О ПРОСКОМИДИЈИ

- ИЗВОРНО ОБРЕД ПРИНОШЕЊА, ИЛИ ПРОСКОМИДИЈА (ШТО ЗНАЧИ

ПРИНОС ИЛИ ПОСТАВЉАЊЕ) БИО ЈЕ САСТАВНИ ДЕО ЕВХРИСТИЈСКОГ
БОГОСЛУЖЕЊА, АЛИ ДАНАС, ОСИМ КАДА ЈЕ АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА,
СВЕШТЕНИК И ЂАКОН, ПРИПРЕМАЈУ СЕБЕ, ВИНО И ХЛЕБ ПРЕД САМО
СЛУЖЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ;
- СВЕ ДРЕВНЕ ЛИТУРГИЈЕ ЗНАЈУ ЗА ДОНОШЕЊЕ ПОТРЕБНОГ ЗА ВРШЕЊЕ
ЛИТУРГИЈЕ НЕПОСРЕДНО ПРЕД АНАФОРОМ ИЛИ ПРЕД ЛИТУРГИЈОМ
ВЕРНИХ;
- „ХРИШЋАНИ ПРВИХ ВЕКОВА... ОБИЧНО СУ ПРЕД СВЕТУ ЛИТУГИЈУ
ДОНОСИЛИ ОД СВОЈИХ КУЋА ХЛЕБ И ВИНО, СА МОЛБОМ ДА БУДУ
СПОМЕНУТИ НА ЊОЈ. СВЕШТЕНИК СЕ МОЛИО НАД ОВИМ ПРИНОСИМА
ДА ИХ БОГ БЛАГОСЛОВИ, ПРИМИ КАО ЖРТВУ И ДА СЕ СЕТИ, КАКО ОНИХ
КОЈИ СУ ИХ ПРИНЕЛИ, ТАКО И ОНИХ У ЧИЈИ СПОМЕН СУ ПРИНЕТИ.
ЈЕДАН ОД ЂАКОНА ЈЕ ЧИТАО ЊИХОВА ИМЕНА. ЗАТИМ ЈЕ ИЗМЕЂУ ОВИХ
ДАРОВА ЗА ПРИЧЕШЋЕ ОДАБИРАН ЈЕДАН ИЛИ ВИШЕ ХЛЕБОВА И МАЛО
ВИНА, КОЈЕ ЈЕ СВЕШТЕНИК ПОТРЕБНОМ МОЛИТВОМ СПРЕМАО ЗА
СВЕШТЕНУ РАДЊУ. ПРЕОСТАЛИ ДАРОВИ СУ УПОТРЕБЉАВАНИ ЗА
ИЗДРЖАВАЊЕ КЛИРА, СИРОТИХ, УДОВИЦЕ И СИРОЧАДИ, И ЗА СВЕ ОВЕ
СЕ ПО ЗАВРШЕТКУ СВЕТЕ ЛИТУРГИЈЕ ПОСТАВЉАО ЗАЈЕДНИЧКИ
СТО,АГАПЕ.“

- СВЕШТЕНИМ ОДЕЖДАМА СЕ НАЗИВА ОДЕЋА КОЈУ

СВЕШТЕНОСЛУЖИТЕЉИ ОБЛАЧЕ ЗА ВРЕМЕ БОГОСЛУЖЕЊА И КОЈА ЗБОГ
СВОЈЕ БОГОСЛУЖБЕНЕ УПОТРЕБЕ ПОСТАЈЕ СВЕШТЕНА; КАКО БИ СЕ
РАЗЛИКОВАЛА ОД ОБИЧНЕ ОДЕЋА ОНА ИМА ОДРЕЂЕН ОБЛИК И
ИЗОБРАЖЕЊЕ КРСТА.
- А) О ОДЕЖДИ ЂАКОНА
- СВА СВЕШТЕНА ЛИЦА ДАНАС НОСЕ СТИХАР (ΣΤΙΧΑΡΙΟΝ ОД ГРЧКЕ РЕЧИ
ΣΤΙΧΟΣ - СТИХ, РЕДАК, ПРАВА ЛИНИЈА). ПО ТУМАЧЕЊУ ГЕРМАНА,
 ПАТРИЈАРХА КОНСТАНТИНОПОЉСКОГ И СИМЕОНА СОЛУНСКОГ БЕЛА
БОЈА ЈЕ БИЛА ЗНАК ЧИСТОТЕ И НЕПОРОЧНОСТИ СВЕШТЕНИХ ЛИЦА,
ЗБОГ ТОГА СЕ ПРИЛИКОМ ОБЛАЧЕЊА СВЕШТЕНИХ ЛИЦА У СТИХАР
ЧИТАЈУ РЕЧИ: "ДА ВОЗРАДУЈЕТСЈА ДУША МОЈА О ГОСПОДЈЕ, ОБЛЕЧЕ БО
МЈА ВРИЗУ СПАСЕНИЈА, И ОДЕЖДОЈУ ВЕСЕЛИЈА ОДЈЕЈА МЈА,"1 КАКО БИ
СЕ ОНИ ПОДСЕТИЛИ НА ЧИСТОТУ; Б) TUNICA - ИЗРАЖАВАЈУЋИ ТИМЕ
СЛИЧНОСТ СА РИМСКОМ ТУНИКОМ ИЛИ СА CANISIUM - ПРАВ, ПОПУТ
АРОНОВОГ ПОДИРА (PODERIS, ΠΟΔΗΡΗΣ), КОШУЉА КОЈА СЕ ПРОСТИРЕ У
ДУЖИНУ ДО ПЕТА. ПРЕДАЊЕ СМАТРА ДА СЕ ОВА ОДЕЋА НА
ЗАЈЕДНИЧКОМ БОГОСЛУЖЕЊУ ПОЈАВИЛА У ПРВА ВРЕМЕНА
ХРИШЋАНСТВА. У 4. ВЕКУ НАЛАЗИМО ЗАБРАНУ ДА СВЕШТЕНА ЛИЦА
НОСЕ ОВУ ОДЕЖДУ ВАН БОГОСЛУЖЕЊА. СТИХАР ПО СВОМ ОБЛИКУ
ПОДСЕЋА НА НЕШИВЕНИ СПАСИТЕЉЕВ ХИТОН И НА БЛИСТАВУ ОДЕЋУ
АНЂЕЛА У КОЈОЈ СУ СЕ ПОЈАВИЛИ ЗА ВРЕМЕ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА И
ВАЗНЕСЕЊА, И ЈЕСТЕ СИМБОЛ РИЗЕ СПАСЕЊА И ОДЕЖДЕ
НЕТРУЛЕЖНОСТИ.
- ОСИМ СТИХАРА ЂАКОН НОСИ НА БОГОСЛУЖЕЊУ ОРАР (ΟΡΑΡΙΟΝ),
ДУГАЧКУ, УСКУ ТРАКУ НА ЛЕВОМ РАМЕНУ КОЈА ПАДА СПРЕДА И
ПОЗАДИ. САМО ПОРЕКЛО РЕЧИ ОРАР (ОД ΩΡΑ, СТАРАЊЕ, СТРАЖА ИЛИ
ΟΡΑΩ, ВИДИМ, ПОСМАТРАМ И ORARE, МОЛИТИ СЕ) УКАЗУЈУ НА ДРЕВНУ
ЂАКОНСКУ ДУЖНОСТ НА БОГОСЛУЖЕЊУ. У АПОСТОЛСКИМ
ПРАВИЛИМА ЈЕ РЕЧЕНО ДА СУ ЂАКОНИ МОРАЛИ ДА СЛУЖЕ НА ТАЈНИ
ЕВХАРИСТИЈЕ, А ПО РЕЧИ БОЖИЈОЈ, ОНИ СУ СЛУЖИЛИ НА ТРПЕЗАМА И
НА ВЕЧЕРАМА ЉУБАВИ, ЗБОГ ЧЕГА ИМ СЕ ДАВАЛО ПРАВО ДА НОСЕ
УБРУСЕ (SCHOLAE) ИЛИ МАРАМЕ КОЈЕ СУ СЕ ПРВОБИТНО КОРИСТИЛЕ
РАДИ ОПАСИВАЊА, БРИСАЊА РУКУ И ЗНОЈА СА ЛИЦА, А ЗАТИМ И ЗА
БРИСАЊЕ УСТА ОНИХ КОЈИ СЕ ПРИЧЕШЋУЈУ ХРИСТОВИМ ТЕЛОМ И
КРВЉУ. ЊИМА ЈЕ БИЛО ПОВЕРЕНО ДА ПАЗЕ НА НАРОД КОЈИ УЛАЗИ И
ИЗЛАЗИ ИЗ ХРАМА, ДА ЧУВАЈУ ТАЈНЕ И СВЕШТЕНЕ СТВАРИ, ДА СТОЈЕ
НА АМВОНУ И УКАЗУЈУ НАРОДУ НА ВРЕМЕ МОЛИТВЕ.

1 Прор. Ис. 61, 10. в. служ. у чину Литургије приликом облачења.

- СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТ КАЖЕ ДА ЂАКОН МОРА ДА ДЕЛУЈЕ ОВИМ
ЗНАКОМ ЗА ВРЕМЕ ОСВЕЋИВАЊА СВЕТИХ ДАРОВА. ОРАР ПОПУТ
АНЂЕОСКИХ КРИЛА ИЗРАЖАВА СПРЕМНОСТ ЂАКОНА ДА ВРШИ ВОЉУ
БОЖИЈУ.
-
НАРУКВИЦЕ (ΕΠΙΜΑΝΙΚΙΑ), ТАКОЂЕ ПРИПАДАЈУ ЂАКОНСКОЈ ОДЕЖДИ.
ОВАЈ ДЕО СВЕШТЕНЕ ОДЕЖДЕ ЈЕ УВЕДЕН У УПОТРЕБУ РАДИ СТЕЗАЊА
ИЛИ СКУПЉАЊА ШИРОКИХ РУКАВА ДОЊЕ СВЕШТЕНЕ ОДЕЖДЕ РАДИ
УДОБНИЈЕГ ДЕЛОВАЊА НА СВЕШТЕНОСЛУЖЕЊУ. У ДУХОВНОМ
ЗНАЧЕЊУ ОНЕ ПОДСЕЋАЈУ НА ЛАНЦЕ КОЈИМА СУ БИЛЕ ВЕЗАНЕ РУКЕ
СПАСИТЕЉА, ЗАТИМ, НА МОЋ И СНАГУ ГОСПОДА, ЗАВИСНОСТ И
СЛАБОСТ СВЕШТЕНОСЛУЖИТЕЉА И СУГЕРИШУ МУ КАО ТВАРИ
БОЖИЈОЈ ДА САМО УЗ ПОМОЋ БЛАГОДАТИ БОЖИЈЕ МОЖЕ БОДРОГ ДУХА
ДА СЛУЖИ СВЕШТЕНОДЕЈСТВО. ЗАТО СЕ ПРИЛИКОМ НАВЛАЧЕЊА
НАРУКВИЦА НА ДЕСНУ РУКУ ИЗГОВАРАЈУ РЕЧИ: ДЕСНИЦА ТВОЈА,
ГОСПОДИ, ПРОСЛАВИСЈА В КРЈЕПОСТИ: ДЕСНАЈА ТВОЈА РУКА, ГОСПОДИ,
СОКРУШИ ВРАГИ, И МНОЖЕСТВОМ СЛАВИ ТВОЈЕЈА СТЕРЛ ЈЕСИ
СУПОСТАТИ; А ПРИЛИКОМ СТАВЉАЊА НА ЛЕВУ ИЗГОВАРА СЕ: РУЦЈЕ
ТВОЈИ СОТВОРИСТЕ МЈА О СОЗДАСТЕ МЈА: ВРАЗУМИ МЈА, И НАУЧУСЈА
ЗАПОВЈЕДЕМ ТВОЈИМ.
- Б) О СВЕШТЕНИЧКОЈ ОДЕЖДИ.
-
А) ЕПИТРАХИЉ (ОД ГРЧКЕ РЕЧИ ΕΠΙ НА И ΤΡΑΧΥΛΟΣ - ВРАТ), ОДЕЋА,
КОЈА СЕ ПО ТУМАЧЕЊУ СИМЕОНА СОЛУНСКОГ ОД ЂАКОНСКОГ ОРАРА
ПРАВИ НА СЛЕДЕЋИ НАЧИН: АРХИЈЕРЕЈ, ПРИЛИКОМ ПОСВЕЋИВАЊА У
ПРЕЗВИТЕРА ПРЕНОСИ ЗАДЊИ ДЕО ОРАРА НА ДЕСНО РАМЕ
РУКОПОЛАГАНОГ; ЗАТО СЕ ОБА КРАЈА ОРАРА НАЛАЗЕ С ПРЕДЊЕ
СТРАНЕ У ЗНАК ДВОСТРУКЕ БЛАГОДАТИ И ВЕЋИХ ОБАВЕЗА. КАО
ПОДСЕЋАЊЕ НА ТО ДА ЈЕ ЕПИТРАХИЉ СИМБОЛ ДВОСТРУКЕ БЛАГОДАТИ
СВЕШТЕНСТВА КОЈА СЕ ИЗЛИВА НА ПРЕЗВИТЕРА, ПОПУТ МИРА КОЈА СЕ
У ИЗОБИЉУ ИЗЛИВА НА ПРВОСВЕШТЕНИКА АРОНА ПРИЛИКОМ
ЊЕГОВОГ ПОСВЕЋИВАЊА И КОЈА ТЕЧЕ СА ГЛАВЕ НА БРАДУ ДО ИВИЦЕ
ЊЕГОВЕ ОДЕЋЕ ПРИЛИКОМ СТАВЉАЊА ЕПИТРАХИЉА НА ВРАТ
 СВЕШТЕНИКА ИЗГОВАРАЈУ СЕ РЕЧИ: БЛАГОСЛОВЕН БОГ, ИЗЛИВАЈАЈ
БЛАГОДАТ СВОЈУ НА СВЈАШЧЕНИКИ СВОЈА, ЈАКО МИРО НА ГЛАВЈЕ,
СХОДЈАШЧЕЈЕ НА БРАДУ, БРАДУ ААРОЊУ, СХОДЈАШЧЕЈЕ НА ОМЕТИ
ОДЕЖДИ ЈЕГО. ПОПУТ СТАРОЗВЕТНОГ ЕФУДА КОЈИ СУ СТАРОЗАВЕТНИ
СВЕШТЕНИЦИ СТАВЉАЛИ НА РАМЕНА ПРИЛИКОМ МОЛИТВЕ
ЕПИТРАХИЉ СЕ УКРАШАВАО С ДВА ИЛИ ТРИ КРСТА, ДРАГОЦЕНИМ
КАМЕЊЕМ, МАЛИМ ЗВОНЧИЋИМА ИЛИ ДУГМАДИМА КОЈА СУ
ПРИЧВРШЋИВАЛА ИВИЦЕ ЕПИТРАХИЉА. ЕПИТРАХИЉ ЧИНИ
НЕОПХОДНУ ПРИНАДЛЕЖНОСТ СВЕШТЕНИКА БЕЗ КОЈЕ ОН НЕ МОЖЕ ДА
ВРШИ НИЈЕДНУ СЛУЖБУ.
- ПОЈАС КАО СВЕШТЕНИЧКА ОДЕЋА, НА ГРЧКОМ ΖΩΝΗ ЈЕ УВЕДЕН У
УПОТРЕБУ НА БОГОСЛУЖЕЊУ ПО ОБИЧАЈУ ДРЕВНИХ НАРОДА КОЈИ СУ
НОСИЛИ ДУГАЧКУ И ШИРОКУ ОДЕЋУ. ЊИМЕ СВЕШТЕНИЦИ ПОВЕЗУЈУ
СВОЈУ ДОЊУ ОДЕЋУ РАДИ НЕОМЕТАНОГ ОБАВЉАЊА
СВЕШТЕНОСЛУЖЕЊА. ПОЈАС СЕ ПРАВИ ОД ЛАНЕНЕ, ВУНЕНЕ И
СВИЛЕНЕ ТКАНИНЕ, ПОНЕКАД СЕ УКРАШАВАО ЗЛАТОМ И СРЕБРОМ.
ВИДИ СЕ ДА СЕ КОРИСТИО ЈОШ У СТАРОЗАВЕТНОЈ ЦРКВИ У КОЈОЈ ЈЕ
АРОНУ БИЛО ЗАПОВЕЂЕНО ДА НОСИ ПОЈАС ИЗНАД БЕДАРА НА ПРСИМА
КАО ЗНАМЕЊЕ ДОСТОЈАНСТВА И ЧИСТОСТЕ СЛУЖЕЊА. У ДУХОВНОМ
ЗНАЧЕЊУ ПОЈАС ОЗНАЧАВА БОЖАНСТВЕНУ СИЛУ КОЈА УКРЕПЉУЈЕ
СВЕШТЕНОСЛУЖИТЕЉА У СЛУЖЕЊУ ЗБОГ ЧЕГА ОН КАО ПОДСЕЋАЊЕ
НА ТО МОРА ДА ИЗГОВАРА РЕЧИ ПСАЛМА БЛАГОСЛОВЕН БОГ,
ПРЕПОЈАСУЈАЈ МЈА СИЛОЈУ, И ПОЛОЖИ НЕПОРОЧЕН ПУТ МОЈ,
СОВЕРШАЈАЈ НОЗЈЕ МОЈИ ЈАКО ЈЕЛЕНИ, И НА ВИСОКИХ ПОСТАВЉАЈАЈ
МЈА. ПО РЕЧИМА СИМЕОНА СОЛУНСКОГ, ПОЈАС СИМБОЛИЗУЈЕ УБРУС,
КОЈИМ СЕ ОПАСАО ИСУС ХРИСТОС НА ТАЈНОЈ ВЕЧЕРИ ПЕРУЋИ НОГЕ
УЧЕНИЦИМА.
-
ФЕЛОН ИЛИ ФЕНОЛ. ТАКО СЕ НАЗИВА ГОРЊА, ОКРУГЛА СВЕШТЕНИЧКА
ОДЕЖДА БЕЗ РУКАВА (ОД ГРЧКЕ РЕЧИ ΦΑΝΝΟΛΙΟΝ, ЛАТИНСКЕ - PENULA,
PLANETA И CASULA - СВЕПОКРИВАЈУЋИ). ОНА СЕ У СТАРА ВРЕМЕНА
ПРАВИЛА ТАКО ДА ПОКРИВА ЦЕЛО ТЕЛО И ИМАЛА ЈЕ САМО ОТВОР ЗА
 ГЛАВУ. РАДИ ЗГОДНИЈЕГ ДЕЛОВАЊА НА СВЕШТЕНОСЛУЖЕЊУ
ПОДИЗАЛА СЕ С ПРЕДЊЕ СТРАНЕ УЗ ПОМОЋ КОНОПЧИЋА. ДАНАС СЕ СА
ПРЕДЊЕ СТРАНЕ ФЕЛОН ИСЕЦА РАДИ ВЕЋЕ УДОБНОСТИ ПРИЛИКОМ
СЛУЖЕЊА. УПОТРЕБА ФЕЛОНА БИЛА ЈЕ ПОЗНАТА НА ИСТОКУ И ПРЕ
ПОЈАВЕ ХРИШЋАНСТВА. ТАДА ЈЕ ФЕЛОН ШТИТИО ОНЕ КОЈИ СУ ГА
ОБЛАЧИЛИ ПРЕКО ДРУГЕ ОДЕЋЕ ОД ЖЕГЕ, КИШЕ И ХЛАДНОЋЕ.
СВЕДОЧАНСТВО О ФЕЛОНУ КАО БОГОСЛУЖБЕНОЈ ОДЕЋИ СРЕЋЕМО КОД
СВЕТОГ ЗЛАТОУСТА, ГРИГОРИЈА НАЗИЈАНСКОГ И ИСИДОРА СЕВИЉСКОГ
(7. ВЕК). ПО ТУМАЧЕЊУ ГЕРМАНА, ПАТРИЈАРХА ЦАРИГРАДСКОГ, ФЕЛОН
ИЛИ РИЗА ПОДСЕЋАЈУ НА КАБАНИЦУ У КОЈУ ЈЕ СПАСИТЕЉ БИО ОБУЧЕН
НА ДВОРУ ПИЛАТА РАДИ ИСМЕВАЊА. ПО РЕЧИМА СВЕТОГ ЗЛАТОУСТА
И ГРИГОРИЈА НАЗИЈАНСКОГ РИЗА ЈЕ ПОДСЕЋАЛА НА ВЕЧНУ ПРАВДУ
КОЈУ ЈЕ НА ЗЕМЉИ ИСПУНИО ИСУС ХРИСТОС КРОЗ КОЈУ ЈЕ ЉУДИМА
ДАРОВАНА ИСТИНСКА СЛОБОДА; ЗАТО СЕ ПРИЛИКОМ НАДЕВАЊА
ФЕЛОНА ЗАПОВЕДА ДА СЕ ИЗГОВАРАЈУ РЕЧИ: СВЈАШЧЕНИЦИ ТВОЈИ,
ГОСПОДИ, ОБЛЕКУТСЈА В ПРАВДУ И ПРЕПОДОБНИЈИ ТВОЈИ
ВОЗРАДУЈУТСЈА. У СТАРА ВРЕМЕНА ФЕЛОН НИЈЕ ПРИПАДАО САМО
СВЕШТЕНИЦИМА, ВЕЋ И ЕПИСКОПИМА, МИТРОПОЛИТИМА ПА ЧАК И
ПАТРИЈАРСИМА И РАЗЛИКОВАО СЕ ОД СВЕШТЕНИЧКОГ ФЕЛОНА ПО
МНОГИМ КРСТОВИМА КОЈИ СУ БИЛИ НА ЊЕМУ ИЗВЕЗЕНИ, ЗБОГ ЧЕГА СЕ
НАЗИВАО ПОЛИСТАВРИОН (ОД ГРЧКОГ ΠΟΛΥΣΤΑΥΡΙΟΝ). ПО РЕЧИМА
СИМЕОНА СОЛУНСКОГ ОВАКАВ ФЕЛОН ЈЕ ОЗНАЧАВАО СТРАДАЊА
СПАСИТЕЉА.
-
НАДБЕДРЕНИК ТО ЈЕ ЧЕТВОРОУГАОНИ ДЕО ОДЕЖДЕ, ДУГУЉАСТОГ
ОБЛИКА КОЈИ ПРЕДСТАВЉА СВЕДОЧЕЊЕ ДОБРЕ И УСРДНЕ ПАСТИРСКЕ
ДЕЛАТНОСТИ. КАДА СЕ ОН ОБЛАЧИ ЗАПОВЕЂЕНО ЈЕ ДА СЕ ИЗГОВАРАЈУ
РЕЧИ:ПРЕПОЈАШИ МЕЧ ТВОЈ ПО БЕДРЈЕ ТВОЈЕМ, СИЛНЕ, РАДИ
ПОДСЕЋАЊА НА ТО ЧИМЕ ТРЕБА ДА БУДЕ НАОРУЖАН ПАСТИР ЦРКВЕ -
ЈЕР ЈЕ НАБЕДРЕНИК У ДУХОВНОМ СМИСЛУ ДУХОВНИ МАЧ, ОДНОСНО
РЕЧ БОЖИЈА.
 ОСИМ СВЕШТЕНИЧКИХ ОДЕЖДИ АРХИЈЕРЕЈ, ПОШТО НОСИ ОБРАЗ
САМОГ ХРИСТА ИМА ЈОШ И ОДЕЖДУ, КОЈА ПРИПАДА ИСКЉУЧИВО ЊЕМУ,
КОЈА ДОПУЊУЈЕ КОМПЛЕТ СВЕШТЕНИХ ОДЕЖДИ И КОЈУ ОН ГОТОВО УВЕК
ОБЛАЧИ (ПУНО ОДЈЕЈАНИЈЕ) РАДИ СВЕШТЕНОСЛУЖЕЊА. ОНА ЈЕ СЛЕДЕЋА: А)
САКОС, КОЈИ У ПРЕВОДУ С ЈЕВРЕЈСКОГ ЗНАЧИ КОСТРЕТ, ВРЕЋА И
ВЛАСЕНИЦА. ТО ЈЕ ОДЕЋА КОЈА ЛИЧИ НА СТАРОЗАВЕТНИ
ПРВОСВЕШТЕНИЧКИ ЕФОД2 И САКОС ГРЧКИХ ЦАРЕВА, ПРВОБИТНО ЈЕ
ПРИПАДАЛА ЦАРЕВИМА И ОНИ СУ ЈЕ ДАЛИ КОНСТАНТИНОПОЉСКИМ
ПАТРИЈАРСИМА. ПО СВЕДОЧАНСТВУ ДИМИТРИЈА ХОМАТИНСКОГ (13. ВЕК)
БУГАРСКОГ АРХИЈЕРЕЈА, ПАТРИЈАРСИ СУ ПРВО ОВУ ОДЕЖДУ ОБЛАЧИЛИ
САМО ТРИ ПУТА ГОДИШЊЕ: НА ВАСКРС, БОЖИЋ И ПЕДЕСЕТНИЦУ. ЗАТО КАО
ОДЕЖДА КОЈА СЕ РЕТКО КОРИСТИЛА НА БОГОСЛУЖЕЊУ САКОС НИЈЕ МОГАО
БИТИ ОПШТЕПРИХВАЋЕН У ЦРКВИ.ЗА ВРЕМЕ СИМЕОНА СОЛУНСКОГ САКОС ЈЕ
БИО ОБИЧНО ГОРЊА ЕПИСКОПСКА ОДЕЋА. У ДУХОВНОМ СМИСЛУ САКОС,
КАО И ФЕЛОН ОЗНАЧАВА КОСТРЕТ И КАО УСКУ И ТЕСНУ ОДЕЋУ У СТАРА
ВРЕМЕНА СУ ГА КОРИСТИЛИ ОНИ КОЈИ СЕ ЈАВНО КАЈУ, ИЛИ ЈЕ САКОС
ПОДСЕЋАО НА ОНУ ЦРВЕНУ РИЗУ, У КОЈУ ЈЕ БИО ОБУЧЕН СПАСИТЕЉ . ЗАТО
СЕ АРХИЈЕРЕЈ, ОБЛАЧЕЋИ ОВУ ОДЕЖДУ СЕЋА ПОНИЖЕЊА И СМИРЕЊА
СПАСИТЕЉЕВОГ.
Б) ОМОФОР (ОД ΩΜΟΣ - РАМЕ И ΦΕΡΩ - НОСИМ, PALLIUM, ΙΕΡΑ ΣΤΟΛΗ,
PECTORALE EPHOD), КАО ДЕО СВЕШТЕНЕ ОДЕЋЕ НОСИ СЕ НА РАМЕНИМА И
ПРИПАДА САМО АРХИЈЕРЕЈУ УПОДОБЉАВАЈУЋИ ГА ПРВОСВЕШТЕНИКУ
ИСУСУ ХРИСТУ. ПОШТО ОДГОВАРА ЈЕВРЕЈСКОМ ЕФОДУ ОМОФОР ЈЕ УВЕК БИО
ЗНАК ЕПИСКОПСКОГ ДОСТОЈАНСТВА, БЕЗ КОЈЕГ ОН НЕ МОЖЕ ДА СЛУЖИ
НИЈЕДНО БОГОСЛУЖЕЊЕ. МЕЂУТИМ, ПОСТОЈИ ЈОШ ДРЕВНО ПРЕДАЊЕ КОЈЕ
СМАТРА ДА ОВА СВЕШТЕНА ОДЕЖДА ПОТИЧЕ ИЗ ПРВОГ ДОБА ХРИШЋАНСТВА
ТВРДЕЋИ ДА ЈЕ МАЈКА БОЖИЈА СВОЈИМ РУКАМА НАЧИНИЛА ОМОФОР ЗА
СВЕТОГ ЛАЗАРА, ЕПИСКОПА КИПАРСКОГ КОЈЕГ ЈЕ ВАСКРСАО ИСУС ХРИСТОС.
ИСТО ТАКО СУ ЕПИСКОП ЈЕРУСАЛИМСКИ - ЈАКОВ, БРАТ ГОСПОДЊИ,

2Ова одећа се у Старом Завету састојала од две тканине, направљен од злата, висона и свиле, смеђе, пурпурне и црвене
боје, спојене одозго уз помоћ два повеза на којима су блистала два камена с именима колена Израиљевих, а с доње
стране је била причвршћена појасом (нацр. биб. ист. пер. 4).
ЈЕВАНЂЕЛИСТА МАРКО И АПОСТОЛ ПЕТАР И АЛЕКСАНДРИЈСКИ ЕПИСКОПИ
НОСИЛИ ОМОФОРЕ И ОСТАВИЛИ ИХ СВОЈИМ НАСЛЕДНИЦИМА.
ПОСВЕДОЧАНСТВУ ГЕРМАНА, ПАТРИЈАРХА ЦАРИГРАДСКОГ ОМОФОР СЕ
УКРАШАВАО ПУРПУРНИМ КРСТОВИМА ЗБОГ ЧЕГА СЕ ПОНЕКАД НАЗИВАО
ПОЛИСТАВРИОНОМ. У СТАРА ВРЕМЕНА ОМОФОР СЕ ПРАВИО ОД ОВЧИЈЕ ВУНЕ
КАО ЗНАК У СЕЋАЊЕ НА ЗАБЛУДЕЛУ ОВЦУ, КОЈУ ЈЕ ПРОНАШАО ПАСТИР ИСУС
ХРИСТОС, КОЈИ ЈЕ ПРИМИО НА СЕБЕ ЉУДСКУ ПРИРОДУ, УЗНЕО ЈЕ НА НЕБО И
СТАВИО С ДЕСНЕ СТРАНЕ БОГА ОЦА. АРХИЈЕРЕЈ ОБЛАЧЕЋИ ОВУ ОДЕЖДУ
НОСИ ИСТОВРЕМЕНО ОБРАЗ ИСУСА ХРИСТА И ОН ЈЕ ПОПУТ СТАРОЗАВЕТНОГ
ПРВОСВЕШТЕНИКА КОЈИ СЕ ОБУКАО У ЕФОД И ПОДИР ЗАСТУПНИК ЗА СВОЈУ
ЦРКВУ, НА ШТА СЕ ПОДСЕЋА ПРИЛИКОМ ОБЛАЧЕЊА ОМОФОРА. ТАКО
ВИДИМО ДА АРХИЈЕРЕЈ НА ЗАЈЕДНИЧКОМ БОГОСЛУЖЕЊУ ЧАС СТАВЉА НА
СЕБЕ ОМОФОР, А ЧАС ГА СКИДА, ДАЈУЋИ ТИМЕ НА ЗНАЊЕ ДА У ЈЕДНО ВРЕМЕ
НА БОГОСЛУЖЕЊУ ПРЕДСТАВЉА ОБРАЗ ИСУСА ХРИСТА, А У ДРУГО - ОБРАЗ
ЊЕГОВОГ СЛУЖИТЕЉА.

Г) ПАНАГИЈА, "РЕЧ ПАНАГИЈА - СВЕСВЕТА У БУКВАЛНОМ

СМИСЛУ ПРИПАДА МАЈЦИ БОЖИЈОЈ:
- КРСТ
Д) МИТРА (ОД ГРЧКОГ ΜΙΤΡΑ - ПОВЕЗ) ЈЕ УКРАС ЗА ГЛАВУ КОЈИ СЕ НАЗИВА
ЈЕВСЕВИЈЕВИМ
ВЕНЦЕМ. ЊУ ЈЕ ХРИШЋАНСКА ЦРКВА ПРЕУЗЕЛА ОД СТАРОЗАВЕТНЕ И ОНА
ПОДСЕЋА НА ТРНОВ
ВЕНАЦ СПАСИТЕЉА И ПРЕДСТАВЉА СИМБОЛ ЦАРСКОГ ДОСТОЈАНСТВА.
МИТРА ПОТИЧЕ ИЗ ПРВОГ
ВЕКА ХРИШЋАНСТВА. ЈОШ ЈЕ ЈОВАН БОГОСЛОВ УКРАШАВАО СВОЈЕ ЧЕЛО
ПОВЕЗОМ, ПОПУТ
СТАРОЗАВЕТНОГ ПРВОСВЕШТЕНИКА КОЈИ ЈЕ НОСИО ЗЛАТНУ ДАШЧИЦУ ИЛИ
КИДАР СА РЕЧИМА:
"СВЕТОСТ ГОСПОДА", ИСТО ТАКО СУ НА ГЛАВИ НОСИЛИ ПОВЕЗЕ ИЛИ КИДАРЕ
АПОСТОЛ
ЈАКОВ, ЈЕРУСАЛИМСКИ ЕПИСКОП И СВЕТИ МАРКО. ПОЗНАТИЈИ НАЗИВ МИТРЕ
КОД ДРЕВНИХ БИО
ЈЕ: ΣΤΕΦΑΝΟΣ, ΚΙΔΑΡΙΣ, ДИЈАДЕМА И ДО 6. ВЕКА СЕ ВРЛО МАЛО УДАЉИО ОД
СВОЈЕ ПРВОБИТНЕ
ЈЕДНОСТАВНОСТИ. ОД 6. ВЕКА МИТРА СЕ УКРАШАВАЛА ВЕЗОМ И
СВЕШТЕНИМ ИЗОБРАЖЕЊИМА.
Ђ) АРХИЈЕРЕЈУ СЕ ПОСЛЕ ПОСВЕЋИВАЊА У СВЕТИТЕЉСКИ ЧИН ПО
ЗАВРШЕТКУ ЛИТУРГИЈЕ КАО ПАСТИРЕНАЧАЛНИКУ УРУЧУЈЕ ЖЕЗАЛ (PEDUM),
ПАТЕРИСА (ОД ΠΑΤΗΡ), ПАСТИРСКИ ЖЕЗАЛ. ЕПИСКОПСКИ ЖЕЗАЛ СЕ ОБИЧНО
ПРАВИ СА ПОПРЕЧНИМ ДЕЛОМ НА ВРХУ ИЛИ СА ЗМИЈОЛИКИМ ГЛАВАМА,
КОЈЕ СУ ЗАЈЕДНО ОКРЕНУТЕ КА НАЗАД И ИМА НА ВРХУ КРСТ, А
ПАТРИЈАРШИЈСКИ -ДВОСТРУКИ КРСТ.