ ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο ο⎥ ⎪⎪ ο ⎪⎪ ⎪⎪ ο ⎪⎪
⎢ ⎩ ⎭ ⎩ ⎭
⎣ ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο ο⎥⎦

Подужно напрезање

⎡ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο ο ⎤
⎢ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο ο ⎥ ⎧ ο⎫ ⎧ ο ⎫
⎢ ⎥⎪ ⎪ ⎪ ⎪
⎢ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο ο ⎥ ⎪ ο⎪ ⎪ ο ⎪
⎢ G1I x1 G 1I x1 ⎥ ⎪ ο⎪ ⎪ ο ⎪
⎢ο ο ο | ο ο ο − | ο ο ο ο ⎥⎪ ⎪ ⎪ ⎪
⎢ L1 L1 ⎥ ⎪ θ1 ⎪ ⎪M x1 ⎪
⎢− − − − − − − − − − − − − − ⎥⎪ ⎪ ⎪
− − ⎪
⎢ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο ο ⎥ ⎪ ⎪ ⎪ ⎪
⎢ ⎥ ⎪ ο⎪ ⎪ ο ⎪
⎢ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο ο ⎥⎪ ⎪ ⎪ ⎪
⎢ ⎥ ⎪ ο⎪ = ⎪ ο ⎪
⎢ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο ο ⎥ ⎨ ⎬ ⎨ ⎬
⎪ ο⎪ ⎪ ο ⎪
⎢ο G1I x1 G1I x1 G 2 I x 2 G I
ο ο | ο ο ο + | ο ο ο − 2 x 2 ⎥ ⎪θ ⎪ ⎪M ⎪
⎢ L1 L1 L2 L 2 ⎥ ⎪ 2 ⎪ ⎪ x1 ⎪
⎢− − − − − − − − − − − − − − ⎥⎪−⎪ ⎪ − ⎪
⎢ ⎥
⎢ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο ο ⎥ ⎪⎪ ο ⎪⎪ ⎪⎪ ο ⎪⎪
⎢ ⎥
⎢ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο ο ⎥ ⎪ ο⎪ ⎪ ο ⎪
⎪ ⎪ ⎪ ⎪
⎢ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο ο ⎥ ⎪ ο⎪ ⎪ ο ⎪
⎢ G I G 2 I x 2 ⎥ ⎪⎩θ3 ⎪⎭ ⎪⎩M x1 ⎪⎭
⎢ο ο ο ο | ο ο ο − 2 x2 | ο ο ο ⎥
⎢⎣ L2 L 2 ⎥⎦

Напрезање увијања

115
⎡ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο
⎢ 12E1 I z1 6E 1 I z1 12E 1 I z1 6E 1 I z1
⎢ο ο | ο − ο | ο ο ο
⎢ L31 L21 L31 L21
⎢ 6E 1 I z1 4E 1 I z1 6E I 2E 1I z1
⎢ ο | ο − 12 z1 ο | ο ο ο
L21 L1 L1 L1
⎢
⎢ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο
⎢− − − − − − − − − − − − −
⎢
⎢ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο
⎢ 12 E 1 I z1 6E1 I z1 12E 1I z1 12E 2 I z 2 6E 1 I z1 6E 2 I z 2 12E 2 I z 2 6E 2 I z 2
⎢ ο − L3 −
L21
ο | ο
L31
+
L32
−
L21
+
L22
ο | ο −
L32 L21
⎢ 1

⎢ο 6 E I 2E 1 I z1 6E I 6E 2 I z 2 4E1 I z1 4E 2 I z 2 6E I 2E 1 I z 2
1 z1
ο | ο − 12 z1 + + ο | ο − 22 z 2
⎢ L21 L1 L1 L22 L1 L2 L2 L2
⎢ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο
⎢
⎢− − − − − − − − − − − − −
⎢ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο
⎢
⎢ο 12E 2 I z 2 6E I 12E 2 I z 2 6E I
ο ο ο | ο − − 22 z 2 ο | ο − 22 z 2
⎢ L32 L2 L32 L2
⎢ 6E 2 I z 2 2E 1 I z 2 6E I 4E 2 I z 2
⎢ο ο ο ο | ο ο | ο − 22 z 2
⎢ L21 L2 L2 L2
⎢⎣ ο ο ο ο | ο ο ο ο | ο ο ο

Напрезање савијања

Решимо пример са претходне слике посебно за оба случаја оптерећења, мада смо могли то да
урадимо и заједно.

Једначине и решења за подужно напрезање гласe:

⎡ 1 −1 ⎤ ⎧ 0 ⎫ ⎧0 ⎫ EA FL
( 2u 2 − u 3 ) = 0 u2 =
EA ⎢
− 1 2 − 1⎥ ⎪u ⎪ = ⎪ 0 ⎪ , L
,
2EA
L ⎢ ⎥⎨ 2 ⎬ ⎨ ⎬ EA FL
⎢⎣ − 1 1 ⎥⎦ ⎪⎩ u 3 ⎪⎭ ⎪⎩F⎪⎭ (−u 2 + u 3 ) = F u3 =
L EA

Једначине за савојно напрезање гласe:

⎡0 0 0 0 0 0 ⎤ ⎧ 0 ⎫ ⎧0 ⎫
⎢0 4L2 − 6L 2L2
⎢ 0 0 ⎥⎥ ⎪⎪ ϕ1 ⎪⎪ ⎪⎪0 ⎪⎪
EI z ⎢0 − 6L 24 0 0 6L ⎥ ⎪⎪ v 2 ⎪⎪ ⎪⎪F⎪⎪
3 ⎢ ⎥⎨ ⎬ = ⎨ ⎬ .
L ⎢0 2 L 2
0 8L2 0 2L2 ⎥ ⎪ϕ 2 ⎪ ⎪0 ⎪
⎢0 0 0 0 0 0 ⎥ ⎪ 0 ⎪ ⎪0 ⎪
⎢ ⎥⎪ ⎪ ⎪ ⎪
⎢⎣0 0 6L 2L2 0 4L2 ⎥⎦ ⎪⎩ϕ 3 ⎪⎭ ⎪⎩0 ⎪⎭

116
Матрица крутости линијских коначних елемента у равни

Сада је потребно је речи да је потребно да постоје два координатна система и то: локални
координатни систем коначног елемента и глобални координатни система прорачуна (слика 13).

Y
2 x

y
α
1
X

Слика 13.

Величине везане за коначни елемент (матрица крутости, вектор померања и оптерећења) се прво
дефинишу за локални координатни систем. Након тога се обавља трансформација величина из
локалног у глобални координатни систем, односно дефинишу се величине коначног елеменат у
глобалном координатном истему. Након тога следи формирање глобалне матрице крутости на
већ приказан начин.

Не улазећи у дубљу анализу овде ће бити приказана само матрица трансформација у равни и
потребне математичке операције те трансформације. Матрица трансформације је реда колико и
матрица крутости елемента.

Трансформације гласе:
[K ]e = [T]T [k ]e [T] , {∆}e = [T ] {δ}e
T
{Φ}e = [T]T {F}e
T
⎧X ⎫ T ⎧x ⎫ ⎡ Cosα Sinα ⎤ ⎧x ⎫
При томе трансформација x-y координата гласи ⎨ ⎬ = [T ] ⎨ ⎬ = ⎢ ⎥ ⎨ ⎬ , односно
⎩Y ⎭ ⎩ y ⎭ ⎣− Sinα Cosα ⎦ ⎩ y ⎭
имамо X = xCosα + ySinα и Y = -xSinα + yCosα.

117