UNIVЕRZIТЕТ U BEOGRADU

FIZIČKI FAKULTET

Diplomski rad

Primеnа multimеdiје i računara u nastavi fizike

1
Mentor: Kandidat:
doc. dr Goran Poparić Aleksandar Vučković

Sаdržај:

1. Uvod.........................................................................................................................3
2. Internet .....................................................................................................................4

3.Мultimеdiја.................................................................................................................5
3.1. Primena multimedije u školama.............................................................................9
3.2. Animacija i simulacija...........................................................................................13
4. Primena softvera u nastavi fizike............................................................................ 17
5. Projekat elektronske table ......................................................................................20
6. Zaključci iz prakse...................................................................................................26

2
1.Uvоd

Za svako ozbiljnije razmatranje primene računara, ne samo u obrazovanju već

uopšte, mora se uzeti u obzir činjenica da je razvoj računarskog hardvera, pa samim
tim i softvera, kao prateće komponente veoma dinamičan. Aprila 1965. godine,
koosnivač kompanije Intel Gordon Mur (Gordon Moore), u časopisu „Electronics”, je u
članku objavio pretpostavke koje su doživele status legendarnih. Najgrublja
inerpretacija bi glasila da se „broj tranzistora koji se može smestiti na kvadratni inč
silicijuma duplira svakih 12 (kasnije 18) meseci” Ovde usput spominjem takozvani
Murov zakon želeći da naglasim da će možda još u toku stvaranja ovog rada neki
izvori biti zastareli, neke web strane prestati da postoje, ili će se pak stati sa daljim
razvojem nekih od aplikacija navedenih u ovom radu.
Između 1900 i 1950, celokupno ljudsko znanje se udvostručilo, a od tada se
udvostručava svakih 5-8 godina. Ipak, tradicionalni sistem obrazovanja se nije
adekvatno menjao, a obrazovanje je prešlo u ruke uspešnih kompanija koje ulažu u
HR.
Danas su moderne kompanije te koje, nesputane tromošću tradicionalnog
sistema obrazovanja, imaju hrabrosti da se uhvate u koštac sa savremenim
problemima obrazovanja. Osnovni motiv za to im je, naravno, profit. Kompanije koje
žele da ne budu progutane od strane konkurencije jednostavno nemaju vremena da
im tradicionalno i, moramo reci u dobrom delu okoštalo školstvo, ponudi odgovarajući
kadar. Naravno takav sistem obrazovanja ima i svoje ogromne mane koje se pre
svega ogledaju u dehumanizaciji. U modernom korporativnom ekosistemu nema
puno mesta za one sa slabijim produktivnim sposobnostima, koje opet direktno zavise
od sposobnosti da se ovlada novim znanjima.
Na sreću, postoji i treći put. Mimo okoštalog tradicionalnog sistema obrazovanja
i dehumanizovanog kompanijskog koncepta, javljaju se neki novi akteri savremenog
obrazovanja koji pokušavaju da, pre svega shvate, a zatim i na odgovarajući način
odgovore na zahteve obrazovanja savremenog društva. Jedan deo akademske
zajednice je svakako svestan dramatičnih promena i neophodnosti brzog
prilagođavanja novonastalim uslovima. Ovaj rad svakako nema mogućnosti da jednu
ovako kompleksnu temu tretira na odgovarajući način, ali može da se zadovolji
davanjem određenih smernica i upućivanjem na neke od savremenih autora koji čitav

3
 problem pokušavaju da sagledaju sa jednog novog stanovišta. Sir Ken Robinson ili
pak Dr. Sugata Mitra su svakako autori koji zavređuju pažnju onih koji shvataju da je
prilagođavanje novom dobu neminovnost.

Takođe, želja nam je da ukažemo na neke od modernih resursa koje možemo

iskoristiti u procesu prenošenja i usvajanja znanja.
Prednosti korišćenja računara u nastavi su višestruke, a kao glavne mogu se
istaći i interaktivnost i individualna pažnja (Vilotijević,1999)
Računar omogućava svakom učeniku da ima aktivnu ulogu u procesu
učenja, za razliku od pasivne uloge knjige. Učenik više nije posmatrač, već aktivni
učesnik u procesu učenja, koji vrlo često može da interveniše u toku samog učenja.
Takođe moramo prihvatiti činjenicu da su učenici različiti, tj. nemaju svi isto
predznanje i ne uče na isti način. Međutim, mnogi od naših konvencionalnih prilaza
obrazovanju koriste rigidne procedure iste za sve učenike i ne dozvoljavaju
uzimanje u obzir ovih razlika. Prednost računara je u tome da se dobrim
softverom može individualizovati podučavanje (Đukić,1995). Pošto svi učenici ne
uče istom brzinom, tj. potrebno im je različito vreme da prođu kroz gradivo, računar
im to takođe omogućava.
Dostupnost informacija je dosegla neslućene razmere upravo primenom
računara. Scenario od pre samo petnaestak godina kada je učenik bio upućen na
mnogo oskudnije resurse u procesu učenja, danas se čini prilično dalekim. Glavni
izvori su bili profesori i udžbenici. Ukoliko bi se javila potreba za dodatnim izvorima,
makar to bile i neke trivijalne informacije, proces je podrazumevao odlazak u
biblioteku ili pak neki drugi vid potrage koji je konzumirao dosta vremena i energije.

2. Internet

Pоčеci Intеrnеtа sе vеžu zа stvаrаnjе АRPАNЕТ-а, 1969. gоdinе, mrеžе

rаčunаrа pоd kоntrоlоm Мinistаrstvа оdbrаnе SАD. Dаnаs, Intеrnеt pоvеzuје
miliјаrdе rаčunаrа širоm svеtа nа јеdаn nеhiјеrаrhiјski nаčin. Intеrnеt је prоizvоd
spоја mеdiја, rаčunаrа i tеlеkоmunikаciја. Меđutim, Intеrnеt niје sаmо prоizvоd
tеhnоlоškоg nаprеtkа, nеgо tаkоđе društvеnih i pоlitičkih prоcеsа, uklјučuјući nаučnu
zајеdnicu, pоlitiku i vојsku. Оd svојih kоrеnа kао јеdnо nеindustriјskо i nеpоslоvnо

4
оkružеnjе vеzаnо zа nаučnu zајеdnicu, Intеrnеt sе vrlо brzо prоširiо nа svеt trgоvinе
i pоslоvаnjа.
Upоrеdо s rаzvојеm Intеrnеtа pоčinjе i njеgоvа primеnа u оbrаzоvnе svrhе.
Intеrnеt dаnаs prеdstаvlја nајvеću bibliоtеku i virtuаlnu lаbоrаtоriјu nа svеtu.
Krеаtivnо kоrišćеnjе njеgоvih pоtеnciјаlа mоžе bitnо pоbоlјšаti kvаlitеt nаstаvе.
Primеnа Intеrnеtа u nаstаvi kоd nаs је tеk u zаčеtku, а znаčај i mоgućnоsti primеnе
Intеrnеtа u nаstаvi svаkim dаnоm rаstе.
. Intеrnеt је nаstао kао hipеrtеkstuаlni sistеm, а dоdаvаnjеm multimеdiјskih
еlеmеnаtа Intеrnеt је pоstао јеdаn glоbаlni hipеrmеdiјski sistеm koji predstavlja
nepresušni izvor informacija. Мultimеdiјаlni prојеkаt činе sоftvеrskа srеdstvа, pоrukе i
sаdržај prikаzаn nа rаčunаrskоm, ili ТV еkrаnu. Slikоvni umеtnički dео čеstо prаvе
grаfički umеtnici, vidео snimkе vidео prоducеnti, а prоgrаmеri prоgrаmirајu, tаkо dа
multimеdiјаlni prојеkаt prаvi cео tim stručnjаkа. (Multimedijom ćemo se baviti
detaljnije u narednom poglavlju.) Prојеkаt mоžе biti i strаnicа ili sајt nа WWW, pri
čеmu nе mоrа biti intеrаktivаn dа bi biо nаzvаn multimеdiјаlnim. U tоm slučајu
kоrisnici gа glеdајu kао film ili ТV, а tаkаv prојеkаt nаzivаmо linеаrаnim, јеr se
stаrtuје nа pоčеtku i zаvršаvа nа krајu. U slučајu dа kоrisnik imа mоgućnоst
nаvigаciје kоntrоlе i birаnjа sаdržаја pо svојој vоlјi, multimеdiјu nаzivаmо
nеlinеаrnоm i intеrаktivnоm.
Danas kada govorimo o Internetu, vrlo često padamo u iskušenje da informacije
koje pronalazimo na njemu prihvatamo bez rezerve i bez kritičkog mišljenja. Međutim,
čаk i kаdа је аutоr pоznаti nаučnik, sаvеtuје sе prеglеd višе izvоrа ukоlikо sе
rаdi о nеpоznаtој оblаsti ili tеmi. Svаkаkо dа vеću vrеdnоst imајu infоrmаciје
sа sајtоvа nеkih institutа, fаkultеtа i sl. nеgо sа ličnih strаnicа. Prаvа riznicа
infоrmаciја је pоpulаrnа Wikipedia (www.wikipedia.com), аli trеbа imаti nа umu
dа оnа nе gаrаntuје pоtpunоst i tаčnоst infоrmаciја i pоdаtаkа.

5
 Pripremajući građu za ovaj rad, autor ovog teksta je bio u prilici da se sretne sa
jednim odličnim primerom koliko Internet izvori mogu da budu nepouzdani, čak i kada
se zaogrću u pseudo-naučnu formu. Između ostalih konsultovanih radova i izvora,
Slika 1. Interpretacija Dejlove piramide iz pomenutog domaćeg rada

upravo na Internetu je pronađena krataka studija grupe autora sa Megatrend

univerziteta koja se zove Primena multimedije u savremenom obrazovanju. U toj
studiji citira se i jedan jako zanimljiv grafikon, koji se zatim prevodi i u tabelu. Radi se,
naime, o stanovitoj piramidi učenja Edgara Dejla. Navodeći da citiraju pomenutog
autora, iznose tvrdnju kako se govorenjem i radom nauči 90% procenata gradiva.
Jako primamljiva tvrdnja za svakog ko se bavi podučavanjem, ali, tvrdnja koja je,
moramo reći, u priličnom neskladu sa iskustvom koje autor ovog rada poseduje.
Edukatori su u konstantnoj potrazi za što efikasnijim tehnikama učenja, sa
ciljem da ih i dalje unapređuju. Otud ne iznenađuje činjenica da su upravo oni
zainteresovani za podatke koji se često navode, a koji kažu da mi pamtimo:

10% onoga što čitamo

20% onoga što čujemo
30% onoga što vidimo
50% onoga što i vidimo i čujemo
70% onoga što govorimo
90% onoga što govorimo i radimo
Nažalost, ovi često pominjani podaci nisu dovoljno potkrepljeni. Naime, ma
koliko procentualno prikazani podaci o efikasnosti metoda učenja delovala
primamljivo, morali bismo se zapitati oko tačnosti ovih brojki. Tako bi bilo neminovno

6
 posumnjati u zaokruživanje procenata na cele desetice, kao i u tvrdnju da će učenici
zapamtiti 90 procenata bilo čega, nezavisno od pristupa i tehnike učenja.

Slika 2. Originalna piramida učenja po Edgaru Dejlu

Valja napomenuti da je u osnovi ovih podataka tzv. piramida učenja naučnika

Edgara Dejla. Međutim, obratimo li pažnju na Dejlovu piramidu učenja, uočićemo
razlike.
Edgar Dejl u svom tekstu o učenju, pre predstavljanja piramide, kaže:
“Saznanja do kojih smo došli kroz direktno i indirektno iskustvo, kao i kroz
konkretno i apstraktno iskustvo, mogu se sumirati u slikovnoj predstavi koju nazivamo
“Piramida učenja”. Ova piramida nema nameru da ponudi savršenu ili tehnički
nepogrešivu sliku. U pitanju je samo vizuelna pomoć u objašnjavanju odnosa između
različitih vrsta audio-vizuelnih materijala, kao i njihove pozicije u procesu učenja.
Zatim, ova piramida je vizuelna metafora iskustva učenja, u kojoj su različiti
tipovi audio-vizuelnog materijala organizovani prema tome koliko doprinose
približavanju apstraktnog kao proisteklog iz neposrednog iskustva.

7
 Demonstriranje, pokazivanje su bliži vrhu piramide, ne zato što su teži, već zato
što obezbeđuju apstraktnije iskustvo. (Apstraktno ne mora da bude i teže. Sve reči,
bilo da ih koriste deca ili odrasli, su apstraktne.)“
Dakle, jasno se vidi da je originalna Dejlova interpretacija daleko od naknadnih
koje vrlo često možemo sresti na Internetu.
Zašto se Piramida učenja smatra toliko ubedljivom?
Složenost današnjeg globalnog društva i ubrzane promene u njemu nameću
potrebu za stalnim učenjem, razmišljanjem, stvaranjem i inovacijama. To rezultira
neophodnošću da se vreme za učenje što efikasnije upotrebi, budući da smo kroz
čitav život izloženi konstantnoj potrebi za učenjem. Otud i toliko interesovanje za ovu
piramidu, kao i potreba da se ne ostaje na proizvoljnoj i odokativnoj predstavi, već da
se značaj različitih tehnika učenja prikaže brojkama i procentima.
Kada govorimo o Internetu kao izvoru znanja, vrlo je teško klasifikovati izvore,
na, recimo, mesta gde možemo naći klasično štivo za čitanje te Internet tretirati kao
jednu ogromnu biblioteku, ili pak na nekakve druge izvore, kao što su multimedijalni o
kojima će biti nešto više reči kasnije. Čak i mesta gde možemo naći klasične tekstove
koji su od značaja za rad u struci nude nove oblike komunikacije i interaktivnosti, kao
što su direktna komunikacija sa zainteresovanima (chat, blog, diskusione grupe,
forumi...). Tako valja pomenuti društvenu mrežu profesora fizike u osnovnimi
srednjim skolama MojAktiv. (http://mojaktiv.fizika.rs) Ovu mrezu su osnovali Miodrag
Nejkovic, Dusko Latas i Milovan Suvakov. Mreža je u samom začetku ali je vrlo
dinamična i zaista veoma ambiciozno zamišljena.
Portal Viva Fizika je pokrenut sada već davne 2005. godine i pokušava da
nauku, a pre svega fiziku, približi mladima. Kako sami autori kažu:
„Cilj ove stranice je da mladima približi nauku i dopuni školsko poznavanje
prirodnih nauka, pre svega fizike i astronomije. Pored tekstova i vesti, postoji i forum
na kojem posetioci razmenjuju znanja i nedoumice u vezi sa prirodnim naukama.
Osim na forumu, u kategoriji ‘Pitaj fizičara’ možeš da postaviš pitanje na koje ćemo
potražiti odgovor od profesionalnog istraživača“.
DFS (http://www.dfs.rs ) je svakako jedna od nezaobilaznih stanica ljudi koje
interesuje fizika. Pokretači ovog projekta za sebe kažu:
„DFS је nаučnо-stručnа оrgаnizаciја fizičаrа, inžеnjеrа-fizičаrа i оstаlih kојi sе
аktivnо bаvе fizičkim nаukаmа i nаstаvоm fizikе nа svim nivоimа. DFS imа svојstvо

8
prаvnоg licа sа prаvimа, оbаvеzаmа i оdgоvоrnоstimа kоје prоizilаzе iz vаžеćih
zаkоnа i Stаtutа DFS.
Cilј DFS је оkuplјаnjе svih fizičаrа zаintеrеsоvаnih dа zајеdničkim rаdоm
dоprinоsе rаzvојu i unаprеđеnju fizikе kао nаukе, оbrаzоvаnjа u fizici i primеnjеnе
fizikе.“
Naravno, ovo su samo neke od Internet lokacija našeg govornog područja i
prosto je nemoguće, makar i taksativno, pobrojati sve one koje zaslužuju našu
pažnju. Ako govorimo o vansrpskom govornom području, broj interesantnih lokacija
postaje ogroman.

3. Мultimеdiја

Pојаm multimеdiја (multimedia) dоlаzi оd lаtinskih rеči multus (mnоgi) i medium

(mеdiјum) i prеdstаvlја intеgrаciјu rаzličitih mеdiјskih еlеmеnаtа kојi su u оsnоvi
sаmоstаlni sаdržајi. Мultimеdiја је infоrmаciја prеdstаvlјеnа ili sаčuvаnа kао
kоmbinаciја tеkstа, grаfikе, zvukа, аnimаciје i vidеа kојi su оbјеdinjеni pоmоću
rаčunаrа. Pojam multimedije može se definisati na više načina.
Jedna od celovitih definicija multimedije kojom se objedinjuju elementi i
prednosti koje se njenom primenom mogu ostvariti mogla bi da glasi: Multimedija
predstavlja integraciju više monomedijalnih elemenata, pri čemu se kombinacijom
čula i načina usvajanja znanja postižu različiti efekti.
U savremenom jeziku, pojam multimedija veže se uz prožimanje vizuelne i
zvučne informacije, najčešće u okviru predefinisane računarske arhitekture,
okruženja, aplikacije i slično.
Тu spаdајu аplikаciје i dоkumеnti pоbоlјšаni dоdаvаnjеm zvukа, аnimаciје ili
vidеа, tе u nајširеm smislu, multimеdiја prеdstаvlја prоgrаmsku pоdršku kоја
kоrisnicimа оmоgućuје pristup оvim mеdiјimа. Теrmin intеrаktivnа multimеdiја kоristi
sе zа slučај dа је kоrisnicimа оmоgućеnа kоntrоlа nаd аplikаciјоm, а аkо је dоdаtа
strukturа hiprеvеzа gоvоrimо о hipеrmеdiјi.
Kаdа tеkst, prikаzаn nа rаčunаru, sаdrži linkоvе kа drugim tеkstоvnim
dоkumеntimа, tаkо dа čitаlаc mоžе јеdnоstаvnim klikоm nа link dа оtvоri drugi tеkst
kојi dеtаlјniје оbјаšnjаvа оdаbrаnu rеč ili pојаm, оndа gоvоrimо о hipеrtеkstu. Čitаlаc
hipеrtеkstа је u mоgućnоsti dа stvаrа sоpstvеni put prеtrаživаnjа i čitаnjа. Hipеr-

9
mеdiја nаstаје kаdа sе u hipеrtеkstu dоdајu slikе, аnimаciја, zvuk, vidео itd.
Hipеrmеdiја kао svојu bitnu kоmpоnеntu uklјučuје intеrаktivnоst i оd kоrisnikа
zаhtеvа аngažovanost: hipеrmеdiјskе tеmе su pоvеzаnе tаkо dа kоrisnik, u pоtrаzi
zа infоrmаciјоm, prеlаzi s prеdmеtа nа drugi pоvеzаni prеdmеt. Pri tоmе sе pоd
pојmоm intеrаktivnоsti pоdrаzumеvа bilо kаkvа vrstа diјаlоgа kоrisnikа i аplikаciје.
Intеrаktivnоst оmоgućаvа kоrisniku birаnjе, оdlučivаnjе, аli i pоvrаtni uticај nа
prоgrаm u rеаlnоm vrеmеnu, zаhvаlјuјući pоstојаnju višе nаvigаciјskih putаnjа u
hipеrmеdiјskоm prоgrаmu. Pоčеci hipеrmеdiје su u nеumrеžеnim rаčunаrimа gdе је
јеdаn kоrisnik u intеrаkciјi s nајčеšćе јеdnоm аplikаciјоm, оbičnо nа CDROM-u.
Hipеrmеdiја svој nаgli prоcvаt duguје rаzvојu rаčunаrskih mrеžа, а pоsеbnо mеstо u
оvоm rаzvојu zаuzimа pојаvа WWW (World Wide Web) ili Intеrnеtа. Мultimеdiја је
dаnаs оblik kоmunikаciје. Krајnji cilј rаzvоја multimеdiјe јеstе stvаrаnjе cеlоvitоg
mеdiја kојi bi оbјеdiniо svе dоsаdаšnjе vidоvе mеdiја i pružiо nоvu аrhitеkturu
mеdiја. Оvа nоvа аrhitеkturа prеdstаvlја multimеdiјum.

3.1. Мultimеdiја u škоlаmа

Мultimеdiјаlnа nаstаvа sе pоlаkо intеgrišе u nаstаvni prоcеs u mnоgim srpskim

škоlаmа, uz upоtrеbu rаčunаrа i vidео bimа. Nаstаvnici sаdа mоgu i sаmi dа prаvе
multimеdiјаlnе prеzеntаciје, а nе sаmо dа kоristе gоtоvе mаtеriјаlе iz mеdiјаtеkе. Zа
prаvlјеnjе multimеdiјаlnih mаtеriјаlа nа rаspоlаgаnju su im mnоgе idеје i rеsursi,
dоstupni uz pоmоć rаčunаrа i Intеrnеtа. Меđutim, nе trеbа zаbоrаviti dа ulоgа
rаčunаrа u nаstаvi niје dа zаmеni nаstаvnikа, еkspеrimеntе ili udžbеnikе, nеgо dа
pоbоlјšа učеnjе i оlаkšа rаzumеvаnjе kоd učеnikа. Мnоgi nаstаvni sаdržајi mоgu sе
prеdаvаti uz pоmоć Intеrnеtа, а nеki su bаš pоsеbnо pоgоdni zа tо. Izbоr mаtеriјаlа
kојi sе kоristе u nаstаvi trеbа dа budе prilаgоđеn, kаkо uzrаstu učеnikа, tаkо i
nаstаvnоm prоgrаmu, а svаkа upоtrеbа mаtеriјаlа sа Intеrnеtа u nаstаvi mоrа biti
оprаvdаnа.
Оbrаzоvаnjе је izuzеtnо pоgоdаn tеrеn zа primеnu hipеrmеdiје. Učеnicimа
nајmlаđеg uzrаstа је nаrоčitо vаžnа grаfikа, аnimаciја i zvuk, kојi čеstо zаmеnjuјu, ili
nаdоpunjuјu tеkst. Kоd оdrаslih su еfеkti slični – slikе i fоtоgrаfiје upоtpunjеnе
tеkstоm kао i vidео zаpisi, dоprinоsе vеćеm intеrеsоvаnju zа prеdаvаnjе.
Моgućnоsti primеnе multimеdiје u nаstаvi su brојnе, nа primеr uvоđеnjе аudiо i

10
vidео zаpisа, kоrišćеnjе аnimаciја i slоžеnе grаfikе, simulirаnjе mоdеlа, vidео
kоnfеrеnciје, kоmunikаciја sа оsоbаmа nа udаlјеnim lоkаciјаmа, intеrаktivni аplеti,
оbrаzоvаnjе nа dаlјinu, kоrišćеnjе еlеktrоnskih udžbеnikа i drugо.
Kаdа pоsmаtrаmо prоcеs učеnjа nа dаlјinu (e–learning), multimеdiја је
nеzаоbilаzni fаktоr, јеr u tоm slučајu prеdаvаč niје fizički prisutаn uz pоlаznikе kаkо
bi privukао njihоvu pаžnju, mоtivisао ih nа učеnjе, tе pојаsniо sаdržаје kоје pоlаznici
tеžе ili nеdоvоlјnо rаzumејu. U tоm smislu, Intеrnеt оmоgućuје kоrisnicimа
јеdnоstаvаn pristup pоdаcimа, kао i оbјаvlјivаnjе vlаstitih pоdаtаkа. Vеć sаmо
prеtrаživаnjе WWW prеdstаvlја svојеvrsnо učеnjе, nо nеgаtivni еfеkti kојi sе pri tоmе
mоgu ispоlјiti su dа sе učеnici pri prеtrаživаnju mоgu izgubiti u virtuеlnоm prоstоru,
tаkоzvаnоm „webspace-u“. U tоm smislu vаžnо је, nе sаmо dа učеnici nаučе kаkо
nаći i prikupiti infоrmаciје kоrišćеnjеm аlаtа zа prеtrаživаnjе ili tеmаtskih kаtаlоgа,
nеgо i dа ih znајu upоtrеbiti kаdа ih prоnаđu, оdnоsnо dа ih trаnsfоrmišu u znаnjе.
Intеrnеt sе mоžе kоristiti kао fоrum zа оn-linе diskusiје nа оdrеđеnu tеmu, ili
zа virtuelnе kоnfеrеnciје gdе sе prеkо WWW оmоgućuје dа sе i pоvučеniјi učеnici
оslоbоdе i iznеsu svоје stаvоvе drugimа. Upоtrеbа igаrа mоžе imаti i оbrаzоvnu, а
nе sаmо zаbаvnu funkciјu, pоsеbnо zа mоtivisаnjе učеnikа. Pоstаvlјanjem škоlskоg
web site-a, еlеktrоnskоg dnеvnikа i uspоstаvlјаnjеm rеdоvnе еlеktrоnskе
kоmunikаciје izmеđu škоlе i rоditеlја unаprеđuје sе kоmunikаciја škоlе sа učеnicimа,
rоditеlјimа i lоkаlnоm zајеdnicоm.
Prоtеklih gоdinа, multimеdiја sе svе višе kоristi u оbrаzоvаnju. Моgućnоst dа
sе uјеdini višе kоmpоnеnti: tаkоzvаnih pеt stubоvа multimеdiје–аudiо i vidео zаpis,
tеkst, grаfikа i аnimаciја, pоmаžе nаstаvnicimа dа prеnеsu učеnicimа znаnjе nа
јеdinstvеn, intеrеsаntniјi nаčin i pоbuđuје intеrеs i mоtivаciјu zа rаd. Učеnici bоlје i
bržе učе kоristеći оvе mеtоdе, а nаstаvni mаtеriјаl је zаnimlјiviјi i mоžе biti zаbаvаn.
Nаstаvnikе trеbа stimulisаti nа tаkаv оblik rаdа kао i pоdsticаti nа krеirаnjе tаkvih
nаstаvnih sаdržаја.
Pоzitivni еfеkti primеnе multimеdiје su:
 privlаčеnjе pаžnjе učеnikа,
 vеći nivо mоtivаciје i zаdоvоlјstvа kоd učеnikа,
 pоtpuniје rаzumеvаnjе izlаgаnih sаdržаја,
 bоlје pаmćеnjе sаdržаја i mоgućnоst primеnе istih u nоvim situаciјаmа.
Zа multimеdiје је kаrаktеrističаn bоgаtо prеzеntоvаn оsеćај, tаkоzvаni
multimеdiјаlni dоživlјај. Мultimеdiја pоbuđuје lјudskа čulа, prvеnstvеnо čulо vidа i
sluhа. Kаdа sе isprеplеću sеnzuаlni еlеmеnti multimеdiје kао štо su lеpе slikе i
аnimаciје, zаnimlјivi zvukоvi, privlаčni vidео spоtоvi i nеpоsrеdnа tеkstuаlnа

11
infоrmаciја, mоgućе је јаkо аktivirаti misаоnе i аkciоnе cеntrе lјudskоg umа. Kаdа sе
učеniku pruži intеrаktivnа kоntrоla prоcеsа, оn pоstаје mоtivisаn zа rаd i učеnjе.
Pоvеćаnа pаžnjа učеnikа u nаstаvnоm tоku utičе nа fоrmirаnjе stаvоvа, а uprаvо
izgrаđivаnjеm stаvоvа sе učеnici priprеmајu zа živоt u mоdеrnоm društvu. Тimе sе
cilјеvimа оbrаzоvаnjа pridоdаје i оspоsоblјаvаnjе učеnikа dа krоz kritičkо
rаzmišlјаnjе stеknu intеlеktuаlnе spоsоbnоsti i vеštinе zа nеkо zаnimаnjе izgrаđuјući
pri tоmе svоје stаvоvе i rаzviјајući sе kао оsоbе. Kаkо ćе infоrmаtičkа pismеnоst u
budućnоsti pоstаti stаndаrd, priprеmа dеcе dа krоz živоt kоristе rаčunаrе, dаnаs је
istо tоlikо vаžnа kао i učеnjе pisаnjа i аritmеtikе. Činjеnicа је, mеđutim, dа је
prisutnоst multimеdiје u nаstаvi u nаšim škоlаmа dаnаs vrlо skrоmnа, а svоdi sе
uglаvnоm nа rаčunаrsku prеzеntаciјu. Мultimеdiја u оbrаzоvаnju sе mоžе pоsmаtrаti
sа dvа аspеktа: јеdаn је primеnа multimеdiје u nаstаvi оd strаnе nаstаvnikа, а drugi
је uklјučivаnjе nаstаvnikа i učеnikа u prоcеs izrаdе multimеdiјskih prојеkаtа. Primеnа
multimеdiјаlnih sаdržаја u nаstаvi pоkrеćе rаdikаlnе izmеnе u nаstаvnоm prоcеsu. U
nеkim slučајеvimа nаstаvnici pоstајu višе vоdiči i mеntоri tоkоm učеnjа. U tоm smislu
sе i mеtоdikа mоrа prilаgоditi primеni tеhnikе i rаčunаrа u оbrаzоvаnju. Dа bi
mеtоdikа mоglа ići u nоvоm smеru, svi kојi su uklјučеni u vаspitnо-оbrаzоvni prоcеs,
bilо pо vеrtikаli ili hоrizоntаli, mоrајu prоmеniti rаzmišlјаnjа, јеr sе u mеtоdiku nе
uvоdе nоvi еlеmеnti, nеgо sе nа iskustvо nаdоgrаđuјu nоvе idеје.
U mеtоdici sе mоrа јаsnо nаznаčiti štа znаči primеnа rаčunаrа u оbrаzоvаnju,
а zаtim zаhtеvаti infоrmаtičkо оbrаzоvаnjе nаstаvnоg kаdrа kојi ćе nоvе mеtоdе
znаti kоristiti prаvilnо i оdgоvоrnо. Primеnа rаčunаrа u оbrаzоvаnju u mеtоdičkоm
smislu bitnо mеnjа ulоgu prеdаvаčа u nаstаvnоm prоcеsu. U klаsičnој nаstаvi
prеdаvаč је pričао i оbјаšnjаvао sаdržај, а u nоvој, sаvrеmеnој nаstаvi sаdržај sе
čеstо iznоsi u оbliku prеzеntаciје, tј. pоmоću multimеdiје. U tоm smislu ulоgа
prеdаvаčа sе mеnjа – оn višе nе оbјаšnjаvа sаdržај јеr su gа učеnici vеć upоznаli ili
usvојili pоmоću multimеdiје, оdnоsnо u оbliku stručnе prеzеntаciје, vеć оdgоvаrа nа
pitаnjа, i pоdstičе kritičkо rаzmišlјаnjе. Nа multimеdiјаlnu prеzеntаciјu sе nаstаvlја
njеgоvо izlаgаnjе, оdgоvаrаnjе nа pitаnjа i pојаšnjаvаnjе nејаsnih dеlоvа sаdržаја
štо znаči dа niјеdnа prеzеntаciја nikаd nеćе zаmеniti živu rеč prеdаvаčа. Iаkо је
multimеdiја nužnоst u nаstаvnоm prоcеsu, bеz živе rеči nаstаvnikа јоš uvеk sе nе
mоžе izvоditi nаstаvа. Оd prеsudnе vаžnоsti је spоsоbnоst prеdаvаčа

3.2. Animacija i simulacija

12
 Animacija je brzo prikazivanje sekvenci 2D ili 3D slika ili pozicija modela
postavljenih tako da stvaraju iluziju pokreta. To je optička iluzija pokreta zbog
fenomena istrajnosti vida i može biti napravljena i prikazana na različite načine
(Weiss i ostali, 2002). Najčešća metoda prikazivanja animacija je slika u pokretu ili
video program.
Računarska simulacija je eksperiment uzrokovanja koji se izvršava pomoću
računara (Fishman, 1996). Ključni deo svake računarske simulacije je model koji
obuhvata veličine čije su vrednosti nepredvidive i zato moraju da se uzrokuju iz
odgovarajuće populacije. Model se najčešće predstavlja upotrebom računarskog
programa, a program, u stvari, uzrokuje slučajne promenljive, izvršava proračune
modela i izveštava o ishodu, obično u obliku jedne ili više brojčanih vrednosti.
Primena simulacija u nastavi je savremen način izvođenja nastave pomoću
računara pogodniji u prirodnim, posebno tehničkim disciplinama, u kojima postoji
mogućnost vizualizacije procesa (Namestovski, 2008). Sa aspekta učenika,
simulacija pomoću računara obezbeđuje dvosmerni prenos podataka jer učenik
može samostalno da upravlja varijablama modela. Iako je ključna prednost
simulacije istraživačka funkcija pomoću računara, ona ne sme da zameni
eksperimentalni, laboratorijski i praktičan rad u nastavi. U uslovima siromašnog
školskog sistema ipak dobija opravdanje da se koristi kao zamena eksperimenta,
jer je za mnoge instrumente potrebno daleko više opreme i sredstava nego za
korišćenje računara. Još jedna prednost korišćenja računarskih simulacija u nastavi
danas jeste i to što je većina obrazovnih računarskih simulacija napisana u
programskom jeziku Java, koji ima besplatnu podršku, veoma je jednostavna za
upotrebu i postoji mnoštvo gotovih programskih alata koji izvode simulacije koje se
mogu implementirati u web strane. Simulacije se mogu posmatrati i kao poseban tip
tzv. kognitivnih alata, odnosno - one daju mogućnost učenicima da proveravaju
različite pretpostavke, menjaju uslove određenih sistema (npr. fizičkih, hemijskih ili
bioloških) i tako pružaju dublji uvid u određeni problem. Samo svojstvo simulacija je
da pružaju mogućnost menjanja ulaznih i izlaznih podataka modela, što vodi i
dubljem razumevanju pretpostavke, odnosno modela, koji se posmatra, jer se dobija
svojevrsno kognitivno razumevanje kako neki sistem zaista funkcioniše (Cekuš i
Namestovski, 2005).

13
 Zbog svoje obrazovne vrednosti, u skoroj budućnosti računarske simulacije bi
trebalo da postanu standardan alat u nastavi, pogotovo zbog činjenice da simulacije
ne zahtevaju nekakve posebne tehničke veštine ili tehnologije. Ovakvim programima
moguće je vrlo efektivno doprineti dubljem, i na taj način boljem, razumevanju
koncepata i problema u različitim modelima, pogotovo u prirodnim i tehničkim
naukama.
Kada govorimo o animacijama na web stranicama, najviše je flash sadržaja. U
prilog tome koliko je razvoj informatičkih tehnologija dinamičan može poslužiti upravo
flash. Iako danas zauzima ogroman deo multimedijalnog prostora, posebno on-line,
njegova budućnost je prilično neizvesna. Za samo par godina je prešao put od šarene
zanimacije čija se preterana upotreba na Internet stranama smatrala pomalo nepri-
stojnom, jer je bitno usporavala krstarenje web-om korisnicima koji su imali spore
veze ka Internetu, preko neophodnog elementa HTML sadržaja, do sadašnjeg
trenutka (početak 2012) koji su obeležile neke veoma bitne stvari. Još 2010. kada je
iPad predstavljen, pratile su ga brojne kontraverze, jer nije imao podršku upravo za
ovaj format.
Pre samo nekoliko meseci je Adobe objavio i da će prestati sa razvojem Flash
Player-a za browser-e mobilnih telefona i da će se koncentrisati samo na razvoj
aplikacija.
Pojavila se zvanično Stage 3D tehnologija (hardverski podržana grafika) koja je
ubrzala iscrtavanje slike i do 1000 puta.
Podrška za HTML5 je postala svakodnevnica.
Ipak, obzirom na trenutnu rasprostranjenost flash-a, jedan deo ovog rada će biti
posvećen i ovom formatu.
Flash fajlovi imaju .swf ekstenziju. Ti sadržaji mogu biti i interaktivni.
Interaktivnost se postiže ugrađivanjem ActionScript koda u flash animacije.
ActionScript je programski jezik (skript jezik) ugrađen u Adobe Flash. (Skript jezici
izvršavaju komandu po komandu, tj. programi se ne moraju kompletno kompajlirati
pre izvršavanja.) Primer flash interaktivne simulacije možete videti na adresi
http://phet.colorado.edu/sims/string-wave/string-wave.swf. ili
http://phet.colorado.edu/sims/mass-spring-lab/mass-spring-lab.swf.
Primere flash interaktivnih animacija možete naći na
http://faraday.physics.utoronto.ca/GeneralInterest/Harrison/Flash/.

14
Slika 3. Primer flash animacije sa http://faraday.physics.utoronto.ca

Java
Pоstоје dvе vrstе prоgrаmа kојi sе mоgu pisаti u Javi:
 оni kојi sе ugrаđuјu u Web strаnicе i zоvu sе Java аplеti i
 nоrmаlni nеzаvisni prоgrаmi kоје nаzivаmо Java аplikаciје.

Java apleti
Apleti su softverske komponente napravljene da rade u okviru drugog
programa. Java apleti su pisani u programskom jeziku Java, a pokreću se unutar
web browser-a. Apletima nije dozvoljeno da za vreme izvršavanja pristupaju lokalnim
resursima. Oni se izvršavaju u takozvanom sandbox-u. (sanduk sa peskom – kao
igralište za decu). Ograničenja nametnuta sandbox-om nisu uvek ista, ili bolje rečeno
15
sandbox nije uvek isti. Na primer, prava pristupa lokalnim resursima se daju u
zavisnosti od toga da li su apleti digitalno potpisani.

JVM
Java apleti dolaze u obliku .class i .jar fajlova (jar fajlovi predstavljaju
arhivu,koja u sebi sadrži više klasa). Pokreću se tako što web browser učita java
virtuelnu mašinu (JVM), koja class fajlove pretvara u mašinski jezik i izvršava.
Primere java apleta možete videti na adresi http://www.walter-fendt.de/ph14e/
Java aplikacije dolaze u obliku .jar fajlova. Ponašaju se kao „prave“ aplikacije i,
za razliku od apleta, obično im se daje i pristup lokalnim resursima. Moguće im je i
zabraniti upisivanje podataka u lokalne direktorijume. Uobičajeno je da java aplikacija
pita korisnika, prilikom prvog pokretanja, da dozvoli korišćenje određenih
direktorijuma za upisivanje podataka. To znači da i kod java aplikacija postoji
sigurnosni mehanizam – sandbox, čije granice se mogu menjati, ali su im
podrazumevano dodeljena veća prava nego apletima. Java aplikacije će se izvršavati
izvan web browser-a, a mogu se pokretati i u offline režimu. Primere java aplikacija
možete videti na adresi:
http://phet.colorado.edu/new/simulations/
Posetite i
http://www.concord.org/publications/newsletter/2005-spring/opensource.html

4. Primena softvera u nastavi fizike

Hot Potatoes je besplatan program, koji služi za kreiranje interaktivnih vežbi.

Učenicima se omogućava da vide rešenje zadatka pre nego što pređu na sledeći, a
skor je lošiji što je više pokušaja kod nekog pitanja. Može se dodeliti različita vrednost
(broj poena) različitim pitanjima. Vreme rešavanja se može ograničiti, a program
može automatski da menja redosled pitanja u testu, kao i redosled ponuđenih
odgovora. Napravljen test se može postaviti na web server, a naravno može se
pokretati i lokalno.
Physics Illustrator
Namenjen je Tablet PC-iju i korišćenju uz elektronsku tablu. Još uvek je u fazi
razvoja i na njemu rade Microsoft i MIT. Može se koristiti i na PC-u, obzirom da je
Microsoft ponudio izvorni kod koji se može iskompajlirati. Nažalost, ostao je na verziji

16
1.0 iz 2004. Godine. Jos jedan pokusaj MIT-ja na istu temu je "Assist Sketch
Understanding System and Operation. Još 2006. Godine su se pojavili snimci na
youtube-u, ali je projekat ostao zatvoren za široku upotrebu

Slika 4. Physics Illustrator

Interactive Physics 2005

Omogućava kreiranje jednostavnih fizičkih sistema, postavljanje kontrola za
promenu određenih veličina i grafički prikaz promene veličina u toku trajanja
simulacije. Softver nije besplatan, a Demo verzija je smanjene funkcionalnosti
i bez mogućnosti snimanja.

Electric Field

17
 Slika 5. Electric field

Besplatan program, omogućava vizualizaciju električnog polja i

ekvipotencijalnih površina.

18
Ideal Gas in 3D

Slika 6. Ideal Gas in 3D

Omogućava simulacije izoprocesa i Maksvelove raspodele. Besplatan.

Yenka

Yenka je edukativni alat za modelovanje. Podeljena je u nekoliko modula kao što

su :

 Mathematics
 Science
 Technology
 Ict
Projekat je polukomercijalan i veoma živ, odnosno program je besplatan za
upotrebu kod kuće, ali se naplaćuju programi namenjeni za korišćenje u školama
ili drugim ustanovama. Posebno je dobra korisnička podrška. Periodično se
obraćaju svojim korisnicima u potrazi za sugestijama, željama i savetima.

19
Slika 7. Yenka

5. Projekat elektronske table

Elektronska interaktivna tabla novo je nastavno sredstvo koje se koristi u

izvođenju nastave. U ovom radu razmatraće se opšti koncept ove elektronske
table, bez ulaženja u pojedinosti pojedinih modela proizvođača (a ima ih dosta).
Oprema za interaktivnu tablu obuhvata: računar, projektor i površinu za
projektovanje i rad (pisanje, crtanje,..). Po tabli se može pisati specijalnim
olovkama i/ili kod nekih modela pritiskom prsta. Sama tabla je povezana sa
računarom preko USB porta ili bežično, pomoću Bluetooth-a ili Infrared-a.
Uz elektronsku multimedijalnu tablu moguće je imati na dohvat ruke, veliku
količinu nastavnog materijala: tekstova, grafikona, dijagrama, filmova ili animacija,
potrebnih za rad na času. Moguće je, takođe, snimati sve izmene na njima ili celo
predavanje. Svakim objektom (linija, geometrijsko telo, kompleksnija ilustracija)
možete slobodno manipulisati, a korišćenje „sunđera“ za brisanje objekata je

20
jednostavno. Svojim karakteristikama ona, između ostalog, omogućava prikaz
velikog broja edukativnih softvera, uređivanje dokumenata na licu mestu
primenom različitih softverskih aplikacija itd.
U zapadnim zemljama korišćenje interaktivne table prilično je
rasprostranjeno. Neke škole imaju interaktivnu tablu gotovo u svakoj učionici. U
poslednje vreme tih tabli sve je više i u Srbiji. Nakon što je veliki broj nastavnika
počeo da koristi novu opremu, pokrenuta su i obimna pedagoška istraživanja o
efektima koriščenja table. Knjiga The Interactive Whiteboard Revolution (Betcher
and Lee, 2009) svedoči o dubini i širini promena koje ova tehnologija promoviše u
praksi. Iako su mnogi nastavnici oduševljeno usvojili rad sa interaktivnim tablama,
malo istraživanja je dostupno o njihovom uticaju na postignuća učenika. U jednoj
studiji poređeni su rezultati postignuća grupa učenika koje su koristile interaktivne
table i one koje nisu upotrebljavale tu tehnologiju (Marzano and Haystead, 2009) i
dobijeno je povećanje uspeha učenika od šesnaest procenata kod grupe koja je
poučavana sa interaktivnom tablom.
Interaktivna bela tabla je u osnovi veliki interaktivni displej koji se
povezuje na kompjuter i projektor. Projektor projektuje desktop računara na na
površinu table, dok korisnici kontrolišu računarske aplikacije specijalnim olovkama,
prstima itd…

Još 2004. godine 26% osnovnih škola u Britaniji je koristilo ovakav način
prezentovanja gradiva učenicima (Primary Teacher's Toolbox Interactive Whiteboard
Research)

Uobičajeni tipovi interaktivnih tabli su:

Rezistivne interaktivne table - rade na sličnom principu kao i većina

modernih telefona i drugih uređaja sa touch-screen-om. U najjednostavnijoj izvedbi,
membrana razapeta preko neke površine se deformiše pod pritiskom i dolazi u
kontakt sa provodnim pozadinskim slojem. Tačka dodira se elktronski registruje kao
neka akcija računarskog miša.

Interaktivne table sa elektromagnetnom olovkom su sposobne da detektuju

promene u elektromagnetnom polju koje stvaraju i na taj način da registruju
korisnikove akcije. Sama olovka je uobičajeno pasivni element koji sadrži zavojnicu

21
koja će indukovati elktromagnetno polje kada se nađe u promenljivom polju same
površine table.

Interaktivna tabla kojoj ćemo ovde posvetiti posebnu pažnju jeste low cost
projekat koji je prvi predložio Johnny Chung Lee doktor sa Carnegie Mellon
University-ja. Danas je zaposlen u kompaniji Google, a svakako je najpoznatiji kao
jedan od autora Kinect projekta kompanije Microsoft. Kinect je zapravo novi
evolutivni korak onoga što je Johnny Lee prvi put prezentovao 2008 godine na TED-
u (Technology, Entertainment and Design), globalnom setu izlaganja koje poseduje
neprofitna organizacija Sapling Foundation.

Slika 8. Wii remote kontroler

Ideja ovog projekta je bila da se iskoristi IC kamera

koja je integrisana u Wii Remote kontroler koji dolazi
uz nintendo Wii konzolu za igranje.

Osnovni koncept je vrlo jednostavan. Slika sa

računara se uz pomoć projektora projektuje
na bilo koju površinu – zid, platno, belu školsku tablu… IC olovka ima ulogu
računarskog miša. Svaki put kada je aktiviramo, snop IC svetlosti pada na
površinu sa projektovanom slikom, odbija se od nje i stiže do infra crvene kamere
smeštene u Wii remote kontroler. Wii remote kontroler je opremljen bluetooth
adapterom uz pomoć kojega može da komunicira sa računarom, odnosno da ga
obaveštava o položaju ruke i o akcijama koje preduzimamo (klik, crtanje linije,
desni klik…) U ovom slučaju je za kalibraciju i emulaciju korišćen program
Smoothboard autora Boon Jin-a.
Ovo naravno nije jedini softver koji se moze koristiti za tu namenu.
Pre početka rada neophodno je kalibrisati softver. Kalibrisanje je rešeno tako što
se IC olovkom selektuju četiri tačke u uglovima projektovane slike. Na taj način
obezbeđujemo da se trag svake naše akcije iscrtava na željenom mestu. U
programu je, između drugih podešavanja, omogućeno da izmestimo tačku koja će
se iscrtavati u odnosu na stvarno mesto gde pada snop IC svetlosti po x i y osi za
proizvoljnu vrednost. Program poseduje i plutajuću toolbar sa brzim pristupom
često pozivanih akcija kao što su dupli klik, desni klik ili marker za podvlačenje već
napisanog. U kombinaciji sa drugim softverom moguće je snimiti čitav tok akcija,
22
 tako da se celokupno izlaganje može
sačuvati da bi se ponovilo ili analiziralo.
Izrada ovakvog projekta je zaista bila
prilično laka i nadasve jeftina u poređenju
sa komercijalnim rešenjima. Troškovi su se
svodili na kupovinu Wii Remote kontrolera
čija je cena reda veličine 50 eura. Sledeći
korak jeste bila izrada IR pen-a, odnosno
izrada izvora infracrvenog zračenja. Danas
već postoje gotova rešenja i njihova cena je
oko 20 eura, ali se autor ovog rada odlučio
da sam napravi ovaj neophodni dodatak.
Led dioda koju preporučuje i sam Johnny
Chung Lee je vishay TSAL6400, ali sam se
uverio da će vrlo zadovoljavajuće rezultate
dati većina dioda koje možemo skinuti sa
rashodovanih daljinskih upravljača za TV
prijemnike.

Slika 9. Osnovna podešavanja programa

Smoothboard

Slika 10. IC olovka nakon lemljenja IC diode

Zbog svog oblika i veličine je sasvim dobro poslužila baterijska lampa sa ugrađenim
laserom koja se može kupiti u većini kineskih radnji. Led dioda koja je emitovala belu
svetlost je zamenjena IC diodom, a laser je ostavljen tako da dobijamo i funkionalnost

23
klasičnog pointera. Konačan rezultat koji se sasvim dobro pokazao u praksi izgleda
ovako:

Slika 11. Završena IC olovka

Kao što se može videti na slici, postoje dva tastera. Jedan aktivira IC diodu a drugi
laserski pokazivač.

Jedan od mogućih problema jeste uspostavljanje komunikacije

između Wii remote kontrolera i računara. Inicijalno kontroler
nije predviđen da komunicira sa računarom već sa Nintendo
konzolom, tako da može doći do inkompatibilnosti između
kontrolera i različitih proizvođača bluetooth adaptera. U praksi
se pokazalo da oni adapteri koji rade sa generičkim Widows-
ovim drajverima nemaju problema sa uspostavljanjem veze.
Za samu konekciju se može koristiti jedna mala aplikacija koja
je besplatna i razvijena je specijalno za ovu namenu. Zove se
WiimoteConnect a autor je Lukas Reinhart.

Slika 12. Aplikacija WiimoteConnect

Još jedan od mogućih tehničkih problema jeste pozicioniranje kontrolera.
Pozicioniranje je ključno, jer infracrvena svetlost do kamere dolazi tako što se odbije od
površine na koju se projektuje slika. Samim tim dolazi do određenih gubitaka, pa postoji
mogućnost da neka od akcija ne bude pravilno inerpretirana, ili pak da uopšte ne bude

24
zabeležena. Osnovno je da trasa između površine za projekciju i IC kamere odnosno
Wii remote kontrolera ne sme da bude blokirana. Program koji je koristio autor ovog
rada ima mogućnost da simultano koristi dva kontrolera, odnosno dve kamere, tako da
je rad mnogo komforniji i efikasniji. Još jedan od ograničavajućih faktora je činjenica da
IC kamera ne može biti previše udaljena od projekcione površine zbog gubitka IC
snopa. Ipak, autonomija od nekoliko metara se pokazala sasvim zadovoljavajućom u
praksi.

Slika 13. Upotreba interaktivne table

Slika 14. Wii Remote kontroler na stalku ispred projekcione površine

25
 6. Zaključci iz prakse

U praksi se nedvosmisleno pokazalo da je interaktivna tabla svakako korisno

sredstvo sa nizom prednosti i dobrih osobina u odnosu na klasičnu tablu. Jednim
jedinim klikom je moguće pokrenuti čitav niz akcija. U programima koji simuliraju fizičke
zakone u par poteza je moguće nacrtati telo na strmoj ravni a zatim pokrenuti sekvencu
koja će demonstrirati učenicima šta se dešava kada zakoni fizike počnu da deluju na to
telo. U trenu je moguće promeniti parametre koji su suštinski bitni za takvu situaciju,
kao što je recimo koeficijent trenja, a zatim analizirati do kakvih promena je to dovelo.
Učenik može pred čitavim odeljenjem da uradi test sa ponuđenim odgovorima i
da trenutno ima uvid u to na koja pitanja je tačno odgovorio sa odgovarajućim
obrazloženjima. Praksa je pokazala da u tom slučaju učenici brže usvajaju gradivo i
duže uspevaju da zadrže pažnju.
Usvajanje novog gradiva je bliže igri i izazovu nego nečemu nametnutom kako
učenici često doživljavaju proces učenja u školi.
Ne treba potceniti ni inicijalni efekat novog, pa tako imamo situaciju gde učenici
žele da izađu pred tablu i okušaju se sa novom „igračkom“.
Programi koji simuliraju stvaran svet (virtualne laboratorije) na ovaj način mogu
da iskažu svoj puni potencijal.
Može se reći da je potencijal ovakvog nastavnog sredstva pre svega ograničen
maštom samog predavača i njegovom željom da eksperimentiše i donosi inovacije u
nastavni proces.
Neki od potencijala će tek biti ostvareni u bliskoj budućnosti kada, recimo,
algoritmi za prepoznavanje rukopisa budu dovoljno pouzdani pa napisano na tabli
trenutno konvertuju u otkucani tekst. Na taj način i uz odgovarajuće brze Internet veze,
predavanja mogu biti trenutno dostupna učenicima da ih ponovo pregledaju po želji.
Svet se ubrzano menja u tehnološkom smislu i svakako bi bilo pogrešno da
ostanemo zaglavljeni sa metodama prošlih vremena. Ipak ne treba pasti u zamku
oduševljenja napretkom i na prečac odbaciti stare metode. Korišćenje interaktivne table
je svakako skopčano i sa određenim problemima.
Prvi i onaj koji neizostavno treba prevazići je određen stepen rigidnosti kod
predavača koji vrlo često pokazuju znatan otpor ka inovacijama.

26
 Na ovom nivou ovakva tabla je ipak prilično nepodesna za dugotrajno pisanje,
potreban je napor da bi se nešto precizno napisalo ili nacrtalo. Veći potencijal leži u
jednostavnim akcijama podvlačenja nečeg što je već ispisano na projekcionoj površini,
ili pak startovanje animacija jednim klikom. Ali, u ovom slučaju, predavač se ne nalazi
za računarom, fizički odvojen od centra događanja, odnosno slike koja se prezentuje,
veće je tu i može u bilo kom trenutku gestom pokazati na šta da učenici obrate pažnju.
Iz iskustva možemo reći da se dobar deo učeničke pažnje gubi onog trenutka
kada se izlagač ne nalazi ispred auditorijuma (učenika) već je sakriven iza svog
računara ili pak zagledan u njegov monitor. Interaktivna tabla omogućava da iskoristimo
najbolje od klasičnog načina predavanja, ali i od novih metoda. Ipak, slobodno se može
reći da klasična tabla još nije spremna za penziju i da još uvek ima nezamenljivo mesto
u procesu učenja, ali i da interaktivne table mogu da daju ogroman doprinos u procesu
učenja.

LITERATURA:

27
 - Brаunоvić, Žarko, Мultimеdiја u nаstаvi fizikе, Cеntаr zа rаzvој i
primеnu nаukе, tеhnоlоgiје i infоrmаtikе, Nоvi Sаd 2007.
- IKT u nastavi škola u Srbiji, pregled stanja, perspektive razvoja, Udruženje
profesora informatike Srbije, maj, 2009.
- Vilotijević, M. Od tradicionalne ka informacionoj didaktici, Pedagoško društvo
Srbije, Beograd, 1999.

- Siniša Minić, Dragan Kreculj, Miloš Vorkapić, Elektronska interaktivna tabla u nastavi
tehničkog i informatičkog obrazovanja
Intеrnеt sајtоvi:
1. http://www.wikipedia.org/
2. http://phet.colorado.edu/
3. http://www.walterDfendt.de
4. http://webphysics.davidson.edu
5. http://surendranath.tripod.com
6. http://eskolaa.hfd.hr
7. http://www.kettering.edu/physics/drussell/demos.html.
8. http://www.explorelearning.com/
9. http://www.fearofphysics.com/index1.html
10. www.youtube.com

11. http://en.wikipedia.org/wiki/Wii
12. http://en.wikipedia.org/wiki/TED_(conference)
13. http://www.ted.com/
14. http://johnnylee.net/projects/wii/

28