СВЕТИ САСУДИ

ВРШЕЊЕ СВЕТЕ ТАЈНЕ ЕВХАРИСТИЈЕ, КАО И ОСТАЛИХ СВЕШТЕНОРАДЊИ,

ЗАХТЕВА УПОТРЕБУ ОДРЕЂЕНИХ САСУДА, НАМЕЊЕНИХ ЗА УПОТРЕБУ НА
БОГОСЛУЖЕЊУ; ОНИ СЕ НЕ МОГУ УПОТРЕБЉАВАТИ У ДРУГЕ СВРХЕ.
ВЕЋИНА СВЕТИХ САСУДА СЕ ПРАВИ ОД МЕТАЛА ИЛИ ДРУГОГ МАТЕРИЈАЛА
КОЈИ ОДГОВАРА ЊИХОВОЈ НАМЕНИ И НА ОСНОВУ ОДРЕЂЕНИХ ПРОПИСА. ТИ
САСУДИ СУ СЛЕДЕЋИ:
ДИСКОС
ДИСКОС ЈЕ ОКРУГАО ПЛИТАК ТАЊИРИЋ НАМЕЊЕН ЗА ЕВХАРИСТИЈСКИ ХЛЕБ.
ОН СЕ ИЗРАЂУЈЕ БЕЗ ПОДНОЖЈА ИЛИ СА НИСКИМ ПОДНОЖЈЕМ. НА ДИСКОС
СЕ, У ТОКУ ВРШЕЊА ПРОСКОМИДИЈЕ, ПОЛАЖЕ АГНЕЦ КОЈИ СЕ ОСВЕЋУЈЕ
ПРИЛИКОМ ОСВЕЋЕЊА ЧАСНИХ ДАРОВА. НА ЊЕГА СЕ, ТАКОЂЕ, ПРЕМА
КАСНИЈОЈ ВИЗАНТИЈСКОЈ ПРАКСИ, СТАВЉАЈУ И ЧЕСТИЦЕ У ЧАСТ
БОГОРОДИЦЕ, СВЕТИХ, КАО И ЖИВИХ И УПОКОЈЕНИХ ВЕРНИКА.
СИМВОЛИЧКИ, ДИСКОС ПРЕДСТАВЉА ОДАР НА КОЈИ ЈЕ ПОЛОЖЕНО ТЕЛО
ГОСПОДЊЕ ПОСЛЕ РАСПЕЋА, НЕБО, СВЕТ, ИЛИ, ПРЕМА КАСНИЈЕМ ТУМАЧЕЊУ,
ВИТЛЕЈЕМСКЕ ЈАСЛЕ. НА ЊЕГА СЕ ПОЛАЖУ И ЧЕСТИЦЕ МОШТИЈУ СВЕТИХ
ПРИЛИКОМ ОСВЕЋЕЊА ХРАМА.
СВЕТИ ПУТИР
ЧАША СА ОБИЧНО ВИСОКИМ ПОДНОЖЈЕМ, У КОЈУ СЕ СИПА ВИНО И ВОДА У
ТОКУ ПРОСКОМИДИЈЕ, КОЈЕ СЕ, ПРИЛИКОМ МОЛИТВЕ ЕПИКЛЕЗЕ, УЗ
БЛАГОСИЉАЊЕ, ПРЕТВАРА У КРВ ХРИСТОВУ. ВЕРНИЦИ СУ СЕ, ПРЕМА
ДРЕВНОЈ ПРАКСИ, ДИРЕКТНО ИЗ ПУТИРА ПРИЧЕШЋИВАЛИ ЧАСНОМ КРВЉУ,
ДОК СУ КАСНИЈЕ, ПО ИКОНОМИЈИ, ПОЧЕЛИ ДА СЕ ПРИЧЕШЋУЈУ КАШИЧИЦОМ
ПОД ОБА ВИДА.
ЗВЕЗДИЦА
ЗВЕЗДИЦА ЈЕ НАЧИЊЕНА ОД ДВЕ САВИЈЕНЕ МЕТАЛНЕ ПОЛУГИЦЕ КОЈЕ СУ
СПОЈЕНЕ УНАКРСТ, И ПОЛАЖЕ СЕ НА ДИСКОС У ТОКУ ПРОСКОМИДИЈЕ ДА БИ
ПРИДРЖАВАЛА ДАРКЕ (ПОКРИВАЧЕ). СИМВОЛИЗУЈЕ НЕБЕСКИ СВОД (А
ДИСКОС ЗЕМЉУ), ИЛИ, ПРЕМА КАСНИЈОЈ СИМВОЛИЦИ, ЗВЕЗДУ КОЈУ СУ

1
ВИДЕЛИ МУДРАЦИ.
КОПЉЕ
ОВАКО СЕ ЗОВЕ НОЖИЋ У ОБЛИКУ КОПЉА ДА БИ СВОЈИМ ОБЛИКОМ
ПОДСЕЋАО НА СПАСОНОСНО ХРИСТОВО СТРАДАЊЕ. ЊИМЕ СЕ, А НЕ
ОБИЧНИМ НОЖЕМ, СЕЧЕ СВЕТИ ХЛЕБ И ВАДЕ ЧЕСТИЦЕ НА ПРОСКОМИДИЈИ.
КАШИЧИЦА

ТО ЈЕ, У СТВАРИ, КАШИКА КОЈА СЕ УПОТРЕБЉАВА ЗА ПРИЧЕШЋИВАЊЕ

ВЕРНИКА ПОД ОБА ВИДА ИСТОВРЕМЕНО. У ПОЧЕТКУ ЈЕ БИЛА УВЕДЕНА ЗА
ПРИЧЕШЋИВАЊЕ БОЛЕСНИКА И МАЛЕ ДЕЦЕ, А КАСНИЈЕ ЈЕ, ИЗ ПРАКТИЧНИХ
РАЗЛОГА, УШЛА У ОПШТУ УПОТРЕБУ,ПРВОБИТНО ЈЕ СВЕШТЕНИК ДАВАО
СВЕТИ ХЛЕБ НА ДЛАН ВЕРНИКУ КОЈИ СЕ ПРИЧЕШЋУЈЕ, А ЂАКОН МУ ЈЕ ДАВАО
ЧАШУ. СВИ СУ СЕ, ДАКЛЕ, ПРИЧЕШЋИВАЛИ НА ОВАЈ НАЧИН НА КОЈИ СЕ
ДАНАС ПРИЧЕШЋУЈУ НА АРХИЈЕРЕЈСКОЈ ЛИТУРГИЈИ КЛИРИЦИ КОЈИ
САСЛУЖУЈУ.
ОВО ЈЕ ИЗИСКИВАЛО ДОСТА ВРЕМЕНА, НОСИЛО У СЕБИ ОПАСНОСТИ,
ПОСЕБНО ПРИЧЕШЋИВАЊЕ ДИРЕКТНО ИЗ ПУТИРА, И НИЈЕ БИЛО МОГУЋЕ ДА
ГА ОБАВЉА САМ СВЕШТЕНИК. НА ГРЧКОМ СЕ КАШИЧИЦА ЗОВЕ (КЛЕШТА)
ПРЕМА ВИЂЕЊУ ПРОРОКА ИСАИЈЕ, КОЈЕ (ВИЂЕЊЕ) ЈЕ ПРАОБРАЗ СВЕТОГ
ПРИЧЕШЋА (ИС. 6, 6).
ДАРЦИ
ТО СУ ДВА ПОКРИВАЧА ИСТЕ ВЕЛИЧИНЕ, ОБИЧНО У ОБЛИКУ КРСТА, КОЈИМА
СЕ НА ПРОСКОМИДИЈИ ПОКРИВАЈУ ДИСКОС (ΔΙΣ- ΚΟΚΆΛΥΜΜΆ) И ПУТИР
(ΠΟΤΗΡΟΚΆΛΥΜΜΑ). СЛУЖЕ, РАЗУМЕ СЕ, ПРАКТИЧНИМ ПОТРЕБАМА, АЛИ СЕ
УПОТРЕБЉАВАЈУ И ИЗ РАЗЛОГА СИМБОЛИКЕ И ПОБОЖНОСТИ. СИМБОЛИЗУЈУ
ГОСПОДЊЕ ПОГРЕБНЕ ПОКРОВЕ, ДА БИ КАСНИЈЕ ПОЧЕЛИ ДА СИМБОЛИЗУЈУ И
ПЕЛЕНЕ КОД РОЂЕЊА.
ВОЗДУХ
ТО ЈЕ ПОКРИВАЧ ВЕЋИХ ДИМЕНЗИЈА ОД ПРЕТХОДНА ДВА, ПРВОБИТНО
ПРАВЉЕН ОД ТАНКОГ МАТЕРИЈАЛА, НА ШТО УКАЗУЈУ И РЕЧИ „ВОЗДУХ" (ΑΉΡ)
И „ВЕО" (ΠΈΠΛΟΣ), КОЈИМ СЕ ПОКРИВАЈУ ЧАСНИ ДАРОВИ ПРИЛИКОМ
ВРШЕЊА ПРОСКОМИДИЈЕ И ПОСЛЕ ЊИХОВОГ ПОЛАГАЊА НА СВЕТУ ТРПЕЗУ,

2
ПОШТО СЕ СКИНУ ДРУГА ДВА (ПОКРИВАЧА). ВОЗДУХОМ СВЕШТЕНИК ОБИЧНО
МАШЕ ИЗНАД ЧАСНИХ ДАРОВА ПОСЛЕ ЊИХОВОГ ОТКРИВАЊА ПРИЛИКОМ
ПРОИЗНОШЕЊА (=ИЗГОВАРАЊА) СИМВОЛА ВЕРЕ. ОВА ПРАКСА ЈЕ КАСНИЈЕ
ИЗАЗВАЛА И БЛАГОСИЉАЊЕ ЊИМЕ НА „БЛАГОДАТ ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА
ХРИСТА...". НА ГРЧКОМ СЕ ВОЗДУХ ЈОШ НАЗИВА И „ΑΝΑΦΟΡΆ" ИЛИ „ΑΜΝΌΣ",
ЗАТО ШТО ЈЕ ОТПРИЛИКЕ У XV ВЕКУ, ПОД УТИЦАЈЕМ ОДРЕЂЕНЕ СИМБОЛИКЕ,
НА ЊЕМУ ПОЧЕО ДА СЕ ВЕЗЕ ИЛИ СЛИКА МРТАВ ХРИСТОС. ТАДА ЈЕ, КАДА БИ
СЛУЖИЛО ВИШЕ СВЕШТЕНИКА, ВОЗДУХ БИО ИЗНОШЕН ПРИЛИКОМ ВЕЛИКОГ
ВХОДА, КАО ПЛАШТАНИЦА, А НА ЛИТУРГИЈАМА КОЈЕ ЈЕ СЛУЖИО САМ
СВЕШТЕНИК, ОН ГА ЈЕ СТАВЉАО НА РАМЕНА И ТАКО ВРШИО ВЕЛИКИ ВХОД, А
АКО БИ СЛУЖИО СА ЊИМ И ЂАКОН, СВЕШТЕНИК ЈЕ ЊЕМУ СТАВЉАО ВОЗДУХ
НА РАМЕНА, КАО ШТО ЈЕ ТО ОСТАЛО ДО ДАНАС. ОД ОВАКВОГ ТИПА ВОЗДУХА
ПРОИЗАШЛА ЈЕ ПЛАШТАНИЦА. ВОЗДУХОМ СЕ ПОКРИВА ЛИЦЕ УПОКОЈЕНОГ
КЛИРИКА ПРИЛИКОМ ЊЕГОВЕ САХРАНЕ.ГУБА (СУНЂЕР)
ОКРУГАО СУНЂЕР КОЈИ СЕ КОРИСТИ ЗА БРИСАЊЕ СВЕТОГ ПУТИРА, ПОШТО СЕ
УПОТРЕБЕ СВЕТИ ДАРОВИ, И СТАВЉА СЕ У ЊЕГА (У ПУТИР) ДА БИ УПИЈАО
ВЛАГУ ПОСЛЕ ЧИШЋЕЊА. ПРЕ ЋЕ БИТИ ДА ЈЕ УВЕДЕН ДА СИМВОЛИЗУЈЕ
СУНЂЕР КОЈИМ СУ РИМСКИ ВОЈНИЦИ ПОЈИЛИ СПАСИТЕЉА НА КРСТУ (МТ. 27,
48; МК. 15, 36; ЈН. 19, 29), НЕГО ИЗ ПРАКТИЧНИХ РАЗЛОГА.
ОВУ ГУБУ ТРЕБА РАЗЛИКОВАТИ ОД ДРУГЕ КОЈА СЕ УПОТРЕБЉАВА ЗА
СТАВЉАЊЕ ЧЕСТИЦА У СВЕТИ ПУТИР, ЧИШЋЕЊЕ ДИСКОСА И АНТИМИНСА.