Fizičko tehnička merenja – Laboratorijski vežba – Merne trake

I VEŽBA

1. ODREĐIVANJE MODULA ELASTIČNOSTI I PUASONOVOG

KOEFICIJENTA ČELIČNE KONZOLE POMOĆU MERNIH TRAKA

Merne trake – Pretvarači za merenje sile, mase, ubrzanja, pritiska i drugih mehaničkih veličina.
Princip rada: elestična deformacija izaziva promenu otpornosti mernih traka. Tipična konfiguracija
u koju se vezuju merne traka je Vitstonov most. Promena otpornosti mernih traka je manja od 1 %.
Neophodna je temperaturna komenzacija. Jungov moduo elasičnosti je karakteristika materijala i
predstavlja odnos normalnog napona i relativne promene dužine koju je prouzrokovao posmatrani
normalni napon. Puasonov koeficijent predstavlja odnost poprečne i uzdužne relativne deformacije.

1.1. ZADATAK VEŽBE

a) Pomoću mosta sa jednom aktivnom i jednom slepom trakom izmeriti moduo elastičnosti čelične
konzole EY [N/m 2 ] .
b) Izvršiti isto merenje sa dve uzdužno postavljene aktivne merne trake postavljene sa suprotnih strana
konzole.
c) Odrediti Puasonov koefieijent  čelične konzole pomoću mosta sastavljenog od dve merne trake
zalepljene sa jedne iste strane konzole.

1.2. TEORIJSKA OBJAŠNJENJA

1.2.1. MERNE TRAKE

Merne trake su otporni pretvarači čija je osnovna namena merenje deformacije odnosno naprezanja u
materijalima. Na bazi toga mernim trakama se meri i niz drugih veličina koje mogu da proizvedu
deformaciju materijala na kome su zalepljene trake. Te veličine su sila, ubrzanje, vibracije, pomeranje,
pritisak itd. Merne trake se prave od metalne žice, folije ili od poluprovodničkih materijala. Na slici 1.1
a prikazana je žičana merna traka koja je najstarija po konstrukciji. Otpornost trake data je izrazom:
l
R (1.1)
S
gde je l dužina žice, S  r 2 poprečni presek, a  specifična otpornost materijala. Pri istezanju žice
l / l , prečnik žice r se skraćuje srazmerno istezanju r / r   l / l , gde je  tzv. Puasonov
koeficijent. Poprečni presek žice ima relativnu promenu S / S  2r / r  2l / l . Diferenciranjem
izraza (1.1) i zamenom gornjih vrednosti dobija se:
R l 
 (2   1)  (1.2)
R l 
Izraz (1.2) se moze napisati u obliku:
R l   /  
  2  1   (1.3)
R l  l / l 
Treći član u zagradi izraza (1.3) naziva se koeficijent piezorezistencije i kod većine materijala ima
konstantnu pozitivnu vrednost. Dakle relativna promena otpornosti trake je linearno srazmerna
deformaciji:
R l
k (1.4)
R l
gde se k naziva osetljivost merne trake i predstavlja konstantu koja karakteriše određenu traku. Za
većinu metalnih traka k iznosi oko 2.

strana 1 od 5
Fizičko tehnička merenja – Laboratorijski vežba – Merne trake

Poluprovodničke merne trake se odlikuju veoma velikom osetljivošću koja može iznositi više od
100, što je posledica velike vrednosti koefieijenta piezorezistencije. U preciznim merenjima, metalne
trake se znatno više koriste nego poluprovodničke merne trake.

Slika 1.1: a) Princip izrade merne trake na bazi folije odnosno žice, b) merna traka zalepljena na
podlogu, c) izgled nekih mernih traka.
1.2.2. MOST SA MERNIM TRAKAMA

Mostovi sa mernim trakama se konstruišu tako da se pored dobre osetljivosti obezbedi i temperaturska
stabilizacija merenja. Relativne promene otpornosti traka usled naprezanja, pri uobičajenim merenjima,
su male i iznose 10 5  10 3 . Slične promene otpornosti mernih traka nastaju pri promenama
temperature od sarno desetak  C . To znači da bi most bez temperaturske stabilizacije imao ogromne
greške. Temperaturska stabilizacija se postiže kada most ima dve ili četiri merne trake. Kod mosta sa
dve trake one se vezuju kao dve susedne grane. Trake treba da budu što bliže jedna drugoj da bi se u
svakom trenutku nalazile na istoj temperaturi.
Na slici 1.2 prikazan je most sa dve trake R1 i R2 i dva pasivna otpornika R3 i R4. Ako se kao
indikator koristi instrument velike otpornosti, za izlazni napon se dobija:
 R1 R3 
U i  E   
 (1.5)
 R1  R 2 R3  R 4 
Trake moraju biti istog tipa, pa su im nominalne otpornosti jednake R1  R2  R . Iz uslova ravnoteže
mosta R1 R4  R2 R3 sledi R3  R4 . Ako se posle uravnoteženja mosta otpornosti traka promene
R1  R  R1 , R2  R  R2 iz (1.5) sledi:

R1  R2
Ui  E (1.6)
2( 2 R  R1  R2 )

Grane R3 i R4 Vitstnovog mosta ne utiču na osetljivost kada se izlazni napon meri

visokoomskim instrumentom. Otpornici R3 ili R4 služe samo da se na početku merenja podesi nula tj.
most dovede u ravnotežno stanje.
Pošto su promene otpornosti traka najčešće veoma male, R  R , jednačina (1.6) se može
napisati u jednostavnijem, linearizovanom obliku:
R1  R2
Ui  E (1.7)
4R
Pri konstrukciji mosta sa dve merne trake potrebno je zadovoljiti uslov da deformacije traka pod
dejstvom sile budu suprotnog znaka. Suprotne promene otpornosti zbog veze u mostu dovode do
sabiranja mernog efekta i do povećanja osetljivosti merenja. U izvesnim slučajevima, kada se na
ispitivani uzorak ne mogu zalepiti dve merne trake, druga traka se lepi na komad materijala koji se ne

strana 2 od 5
Fizičko tehnička merenja – Laboratorijski vežba – Merne trake

deformiše ali se nalazi u neposrednoj blizini osetljive trake. Ova pomoćna, tzv. slepa merna traka, ne
doprinosi povećanju osetljivosti već služi isključivo za kompenzaciju temperaturskih promena.

Slika 1.2: Most sa memim trakama

Veoma često se most konstruiše sa četiri aktivne merne trake, čime se postiže povećanje
osetljivosti merenja. Pri tome deformacije susednih traka u mostu pod dejstvom sile treba da budu
suprotnog znaka.
1.2.3. KONZOLA KAO ELASTIČNI ELEMENT ZA MERENJE SILE POMOĆU MERNIH
TRARA

Za merenje sila manjih intenziteta kao elastični element na kome su zalepljene trake koristi se metalna
konzola. Pod dejstvom vertikalne sile, slika 1.3, uzdužna vlakna na gornjoj strani konzole se istežu, dok
se vlakna na donjoj strani skupljaju. Uzdužne deformacije na rastojanju L od kraja konzole date su
formulom:
l 6 FL
 (1.8)
l EY bh 2

gde je b sišina a h debljina konzole. Poprečna deformacija konzole je proporcionalna uzdužnoj, ali
ima suprotan znak. Shodno Puasonovom zakonu poprečna deformacija iznosi:
r l
  (1.9)
r l
Postojanje deformacije suprotnog znaka je pogodno za konstrukciju mosta sa dve ili četiri trake. Za
most sa dve trake, najbolje je koristiti trake R A i RB kao susedne grane mosta. Most sa četiri aktivne
grane povezuje se na sledeći način R1  R A , R2  RB , R3  RC , R4  RD .

Slika 1.3: Konzola sa trakama kao elastični element za merenje sile.

strana 3 od 5
Fizičko tehnička merenja – Laboratorijski vežba – Merne trake

1.3. ŠEME VEZA I UPUTSTVA ZA RAD

a) Most sa trakama i potenciometrom za uravnoteženje prikazan je na slici 1.4.

Slika 1.4: Most sa mernim trakama i e1ementima za uravnoteženje.

U most se uključuju jedna uzdužna aktivna traka, R A kao grana R1 , i slepa traka kao grana R2 .
Podešavanje nule mosta vrši se pomoću potenciometra koji ima ulogu grana R3 i R4 . Izlazni napon
mosta sa jednom mernom trakom glasi:
R l 6 FL
Ui  E  Ek  Ek (1.10)
4R l 4 EY bh 2

Izraz (1.10) se može napisati u obliku:

F
Ui  C (1.11)
EY

gde je C  3EKL / 2bh 2 konstanta za dati most i konzolu, odnosno merne trake. Osetljivost traka iznosi
k  2.09 . Napon izvora za napajanje mosta E i dimenzije L , b i h treba neposredno izmeriti
priručnim instrumentima i odrediti konstantu C . Na tas koji je okačen na kraj konzole stavljaju se
tegovi tako da se sila povećava postepeno do maksimalne vrednosti 1.2  9.81 N . Pri tome se snima
dijagram U i  F slika 1.5 koji ima oblik prave. Sa grafika se određuje nagib pravca
tg  C / EY (V/N) odakle se izračunava traženi moduo elasticnosti EY  C / tg (N/m 2 ) .

Slika 1.5: Izlazni napon mosta u funkciji sile a) most sa jednom aktivnom i jednom slepom trakom, b)
most sa jednom podužnom i jednom poprečnom trakom.
b) U ovom slučaju kao grane R1 i R2 uključene su trake R A i RB koje se nalaze jedna ispod druge.
Pošto su promene otpornosti ovih traka jednake po apsolutnoj vrednosti a suprotnog su znaka,
osetljivost mosta je dva puta veća nego u tački a) pa se za izlazni napon dobija:

strana 4 od 5
Fizičko tehnička merenja – Laboratorijski vežba – Merne trake

F
U i  2C (1.12)
EY

Iz snimljenog dijagrama u tački b) takođe se izračunava EY . Kao krajnji rezultat usvaja se srednja
vrednost dobijena u tackama a) i b) .

c) Kao grane mosta R1 i R2 uključuju se dve trake sa iste strane konzole od kojih je jedna postavljena
po dužini a druga normalno na pravac konzole, na primer, trake R A i RB , odnosno RC i RD . S
obzirom da deformacije poprečnih traka iznose  l / l , izlazni signal mosta je:
6(  1)kFL F
Ui  E  (  1)C (1.13)
4 EY bh 2 EY

Zavisnost izlaznog napona od sile ima oblik prave čiji je nagib (1   ) puta veći od nagiba sa jednom
osetljivom i slepom trakom sl. 1.5 b, tg b  (1   )tg a . Iz dijagrama se izračunava nagib prave, tg
i zatim određuje Puasonov koeficijent.

Primedba: Za vreme izvođenja eksperimenta mogu se javiti manje promene nule mosta (tzv. drift
nule). Zbog toga je potrebno povremeno vršiti naknadno uravnotežavanje mosta pri sili jednakoj nuli.
Kod savremenih uređaja sa mikroprocesorima problem drifta nule se resava softverski.

strana 5 od 5