Mi

ros
lavPr
okopi
jev
ićj
epr
ofe
sore
konomi
jeinauč
nis
ave
tni
kIESi
zBe
ogr
ada.
MI
ROSLAV

PROKOPIJEVIĆ
PROKOPI
JEVIĆ

OGLEDIIZ

OGLEDIIZPRIMENJENEETIKE
PRIMENJENEETIKE
 Miroslav Prokopijević
OGLEDI IZ PRIMENJENE ETIKE

Primenjena etika.indd 1 11/9/2016 6:04:10 PM

 Miroslav Prokopijević
OGLEDI IZ PRIMENJENE ETIKE

Izdavač
Institut za evropske studije
Trg Nikole Pašića 11
11000 Beograd

Za izdavača
Dr Miša Đurković

Recenzenti
Prof.dr. Jovan Babić
Dr Miša Đurković
Dr Veselin Mitrović

Slog
Vesna Pijanović

© Miroslav Prokopijević
Institut za evropske studije

Štampa
Zuhra, Beograd

Tiraž
300

ISBN 978-86-82057-52-9

Primenjena etika.indd 2 11/9/2016 6:04:10 PM

 Miroslav Prokopijević

OGLEDI
IZ PRIMENJENE ETIKE

Institut za evropske studije

Beograd 2016

Primenjena etika.indd 3 11/9/2016 6:04:10 PM

Primenjena etika.indd 4 11/9/2016 6:04:10 PM
 PRE­GLED SA­DR­ŽA­JA

UVOD­NA BE­LE­ŠKA 7

SU­RO­GAT MAJ­K A 9
1. Pr­ven­stve­no mo­ral­ne i de­lom van­mo­ral­ne šte­te 10
2. Van­mo­ral­ne šte­te 18
3. Mo­ral, ose­ća­nja, za­bra­na 27
Li­te­ra­tu­ra 33

U OD­BRA­NU PO­BA­ČA­JA 35
1. Mo­ral­ni sta­tus fe­tu­sa 38
2. Ar­gu­ment iz po­ten­ci­jal­no­sti 45
3. Tri ma­nje va­žna ar­gu­men­ta 49
4. Po­ba­čaj iz­me­đu in­di­vi­du­a­li­zma i ko­mu­ni­ta­ri­zma 54
5. Je­dan mo­del 62
Li­te­ra­tu­ra (ko­ri­šće­na i na­vo­đe­na) 68

AIDS: NE­KI MO­RAL­NI I ZA­KON­SKI ASPEK­TI 73

1. Op­šte pro­hi­bi­tiv­no sta­no­vi­šte 74
2. Pra­va i du­žno­sti kod pre­no­še­nja bo­le­sti
sek­su­al­nim pu­tem 85
3. Za­vr­šne na­po­me­ne 106
Li­te­ra­tu­ra 110

ŽA­LJE­NJE, PO­VE­RE­NJE, MO­RAL 113

1. Uvod 113
2. Da li je ra­ci­o­nal­no ža­li­ti? 119

Primenjena etika.indd 5 11/9/2016 6:04:10 PM

 6 Primenjena etika

3. Još ne­ka pi­ta­nja 127

Li­te­ra­tu­ra 138
OT­CE­PLJE­NJE: ŠTA ODLU­ČU­JE? 139
1. Ra­zlo­zi za ot­ce­plje­nje 141
2. Uslo­vi za ot­ce­plje­nje 143
3. Pra­vo na sa­mo­o­pre­de­le­nje 150
4. Za­vr­šne be­le­ške 155
Li­te­ra­tu­ra 160
HU­MA­NI­TAR­NA IN­TER­VEN­CI­JA 163
1. Po­sto­ji li du­žnost da se in­ter­ve­ni­še? 164
2. Ne­ma op­ti­mal­ne po­nu­de hu­ma­ni­tar­nih in­ter­ven­ci­ja 171
3. Uslo­vi za hu­ma­ni­tar­nu in­ter­ven­ci­ju 175
4. Ti­po­vi hu­ma­ni­tar­nih in­ter­ven­ci­ja 179
Li­te­ra­tu­ra 183

BI­BLI­O­GRAF­SKI PO­DA­CI 185

Primenjena etika.indd 6 11/9/2016 6:04:10 PM

 UVOD­NA BE­LE­ŠKA

Ovih šest ra­do­va spa­da­ju u pri­me­nje­nu eti­ku i ob­ja­vlji­va­

ni su u raz­nim ča­so­pi­si­ma i zbir­ka­ma u sve­tu u pe­ri­o­du 1990-
2003. Ne­k i su bi­li pi­o­nir­ski u to vre­me i za svet­ske okvi­re, po­
put ra­spra­va o su­ro­gat maj­ci, AIDS ili se­ce­si­ji. U Bi­bli­o­graf­skoj
be­le­šci na kra­ju knji­ge mo­gu se vi­de­ti tač­ni po­da­ci o pret­hod­
nom ob­ja­vlji­va­nju sva­kog od ra­do­va. Svi član­ci su pi­sa­ni i pr­vo
ob­ja­vlje­ni na en­gle­skom, sem jed­nog. „Re­gret, trust, and mo­ra­
li­t y“ je na­stao po­vo­dom član­ka jed­nog au­to­ra u The Jo­ur­nal of
Phi­lo­sop­hy i bio je pri­hva­ćen u is­tom ča­so­pi­su za ob­ja­vlji­va­nje.
Rad, ipak, ni­je ob­ja­vljen zbog ta­da­šnjih sank­ci­ja Uje­di­nje­nih
na­ci­ja pre­ma Sr­bi­ji. En­gle­sku ver­zi­ju ni­gde ni­sam ni nu­dio za
ob­ja­vlji­va­nje, jer je bi­lo oči­to da je ve­za­na za odre­đe­ni ča­so­pis
i odre­đe­nu de­ba­tu. Srp­ska ver­zi­ja tek­sta ob­ja­vlje­na je u ča­so­
pi­su The­o­ria.
Pri­me­nje­na eti­ka spa­da u fi­lo­zo­fi­ju i svoj­stve­no joj je ba­
vlje­nje odre­đe­nim prak­tič­nim, vr­lo pre­ci­zno de­fi­ni­sa­nim pro­
ble­mom. Ona iz­i­sku­je što ma­nje op­šte­te­o­rij­skih raz­ma­tra­nja
i što kon­k ret­ni­ji od­go­vor na da­to pi­ta­nje. Tri ra­da spa­da­ju u
bio­e­ti­ku, dva u po­li­tič­ku eti­ku, a je­dan se ti­če eti­ke ose­ća­nja.
Fi­lo­zo­fi­ja je jed­na od dve mo­je pro­fe­si­je, ko­ju je u me­đu­vre­
me­nu po­ti­snu­la eko­no­mi­ja. Ta­ko ra­do­ve iz ove knji­ge do­ži­vlja­
vam kao su­o­ča­va­nje sa „pret­hod­nim ži­vo­tom“, ne­ku vr­stu lič­ne
in­te­lek­tu­a l­ne ar­he­o­lo­gi­je. Ia­ko te­mat­ski dru­go po­lje, u knji­zi
po­sto­ji i ono što je spa­ja sa mo­jim ka­sni­jim i da­na­šnjim ra­dom,
a to je li­be­ral­ni duh. Uvek sam sma­trao da je svet u ko­me lič­
na slo­bo­da po­je­din­ca ima sre­di­šnje me­sto naj­bo­lje okru­že­nje

Primenjena etika.indd 7 11/9/2016 6:04:10 PM

 8 Primenjena etika

ili pri­li­ka za ži­vot. Na­rav­no, svet slo­bo­de je sa­mo po­za­di­na, a

u sva­kom od ra­do­va bi­lo je po­treb­no ra­zvi­ti od­go­va­ra­ju­će sa­
dr­žin­ske ar­gu­men­te. Od vre­me­na ob­ja­vlji­va­nja ovih ra­do­va na
sva­kom od tih po­lja ob­ja­vljen je ve­li­k i broj ra­do­va, ko­ji u ovim
pre­vo­di­ma ni­su mo­gli bi­ti uze­ti u ob­zir.
Na kra­ju, ove knji­ge ne bi bi­lo da ni­je bi­lo ini­ci­ja­ti­ve ko­le­ge
Mi­še Đur­ko­vi­ća. On me je pod­sta­kao da je pri­pre­mim i ka­sni­
je na raz­ne na­či­ne po­ma­gao da knji­ga ugle­da sve­tlost da­na, na
če­mu mu sr­dač­no za­hva­lju­jem.

Beo­grad, 25. sep­tem­bar 2016. Au­tor

Primenjena etika.indd 8 11/9/2016 6:04:10 PM

 SU­RO­GAT MAJ­KA

Usta­no­va su­ro­gat maj­ke ili jed­no­stav­no su­ro­ga­ci­je je re­la­

tiv­no no­va i do­pu­šta dva slu­ča­ja.

(a) Mu­ški part­ner iz brač­nog ili van­brač­nog pa­ra (na­čel­no to

mo­gu da bu­du i po­je­din­ci) de­po­nu­je sper­mu ko­ja se ko­ri­
sti za oplo­đe­nje jaj­ne će­li­je ne­ke dru­ge že­ne u či­joj utro­bi
se plod da­lje ra­zvi­ja, da bi de­te po­sle po­ro­đa­ja bi­lo pre­da­to
pa­ru, tj. na­ru­či­o­cu. Ov­de je su­ro­gat maj­ka ujed­no i ge­net­
ska maj­ka, dok će ulo­gu po­ro­dič­ne i dru­štve­ne maj­ke pre­
u­ze­ti dru­ga osoba.
(b) Že­na iz pa­ra da­je jaj­nu će­li­ju ko­ja se in vi­tro oplo­đa­va (naj­
če­šće sper­mom nje­nog part­ne­ra), a em­bri­on pre­no­si u ma­
te­ri­cu dru­ge že­ne, ko­ja no­si, ra­đa i na kra­ju pre­da­je de­te
pa­ru. Ov­de de­te pri­pa­da svo­jim ge­net­skim ro­di­te­lji­ma.

Ia­ko ne­ma teh­nič­k ih pre­pre­ka da se re­a­li­zu­je bi­lo ko­ji od

na­ve­de­nih obli­ka su­ro­ga­ci­je, do­sa­da­šnja prak­sa je po­ka­za­la da
in­te­re­so­va­nje po­sto­ji sa­mo za oblik (a) su­ro­ga­ci­je, gde je na
taj na­čin u vi­še ze­ma­lja (SAD, SRN, V. Bri­ta­ni­ja, Au­stra­li­ja,
itd.) već ro­đe­no pre­ko hi­lja­du be­ba. Na­čin (b) se iz­gle­da uop­šte
ne ko­ri­sti. Ni­je ne­op­hod­no da se pri su­ro­ga­ci­ji ko­ri­sti in vi­tro
oplo­đe­nje;1 mo­gu­će je oslo­ni­ti se i na pri­rod­no oplo­đe­nje. Ono
se ipak ne ko­ri­sti, ve­ro­vat­no sto­ga što je teh­nič­k i po­ten­ci­jal­no

1 In vi­tro oplo­đe­nje ili IVF je oplo­đe­nje ve­štač­kim pu­tem u epru­ve­ti ili u ta­
ko­zva­nom „Pe­tri su­du“.

Primenjena etika.indd 9 11/9/2016 6:04:10 PM

 10 Primenjena etika

ma­nje efi­ka­sno, kao i iz mo­ral­nih ra­zlo­ga. Osnov­na svr­ha su­

ro­ga­ci­je je kom­ple­ti­ra­nje po­ro­di­ce de­com. U od­no­su na do­bro
po­zna­to i uho­da­no usva­ja­nje de­ce, su­ro­ga­ci­ja se ra­zli­ku­je po
to­me što je su­ro­gat be­ba, de­lom u slu­ča­ju (a) ili u pot­pu­no­sti u
slu­ča­ju (b), ge­net­ski ve­za­na za ro­di­te­lje uz ko­je će od­ra­sti. Za­
ko­no­dav­stvo do u naj­no­vi­je vre­me ni­je ima­lo ni­ka­k vu re­gu­la­
ti­vu za su­ro­ga­ci­ju. U SAD je pr­vi slu­čaj su­ro­ga­ci­je ko­ji je do­šao
na sud bio slu­čaj „be­be M“.2 Ka­ko da­nas stva­ri sto­je, i na su­du
i u jav­no­sti su­ro­ga­ci­ja ima ve­li­k i broj pro­tiv­ni­ka, od ko­jih se
do­bar deo za­la­že i za nje­nu in­kri­mi­na­ci­ju. Sto­ga ću u ovom ra­
du po­ku­ša­ti da raz­mo­trim ne­ke osnov­ne pri­go­vo­re su­ro­ga­ci­ji.
Naj­pre ću ra­spra­vlja­ti o pri­go­vo­ri­ma ko­ji­ma se tvr­di da je su­ro­
ga­ci­ja pr­ven­stve­no (ali ne i is­k lju­či­vo) mo­ral­no štet­na. U dru­
gom ko­ra­ku ću raz­mo­tri­ti pri­go­vo­re o van­mo­ral­noj štet­no­sti
su­ro­ga­ci­je, a u tre­ćem će bi­ti re­či o ne­k im na­čel­nim pi­ta­nji­ma
tre­ti­ra­nja su­ro­ga­ci­je.

1. Pr­ven­stve­no mo­ral­ne i de­lom van­mo­ral­ne šte­te

Ret­ko će ko­ji pro­tiv­nik su­ro­ga­ci­je pro­pu­sti­ti pri­li­ku da uka­

že na nje­nu slič­nost pro­sti­tu­ci­ji. Ta ­ko ame­rič­ka fe­mi­nist­k i­nja
An­drea Dvor­k in (An­drea Dwor­k in) ka­že, da ako se na­sta­vi sa
prak­t i­ko­va­njem ugo­vo­ra su­ro­ga­ci­je, ta­da se mo­že go­vo­ri­t i o
no­voj gra­ni žen­ske pro­sti­tu­ci­je i to uz po­moć na­uč­ni­ka.3 Me­ri
Vor­nok (Ma­r y War­nock) sli­čan pri­go­vor iz­no­si kroz usta mo­
gu­ćeg le­ka­ra, ko­ji na­vod­no na su­ro­ga­ci­ju gle­da „kao na oblik
ek­splo­a­ta­ci­je ko­ji je ana­lo­gan pro­sti­tu­ci­ji.“4 I iz­ve­štaj ko­ji je sa­
či­ni­la gru­pa en­gle­skih struč­nja ­ka pod nje­nim ru­ko­vod­stvom

2 Za de­ta ­lje u slu­ča­ju „Be­ba M(elis­sa)“ vi­de­ti do­si­je u: Der Spi­e­gel 15/1987,
s. 250-1.
3 Der Spi­e­gel, s. 254.
4 M. War­nock, s. 146.

Primenjena etika.indd 10 11/9/2016 6:04:10 PM

 Surogat majka 11

su­ge­ri­še da je su­ro­ga­ci­ja bli­ska pro­sti­tu­ci­ji.5 Ve­ro­vat­no mi­sle­ći

na ra­zor­nu sna­gu re­to­ri­ke i in­t­u­i­tiv­nu ja­sno­ću ovih po­re­đe­nja
na­ve­de­ni au­to­ri pro­pu­šta­ju da ka­žu u če­mu je ve­li­ka slič­nost
su­ro­ga­ci­je i pro­sti­tu­ci­je. Za­to će­mo ih ov­de ukrat­ko upo­re­di­ti.
Su­ro­ga­ci­ja je već go­re de­fi­ni­sa­na, a pod pro­sti­tu­ci­jom se
pod­ra­zu­me­va za­nat­sko pro­da­va­nje te­le­snih uslu­ga ra­di za­do­vo­
lje­nja sek­su­al­nih po­tre­ba kli­je­na­ta. Pro­tiv­ni­ci pro­sti­tu­ci­je ovu
sma­tra­ju pr­ven­stve­no mo­ral­no štet­nom, pri če­mu se kao ra­zlo­zi
za ta­kav stav na­vo­de pro­da­va­nje uslu­ga iz in­ti­mnog do­me­na za
no­vac, po­dre­đi­va­nje ose­ća­nja ma­te­ri­jal­nim im­pe­ra­ti­vi­ma, ve­
li­ka fluk­tu­a­ci­ja part­ne­ra ko­ji se ne uz­i­ma­ju kao oso­be već kao
kli­jen­ti, de­gra­di­ra­nje sek­sa, mo­guć­nost ugro­ža­va­nja po­ro­di­ce,
ne­ver­stva, gu­bi­tak sa­mo­po­što­va­nja, itd. Bla­go­na­k lo­no gle­da­
nje na pro­sti­tu­ci­ju na­vod­no pre­t i da osla­bi sek­su­a l­ni ko­deks
dru­štva. Če­sto se go­vo­ri i o van­mo­ral­nim šte­ta­ma, kao što su
ugro­ža­va­nje zdra­vlja, pre­no­še­nje bo­le­sti, pro­da­ja lju­di i raz­ne
dru­ge kla­sič­ne kri­mi­nal­ne rad­nje. Ove po­ja­ve su me­đu­tim mo­
gu­ći, ali ne i nu­žni pra­ti­o­ci pro­sti­tu­ci­je. Ipak, pret­po­sta­vi­mo da
po­sto­je i van­mo­ral­ne šte­te, kao što je npr. ru­i­ni­ra­nje zdra­vlja ili
pre­no­še­nje bo­le­sti. Re­ci­mo da ti­me re­spek­tu­je­mo to što se one
če­sto po­ja­vlju­ju kao po­sle­di­ca ove ak­tiv­no­sti.
Ve­ru­jem da ni­je te­ško uo­či­ti da do­i­sta po­sto­je iz­ve­sne slič­
no­sti iz­me­đu pro­sti­tu­ci­je i su­ro­ga­ci­je. U oba slu­ča­ja je reč o pru­
ža­nju tzv. te­le­snih uslu­ga, u oba slu­ča­ja ni­je po­tre­ban du­blji lič­ni
ili emo­tiv­ni od­nos da bi se trans­ak­ci­ja oba­vi­la, u oba slu­ča­ja se
te­le­sne uslu­ge ma­te­ri­jal­no kom­pen­zu­ju. Te slič­no­sti su me­đu­
tim uglav­nom po­v r­šne i re­la­tiv­no be­zna­čaj­ne u po­re­đe­nju sa
ra­zli­ka­ma. Pr­vo, pri su­ro­ga­ci­ji ne­ma ni­ka­kvog di­rekt­nog vi­zu­
el­nog i fi­zič­kog kon­tak­ta iz­me­đu part­ne­ra, što je pri pro­sti­tu­ci­ji
i njoj slič­nim po­ja­va­ma ne­mi­nov­no. Mo­žda bi pro­sti­tu­ci­ja na
ovoj tač­k i vi­še li­či­la na su­ro­ga­ci­ju i obr­nu­to, ka­da bi se ume­
sto in vi­tro ko­ri­sti­lo pri­rod­no oplo­đe­nje. Ono se me­đu­tim, kao

5 Re­print pri­lo­ga Com­mit­tee of Inqu­i­ry in­to Hu­man Fer­ti­li­sa­ti­on and Em­bi­o­

lo­gy, pred­sed­nik: Ma­r y War­nock, DBE, Cmnd. 9314, HM­SO, Lon­don, 1984.

Primenjena etika.indd 11 11/9/2016 6:04:10 PM

 12 Primenjena etika

što sam re­kao, do sa­da uop­šte ni­je ko­ri­sti­lo u na­ve­de­ne svr­he.

No i ka­da bi to bio slu­čaj i ta­da bi po­sto­ja­le zna­čaj­ne ra­zli­ke,
kao što su uče­sta­lost sek­su­a l­nog kon­tak­ta, svr­ha od­no­sa, itd.
Dru­go, na­me­ra kli­jen­ta pri unaj­m lji­va­nju pro­sti­tut­ke je te­le­
sno uži­va­nje ve­za­no za pod­sti­ca­nje ne­ke vr­ste sek­su­a l­nog za­
do­volj­stva, dok je na­me­ra u slu­ča­ju su­ro­ga­ci­je do­bi­ja­nje de­te­ta
i kom­ple­ti­ra­nje po­ro­di­ce. Tre­će, pro­sti­tu­ci­ja se iz ra­zu­mlji­vih
ra­zlo­ga od­vi­ja pod ve­lom taj­no­sti, ili bar dis­kre­ci­je, dok se ugo­
vor su­ro­ga­ci­je skla­pa pre­ko od­go­va­ra­ju­će agen­ci­je (uz uče­šće
part­ne­ra i nji­ho­vih za­stup­ni­ka), a re­a­li­zu­je pod kon­tro­lom le­
ka­ra. Če­t vr­to, te­ško je za­mi­sli­ti da bi ne­ka že­na su­ro­ga­ci­jom
mo­gla da se ba­vi za­nat­ski, tj. iz go­di­ne u go­di­nu. Ta­kav slu­čaj,
za ovih 4-5 go­di­na još ni­je po­znat. Pro­sti­tu­ci­ja je, ka­ko je re­če­
no, za­nat, tj. si­ste­mat­sko ili pro­fe­si­o­nal­no za­ni­ma­nje. Ko­nač­no,
zbog stal­nog le­kar­skog nad­zo­ra su ri­zi­ci na­ru­ša­va­nja zdra­vlja
pri su­ro­ga­ci­ji mi­ni­mal­ni, što se za pro­sti­tu­ci­ju ne mo­že re­ći. O
slič­no­sti ili čak iden­tič­no­sti su­ro­ga­ci­je i pro­sti­tu­ci­je na va­žnim
tač­ka­ma se, da­k le, te­ško mo­že ozbilj­no go­vo­ri­ti.
Sle­de­ći stan­dard­ni pri­go­vor su­ro­ga­ci­ji ka­že da je ona usme­
re­na pro­tiv ljud­skog do­sto­jan­stva. Do­sto­jan­stvo je, me­đu­tim,
do­sta ne­o­dre­đen i di­f u­zan ter­min i po­jam. Ono što je za ne­
kog do­sto­jan­stve­no za dru­gog mo­že bi­ti ne­do­sto­jan­stve­no. O
pro­ble­mu mo­ral­nog uku­sa će ka­sni­je bi­ti re­či. Jed­no od ret­k ih
em­pi­rij­skih is­tra­ži­va­nja na po­pu­la­ci­ji že­na ko­je su već bi­le su­
ro­gat maj­ke po­ka­zu­je, da se one ne ose­ća­ju ma­nje vred­nim ili
ma­nje do­stoj­nim ne­go što su se ra­ni­je ose­ća­le, tj. pre ne­go što
su po­sta­le su­ro­gat maj­ke.“6 Pro­ble­mi ko­ji njih mu­če ni­su ve­za­ni
za gu­bi­tak sa­mo­po­što­va­nja, ne­go za sna­žna ose­ća­nja ko­ja ga­je
pre­ma de­ci ko­ju su ro­di­le. Mo­žda ne­ko­ga ovo ne­će ube­di­ti u
po­sto­ja­nje ose­ća­nja do­sto­jan­stva su­ro­gat maj­k i. Oni ko­nač­no
mo­gu re­zul­tat is­tra­ži­va­nja uze­ti i kao ne­po­u­zdan, jer je do­bi­
jen pri­ku­plja­njem i ana­li­zom od­go­vo­ra oso­ba ko­je pre­ma to­me
mi­šlje­nju io­na ­ko ne­ma­ju ose­ćaj do­sto­jan­stva. Jer da ga ima­ju,

6 Up. Der Spi­e­gel, s. 253.

Primenjena etika.indd 12 11/9/2016 6:04:10 PM

 Surogat majka 13

ka­žu ovi tu­ma­či, one se ne bi ni upu­šta­le u su­ro­ga­ci­ju. Ta­kav

pri­go­vor je mo­guć i on struk­tur­no uz­i­ma oblik ra­spra­ve o to­me,
šta zna­či da je ne­što u ne­či­jem in­te­re­su, ov­de u in­te­re­su ne­či­
jeg do­sto­jan­stva. Ras­pli­ta­nje ovog pi­ta­nja iz­i­sku­je da se po­ve­de
ra­ču­na o bar tri di­men­zi­je pi­ta­nja: epi­ste­mo­lo­škoj, mo­ral­noj i
po­li­tič­koj. Epi­ste­mo­lo­ški je uvek mo­gu­će da ne­ko dru­gi bo­lje
vi­di šta je u ne­či­jem in­te­re­su od sa­me te oso­be, o či­jem in­te­re­su
se ra­di. U tom slu­ča­ju bi tre­ba­lo da on de­mon­stri­ra na­čin za­
klju­či­va­nja, pro­ce­du­re i even­tu­al­ne ek­spe­ri­men­te, kao i kri­te­ri­je
za svo­je tvrd­nje. Kri­te­ri­ji ne mo­gu bi­ti de­fi­ni­sa­ni ta­ko, da ih je
mo­g u­će is­pu­ni­ti tek ka­da ne­ko pro­me­ni sta­no­v i­šte. Va­žno je
uo­či­ti da iz či­nje­ni­ce da oso­ba U bo­lje uo­ča­va šta je u in­te­re­su
oso­be X ne sle­di da oso­ba X mo­ra da se pod­vrg­ne shva­ta­nji­ma
i uput­stvi­ma oso­be U da je u za­blu­di oko svo­jih in­te­re­sa. To se
mo­že uči­ni­t i u obli­ku lič­ne ili jav­ne su­ge­sti­je, kao i u obli­ku
lič­ne ili jav­ne kri­ti­ke. Na­rav­no, ia­ko se su­ge­sti­ja i kri­ti­ka ra­zli­
ku­ju, one u oba slu­ča­ja mo­gu da fun­gi­ra­ju sa­mo kao ne­ka vr­sta
ape­la. Iza su­ge­sti­je i kri­ti­ke po­sto­ji i mo­guć­nost mo­ral­ne osu­de,
sa ko­jom se ujed­no i za­vr­ša­va re­per­to­ar pa­ter­na­li­zma u sla­bom
smi­slu, za ko­ji ve­ru­jem da se na­su­prot pa­ter­na­li­zmu u ja ­kom
smi­slu, mo­že za­šti­ti­ti do­brim ra­zlo­zi­ma. Za ra­zli­ku od pa­ter­
na­li­zma u ja­kom smi­slu ko­ji im­pli­ci­ra ne­u­ra­čun­lji­vost oso­ba
ko­ji­ma se obra­ća­mo, pa­ter­na­li­zam u sla­bom smi­slu pret­po­sta­
vlja nji­ho­v u ura­čun­lji­vost.
U slu­ča­ju su­ro­ga­ci­je je mo­gu­će, ali ne i pre­te­ra­no ve­ro­vat­no,
da su že­ne ko­je su pri­sta­le na su­ro­ga­ci­ju ne­u­ra­čun­lji­ve. Ako bi
bi­le ne­u­ra­čun­lji­ve, ta­da je pri­rod­no da ne bi mo­gle ni da uo­če
šta je u nji­ho­vom in­te­re­su, pa i u in­te­re­su nji­ho­vog do­sto­jan­
stva. Pret­po­stav­ka ge­ne­ral­ne ne­u­ra­čun­lji­vo­sti, me­đu­tim, ni­je
na­ro­či­to ve­ro­vat­na. Čak bih re­kao da je re­a­li­stič­ni­je pret­po­
sta­v i­ti nji­ho­v u ura­čun­lji­vost, po­što se iz­bor su­ro­gat maj­k i ne
oba­vlja slu­čaj­nim pro­ce­du­ra­ma. Kan­di­dat­k i­nje za su­ro­ga­ci­ju
se bi­ra­ju po­sle do­sta is­crp­nog raz­go­vo­ra sa me­šo­v i­tom le­kar­
skom eki­pom, ta­ko da pred­nost do­bi­ja­ju one ko­je su zre­li­je, sta­
bil­ni­je, ma­nje kon­flikt­ne, vi­še emo­tiv­no urav­no­te­že­ne, itd. Sve

Primenjena etika.indd 13 11/9/2016 6:04:10 PM

 14 Primenjena etika

one pone­što već zna­ju o su­ro­ga­ci­ji, a iz raz­go­vo­ra, me­dij­skih i

struč­nih ra­spra­va mo­gu o to­me da se da­lje oba­ve­ste. Po­sred­nič­
ke agen­ci­je i le­ka­ri do­dat­no upo­zo­ra­va­ju po­ten­ci­jal­ne su­ro­gat
maj­ke na one pro­ble­me ko­ji su se u do­ta­da­šnjoj prak­si naj­če­šće
po­ja­vlji­va­li i ko­ji pred­sta­vlja­ju bar po­ten­ci­jal­no naj­ve­će te­ško­će.
To su sve ne­ke rad­nje ko­je po­ve­ća­va­ju ve­ro­vat­no­ću da će po­ten­
ci­jal­ne su­ro­gat maj­ke bi­ti nor­mal­ne i ura­čun­lji­ve oso­be u uo­bi­
ča­je­nom smi­slu tih re­či. Ti­me je ujed­no umi­re­na sa­vest ume­re­
nog pa­ter­na­li­ste, jer su re­le­vant­ne in­for­ma­ci­je i upo­zo­re­nja na
vre­me pre­do­če­ni po­ten­ci­jal­nim su­ro­gat maj­ka­ma. Ne­ma ni­čeg
nor­mal­ni­jeg ne­go da se po­sle sve­ga iz­bor pre­pu­sti tim oso­ba­ma.
U jed­nom od pri­go­vo­ra su­ro­ga­ci­ji Me­ri Vor­nok ka­že da je reč o
usta­no­vi ko­ja je in­trin­sič­no ne­mo­ral­na.7 Me­đu­tim, iz ono­ga što
ona us­put o to­me ka­že, te­ško bi se mo­glo go­vo­ri­ti o ova­k vom
obli­ku ne­mo­ral­no­sti. Da je ne­ka rad­nja in­trin­sič­no ne­mo­ral­na
zna­či­lo bi, da je ona ne­mo­ral­na kao ta­kva. Dru­gim re­či­ma, ona
bi bi­la ne­mo­ral­na po svo­jim in­ter­nim svoj­stvi­ma i ne­za­v i­sno
od svo­je in­stru­men­tal­ne vred­no­sti. Ako pret­po­sta­v i­mo da je
ov­de in­stru­men­tal­na vred­nost do­bi­ja­nje de­te­ta i kom­ple­ti­ra­nje
po­ro­di­ce, osta­je da se raz­mi­sli da li je ne­za­vi­sno od te in­stru­
men­tal­ne vred­no­sti uči­nje­no išta lo­še u in­trin­sič­nom smi­slu.
Po­što je reč o ko­mer­ci­jal­noj trans­a k­ci­ji, to je naj­bli­ža po­mi­sao
ve­za­na za to, da je njo­me uči­nje­no ne­što ne­mo­ral­no ne­koj od
stra­na, re­ci­mo da je ne­ka od stra­na ošte­će­na. Po­što no­vo­pe­če­ne
ro­di­te­lje ni­ko ni­je pri­si­lja­vao da da­ju svoj no­vac u ove svr­he, to
sum­nje mo­gu bi­ti ve­za­ne sa­mo za stra­nu su­ro­gat maj­ke. Da li

7 „Jer, sma­t ra se da je ugu­ra­va­nje tre­će oso­be u brač­ni od­nos mno­go opa­

sni­je ta­mo gde je ta oso­ba že­na ko­ja pro­la­zi kroz de­vet me­se­ci trud­no­će da
bi da­la svoj pri­log. Na­su­prot to­me, da­va­lac sper­me je to­tal­no bez­li­čan i ano­
ni­man. Šta­v i­še, po­sto­ji vr­lo sna­žan ose­ćaj da je že­na ko­ja se pri­hva­ta su­ro­
ga­ci­je, ako ne već ek ­splo­a­t i­sa ­na (jer ona je iza­bra ­la da ta ­ko po­stu­pi i bi­će
pla­će­na), u naj­ma­nju ru ­ku is­ko­ri­šće­na kao sred­stvo za ne­k i dru­gi ci ­lj, i da
je ovo in­t rin­sič­no ne­mo­ral­no“. (M. War­nock, s. 144.) Ovaj na­vod je je­dan
od pri­me­ra za vr­lo kon­f u­zna raz­mi­šlja ­nja i ne­a ­na ­l i­t ič­ku di­sku­si­ju raz­nih
pro­ble­ma u član­ku Vor­no­ko­ve.

Primenjena etika.indd 14 11/9/2016 6:04:11 PM

 Surogat majka 15

je ona u ovoj trans­ak­ci­ji ošte­će­na i mo­ral­no po­vre­đe­na, re­ci­mo

za­to što je ko­ri­šte­na kao sred­stvo ili da li je čak ek­splo­a­ti­sa­na?
Di­sku­si­je o in­stru­men­ta­li­za­ci­ji naj­če­šće aso­ci­ra­ju na ube­
đe­nja ne­k ih mo­ra­li­sta, pre­ma či­jem mi­šlje­nju bi čo­ve­ka uvek
tre­ba­lo uz­i­ma­t i kao ci­lj, a ni­k a­da kao sred­stvo. Shod­no tom
shva­ta­nju, čak i ta ­k va pi­ta­nja ko­ja pro­la­zni­ci me­đu­sob­no je­
dan dru­gom po­sta­vlja­ju na uli­ci kao što su „Ko­li­ko je sa­ti?“ ili
„Gde je Pa­ri­ska uli­ca?“ bi spa­da­la u obli­ke in­stru­men­ta­li­za­ci­
je, po­što u slu­ča­je­vi­ma ta­k vih pi­ta­nja oso­be ko­je pi­ta­ju ko­ri­ste
one upi­ta­ne kao sred­stvo vre­men­ske ili pro­stor­ne ori­jen­ta­ci­je.
Shod­no to­me, ova­k va prak­sa bi pre­ma ovim mo­ra­li­sti­ma bi­la
ne­do­pu­šte­na, te bi se mo­ra­la iz­be­ći. Na­rav­no da ni­ko nor­ma­lan
u pi­ta­nji­ma po­put na­ve­de­nih ne­će na­ći ni­šta spor­no. Shod­no
to­me, kad ču­je­mo ta­k va pi­ta­nja na njih tre­ba od­go­va­ra­ti, a ne
mo­ral­no se zgra­ža­ti nad nji­ma ra­di na­vod­ne in­stru­men­ta­li­za­
ci­je, jer će­mo od­go­vo­ri­ma po­mo­ći ne­kim lju­di­ma. Slič­no je i sa
su­ro­ga­ci­jom. Su­ro­gat maj­ka svo­ju oba­ve­zu pri­hva­ta kao stvar
slo­bod­nog iz­bo­ra, is­to kao što ko­šar­k aš pot­pi­su­je ugo­vor sa
svo­jim klu­bom ili rad­nik sa pre­du­ze­ćem. Ni ko­šar­kaš u svom
ti­mu ni rad­nik u pre­du­ze­ću ni­su tre­ti­ra­ni is­k lju­či­vo kao ci­lje­
vi, kao što to ni­je slu­čaj ni sa su­ro­gat maj­kom. U sva tri slu­ča­ja
se ra­di o kom­bi­na­ci­ji lič­nih i ci­lje­va dru­gih oso­ba ili usta­no­va.
Lič­ni ci­lje­vi kao što su za­ra­da za ži­vot i ne­go­va­nje pro­fe­si­o­nal­
nih ume­ća (rad­nik), za­ra­da i igrač­ka afir­ma­ci­ja (igrač) i za­ra­da
uz po­moć dru­go­me (su­ro­gat maj­ka) su me­đu­sob­no pro­t ka­ni
sa in­te­re­si­ma dru­ge stra­ne, tj. pre­du­ze­ća, ti­ma ili pa­ra na­ru­
či­la­ca. Ni­ko od te tri oso­be se ne uz­i­ma kao ne­k i ci­lj po se­bi,
ali je za­to sva ­koj oso­bi osi­g u­ra­no, da po­štu­ju­ći od­go­va­ra­ju­ća
pra­v i­la i ugo­vor­ne odred­be, re­a­li­zu­je i ne­ke svo­je svr­he. Ako
bi se za rad­ni­ka i mo­glo re­ći da je na iz­ve­stan na­čin pri­mo­ran
da ra­di da bi osi­g u­rao sred­stva za ži­vot, za su­ro­gat maj­ku se
to ne bi mo­glo re­ći. Do­sa­da­šnje is­ku­stvo po­ka­zu­je da se že­ne
za su­ro­ga­ci­ju odlu­ču­ju da bi uve­ća­le svo­ju (isti­na uglav­nom
skrom­nu) pro­fe­si­o­nal­nu za­ra­du ili (jed­na ­ko skrom­ne) po­ro­
dič­ne bu­d že­te. Kao što smo ra­ni­je vi­de­li, po­sto­je ta ­k vi obli­ci

Primenjena etika.indd 15 11/9/2016 6:04:11 PM

 16 Primenjena etika

in­stru­mentali­zaci­je ko­ji ni­su mo­ral­no spor­ni, kao što je či­tav

niz pi­ta­nja slič­nih oni­ma ve­za­nim za pro­stor­no-vre­men­sku ori­
jen­ta­ci­ju ili dnev­ni ži­vot. Slič­no je i sa obli­ci­ma in­stru­men­ta­
li­za­ci­je ve­za­nim za ak­tiv­no­sti rad­ni­ka, igra­ča ili su­ro­gat maj­
ke. Ali po­sto­je i ta­k vi obli­ci in­stru­men­ta­li­za­ci­je či­ji sta­tus ni­je
mo­ral­no ne­spo­ran. Je­dan od ta­kvih obli­ka in­stru­men­ta­li­za­ci­je
ko­ji je mo­ral­no ne­do­pu­šten bi či­ni­la i ek­splo­a­ta­ci­ja. Ka­ko smo
vi­de­li, Me­ri Vor­nok i nju po­mi­nje.
Ako bi se mo­glo usta­no­v i­ti da su rad­nik, ko­šar­kaš ili su­
ro­gat maj­ka ek­splo­a­ti­sa­ni, ta­da bi se mo­glo re­ći da oni ne tr­pe
sa­mo mo­ral­nu, već i ma­te­ri­jal­nu šte­tu. Ek­splo­a­ta­ci­ja se me­đu­
tim ne sa­sto­ji u to­me da se ne­ko de­li­mič­no uz­i­ma kao sred­stvo
(do­pu­šte­ni obli­ci in­stru­men­ta­li­za­ci­je), kao što je to slu­čaj ka­da
se kom­bi­nu­ju lič­ni i pre­du­zet­nič­ki, klup­ski ili po­ro­dič­ni in­te­re­
si. Ek­splo­a­ta­ci­ja se sa­sto­ji u to­me da se ne­ko ko­ri­sti ne­pra­ved­no,
ne­ča­sno. To bi npr. bio slu­čaj ka­da bi ne­k i ko­šar­kaš bez stvar­
nog ra­zlo­ga bio mno­go ma­nje pla­ćen od svo­jih sa­i­gra­ča, ia ­ko
po kva ­li­te­ti­ma ne za­o­sta­je za nji­ma, ili ka­da bi rad­nik za vi­še
te­žeg po­sla do­bi­jao znat­no ma­nje od svo­jih ko­le­ga. Ce­na ko­ja
se da­nas pla­ća za su­ro­ga­ci­ju (u Ame­ri­ci je to oko 10.000 do­la­ra)
je tr­ži­šno odre­đe­na i sva­ka je oso­ba mo­že slo­bod­no pri­hva­ti­ti
ili od­bi­ti, čak i znat­no lak­še ne­go što ne­k i rad­nik mo­že od­bi­ti
po­sao za ko­ji sma­tra da je na nje­mu ma­nje pla­ćen, ne­go što bi
to tre­ba­lo da je slu­čaj, iz pro­stog ra­zlo­ga što je pla­ta osnov­ni
izvor pri­ho­da za ži­vot, što sa nov­cem od su­ro­ga­ci­je ni­je slu­čaj.
Tr­ži­šte mo­ž da ni­je naj­bo­lji su­d i­ja, ali je ve­ro­vat­no naj­ma­nje
loš su­di­ja od onih ko­ji su nam do­stup­ni. Uo­sta­lom, da je ce­na
su­ro­ga­ci­je ni­ska, agen­ci­je bi se ža­li­le na ma­njak kan­di­dat­k i­nja
za su­ro­gat maj­ku. Njih je me­đu­tim to­li­ko, da se me­đu nji­ma
mo­že pra­vi­ti se­lek­ci­ja. Sve, da­k le, uka­zu­je na to da su­ro­ga­ci­ja
ne pred­sta­vlja oblik ek­splo­a­ta­ci­je, a vi­de­li smo, ni ne­do­pu­šte­ne
in­stru­men­ta­li­za­ci­je.
Ia­ko je do­sa­da­šnja ra­spra­va po­ka­za­la ne­do­volj­nost tzv. mo­
ral­nih pri­go­vo­ra su­ro­ga­ci­ji i ia­ko sma­tram da is­k lju­či­vo mo­ral­
ni ra­zlo­zi ni­su do­volj­ni da bi se ne­ka po­ja­va in­k ri­mi­ni­sa­la, za

Primenjena etika.indd 16 11/9/2016 6:04:11 PM

 Surogat majka 17

tre­nu­tak ću pret­po­sta­vi­ti da je sa­svim obr­nu­to, tj. da je za­htev

za in­k ri­mi­na­ci­jom oprav­dan, da bi se vi­de­lo ko­li­ko je slo­že­no
da se is­pu­ne za to tra­že­ni uslo­vi.8
Pro­ta­go­ni­sta in­k ri­mi­ni­sa­nja su­ro­ga­ci­je ne mo­že da se po­
zo­ve na pu­ku ne­la­god­nost ko­ju ose­ća pri po­me­nu ove re­či ili u
su­sre­tu sa ne­kom su­ro­gat maj­kom. On bi is­to­vre­me­no mo­rao
da raz­ja­sni svo­ju ne­la­god­nost. Ne­la­god­nost je re­la­tiv­no bla­go
ose­ća­nje, ko­je pra­ti na­še ne­za­do­volj­stvo ili za­bri­nu­tost usled ne­
če­ga. Da bi bi­lo osno­va za po­kre­ta­nje za­hte­va za in­kri­mi­na­ci­ju,
ume­sto ne­la­god­no­sti bi mo­ra­lo da se go­vo­ri o ne­koj sna­žni­joj
emo­ci­ji, kao što su bla­go uz­bu­đe­nje, bes, strep­nja i slič­no. Ta
emo­ci­ja bi mo­ra­la uvek da se ja­vlja u slu­ča­ju ne­ke po­ja­ve, a ne
ta­ko da je po­ne­kad pra­ti, a po­ne­kad ne pra­ti. Na­da­lje, po­ja­va
ko­ja bi iza­z va­la te sna­žne emo­ci­je sva­k i put ka­da se ja­vlja ne
bi sme­la da bu­du pre­vi­še ret­ka. Da li su­ro­ga­ci­ja, sa uče­sta­lo­šću
od jed­nog slu­ča­ja na 250.000 sta­nov­ni­ka (pri­mer iz SAD) pred­
sta­vlja ta­ko če­stu po­ja­v u i či­me bi ona uvek i sna­žno mo­gla da
re­me­ti ose­ća­nja Ame­ri­ka­na­ca? To pi­ta­nje osta­vljam pro­tiv­ni­
ci­ma su­ro­ga­ci­je, po­seb­no pro­hi­bi­ci­o­ni­sti­ma.
Pret­po­sta­vi­mo da su svi do sa­da tra­že­ni i po­bro­ja­ni uslo­
vi za­do­vo­lje­ni. Da bi ozbilj­no uze­li za­htev za in­k ri­mi­na­ci­jom,
po­t reb­no je da po­sto­je ne­k i ra­zlo­zi za to. Do njih se u ovom
slu­ča­ju mo­že, re­ci­mo, ta­ko do­ći, što će se po­z va­t i na Ku­ran,
Bi­bli­ju ili ne­k i dru­gi mo­ral­ni ko­deks. Mo­že se do­go­di­ti da se
ti ra­zlo­zi po­ka­žu kao do­bri, a mo­že bi­ti da se po­ka­žu kao pu­ke
pre­dra­su­de. Pret­po­sta­vi­mo da se po­ka­žu kao do­bri; to me­đu­
tim još uvek ni­je do­vo­ljan ra­zlog za in­k ri­mi­na­ci­ju ne­ke po­ja­
ve. Po­je­di­nač­no ne­svi­đa­nje ko­je za­do­vo­lja­va pret­hod­ne uslo­ve
sva­ka­ko ni­je do­vo­ljan ra­zlog za za­bra­nu. U de­mo­k ra­ti­ji je uo­
bi­ča­je­no da se za ne­ku odlu­ku tra­ži po­dr­ška ve­ći­ne. Da li ne­ko
mi­šlje­nje, re­ci­mo, da su­ro­ga­ci­ju tre­ba za­bra­ni­ti de­li ve­ći­na ili je
mo­žda reč sa­mo o ne­koj ma­nji­ni, to se ne mo­že do­zna­ti se­de­
ći u pro­sto­ri­ja­ma vla­de i na­ga­đa­ju­ći, već sa­mo od­go­va­ra­ju­ćim

8 M. Loc­k wo­od, s. 182.

Primenjena etika.indd 17 11/9/2016 6:04:11 PM

 18 Primenjena etika

istra­ži­va­njem. Ve­ći­na tre­ba da se slo­ži ne sa­mo o to­me da je reč

o mo­ral­no pro­ble­ma­tič­noj po­ja­vi, ne­go i o to­me da je tu po­ja­vu
po­treb­no za­bra­ni­ti za­ko­nom.9 I na ovoj tač­ki se pro­tiv­nik su­ro­
ga­ci­je su­sre­će sa iz­ve­snim di­le­ma­ma: ako su nje­go­vi ra­zlo­zi za
za­bra­nu do­bri, tre­ba ­lo bi oče­k i­va­ti da bi i dru­gi to tre­ba ­lo da
vi­de, pa ti­me i da do­ne­su odlu­ku pre­ma ko­joj odu­sta­ju od su­
ro­ga­ci­je. U tom slu­ča­ju bi za­bra­na po­sta­la su­vi­šna. Ako, pak, ti
ra­zlo­zi ni­su do­bri, ka­k vi su ko­rist i za­do­volj­stvo u to­me, što će
ih se do­dat­no šti­ti­ti in­k ri­mi­na­ci­jom, tj. na­si­ljem dr­ža­ve? Ni­je
li reč o to­me da se ne­zna­nje i aro­gan­ci­ja šti­te go­lim na­si­ljem?
Pret­po­sta­vi­mo opet da bi ra­zlo­zi pro­tiv­ni­ka su­ro­ga­ci­je mo­
gli bi­ti do­bri. Čak i u tom slu­ča­ju je pi­ta­nje da li on od­mah tre­ba
da po­seg­ne za za­bra­nom, da li je ra­ci­o­nal­no ko­mar­ce ta­ma­ni­ti
pu­škom? Ne sto­ji li mu na ras­po­la­ga­nju, pre ne­go što po­seg­ne
za za­bra­nom, mo­g uć­nost su­ge­sti­je, kri­ti­ke, pa čak i mo­ral­ne
osu­de? Tek ako od njih ne bi bi­lo oče­k i­va­nih re­zul­ta­ta, ta­da bi
mo­gao da pri­beg­ne za ­ko­nu. Uo­sta­lom, te­ško je ve­ro­va­ti da bi
svi uslo­vi za za­kon­sku za­bra­nu su­ro­ga­ci­je mo­gli da bu­du is­pu­
nje­ni bez ne­k ih do­dat­nih po­god­no­sti, kao što su la­tent­no pu­
ri­tan­ski ili mo­ra­li­stič­k i na­stro­je­na ve­ći­na, mo­ral­na za­tu­ca­nost
i od­go­va­ra­ju­ća ra­ši­re­nost pre­dra­su­da, re­duk­ci­ja ili od­su­stvo
mo­g uć­no­sti da se pri­sta­li­ce i pro­tiv­ni­ci su­ro­ga­ci­je mo­g u pod
pri­bli­žno jed­na­k im uslo­vi­ma jav­no da ogla­ša­va­ju, itd.

2. Van­mo­ral­ne šte­te

Ako pret­po­sta­vi­mo da se pro­ces su­ro­ga­ci­je nor­mal­no oba­

vlja, ni­je sa­svim la­ko uo­či­t i o ka­k voj vr­sti šte­te bi se ra­di­lo i
ko bi mo­gao bi­ti ošte­ćen.10 Su­ro­gat maj­ka po­sta­je bo­ga­ti­ja za

9 Vi­de­ti po­gla­vlje br. 10. u Dvor­k i­no­voj knji­zi ko­ja je na­ve­de­na u li­te­ra­tu­ri
za ovaj čla­nak.
10 Agen­ci­ja za su­ro­ga­ci­ju iz Los An­đe­le­sa tvr­d i, da je uspe­la da ure­d i 28
trans­a k­ci­ja su­ro­ga­ci­je bez pro­ble­ma. (Up. Loc­k wo­od, s. 175). Po­da­tak za či­
ta­ve SAD vi­de­ti ni­že u ovom tek­stu.

Primenjena etika.indd 18 11/9/2016 6:04:11 PM

 Surogat majka 19

tržišno utvr­đe­nu i ugo­vo­rom fik­si­ra­nu su­mu nov­ca.11 Već je po­

ka­za­no da ona pri tom ni­je ek­splo­a­ti­sa­na. Ni­je nu­žno da ona pri
to­me bu­de ne­sreć­na zbog pre­da­je de­te­ta ili da se kod nje po­ja­ve
du­šev­ne smet­nje i po­re­me­ća­ji. Ni­je nu­žno ni da trud­no­ća ru­i­
ni­ra nje­no zdra­vlje, pa ni to da usled trud­no­će osta­nu traj­ni­je
po­sle­di­ce po njen fi­zič­ki iz­gled. Po­sred­nič­ka agen­ci­ja, ko­mer­ci­
jal­na ili ne­ko­mer­ci­jal­na, ta­ko­đe na­pla­ću­je svo­je uslu­ge. Ako je
reč o ko­mer­ci­jal­noj agen­ci­ji, ta­da je uslu­ga sku­plja, jer je u nju
ura­ču­na­ta i iz­ve­sna za­ra­da nje­nog vla­sni­ka. Ako je reč o ne­ko­
mer­ci­jal­noj agen­ci­ji, ta­da se na­pla­ću­ju sa­mo tro­ško­vi kon­ta­ka­ta
kli­je­na­ta i ugo­va­ra­nja. U oba slu­ča­ja agen­ci­je ne­ma­ju ra­zlo­ga da
bu­du ne­za­do­volj­ne, jer su do­bi­le ono što su tra­ži­le. Za­stup­ni­ci
obe­ju ugo­vor­nih stra­na ta­ko­đe do­bi­ja­ju svo­je ho­no­ra­re pre­ma
una­pred utvr­đe­noj ta­ri­fi za tu vr­stu uslu­ga. Ži­vot bi­va po­da­
ren još jed­nom no­vom or­ga­ni­zmu, ko­ji će se pod uo­bi­ča­je­nim
uslo­vi­ma od­ra­sta­nja i obra­zo­va­nja ra­zvi­ti u nor­mal­nu oso­bu.
Vor­nok-ko­mi­tet se u su­ge­sti­ji da se usta­no­va su­ro­gat maj­
ke sta­vi van za­ko­na, po­red osta­log, ru­ko­vo­dio i do­brom de­te­ta,
ko­je je na­vod­no ugro­že­no okol­no­sti­ma pod ko­ji­ma de­te do­la­
zi na svet. Ta sum­nja bi na­čel­no mo­gla bi­ti oprav­da­na ka­da bi
njen pred­met (a to je u ovom slu­ča­ju de­te) u sva­kom slu­ča­ju
po­sto­jao. Me­đu­tim, ako se ospo­ra­va da je u re­du da de­te pod
uslo­vi­ma su­ro­ga­ci­je uop­šte do­la­zi na svet, ta­da se prak­tič­no o
do­bru ne­če­ga go­vo­ri, a da to i ne bi po­sto­ja­lo da ne­ma na­či­na
(su­ro­ga­ci­ja) uz po­moć ko­ga ono do­la­zi na svet. Za­to je oprav­
da­no pi­ta­nje, ka­ko je Ko­mi­tet uop­šte ti­me mo­gao da se ru­ko­
vo­di (do­bro na­vod­nog de­te­ta), ako de­te na taj na­čin tek tre­ba
da se ro­di, jer ina­če ne bi ni po­sto­ja­lo.12 Sa tvrd­nja­ma ovog ti­pa

11 Na pri­go­vor da se že­na ko­ri­sti kao „ras­plod­na ko­bi ­la“ Lo­k vud da­je sle­
de­ći, i po me­ni, va­ljan od­go­vor: „Ali osnov­na tač­k a u ve­zi sa ras­plod­nom
ko­bi­lom je da je ona jed­no­stav­no zu­bac u po­slov­noj ma­ši­ni i da to što je ona
ima­la da uči­ni, za­to što mo­že da is­ko­ri­sti sop­stve­ne in­stink­te, ni­je ne­što što
je oda­bra ­la, ne­go oblik ži­vo­ta ko­ji (joj) se na ­me­će spo­lja. Po­stu­pa­t i sa že­
nom na taj na­čin bi na­rav­no bi­lo de­hu­ma­ni­zu­ju­će. Su­ro­gat maj­ka, me­đu­tim,
po­sle sve­ga mo­že da oda­be­re da bu­de to što je­ste“. (Loc­k wo­od, is­to, s. 184).
12 Loc­k wo­od, s. 175.

Primenjena etika.indd 19 11/9/2016 6:04:11 PM

 20 Primenjena etika

Ko­mi­tet se ogre­šu­je o pra­vi­la ar­gu­men­ta­ci­je, jer se za­la­že za za­

bra­nu ne­ke rad­nje či­je po­sto­ja­nje i od­go­va­ra­ju­će rad­nje de­te­ta
mu je­di­no mo­gu omo­gu­ći­ti da uop­šte mo­že da do­đe u si­tu­a­ci­ju
da do­ka­zu­je svo­ju te­zu. Pod pret­po­stav­kom da se za­htev Ko­mi­
te­ta za in­k ri­mi­na­ci­ju su­ro­ga­ci­je usvo­ji, do za­bra­ne će do­ći pre
ne­go što se ijed­na be­ba ro­di na ovaj na­čin. Ko­mi­tet prak­tič­no
ne­će ni bi­t i u si­tu­a­ci­ji da is­pi­ta i do­ka­že svo­ju pret­po­stav­ku.
Za­to bi on mo­rao ili odu­sta­ti od nje ili po­v u­ći za­htev za za­bra­
nom su­ro­ga­ci­je, da bi uop­šte do­šao u pri­li­ku da do­ka­zu­je svo­
ju te­zu. U ta­k voj si­tu­a­ci­ji bi se mo­glo oče­k i­va­ti da će Ko­mi­tet
ra­di­je odu­sta­ti od ono­ga što je ma­nje va­žno, a to je ov­de je­dan
od nje­go­vih ar­gu­me­na­ta pro­tiv su­ro­ga­ci­je.
Vra­t i­mo se sa­da is­pi­t i­va­nju mo­g u­će šte­te uče­sni­k a u su­
ro­ga­ci­ji. Ako se sve od­v i­ja nor­mal­no, na­ru­či­lac de­te­ta, a to je
naj­če­šće par, po­stao je si­ro­ma­šni­ji za iz­ve­snu su­mu nov­ca, ali
za uz­vrat do­bi­ja že­lje­no de­te. Lo­kal­na, na­ci­o­nal­na, dru­štve­na
i dr­žav­na za­jed­ni­ca do­bi­ja­ju no­vog čla­na. Le­ka­ri oba­vlja­ju deo
svo­jih pro­fe­si­o­nal­nih oba­ve­za za ko­je su pla­će­ni po uo­bi­ča­je­noj
ta­ri­fi. Bol­ni­ce ta­ko­đe ostva­ru­ju za­ra­du.
Na­sta­nak agen­ci­je za po­sre­do­va­nje i advo­ka­ta za ove slu­
ča­je­ve po­ve­ća­va za­po­sle­nost, ma ka ­ko skrom­no to mo­glo da
bu­de.Ta­ko pri nor­mal­nim okol­no­sti­ma iz­gle­da da su svi do­bi­li
ono što su že­le­li i što se uo­bi­ča­je­no sma­tra po­želj­nim. Is­to­vre­
me­no ni­ko ni­je na­ru­šio vo­lju bi­lo ko­ga dru­gog uče­sni­ka ili mu
pro­u­zro­ko­vao bi­lo ka ­k vu šte­tu van­mo­ral­ne pri­ro­de. Po­sred­
nič­ke agen­ci­je po­t vr­đu­ju da se ugo­vo­ri su­ro­ga­ci­je uglav­nom
od­vi­ja­ju na nor­ma­lan i pred­vi­đen na­čin. To na­rav­no ne zna­či
da ni­su mo­g u­ća iz­ve­sna od­stu­pa­nja. Mo­g u­će je da de­te bu­de
ro­đe­no ne­nor­mal­no, upr­kos stal­nim kon­tro­la­ma plo­da, pa da
ti­me bu­de ne­po­želj­no za obe stra­ne13. To se do­ga­đa i pri „nor­
mal­nom“ ra­đa­nju. Mo­gu­će je za­mi­sli­ti i pu­ri­tan­ske sre­di­ne u
ko­ji­ma je te­ško na­ći le­ka­ra i bol­ni­cu, ko­ji bi po­ma­ga­li pri re­a­
li­za­ci­ji su­ro­ga­ci­je. A mo­gu­će je za­mi­sli­ti i ze­mlju, gde se zbog

13 Vi­di M. War­nock, s. 144.

Primenjena etika.indd 20 11/9/2016 6:04:11 PM

 Surogat majka 21

pre­na­se­lje­no­sti i na uo­bi­ča­je­no ra­đa­nje ne gle­da bla­go­na­k lo­no,

pa bi ra­đa­nje po­mo­ću su­ro­ga­ci­je mo­glo da ra­ču­na sa još ma­nje
na­k lo­no­sti od stan­dard­nog ra­đa­nja. Ko­nač­no, mo­gu­će je za­mi­
sli­ti i maj­ku, to se de­ša­va i de­si­lo se u vi­še slu­ča­je­va ti­pa „be­ba
M“, ko­ja će se pre­do­mi­sli­ti i že­le­ti da za­dr­ži be­bu. Kao ra­zlog
za pro­me­nu mi­šlje­nja naj­če­šće se na­vo­de ose­ća­nja. Ne­ke su­ro­
gat maj­ke su tek po­sle po­ro­đa­ja u slu­ča­ju su­ro­ga­ci­je (ia­ko se za
su­ro­ga­ci­ju is­k lju­či­vo uz­i­ma­ju že­ne ko­je su već ra­đa­le) uvi­de­le
ko­li­ko su nji­ho­va ose­ća­nja pre­ma de­te­tu sna­žna.
Pre­ma jed­nom is­t ra­ži­va­nju oba­vlje­nom u SAD, de­vet od
de­set su­ro­gat maj­ki su nov­ča­ni ho­no­rar na­ve­le kao svoj odlu­ču­
ju­ći, ali ne i je­di­ni mo­tiv za pri­hva­ta­nje ove ulo­ge14. Od dru­gih
mo­ti­va na­ve­de­ni su „či­sta ra­dost pri sta­nju trud­no­će“, al­tru­i­
zam, ose­ćaj kri­vi­ce zbog ra­ni­jih po­ba­ča­ja, pa čak i tra­u­me iz ra­
ne mla­do­sti. Od tri­de­set su­ro­gat maj­ki sa­mo su tri za­pa­le u te­žu
de­pre­si­ju, zbog odva­ja­nja od tek ro­đe­nog de­te­ta, ta­ko da su se
mo­ra­le pod­vr­ći psi­ho­te­ra­pe­ut­skom le­če­nju. Svi na­la­zi ovog em­
pi­rij­skog is­tra­ži­va­nja sem po­sled­nje na­ve­de­nog se mo­gu sma­
tra­ti ta­kvim da po­ka­zu­ju, da su­ro­gat maj­ke od su­ro­ga­ci­je ima­ju
ma­te­ri­jal­nu, a po­ne­kad i psi­ho­lo­šku ko­rist. Psi­ho­lo­šku ko­rist
(kao sve­to­na­zor­nu) mo­že­mo iz­o­sta­vi­ti, po­što ni po­sto­ja­nje is­
klju­či­vo mo­ral­ne šte­te ni­je uze­to kao ra­zlog pro­tiv su­ro­ga­ci­je.
Na­ve­de­no is­tra­ži­va­nje na ža ­lost ne pre­ci­zi­ra, da li su po­
re­me­ća­ji kod onih 10% su­ro­gat maj­k i bi­li ot­k lo­nje­ni te­ra­pi­jom
ili bi se oni mo­gli ot­k lo­ni­ti sa­mo uko­li­ko bi im se vra­ti­lo de­te
(a ti­me i po­ni­štio ugo­vor). Ne­k i slu­ča­je­vi gde je su­ro­gat maj­ka
po­sle ro­đe­nja de­te­ta pro­me­ni­la mi­šlje­nje, že­le­ći da ga za­dr­ži,
na­ve­li su na tra­že­nje mo­gu­ćeg sred­njeg pu­ta iz­me­đu pra­va su­
ro­gat maj­ke i pra­va ugo­vo­ra. Ta­ko je ne­što po­sle slu­ča­ja „be­be
M“ sud u Ken­ta ­k i­ju (SAD) su­ro­gat maj­ci do­su­dio „vre­me mi­
lo­sti“, tj. pe­tod­nev­ni pe­ri­od raz­mi­šlja­nja na osno­v u ko­ga tre­ba
da se odlu­či da li že­li da za­dr­ži tek ro­đe­nu be­bu. Po­sto­je i dru­
ga­či­je su­ge­sti­je „sred­njeg pu­ta“. Jed­na od ta­k vih je u naj­no­vi­je

14 Pre­ma: Der Spi­e­gel, s. 253.

Primenjena etika.indd 21 11/9/2016 6:04:11 PM

 22 Primenjena etika

vre­me pred­vi­đe­na za­ko­ni­ma u Ne­mač­koj, gde de­te no­ve ro­di­

te­lje mo­že da do­bi­je sa­mo pre­ko usta­no­ve usva­ja­nja. Naj­ra­ni­je
osam ne­de­lja po­sle po­ro­đa­ja su­ro­gat maj­ka mo­že da po­k re­ne
po­stu­pak za pre­da­ju de­te­ta na usva­ja­nje, ko­ji mo­ra da odo­bri
Dr­ž av­ni ured za mla­de. Sve do usva­ja­nja de­te pri­pa­da maj­ci
i sma­tra se de­te­tom nje­nog (brač­nog ili van­brač­nog) part­ne­
ra. To je ne­sum­nji­vo sla­bost ove ver­zi­je sred­njeg pu­ta, kao što
je sla­bost, i ne­po­treb­no me­ša­nje dr­ža­ve u usta­no­v u usva­ja­nja.
Te­ško­ća ove ver­zi­je sred­njeg pu­ta je i u to­me, što ona iz­nu­đu­je
da se su­ro­ga­ci­ja oba­vlja po­taj­no, tj. da se pri­ka­zu­je kao kla­sič­ni
oblik usva­ja­nja, što ona sva­ka­ko ni­je.
U slu­ča­ju su­ro­ga­ci­je slič­nom slu­ča­ju „be­be M“, ko­ji je ne­što
pre do­no­še­nja po­me­nu­tog za­ko­na do­šao pred sud, sud­sko ve­će
u Hu­mu (za­pad­no­ne­mač­ka sa­ve­zna po­k ra­ji­na Se­ver­na Raj­na
Vest­fa­li­ja) je do­ne­lo pre­su­du, u či­jem ob­ra­zlo­že­nju sto­ji da ta­
kav na­čin oplo­đe­nja i ra­đa­nja „pred­sta­vlja udar iz osno­ve pro­tiv
obi­čaj­nog po­ret­ka“. Ne tre­ba tro­ši­ti re­či za to ko­li­ko su ova­k ve
pre­su­de kli­ma­ve, po­što sud tu­ma­či i šta je obi­čaj­ni po­re­dak, i
šta ga ugro­ža­va, i ko­li­ko ga ugro­ža­va. Po­što ni za jed­nu od tih
stva­ri ne po­sto­je bli­ža i pre­ci­zni­ja odre­đe­nja, su­do­v i­ma ni­šta
ne sto­ji na pu­tu u ši­ro­kom i ne­od­go­va­ra­ju­ćem ko­ri­šće­nju ovih
kla­u­zu­la.
Tra­že­nje sred­njeg pu­ta u spor­nim slu­ča­je­v i­ma su­ro­ga­ci­je
je vi­še prak­tič­ni ne­go te­o­rij­ski pro­blem, či­me tre­ba da se pro­
na­đe za­do­vo­lja­va­ju­ći od­nos iz­me­đu po­što­va­nja slo­va ugo­vo­ra
s jed­ne stra­ne i po­što­va­nja du­bo­k ih ose­ća­nja maj­ke pre­ma de­
te­tu sa dru­ge stra­ne. Sred­nji put ne ugro­ža­va sa­mu usta­no­v u
su­ro­ga­ci­je, po­što se ja­vlja u naj­vi­še 10% slu­ča­je­va, a re­al­no i u
ma­njem pro­cen­tu. Pre slu­ča­ja „be­be M“ u SAD je bi­lo oko 500
ugo­vo­ra su­ro­ga­ci­je, a sa­mo u 4 slu­ča­ja je do­šlo do su­ko­ba ugo­
vor­nih stra­na. Sva če­ti­ri slu­ča­ja su re­še­ni do­go­vo­ri­ma mi­mo
su­da.15 Pre­ma tim po­da­ci­ma, broj spor­nih slu­ča­je­va je 0,80%.

15 Is­to, s. 250.

Primenjena etika.indd 22 11/9/2016 6:04:11 PM

 Surogat majka 23

Ta­ko 10% mo­že­mo uze­ti kao gor­nju, a 0,8% kao do­nju gra­ni­cu
spor­nih slu­ča­je­va.
Ako se iz na­ve­de­nih ra­zlo­ga od­ba­ci ver­zi­ja sred­njeg pu­ta
ka­k va je usvo­je­na u Ne­mač­koj, ta­da u osno­v i osta­ju dve mo­
guć­no­sti.
Pr ­va, da se va­že­nje ugo­vo­ra su­ro­ga­ci­je ne re­la­ti­v i­zu­je, ali
da se nji­me pred­v i­de i u tro­ško­ve su­ro­ga­ci­je (do ne­ke ogra­ni­
če­ne su­me) uklju­če i na­dok ­na­de za even­tu­a l­ni nak ­nad­ni le­
kar­ski tret­man su­ro­gat maj­ke, uko­li­ko se za tim uka­že po­tre­
ba. Dru­ga, da se po­put odlu­ke su­da u Ken­ta­k i­ju, su­ro­gat maj­ci
do­de­li iz­ve­sno vre­me u okvi­ru ko­ga mo­že da se pre­do­mi­sli i
da za­dr­ži tek ro­đe­no de­te, uz od­go­va­ra­ju­će obe­šte­će­nje dru­ge
stra­ne i sno­še­nja tro­ško­va ko­ji su na­sta­li bol­nič­kom ne­gom i
ras­ki­dom ugo­vo­ra. Su­ma ovog pro­tiv-obe­šte­će­nja ta­ko­đe mo­ra
bi­ti una­pred utvr­đe­na, ako ne tač­no, on­da ba­rem u odre­đe­nim
gra­ni­ca­ma. Čak i pod pret­po­stav­kom da bi broj su­ro­gat maj­k i
ko­je se pre­do­mi­sle i odlu­če da za­dr­že de­te bio oko 10%, ne bi
mo­glo da se go­vo­ri o to­me da bi ti­me usta­no­va su­ro­ga­ci­je bi­la
ozbilj­ni­je ugro­že­na. Što se, pak, na­ru­či­la­ca ti­če, u slu­ča­ju tih
10% slu­ča­je­va re­la­tiv­no je ma­la ve­ro­vat­no­ća da bi im se to mo­
glo de­si­ti dva pu­ta uza­stop­no, jer ona iz­no­si 10/100 x 10/100 =
100/10.000 = 0,01%.
Mi­slim da se mo­že­mo slo­ži­ti da je reč o ma­loj ve­ro­vat­no­ći.
Ona bi bi­la još ma­nja ka­da bi se uze­la do­nja (0,8%), a ne gor­nja
gra­ni­ca bro­ja spor­nih slu­ča­je­va. U tom slu­ča­ju bi iz­no­si­la sa­mo
0,000.064%. Ti­me je ja­sno da spor­ni slu­ča­je­v i ne ugro­ža­va­ju
usta­no­v u su­ro­ga­ci­je.
Ve­ru­jem da će se o ra­fi­ni­ra­ni­jim obli­ci­ma su­ro­ga­ci­je mo­
ra­ti usko­ro raz­mi­šlja­ti, jer ne­ma ni­ka­kvih ra­zlo­ga da se ne ra­di
na da­ljoj mi­ni­ma­li­za­ci­ji ri­zi­ka i re­du­ko­va­nju te­ško­ća ko­je su
se ja­vlja­le u do­sa­da­šnjoj prak­si, ili onih ko­je bi se mo­gle za­mi­
sli­ti. Pret­po­sta­vljam da će po­red ne­ke ver­zi­je sred­njeg pu­ta u
ma­njem bro­ju spor­nih slu­ča­je­va mo­ra­ti da se raz­mi­šlja i o so­
ci­jal­no-fi­nan­sij­skim di­men­zi­ja­ma pro­ble­ma. Ka­ko sa­da stva­ri
sto­je, su­ro­ga­ci­ja je do­stup­na sa­mo re­la­tiv­no bo­ga­tim lju­di­ma.

Primenjena etika.indd 23 11/9/2016 6:04:11 PM

 24 Primenjena etika

Iz­da­ci za je­dan slu­čaj su­ro­ga­ci­je se kre­ću oko 15.000 ame­rič­kih

do­la­ra, či­me se pre­ma­šu­je ne­to do­ho­dak oko 50% ta­mo­šnjih
sta­nov­ni­ka to­kom jed­ne či­ta­ve go­di­ne. Dok bi oni ko­ji ima­ju
vi­še pri­ho­da i da ­lje tre­ba­lo sa­mo da sno­se tro­ško­ve su­ro­ga­ci­
je, bi­lo bi ra­zum­no mi­sli­ti o fi­nan­sij­skoj po­dr­šci po­k ri­va­njem
bar de­la tro­ško­va oni­ma či­je su ma­te­ri­jal­ne pri­li­ke lo­še. Ovo
bi tre­ba­lo da va­ži u slu­ča­ju si­ro­ma­šnih sa­mo on­da, ka­da bi par
iz zdrav­stve­nih ra­zlo­ga (pre sve­ga, ne­plod­nost) bio spre­čen da
ima de­cu. U slu­ča­ju da se su­ro­ga­ci­ji ne pri­be­ga­va iz na­ve­de­nih,
ne­go iz ne­k ih dru­gih ra­zlo­ga, kao što su estet­ski ili že­lje da se
ne iz­gu­bi za­ra­da usled od­su­stva sa po­sla, te fi­nan­sij­ske po­dr­ške
ve­ro­vat­no ne bi tre­ba­lo da bu­de.
Pre­ma ne­k im mi­šlje­nji­ma šte­ta od su­ro­ga­ci­je mo­že da na­
stu­pi i sto­ga, što pri­li­kom nje­nog oba­vlja­nja do­la­zi do ugu­ra­va­
nja tre­će oso­be u brač­nu za­jed­ni­cu.16 Po­što se broj „ne­plod­nih
bra­ko­va“ (usled ne­plod­no­sti jed­nog ili oba part­ne­ra) u SAD
kre­će oko 15% od ukup­nog bro­ja bra­ko­va, i po­što ne­ma ra­zlo­ga
da ne pret­po­sta­v i­mo da je slič­na si­tu­a­ci­ja i u dru­gim ze­mlja­
ma, to se mo­že­mo slo­ži­ti s Lo­k vu­do­vom opa­skom da je mo­
gu­će da su­ro­ga­ci­ja za­hva­lju­ju­ći na­ve­de­noj okol­no­sti mo­že da
ugro­zi brak. Ali, zar ne­plod­nost to mo­žda i sna­žni­je ne či­ni.17
Za ugro­ž a­va­nje po­ro­d i­ce on ga­ji još ma­nje bo­ja­zni, po­što se
ra­di o jed­noj od naj­sta­bil­ni­jih usta­no­va uop­šte. Nje­nu sta­bil­
nost ni­su uspe­li da ugro­ze ni ma­sov­ni ek­spe­ri­men­ti ko­ji su za
ci­lj ima­li da se po­ro­di­ca uči­ni ne­po­treb­nom po­sred­stvom no­
ve or­ga­ni­za­ci­je ži­vo­ta, kao što su to bi­li po­ku­ša­ji sa ki­bu­ci­ma,
ko­mu­na­ma, a i na­sil­ni po­ku­ša­ji u to­ta­li­tar­nim dr­ža­va­ma da se
ona eli­mi­ni­še (po­seb­no sta ­lji­ni­zam). Ako po­ro­di­cu ne ugro­
ža­va sve ve­ći broj „po­ro­di­ca“ za­sno­va­nih na van­brač­noj ve­zi
u od­no­su na brač­nu za­jed­ni­cu, ko­ji sva­ka­ko ni­je za­ne­mar­lji­
vo ma ­li, za­što bi po­ro­di­ca bi­la ugro­že­na su­ro­ga­ci­jom, ka­da je
broj pa­ro­va ko­ji pri­be­ga­va su­ro­ga­ci­ji u od­no­su na uku­pan broj

16 Vi­di bel. br. 7.

17 Vi­di Loc­k wo­od, s. 176.

Primenjena etika.indd 24 11/9/2016 6:04:11 PM

 Surogat majka 25

po­ro­di­ca za­nemar­lji­vo ma­li. Ko­nač­no, zar u odred­be nor­mal­

ne po­ro­di­ce ne spa­da i to da u njoj po­sto­je de­ca, a su­ro­ga­ci­ja je
po­red usva­ja­nja je­di­ni le­gal­ni na­čin da do njih do­đu oni ko­ji
su bo­le­šću ili ne­plod­no­šću spre­če­ni da ih nor­mal­no do­bi­ju18.
Me­đu pro­tiv­ni­ci­ma su­ro­ga­ci­je se mo­glo ču­ti da ovu usta­no­
vu tre­ba za­bra­ni­ti ako ni zbog če­ga dru­gog, a ono sa­mo sto­ga
što se za­sni­va na pro­tiv­pri­rod­nom odva­ja­nju plod­no­sti od sek­
su­a l­no­sti, a ti­me i na na­ru­ša­va­nju kuć­nog re­da pri­ro­de. Pret­
po­sta­v i­mo da smo za­u­ze­li ovo sta­no­v i­šte i po­gle­daj­mo ka­k ve
bi bi­le bar ne­ke od nje­go­vih va­žni­jih kon­se­k ven­ci. Ako odva­
ja­nje sek­su­al­no­sti od plod­no­sti zna­či na­ru­ša­va­nje „kuć­nog re­
da“ pri­ro­de, ta­da je oči­to da se ne bi smeo do­pu­sti­ti ni­ka­kav
oblik kon­tra­cep­ci­je. Za­bra­na kon­tra­cep­ci­je, uz ne­pro­me­nje­ne
osta­le uslo­ve, do­ve­la bi do enor­mnog po­ra­sta bro­ja oplo­đe­nja i
za­če­ća, ko­ja bi se okon­ča­va­la (spon­ta­nim ili ve­štač­k im) po­ba­
ča­ji­ma ili pak ra­đa­njem. Po­što je te­ško za­mi­sli­ti da bi se ne­ko
mo­gao za­la­ga­ti za za­bra­nu kon­tra­cep­ci­je s po­zi­vom na „kuć­ni
red“ pri­ro­de, što bi ka­sni­je opet bi­lo na­ru­ša­va­no na­mer­nim po­
ba­ča­ji­ma, to bi prak­tič­no ne­o­gra­ni­če­no ra­đa­nje bi­lo po­sle­di­ca
ova­k vog shva­ta­nja. Isti­na i da­nas po­sto­je eti­ča­ri ko­ji sma­tra­ju
da su kon­tra­cep­ci­ja i po­ba­ča­ji sred­stva či­ja se po­tre­ba mo­ral­no
ne mo­že oprav­da­ti, jer se nji­ma ne sa­mo na­ru­ša­va „kuć­ni red“
pri­ro­de, ne­go i kr­nje pra­va mo­gu­ćih oso­ba. Ova­ko kon­se­kvent­
no raz­mi­šlja­nje ima, me­đu­tim, do­sta ne­po­volj­ne po­sle­di­ce i ne
vi­di se da li bi ono do­sta­ja­lo da ob­ja­sni štet­ne po­sle­di­ce kao što
su pre­na­se­lje­nost na Ze­mlji u ne­k im kra­je­vi­ma, ro­bo­va­nje že­
na usled stal­nog ra­đa­nja, op­šte sni­ža­va­nje ži­vot­nog stan­dar­da
i pro­ble­mi gla­di, te­ško­će zdrav­stve­ne i so­ci­jal­ne za­šti­te, itd. U
od­no­su na kon­tra­cep­ci­ju, su­ro­ga­ci­ja i in vi­tro oplo­đe­nje pred­
sta­vlja­ju obr­nut pri­mer, ne su­ža­va­nja, već pro­ši­ri­va­nja ge­ne­
ra­tiv­nih mo­g uć­no­sti. „Kuć­ni red“ se sa­da ne re­me­ti ta­ko što
se su­ža­va­ju ge­ne­ra­tiv­ne mo­guć­no­sti (npr. kon­tra­cep­ci­ja), ne­go
ta­ko što se pro­ši­ru­ju, tj. ta­ko što se uvo­di ne­što što do sa­da ni­je

18 Is­to s. 176-7.

Primenjena etika.indd 25 11/9/2016 6:04:11 PM

 26 Primenjena etika

po­sto­ja­lo. Ne vi­dim ni­šta pro­ble­ma­tič­no u ta­kvom dvo­stru­kom

na­ru­ša­va­nju „kuć­nog re­da“ pri­ro­de, ako ono ni­je pra­će­no ne­
kim lo­šim po­sle­di­ca­ma. Ako bi bi­li do­pu­šte­ni sa­mo uo­bi­ča­je­
ni obli­ci ge­ne­ra­ci­je, ta­da bi slo­bo­da ljud­skih bi­ća u ovoj obla­sti
bi­la pre­pu­šte­na sa­mo do­brom funk­ci­o­ni­sa­nju ana­tom­sko-fi­zi­
o­lo­ških svoj­sta­va nji­ho­vih or­ga­ni­za­ma. Lju­di se, me­đu­tim, ne
mo­gu sma­tra­ti sa­mo kao ana­tom­sko-fi­zi­o­lo­ška, već i emo­tiv­na,
ra­ci­o­nal­na, itd. bi­ća. Kao ra­ci­o­nal­na i slo­bod­na bi­ća, ona mo­
gu da vr­še iz­bor i ti­me uti­ču na okol­no­sti svo­ga ži­vo­ta. Dru­
gim re­či­ma, ona ni­su pri­nu­đe­na da pro­du­že da bu­du ona ­k va
ka ­k vim ih je pri­ro­da stvo­ri­la.19 Su­ro­ga­ci­ja uz po­moć in vi­tro
oplo­đe­nja je upra­vo je­dan od slu­ča­je­va, gde se za­hva­lju­ju­ći na­
pret­ku me­di­ci­ne pro­ši­ru­ju mo­guć­no­sti ljud­skog iz­bo­ra. Ne­ma
ra­zlo­ga da ga se odri­če­mo, ia ­ko vo­di pre­ko na­r u­ša­va­nja tra­
di­ci­o­nal­no shva­će­nog „kuć­nog re­da“ pri­ro­de. Ne vi­dim za­što
se on ne bi mo­gao iz­no­va de­fi­ni­sa­ti, tj. na­ru­ša­va­ti svu­da ta­mo
gde no­vo de­fi­ni­sa­nje ili na­ru­ša­va­nje ne im­pli­ci­ra sank­ci­je. A u
slu­ča­ju su­ro­ga­ci­je i in vi­tro oplo­đe­nja tih sank­ci­ja ne­ma, kao
ni nji­ho­vih po­ten­ci­jal­nih iz­vr­ši­la­ca. Sa­ma pri­ro­da je pre­ma ta­
kvim po­ja­va­ma ne­u­tral­na.
Po­sle pri­rod­nog, po­gle­daj­mo ka­ko stva­ri sto­je sa dru­štve­
nim „kuć­nim re­dom“. U sva­kom dru­štvu po­red do­zvo­lje­ne tr­
go­vi­ne ve­ći­nom ro­ba i uslu­ga, po­sto­ji i ma­nji broj onih ko­je su
iz ra­zli­či­tih ra­zlo­ga is­k lju­če­ne kao pred­met tr­go­v i­na. Tr­go­v i­
na lju­di­ma spa­da u za­bra­nje­ne obli­ke tr­go­vi­ne. U skla­du s tim,
go­to­vo sve ze­mlje su do­ne­le za ­ko­ne ko­ji­ma se taj vid tr­go­vi­ne
za­bra­nju­je. Ta­k va za­bra­na u SAD va­ži vi­še od sto go­di­na, po­
što su i tek ro­đe­ne be­be po­ten­ci­jal­ne oso­be, to bi zna­či­lo da se
sa be­ba­ma ne sme tr­go­va­ti. To prak­tič­no zna­či da bi u slu­ča­ju
su­ro­ga­ci­je be­be mo­ra­le da osta­nu uz su­ro­gat maj­ku, či­me bi
usta­no­va su­ro­ga­ci­je prak­tič­no bi­la uga­še­na.
Jav­nost i sud­ske usta­no­ve su po pra­vi­lu vr­lo ose­tlji­vi i je­din­
stve­ni u osu­di tr­go­vi­ne lju­di­ma. Me­đu­tim, u slu­ča­ju su­ro­ga­ci­je

19 Tri­stram–En­gel­hardt, s. 375.

Primenjena etika.indd 26 11/9/2016 6:04:11 PM

 Surogat majka 27

jav­nost je bi­la po­de­lje­na, a ni su­do­v i ni­su bi­li jed­no­du­šni. Da

li je mo­gu­će da se oni de­lo­vi jav­no­sti i oni su­do­vi ko­ji po­dr­ža­
va­ju su­ro­ga­ci­ju ti­me ujed­no oglu­šu­ju o jed­nu ta­ko fun­da­men­
tal­nu nor­mu i za­bra­nu, kao što je tr­go­vi­na lju­di­ma? Ve­ro­vat­no
da to ni­je slu­čaj. Ako pa­žlji­vo po­gle­da­mo šta slu­čaj su­ro­ga­ci­je
pred­v i­đa, vi­de­će­mo da je to vre­men­ski ogra­ni­če­no iz­naj­mlji­
va­nje ma­te­ri­ce i dru­gih po­treb­nih funk­ci­o­nal­nih i ana­tom­skih
spo­sob­no­sti or­ga­ni­zma, ko­ji slu­že za oplo­đe­nje, kao i ra­z voj
em­bri­o­na i fe­tu­sa. Dru­gim re­či­ma, ne ku­pu­je se de­te već od­
go­va­ra­ju­će uslu­ge su­ro­gat maj­ke. U od­no­su na tr­go­vi­nu de­com
su­ro­ga­ci­ja po­se­du­je još jed­nu zna­čaj­nu ra­zli­ku. U slu­ča­ju su­
ro­ga­ci­je de­te se ne odva­ja od oba svo­ja ge­net­ska ro­di­te­lja, već
pri­pa­da po­ro­di­ci ko­joj i ba­rem je­dan (slu­čaj a) ili čak oba ge­
net­ska ro­di­te­lja (slu­čaj b). Otu­da ne­ma pro­tiv­reč­ja u za­la­ga­nju
za za­bra­nu tr­go­vi­ne de­com i po­dr­ža­va­nja usta­no­va su­ro­ga­ci­je.

3. Mo­ral, ose­ća­nja, za­bra­na

Ra­ni­je je krat­ko na­go­ve­šten put ko­ji bi tre­ba­lo pre­ći da bi

se in­k ri­mi­ni­sa­la ne­ka rad­nja ko­ja du­bo­ko po­vre­đu­je mo­ral­na
ose­ća­nja lju­di. Mo­ral­no ose­ća­nje se ne­ka­da tu­ma­či vi­še emo­ti­
vi­stič­k i, kao što to či­ne Lord De­vlin ili Me­ri Vor­nok, a ne­ka­da
vi­še ra­ci­o­na­li­stič­k i, kao što to či­ne Dvor­kin (Ro­nald Dwor­kin)
i dru­gi. Ako već mi­sli­mo da se ne­ke rad­nje mo­gu da za­bra­ne iz
is­k lju­či­vo mo­ral­nih ra­zlo­ga, ta­da je sva­ka­ko bo­lje ako smo pri
to­me u sta­nju da uka­že­mo na ne­ke ra­ci­o­nal­ne ra­zlo­ge za ta­kvu
odlu­ku. Bi­lo bi zgod­no ka­da bi i sa­mi ra­zlo­zi bi­li ba­zi­ra­ni na
što je vi­še mo­gu­će ni­jan­si­ra­nom i skru­pu­lo­znom raz­mi­šlja­nju.
Jer, in­k ri­mi­na­ci­ja ne sa­mo da ukla­nja ne­ku rad­nju iz sfe­re za­
ko­ni­tog, či­me se su­ža­va­ju slo­bo­de po­je­din­ca, ne­go i osta­vlja ne­
pri­ja­tan uti­sak na sve ko­ji po­zna­ju va­žnost i vred­nost slo­bo­de.
Ali bez ob­zi­ra na pred­nost ko­ju tre­ba da­ti ra­ci­o­nal­nim ra­
zlo­zi­ma u od­no­su na ose­ća­nja u od­va­gi­va­nju mo­gu­će za­bra­ne
ne­ke po­ja­ve, mo­ra se pri­zna­ti da ni pr­vo­na­ve­de­na po­zi­ci­ja ni­je

Primenjena etika.indd 27 11/9/2016 6:04:11 PM

 28 Primenjena etika

na­ro­či­to sreć­no iza­bra­na. Ona osta­je na­čel­no vi­še pro­hi­bi­tiv­na

ne­go što je to nu­žno, tj. pri odre­đe­nom is­ho­du mo­ra da ima is­te
pro­hi­bi­tiv­ne kon­se­k ven­ce kao i vi­še emo­tiv­no obo­je­na po­zi­ci­
ja. Pre­o­sta­la raz­mi­šlja­nja su po­sve­će­na po­ku­ša­ju da se su­ge­ri­še
jed­no još ma­nje pro­hi­bi­tiv­no gle­di­šte, či­ji stu­pa­nj pro­hi­bi­tiv­
no­sti ne bi bio ve­ći ne­go što je po­treb­no za nor­mal­no funk­ci­o­
ni­sa­nje ne­kog dru­štva.
Za­mi­sli­mo da pred so­bom ima­mo lju­de ko­ji se za­la­žu za
in­k ri­mi­na­ci­ju su­ro­ga­ci­je i ko­ji su već po­ka­za­li da su­ro­ga­ci­ja,
gle­da­no sa ne­kog mo­ral­nog (a to zna­či i re­li­gi­o­znog, ide­o­lo­škog,
obi­čaj­nog, itd.) sta­no­vi­šta, pred­sta­vlja štet­nu po­ja­v u i to ne sa­
mo pre­ma nji­ho­vom, već i pre­ma mi­šlje­nju ve­ći­ne od­ra­slih lju­di
u ne­kom dru­štvu. Pret­po­sta­vi­mo i da su oni u sta­nju da na­ve­
du ne­ko ob­ra­zlo­že­nje. Po­sto­ja­nje ob­ra­zlo­že­nja pod­gre­va na­du
da će­mo stu­pa­ju­ći u ra­spra­v u sa pro­ta­go­ni­sti­ma in­k ri­mi­na­ci­
je su­ro­ga­ci­je mo­žda uspe­ti da ih na­go­vo­ri­mo da odu­sta­nu od
svo­je na­me­re, ta­ko što će­mo im pre­pu­sti­ti da se uve­re u sna­gu
na­ših ra­zlo­ga. Ta­kav is­hod je mo­g uć, ali ni na ko­ji na­čin ni­je
nu­žan. Jed­na­ko je mo­gu­će da se to­kom ra­spra­ve po­ka­že, ka­ko
ra­zlo­zi na ko­je se po­zi­va­ju pro­ta­go­ni­sti in­kri­mi­na­ci­je i ni­su ni­
ka ­k vi ra­ci­o­nal­ni ra­zlo­zi, ne­go da se ra­di o pu­k im ose­ća­nji­ma
ili pre­dra­su­da­ma ko­ji su sa­mo za­o­gr­nu­ti na­vod­nim ra­zlo­zi­ma.
Ni­je ne­re­a­li­stič­no da se naj­ve­ći broj lju­d i za ili pro­t iv ne­kog
sta­no­vi­šta i ne odlu­ču­je na osno­v u ra­ci­o­nal­nih ra­zlo­ga, već na
osno­v u do­pa­da­nja ili ne­do­pa­da­nja, ko­je se nak­nad­no za­o­de­va
ka­k vim-ta­k vim ra­zlo­zi­ma. Po­sto­ji du­ga tra­di­ci­ja, ko­ja, na­do­
ve­zu­ju­ći se na Hju­ma (Hu­me), tvr­di da se mo­ral mno­go bo­lje
ose­ća ne­go što se ra­su­đu­je. Ose­ća­nja je te­ško po­re­di­ti, pa bi i
mo­ral­na shva­ta­nja za­sno­va­na na nji­ma te­ško me­đu­sob­no bi­la
upo­re­di­va20. Na­do­ve­zu­ju­ći se na tu tra­di­ci­ju ko­joj pri­pa­da i Lord
De­vlin, Me­ri Vor­nok pi­še: „Mo­ral­ne ose­ća­je tre­ba re­spek­to­va­ti
čak i ka­da su ne­ra­zum­ni ili glu­pi“21. Čak i ako smo ima­li ne­kih

20 Vi­di D. Hjum, s. 355.

21 M. War­nock, pre­ma Loc­k wo­od, s. 180.

Primenjena etika.indd 28 11/9/2016 6:04:11 PM

 Surogat majka 29

ilu­zi­ja u moć ra­ci­o­nal­ne ra­spra­ve, one su ovim iz­gle­da sa­svim

po­ko­pa­ne. Ula­zak emo­ci­ja u igru na ovaj na­čin zna­či, da će­mo
mo­ra­ti da se po­mi­ri­mo ne sa­mo sa uti­ca­jem tzv. po­zi­tiv­nih ose­
ća­nja na ra­su­đi­va­nje, ne­go i sa uti­ca­jem onih ne­ga­tiv­nih. Ta­ko
se vra­ta otva­ra­ju ru­žnim pre­dra­su­da­ma, za­vi­sti, lič­noj aver­zi­
ji i raz­nim ra­ci­o­na­li­za­ci­ja­ma. U ova­k vim si­tu­a­ci­ja­ma nam ne
po­ma­že Dvor­ki­no­va su­ge­sti­ja da se mo­ral­na ose­ća­nja ne mo­gu
ba­zi­ra­ti na pu­k im ose­ća­nji­ma, ne­go da je po­treb­no ne­što vi­še,
a to su ra­ci­o­nal­ni ra­zlo­zi za po­tre­bu za ta­k vim ose­ća­nji­ma. Sa
Dvor­k i­no­vom su­ge­sti­jom bi­smo se mo­gli slo­ži­ti, sa­mo ako bi
to bi­lo do­volj­no da se iz­beg­ne ri­zik da za­bra­na usle­di ra­di ra­
ši­re­no­sti ne­ke ru­žne emo­ci­je. Ali po­što ni­je nu­žno da to bu­de
slu­čaj, ne pre­o­sta­je ni­šta dru­go do da za­u­zme­mo sta­no­vi­šte, da
ni­ka­kva is­k lju­či­vo mo­ral­na (ili ne­ka dru­ga sve­to­na­zor­na) šte­ta
ne mo­že bi­ti do­vo­ljan ra­zlog za in­kri­mi­na­ci­ju ne­ke rad­nje. Tek
ovo sta­no­vi­šte nam omo­gu­ću­je da iz­beg­ne­mo naj­ne­po­volj­ni­ji
mo­gu­ći is­hod: da ne­ka rad­nja bu­de za­bra­nje­na, za­to što je ve­ći­
na sta­nov­ni­štva iz ne­k ih ira­ci­o­nal­nih ra­zlo­ga sma­tra mo­ral­no
ne­pri­k lad­nom, ne­pod­no­šlji­vom.
To je ujed­no sta­no­vi­šte ko­je osi­gu­ra­va mo­guć­nost za kon­se­
kvent­nu re­a­li­za­ci­ju jed­nog ve­o­ma va­žnog na­če­la ko­je mo­že­mo
na­zva­ti na­če­lom ne­u­tral­no­sti dr­ža­ve u sve­to­na­zor­nim pi­ta­nji­
ma. Ono jed­no­stav­no gla­si, da dr­ža­va mo­ra bi­ti ne­u­tral­na pre­
ma mo­ral­nim i dru­gim gle­da­nji­ma na svet kod svo­jih gra­đa­na.
To shva­ta­nje im­pli­ci­ra da dr­ža­va ne sme da ka­žnja­va ona
gle­da­nja ko­ja bi mo­gla da bu­du is­k lju­či­vo mo­ral­no ili sve­to­na­
zor­no štet­na, čak ni on­da ka­da ih ve­ći­na od­ra­slih lju­di u tom
dru­štvu sma­tra štet­nim. Za za­bra­nu je po­treb­na po­vre­da in­te­
re­sa, šte­ta, ko­ja, opet, mo­že ima­ti i ne­ku mo­ral­nu di­men­zi­ju.
Ra­zli­či­ti lju­di ima­ju ra­zli­či­ta gle­di­šta i ono što je sa jed­nog sta­
no­v i­šta sa­mo mo­ral­no štet­no, sa dru­go­ga mo­že bi­ti mo­ral­no
po­želj­no i ko­ri­sno. Po­tre­bu ne­u­tral­nog dr­ža­nja dr­ža­ve u pi­ta­nju
mo­ra­la na­sto­ja­ću da pot­k re­pim sa tri ra­zlo­ga:
Pr­vo, ako bi že­le­la da bu­de ne-ne­u­tral­na, dr­ža­va bi mo­ra­
la da pre­u­zme tu ne­za­hval­nu ulo­gu da se po­sta­vlja kao ar­bi­tar

Primenjena etika.indd 29 11/9/2016 6:04:11 PM

 30 Primenjena etika

u svim mo­ral­nim pi­ta­nji­ma, po­seb­no onim va­žni­jim. Naj­ve­ći

broj mo­ral­nih pi­ta­nja je su­štin­ski spo­ran. Ta ­ko ne­ma na­či­na
da dr­ž a­va iz­beg­ne i ta­k ve ar­bi­t ra­že u spor­nim pi­ta­nji­ma, pa
ti­me ni na­či­na da iz­beg­ne ri­zi­ke sa­znaj­ne, mo­ral­ne i po­li­tič­ke
pri­ro­de ko­ji oda­tle pro­i­zla­ze.
Dru­go, ako dr­ža­va tre­ba da ar­bi­tri­ra u spor­nim pi­ta­nji­ma
sve­to­na­zor­ne pri­ro­de, ta­da se nu­žnim na­či­nom jed­no od gle­di­
šta na ne­k i mo­ral­ni pro­blem po­ja­vlju­je kao ofi­ci­jel­no dr­žav­no
gle­di­šte. Sva osta­la gle­di­šta su ta­da de­gra­di­ra­na kao ne­o­fi­ci­jel­
na. Ta­da nad svi­ma ko­ji ne za­stu­pa­ju ofi­ci­jel­no gle­di­šte leb­di
sud­bi­na, ko­ja je slič­na sud­bi­ni ate­i­sta u Lo­ko­voj (Loc­ke) dr­ža­vi.
Kao što je po­zna­to, on je u Pi­smu o to­le­ran­ci­ji pi­sao, da u dr­ža­vi
tre­ba da ima me­sta za sve lju­de, ne­za­vi­sno od nji­ho­vih gle­di­šta,
iz­u­zev za ate­i­ste. Oni jed­no­stav­no mo­ra­ju bi­ti pro­te­ra­ni. Lok je
u ovo bio ube­đen oči­to sto­ga, što je sma­trao da je te­i­stič­ki mo­ral
oba­ve­zan za sve lju­de, ne­za­vi­sno od to­ga ka­ko oni mo­gli da ga
tu­ma­če, hri­šćan­ski, bu­di­stič­k i, mu­sli­man­ski, itd.
Tre­će, gle­di­šta ve­ći­ne o raz­nim pi­ta­nji­ma se vre­me­nom me­
nja­ju. Isu­vi­še če­sto se do­ga­đa­lo da ve­ći­na lju­di u jed­nom pe­ri­o­
du ima je­dan, a u dru­gom dru­gi stav. Ta­ko su ve­ći­ne ko­je su se
za­la­ga­le za in­k ri­mi­na­ci­ju ho­mo­sek­su­al­no­sti ili por­no­gra­fi­je u
me­đu­vre­me­nu po­sta­le ma­nji­ne. Te pro­me­ne su naj­če­šće stvar
mo­de, ka­pri­ci­o­zno­sti i dru­gih emo­ci­ja, a ne sa­zna­nja i ozbilj­
nih raz­mi­šlja­nja. Ako bi po­no­vo da­nas usle­di­la ne­ka ener­gič­
ni­ja kam­pa­nja pro­tiv ho­mo­sek­su­a­la­ca kao va­žnih pre­no­sni­ka
vi­r u­sa AIDS, ve­ći­na bi po­no­vo mo­g la da pro­me­ni mi­šlje­nje.
Jed­nom reč­ju, ne­ma ra­zlo­ga da se re­gu­li­sa­nje va­žnih pi­ta­nja u
dr­ža­vi po­ve­ra­va pro­men­lji­vim ću­di­ma ve­ći­ne, ako već po­sto­je
po­u­zda­ni­ji na­či­ni da se to iz­ve­de.
Na kra­ju bih že­leo da se osvr­nem na shva­ta­nja Lo­k vu­da
o su­ro­ga­ci­ji, ko­ja su ov­de če­sto po­mi­nja­na. Na­ža ­lost, on je na
ključ­noj tač­k i nje­go­vog shva­ta­nja ta­ko­đe za­u­zeo pro­hi­bi­tiv­no
gle­d i­šte. Is­to kao i Dvor­k in, i Lo­k vud de­li uve­re­nje, da dru­
štvo ima pra­vo da za­ko­nom za­bra­ni ona gle­d i­šta ko­ja ve­ći­
na sta­nov­ni­štva sma­tra mo­ral­no ne­pri­hva­t lji­vim: „Mo­ral­nim

Primenjena etika.indd 30 11/9/2016 6:04:11 PM

 Surogat majka 31

verova­njima oso­ba tre­ba... da bu­de da­ta te­ži­na, ko­ja je funk­ci­

ja vi­še stva­ri nji­ho­vog in­ten­zi­te­ta, na pri­mer, i nji­ho­ve du­bi­ne
(ste­pe­na do ko­ga ve­ro­va­nja odra­ža­va­ju du­go­roč­ne, do­bro ušan­
če­ne i re­la­tiv­no fun­da­men­tal­ne vred­no­sti, ide­a ­le i dr­ža­nja), a i
ste­pe­na do ko­ga ne­ko ima le­gi­tim­ni ulog u onoj stva­ri ko­ja je
u pi­ta­nju.“22 Ovo tre­ba da bu­de uze­to u ob­zir na stra­ni lič­no­
sti. Na dru­goj, da ­k le, na dru­štve­noj stra­ni, za­hte­vi lju­di tre­ba
da bu­du „ozbilj­no uze­ti“ ka­da ih (a) po­dr­ža­va „ve­ći­na lju­di u
dru­štvu“ i ka­da (b) oni iz­i­sku­ju „ne-tri­vi­jal­ne pro­me­ne u odre­
đe­nom mo­ral­nom aspek­tu dru­štva.“23 Lo­kvud ne odre­đu­je ko­ji
su to uslo­vi ka­da stvar mo­ra bi­ti uze­ta ozbilj­no. Da li to zna­či
da se po­je­di­na pi­ta­nja mo­ra­ju di­sku­to­va­ti kad god po­sto­ji pri­
ti­sak „ve­ći­ne lju­di“? Ter­min „bulk“ u en­gle­skom ne zna­či sa­mo
ve­ći­nu, ne­go i go­mi­lu. Ali i bez fi­lo­lo­ških na­te­za­nja iz­gle­da da
i sam Lo­k vud vi­di da nje­go­vo shva­ta­nje su­šin­ski spa­da u po­
pu­li­stič­ku de­mo­k ra­ti­ju. Otu­da on ume­sto ja­snog od­go­vo­ra na
pi­ta­nje, da li ve­ći­na u ne­kom dru­štvu ima pra­vo da in­k ri­mi­ni­
še mo­ral­no shva­ta­nje ko­je sma­tra ne­pri­k lad­nim, po­ku­ša­va da
na­đe sred­nji put, da bu­de Bu­da i Hrist u is­to vre­me. On iz­ri­či­to
ka­že, da ne po­sto­ji po­tre­ba da se ogra­ni­ča­va­ju li­be­ral­ne kon­se­
kven­ce na­če­la ko­je iz­no­si Vor­no­ko­va, a ko­je se ti­ču po­što­va­nja
mo­ral­nih ose­ća­nja, pa do­da­je: „Jer pla­u­zi­bil­no se mo­že tvr­di­ti,
da je na­če­lo po­što­va­nja lič­ne slo­bo­de već upe­ča­tlji­vo sa­dr­ža­no
unu­tar nje­nog na­če­la. Ono što bi­smo tre­ba­li ima­ti je po­seb­no
ob­je­di­nja­va­ju­će na­če­lo pre­ma ko­me lju­di ima­ju pra­vo da ura­de
stva­ri, da obli­ku­ju svet i ono što se u nje­mu do­ga­đa, do onog
obi­ma ko­ji nji­ma pri­pa­da, a u skla­du sa nji­ho­v im shva­ta­njem
do­bra.“24 Ta­ko Lo­k vud po­ku­ša­va da omo­g u­ći obe stva­ri u is­
to vre­me, pr ­vo, da bu­de po­što­va­na vo­lja ve­ći­ne bez ob­zi­ra šta
ona mo­gla da zna­či, i dru­go, da za­dr­ži li­be­ral­no gle­da­nje. Po­
što ve­ro­vat­no i sam zna da ve­ći­na mo­že po­stu­pa­ti i ili­be­ral­no,

22 Loc­k wo­od, s.171.

23 Is­to. s. 172.
24 Is­to. s. 171-3.

Primenjena etika.indd 31 11/9/2016 6:04:11 PM

 32 Primenjena etika

on za­šti­tu po­je­di­na­ca tra­ži u jed­nom dru­gom na­če­lu (a to je

na­če­lo slo­bod­nog iz­bo­ra lič­nih pre­fe­ren­ci­ja u skla­du sa vla­sti­
tim shva­ta­njem do­bra), a ne ta ­ko da pre­du­pre­đu­je ili­be­ral­ne
kon­se­k ven­ce na­če­la slo­bo­de ve­ći­ne, što bi je­d i­no mo­g lo bi­t i
pra­vi iz­laz. Jer o to­me na­če­lu se i ra­di­lo i o nje­go­vim ili­be­ral­
nim kon­se­kven­ca­ma, a ne o na­če­lu slo­bo­de lič­nih pre­fe­ren­ci­ja.
Pra­vo lju­di da obli­ku­ju vla­sti­te ži­vo­te u gra­ni­ca­ma pri­vat­no­sti,
a u skla­du sa vla­sti­tim shva­ta­njem do­bra ne mo­že da pre­u­zme
funk­ci­ju jed­nog dru­gog na­če­la, a to je na­če­lo ne­u­pli­ta­nja dr­ža­
ve u sve­to­na­zor­ne stva­ri, ko­je se do­sled­no mo­že iz­ve­sti sa­mo
ako je do­sled­no spro­ve­de­no na­če­lo sve­to­na­zor­ne ne­u­tral­no­sti
dr­ža­ve. Šta­vi­še, ako to na­če­lo ni­je do­sled­no spro­ve­de­no, dr­ža­
va mo­že da in­ter ­ve­ni­še i u pri­vat­noj sfe­ri lju­di, po­zi­va­ju­ći se
na va­žnost ofi­ci­jel­nog mo­ral­nog gle­da­nja i to da ga odre­đe­ni
po­je­din­ci kr­še. Ta­ko na­če­lo sve­to­na­zor­ne ne­u­tral­no­sti dr­ža­ve
či­ni jed­nu od ga­ran­ci­ja da će do­sled­no bi­ti po­što­va­no i dru­go
na­če­lo, a to je na­če­lo slo­bod­nog iz­bo­ra lič­nih pre­fe­ren­ci­ja. Ni­
jed­no od ovih na­če­la ne mo­že da pre­u­zme funk­ci­ju onog dru­
gog, ka­ko bi to Lo­k vud že­leo da je slu­čaj. Ako dr­ža­va ni­je ne­u­
tral­na u sve­to­na­zor­nom smi­slu, ona uvek mo­že da pre­du­zi­ma
re­de­fi­ni­ci­je ne­k ih va­žnih seg­me­na­ta pri­vat­no­sti, po­zi­va­ju­ći se
na zna­čaj mo­ra­la i po­gle­da na svet uop­šte za ljud­ski ži­vot, ta­ko
da po­je­din­ce pri­si­li da pri­hva­te onaj mo­ral i ona gle­da­nja, ko­ji
su po shva­ta­nju tre­nut­nog ofi­ci­jel­nog dr­žav­nog gle­da­nja je­di­
no pra­vi. Ka­da jed­nom pri­hva­ti­mo na­če­lo da ve­ći­na lju­di sme
da za­bra­ni sva­ku rad­nju ko­ja na­vod­no pot­ko­pa­va jav­ni mo­ral
i ofi­ci­jel­no gle­da­nje, ta­da vi­še ne­ma na­či­na da se iz­beg­nu ira­
ci­o­nal­ni, aro­gant­ni ili čak glu­pi za­hte­vi ve­ći­ne. Pri­hva­ta­nje za­
hte­va ve­ći­ne bez ika ­ka­v ih re­zer ­v i od­go­va­ra po­pu­li­stič­kom, a
ne li­be­ral­nom shva­ta­nju de­mo­k ra­ti­je i ulo­ge ve­ći­ne u njoj. De­
mo­k ra­ti­ja je i su­vi­še va­žna stvar da bi­smo se bez op­te­re­će­nja i
raz­mi­šlja­nja mo­gli igra­ti sa njom.

Primenjena etika.indd 32 11/9/2016 6:04:11 PM

 Surogat majka 33

Li­te­ra­tu­ra

Der Spi­e­gel, br. 15, 6. april 1987, s. 250-264.

Dwor­kin, R. (1977) Ta­king Rights Se­ri­o­u­sly, Cam­brid­ge/Mass:
Har­vard UP.
Hjum, D. (1983) Ra­spra­va o ljud­skoj pri­ro­di, Sa­ra­je­vo: V. Ma­
sle­ša.
Loc­kwo­od, M. (Ed)(1985) Mo­ral Di­lem­mas of Mo­dern Me­di­
ci­ne, Oxford & New York: Oxford UP, s. 151-186.
Mo­ros. D. A. dr. (1987) Thin­king Cr­ti­cal­ly in Me­di­ci­ne and its
Et­hics: re­lating ap­pli­ed sci­en­ce and ap­pli­ed et­hics, Jo­ur­nal
of Ap­pli­ed Phi­lo­sop­hy, god. 2/1987.
Tri­stram-En­gel­hardt, H. Jr. (1986) The Fo­un­da­ti­ons – Bio­et­
hics, New York: Oxford UP.
War­nock, M. (1985) The Ar­ti­fi­ci­al Fa­mi­ly, u: Loc­k wo­od, M.
(Ed). s. 138-154.

Primenjena etika.indd 33 11/9/2016 6:04:12 PM

Primenjena etika.indd 34 11/9/2016 6:04:12 PM
 U OD­BRA­NU PO­BA­ČA­JA

Ia­ko Hi­po­kra­to­va za­kle­tva pre­po­ru­ču­je da „...ni­ka­da že­ni

ne­ću da­ti sred­stvo ko­je uzro­ku­je po­ba­čaj“,1 po­ba­ča­ji su se ma­
sov­no oba­vlja­li u an­tič­kom sve­tu. Pi­sa­na od stra­ne pi­ta­go­rej­
skih le­ka­ra, Za­kle­tva oči­to ni­je pred­sta­vlja ­la op­šti stav. Po­li­si
sta­re Grč­ke ne sa­mo da su do­pu­šta­li po­ba­čaj, ne­go čak i na­
pu­šta­nje no­vo­ro­đe­nog de­te­ta. U to vre­me to su bi­li nor­mal­
ni po­stup­ci kon­tro­le ve­li­či­ne po­ro­di­ce i po­pu­la­ci­je. Ari­sto­tel
u Po­li­ti­ci (VII, 16, 15) pre­po­ru­ču­je po­ba­čaj u pr­vom tri­me­stru
kao me­tod kon­tro­le po­pu­la­ci­je. Hri­šćan­ski te­o­lo­zi su bi­li po­
seb­no ose­tlji­vi na ove pa­gan­ske prak­se i – po­zi­va­ju­ći se na sve­
tost ži­vo­ta – gle­da­li su da za­šti­te od uni­šte­nja ka­ko fe­tus ta­ko
i no­vo­ro­đen­če.2
Pod uti­ca­jem hri­šćan­stva za­kon je do na­ših da­na ostao re­
strik­ti­van pre­ma po­ba­ča­ju, pro­šav­ši dva ta­la­sa li­be­ra­li­za­ci­je.
Pr­v i je bio iz­me­đu kra­ja XIX i po­čet­k a na­šeg ve­k a, a dru­g i
to­kom 1970-ih. Go­di­ne 1967, pre dru­gog ta­la­sa li­be­ra­li­za­ci­je,
po­ba­čaj je bio za ­kon­ski za­bra­njen u svim ze­mlja­ma sve­ta, sa
iz­u­zet­kom Dan­ske i Šved­ske.3 Dru­gi ta ­las li­be­ra­li­za­ci­je do­bio
je sna­žan pod­sti­caj pre­su­dom ame­rič­kog Vr­hov­nog su­da u slu­
ča­ju Roe v. Wa­de.
Ka­da su ame­rič­ke sa­ve­zne dr­ž a­ve za­bra­nji­va ­le po­ba­čaj u
XIX ve­ku, za ­ko­no­dav­ci su se, osta­vlja­ju­ći po stra­ni re­li­gi­o­zna

1 Hip­po­cra­tic Oath, u: Bro­dy & En­gel­hardt (Eds), s. 387.

2 Po­ba­čaj je pr­v i put kao ubi­stvo pro­gla­sio Si­nod u An­ka­ri 314. go­di­ne.
3 Sin­ger, s. 106. Ja­pan je tih go­d i­na le­ga ­li­zo­vao po­ba­čaj, a pr ­v i da se to­me
pri­dru­že bi­li su Bri­ta­ni­ja i sa­ve­zna dr­ža­va Nju­jork u SAD.

Primenjena etika.indd 35 11/9/2016 6:04:12 PM

 36 Primenjena etika

uve­re­nja, pr­ven­stve­no ru­ko­vo­di­li za­šti­tom zdra­vlja že­ne, a ne

fe­tu­sa. Ra­zlog za to je na ­la­žen u opa­snim me­to­da­ma po­ba­ča­
ja. Da bi do­šlo do po­ba­ča­ja „bi­lo je po­pu­lar­no da se u trud­ni­cu
ubri­zga­ju otro­vi. (...) Pr­va za­kon­ska re­gu­la­ci­ja po­ba­ča­ja u SAD
bi­la je u dr­ža­vi Ka­nek­ti­kat 1821. i za­bra­nji­va­la je iza­zi­va­nje po­
ba­ča­ja pu­tem ko­ri­šće­nja opa­snih otro­va.“ (Tri­be, 29) Hi­rur­gi­ja
iz­ve­sno ni­je bi­la mno­go si­gur­ni­ja u to vre­me, po­što je „smrt­nost
pri hi­rur­škom po­ba­ča­ju iz­no­si­la 30%“. (Tri­be, is­to) Na­pre­dak
me­di­ci­ne je od ta­da sma­njio ri­zi­ke za ži­vot trud­ni­ca, a me­di­ci­
na, za­kon i eti­ka su se usred­sre­di­li na pi­ta­nje mo­ral­nog sta­tu­
sa fe­tu­sa. Pro­me­nu ak­cen­ta u de­ba­ti o po­ba­ča­ju ja­sno ilu­stru­ju
pu­bli­ka­ci­je iz ovog pe­ri­o­da.4
Po­ba­čaj ni­je sa­mo te­o­rij­ska stvar već je i iz­u­zet­no va­žno
prak­tič­no pi­ta­nje. Sko­ro sva­k i po­je­di­nac se sa njim su­sre­će bar
jed­nom u ži­vo­tu, di­rekt­no ili in­di­rekt­no. Po­tre­ba za po­ba­ča­
jem je ve­li­ka u sva­koj po­pu­la­ci­ji ne­za­vi­sno od nje­go­vog za­kon­
skog sta­tu­sa. Pro­ce­nju­je se da je u SAD 1973-1990. bi­lo oko 25
mi­li­o­na po­ba­ča­ja. Po­ba­čaj je ta­ko zna­čaj­no pi­ta­nje da ni jav­na
po­li­ti­ka ne mo­že da ga za­o­bi­đe. To­kom tri po­sled­nje pred­sed­
nič­ke kam­pa­nje u SAD po­ba­čaj je va­ri­rao iz­me­đu 9. i 17. te­me
po zna­ča­ju u kam­pa­nji. I u Evro­pi su oži­ve­le di­sku­si­je o mo­ral­
nom i za­kon­skom sta­tu­su po­ba­ča­ja. U ne­k im ze­mlja­ma Istoč­
ne Evro­pe vla­sti na­go­ve­šta­va­ju da do­zvo­la za po­ba­čaj tre­ba da
se uki­ne, a u Polj­skoj je po­ba­čaj po­no­vo za ­ko­nom za­bra­njen
1993. Pro­blem po­sto­ji i u Evrop­skoj uni­ji (EU), gde je po­ba­čaj
za­ko­nit u 9 od 12 ze­ma­lja,5 što u sve­tlu sve otvo­re­ni­jih gra­ni­ca
mo­že da vo­di po­ba­čaj­nom tu­ri­zmu i be­smi­sle­no­sti za­bra­ne u
ne­koj ze­mlji čla­ni­ci.
Pro­tiv­ni­ci po­ba­ča­ja me­đu pi­sci­ma i po­li­ti­ča­ri­ma obič­no is­
ti­ču da oko sva­kog po­je­din­ca po­sto­ji iz­ve­stan mo­ral­ni pro­stor i
da nje­go­vo po­dri­va­nje na­ru­ša­va iz­ve­sna pra­va po­je­dinca. Po­što

4 Up. bro­je­ve ča­so­pi­sa Phi­lo­sop­hy & Pu­blic Af­fa­irs iz 1970-ih i zbir­ke Fe­in­
berg 1973, 1984.
5 U ma­ju 1990. Evrop­ski par­la­ment je odlu­čio da po­k re­ne pre­i­spi­ti­va­nje za­
bra­ne po­ba­ča­ja u tri pre­o­sta­le ze­mlje EU (Ne­mač­ka, Špa­ni­ja, Ir­ska).

Primenjena etika.indd 36 11/9/2016 6:04:12 PM

 U odbranu pobačaja 37

ži­vot po­či­nje za­če­ćem, ka­žu oni, a po­ba­čaj ga na­sil­no pre­k i­da,

po­ba­čaj je du­bo­ko ne­mo­ra­lan i tre­ba ga za­ko­nom za­bra­ni­ti. Po­
ba­čaj bi bio spo­ran čak i ako ne bi­smo em­bri­on ili fe­tus sma­tra­li
ži­vim ljud­skim bi­ćem. Kao što je de­te po­ten­ci­jal­na od­ra­sla oso­
ba, ta­ko je i fe­tus po­ten­ci­jal­no de­te. Ta­ko bi po­ba­čaj pre­du­pre­
đi­vao da­lji ra­zvoj bi­ća ko­je bi tre­ba­lo da uži­va pot­pu­nu za­šti­tu.
U re­to­rič­k i oštri­jem reč­ni­ku, ko­jim se, na pri­mer, slu­že au­to­ri
Ope­ra­ti­on Re­scue, ali ne sa­mo oni, kri­ti­ka do­bi­ja na dra­ma­ti­ci:
po­ba­čaj je ubi­ja­nje ne­du­žnog bi­ća i sto­ga je jed­na­ko ubi­stvu.6
Iza re­to­ri­ke mo­gu da do­đu vr­lo ra­zli­či­ta oprav­da­nja. Ljud­sko
bi­će se mo­že sma­tra­ti po­seb­no vred­nim usled sku­pa pri­li­ka ko­je
nu­di ljud­ski ži­vot. Ili se mo­že sma­tra­ti vred­nim, jer ljud­ski ži­
vot ima unu­tra­šnju, uro­đe­nu vred­nost, ma šta ovo mo­glo bi­ti.7
Di­sku­si­ja o po­ba­ča­ju ne mo­že da iz­beg­ne ra­spra­v u o mo­
ral­nom sta­tu­su fe­tu­sa,8 pa je i ve­ći­na ovog ra­da po­sve­će­na tom
pi­ta­nju. Cen­tral­ni pro­blem mo­ral­nog sta­tu­sa ljud­skog bi­ća po­
de­ljen je u dva de­la. Pr­v i se ba­v i mo­ral­nim sta­tu­som ta­k vih
bi­ća kao što su em­bri­on, fe­tus, itd. (1. deo), a dru­gi mo­ral­nim
sta­t u­som bi­ć a ko­ja bi po­ten­ci­jal­no mo­g la bi­t i oso­be (deo 2).
Sa­mo ako se na ova pi­ta­nja mo­g u na­ći za­do­vo­lja­va­ju­ći od­go­
vo­ri ima smi­sla ba­vi­ti se ne­k im ma­nje va­žnim ra­zlo­zi­ma pro­
tiv po­ba­ča­ja (deo 3). Deo 4 je po­sve­ćen po­re­đe­nju za ­kon­skih
re­še­nja ko­ja se ti­ču po­ba­ča­ja u SAD i Ne­mač­koj. Ko­nač­no, deo
5 nu­di je­dan mo­del za re­ša­va­nje pi­ta­nja po­ba­ča­ja u jed­nom li­
be­ral­nom po­ret­ku.

6 „Dva­de­set pet mi­li­o­na Ame­ri­ka­na­ca je za­kon­ski ubi­je­no od 1973.“ Le­ber,

s. 27. Ne­mač­k i po­l i­t i­č ar CSU Ebe­l ing (H. W.Ebe­l ing) ka ­ž e slič­no: „Sva ­k i
po­ba­čaj je ubi­ja ­nje ljud­skog ži­vo­ta, mo­žda se čak mo­že re­ći: ubi­stvo.“ Der
Spi­e­gel, s. 82. Upi­ta­ni da gla­sa­ju na ne­mač­koj te­le­v i­zi­ji RTL 23. ju­na 1992,
od 15.000 gle­d a­la­c a, čak 35,6% se slo­ž i­lo da je „po­ba­č aj ubi­stvo“, dok se
64,4% ni­je sa tim slo­ži­lo.
7 Pr ­vo oprav­d a­nje se sma­t ra iz ­ve­de­n im, a dru­go odvo­je­n im pri­go­vo­rom
po­ba­ča­ju. Up. Dwor­k in, s. 11.
8 Ka ­ko Vo­ren (War­ren) do­bro is­t i­če, „...ni­je mo­g u­će da­t i za­do­vo­lja­va­ju­ću
od­bra­nu pra­va že­ne na po­ba­čaj bez po­ka­zi­va­nja da fe­tus ni­je ljud­sko bi­će, u
mo­ral­no re­le­vant­nom smi­slu tog ter­mi­na“.

Primenjena etika.indd 37 11/9/2016 6:04:12 PM

 38 Primenjena etika

1. Mo­ral­ni sta­tus fe­tu­sa

Či­nje­ni­ca da je ne­što ljud­ski em­bri­on ili fe­tus iz­g le­da da

po­vla­či da je reč o em­bri­o­nal­nom (fe­tal­nom) ljud­skom bi­ću.
A či­nje­ni­ca da je ne­što em­bri­o­nal­no (fe­tal­no) ljud­sko bi­će iz­
gle­da da po­vla­či da je reč o ljud­skom bi­ću. Sto­ga, či­nje­ni­ca da
je ne­što ljud­ski em­bri­on ili fe­tus sa si­gur­no­šću po­vla­či da je to
ljud­sko bi­će.
Ši­ro­ko se ve­ru­je da ljud­sko bi­će uži­va ne­k i po­se­ban mo­ral­
ni sta­tus, kao i da se ova po­seb­nost sta­tu­sa od­no­si i na ljud­ske
em­bri­o­ne i fe­tu­se. Otu­da je pr ­v i ko­rak da se ob­ja­sni zna­če­nje
„ljud­skog bi­ća“. Da li se iz­raz „ljud­sko bi­će“ od­no­si na „ži­v i
ljud­ski or­ga­ni­zam“ ili na po­je­din­ca, oso­bu? Da li je pr­vo ili dru­
go zna­če­nje ono usled ko­ga bi to bi­će tre­ba­lo da se uz­me pod
za­štit­ni ki­šo­bran ljud­skih pra­va, kao i da li ih je mo­gu­će ra­zli­
ko­va­ti u či­sto ana­li­tič­ke svr­he? Ako je­ste, ka ­ko je to mo­gu­će,
po­što ono sa čim se su­sre­će­mo je­su oso­be ko­je na­sta­nju­ju ži­vi
ljud­ski or­ga­ni­zam ili ljud­sko bi­će.
Tra­di­ci­ji ni­su bi­la stra­na ra­zli­či­ta odre­đe­nja „ljud­skog bi­
ća“. Na pri­mer, hri­šćan­ski pi­sci ra­zli­ku­ju du­šu i te­lo i ve­ru­ju da
du­ša ima pr­ven­stvo nad te­lom, ka­ko je to i Ari­sto­tel su­ge­ri­sao.9
Upra­vo u smi­slu ove tra­di­ci­je, De­kart je is­ta­kao ra­zli­ku iz­me­
đu mi­sle­ćeg sop­stva i nje­go­vog te­la. Pri­hva­ta­ju­ći kar­te­zi­jan­sko
uve­re­nje da je ljud­sko bi­će kao mi­sle­će sop­stvo pr­va iz­ve­snost,
Lok ni­je do­vo­dio u pi­ta­nje us­po­sta­vlje­ni pri­o­ri­tet. Me­đu­tim, sa
za­sni­va­njem iden­ti­te­ta na se­ća­nju on od­ba­cu­je kar­te­zi­jan­sku
ide­ju sa­dr­žaj­nog sop­stva: „...da bi­smo vi­de­li u če­mu se sa­sto­ji
lič­ni iden­ti­tet, naj­pre mo­ra­mo raz­mo­tri­ti šta je oso­ba; ko­ja je,
mi­slim, ne­ko mi­sle­će in­te­li­gent­no bi­će, ko­je ima ra­zum i raz­
mi­šlja­nje, i ko­je se­be mo­že da vi­di kao ta­k vo, kao is­tu mi­sle­ću
stvar, u raz­na vre­me­na i na raz­nim me­sti­ma; ko­je či­ni upra­vo
ta svest ko­ja je ne­o­dvo­ji­va od mi­šlje­nja, i ko­ja je, ta­ko mi iz­gle­
da, od su­štin­ske va­žno­sti za nje­ga...; to­li­ko ko­li­ko se ova svest

9 „Du­ša je izvor te­la ko­je ži­v i.“ (O du­ši, 415b).

Primenjena etika.indd 38 11/9/2016 6:04:12 PM

 U odbranu pobačaja 39

mo­ž e pro­teg­nu­t i una­z ad do bi­lo ko­je pro­šle rad­nje ili mi­sli,

do­tle se­že iden­ti­tet ne­ke oso­be“. (Loc­ke, II xxii 9, s. 335) Da bi­
smo ja­sno na­pra­v i­li ra­zli­ku iz­me­đu ljud­skih bi­ća kao oso­be i
kao ži­vog or­ga­ni­zma, po­slu­ži­mo se pri­me­rom iz na­uč­ne fan­ta­
sti­ke. Za­mi­sli­mo da je na kra­ju II Svet­skog ra­ta me­di­ci­na bi­la
ta­ko ra­zvi­je­na, da je bi­la u sta­nju da pre­sa­đu­je vi­tal­ne or­ga­ne,
uklju­ču­ju­ći mo­zak. I re­ci­mo da je uo­či Nirn­ber­škog pro­ce­sa
Ru­dolf Hes (Ru­dolf Hess) pro­na­šao ne­ko­ga ko je spre­man da
sa njim za­me­ni mo­zak. Uz­mi­mo da se sve osta­lo de­si­lo ka­ko se
i de­si­lo, da je po­sle ra­ta Hes sa tu­đim mo­zgom fi­zič­k i iden­ti­fi­
ko­van i da mu je pred Tri­bu­na­lom su­đe­no. Da li bi Sud mo­gao
da ga sma­tra pra­vim He­som? Či­ni se da bi Sud to mo­gao sa­mo
u onoj me­ri u ko­joj bi ne­k i po­je­di­nac bio is­to­ve­tan sa pra­v im
Ru­dol­fom He­som.
Ra­zlog je jed­no­sta­van. Fi­zič­ka po­ja­va ni­je nu­žno po­u­zdan
kri­te­ri­jum o to­me da li je u pi­ta­nju odre­đe­na oso­ba ili ne. To
zna­či, fi­zič­ka po­ja­va mo­že bi­ti kri­te­ri­jum, kao što je to slu­čaj u
sva­ki­da­šnjem ži­vo­tu, ali ona ni­je do­volj­no pre­ci­zan kri­te­ri­jum.
Mo­že bi­ti da bi uz ko­ri­šće­nje tog kri­te­ri­ju­ma Ru­dolf Hes bio
iden­ti­fi­ko­van, baš kao što bi se mo­glo de­si­ti da se ko­man­dom
CHKDSK/f ot­k ri­je ano­ma­li­ja na ra­ču­nar­skom di­sku. Da bi se
tač­no utvr­di­lo o ko­joj oso­bi ili ano­ma ­li­ji di­ska se ra­di, po­tre­
ban je ne­k i pre­ci­zni­ji uslov, ko­ji za disk mo­gu da bu­du pro­gra­
mi NDD ili Disk Ma­na­ger, a ne­što ekvi­va­lent­no ka­da je oso­ba
u pi­ta­nju. Kri­te­ri­ju­mi ne sme­ju pre­v i­de­ti svoj­stva ko­ja su se­
lek­tiv­na u da­tom slu­ča­ju.
Su­šti­na Ru­dol­fa He­sa kao po­je­din­ca sa­sto­ji se od odre­đe­nih
svoj­sta­va ko­ja ga či­ne ra­zli­či­tim od dru­gih. On se od dru­gih
mo­že ra­zli­ko­va­ti i fi­zič­kom po­ja­vom, te­le­snom te­ži­nom, na­či­
nom na ko­ji funk­ci­o­ni­še nje­go­va je­tra, bo­jom oči­ju. Ali ni­šta od
to­ga ni­je kru­ci­jal­no. Hes kao po­je­di­nac bi ura­dio is­te stva­ri i da
je bio ra­zli­či­te te­le­sne vi­si­ne, da ni­je imao sa­mo je­dan bu­breg ili
da je imao iz­li­za­ne na­o­ča­re. Is­to kao što ne­će­mo re­ći da je zla­to
sup­stan­ca ko­ja je sve­tlo žu­te bo­je, sjaj­na, me­tal­na, te­ška, do­bar
pro­vod­nik elek­tri­ci­te­ta i ne­što sla­bi­ji pro­vod­nik to­plo­te, sa­mo

Primenjena etika.indd 39 11/9/2016 6:04:12 PM

 40 Primenjena etika

za­to što po­se­du­je ta svoj­stva, is­to ta­ko ne­će­mo re­ći da je Ru­dolf

Hes oso­ba ko­ja ima ve­li­ku fi­zič­ku slič­nost sa pra­vim Ru­dol­fom
He­som. Či­nje­ni­ca da bi­smo gre­škom ta­k vu oso­bu mo­gli sma­
tra­ti He­som od te oso­be ne­će na­pra­vi­ti pra­vog He­sa. Či­nje­ni­ca
da su lju­di če­sto ku­po­va­li ko­mad žu­tog me­ta­la ko­ji je iz­gle­dao
kao zla­to ni­je ga po­u­zda­no uči­ni­la zla­tom, kao što to mo­že da
uči­ni nje­go­va atom­ska struk­tu­ra ko­ja se u pe­ri­od­nom si­ste­mu
ozna­ča­va bro­jem 79, ta­ko ni slu­čaj­na fi­zič­ka slič­nost ne­ke oso­
be sa He­som ne mo­že da je uči­ni He­som. Ono što či­ni Ru­dol­fa
He­sa su ne­ka dru­ga svoj­stva, ko­ja na­zi­va­mo iden­ti­tet po­je­din­ca,
i ona na odlu­ču­ju­ći na­čin odre­đu­ju nje­go­v u lič­nost.
Ne bih hteo da su­ge­ri­šem da po­sto­ji ana­lo­gi­ja iz­me­đu trans­
pa­rent­no­sti atom­ske struk­tu­re zla­ta i struk­tu­re ne­či­je lič­no­
sti ili lič­nog iden­ti­te­ta. Ana­lo­gi­ju va­lja shva­ti­ti u mi­ni­mal­nom
smi­slu uto­li­ko što u jed­nom slu­ča­ju atom­sku struk­tu­ru po­ve­
zu­je­mo sa dis­k ri­mi­na­tiv­nim svoj­stvi­ma ne­ke stva­ri, a u dru­
gom dis­kri­mi­na­tiv­na svoj­stva po­ve­zu­je­mo sa iden­ti­te­tom ne­ke
oso­be. Šta­vi­še, ia­ko lič­ni iden­ti­tet u tre­nut­ku mo­že za nas pred­
sta­vlja­ti ne­re­ši­vu enig­mu, kao što po­ne­kad i je­ste slu­čaj, to ipak
ne­će bi­ti do­volj­no da nas ube­di da mu ne pri­pi­su­je­mo iz­ve­sna
svoj­stva za ko­ja sma­tra­mo da su ona ko­ja ga odre­đu­ju. Dru­gim
re­či­ma, za na­šu svr­hu ni­je odlu­ču­ju­će da se ka­že šta je iden­ti­tet
oso­be. Ka­da ne­što do­dir­ne­mo u mr­k lom mra­ku obič­no ka­že­
mo „ov­de ima ne­što“, bez ob­zi­ra što uop­šte ni­smo u sta­nju da
ka­že­mo o če­mu se za­pra­vo ra­di.
Vra­ća­ju­ći se na­šoj ana­lo­gi­ji, ono što sma­tra­mo zla­tom ne
mo­ra bi­ti nje­go­va „pra­va“, već, ka­ko je to Lok re­kao, sa­mo „no­
mi­nal­na su­šti­na“. No­mi­nal­na su­šti­na zla­ta od­no­si se na „...žu­to
te­lo odre­đe­ne te­ži­ne, ko­je je kov­no, to­plji­vo i čvr­sto“. (Loc­ke,
III vi 2, s. 439) U kon­tra­stu to­me, „pra­va su­šti­na“ zla­ta bi se od­
no­si­la na pra­vi sa­stav te sup­stan­ce,10 tj. svoj­sta­va ko­ja odlu­ču­
ju­će odre­đu­ju ono što zla­to stvar­no je­ste, ia­ko to ni­je do­vo­ljan

10 Ili, ka­ko to sam Lok ka­ž e, „...pra­va su­šti­na je sa­stav ne­v i­d lji­v ih de­lo­va
tog te­la“. Ibid.

Primenjena etika.indd 40 11/9/2016 6:04:12 PM

 U odbranu pobačaja 41

ra­zlog da ve­ru­je­mo da smo ti­me de­fi­ni­tiv­no odre­di­li od če­ga

se sa­sto­ji zla­to.
Kao što smo da­nas uve­re­ni da je atom­ska struk­tu­ra pra­va
su­šti­na zla­ta, is­to ta­ko ve­ru­je­mo da je iden­ti­tet po­je­din­ca ono
što ga su­štin­ski odre­đu­je i ra­zli­ku­je od dru­gih po­je­di­na­ca. Ono
što ra­zli­ku­je ne­ko­ga od svih dru­gih po­je­di­na­ca mo­žda ni­je do­
volj­no da se odre­di nje­gov pot­pu­ni iden­ti­tet. Ali to je ipak do­
volj­no da se odre­di nje­go­va sin­gu­lar­nost, kao su­štin­ska ozna­ka
nje­go­vog iden­ti­te­ta. Ono što je po­ve­za­no sa onim što na­zi­va­mo
„iden­t i­tet“ ili „oso­ba“ su ele­men­tar­na ose­ća­nja (po­put bo­la),
vi­ša ose­ća­nja ili emo­ci­je, pre­fe­ren­ci­je, ide­je, itd. tog po­je­din­
ca. Oso­bom u mi­ni­mal­nom smi­slu se mo­že sma­tra­ti ljud­sko
bi­će ko­je po­ka­zu­je osnov­ne obli­ke re­a k­ci­je na spolj­ne pod­sti­
ca­je. Za to ni­je po­treb­no da se­ća­nje obu­hva­ti či­tav ži­vot, ka­ko
su mi­sli­li Lok i Hjum, i kao što tvr­di Par­fit u ono­me što je da­
nas naj­po­zna­ti­ja ob­no­va te te­o­ri­je. Do­volj­no je da po­sto­ji oblik
ide­al­ne suk­ce­siv­ne po­ve­za­no­sti iz­me­đu ele­me­na­ta ži­vo­ta ne­ke
lič­no­sti. Od­nos kon­ti­nu­i­te­ta se­k ven­ci lič­nog iden­ti­te­ta je ono
u če­mu ka­sni­je se­k ven­ce oso­be ima­ju slič­no­sti sa nje­nim ra­ni­
jim se­k ven­ca­ma. Pro­stor­no-vre­men­ski kon­ti­nu­i­tet sve­sti ni­je
lo­gič­k i nu­žan za lič­ni iden­ti­tet to­kom vre­me­na. Ovo je ujed­
no od­go­vor na kri­ti­ku Lo­ko­ve te­o­ri­je iden­ti­te­ta ko­ju su sko­va­li
Ber­k li (Ber­ke­ley) i Rajd (Re­id), a ko­ju de­le i mno­gi dru­gi. Ovaj
pri­go­vor ima smi­sla sa­mo ako „mo­ći se se­ti­ti“ zna­či „mo­ći se
se­t i­t i u odre­đe­nom tre­nut­ku“. Ako bi bi­lo ta ­ko, to bi vo­d i­lo
za­k ljuč­ku da lič­ni iden­ti­tet va­ri­ra u za­vi­sno­sti od to­ga če­ga se
po­je­di­nac se­ća to­kom vre­me­na. To je ra­zlog zbog ko­ga „mo­ći
se se­ti­ti“ pred­sta­vlja „na­če­lo mo­guć­no­sti se­ća­nja“. Ako su X –
sta­ri džen­tl­men i mla­di ofi­cir – jed­na te is­ta oso­ba, on­da se X
mo­ra u na­če­lu se­ća­ti sve­ga če­ga se se­ća i mla­di ofi­cir. Za Lo­ka
je deo sve­sti dat pu­tem pro­stor­no-vre­men­skog kon­ti­nu­i­te­ta ne­
ke in­di­vi­du­al­ne sve­sti i ofor­mlju­je gra­ni­cu ono­ga če­ga lo­gič­no
mo­že bi­ti u se­ća­nju, ia­ko se ak­tu­el­na me­mo­ri­ja ni­ka­da ne po­
kla­pa sa tim, bar ne bez po­mo­ći do­brog de­mo­na. Dis­kon­ti­nu­
i­te­ti u se­ća­nji­ma i is­ku­stvi­ma su ra­zlog za­što bi Sti­ven­so­no­v i

Primenjena etika.indd 41 11/9/2016 6:04:12 PM

 42 Primenjena etika

(Ste­ven­son) Dže­k il i Hajd „si­g ur­no pa­ti­li od kri­ze iden­ti­te­ta,

sa­mo da su ima­li vre­me­na da mi­sle o to­me.“ (Hamps­hi­re, 115)
Ia­ko je oso­ba te­sno po­ve­za­na s mo­zgom, mo­zak se ne mo­že
po­ja­vi­ti sam kao fi­zič­k i obje­kat ko­ji bi ura­dio ono što je ura­dio
Ru­dolf Hes. Otu­da fi­zič­ku kon­sti­tu­ci­ju po­je­din­ca bez mo­zga
mo­že­mo shva­ti­ti kao har­dver­sku po­dr­šku za ono što tog po­je­
din­ca stig­ma­ti­zu­je u ne­koj si­tu­a­ci­ji na tač­no odre­đen na­čin. Ne
mo­že­mo re­ći da ne­ki po­je­di­nac sa is­tim fi­zič­kim svoj­stvi­ma kao
Hes je­ste stvar­ni Ru­dolf Hes, iz­u­zev ka­da je u pi­ta­nju mo­žda­ni
iden­ti­tet, kao što ni za ko­mad me­ta­la ko­ji ima sva svoj­stva zla­ta
ne mo­že­mo re­ći da je zla­to, iz­u­zev ako ima atom­sku struk­tu­ru
ko­ju ozna­ča­va broj 79.
Ako je Nirn­ber­ški tri­bu­nal mo­gao da su­di bi­lo ko­me, on­
da bi to mo­gao bi­ti sa­mo onaj po­je­di­nac ko­me je Hes po­zaj­mio
nje­gov iden­ti­tet. Iz pret­hod­nog je ja­sno da pred­met mo­ral­ne i
za ­kon­ske za­šti­te mo­že bi­ti sa­mo oso­ba, a ne pu­k i ži­v i ljud­ski
or­ga­ni­zam. Po­je­di­nac sa mo­zgom ko­ji stan­dard­no funk­ci­o­ni­še
obič­no se sma­tra ži­vim, čak i ako su nje­go­vi dru­gi or­ga­ni po­put
sr­ca i bu­bre­ga ot­ka­za­li i funk­ci­o­ni­šu uz po­moć apa­ra­ta. To ni­
je slu­čaj sa oso­bom či­ji osta­li or­ga­ni do­bro ra­de, dok je mo­zak
mr­tav.11 U skla­du s tim, po­je­di­nac u du­goj i ne­po­vrat­noj ko­mi
se uglav­nom sma­tra ži­vim ljud­skim or­ga­ni­zmom, pre­ma ko­me
je ste­pen mo­ral­nih i dru­gih oba­ve­za ma­nji, ne­go pre­ma po­je­
din­cu kao oso­bi. U po­gle­du „ljud­skog bi­ća“ pred­met za­šti­te je
„oso­ba“, a ne pu­k i „ži­vi ljud­ski or­ga­ni­zam“. Po­sle­di­ce pret­hod­
ne ra­spra­ve za mo­ral­ni i za­kon­ski sta­tus po­ba­ča­ja su sle­de­će:
em­bri­o­ni, fe­tu­si, no­vo­ro­đen­čad, itd. tre­ba da uži­va­ju za­šti­tu
ako su oso­be, a ne tre­ba ako su sa­mo ži­v i ljud­ski or­ga­ni­zam.
Ne po­sto­ji ra­ci­o­nal­no oprav­da­nje u ape­lu da se odre­đe­na bi­ća
za­šti­te, ako se ne mo­gu ozna­či­ti kao oso­be, tj. bez po­zi­va­nja na
nji­hov iden­ti­tet.

11 Ov­de pret­po­sta­vljam da je re­šiv pro­blem ko­ji na­sta­je iz okol­no­sti da su

ne­ke tzv. ni­ž e mo­ž da ­ne funk­ci­je nu­žne za di­sa­nje, cir­ku ­la­ci­ju kr ­v i, itd., a
ti­me i za odr­ža­va­nje u ži­vo­tu ostat­ka ljud­skog or­ga­ni­zma.

Primenjena etika.indd 42 11/9/2016 6:04:12 PM

 U odbranu pobačaja 43

Po­vla­če­ći ana­lo­gi­ju sa Lo­ko­vim raz­ma­tra­njem su­šti­ne zla­ta,

ne po­sto­ji dru­gi na­čin da se ne­što vi­še ka­že o mo­ral­nom sta­tu­
su ljud­skog em­bri­o­na, fe­tu­sa i dru­gih bi­ća, iz­u­zev da se na­ve­de
em­pi­rij­ska evi­den­ci­ja, naj­bo­lja ko­ja da­nas po­sto­ji. Pre­ma toj evi­
den­ci­ji, fe­tus12 ne­ma nerv­ni si­stem pre še­ste ne­de­lje od za­če­ća.
Ali, i ka­da se nerv­ni si­stem po­ja­v i, ne­ko vre­me ne­ma nerv­ne
ak­tiv­no­sti ili ele­men­tar­nog obli­ka psi­ho­lo­ške ak­tiv­no­sti, kao
što su osnov­ni ose­ćaj bo­la ili bi­lo ko­ja dru­ga spo­sob­nost da se
re­a­g u­je na spo­lja­šnju sti­mu­la­ci­ju. Ne­k i au­to­ri sma­tra­ju da se
nerv­ni si­stem ne mo­že ra­zvi­ti pre osme ne­de­lje.13 Ovaj pe­ri­od
je bli­zak uo­bi­ča­je­nom uz­i­ma­nju de­se­to­ne­delj­nog pe­ri­o­da trud­
no­će. Dru­gi tvr­de da je „...vr­lo ma­lo ve­ro­vat­no da su fe­tu­si pre
18 ne­de­lja spo­sob­ni da ose­te bi­lo šta, po­što nji­hov nerv­ni si­stem
iz­gle­da da je ne­do­volj­no ra­zvi­jen da bi funk­ci­o­ni­sao.“14 Ovo se
ob­ja­šnja­va od­su­stvom ne­u­ro­tran­smi­te­ra. Ako se mo­ral­ni za­
hte­vi usa­gla­se sa na­ve­de­nim či­nje­ni­ca­ma, i pro­blem po­ba­ča­ja
je bli­že re­še­nju. Ne­u­ro­tran­smi­te­ri se po­ja­vlju­ju ne­ko­li­ko ne­de­lja
ra­ni­je, o če­mu će još bi­ti re­či, pa fe­tu­si mo­gu da „ose­ća­ju“ i pre
18. ne­de­lje. U pri­log to­me na­ve­šću ek­spe­ri­ment ko­ji su mo­gli
da vi­de i ame­rič­ki te­le­vi­zij­ski gle­da­o­ci. „Kao deo ob­ja­šnje­nja za
funk­ci­o­ni­sa­nje oka, fi­be­rop­tič­k i en­do­skop je uvu­čen u ute­rus
trud­ni­ce da bi se vi­de­le re­a k­ci­je fe­tu­sa sta­rog 12 ne­de­lja na ja­
ko sve­tlo i da se po­ka­že ste­pen ra­zvo­ja oka u toj fa­zi trud­no­će.
Fe­tus je bio bled i ja­sno vi­dljiv. (...) sva­k i put ka­da je ja­ko sve­tlo
fi­be­rop­tič­kog en­do­sko­pa do­ta­k lo po­vr­ši­nu li­ca gla­va se okre­ta­la
na stra­nu, a ru­ke su se po­di­za­le da po­k ri­ju oko ko­je je još bi­lo
bez kap­ka. To ni­je bi­lo jed­nom, već vi­še pu­ta“.15

12 Ljud­ski za­če­tak se na­zi­va em­bri­on to­kom pr­vih osam ne­de­lja ra­zvo­ja, a fe­
tus to­kom ostat­ka trud­no­će. Ter­min fe­tus se u ovom ra­du če­sto ko­ri­sti u pro­
ši­re­nom smi­slu da obu­hva­ti ka­ko em­bri­o­nal­nu ta­ko i fe­tal­nu fa­zu ra­z vo­ja.
13 Grob­ste­in, 1985.
14 Sin­ger, 118.
15 Per­koff, G. T. A Nor­ma­ti­ve De­fi­ni­ti­on of Per­son­ho­od, u: Bon­de­son/En­gel­
hardt (Eds), s. 163-4. Ovaj pri­mer je ko­ri­šćen kao ključ­ni u kam­pa­nji pro­tiv
le­ga­li­za­ci­je po­ba­ča­ja. Tre­ba re­ći da fe­tu­si sta­ri 12 ne­de­lja od­go­va­ra­ju trud­
no­ći od 14 ne­de­lja.

Primenjena etika.indd 43 11/9/2016 6:04:12 PM

 44 Primenjena etika

U em­bri­o­lo­gi­ji je ši­ro­ko prihva­će­no da se pr ­v i re­flek­siv­ni

po­k re­ti fe­tu­sa po­ja­vlju­ju iz­me­đu 7. i 8. ne­de­lje i da se is­k lju­či­vo
ra­di o spi­nal­nim re­flek­si­ma.16 Pr ­v i ne-re­flek­sni, spon­ta­ni po­
kre­ti po­ja­vlju­ju se u 9. ili 10. ne­de­lji po­sle oplod­nje.
Sva svoj­stva ko­ja po­ve­zu­je­mo sa iden­ti­te­tom oso­be, kao što
su ose­ćaj bo­la, svest ili sa­mo­svest, bez ob­zi­ra u ko­li­ko ele­men­
tar­noj for­mi se ja­vlja­ju, iz­i­sku­ju ra­zvoj vi­ših mo­žda­nih funk­ci­
ja, ko­je su po­ve­za­ne sa di­en­cep­ha­lon-om i te­len­cep­ha­lon-om, i
oni se ne mo­gu ra­zvi­ti pre 18. ne­de­lje. To je pe­ri­od ko­ji je ame­
rič­k i Vr­hov­ni sud uzeo kao me­ri­lo za pre­su­du u slu­ča­ju Roe v.
Wa­de, gde je in­ter­es dr­ža­ve de­fi­ni­san sa­mo u po­sled­njem tri­
me­stru trud­no­će. Ta li­ni­ja raz­gra­ni­če­nja mo­gla bi se pri­hva­ti­
ti da ne po­sto­ji ve­za iz­me­đu tzv. ni­žeg mo­zga i ne­k ih vi­tal­nih
funk­ci­ja fe­tu­sa (što po­sto­ji i kod od­ra­slih po­je­di­na­ca), kao što
su cir­ku­la­ci­ja, di­sa­nje, itd., i ako ne bi bi­lo ose­tlji­vo­sti na spo­lja­
šnju sti­mu­la­ci­ju. U sve­tlu tih či­nje­ni­ca, kao re­le­vant­na gra­ni­ca
do ko­je se sme oba­vlja­ti po­ba­čaj mo­že se uze­ti tre­nu­tak ka­da
se us­po­sta­vlja ve­za iz­me­đu ni­žih funk­ci­ja mo­zga i funk­ci­o­ni­
sa­nja fe­tu­sa ili ose­t lji­vost na sti­mu­la­ci­ju. Na ko­joj tač­k i fe­tus
ra­zvi­ja spo­sob­nost za spolja­šnju sti­mu­la­ci­ju, re­ci­mo, da ose­ća
bol? Struč­nja­ci na ovo pi­ta­nje da­ju ra­zli­či­te od­go­vo­re. Oni se
uglav­nom kre­ću iz­me­đu 6. i 18/20. ne­de­lje.17 Gra­ni­ca ko­joj po­
je­di­ni struč­nja­ci da­ju pred­nost uglav­nom za­vi­si od po­ka­za­te­lja
i kri­te­ri­ju­ma ko­je oni za­hte­va­ju. Mo­me­nat ka­da se ja­vlja ose­
tlji­vost na spo­lja­šnju sti­mu­la­ci­ju ni­je on­da ka­da se ana­tom­ski
ra­zvi­ju od­go­va­ra­ju­ći de­lo­v i mo­zga, ne­go ka­da se po­ja­ve ne­u­
ro­tran­smi­te­ri, po­što tek oni omo­g u­ća­va­ju ni­žim funk­ci­ja­ma
mo­zga da uti­ču na funk­ci­o­ni­sa­nje fe­tu­sa. A to se de­ša­va u 9. ili
10. ne­de­lji ra­zvo­ja fe­tu­sa, što zna­či 11. ili 12. ne­de­lji trud­no­će,
ako se u ob­zir uz­mu dve ne­de­lje post-ovu­la­t iv­nog pe­ri­o­da.18

16 Chan­ge­u x (s. 270) sma­tra da do to­ga do­la­zi oko 10. ne­de­lje.

17 Up. To­o­ley 1983, s. 347-407; The use of fe­tu­ses...; Hu­man em­bryo re­se­arch,
s. 9 i d.; s. 39 i d.
18 Sred­nje­ve­kov ­na ka­to­lič­ka te­o­lo­gi­ja je pod uti­ca­jem Ari­sto­te­la (Hi­sto­ria
Ani­ma­li­um, VII 3, 583b) sma­tra­la da se du­ša po­ja­vlju­je 90 da­na po­sle za­čeća

Primenjena etika.indd 44 11/9/2016 6:04:12 PM

 U odbranu pobačaja 45

Ovo je pri­bli­žno pe­ri­od od tri me­se­ca. Po­ba­čaj tre­ba do­zvo­li­ti

unu­tar ovog pe­ri­o­da za­to što ne po­sto­je me­di­cin­ski i mo­ral­ni
ra­zlo­zi ko­ji bi go­vo­ri­li pro­tiv to­ga, a ti­ču se sta­tu­sa fe­tu­sa. Po­
ba­čaj se ta­ko­đe mo­že oba­vlja­ti i po­sle 12. ne­de­lje, po­što se fe­tu­
si ne ra­zvi­ja­ju na­glo u oso­be, već u po­ste­pe­nom kon­ti­nu­i­te­tu.
Na pri­mer, mi­le­na­ci­ja, ko­ja po­či­nje oko če­t vr­tog me­se­ca, je­ste
ključ­na u po­ma­ga­nju da se ofor­mi in­te­gra­ci­ja nerv­nih tki­va.
Ta­la­mus se po­ve­zu­je sa kor­tek­som oko 20. ne­de­lje, a nerv­ni
si­stem je od ta­da fi­zič­k i in­te­gri­san. Cen­tral­ni nerv­ni si­stem je
me­đu pr­vim si­ste­mi­ma ka­da je u pi­ta­nju po­če­tak nje­go­vog ra­
zvo­ja, a po­sled­nji ko­ji se pot­pu­no ra­zvi­ja. Ovo do­pu­šta po­ba­
čaj u dru­gom tri­me­stru trud­no­će, pod uslo­vom da se na­ve­de
oprav­da­nje, npr. ošte­će­nje plo­da.

2. Ar­gu­ment iz po­ten­ci­jal­no­sti

Sa­da mo­že­mo da se okre­ne­mo sle­de­ćem ar­gu­men­tu pro­tiv

po­ba­ča­ja, ko­ji ka­že: tač­no je da fe­tu­si naj­ma­nje do 12. ne­de­lje
ni­su oso­be. Ali ako bi em­bri­on na­sta­vio da se ra­zvi­ja, on bi pod
nor­mal­nim okol­no­sti­ma jed­nog da­na po­stao od­ra­sla oso­ba sa
svim pra­vi­ma.19 Dru­gim re­či­ma, po­sto­ji li­ni­ja „po­ten­ci­jal­nog“
ko­ja po­ve­zu­je ra­zli­či­te ste­pe­ne ra­zvo­ja tog en­ti­te­ta, od za­če­ća
pa sve dok ne po­sta­ne oso­ba, čak i on­da ako ig­no­ri­še­mo mo­ral­
ni sta­tus na raz­nim stup­nje­vi­ma tog bi­ća. Pod pret­po­stav­kom
da po­ten­ci­jal­nost osta­je slič­na sve vre­me ra­zvo­ja, po­ba­čaj ni­je
spo­ran zbog in­ter­ven­ci­je u ka­u­zal­ni niz do­ga­đa­ja u sve­tlu fak­
tič­kog sta­nja, ne­go u smi­slu bu­du­će si­tu­a­ci­je.
Pod bu­du­ćim se mi­sli na po­ten­ci­jal­nu, a ne mo­g u­ću oso­
bu. Ra­zli­ka njih dve je vred­na po­me­na jer se če­sto ig­no­ri­še, što

u slu­ča­ju žen­skog plo­da, a 40 da­na po­sle za­če­ća u slu­ča­ju mu­škog plo­da.

19 Pri­rod­ni, spon­ta­ni po­ba­čaj je is­k lju­čen: „dve tre­ći­ne em­bri­o­na se iz­g u­be
to­kom pr­vih ne­de­lja po­sle oplo­đe­nja“. Big­gers, J. D. Ge­ne­ra­ti­on of the hu­man
cyc­le, u: Bon­de­son & En­gel­hardt (Eds), s.46.

Primenjena etika.indd 45 11/9/2016 6:04:12 PM

 46 Primenjena etika

on­da la ­ko vo­di kon­f u­zi­ji.20 Po­ten­ci­jal­no ni­je is­to ili slič­no što
i mo­gu­će.
Mo­gu­će oso­be su one ko­je bi mo­gle da po­sto­je, ali sa­da ne
po­sto­je u ovoj ili ne­koj bu­du­ćoj ge­ne­ra­ci­ji. Po­ten­ci­jal­ne oso­be
su one ko­je po­sto­je, a nji­ho­va po­seb­nost je u to­me što sa­da ni­su
oso­be, ali bi to mo­gle da po­sta­nu. Bi­ća ko­ja sma­tra­mo po­ten­ci­
jal­nim oso­ba­ma ima­ju naj­ma­nje jed­nu pred­nost u od­no­su na
bi­ća ko­ja su mo­gu­će oso­be. Ona po­sto­je.
Mo­guć­nost je oči­to nu­žni uslov po­ten­ci­jal­no­sti. Bez to­ga da
je ne­što mo­gu­će u vre­me t1 te­ško je za­mi­sli­ti da bu­de po­ten­ci­
jal­no u tre­nut­ku t2. Mo­guć­nost, me­đu­tim, ni­je do­vo­ljan uslov
po­ten­ci­jal­no­sti. Vra­ća­ju­ći se na­šoj te­mi, po­ba­čaj oči­to ne­ma ni­
šta sa mo­gu­ćim, ali je te­sno po­ve­zan sa po­ten­ci­jal­nim oso­ba­ma.
Zi­go­ti i fe­tu­si ima­ju po­ten­ci­jal da se „ra­zvi­ju“ u sa­svim ra­
zli­či­tim prav­ci­ma:21 mo­že bi­ti spon­ta­no po­ba­čen, de­for­mi­san,
po­sta­ti mul­ti­pla oso­ba, bi­ti ome­ten u ra­zvo­ju, a mo­že po­sta­ti i
vi­lan ili sve­tac. Po­ten­ci­jal za ne­što od­no­si se na mno­ge stva­ri, i
on se u na­če­lu ne mo­že una­pred zna­ti. (Lo­e­w y, s. 163) Od či­ta­
vog spek­tra po­ten­ci­jal­nih sta­nja ov­de se ba­vi­mo sa­mo jed­nim,
i to je po­ten­ci­jal da se po­sta­ne oso­ba, kao i pi­ta­nje: da li po­ten­
ci­jal­ne oso­be ima­ju pra­va?
Ne­k i lju­di ve­ru­ju da sve oso­be tre­ba da ima­ju pra­va. U tom
slu­ča­ju, i po­ten­ci­jal­ne oso­be tre­ba da ima­ju pra­va. Ta­ko­đe mno­
gi lju­di ve­ru­ju da mo­gu­će bu­du­će ge­ne­ra­ci­je ima­ju pra­va. Ako
bi­smo op­šti­je odre­đi­va­li ovo sta­no­vi­šte, ono bi re­k lo da sve oso­
be ima­ju pra­va, bez ob­zi­ra na nji­hov mo­dal­ni i ra­zvoj­ni ste­pen.
Spor­no je, me­đu­t im, ako se oso­ba­ma ge­ne­ral­no pri­pi­su­
ju pra­va, ne­za­vi­sno od nji­ho­vog mo­dal­nog, ra­zvoj­nog ili dru­
gog sta­tu­sa. Pod­sti­caj za po­gre­šnu ana­lo­gi­ju uglav­nom po­ti­če
od okol­no­sti, što se „po­ten­ci­jal­nost“ pri­pi­su­je ljud­skim bi­ći­
ma za­jed­no sa ne­k im dru­g im svoj­stvi­ma. Ta­ko, na pri­mer,

20 Čak su u ne­vo­lji i reč­ni­ci ko­ji se obič­no sma­tra­ju po­u­zda­nim, kao što je

Oxford en­glish dic­ti­o­na­ry: „Po­ten­ci­jal­no ... mo­g u­će kao su­prot­no od stvar­
nog, spo­sob­no da po­sta­ne bi­će ili rad­nja; la­tent­no.“
21 „Zi­got mo­že da­ti vi­še oso­ba.“ Bo­le, s. 637.

Primenjena etika.indd 46 11/9/2016 6:04:12 PM

 U odbranu pobačaja 47

potencijalnost Prin­ca Čarl­sa da po­sta­ne bri­tan­ski kra ­lj te­ško

mo­že da se ra­di ana­li­ze odvo­ji od nje­go­vog ži­vo­ta, nje­go­ve po­
seb­no­sti, kao i svih onih cr­ta gla­mu­ra ko­ji se ti­ču nje­go­ve per­
so­nal­no­sti.
Da bi se pri­ro­da „po­ten­ci­jal­no­sti“ mo­gla sa­gle­da­ti ka­ko va­
lja, po­tre­ban nam je pri­mer gde bi se ona mo­gla ta­ko izo­lo­va­ti
da bu­de sa­ma, ne­što gde je ona raz­dru­že­na od osta­lih mo­ral­no
re­le­vant­nih svoj­sta­va. U su­prot­nom se iz­la­že­mo ri­zi­ku da po­
seb­nost ne­ke dru­ge stva­ri pri­hva­ti­mo kao po­seb­nost „po­ten­
ci­jal­no­sti“, kao što je to slu­čaj kod fe­tu­sa, gde iz či­nje­ni­ce da je
reč o ži­vom or­ga­ni­zmu sle­di pri­ti­sak da se nje­gov bu­du­ći ra­zvoj
do­pu­sti, ka­ko bi se ostva­ri­la nje­go­va po­ten­ci­jal­nost.
Da bi­smo na­šli ne­ku po­god­nu ilu­stra­ci­ju gde „po­ten­ci­jal­
nost“ i „ži­vot“ ni­su u ne­kom uza­jam­nom od­no­su, za­mi­sli­mo
sle­de­će slu­ča­je­ve:

i) Fe­tus star osam me­se­ci ko­ji ima ne­ku fa­tal­nu bo­lest ko­ja će
nje­gov ra­zvoj okon­ča­ti unu­tar na­red­ne 3-4 ne­de­lje;
ii) Ve­li­ki broj jaj­nih će­li­ja i sper­ma­to­zo­i­da sa kon­tra­cep­tiv­nom
pre­pre­kom iz­me­đu njih;
iii) Fe­tus star se­dam ne­de­lja.

Slu­čaj i) pred­sta­vlja fe­tal­no ljud­sko bi­će bez po­ten­ci­ja­la za

ra­zvoj, ii) je po­ten­ci­jal­nost bez ži­vo­ta ljud­skog bi­ća, a iii) je ži­
vo ljud­sko bi­će sa po­ten­ci­jal­no­šću. Ne­ki osam me­se­ci star fe­tus
iz pri­me­ra i) je­ste no­si­lac mo­ral­nih pra­va, ia ­ko mu ne­do­sta­je
„po­ten­ci­jal“. Pri­mer i) je va­žan jer po­ka­zu­je da „po­ten­ci­jal­nost“
ni­je nu­žni uslov za po­se­do­va­nje mo­ral­nih pra­va. Ovaj re­zul­tat
se do­pu­nju­je sa onim što smo na­šli u pr­vom de­lu ovog član­ka,
tj. da po­ten­ci­jal­nost ni­je do­vo­ljan uslov za pri­pi­si­va­nje mo­ral­
nih pra­va ne­kom en­ti­te­tu. Ia­ko „po­ten­ci­jal bi­ća“ ni­je ni nu­žni ni
do­volj­ni uslov za pri­pi­si­va­nje mo­ral­nih pra­va, ipak po­sto­ji ne­ka
in­tu­i­tiv­na na­da za­što je „po­ten­ci­jal­nost“ va­žna u slu­ča­ju pra­va.
Po­što se u pri­me­ru ii) su­sre­će­mo sa slu­ča­jem „po­ten­ci­jal­no­sti“
uze­toj u izo­la­ci­ji, mo­že se po­sta­v i­ti pi­ta­nje: da li „po­ten­ci­jal“

Primenjena etika.indd 47 11/9/2016 6:04:12 PM

 48 Primenjena etika

za ra­zvoj u ljud­sko bi­će po­vla­či da ni­ko ne­ma le­gi­tim­no pra­vo

da spre­ča­va ta­kav ra­zvoj? Ko­li­ko se vi­di, od­go­vor je ne­ga­ti­van.
En­ti­te­ti ne­ma­ju pra­va ne­za­vi­sno od nji­ho­vog mo­dal­nog, ra­
zvoj­nog ili dru­gog sta­tu­sa. Kao što od­ra­sli po­je­di­nac ne mo­že
uži­va­ti po­god­no­sti vi­so­kog do­hot­ka sa­mo ti­me što ka­že da će
jed­nog da­na po­sta­ti film­ska zve­zda, is­to va­ži i za dru­ge slu­ča­
je­ve izo­lo­va­ne po­ten­ci­jal­no­sti, kao i za pri­mer sa sper­ma­to­zo­
i­di­ma i jaj­nim će­li­ja­ma.
Ovaj na­čin raz­mi­šlja­nja po­ga­đa pri­go­vor da se po­ten­ci­ja­li
fe­tu­sa na jed­noj i sper­ma­to­zo­i­da i jaj­nih će­li­ja na dru­goj stra­ni
me­đu­sob­no ve­o­ma mno­go ra­zli­ku­ju. „Po­ten­ci­jal­nost“ fe­tu­sa je
mno­go ra­zvi­je­ni­ja u po­re­đe­nju sa onom kod pri­me­ra sper­ma­
to­zo­i­da i jaj­nih će­li­ja. Me­đu­tim, do­bit od pri­go­vo­ra je spor­na.
Ni­je sa­mo fe­tus taj ko je po­ten­ci­jal­no ne­k a pot­pu­no od­ra­sla
oso­ba. Is­ti po­ten­ci­jal kao fe­tus ima­ju em­bri­on, zi­got i sper­ma­
to­zo­i­di i jaj­ne će­li­je. Sve što ima po­ten­ci­jal da po­sta­ne fe­tus ima
is­ti po­ten­ci­jal kao fe­tus. Ge­ne­ral­ni­je, en­ti­tet u pi­ta­nju je funk­
ci­ja vre­me­na, dok „po­ten­ci­jal“ to ni­je.
Po­jam po­ten­ci­jal­no­sti ne tre­ba br­k a­t i sa poj­mom pri­li­ke
(eng. op­por­tu­ni­t y). Ka­ko ne­ko ljud­sko bi­će od­ra­sta, ta­ko ras­te
i snop nje­go­vih pri­li­ka. Za ra­zli­ku od fe­tu­sa, od­ra­slo ljud­sko bi­
će ima ne­ku pri­li­ku – mno­gi bi re­k li da ima po­ten­ci­jal da bu­de
bro­ker, slu­žbe­nik ili igrač te­ni­sa. Reč „po­ten­ci­jal“ ov­de ni­je slu­
čaj­no. Ali ako je ko­ri­sti­mo u ovom smi­slu, on­da je po­treb­no da
ra­zli­ku­je­mo nje­na dva zna­če­nja – „po­ten­ci­jal“ u smi­slu bu­du­ćeg
ukup­nog ra­zvo­ja, tj. iz­gle­de en­ti­te­ta, pro­jek­to­va­ne ka­pa­ci­te­te da
se ostva­ri kao zre­la oso­ba i „po­ten­ci­jal“ u smi­slu pri­li­ke. Dok
„po­ten­ci­jal“ u dru­gom smi­slu tre­ba da po­ra­ste i po­pra­vi se to­
kom or­gan­skog i psi­ho­lo­škog ra­zvo­ja, „po­ten­ci­jal u pr­vo­po­me­
nu­tom smi­slu osta­je is­ti to­kom ra­zvo­ja sve dok se taj odre­đe­ni
sta­tus ne po­stig­ne.22 To je ne­ka­ko slič­no na­šem po­ten­ci­ja­lu da

22 Po­sto­ji ma­la pro­me­na u ka­rak­te­ru po­ten­ci­jal­no­sti na pr­v im stup­nje­v i­ma

do ra­zvo­ja ste­pe­na osmo­čla­nih će­li­ja i ka­sni­je do od­ra­slog ljud­skog bi­ća. Po­
je­di­nač­ne će­li­je (zva­ne bla­sto­me­ri) su om­ni-po­tent­ne, tj. sva­ka po­je­di­načna

Primenjena etika.indd 48 11/9/2016 6:04:12 PM

 U odbranu pobačaja 49

umre­mo, ko­ji je is­ti to­kom či­ta­vog ži­vo­ta. No ia­ko je sva­ko od

nas po­ten­ci­jal­no mr­tav, ni­ko se ne sma­tra mr­tvim dok mu ži­vot
tra­je. Ra­zlog za to je očit. Ia­ko je sva­ko od nas ne­i­zbe­žno po­ten­
ci­jal­no mr­tav, to ne oprav­da­va da nas ne­ko ta­ko tre­ti­ra kao da
smo već stvar­no mr­tvi. Is­to se od­no­si na „po­ten­ci­jal­nost“. Ia­ko
ljud­ska bi­ća to­kom nji­ho­vog ra­nog ra­zvo­ja po­se­du­ju po­ten­ci­
jal da po­sta­nu oso­be, bi­lo bi ira­ci­o­nal­no tre­ti­ra­ti ih kao da su
već oso­be. Njih tre­ba tre­ti­ra­ti u skla­du sa nji­ho­vim ak­tu­el­nim
ra­zvo­jem, po­stig­nu­ćem. „Po­ten­ci­jal­nost“, da ­k le, zna­či iz­gled­
ni, pro­jek­to­va­ni ka­pa­ci­tet da do­đe u sta­nje zre­le od­ra­sle oso­be.
Okol­nost da je ne­ki org­ni­zam „po­ten­ci­ja­lan“, tj. da je u sta­
nju da pro­đe pro­me­ne ko­je će ga uči­ni­ti bit­no ra­zli­či­tim u bi­lo
kom smi­slu ne pred­sta­vlja ra­zlog za nje­go­vo tre­ti­ra­nje kao da je
već pro­šao te pro­me­ne. Sve dok ne­ki en­ti­tet ne po­sta­ne mo­ral­no
sig­ni­fi­kan­tan u ter­mi­ni­ma ono­ga što on je­ste u ne­kom odre­đe­
nom tre­nut­ku u od­no­su na ko­ji se sud iz­no­si (ovo je raz­ma­tra­
no u pr­vom de­lu ovog ra­da), či­ta­va kon­struk­ci­ja se obru­ša­va u
ne­ku pra­znu po­ten­ci­jal­nost. Otu­da ar­gu­ment iz po­ten­ci­jal­no­sti
ne mo­že da po­mog­ne pro­tiv­ni­ci­ma po­ba­ča­ja.

3. Tri ma­nje va­žna ar­gu­men­ta

Do­sa­da­šnja di­sku­si­ja je po­ka­za­la da ni­je do­bar ni­je­dan od

dva ključ­na ar­gu­men­ta pro­tiv po­ba­ča­ja – iden­ti­tet i po­ten­ci­jal­
nost. Pri­sta­li­ce za­bra­ne po­ne­kad ko­ri­ste i ne­ke dru­ge ar­gu­men­
te, pa će o njih tri ukrat­ko bi­ti reč.
i) Je­dan od ar­g u­me­na­ta se od­no­si na od­me­ra­va­nje pra­va
po­ten­ci­jal­nog de­te­ta pre­ma pra­v u maj­ke da odlu­ču­je o to­me
ka­ko že­li da upo­tre­bi nje­no te­lo. Ako je ljud­ski en­ti­tet po­ten­ci­
ja­lan u ra­ni­je na­ve­de­nom smi­slu, on­da pra­va že­ne ko­ja ga no­si
ima­ju ve­ću te­ži­nu. Pra­va ak­tu­el­nih oso­ba ima­ju ve­ću te­ži­nu od

će­l i­ja, ako se odvo­ji od ostat ­k a em­bri­o­na, osta­je spo­sob­na da se ra­z vi­je u
od­ra­slo ljud­sko bi­će.

Primenjena etika.indd 49 11/9/2016 6:04:12 PM

 50 Primenjena etika

pra­va po­ten­ci­jal­nih i mo­gu­ćih oso­ba, ako ove dru­go­na­ve­de­ne

ima­ju bi­lo ka­k va pra­va.23 Is­to va­ži i ako je po­ten­ci­jal­no de­te
unu­tar ra­ni­je de­fi­ni­sa­ne gra­ni­ce od šest me­se­ci. U pe­ri­o­du ko­ji
sle­di pra­va mo­ra­ju da se od­me­ra­va­ju na kon­k ret­nom slu­ča­ju.
Ako je fe­tus star se­dam me­se­ci i ako ne po­sto­je po­seb­ni ra­zlo­zi
za po­ba­čaj, na pri­mer, da trud­no­ća ugro­ža­va ži­vot že­ne,24 on­
da pra­vo sed­mo­me­seč­nog fe­tu­sa25 na ži­vot ima ve­ću te­ži­nu od
pra­va maj­ke da odlu­ču­je o upo­tre­bi nje­nog te­la. „Sa­da“ zna­či
da je ona pro­pu­sti­la niz me­se­ci za re­le­vant­nu odlu­ku, odla­žu­ći
je do mo­men­ta ka­da je odlu­ka o po­ba­ča­ju vr­lo sku­pa za dru­gu
oso­bu. Ovo sle­di iz pri­ma fa­cie pri­o­ri­te­ta pra­va na ži­vot u od­
no­su na sva osta­la pra­va.
Ne­k i au­to­ri iz­no­se pri­go­vor re­če­nom ti­me što ka­žu da pra­
vo že­ne da odlu­ču­je o upo­tre­bi nje­nog te­la ne bi tre­ba­lo da je
su­prot­no „sa iden­tič­nim pra­vom dru­ge oso­be. Ovo je ra­zlog što
se pu­še­nje za­bra­nju­je na sve vi­še jav­nih me­sta.“ (Bec­kwith, s.
106) Čak i ako osta­vi­mo po stra­ni to što je ana­lo­gi­ja sa za­bra­
nom pu­še­nja po­gre­šna, jer se ma­lo odri­ca­nje pu­ša­ča tra­ži ra­di
ot­k lanj­nja zna­čaj­nog ri­zi­ka ne­pu­ša­ča, to ne po­ma­že va­lja­no­sti
na­ve­de­nog mi­šlje­nja. Pra­vo fe­tu­sa na ži­vot mo­že da se usta­no­vi
sa­mo ako ne­ka že­na osi­gu­ra od­go­va­ra­ju­će okru­že­nje i uslu­ge
za nje­gov ra­zvoj. Pra­vo fe­tu­sa na­sta­je zna­čaj­nim ula­ga­njem ili
čak žr­t vo­va­njem ne­ke dru­ge oso­be, da bi se ti­me stvo­rio pro­
stor za ra­zvoj, a ka­sni­je i za pra­vo fe­tu­sa.
Ukla­nja­nje bi­ća iz te­la že­ne, čak i ka­da to vo­di do nje­go­vog
tre­nut­nog kra­ja, u mo­ral­nom smi­slu ni­je go­re od od­bi­ja­nja da­
va­nja kr ­v i za trans­f u­zi­ju ili ne­kog or­ga­na za trans­plan­ta­ci­ju,
čak i on­da ako bi to od­bi­ja­nje vo­di­lo tre­nut­noj smr­ti oso­ba koje

23 Ka­ko uka­zu­je slu­čaj „Er­lan­gen­ške be­be“, ovo se pa­žlji­vo mo­ra is­pi­ti­va­ti

u sva­kom po­je­di­nač­nom slu­ča­ju.
24 Po­zna­ti je­zu­i­ta San­čez (T. Sanc­hez) je tvr­dio kra­jem XVI ve­ka da su ra­ni
po­ba­ča­ji do­pu­šte­ni ka­ko bi se sa­ču­vao ži­vot že­ne.
25 Či­nje­ni­ca da še­sto­me­seč­ni fe­tus sma­tra­mo oso­bom u ter­mi­ni­ma ra­spra­
ve o po­ba­ča­ju ne zna­či da „per­so­nal­nost“ ima slič­ne im­pli ­ka­ci­je u dru­gim
de­lo­vi­ma pra­va (kri­vič­no, ci­vil­no ili obi­čaj­no pra­vo). To pi­ta­nje je ov­de osta­
vlje­no po stra­ni.

Primenjena etika.indd 50 11/9/2016 6:04:12 PM

 U odbranu pobačaja 51

su u pi­ta­nju. Po­je­din­ci ne sme­ju bi­ti pri­mo­ra­va­ni da pru­ža­ju

iz­u­zet­no sku­pe uslu­ge na svoj te­ret ne­za­vi­sno od to­ga ko­li­ko bi
one mo­gle bi­ti zna­čaj­ne za dru­ge lju­de.
ii) I dva dru­ga ra­zlo­ga pro­tiv po­ba­ča­ja mo­gu da se ču­ju od
nje­go­vih pro­tiv­ni­ka. Je­dan ka­že da po­ba­čaj ugro­ža­va zdra­vlje,
pa čak i ži­vot že­ne. Ka­da su usta­no­vlji­va­ne pr ­ve za­kon­ske za­
bra­ne po­ba­č a­ja u po­čet­ku XIX ve­k a u ame­r ič­k im sa­ve­znim
dr­ža­va­ma i Bri­ta­ni­ji, po­stu­pak po­ba­ča­ja je bio vr­lo ri­zi­čan za
že­nu. To je po­seb­no bio slu­čaj pre ši­re upo­tre­be an­ti­sep­ti­ka, a
do to­ga je do­šlo tek kra­jem XIX ve­ka. Nji­ho­va upo­tre­ba ujed­
no ob­ja­šnja­va za­što je ta­da do­šlo do pr­vog ta­la­sa li­be­ra­li­za­ci­je,
ko­ji se po­mi­nje na po­čet­ku ovog ra­da. Smrt­nost pri po­ba­ča­ju
je, me­đu­tim, osta­la re­la­tiv­no vi­so­ka sve do sre­di­ne na­šeg ve­ka.
Oko 1955. go­di­ne je bi­lo oko sto smrt­nih slu­ča­je­va že­na na sva­
kih 100.000 po­ba­ča­ja. (Tri­be, s. 36) Čak i da­nas u ra­zvi­je­nim
ze­mlja­ma po­ba­čaj mo­že vo­di­ti kom­pli­ka­ci­ja­ma, a po­ne­kad čak
i smr­ti. Ovo, me­đu­tim, ne­će po­mo­ći pro­hi­bi­ci­o­ni­sti­ma, po­što
upo­red­ne stu­di­je po­ka­zu­ju da su zdrav­stve­ni ri­zi­ci i mor­ta­li­
tet že­na pri­bli­žno tri pu­ta vi­ši u trud­no­ći ne­go što su pri po­
ba­ča­ju.26 Pre­ma Ame­r i­can Me­di­cal As­so­ci­a­ti­on En­cyc­lo­pe­dia
of Me­di­ci­ne, „mor­ta­li­tet je ma­nji od je­dan na 100.000 ka­da se
po­ba­čaj oba­vlja pre 13. ne­de­lje, a pe­nje se na tri na 100.000 po­
sle 13. ne­de­lje. (Po­re­đe­nja ra­di, mor­ta­li­tet maj­k i pri iz­no­še­nju
trud­no­će u pot­pu­no­sti je de­vet na 100.000.“27 U skla­du s tim,
ne­sta­je i sva­k i in­ter­es dr­ža­ve da šti­ti že­nu od in­he­rent­no ri­zič­
ne ak­tiv­no­sti na ovom po­lju.
Ar­g u­ment u pri­log po­ba­ča­ja je uglav­nom in­di­rek­tan. Bi­
lo bi ap­surd­no re­ći da je že­na oba­ve­zna da pre­k i­ne trud­no­ću,
jer je ro­đe­nje de­te­ta ne­što ri­zič­ni­je od po­ba­ča­ja. Lju­di ko­ji su u

26 H. M. Smith, In­ter­co­ur­se and mo­ral re­spon­si­bi­li­ty for the fe­tus, u: Bon­der­

son & En­gel­hardt (eds), s. 229 i d. Vi­de­ti i Da­v is II, s. 748-9.
27 Pre­ma Cla­y man, (Ed), s. 58. Ne­k i au­to­ri sum­nja­ju u ove ši­ro­ko pri­hva­će­
ne po­dat­ke is­ti­ču­ći „da je ma­nje od 10% kom­pli­ka­ci­ja pri po­ba­ča­ju stvar­no
pri­ja­vlje­no dr­žav­nim zdrav­stve­nim agen­ci­ja­ma.“ Up. Bec­kwith, s. 109, fn. 4.
Za ove sum­nje su po­treb­ne evi­den­ci­je da ih pot­k re­pe, a njih ne­ma.

Primenjena etika.indd 51 11/9/2016 6:04:12 PM

 52 Primenjena etika

pitanju pre­u­zi­ma­ju od­go­vor­nost na se­be, ako pre­la­ze od ma­

nje ri­zič­ne na ri­zič­ni­ju ak­tiv­nost. Oko to­ga im se ne sme pri­
go­va­ra­ti jer ta­k vi ko­ra­ci ni­su za ­ko­nom za­bra­nje­ni. Još ma­nje
im se sme pri­go­va­ra­ti ako pre­la­ze od ri­zič­ni­je na ma­nje ri­zič­
nu ak­tiv­nost.
iii) Ko­nač­no, po­ne­k ad se ka­ž e da le­ga­l i­z a­ci­ja po­ba­č a­ja
ugro­ža­va ob­no­v u po­pu­la­ci­je u ne­k im ze­m lja­ma. Ovo jed­no­
stav­no ni­je tač­no. Ali to ni­je sto­ga što „je pre­na­se­lje­nost mno­
go ozbilj­ni­ja pret­nja od ma­le na­se­lje­no­sti“,28 već iz dru­gog ra­
zlo­ga. Vla­da ne­ke ze­mlje mo­že bi­ti izlo­že­na pri­ti­sku da uve­ća
broj sta­nov­ni­ka ka­ko zna i ume, bez ob­zi­ra na po­želj­nost ta­kve
ak­ci­je u sve­tlu kre­ta­nja po­pu­la­ci­je u sve­tu. Po­što su vla­de u ta­
kvim slu­ča­je­vi­ma mno­go ose­tlji­vi­je na lo­kal­nu si­tu­a­ci­ju ne­go na
svet­ski po­pu­la­ci­o­ni trend, to mo­že bi­ti pod­sti­caj za raz­ma­tra­nje
za­kon­ske za­bra­ne po­ba­ča­ja kao ko­ra­ka po­pu­la­ci­o­ne po­li­ti­ke.

Evo ne­ko­li­ko pri­me­ra ko­ji po­ka­zu­ju da (ne)za­ko­ni­tost po­

ba­ča­ja ni­je usko po­ve­za­na sa broj­nim kre­ta­njem po­pu­la­ci­je. U
ne­ka­da­šnjoj NDR (Ne­mač­ka De­mo­krat­ska Re­pu­bli­ka) bi­lo je 13
no­vo­ro­đen­ča­di na sva­kih 1.000 sta­nov­ni­ka, ia­ko je po­ba­čaj bio
do­zvo­ljen; a u Za­pad­noj Ne­mač­koj, gde je po­ba­čaj bio za­bra­
njen, bi­lo je sa­mo 11 no­vo­ro­đe­ne de­ce na sva­k ih 1.000 sta­nov­
ni­ka.29 U ju­žnoj srp­skoj pro­vin­ci­ji Ko­so­vo (gde et­nič­k i Al­ban­
ci30 či­ne oko 90% po­pu­la­ci­je), ima 46 no­vo­ro­đen­ča­di na sva­k ih
1.000 sta­nov­ni­k a, ia­ko je po­ba­čaj za­kon­ski do­pu­šten, dok u
ostat­ku Sr­bi­je, gde je po­ba­čaj ta­ko­đe do­zvo­ljen, ima 9-15 be­ba
na 1.000 sta­nov­ni­ka, za­vi­sno od re­gi­o­na. Ko­nač­no, „u Ho­lan­
di­ji, gde je pi­ta­nje po­ba­ča­ja li­be­ral­no ure­đe­no, naj­ni­ža je sto­pa
po­ba­ča­ja u či­ta­voj Evro­pi, dok u Ru­mu­ni­ji, ko­ja ima naj­o­štri­je
za­ko­ne pro­tiv po­ba­ča­ja, sto­pa po­ba­ča­ja je naj­ve­ća, ve­ća ne­go i
u SAD“. (Glen­don, s. 59-60) To su sa­mo ne­k i od po­da­ta­ka ko­ji

28 Dwor­k in, s. 115.

29 Pre­ma Der Spi­e­gel, s. 76.
30 U Al­ba­ni­ji, gde je po­ba­čaj za­ko­nom za­bra­njen, ra­đa se 16 be­ba na 1.000
sta­nov­ni­ka.

Primenjena etika.indd 52 11/9/2016 6:04:13 PM

 U odbranu pobačaja 53

po­ka­zu­ju da su de­pla­si­ra­ni po­ku­ša­ji da se za­kon o po­ba­ča­ju u

obli­ku di­rekt­ne dr­žav­ne in­ter­ven­ci­je ko­ri­sti u funk­ci­ji kon­tro­
le kre­ta­nja po­pu­la­ci­je.31 In­ter­ven­ci­je dr­ža­ve ove vr­ste po­dri­va­ju
lič­na pra­va, a ni­su u sta­nju da ostva­re pro­k la­mova­ne ci­lje­ve,
pod pret­po­stav­kom da ti ci­lje­vi uop­šte ima­ju smi­sla.
Po­ba­čaj se od nje­go­vih pro­tiv­ni­ka če­sto sma­tra za ne­što ek­
stra­va­gant­no, što re­me­ti nje­go­vu pra­vu svr­hu. Po­ba­čaj bi tre­ba­
lo tre­ti­ra­ti kao iz­laz u ne­vo­lji, ko­ji se ko­ri­sti da pre­du­pre­di ako
ne uni­šte­nje ukup­nih ži­vot­nih oče­ki­va­nja, on­da bar iz­be­ga­va­nje
ve­ćih ne­po­god­no­sti oso­be ko­ja je u pi­ta­nju. Ni­ko ne osta­je u
dru­gom sta­nju sa­mo za­to da bi mo­gao da po­ba­ci. Po­ba­čaj sa­mo
odra­ža­va pro­stu či­nje­ni­cu da al­ter­na­ti­va nje­mu ne po­sto­ji. Ka­
da bi em­bri­on mo­gao da se iz­va­di iz žen­skog te­la živ (ma­da bi
tro­šak za že­nu bio kao i pri po­ba­ča­ju),32 da se za­mr­zne i ugra­di
u ute­rus ne­ke dru­ge že­ne ko­ja je volj­na da ga no­si do po­ro­đa­ja,
taj po­stu­pak bi si­gur­no bio pri­hva­tlji­vi­ji ne­go po­ba­čaj.
Ra­spra­vljao sam o pet ar­g u­me­na­ta ko­ji su ra­z vi­je­ni ka­ko
bi po­dr­ža­li za­kon­sku za­bra­nu po­ba­ča­ja. Nji­ma se ne is­cr­plju­je
po­zi­ci­ja pro­tiv­ni­ka po­ba­ča­ja, ali su oni naj­zna­čaj­ni­ji, naj­če­šće
se sre­ću ili obo­je. Ako je tač­na mo­ja ana­li­za, ni­je­dan ar­gu­ment
ni­je uver­ljiv. U skla­du s tim, i bar dok se ne po­ja­ve ne­k i bo­lji
ar­gu­men­ti, ni­šta ne go­vo­ri u pri­log za­kon­ske za­bra­ne po­ba­ča­
ja. Po­što po­ba­čaj u slu­ča­ju kon­k ret­nih oso­ba ni­je bri­ga jav­ne
po­li­ti­ke, odlu­ka o po­ba­ča­ju tre­ba da bu­de pri­vat­na stvar oso­be
ko­ja je u pi­ta­nju, ka­ko je i su­ge­ri­sa­no u slu­ča­ju Roe v. Wa­de.

31 I da ­nas po­sto­je po­k u­ša­ji u tom prav­cu: „Na­rod Ti ­ko­pi­je, sa pa­ci­fič­kog

ostr­va Ti­ko­pi­ja, u ci­lju odr­ža­va­nja vi­so­kog kva­li­te­ta ži­vo­ta, ko­ri­sti po­ba­čaj,
kon­tra­cep­ci­ju i če­do­mor­stvo, kao sred­stva kon­tro­le po­pu­la­ci­je“. Tri­be, s. 54.
32 Up. Tri­be, s. 225.

Primenjena etika.indd 53 11/9/2016 6:04:13 PM

 54 Primenjena etika

4. Po­ba­čaj iz­me­đu in­di­vi­du­a­li­zma i ko­mu­ni­ta­ri­zma

No­vi­ja re­gu­la­ci­ja po­ba­ča­ja u SAD i Ne­mač­koj za­slu­žu­je po­

seb­nu pa­žnju, po­što odra­ža­va ne­ke sre­di­šnje di­le­me da­na­šnjeg
za­ko­no­dav­stva u ovoj obla­sti, ali i ome­đu­je uza­jam­no su­prot­
sta­vlje­ne li­be­ral­ne al­ter­na­t i­ve. Eva­lu­a­ci­ja re­g u­la­ci­je tre­ba da
ome­đi nor­ma­tiv­ne aspek­te na jed­noj stra­ni i vr­stu oprav­da­nja
iza nor­ma­tiv­nih re­še­nja na dru­goj stra­ni. Dru­gim re­či­ma, ni­
je sa­mo va­žno da li je po­ba­čaj za­kon­ski do­pu­šten ili ne, ne­go
i za­što je ta­ko.
U SAD je po­ba­čaj za­ko­nit od ču­ve­nog slu­ča­ja Roe v. Wa­de33
ja­nu­a­ra 1973. Ovaj slu­čaj je pre­o­k re­nuo vr­lo re­strik­tiv­nu u naj­
li­be­ral­ni­ju re­gu­la­ci­ju po­ba­ča­ja u sve­tu. Vr­hov­ni sud se u svom
odlu­či­va­nju ni­je ru­ko­vo­dio pi­ta­njem da li su fe­tu­si ljud­ska bi­ća
ili oso­be, što se obič­no sma­tra odlu­ču­ju­ćim u mo­ral­nim i za­
kon­skim di­sku­si­ja­ma o po­ba­ča­ju. On se ele­gant­no di­stan­ci­rao
od tog pi­ta­nja sa la­kon­skom re­če­ni­com da ne že­li da ar­bi­tri­ra u
pi­ta­nji­ma ko­ja su spor­na u na­u­ci. Sud je oči­to že­leo da pre­du­pre­
di sva­ku mo­guć­nost po­na­vlja­nja gre­ške ko­ju je na­pra­vio u jed­noj
od ču­ve­nih pre­su­da, ka­da je iz­re­kao da crn­ci ni­su oso­be.34 Ume­
sto to­ga, Sud je us­po­sta­v io pre­ce­dent po­ve­zu­ju­ći pra­vo na po­
ba­čaj sa pra­vom pri­vat­no­sti,35 ko­je je za­sno­va­no u Usta­v u SAD.
Pra­vo na pri­vat­nost, me­đu­t im, ni­je za­pi­s a­no u Usta­v u
SAD.36 Ono se raz­v i­lo, kao i ne­k i dru­gi de­lo­v i pra­va, po­što je

33 „Roe v. Wa­de je bez sum­nje naj­po­zna­t i­ji slu­č aj o ko­me je Vr­hov­ni sud
SAD ika­da odlu­či­vao“. Dwor­k in, s. 102.
34 Ipak, Sud je re­k ao u slu­ča­ju Dred Scott v. Stan­ford / 60 U.S 393, s. 404-
5 (1857) da „ne­ro­đe­ni ni ­k a­da ni­su bi ­l i pri­zna­t i u za ­ko­nu kao oso­be u pu­
nom smi­slu re­či“ (Roe v. Wa­de, s. 162) i „da reč ’oso­ba’, ka­ko se ko­ri­sti u 14.
Amand­ma­nu, ne uklju­ču­je ne­ro­đe­ne“. Ibid., s. 157-8.
35 Roe v. Wa­de, s. 152-4. Pra­vo že­ne da odlu­či da li će ili ne pre­k i­nu­ti trud­
no­ću je­ste fun­da ­men­tal­no pra­vo, deo pra­va na pri­vat­nost, ko­je je Sud pri­
znao u ra­ni­jim pre­su­da­ma.
36 Po­sta­lo je po­zna­to po pr­v i put u član­k u ko­ji su 1890. na­pi­sa­l i dvo­ji­c a
uti­c aj­n ih su­d i­ja Vr­hov ­nog su­d a – Se­mju­el Vo­ren (Sa ­mu­el War­ren) i Lu­is
Bren­dajz (Lo­u­is Bran­de­is).

Primenjena etika.indd 54 11/9/2016 6:04:13 PM

 U odbranu pobačaja 55

Vr­hov­ni sud odlu­čio da za­šti­ti ne­ke obla­sti od me­ša­nja dr­ža­

ve, za­to što su oni „du­bo­ko uko­re­nje­ni u isto­ri­ju i tra­di­ci­ju ove
Na­ci­je.“ Pr ­vi ko­ra­ci pre­ma us­po­sta­vlja­nju pra­va na pri­vat­nost
ni­su bi­li ve­za­ni za sfe­ru sek­su­a l­no­sti, već za oblast obra­zo­va­
nja. Go­di­ne 1923. Sud je odlu­čio da sa­ve­zne dr­ža­ve ne mo­g u
da za­bra­ne uče­nje mo­der­nih stra­nih je­zi­ka pre osmog ra­zre­da.
Dve go­di­ne ra­ni­je Sud je na­šao da dr­ža­ve ne mo­gu da pri­mo­
ra­ju stu­den­te da idu u jav­ne ško­le. Ko­nač­no, po­sto­jao je i slu­čaj
ko­ri­šće­nja kon­tra­cep­tiv­nih sred­sta­va.37
Upr­kos ve­li­k im re­či­ma, gor­nja stra­te­gi­ja oprav­da­nja je bar
de­lom ve­o­ma sla­ba. Poč­ni­mo s tim da po­zi­va­nje na „na­ci­o­nal­
nu isto­ri­ju i tra­di­ci­ju“ ima smi­sla sa­mo ako je reč o nje­nom po­
zi­tiv­nom ra­zvo­ju. Sa dru­ga­či­jom, lo­šom isto­ri­jom ar­gu­ment bi
vo­dio u pro­past. Sa dru­ge stra­ne, po­zi­va­njem na „pri­vat­nost“,
ko­ja se ne po­mi­nje u Usta­v u SAD i ko­ja je tu izo­lo­va­na od svo­
je pri­rod­ne po­ro­di­ce (tj. slo­bo­de), Sud se okre­nuo mar­gi­nal­noj,
pre ne­go cen­tral­noj obla­sti. Ume­sto to­ga, po­tre­ban je pre­laz od
’pri­vat­no­sti’ ka ’slo­bo­di’, po­što je ’pri­vat­nost’ iz­ve­de­na u se­ri­
ji slu­ča­je­va, u ko­ji­ma je Sud po­ku­ša­vao da de­fi­ni­še ne­ke gra­
nič­ne obla­sti slo­bo­de. Ako ’slo­bo­da’ zna­či bi­lo šta, ona mo­ra
uklju­či­va­ti ram­pu za me­ša­nje dr­ža­ve i dru­gih u odlu­či­va­nje o
naj­lič­ni­jim i naj­in­tim­ni­jim pi­ta­nji­ma. Bez to­ga ’slo­bo­da’ bi se
pre­t vo­ri­la u nje­nu pa­ro­di­ju.
Za­što je pra­vo že­ne da odlu­ču­je o pro­du­že­nju ili okon­ča­nju
trud­no­će fun­da­men­tal­no pra­vo? U osno­vi to­ga je in­tu­i­ci­ja da
je po­ba­čaj pri­vat­na stvar, jer je pra­vo da se ne­ma ili ima de­ce
ta­ko­đe pri­vat­na stvar. A to je pri­vat­na stvar za­to što po­je­din­ci
ras­po­la­žu odlu­kom o to­me ka ­ko će uo­bli­či­ti sop­stve­ni ži­vot.
Po­sle­dič­no, po­što ni­ko ne sme bi­ti pri­nu­đen da ima de­cu pro­
tiv­no nje­go­voj vo­lji, to i odlu­ka že­ne o po­ba­ča­ju pri­pa­da njoj.
Za­kon­ska za­bra­na po­ba­ča­ja otvo­ri­la bi ova vra­ta za ko­ja iz­gle­da

37 U slu­ča­ju Gri­swold v. Con­nec­ti­cut (381 U.S., 479, 1965) Vr­hov­ni sud SAD
je obo­rio dr­žav­ni sta­tut ko­ji je za­bra­nji­vao upo­tre­bu kon­tra­cep­tiv­nih sred­
sta­va – jed­na­ko ven­ča­nim i ne­ven­ča­nim pa­ro­v i­ma. Sud je pri­hva­tio, po pr­v i
put u ovoj obla­sti, ustav­no pra­vo na pri­vat­nost.

Primenjena etika.indd 55 11/9/2016 6:04:13 PM

 56 Primenjena etika

da su sa do­brim ra­zlo­gom za­k lju­ča­na. Mo­ti­va­ci­ja za ta­ko ozbi­

ljan na­pad na lič­nu slo­bo­du je, me­đu­tim, vi­še ne­go tan­ka. Ona
je za­sno­va­na na ube­đe­nji­ma, ko­ja ni­su – ka­ko smo vi­de­li – pot­
kre­plje­na bi­lo ko­jim po­u­zda­nim ra­zlo­gom. Pod ovim uslo­vi­ma
za­kon­ska za­bra­na po­ba­ča­ja po­vla­či us­po­sta­vlja­nje za­kon­skog
i mo­ral­nog pa­ter­na­li­zma i od­go­va­ra­ju­će ogra­ni­ča­va­nje lič­ne
slo­bo­de. Vr­hov­ni sud SAD je da­lje po­ja­čao in­di­vi­du­a ­li­zam ti­
me što je u slu­ča­ju o po­ba­ča­ju iz 1976. pod ozna­kom Plan­ned
Pa­rent­ho­od v. Dan­forth od­ba­cio kao ne­u­sta­van za­htev iz dr­
ža­ve Mi­su­ri, da je za po­ba­čaj po­treb­na sa­gla­snost su­pru­žni­ka.
Dru­go istak­nu­to svoj­stvo pre­su­de u slu­ča­ju Roe v. Wa­de je
u to­me što je ona pro­du­ži­la vre­me oba­vlja­nja po­ba­ča­ja na dru­gi
tri­me­star trud­no­će, što zna­či na pe­ri­od ka­da fe­tus ima ra­zvi­
jen nerv­ni si­stem. Pre­su­da u slu­ča­ju Roe v. Wa­de u tom smi­slu
pod­se­ća na In­fant Li­fe Pre­ser­va­ti­on Act (Za­kon o za­šti­ti ži­vo­ta
no­vo­ro­đen­če­ta) iz Bri­ta­ni­je 1929, gde je za­šti­ta da­ta sa­mo de­
te­tu „...ko­je mo­že bi­ti ro­đe­no ži­vo“. Kri­te­ri­jum pre­ži­vlja­va­nja
je, me­đu­tim, u me­đu­vre­me­nu na­pu­šten pre slu­ča­ja Roe v. Wa­
de. Vr­hov­ni sud je sma­trao da to­kom pr­vog tri­me­stra ne tre­ba
da bu­de za­kon­skih od­no­sno dr­žav­nih ogra­ni­če­nja za po­ba­čaj,
iz­u­zev za­hte­va da po­ba­ča­je oba­vlja­ju le­ka­ri. Mi­mo tog ogra­ni­
če­nja bi­li su do­pu­šte­ni po­ba­ča­ji u van­red­nim si­tu­a­ci­ja­ma, ka­da
su do­ve­de­ni u pi­ta­nje zdra­vlje i ži­vot že­ne.
To­kom 1988. če­ti­ri od de­vet su­di­ja Vr­hov­nog su­da jav­no
su po­dr­ža­li re­vi­zi­ju pre­su­de u slu­ča­ju Roe v. Wa­de, ja­sno na­ja­
vlju­ju­ći mo­guć­nost pro­me­na u za­kon­skom tret­ma­nu po­ba­ča­ja
u SAD, a ti­me i po­ni­šta­va­nja na­pret­ka ko­ji je po­stig­nut dru­gim
ta­la­som li­be­ra­li­za­ci­je.38 Ako se Roe v. Wa­de pre­o­kre­ne u bli­skoj

38 Po­sled­nje ne­de­lje ma­ja 1991. „Vr­hov­ni sud SAD je uki­nuo dr­ž av­nu re­
gu ­la­ci­ju ko­ja je kli­ni ­k a ­ma ko­je do­bi­ja­ju fe­de­ral­nu po­moć za­bra ­nji­va ­la di­
sku­si­ju o po­ba­ča­ju sa pa­ci­jen­ti­ma. (...) Po­ba­čaj je još uvek za­ko­nit“, sve dok
Kon­gres ne po­ni­šti re­g u ­la­ci­ju – de­ba­ta o to­me je već po­če­la – ali le­ka­ri ne
sme­ju pa­ci­jen­tu da na­vo­de po­ba­čaj kao jed­nu od op­ci­ja. Up. Ka­plan, s. 34.

Primenjena etika.indd 56 11/9/2016 6:04:13 PM

 U odbranu pobačaja 57

bu­duć­no­sti, sva­ka dr­ža­va u SAD bi­će slo­bod­na da pu­tem za­ko­

na za­bra­ni ili zna­čaj­no ogra­ni­či po­ba­čaj.39
Ma­ja 1991. Vr­hov­ni sud SAD je uki­nuo re­g u­la­ci­ju ko­ja je
za­bra­nji­va­la kli­ni­ka­ma ko­je do­bi­ja­ju fe­de­ral­na sred­stva da ra­
spra­vlja­ju s pa­ci­jen­ti­ma o po­ba­ča­ju. Po­ba­čaj će i da­lje bi­ti za­
ko­nit sve dok Kon­gres ne po­ni­šti ra­ni­ju re­gu­la­ci­ju, ali le­ka­ri ne
mo­gu preg­nant­nim že­na­ma su­ge­ri­sa­ti po­ba­čaj kao al­ter­na­ti­vu.
U sve­tlu ove ten­den­ci­je ve­li­ko je iz­ne­na­đe­nje pred­sta­vlja­la
pre­su­da Vr­hov­nog su­da u slu­ča­ju Plan­ned Pa­rent­ho­od of So­uth­
e­a­stern Penn­syl­va­nia v. Ca­sey, ko­ja je do­ne­ta u ve­zi s po­ba­ča­jem
29. ju­na 1992. Ume­sto da ogra­ni­či, ona je re­a­fir­mi­sa­la i ta­ko
oja­ča­la re­zon iza odlu­ke Su­da iz 1973. u slu­ča­ju Roe v.Wa­de –
da že­na ima za­kon­sko pra­vo na po­ba­čaj.
Fe­tu­si, me­đu­tim, i u to­me je Vr­hov­ni sud bio u pra­v u, ni­su
oso­be pre­ma ame­rič­kom pra­vu. Be­ba se za­kon­ski re­gi­stru­je tek
po­sle ro­đe­nja. Ubi­stvo se de­fi­ni­še „kao ubi­ja­nje ljud­skog bi­ća
od stra­ne dru­gog ljud­skog bi­ća“. Pre­ma obi­čaj­nom pra­v u (eng.
com­mon law), uni­šta­va­nje fe­tu­sa ni­je ubi­stvo. Da bi mo­glo da
se go­vo­ri o ubi­stvu, ubi­je­ni pret­hod­no mo­ra da je bio živ ro­
đen. Za­ko­ni na sna­zi uka­zu­ju da je ubi­ja­nje ne­ro­đe­nog fe­tu­sa
za­pra­vo ne­ho­tič­no ubi­stvo (eng. man­sla­ugh­ter).
No­vi­ji tren­do­vi na ame­rič­koj sce­ni po­ka­zu­ju ot­por, u naj­
ma­nju ru­ku za sa­da, pre­ma an­ti­li­be­ral­nim ide­ja­ma, ko­je su u
po­ra­stu, ka­ko u jav­nom ta­ko i po­li­tič­kom tret­ma­nu po­ba­ča­ja
u dru­gim, uglav­nom evrop­skim ze­mlja­ma. One se ogle­da­ju u
dve stva­ri. Pr­vo, u ra­stu­ćem bro­ju za­hte­va da se po­ba­čaj za­ko­
nom za­bra­ni, i dru­go, u za­hte­v u da se vi­še po­štu­ju po­sto­je­će
pro­hi­bi­tiv­ne re­gu­la­ci­je.

39 Pre­ma pred­v i­đa­nju ne­delj­ni­ka Ne­wswe­ek iz 1989, 22 dr­ža­ve u SAD te­že

za­bra ­ni po­ba­č a­ja, 17 te­ži ozbilj­nom ogra ­ni­č ava ­nju pra­va na po­ba­č aj, a 12
dr­ža­va te­ži li­be­ral­nom re­še­nju. Ne­ka dru­ga is­tra­ži­va­nja da­ju op­ti­mi­stič­ni­
ju sli­ku, pred­v i­đa­ju­ći 11, 29 i 11 dr­ža­va re­dom za ra­ni­je po­me­nu­ta re­še­nja.
Up. Co­nway & Bu­t ler, s. 662.

Primenjena etika.indd 57 11/9/2016 6:04:13 PM

 58 Primenjena etika

Po­ba­čaj je u Ne­mač­koj bio za­bra­njen za­hva­lju­ju­ći od­lu­ci

Dru­gog se­na­ta Sa­ve­znog ustav­nog su­da iz 1975. u od­no­su 6:2.40
Po­sle uje­di­nje­nja, Ne­mač­ka se su­o­či­la sa ti­me da je po­ba­čaj bio
za­bra­njen u jed­nom,41 a za­ko­nit u dru­gom de­lu42 ze­mlje, što je
re­zul­ti­ra­lo ti­me da je po­ba­čaj ra­zli­či­to tre­ti­ran ne sa­mo u dve
dr­ža­ve, ne­go i na dve stra­ne is­te uli­ce, npr. u Ber­li­nu.43 Da bi
re­šio ovu po­ce­pa­nost Sa­ve­zni ustav­ni sud je do­neo pri­vre­me­
no re­še­nje ma­ja 1993, ogla­ša­va­ju­ći po­ba­čaj „pro­tiv­nim za­ko­nu,
ali za šta se ne­će iz­ri­ca­ti ka­zne“ ako se oba­vlja u pr­vom tri­me­
stru trud­no­će, ako ga iz­vo­di kva­li­fi­ko­va­ni le­kar, i to naj­ma­nje
tri da­na po­sle kon­sul­ta­ci­ja, ko­je se oba­vlja­ju u au­to­ri­zo­va­noj
usta­no­vi. Sa for­mu­la­ci­jom „su­pro­tan za ­ko­nu“ – što je for­mu­
la­ci­ja ko­ja se če­sto ko­ri­sti u sud­skim i za­ko­no­dav­nim prak­sa­
ma u slu­ča­ju ko­ji se ti­če ne­znat­ne šte­te – Fe­de­ral­ni ustav­ni sud
je ja­sno po­ka­zao kon­ti­nu­i­tet sa ra­ni­jim „mo­de­lom in­di­ka­ci­je“,
pre­ma ko­me je po­ba­čaj bio za­bra­njen za­ko­nom, uz iz­ve­sne iz­
u­zet­ke. Že­na ko­joj je po­tre­ban po­ba­čaj se po­re­di sa „ne­znat­
nim pre­k r­ši­o­cem“, tj. sa lju­di­ma ko­ji pra­v i­la kr­še sa­mo ma ­lo,
ali osta­ju­ći iz­van do­me­na spro­vo­đe­nja prav­de. Okol­nost da je
Sa­ve­zni ustav­ni sud tre­ti­rao po­ba­čaj kao ne­ku vr­stu „pr­lja­ve

40 Pr­va za­kon­ska re­g u­la­ci­ja po­ba­ča­ja u Ne­mač­koj iz 1507. pred­v i­đa smrt­nu
ka­znu za slu­čaj po­ba­ča­ja. Pr­va op­šta ne­mač­ka ko­di­fi ­ka­ci­ja za­ko­na iz 1532.
pred­v i­đa tu is­tu ka­znu ne sa­mo za po­ba­čaj „ži­vog de­te­ta“ (Ari­sto­te­lo­v i kri­
te­ri­ju­mi su bi­li me­ro­dav­ni za odre­đi­va­nje smi­sla ’živ’), ne­go i za kon­tra­cep­
ci­ju. Član 218 je po pr­v i put pri­me­njen u Se­ver­noj ne­mač­koj ali­jan­si 1872, i
ka­zna za po­ba­čaj je iz­no­si­la pet go­di­na za­t vo­ra (nem. Zucht­ha­us). Od 1926.
po­ba­čaj je sa­mo pre­k r­šaj (nem. Ver­ge­hen), od 1943. za nje­ga se po­no­vo vra­
ća smrt­na ka­zna, a po­sle II Svet­skog ra­ta re­g u­la­ci­ja se vra­ća na re­še­nja ko­ja
su po­sto­ja­la pre 1933.
41 Odlu­kom Dru­gog se­na­ta 6:2 Sa­ve­znog ustav­nog su­da 1975. Sud se odlu­čio
da istak­ne ka­rak­ter „pra­va na ži­vot“ kao vred­no­sti za­jed­ni­ce, a ne kao ne­če­ga
što pri­pa­da fe­tu­su. Sud se vi­še tru­dio oko oba­ve­ze dr­ža­ve da pro­mo­vi­še jed­nu
jav­nu vred­nost, ne­go sa ne­k im pra­v i­ma ko­ja ima­ju vred­nost za po­je­din­ca.
42 U ne­ka­da­šnjoj NDR po­ba­čaj je bio za­kon­ski do­pu­šten od 9. mar­ta 1972.
43 Ne­mač­ki par­la­ment je 25. ju­na 1992. odlu­čio (sa 356 gla­so­va za, 283 pro­tiv
i 18 uz­dr­ža­nih) da je po­ba­čaj za­kon­ski do­zvo­ljen. Vla­da­ju­ća ko­a ­li­ci­ja CDU/
CSU je, me­đu­t im, na­ja­v i ­la po­k re­ta ­nje po­stup­k a pred Sa­ve­znim ustav ­nim
su­dom da bi ovaj odlu­ku Par­la­men­ta po­ni­štio kao ne­u­stav­nu.

Primenjena etika.indd 58 11/9/2016 6:04:13 PM

 U odbranu pobačaja 59

prak­se“ vi­di se ne sa­mo u toj, već i u od­lu­ci ko­jom se za­bra­nju­je

oba­vlja­nje po­ba­ča­ja u dr­žav­nim kli­ni­ka­ma, iz­u­zev u tzv. in­di­
ka­tiv­nim slu­ča­je­vi­ma.44 Dr­ža­va se ta­ko di­stan­ci­ra­la od prak­se
ko­ja je spor­na, a pri­vat­nim kli­ni­ka­ma je prak­tič­no na­re­đe­no
da oba­ve po­sao.
Dru­gi deo odlu­ke Sa­ve­znog ustav­nog su­da (kla­u­zu­la „bez ka­
zni“), ia­ko u sen­ci mo­ral­ne sra­mo­te ko­ja po­ti­če iz ana­lo­gi­je po­vu­
če­ne iz­me­đu že­ne i de­vi­jant­ne oso­be, na­go­ve­šta­va ko­rak pre­ma
po­re­đe­nju sa ra­ni­jim „in­di­ka­tiv­nim re­še­njem“. Po­sle 120 go­di­na
za­bra­ne, po­ba­čaj je da­nas u Ne­mač­koj do­stu­pan na za­htev.
Sa­ve­zni ustav­ni sud je oda­brao da istak­ne ka­rak­ter „pra­va
na ži­vot“, kao vred­no­sti za­jed­ni­ce, a ne ne­što što pri­pa­da fe­tu­su,
po­što bi­lo kom fe­tu­su tre­ba sa­mo je­dan, po­se­ban ži­vot. Fra­ze
kao što su „ljud­ski ži­vot“ ili „ne­ro­đe­ni ži­vot“ (nem. un­ge­bo­re­
nes Le­ben) pri­pa­da­ju če­sto po­na­vlja­nim fra­za­ma u Le­it­sät­ze.
U čla­nu 2 Le­it­sät­ze Sa­ve­zni ustav­ni sud po­ku­ša­va da iz­beg­ne
ja­ki ko­mu­ni­ta­ri­zam ti­me što ka­že: „Du­žnost za­šti­te ne­ro­đe­nog
ži­vo­ta od­no­si se na po­je­di­nač­ni ži­vot, a ne na ljud­ski ži­vot uop­
šte“.45 Pa ipak, ono što je re­če­no po­tvr­đu­je da se Sa­ve­zni ustav­ni
sud vi­še tru­dio oko oba­ve­ze dr­ža­ve da pro­mo­vi­še jav­nu vred­
nost, ne­go oko in­te­re­sa i pra­va po­je­di­na­ca. Gor­nji na­vod po­
tvr­đu­je da pr­vo zna­če­nje „ne­ro­đe­nog ži­vo­ta“ je­ste „ljud­ski ži­vot
uop­šte“, a ne „po­je­di­nač­ni ži­vot“. Šta­vi­še, re­al­na funk­ci­ja onog
što je re­če­no u na­vo­du ni­je da pro­mo­vi­še „in­di­vi­du­al­ni ži­vot“,
ne­go da odlu­ku Su­da snab­de sa jed­nim ra­zum­nim smi­slom:
fe­tu­si mo­gu bi­ti po­ba­ci­va­ni u in­di­v i­du­a l­nim slu­ča­je­v i­ma bez
bi­lo ka­k vog uti­ca­ja na „ljud­ski ži­vot uop­šte“. Čak ni zna­ča­jan
broj po­ba­ča­ja ne bi bio u sta­nju da po­dri­je „ljud­ski ži­vot u ce­
li­ni“. Us­put, da se li i ka­da ovo de­ša­va je­ste ve­o­ma ar­bi­trar­no.
Go­re na­ve­de­ni pri­stup je jed­no pro­ši­re­nje ono­ga što na­la­
zi­mo u ne­mač­kom Usta­v u (nem. Grund­ge­setz). „Sva­ko tre­ba

44 „Zum Sc­hutz un­ge­bo­re­nen Le­bens verp­flich­tet“. Le­it­sät­ze im Karl ­sru­her

Ab­tre­i­bung­sur­te­il, Süd­de­utsc­he Ze­i­tung, 29-32. maj 1993.
45 Up. is­to.

Primenjena etika.indd 59 11/9/2016 6:04:13 PM

 60 Primenjena etika

da ima pr­vo na slo­bo­dan ra­zvoj nje­go­ve lič­no­sti, uko­li­ko on ne

na­ru­ša­va pra­va dru­gih ili po­vre­đu­je ustav­ni po­re­dak ili mo­ral­
ni ko­deks“.46 Dok ame­rič­ka kon­cep­tu­a­li­za­ci­ja pri­vat­no­sti is­ti­če
slo­bo­du od raz­nih vr­sta ogra­ni­če­nja, ne­mač­ka ver­zi­ja pod­vla­či
da je slo­bo­da za ne­što, da je to slo­bo­da za ra­zvoj. Ovo odra­ža­va
kla­sič­nu ra­zli­ku iz­me­đu ne­ga­tiv­ne i po­zi­tiv­ne slo­bo­de. Sa­gla­
sno po­zi­tiv­noj slo­bo­di, ne­mač­ka ide­ja pri­vat­no­sti su­ge­ri­še ja­ku
dru­štve­nu di­men­zi­ju, po­što se „oso­ba“ ne mo­že u pot­pu­no­sti
ra­z vi­ti ako ne po­sto­ji od­go­va­ra­ju­ći „mo­ral­ni ko­deks“. Na­su­
prot to­me, ame­rič­ko re­še­nje pret­po­sta­vlja plu­ra­li­zam „mo­ral­
nih ko­dek­sa“ i oslo­ba­đa že­nu pri­ti­ska odre­đe­nog ko­dek­sa. Kao
po­sle­di­ca to­ga, ame­rič­ko re­še­nje sma­tra že­nu u pot­pu­no­sti od­
go­vor­nom za bi­lo šta što ona odlu­či u ve­zi sa trud­no­ćom, dok
ne­mač­ko re­še­nje osta­vlja pro­stor za zna­čaj­na ogra­ni­če­nja že­ni­
nog po­na­ša­nja, ako je to po­treb­no. Da li je ili ne ovo nu­žno – o
to­me odlu­ču­je dr­ža­va pu­tem dr­žav­nog pra­va, a ovo je pred­met
vi­so­kog ste­pe­na ar­bi­trar­no­sti.
Ro­nald Dvor­kin sma­tra da je „sim­pli­ci­stič­ki i opa­san“ kon­
trast u de­ba­ti o po­ba­ča­ju po­put ono­ga o „in­di­vi­du­al­nim pra­vi­
ma“ i „dru­štve­noj so­li­dar­no­sti“. (Dwor­k in 1993, s. 61) Me­đu­
tim, u ono­me što ka­že, kon­trast ni­je pre­te­ra­no iz­ra­žen, po­put
po­re­đe­nja sim­pa­ti­je za „dru­štve­nu so­li­dar­nost“ u evrop­skim
de­mo­k ra­ti­ja­ma i ne­če­ga po­put to­ga u „fa­ši­zmu i ko­mu­ni­zmu“
(Ibid, s. 61) – što je već po­t vr­đe­no. U evrop­skim ze­m lja­ma,
gde po­je­din­ci de­le mno­go za­jed­nič­ke isto­ri­je (tra­di­ci­ja, re­li­gi­
ja, obi­ča­ji i kul­tu­ra), za­kon če­sto pre­u­zi­ma ulo­gu pro­mo­ci­je tih
vred­no­sti. U lo­ši­jem slu­ča­ju ove vred­no­sti sa­svim is­ti­sku­ju one
li­be­ral­ne. Isti­na je da re­li­gi­o­zno ose­ća­nje me­đu Ame­ri­kan­ci­ma

46 Član 2.1. Ovo re­š e­nje po­k re­ć e je­d an broj pi­t a­nja. Pr­vo, ono u za­šti­t u
uz­i­ma „lič­nost“ a ne ukup­ni „ži­vot“. Dru­go, ono is­ti­če „ra­z voj oso­be“, a ne
is­po­ljava­nje lič­ne slo­bo­de. Tre­će, „ustav­ni po­re­dak“ i „mo­ral­ni ko­deks“ ni­
su ni­šta vi­še od pra­znih re­či. Na pri­mer, spa­lji­va­nje Je­v re­ja bi­lo je sa­svim u
skla­du sa „ustav­nim po­ret­kom“ pre ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. Što se ti­če „mo­ral­nog
ko­dek­sa“, tre­ba re­ći da u sva­kom dru­štvu ne po­sto­ji je­dan, već vi­še „mo­ral­
nih ko­dek­sa“. Ko­ji je onaj pra­v i?

Primenjena etika.indd 60 11/9/2016 6:04:13 PM

 U odbranu pobačaja 61

u ne­k im fe­de­ral­nim dr­ža­va­ma je­ste ja­če ne­go u evrop­skim ze­

mlja­ma, ali je pi­ta­nje da li su za­kon i „po­li­ti­ka pod ve­ćim uti­ca­
jem re­li­gi­o­znih sta­vo­va (u SAD)...ne­go što su to na­ci­o­nal­ne po­
li­ti­ke (evrop­skih) ze­ma­lja. U tom po­gle­du de­lo­vi Ame­ri­ke vi­še
li­če na Ir­sku ne­go što su slič­ni Bri­ta­ni­ji, Fran­cu­skoj, Ne­mač­koj
ili Ita­li­ji. Kao što sam re­kao, vi­še ame­rič­k ih dr­ža­va i te­ri­to­ri­ja
Gu­am, sve u na­di da ube­de Vr­hov­ni sud da iz­me­ni odlu­ku u
slu­ča­ju Roe v.Wa­de, usvo­ji­li su u no­v i­je vre­me vr­lo stro­ge za­
ko­ne pro­tiv po­ba­ča­ja – Gu­am ne do­pu­šta iz­u­ze­tak od za­bra­ne
po­ba­ča­ja čak ni u slu­ča­ju si­lo­va­nja – a mno­ge dru­ge dr­ža­ve bi
ra­do pro­i­zve­le ta­k ve za­ko­ne, ako se ta odlu­ka ika­da pro­me­ni“.
(Dwor­k in, s. 62) Ono što je re­če­no na kra­ju na­vo­da je isti­na.
Ipak, ne mo­že bi­ti isti­na da je ne­ko­li­ko ame­rič­kih dr­ža­va usvo­
ji­lo za ­ko­ne pro­tiv po­ba­ča­ja. Sve dok je pre­su­da u slu­ča­ju Roe
v. Wa­de na sna­zi, ni­jed­na fe­de­ral­na dr­ža­va, ka ­ko to po­ka­zu­je
i slu­čaj Ca­sey, ni­je ovla­šće­na da do­no­si re­gu­la­ci­ju ko­ja pro­tiv­
re­či Roe v. Wa­de. Šta­vi­še, po­što sa­ve­zna re­gu­la­ci­ja ne odra­ža­va
po­sto­je­ća re­li­gi­o­zna ose­ća­nja, za to je Roe v. Wa­de ilu­stra­ci­ja
vi­še, to po­dri­va Dvor­k i­no­vo uve­re­nje o to­me ko­li­ko su mno­go
pra­vo i po­li­ti­ka pod uti­ca­jem re­li­gi­je u SAD.
Ko­nač­no, Dvor­ki­nov na­por da po­ka­že da glav­ni trend u le­
gi­sla­ti­vi po­ba­ča­ja u evrop­skim ze­mlja­ma ni­je ja­ča­nje so­li­dar­no­
sti već pre­ba­ci­va­nje pra­va u nji­ho­vu in­ter­na­ci­o­nal­nu di­men­zi­ju
u Evrop­skoj uni­ji pro­sto pro­ma­šu­je po­en­tu, po­što se me­đu­na­
rod­na ho­mo­ge­nost pra­va mo­že po­sti­ći bi­lo duž li­ni­je so­li­dar­
no­sti ili in­d i­v i­du­a ­li­stič­kog pu­ta. Iz­g le­da da se Dvor­k in ta ­ko
sna­žno kre­će ka ko­mu­ni­ta­ri­zmu da ga to one­spo­so­blja­va da
vi­di ka­ko vi­še du­ha za­jed­ni­ce i „za­jed­ni­ce na­če­la“ ne­će ni­ka­da
re­zul­ti­ra­ti u vi­še lič­ne slo­bo­de, ne­go u su­prot­nom, tj. u ve­ćem
me­ša­nju u lič­nu slo­bo­du u ime ne­kog sve­tog du­ha.
U sa­žet­ku, ame­rič­ko re­še­nje pi­ta­nja po­ba­ča­ja je li­be­ral­ni­
je i per­mi­siv­ni­je u po­re­đe­nju sa ne­mač­k im re­še­njem. Roe v.
Wa­de i dru­ge fe­de­ral­ne re­g u­la­ci­je ote­lo­vlju­ju po­gled na dru­
štvo kao skup po­seb­nih i au­to­nom­nih po­je­di­na­ca, dok ne­mač­
ke odlu­ke iz 1975. i 1993. is­ti­ču ve­ze iz­me­đu že­ne, ži­vo­ta ko­ji se

Primenjena etika.indd 61 11/9/2016 6:04:13 PM

 62 Primenjena etika

ra­zvi­ja i ši­re za­jed­ni­ce.47 Za ­ko­ni ko­ji ogra­ni­ča­va­ju po­ba­čaj ne

ogra­ni­ča­va­ju sa­mo jed­no usko po­lje slo­bo­de že­ne: oni is­to ta­
ko po­dri­va­ju sek­su­al­nu i re­pro­duk­tiv­nu au­to­no­mi­ju že­ne. No
upr­kos ta ­k vim re­zul­ta­t i­ma, evrop­ske ze­m lje u nji­ho­voj le­g i­
sla­ti­vi po­ba­ča­ja uglav­nom sle­de ne­mač­ko re­še­nje. Sa­mo Bri­ta­
ni­ja, Ho­lan­di­ja i ne­ke skan­di­nav­ske ze­mlje hva­ta­ju eho jed­nog
li­be­ral­ni­jeg re­še­nja.

5. Je­dan mo­del

Ia­ko je iz­van mo­je na­me­re da pri­ka­žem je­dan mo­del za­

ko­na o po­ba­ča­ju, po­što je to po­sao prav­ni­ka i za­ko­no­da­va­ca,
pret­hod­no raz­ma­tra­nje nu­di pri­li­ku da se ome­đi po­lje ko­je je
slo­bod­no za li­be­ral­nu za­ko­no­dav­nu ak­tiv­nost.
Za­ko­no­dav­stvo ko­je se od­no­si na po­ba­čaj je pod­v rg­nu­to
jed­nom ko­nač­nom bro­ju ba­zič­nih iz­bo­ra. Op­šta za­bra­na po­
ba­ča­ja uz vr­lo ma­lo iz­u­ze­ta­ka je je­dan osnov­ni iz­bor, dok bi
za ­kon o ne­o­gra­ni­če­nom po­ba­ča­ju uz vr­lo ma­lo iz­u­ze­ta ­ka bio
dru­ga al­ter­na­ti­va. Da­lje op­ci­je na­sta­ju ti­me što se uve­ća­va broj
iz­u­ze­ta­ka na obe stra­ne. Ta­ko, na pri­mer, ne­ko ge­ne­ral­no pro­
hi­bi­tiv­no ali ši­ro­ko per­mi­siv­no sta­no­vi­šte pre­ma po­ba­ča­ju do­
la­zi re­la­tiv­no bli­zu do zna­čaj­no ogra­ni­če­nog ali ge­ne­ral­no do­
pu­šte­nog re­še­nja za po­ba­čaj. Dok su mo­ral­ni i za­kon­ski sta­tus
po­ba­ča­ja izlo­že­ni kom­pro­mi­si­ma, me­di­cin­ski sta­tus po­ba­ča­ja
iz­i­sku­je jed­no­zna­čan i ja­san od­go­vor. Em­bri­o­ni i fe­tu­si ne mo­
gu bi­ti „sa­mo ma­lo po­ba­če­ni“ ili „sko­ro pot­pu­no po­ba­če­ni“, na
na­čin na ko­ji ne­ko mo­že bi­ti ma­lo ili mno­go že­dan. Reč „po­
ba­ci­ti“ ni­je gra­du­el­na po­put ne­k ih dru­gih re­či. Po­ba­čaj je pre­
vre­me­ni pre­k id trud­no­će,48 i on mo­men­tal­no za­u­st ­vlja ra­zvoj

47 Glen­don (1987) za­stu­pa slič­no mi­šlje­nje ovom, dok se Dvor­k in (s. 60-67)
s ovim mi­šlje­njem ne sla­že.
48 Ka­da se do­go­di pri­rod­no ili spon­ta­no ovaj pro­ces se obič­no na­zi­va spon­
ta­ni po­ba­čaj.

Primenjena etika.indd 62 11/9/2016 6:04:13 PM

 U odbranu pobačaja 63

fe­tu­sa. Ne­ma po­tre­be po­mi­nja­ti da u slič­nim si­tu­a­ci­ja­ma, po­ba­

čaj ne tre­ba da bu­de po­ne­kad do­zvo­ljen, a po­ne­kad za­bra­njen.
Ako se za­ko­no­dav­stvo o po­ba­ča­ju uz­me kao jav­no do­bro
po­sto­je dve vr­ste tra­žnje za njim. Na­zo­vi­mo ih spo­lja­šnja i unu­
tra­šnja (pri­vat­na) tra­žnja. Spo­lja­šnja tra­žnja re­flek­tu­je pre­fe­ren­
ci­je svih bi­ra­ča u ve­zi po­ba­ča­ja. Ona za­pra­vo odra­ža­va ka­ko
bi­ra­či opa­ža­ju mo­ral­ne i ma­te­ri­jal­ne tro­ško­ve ko­ji re­zul­ti­ra­ju
iz re­gu­la­ci­je po­ba­ča­ja. In­ter­na (pri­vat­na) tra­žnja re­flek­tu­je pre­
fe­ren­ci­ju svih že­na u ne­koj po­pu­la­ci­ji, ko­je su u ži­vot­nom do­bu
ka­da mo­gu da ro­de de­cu.49 Sud­bi­na tra­žnje u ne­kom dru­štvu
uka­zu­je na tip re­ži­ma ko­ji je u pi­ta­nju.
Ne­k i au­to­ri sma­tra­ju da po­sto­ja­nje ne­kog ne­li­be­ral­nog re­
ži­ma per se ne po­vla­či ili­be­ral­nu re­gu­la­ci­ju po­ba­ča­ja. Oni ovo
uve­re­nje ilu­stru­ju pri­me­ri­ma „li­be­ral­ne“ re­gu­la­ci­je po­ba­ča­ja u
ze­mlja­ma po­put Ki­ne i ne­k im biv­šim ko­mu­ni­stič­k im ze­mlja­
ma kao što su Polj­ska, NDR ili Ju­go­sla­vi­ja. Oni ko­ji ar­gu­men­
tu­ju na taj na­čin su sa­mo de­li­mič­no u pra­v u. Ia­ko je isti­na da
je po­ba­čaj bio do­stu­pan u tim re­ži­mi­ma, to ni­je bi­lo li­be­ral­no
re­še­nje, po­što ono ni­je bi­lo deo ši­reg li­be­ral­nog ure­đe­nja i ni­je
bi­lo po­dr­ža­no li­be­ral­nim ra­zlo­zi­ma. Po­ba­čaj je bio do­zvo­ljen
kao me­tod kon­t ro­le kre­ta­nja po­pu­la­ci­je, i to je bio slu­č aj ili
zbog pre­na­se­lje­no­sti ili zbog po­manj­ka­nja rad­nih me­sta i re­
sur­sa so­ci­jal­ne po­li­ti­ke. Po­što za­kon o po­ba­ča­ju ni­je bio iz­raz
tra­žnje onih ko­jih se to naj­vi­še ti­če, već je­dan od in­stru­me­na­ta
ne­de­mo­krat­skih i ne­li­be­ral­nih po­li­ti­ka da bi se ti­me re­ši­li ne­k i
dru­gi pro­ble­mi, to re­še­nje se u naj­bo­ljem slu­ča­ju mo­že sma­tra­ti
na­met­nu­tim li­be­ral­nim re­še­njem.50
U di­rekt­noj de­mo­k ra­t i­ji spo­lja­šnja tra­žnja ima pred­nost
nad unu­tra­šnjom, po­što je broj svih gla­sa­ča ve­ći od bro­ja že­na

49 Uo­bi­ča­je­no se sma­tra da je to iz­me­đu 14 i 49 go­di­na sta­ro­sti.

50 Kao ta­k vo, ko­mu­ni­stič­ko re­še­nje te­ško mo­že do­pri­ne­ti bo­ljem ra­zu­me­
va­nju sta­tu­sa po­ba­ča­ja u stvar­no li­be­ral­nom re­ži­mu, kao što se to po­ne­kad
oče­ku­je. Up. Da­v is, II s. 733-4.

Primenjena etika.indd 63 11/9/2016 6:04:13 PM

 64 Primenjena etika

ko­je su u trud­no­ći.51 Le­gi­sla­ti­va po­ba­ča­ja u ta­k vim re­ži­mi­ma

je funk­ci­ja spo­lja­šnje tra­žnje.
Za ra­zli­ku od to­ga, ve­za iz­me­đu bi­ra­ča i nji­ho­vih po­li­tič­kih
i za­ko­no­dav­nih vla­sti je oset­no sla­bi­ja u pred­stav­nič­koj de­mo­
kra­ti­ji. Upr­kos toj či­nje­ni­ci, čak i vla­sti u li­be­ral­noj pred­stav­
nič­koj de­mo­k ra­ti­ji je­su ose­t lji­ve na pre­fe­ren­ci­je bi­ra­ča, po­što
su sve­sne da mo­g u bi­t i ka­žnje­ne u naj­ma­nju ru­ku na na­red­
nim iz­bo­ri­ma.
Ia ­ko u od­me­ra­va­nju te­ži­ne iz­me­đu za­bra­ne i do­pu­šta­nja
po­ba­ča­ja ima če­ti­ri op­ci­je, po­što di­rekt­na i spolj­na tra­žnja mo­
že bi­ti li­be­ral­na i ne­li­be­ral­na, jed­na od op­ci­ja za­slu­žu­je po­seb­
nu pa­žnju: to je ka­da se di­rekt­na li­be­ral­na tra­žnja su­o­ča­va sa
ili­be­ral­nom ek­ster­nom tra­žnjom. Ka­da su obe vr­ste tra­žnje
uni­form­no bi­lo li­be­ral­ne bi­lo ne­li­be­ral­ne, ne­ma su­ko­ba me­
đu nji­ma i ta­ko ne­ma šta da se od­me­ra­va pre­ma te­ži­ni. Kraj­nje
je ne­ve­ro­vat­no da bi di­rekt­na tra­žnja bi­la ne­li­be­ral­na u ne­koj
li­be­ral­noj po­pu­la­ci­ji, što je slu­čaj li­be­ral­ne spo­lja­šnje tra­žnje.
Raz­ma­tra­ju­ći naj­in­te­re­sant­ni­ji slu­čaj, gde se li­be­ral­na di­
rekt­na tra­žnja su­o­ča­va sa ne­li­be­ral­nom spo­lja­šnjom tra­žnjom,
pret­po­sta­vi­mo da se obe vr­ste tra­žnje sa­sto­je i od pro-li­fe i od
pro-cho­i­ce lju­di, kao što je i obič­no slu­čaj. Uz­mi­mo pr­vo di­rekt­
nu tra­žnju. Ako bi po­ba­čaj bio za­bra­njen, ovo bi za­do­vo­lji­lo
pro-li­fe tra­žnju, dok bi deo pro-cho­i­ce bio ne­za­do­vo­ljan. Ako bi
po­ba­čaj bio do­zvo­ljen, on­da bi i pro cho­i­ce i pro-li­fe po­je­din­ci
bi­li u sta­nju da ra­de ono što že­le. Ima­ju­ći u vi­du sa­mo di­rekt­nu
tra­žnju oči­to je bo­lje do­zvo­li­ti po­ba­čaj. „Ni­šta u pri­stu­pu Su­da
ne tre­ba da po­v re­di oso­be ko­je se pro­ti­ve po­ba­ča­ju iz ra­zlo­ga
ve­za­nih za re­li­gi­o­zna ili lič­na uve­re­nja. Oni mo­gu čvr­sto kao i
ra­ni­je da sto­je na tim na­če­li­ma, pod pret­po­stav­kom da ne te­že
da ogra­ni­če slo­bo­du onih ko­ji ima­ju su­pro­tan po­gled.“52

51 Gla­sač­k i po­ten­ci­jal ovih že­na je uma­njen či­nje­ni­com da su ne­ke od njih

mla­de ti­nej­d žer­ke ko­je ne­ma­ju pra­vo gla­sa.
52 Ured­nič­k i ko­men­tar u The New York Ti­mes, 23. ja­nu­a r 1973, ko­jim se
po­zdra­vlja odlu­ka o po­ba­ča­ju Vr­hov­nog su­da u slu­ča­ju Roe v Wa­de.

Primenjena etika.indd 64 11/9/2016 6:04:13 PM

 U odbranu pobačaja 65

U po­re­đe­nju sa tim slu­čaj spo­lja­šnje tra­žnje je ne­što kom­

pli­ko­va­ni­ji. Pret­po­sta­vlja­ju­ći da on in­kor­po­ri­ra i pro-li­fe i pro-
cho­i­ce оso­be, šta god da se ura­di po­vre­đu­je ose­ća­nja ne­kih lju­di.
Za­bra­na po­ba­ča­ja bi po­v re­di­la li­be­ral­na ose­ća­nja, a do­pu­šta­
nje po­ba­ča­ja bi po­vre­di­lo ose­ća­nja oso­ba ko­ji su pro-li­fe. Ako
za­hte­vi di­rekt­ne tra­žnje ima­ju ve­ću te­ži­nu od onih spo­lja­šnje
tra­žnje, i ako li­be­ral­no re­še­nje pi­ta­nja po­ba­ča­ja bo­lje od­go­va­ra
za­hte­vi­ma di­rekt­ne tra­žnje ne­go su­prot­na stra­na, on­da bi tre­
ba­lo za­kon­ski do­zvo­li­ti po­ba­čaj. Ovo je ra­zlog zbog če­ga je u
op­štem smi­slu ne­re­strik­ti­van, a u de­ta­lju ši­ro­ko do­pu­stiv za­kon
o po­ba­ča­ju za­pra­vo op­ti­mal­no re­še­nje za ne­k i li­be­ral­ni re­žim.
U odlu­či­va­nju za ovo re­še­nje ni­je bez va­žno­sti što pro­t iv­ni­
ci po­ba­ča­ja ne ras­po­la­žu od­go­va­ra­ju­ćim ra­zlo­zi­ma ko­ji­ma bi
mo­gli uz­vra­ti­ti: le­gi­sla­ti­va ni­je ovla­šće­na da do­no­si re­gu­la­ci­ju
sa­mo da bi iza­šla u su­sret ira­ci­o­nal­nim ili čak glu­pim53 za­hte­
vi­ma tra­žnje.
Vred­no je pa­žnje da sko­ro ni­jed­na ze­mlja u Evro­pi, uz iz­
u­ze­tak Ho­lan­di­je, ni­je oti­šla ta­ko da­le­ko kao SAD, do­pu­šta­ju­
ći po­ba­čaj na obi­čan za­htev. Evrop­ski za­ko­no­dav­ci tra­že ne­ku
rav­no­te­žu iz­me­đu slo­bo­de že­ne na jed­noj stra­ni i bri­ge za fe­tus
na dru­goj stra­ni i to u okvi­ru ko­ji je uži od onog u SAD. Oni is­
ti­ču sa­o­se­ća­nje za trud­ni­cu u vr­lo ra­nom sta­di­ju­mu trud­no­će,
a bri­g u za ži­vot fe­tu­sa ka ­ko trud­no­ća od­mi­če. Zna­ča­jan broj
evrop­skih ze­ma­lja iz­u­zi­ma po­ba­čaj od ka­zni to­kom pr­vog tri­
me­stra trud­no­će. Evrop­ski za­ko­no­dav­ci su mno­go re­strik­tiv­
ni­ji od ame­rič­k ih i u dru­gom tri­me­stru trud­no­će, što se vi­di
iz okol­no­sti da su iz­u­ze­ci strikt­no ogra­ni­če­ni i da se pa­žlji­vo
nad­gle­da­ju. Čak su i me­sta gde se po­ba­čaj oba­vlja re­g u­li­sa­na
da bi se spre­čio na­sta­nak in­du­stri­je pro­fi­ta.
U stva­r i­ma po­put po­ba­č a­ja, gde su lju­d i vr­lo ne­si­g ur­
ni o to­me šta je „pra­v i“ pri­stup, i gde se fak­t ič­k a sli­k a me­
nja sa bio­lo­škim i teh­nič­k im ot­k ri­ći­ma, pro­ces za­ko­no­dav­nog

53 O nor­ma­tiv­nom ogra­ni­če­nju ve­ćin­skog pra­v i­la vi­di u Pro­ko­pi­je­v ić 1990,

s. 176 i d.

Primenjena etika.indd 65 11/9/2016 6:04:13 PM

 66 Primenjena etika

pregovara­nja mo­že bi­ti vr­lo ne­sta­bi­lan. Lju­di oče­ku­ju da pro­

fi­ti­ra­ju te­sti­ra­ju­ći ra­zli­či­te pri­stu­pe i kro­je­ći ih pre­ma lo­kal­nim
pri­li­ka­ma. U na­če­lu ne­ma ni­čeg lo­šeg u to­me što se di­ja ­log o
po­ba­ča­ju od­vi­ja, pod pret­po­stav­kom da se po­štu­ju i sa li­be­ral­
nog gle­di­šta vred­nu­ju či­nje­ni­ce.
Po­što mo­ral­ni sta­tus fe­tu­sa ne na­me­će ogra­ni­če­nja za ­ko­
no­dav­stvu to­kom pr­vog tri­me­stra trud­no­će, ka­že li­be­ral­ni pri­
stup, po­ba­ča­ji u tom pe­ri­o­du tre­ba da za­vi­se sa­mo od vo­lje že­ne
u pi­ta­nju. Dru­gim re­či­ma, kao či­sto pri­vat­na stvar, po­ba­čaj se
sma­tra slo­bod­nim od me­ša­nja sa stra­ne, bi­lo da je reč o že­ni­
nom part­ne­ru, ne­kom pri­vat­nom udru­že­nju ili ne­koj dr­žav­noj
agen­ci­ji. Pri­vat­nost je ov­de ne­ka vr­sta su­ve­re­no­sti nad odre­đe­
nim do­me­nom.
Li­be­ral­no re­še­nje iz­i­sku­je sle­de­će:
a) Do­pu­šta­nje po­ba­ča­ja na za­htev do tač­ke gde me­di­cin­ska
opa­snost po­ba­ča­ja ili mo­ral­ni iza­zov fe­tu­sa ne mo­ra­ju da
se uz­mu u ob­zir – obič­no 12. do 13. ne­de­lja trud­no­će.
b) Po­sle tog pe­ri­o­da po­treb­ni su ozbilj­ni ra­zlo­zi i odlu­ka ne bi
bi­la sa­mo na že­ni, ia­ko njen glas i da­lje tre­ba da ima naj­ve­
ću te­ži­nu. Po­ba­čaj ko­ji se iz­vo­di ra­di spa­sa­va­nja ži­vo­ta ili
zdra­vlja že­ne ili po­ba­ča­ji ko­ji­ma se spre­ča­va ra­đa­nje ozbilj­
no hen­di­ke­pi­ra­nog de­te­ta tre­ba da bu­du do­pu­šte­ni ne sa­mo
u dru­gom već i u tre­ćem tri­me­stru trud­no­će.
c) Pret­hod­no mo­že da se po­nu­di sa­ve­to­dav­ni pro­ces na do­
bro­volj­noj osno­vi, naj­ma­nje 24 ča­sa pre po­ba­ča­ja. On tre­ba
da osi­gu­ra in­for­ma­ci­ju o po­ba­ča­ju, uklju­ču­ju­ći opis al­ter­
na­t i­ve po­ba­ča­ju, i da se tom pri­li­kom pro­ve­ri sa­g la­snost
pa­ci­jent­k i­nje za po­ba­čaj.
d) Sve po­ba­ča­je mo­ra da oba­vlja me­di­cin­ski tre­ni­ran per­so­nal
i da se be­le­že ano­nim­no sa­mo za sta­ti­stič­ke i me­di­cin­ske
svr­he.
e) Prem­da se in­ter­es dr­ž a­ve od­no­si na po­sled­nji tri­me­star
trud­no­će, že­na ni­je pot­pu­no slo­bod­na da pre­ki­ne trud­noću
kad god to po­že­li ni u dru­gom tri­me­stru. Tre­ba da se uva­ži
ono što je ra­ni­je re­če­no o to­me.

Primenjena etika.indd 66 11/9/2016 6:04:13 PM

 U odbranu pobačaja 67

f) Po­ba­čaj je slo­bod­no do­stu­pan za sve že­ne ko­je ga že­le, ako

su za­do­vo­lje­ni uslo­vi a), b), c), d) i e).
g) Po­sto­ji sa­ve­to­dav­ni pro­ces za sve že­ne ko­ji se od­no­si na iz­
be­ga­va­nje bu­du­ćih ne­že­lje­nih trud­no­ća.
Li­be­ral­no re­še­nje ka­rak­te­ri­še odlu­ču­ju­ća ulo­ga oso­be ko­ja
je u pi­ta­nju, tj. že­ne, kao i vr­lo ogra­ni­če­na ulo­ga svih dru­gih,
uklju­ču­ju­ći nje­nog part­ne­ra, jav­nost i dr­žav­ne agen­ci­je. Ono
je po­želj­no zbog od­su­stva kva­zi-ogra­ni­če­nja po­na­ša­nja že­ne u
obli­ku kom­pli­ko­va­nog pro­ce­sa sa­ve­to­va­nja, uslo­va „mo­ral­nog
ko­dek­sa“ i dis­kre­ci­o­ne mo­ći su­do­va. Ko­nač­no, dr­ža­va mo­ra da
osi­gu­ra slo­bod­no is­po­lja­va­nje ak­tiv­no­sti po­je­di­na­ca i usta­no­va
u pi­ta­nju, ko­ji su po­ve­za­ni sa po­ba­ča­jem. Po­što ne po­sto­je kon­
klu­ziv­ni ra­zlo­zi za za­bra­nu po­ba­ča­ja, sa­mo se mo­že­mo na­da­ti
da će li­be­ral­no re­še­nje po­ba­ča­ja po­sta­ja­ti sve po­pu­lar­ni­je me­đu
za­ko­no­dav­ci­ma i po­je­din­ci­ma.

Primenjena etika.indd 67 11/9/2016 6:04:13 PM

 68 Primenjena etika

Li­te­ra­tu­ra (ko­ri­šće­na i na­vo­đe­na)

An­nas, G. J. (1989) A french Ho­mun­cu­lus in a Ten­nes­see Co­urt,

Ha­stings Cen­ter Re­port, 19, 6.
Ari­sto­tle (1962) Po­li­tics, Lon­don: W. He­i­ne­mann, Cam­brid­ge/
Mass.: Har­vard UP.
Ari­sto­tle (1966) Hi­sto­ria ani­ma­li­um, Lon­don: W. He­i­ne­mann,
Cam­brid­ge/Mass.: Har­vard UP.
Ari­sto­tle (1969) On so­ul, Lon­don: W. He­i­ne­mann, Cam­brid­ge/
Mass.: Har­vard UP.
Ma­i­er, K. (1981) When do­es the Right to Li­fe be­gin?, u: Pen­nock,
J. R & Chap­man, J. W. (Eds)(1981) Hu­man rights. No­mos
XXI­II, N.York & Lon­don: New York UP.
Ba­i rd, R. M. & Ro­sen­ba­u m, S. E. (Eds)(1990) The et­hics of
abor­ti­on, Am­herst: Pro­met­he­us Bo­oks.
Ba­yles, M. D. & Hen­ley, K. (Eds)(1988) Right con­duct. The­o­ri­
es and ap­pli­ca­ti­ons, 2nd edi­ti­on, N. York: Ran­dom Ho­u­se.
Bec­ker, L. (1974-5) Hu­man Be­ing: The Bo­un­da­ri­es of the Con­
cept, Phi­lo­sop­hy & Pu­blic Af­fa­irs, 4.
Bec­kwith, F. J. (1992) Per­so­nal bo­di­ly Rights, Abor­ti­on, and un­
plug­ging the Vi­o­li­nist, In­ter­na­ti­o­nal Phi­lo­sop­hi­cal Qu­ar­
ter­ly 32, 1.
Birn­bac­her, D. (1992) The­sen zur Et­hik und Recht­set­hik der Ab­
tre­i­bung, WMW 9, 2-3.
Bo­er, W. De (1979) Pri­va­te mo­ra­li­ty in Gre­e­ce and Ro­me, Le­
i­den: E. J. Brill.
Bo­le, T. J. III (1990) Zygo­tes, so­uls, sub­stan­ces, and per­sons, The
Jo­ur­nal of Me­di­ci­ne and Phi­lo­sop­hy 15.
Bon­de­son, W. B. & En­gel­hardt, Jr. H. T. et al. (Eds)(1983) Abor­
ti­on and the sta­tus of fe­tus, Dor­drecht: D. Re­i­del.
Bro­dy, B. A. & En­gel­hardt, Jr. H. T (Eds)(1987) Bio­et­hics. Re­a­
dings and ca­ses, En­gle­wo­od Cliffs, N.J.: Pren­ti­ce Hall.
Cal­la­han, D. (1981) Abor­ti­on: so­me et­hi­cal is­su­es, u: Shan­non
(Ed)(1981).

Primenjena etika.indd 68 11/9/2016 6:04:13 PM

 U odbranu pobačaja 69

Chan­ge­u x, J. P. (1986) Ne­u­ron­ski čo­vek, Beo­grad: No­lit.

Da­vis, N. A. (1993) The Abor­ti­on De­ba­te: The Se­arch for Com­
mon Gro­und, Part I: Et­hics, 103, 516-539. Part II: Et­hics,
103, s. 731-778.
Der Spi­e­gel (1990) Die sind ti­e­risch hin­term Mond, br. 20, s.
70-92.
De­vi­ne, P. (1978) The Et­hics of Ho­mi­ci­de, It­ha­ca: Cor­nell UP.
Do­na­gan, A. (1988) A Na­tu­ral Law Ac­co­unt of the Mo­ral Sta­tus
of Fe­tus, u: Ba­yles & Hen­ley (Eds).
Dwor­k in, R. (1993) Li­fe’s Do­mi­ni­on. An Ar­g u­ment abo­ut
Abor­ti­on and Eut­ha­na­sia, Lon­don: Har­per Col­lins Pu­
blis­hers.
En­gel­hardt, Jr. H. T. (1974) The On­to­lo­gy of Abor­ti­on, Et­hics,
84, 3.
Fe­i n­berg, J. (Ed)(1973) The Pro­blem of Abor ­ti­on, Bel­mont:
Wad­sworth.
Fe­in­berg, J. (Ed)(1984) The Pro­blem of Abor­ti­on. Se­cond Edi­
ti­on, Bel­mont: Wad­sworth.
Glen­don, M. A. (1987) Abor­ti­on and Di­vor­ce in the We­stern
Law, Cam­brid­ge: Har­vard UP.
Gre­en, M. B. & Wi­k ler, D. (1980) Bra­in De­ath and Per­so­nal
Iden­ti­ty, Phi­lo­sop­hy & Pu­blic Af­fa­irs, 9, 2.
Grob­ste­i n, C. (1985) The Ear­ly De­ve­lop­ment of Hu­man Em­
bryos, Jo­ur­nal of Me­di­ci­ne and Phi­lo­sop­hy, 10, s. 213-236.
Ha­re, R. M. (1988) A Kan­ti­an Ap­pro­ach to Abor­ti­on, in: Ba­yles
& Hen­ley (Eds).
Hol­land, A. (1990) A Fort­night of my Li­fe is Mis­sing, Jo­ur­nal of
Ap­pli­ed Phi­lo­sop­hy, 7, 1.
Hol­land, A. (1984) Hu­man Pro­cre­a­ti­on. Et­hi­cal Aspects of
the new Tech­ni­qu­es, Oxford: Oxford UP.
Hol­land, A. (1986) Hu­man Em­bryo Re­se­arch: Yes or No?, Lon­
don & N. York: Ta­vi­stock.
Hamp­hrey, T. (1978) Func­ti­on of the Ner­vo­us System du­ring Pre­
na­tal Li­fe, u: Sta­re, U. (Ed) Pre­na­tal Psyc­ho­lo­g y, N. York:
Ple­num.

Primenjena etika.indd 69 11/9/2016 6:04:13 PM

 70 Primenjena etika

Hamps­hi­re, S. (1989) In­no­cen­ce and Expe­ri­en­ce, Lon­don: Pen­

gu­in.
Ka­plan, D. A. i dr. (1991) Abor­ti­on: Just Say No Advi­ce, Ne­
wswe­ek, 3. jun, s. 34.
Le­ber, G. (1989) We Must Re­scue Them, Ha­sting Cen­ter Re­
port, 19, 6.
Loc­ke, J. (1975) An Es­say Con­cer­ning Hu­man Un­der­stan­ding,
Oxford: Cla­ren­don.
Lo­e­w y, E. H. (1990) Te­xt­bo­ok on Me­di­cal Et­hics, N. York &
Lon­don: Ple­num.
Loc­k wo­od, M. (1985) When do­es a Li­fe be­gin?, u: Loc­k wo­od,
M. (Ed) Mo­ral Di­lem­mas in Mo­dern Me­di­ci­ne, Oxford:
Oxford UP.
Ma­rqu­is, D. V. (1989) Why Abor­ti­on is im­mo­ral?, The Jo­ur­nal
of Phi­lo­sop­hy, 87, 5.
Mel­la­en­der, G. (1989) Abor­ti­on: The Right to an Ar­gu­ment, Ha­
stings Cen­ter Re­port, 19, 6.
Nor­cross, A. (1990) Kil­ling, Abor­ti­on, and Con­tra­cep­ti­on, The
Jo­ur­nal of Phi­lo­sop­hy, 87, 5.
Par­fit, D. (1984) Re­a­sons and Per­sons, Oxford: Cla­ren­don.
Per­r y, J. (Ed)(1975) Per­so­nal Iden­ti­ty, Ber­ke­ley: Uni­ver­si­t y of
Ca­li­for­nia Press.
Pro­ko­pi­je­vić, M. (1990) Sur­ro­ga­te Mot­her­ho­od, Jo­ur­nal of Ap­
pli­ed Phi­lo­sop­hy, 7, 2.
Re­gan, T. (Ed)(1986) Mat­ters of Li­fe and De­ath, N. York: Ran­
dom Ho­u­se.
Roe et al. v.Wa­de, U.S. Su­pre­me Co­urt (1973) di­strict At­tor­ney
of Dal­las Co­un­t y, U. S. Re­ports 410, s. 113-178. Odlu­če­no
22. ja­nu­a­ra 1973.
Shan­non, T. A. (Ed)(1981) Re­vi­sed Bio­et­hics, Ram­sey, N.J.: Pa­
u­list Press.
Sin­ger, P. (1979) Prac­ti­cal et­hics, Cam­brid­ge: Cam­brid­ge UP.
Sin­ger, P. (1979) The Use of Fo­e­tu­ses and Fo­e­tal Ma­te­ri­al for
Re­se­arch, Lon­don: HM­SO.

Primenjena etika.indd 70 11/9/2016 6:04:13 PM

 U odbranu pobačaja 71

Thom­son, J. J. (1971) A De­fen­se of Abor­ti­on, Phi­lo­sop­hy & Pu­

blic Af­fa­irs, 1.
To­o­ley, M. (1972) Abor­ti­on and In­fa­ti­ci­de, Phi­lo­sop­hy & Pu­
blic Af­fa­irs, 2.
To­o­ley, M. (1972) Abor­ti­on and In­fa­ti­ci­de, Oxford: Cla­ren­don.
Tri­be, L. H. (1990) Abor­ti­on. The Cash of Ab­so­lu­tes, N. York,
Lon­don: W. W. Nor­ton & Co.
War­ren, M. A. (1973) On the Mo­ral and Le­gal Sta­tus of Abor­
ti­on, The Mo­nist, 57.
Wert­he­i­mer, R. (1971) Un­der­stan­ding the Abor­ti­on Ar­gu­ment,
Phi­lo­sop­hy & Pu­blic Af­fa­irs, 1.

Primenjena etika.indd 71 11/9/2016 6:04:14 PM

Primenjena etika.indd 72 11/9/2016 6:04:14 PM
 AIDS: NE­KI MO­RAL­NI I ZA­KON­SKI ASPEK­TI

„Od uti­ca­ja ili ko­ri­sti pro­tiv ove bo­le­sti ni­su bi­li ni­ka­kvi sa­ve­ti
Le­ka­ra, ni­ti moć me­di­ci­ne. (...) Sko­ro sva­ko bi umi­rao u
okvi­ru od tri da­na po­sle po­ja­ve opi­sa­nih zna­ko­va bo­le­sti. (...)
pre­ži­ve­li su bi­li pri­mo­ra­ni da pri­hva­te obli­ke po­na­ša­nja
ko­ji su bi­li su­prot­ni ra­ni­jim gra­đan­skim obi­ča­ji­ma. (...)
I dan i noć lju­di su umi­ra­li na uli­ca­ma“.
Bo­ka­čo, De­ka­me­ron.

Ako se ostva­re re­a­li­stič­ne pro­gno­ze struč­nja­ka, i ako kroz

ne­ko­li­ko go­di­na bu­de oko 100 mi­li­o­na lju­di u sve­tu ko­ji su in­fi­
ci­ra­ni vi­ru­som HIV, a oko 10 mi­li­o­na onih kod ko­jih se bo­lest1
već po­ja­vi­la, on­da će hro­ni­ča­ri na­šeg vre­me­na po­tom­stvu osta­
vi­ti stra­šne opi­se po­put onih sa po­čet­ka Bo­ka­čo­vog De­ka­me­
ro­na, ko­ji su go­re na­ve­de­ni, a ko­ji opi­su­ju da­nak ko­ji je uze­la
epi­de­mi­ja ku­ge u nje­go­voj rod­noj Fi­ren­ci.2 Epi­de­mi­o­lo­ški ra­
zvoj AIDS3 uka­zu­je da bi epi­de­mi­ja mo­gla da do­bi­je raz­me­re
ku­ge iz pe­ri­o­da 1332-1352, ka­da je ne­sta­la tre­ći­na po­pu­la­ci­je
na pro­sto­ru iz­me­đu In­di­je i Islan­da.4

1 S. F. Sil­ver­man, Pre­sent Sta­te in AIDS Re­se­arch in USA and Eu­ro­pe, rad na

II Ju­go­slo­ven­skoj kon­fe­ren­ci­ji o AIDS, Beo­grad, 14. de­cem­bar 1989.
2 Pro­ce­nju­je se da je ta­da sa­mo u Fi­ren­ci od ku­ge umr­lo 50.000 od ukup­no
oko 90.000 sta­nov­ni­ka. Up. Borst 1986, s. 116-7.
3 Pre­ma ne­k im pro­ce­na ­ma o ši­re­nju AIDS, bo­lest će ubi­t i 4% po­pu ­la­ci­je
ne­k ih „opa­snih“ gra­do­va, kao što je San Fran­ci­sko. Up. Na­tu­re, 341, s. 566.
4 Od 1/8 do 1/2 u raz­nim obla­sti­ma, a oko 1/3 u pro­se­ku. Up. Borst, 1986,
s. 118.

Primenjena etika.indd 73 11/9/2016 6:04:14 PM

 74 Primenjena etika

AIDS, po ne­k im mi­šlje­nji­ma, do­ti­če sve sfe­re ljud­skog ži­

vo­ta i, kao što je Bo­ka­čo re­kao o ku­gi, on iz­i­sku­je ili iz­nu­đu­je
pro­me­nu na­vi­ka, po­k re­ću­ći ozbilj­ne mo­ral­ne i za­kon­ske di­le­
me. Ka­ko iz­be­ći mo­gu­će ri­zi­ke, ako je u ne­kim ur­ba­nim po­pu­
la­ci­ja­ma Za­pad­ne Evro­pe i Se­ver­ne Ame­ri­ke in­fi­ci­ran je­dan u
sva­k ih 12 po­je­di­na­ca u uz­ra­stu iz­me­đu 20 i 50 go­di­na? Po­sto­ji
li na­čin da se po­mi­re dva in­te­re­sa: jav­ni, da se mi­ni­mi­zu­je ši­
re­nje bo­le­sti, i in­di­vi­du­al­ni, da se za­šti­te pra­va onih ko­ji ima­ju
vi­rus? Da li se jav­ni in­ter­es mo­že oču­va­ti ako se ne upo­tre­be bar
ne­ke me­re za­bra­ne? Da li po­sto­ji smi­sao u oču­va­nju lič­nih in­te­
re­sa, ako bi to zna­či­lo pu­sti­ti epi­de­mi­ju da se spon­ta­no ra­zvi­ja?

1. Op­šte pro­hi­bi­tiv­no sta­no­vi­šte

Li­be­ral­ni pi­sci sma­tra­ju da ljud­ska pra­va i slo­bo­de u na­če­lu

i po­ten­ci­jal­no jed­na­ko pri­pa­da­ju svim lju­di­ma kao po­je­din­ci­
ma, i da se ona ne sme­ju ogra­ni­ča­va­ti iz bi­lo kog ra­zlo­ga, iz­u­zev
ra­di za­šti­te ljud­skog ži­vo­ta, tj. u vre­me spo­lja­šnjeg na­pa­da ili
epi­de­mi­je ili u ime nji­ho­ve za­šti­te i ši­re­nja, ali i on­da u pre­ci­zno
de­fi­ni­sa­nom obli­ku, vr­lo ogra­ni­če­no po obi­mu, i vre­men­ski
ogra­ni­če­no. Što se dru­gih stva­ri ti­če, sma­tra se da se slo­bo­de
i pra­va ne sme­ju ogra­ni­ča­va­ti ili uki­da­ti da bi se po­sti­gli ne­k i
ma­te­ri­jal­ni ili dru­štve­ni ci­lje­vi.
Ne­ki pa­nič­ni gla­so­vi ko­ji AIDS na­zi­va­ju ku­gom na­ših da­na,
ka­žu da on pred­sta­vlja is­tu opa­snost, i da u skla­du s tim tre­ba
da ima is­ti tret­man. Me­đu­tim, ova ana­lo­gi­ja va­ži sa­mo de­li­mič­
no i ne osi­gu­ra­va do­volj­no evi­den­ci­je za jed­nak tret­man ovih
dve­ju bo­le­sti. Obe bo­le­sti se la­ko pre­no­se s oso­be na oso­bu, obe
ubi­ja­ju,5 obe se br­zo ši­re, obe iza­zi­va­ju ogro­man strah. Ko­ri­
ste­ći ta­k vo re­zo­no­va­nje, ne­k i te­že da ka­žu: pod ta­ko iz­u­zet­no
opa­snim okol­no­sti­ma, ko­je ne pred­v i­đa­ju ni ustav ni za ­ko­ni,
za­to što ni ljud­sko zna­nje ni­je mo­glo pred­v i­de­ti bo­lest po­put

5 Vi­de­ti Pinc­hing, u: Al­mond, 1990, s. 26.

Primenjena etika.indd 74 11/9/2016 6:04:14 PM

 AIDS: Neki moralni i zakonski aspekti 75

AIDS i epi­de­mi­ju, vla­da ima oprav­da­nje da pre­du­zi­ma iz­u­zet­ne

me­re da bi si­tu­a­ci­ju odr­ža­la pod kon­tro­lom. Po­što epi­de­mi­ja
AIDS is­pu­nja­va te uslo­ve, vla­da ima pra­vo do ogra­ni­či ne­ka, i
ako tre­ba, sva lič­na pra­va za či­jim se ogra­ni­ča­va­njem uka­že po­
tre­ba. Tre­ba od­mah re­ći da ova dva ar­gu­men­ta ni­su uza­jam­no
sa­gla­sni. Ako po­sto­ji ana ­lo­gi­ja iz­me­đu dve bo­le­sti, si­tu­a­ci­ja u
po­gle­du ši­re­nja AIDS ni­je ne­po­zna­ta ili no­va. Ako je, pak, si­
tu­a­ci­ja no­va, on­da ana­lo­gi­ja ne funk­ci­o­ni­še, ili – u naj­ma­nju
ru­ku – ni­je do­volj­no ve­li­ka. Po­što po­zi­va­nje na „no­v u si­tu­a­ci­
ju“ ne osi­gu­ra­va do­vo­ljan uslov za bi­lo ko­ji oblik pro­hi­bi­tiv­ne
dr­žav­ne ak­tiv­no­sti, a i po­što bi ta­kva ak­tiv­nost ogra­ni­či­la ne­ka
osnov­na lič­na pra­va, po­treb­na je de­talj­ni­ja i sa­dr­žaj­ni­ja ana­li­
za sta­nja stva­ri.
Pret­po­sta­vi­mo sa­da za svr­hu ar­gu­men­ta da vla­da u ne­kom
obli­ku udob­nog po­li­tič­kog po­ret­ka odlu­či da ura­di sve što je
po­treb­no da bi spre­či­la da­lje ši­re­nje AIDS. Pret­po­sta­vi­mo da su
za to is­pu­nje­ni me­di­cin­ski, za­kon­ski, mo­ral­ni, po­li­tič­k i i dru­
gi uslo­v i ili da su na pu­tu da bu­du is­pu­nje­ni. Ko­nač­no, pret­
po­sta­v i­mo da je vla­da odlu­či­la da pre­du­zme sle­de­će me­re: 1.
oba­ve­zno (i, ako je po­treb­no, pri­sil­no) te­sti­ra­nje; 2. oba­ve­šta­
va­nje jav­no­sti i in­sti­tu­ci­ja o sta­nju (ne)in­fi­ci­ra­no­sti po­je­di­na­ca;
3. dis­k ri­mi­na­ci­ja po­je­di­na­ca, uklju­ču­ju­ći izo­la­ci­ju in­fi­cir­nih
i obo­le­lih. Pro­hi­bi­tiv­nim će­mo na­z va­ti gle­di­šte ko­je za­stu­pa
sve ili ne­ke od po­broj­nih me­ra. Ni­je ne­mo­gu­će da pro­hi­bi­tiv­
no gle­d i­šte mo­ž e za mno­ge bi­t i po­sled­nja na­da da se ovla­da
nad ši­re­njem AIDS, po­seb­no u ne­koj ka­sni­joj i opa­sni­joj fa­zi
epi­de­mi­je, kao što je to gle­di­šte bi­lo pr ­va re­a k­ci­ja mno­gih na
šo­kant­nu po­ja­v u i ši­re­nje ove bo­le­sti.6 Ia­ko (ira­ci­o­nal­ni) strah

6 Na pri­mer, u Ne­mač­koj je čak 74% is­pi­ta­ni­ka bi­lo u pri­log ne­k ih ili svih
pro­hi­bi­tiv ­nih me­ra i da­va ­lo je vla­di od­re­še­ne ru ­ke da ih pri­me­ni. Up. Der
Spi­e­gel, 1987, s. 22. Vla­da naj­ve­će ne­mač­ke sa­ve­zne dr­ža­ve Ba­var­ske je 1987.
pre­du­ze­la niz pro­hi­bi­t iv ­nih me­ra, kao što je oba­ve­zno te­sti­ra ­nje onih ko­ji
sum­nji­vo iz­gle­da­ju, kao i oso­ba ko­je pri­pa­da­ju ri­zič­nim gru­pa­ma, oba­ve­zno
ko­ri­šće­nje kon­do­ma u jav­nim ku­ća­ma, oba­ve­zno iz­ve­šta­va­nje od­go­va­ra­ju­ćeg
mi­ni­star­stva i taj­no iz­ve­šta­va­nje po­slo­da­va­ca o pu­nom ime­nu in­fi­ci­ra­nih/
bo­le­snih, od­bi­ja­nje za­po­šlja­va­nja in­fi­ci­ra­nih i bo­le­snih u dr­žav ­noj slu­žbi i

Primenjena etika.indd 75 11/9/2016 6:04:14 PM

 76 Primenjena etika

igra iz­ve­snu ulo­g u, osnov­ni ra­zlo­zi se po­ve­zu­ju sa ugro­ža­va­

njem jav­nog in­te­re­sa, po­što bi po­sto­ja­nje mno­gih in­fi­ci­ra­nih i
bo­le­snih pred­sta­vlja­lo pret­nju zdra­vom de­lu po­pu­la­ci­je i op­štoj
epi­de­mi­o­lo­škoj si­tu­a­ci­ji, a i za­to što bi me­di­cin­ski tret­man in­
fi­ci­ra­nih i obo­le­lih enorm­no ko­štao.7
Pret­po­sta­vi­mo da se ne­ka vla­da odlu­či da pri­me­nju­je pro­
hi­bi­tiv­ne me­re. Pr ­v i ko­rak u tom prav­cu mo­ra bi­ti te­sti­ra­nje,
jer se sa­mo ta­ko do­bi­ja­ju re­le­vant­ne in­for­ma­ci­je za even­tu­al­ne
osta­le me­re. Svr­ha te­sti­ra­nja bi­la bi da se do­bi­je uvid u lič­nu i
op­štu epi­de­mi­o­lo­šku si­tu­a­ci­ju. Te­sti­ra­nje je mo­gu­će u raz­nim
obli­ci­ma: pot­pu­no ili de­li­mič­no, oba­ve­zno ili do­bro­volj­no, ano­
nim­no i ne-ano­nim­no.
To­tal­no te­sti­ra­nje pod­ra­zu­me­va te­sti­ra­nje či­ta­ve po­pu­la­ci­je,
ko­je, osta­vlja­ju­ći po stra­ni pi­ta­nje fi­nan­sij­skog tro­ška, po­dri­va
naj­ma­nje dva zna­čaj­na pra­va: pra­vo na pri­vat­nost i pra­vo na
ne­po­vre­di­vost lič­no­sti. Pra­vo na pri­vat­nost se po­dri­va za­to što
zdrav­stve­ne i dr­žav­ne slu­žbe ula­ze u za­šti­će­nu sfe­ru po­je­din­ca
i za­to što ne­ke lič­ne stva­ri po­sta­ju po­zna­te (’zdrav’, ’in­fi­ci­ran’).
Za­vi­sno od re­zul­ta­ta te­sta po­sto­ji mo­guć­nost da­lje po­vre­de pri­
vat­no­sti po­je­din­ca, ti­me što se pret­po­sta­vlja ko­ja je nje­go­va sek­
su­al­na ori­jen­ta­ci­ja, da li ko­ri­sti dro­ge, da li pri­pada „ri­zič­nim

ne­k im dru­gim uslu­ga­ma, itd. Kra­jem 1987. Šved­ska je izo­lo­va­la je­dan broj
pa­ci­je­na­ta obo­le­lih od AIDS na jed­no ostr ­vo, a is­to je po­stu­pi ­la i Ki­na tri
go­d i­ne ka­sni­je. U ne­k im ze­m lja ­ma, tj. Ita ­li­ji, ra­ni­je po­me­nu­toj Šved­skoj i
ne­k im sa­ve­znim dr­ža­va­ma SAD, oba­ve­zno je da se pu­no (a ne npr. ko­di­ra­
no) ime in­fi­ci­ra ­nih i bo­le­snih pri­ja­v i od­go­va­ra­ju­ćem mi­ni­star­stvu. Po­sto­
je ozbilj­ne in­d i­ci­je da se u ne­k im istoč­no-evrop­skim i azij­skim ze­m lja ­ma
taj­no pri­me­nju­ju pro­hi­bi­tiv­ne me­re. U Ju­go­sla­v i­ji – ko­ja ima 88 mr­t vih, 63
bo­le­snih i oko 5.000 in­fi­ci­ra ­nih oso­ba od HIV/AIDS – pro­hi­bi­t iv ­ne me­re
se za sa­da ne pri­me­nju­ju, iz­u­zev oba­ve­znog te­sti­ra­nja ma­log bro­ja oso­ba iz
„ri­zič­nih gru­pa“. Up. Po­li­ti­ka, 3. ok­to­bar 1990, s. 22. Mo­g u­ći ra­zlog ni­je to­
li ­ko ne­do­sta­tak pro­hi­bi­t iv ­nog du ­ha, već je to po­sto­ja ­nje hit­ni­jih et­nič­k ih,
eko­nom­skih i dru­gih dru­štve­nih pro­ble­ma.
7 Cen­ter for Di­se­a­se Con­trol (Atlan­ta, SAD) pro­ce­nju­je da tret­man jed­nog
po­je­din­ca obo­le­log od AIDS ko­šta oko 140.000 ame­rič­k ih do­la­ra i to sa­mo
u bol­nič­k im tro­ško­v i­ma. Ako u SAD ima naj­ma ­nje mi ­l i­on i po slu­č a­je­va
ko­ji su po­zi­tiv ­ni na HIV, bol­nič­k i tro­ško­v i za te po­ten­ci­jal­ne pa­ci­jen­te bi ­li
bi oko 210 mi­li­jar­di do­la­ra.

Primenjena etika.indd 76 11/9/2016 6:04:14 PM

 AIDS: Neki moralni i zakonski aspekti 77

gru­pa­ma“, da li če­sto me­nja part­ne­ra, itd. Po­što se test ne mo­že

oba­vi­ti bez uz­i­ma­nja uzor­ka kr­vi, oso­ba pa­ti i ma­te­ri­jal­no (bol,
gu­bi­tak vre­me­na, ener­gi­je) i mo­ral­no (po­vre­da nje­nih ose­ća­nja
lič­ne vred­no­sti, sa­mo­po­što­va­nje, po­vre­da ne­kih du­bljih ose­ća­
nja, itd.). Ne po­sto­je pot­pu­no po­u­zda­ni8 te­sto­v i, što zna­či da
jed­no te­sti­ra­nje ne bi bi­lo do­volj­no. Tek po­sle, dru­gog, tre­ćeg
i da ­ljih te­sto­va, uz osta ­la po­treb­na is­pi­ti­va­nja,9 po­pu­la­ci­ja bi
mo­gla da se po­de­li u pet gru­pa: po­zi­tiv­ni, la­žno po­zi­tiv­ni, ne­
ga­tiv­ni, la­žno ne­ga­tiv­ni i bo­le­sni. Mo­gla bi da se ofor­mi i še­sta
gru­pa od onih ko­ji su du­go in­fi­ci­ra­ni, du­že od de­set go­di­na, ali
kod ko­jih se bo­lest tek sa­da po­ja­vi­la. Po­sle do­dat­nog te­sti­ra­nja
i is­pi­ti­va­nja sva­ko bi bio svr­stan u jed­nu od tri gru­pe: zdra­vi,
in­fi­ci­ra­ni i bo­le­sni.
Te­sti­ra­nje svih po­je­d i­na­ca ne na­r u­ša­va pra­vo na jed­nak
tret­man svih oso­ba, po­što su svi tre­ti­ra­ni jed­na­ko lo­še i li­še­ni
ne­kog pra­va, ali po­de­la svih po­je­di­na­ca na po­mi­nja­ne gru­pe
na­r u­ša­va pra­vo na jed­na­kost. Jed­no svoj­stvo – HIV sta­tus –
uz­i­ma se ar­bi­trar­no kao va­žno, iz­me­đu gru­pa se po­vla­če li­ni­je
raz­dva­ja­nja, ko­je ujed­no na­go­ve­šta­va­ju i me­re dis­k ri­mi­na­ci­
je. S dru­ge stra­ne, dr­ža­va i nje­ne na­d le­žne agen­ci­je ne mo­g u
za­u­zvrat da po­nu­de kom­pen­za­ci­ju in­fi­ci­ra­nim i bo­le­snim, na
pri­mer, u obli­ku efi­ka­snog tret­ma­na ili mo­žda iz­le­če­nja. Ia­ko
ovo sa­mo za se­be mo­že da se uz­me kao do­vo­ljan ar­gu­ment pro­
tiv pri­sil­nog te­sti­ra­nja, ov­de mo­gu da se do­da­ju još dva. Pr­vo,
kon­zi­stent­no te­sti­ra­nje ni­je la­ko oba­vi­ti, ako je uop­šte mo­gu­će.
Dru­go, ma­lo smi­sla ima u te­sti­ra­nju, ako ga ne bi pra­ti­le i dru­ge
pro­hi­bi­tiv­ne me­re. Ovo zna­či da se te­sti­ra­nje ne mo­že oba­vi­ti
dok se a) ne iz­ve­de izo­la­ci­ja, ka­ko bi se iz­be­glo da se in­fek­ci­ja
pre­no­si dok se te­sti­ra­nje oba­vlja, pa on­da re­zul­ta­ti te­sta ne bi
bi­li tač­ni.10 b) Po­treb­no je da i dru­ge ze­mlje pri­beg­nu te­sti­ra­nju.

8 Po­u­z da ­nost bo­ljih te­sto­va, pre­ma vi­š e čla ­na ­k a u ča­so­pi­si­ma Sci­en­c e i
Na­tu­re u pe­ri­o­du 1985-1990, kre­će se od 95% do 99,4%.
9 Test na an­t i­te­la ot­k ri­va od­su­stvo ili pri­su­stvo an­t i­te­la za HIV. On ne ot­
kri­va da li će i ka­da in­fek­ci­ja pre­ra­sti u bo­lest.
10 An­ti­gen te­sto­v i osi­g u­ra­va­ju tre­nut­ni re­zul­tat, ali su re­la­tiv­no sku­pi.

Primenjena etika.indd 77 11/9/2016 6:04:14 PM

 78 Primenjena etika

c) Tre­ba osi­gu­ra­ti da po­je­din­ci ne mo­gu da iz­beg­nu bi­lo te­sti­

ra­nje ili upi­siv­nje re­zul­ta­ta u evi­den­ci­ju. d) Ko­nač­no, te­sti­ra­nje
ima ma­lo smi­sla i ako se gre­ške ne sve­du na mi­ni­mum. Ako
broj ukup­nih gre­ša­ka ko­je se ti­ču a) – d) ni­je za­ne­mar­ljiv, a uze­
to ra­zum­no, ta­k vo ne­što se ne mo­že oče­k i­va­ti, on­da ne po­sto­ji
ni oprav­da­nje za iz­vo­đe­nje oba­ve­znog te­sti­ra­nja.
Po­što oba­ve­zno te­sti­ra­nje či­ta­ve po­pu­la­ci­je ima ozbilj­ne ne­
do­stat­ke i sko­ro ni­ka­kve po­god­no­sti (sa iz­u­zet­kom in­for­ma­ci­je
o ra­zvo­ju epi­de­mi­o­lo­ške si­tu­a­ci­je i in­di­v i­du­a l­nog HIV-sta­tu­
sa), ši­ro­ko se sma­tra da ta­kav ko­rak ne­ma mno­go oprav­da­nja.
Šta­vi­še, ta­ko­đe je ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­no ve­ro­va­nje da je pro­šlo
vre­me za te­sti­ra­nje „ri­zič­nih gru­pa“, po­što se nji­ho­v i čla­no­v i
da­nas ra­ču­na­ju kao ma­la ma­nji­na u ukup­nom bro­ju in­fi­ci­ra­
nih po­je­di­na­ca.
Oba­ve­zno te­sti­ra­nje bi na­met­nu­lo ozbilj­ne mo­ral­ne, za­kon­
ske, po­li­tič­ke i ma­te­ri­jal­ne tro­ško­ve ko­ji da­le­ko nad­ma­šu­ju od­
go­va­ra­ju­će ko­ri­sti. Ali ako ne­k a vla­da ide ta­ko da­le­ko i pre­
ne­bre­ga­va tro­ško­ve, on­da mo­ra da se ka­že sle­de­će: te­sti­ra­nje
ima ma­lo smi­sla bez upo­t re­be dru­g ih me­ra iz pro­hi­bi­t iv­nog
re­per­to­a­ra, kao što su pri­ja­vlji­va­nje in­fi­ci­ra­nih oso­ba, ot­pu­
šta­nje in­fi­ci­ra­nih s po­sla, uki­da­nje osi­gu­ra­nja, pa čak i nji­ho­
va izo­la­ci­ja. Sva­ka od ovih me­ra na­ru­ša­va ili una­za­đu­je pra­va i
in­te­re­se po­je­di­na­ca. Pro­hi­bi­ci­o­ni­sti mo­gu re­ći da su ovi obli­ci
dis­k ri­mi­na­ci­je u re­du, zbog sle­de­ćeg:

a) oso­be in­fi­ci­ra­ne HIV vi­ru­som i bo­le­sne od AIDS pred­sta­

vlja­ju ve­li­ku pret­nju za zdra­ve oso­be;
b) pri­su­stvo in­fi­ci­ra­nih/bo­le­snih oso­ba pla­ši one ko­ji su zdra­vi;
c) kod bo­le­snih od AIDS ot­k ri­ve­no je sla­blje­nje mo­tor­nog i
nerv­nog tki­va, pa po­sle­dič­no, opa­da­ju rad­ne i in­te­lek­tu­al­
ne spo­sob­no­sti ta­k vih po­je­di­na­ca;
d) ne po­sto­je dru­ge me­re ko­je su ma­nje dis­k ri­mi­na­tiv­ne.
Iz­gle­da da a) – d) uze­to po­je­di­nač­no po tač­ka­ma, u raz­nim
kom­bi­na­ci­ja­ma ili sve sku­pa nu­di do­bar ra­zlog da se de­lu­je ak­
tiv­no i da se dis­k ri­mi­ni­šu in­fi­ci­ra­ni i bo­le­sni.

Primenjena etika.indd 78 11/9/2016 6:04:14 PM

 AIDS: Neki moralni i zakonski aspekti 79

Ia­ko iz­ve­šta­ji u jav­nim me­di­ji­ma po­t vr­đu­ju da mno­gi lju­di

te­že da za­u­zmu pro­hi­bi­tiv­no, dis­k ri­mi­na­tiv­no dr­ža­nje pre­ma
po­je­din­ci­ma in­fi­ci­ra­nim HIV i bo­le­snim od AIDS, sma­tram da
je ta­k vo mi­šlje­nje po­gre­šno. Ono je za­sno­va­no na po­gre­šnim
in­tu­i­ci­ja­ma, lo­še shva­će­nim či­nje­ni­ca­ma i kri­vim za­k ljuč­ci­ma.
Raz­mo­tri­mo re­dom če­ti­ri ra­ni­je na­ve­de­ne tvrd­nje.
Ad a) Ia­ko je vi­rus HIV ot­k ri­ven čak i u su­za­ma, in­fek­ci­
ja se u osno­vi pre­no­si na tri na­či­na. Pr ­vo, pre­ko ne­za­šti­će­nog
sek­su­al­nog kon­tak­ta uz pe­ne­tra­ci­ju, dru­go, sa maj­ke na de­te, i
tre­će, he­ma­to­ge­no (pre­ko kr ­vi). Tre­ći na­čin mo­že uspe­šno da
se kon­tro­li­še te­sti­ra­njem kr­vi za trans­fu­zi­ju i le­ko­va ko­ji se pra­
ve na ba­zi kr­vi. Osta­je pro­blem in­tra­ve­no­znih ko­ri­sni­ka dro­ga,
ko­ji je mo­žda naj­o­zbilj­ni­ji pro­blem u ovoj obla­sti, usled ne­do­
stat­ka bri­ge i sa­mo-di­sci­pli­ne. Dru­gi na­čin je sa maj­ke na de­te,
što se mo­že po­de­li­ti na fa­ze pre i po­sle ro­đe­nja.
Osta­vlja­ju­ći po stra­ni lič­ne pro­ble­me po­ten­ci­jal­nih maj­k i11
ko­je su HIV-po­zi­tiv­ne, mo­že se re­ći da je re­la­tiv­ni udeo ta­kvih
oso­ba u ukup­nom bro­ju in­fi­ci­ra­nih i bo­le­snih vr­lo ni­zak. Pre­
ma ne­k im is­pi­ti­va­nji­ma „...pro­ce­nat trud­ni­ca ko­je su HIV-po­
zi­tiv­ne u Mi­či­ge­nu i Ili­no­i­su je 0,06% i 0,09% re­dom, dok je u
Nju­jor­ku i Nju Džer­si­ju to re­dom 0,66% i 0,49%“.12 Uz­i­ma­ju­ći
u ob­zir da se vi­rus nu­žno ne pre­no­si sa maj­ke na de­te, kao i da
su ne­ke be­be do­bi­le vi­rus po­sle ro­đe­nja (pu­tem maj­či­nog mle­
ka), mo­že­mo za ­k lju­či­ti da je ma­li re­la­tiv­ni udeo ovog na­či­na
pre­no­še­nja in­fek­ci­je.
Ta­ko sek­su­al­ni kon­takt u osno­vi osta­je naj­ve­ća opa­snost za
ši­re­nje HIV i AIDS. Ako se u ra­noj fa­zi epi­de­mi­ja ši­ri­la uglav­
nom pu­tem špri­ce­va kod ko­ri­šće­nja dro­ge i ho­mo­sek­su­a l­nim
od­no­si­ma mu­ška­ra­ca, to već du­go ni­je slu­čaj, po­što su he­te­ro­
sek­su­al­ni od­no­si u me­đu­vre­me­nu po­sta­li glav­ni izvor pre­no­sa
za­ra­ze. Ni­je te­ško vi­de­ti ka­ko se epi­de­mi­ja mo­že la­ko pre­no­si­ti
ima­ju­ći u vi­du sna­gu sek­su­al­ne po­tre­be i uče­sta­lost sek­su­al­nih

11 Up. po­seb­no C. Ula­no­ws­sky & B. Al­mond (Ed), s. 41 i d.

12 Sci­en­ce, 245, 1. sep­tem­bar 1989, s. 245.

Primenjena etika.indd 79 11/9/2016 6:04:14 PM

 80 Primenjena etika

od­no­sa. S dru­ge stra­ne, uslo­v i pri­vat­no­sti u ko­ji­ma se sek­su­

al­na ak­tiv­nost od­v i­ja one­mo­g u­ća­va­ju da se upo­tre­be spolj­ne
kon­trol­ne me­re. Dru­gim re­či­ma, je­di­ne pre­ven­tiv­ne me­re ko­je
mo­gu da se pre­du­zmu na spre­ča­va­nju ši­re­nja epi­de­mi­je sek­su­
al­nim od­no­si­ma je­su one ko­je su sprem­ni da pre­du­zmu sa­mi
uče­sni­ci u tim od­no­si­ma. Ob­zi­rom na spe­ci­fič­nu pri­ro­du pre­
no­še­nja in­fek­ci­je sek­su­al­nim pu­tem, ovim se ba­vim u dru­gom
de­lu ovog ra­da.
Ad b) Ta­ko mo­že­mo okon­ča­ti raz­ma­tra­nje pret­hod­ne tač­ke
ti­me što će­mo re­ći da HIV i AIDS pred­sta­vlja­ju ve­li­ku pret­nju
zdra­vim lju­di­ma, te da se za­ra­za pre­no­si pre­te­žno sek­su­al­nim
pu­tem. U skla­du s tim, eko­nom­ske, dru­štve­ne, kul­tur­ne i dru­
ge ak­tiv­no­sti lju­di ko­ji se nji­ma ba­ve ni­su ugro­že­ne, sem ako
us­put ne uklju­ču­ju i sek­su­a l­nu ak­tiv­nost. Po­što se epi­de­mi­ja
ši­ri sa­mo na ra­ni­je opi­sa­ne na­či­ne, za zdra­ve oso­be ne po­sto­ji
ra­zlog za bri­gu ako sa­mo ra­de ili de­le pro­stor sa oso­ba­ma ko­
je su in­fi­ci­ra­ne.13 Slučaj­no pre­no­še­nje do sa­da ni­je za­be­le­že­no.
Dru­štve­ni i po­slov­ni od­no­si na us­kom pro­sto­ru ili čak sa do­
di­ri­ma te­la ne ugro­ža­va­ju zdra­v i deo po­pu­la­ci­je. Uz iz­u­ze­tak
sek­su­al­ne ak­tiv­no­sti, in­tra­ve­no­znog ko­ri­šće­nja nar­ko­ti­ka, ra­đa­
nja de­te­ta i trans­fu­zi­ja – sve dru­ge ak­tiv­no­sti se mo­gu oba­vlja­ti
kao i ra­ni­je. Dru­gim re­či­ma, HIV sta­tus po­je­din­ca ne uti­če na
obič­ne ljud­ske ak­tiv­no­sti, sem onih ko­je su iz­ri­či­to po­me­nu­te.
Ad c) Do­k a­z a­na men­t al­na i fi­zič­k a sla­bost obo­le­l ih od
AIDS da­je no­v u na­du pro­hi­bi­ci­o­ni­sti­ma. Ni­je spor­no da po­sle
ne­kog vre­me­na, ko­je in­di­vi­du­al­no va­ri­ra, obo­le­li od AIDS je­su
fi­zič­k i i men­tal­no sla­bi­ji, ka­ko od zdra­v ih oso­ba, ta­ko i u od­
no­su na sop­stve­no ra­ni­je sta­nje, pre bo­le­sti. Ovo bi bio ra­zlog
za dis­k ri­mi­na­ci­ju sa­mo ako bi se mo­glo po­ka­za­ti, da je ide­ja o
jed­na­kom tret­ma­nu oso­ba za­sno­va­na na em­pi­rij­skim svoj­stvi­
ma. Bi­lo bi ap­surd­no tvr­di­ti ta­ko ne­što, po­što po­je­din­ci ima­ju

13 Mo­g u se vi­de­t i i shva­ta­nja ka­ko advo­k at ne tre­ba da se­d i u is­toj so­bi s

obo­le­lim od AIDS (up. Birch­fi­eld, 1987, s. 415), ko­ja, ako ni­su re­zul­tat po­čet­
nog ne­zna­nja, ni­su ni­šta dru­go do po­vo­đe­nje za ek­scen­trič­nim emo­ci­ja­ma.

Primenjena etika.indd 80 11/9/2016 6:04:14 PM

 AIDS: Neki moralni i zakonski aspekti 81

mno­štvo raz­nih svoj­sta­va i to u vr­lo ra­zli­či­toj me­ri: jed­na oso­

ba je u sta­nju da sko­či u da­lj osam me­ta­ra, dok dru­ga je­dva
ho­da, jed­na oso­ba pi­še ori­gi­nal­ne na­uč­ne ra­do­ve, a dru­ga ne
zna ni da pi­še, itd. Po­što em­pi­rij­ska svoj­stva oso­ba ni­su osno­
va ide­je jed­na­ko­sti, to se ni jed­na­kost ne sme do­ve­sti u pi­ta­nje
ka­da po­sto­ji ne­do­sta­tak ne­k ih svoj­sta­va, uklju­ču­ju­ći ona ko­ja
uzro­ku­je AIDS.
Po­je­din­ci­ma ko­ji pa­te od AIDS bo­lje bi slu­ži­la jed­na­kost
za­snov­na na in­te­li­gi­bil­nim svoj­stvi­ma. Me­đu po­zna­ti­jim slu­
ča­je­vi­ma ove vr­ste su hri­šćan­ska i kan­tov­ska eti­ka. Ako se po­
gle­da u Bi­bli­ju, ona ka­že da sva­ko mo­ra bi­ti tre­ti­ran jed­na­ko,
što zna­či i oni ko­ji pa­te od AIDS, po­što su svi lju­di de­ca jed­nog
Bo­ga. Ovo na­če­lo se mo­že na­ru­ši­ti na mno­go na­či­na, npr. kao
na­ru­ša­va­nje ono­ga što je Bog stvo­rio, kao na­ru­ša­va­nje bo­žan­
skog na­če­la ili kao su­prot­sta­vlja­nje bo­žan­skom pla­nu. Is­to va­ži
za Kan­to­v u an­tro­po­lo­gi­ju, pre­ma ko­joj je čo­vek naj­vi­še bi­će za
čo­ve­ka: do­sto­jan­stvo čo­ve­ka je za­sno­va­no na nje­go­voj raz­li­ci
kao ra­ci­o­nal­nog mo­ral­nog ak­te­ra, tj. na mo­ral­no­sti. Obe ove
stra­te­gi­je – hri­šćan­ska i kan­tov­ska – ko­je ar­gu­men­tu­ju u pri­log
jed­na­ko­sti mo­ra­ju da se na­pu­ste, jer su pret­po­stav­ke pr­vo­na­ve­
de­ne te­o­lo­ške, a dru­go­na­ve­de­ne trans­cen­den­tal­ne. Osta­vlja­ju­ći
ov­de te­o­ri­je ko­je tra­že ne­ku po­seb­nu vr­stu oprav­da­nja, sve što
osta­je da se na­ve­de je­ste te­o­ri­ja jed­na­ko­sti pri­li­ka, pre­ma ko­joj
sva ­ka oso­ba mo­ra po­ten­ci­jal­no ima­ti is­te uslo­ve za ostva­ri­va­
nje nje­nih pre­fe­ren­ci­ja i in­te­re­sa. Bez to­ga, po­je­din­ci bi bi­li a
pri­o­ri dis­k ri­mi­ni­sa­ni, nji­ho­ve pre­fe­ren­ci­je osu­je­će­ne, a in­te­re­
si po­ga­že­ni.
Po­je­din­ci, kao što je po­zna­to, ima­ju ra­zli­či­te po­tre­be, spo­
sob­no­sti i kva­li­te­te. Da bi ne­ko po­k a­z ao svo­je spo­sob­no­sti i
kva­li­te­te, on mo­ra ima­ti pri­li­ku da to uči­ni. Ide­ja pri­li­ke (eng.
op­por­tu­ni­ty) ka­že da sva­ko mo­ra do­bi­ti šan­su (eng. chan­ce) ili,
dru­gim re­či­ma, da ni­ko ne sme bi­ti a pri­o­ri is­k lju­čen. Na­rav­
no, to ne zna­či da će po­je­din­ci bi­ti pri­nu­đe­ni da ko­ri­ste nji­ho­ve
pri­li­ke ili da će dr­ža­va vo­di­ti ne­ku evi­den­ci­ju o to­me, već pre da
po­je­din­ci mo­ra­ju da se bo­re za nji­ho­vo me­sto u fer konkuren­ci­ji

Primenjena etika.indd 81 11/9/2016 6:04:14 PM

 82 Primenjena etika

sa osta ­lim po­je­din­ci­ma. Ovaj oblik jed­na ­ko­sti zna­či da kri­te­

ri­ju­mi za ukla­nja­nje po­je­di­na­ca iz bor­be za po­lo­ža­je i po­zi­ci­je
mo­ra­ju bi­ti pro­ce­du­ral­ni. Ni­je ne­fer ima­ti po­bed­ni­ke i gu­bit­
ni­ke kao re­zul­tat kon­ku­ren­ci­je, ali ono što mo­že bi­ti ne­fer je­ste
na­čin na ko­ji oni po­be­đu­ju ili gu­be. Otu­da dis­k ri­mi­na­ci­ja ni­je
di­sku­ta­bil­na za­to što ne­kog sta­vlja u po­lo­žaj gu­bit­ni­ka, ne­go
mo­že to bi­ti zbog na­či­na na ko­ji do to­ga do­la­zi. Ume­sto va­lja­
nih, dis­k ri­mi­na­ci­ja nu­di ne­va­lja­ne uslo­ve se­lek­ci­je za da­tu ak­
tiv­nost. Jed­na­kost pri­li­ka je ši­ro­ko pri­hva­će­na kao ide­ja u jav­
nim po­li­ti­ka­ma i in­te­lek­tu­al­nim kru­go­vi­ma, kao naj­ma­nje lo­še
re­še­nje za pro­ble­me ko­je stva­ra dis­kri­mi­na­ci­ja. Ona otva­ra put
za po­li­tič­ko i mo­ral­no pri­hva­ta­nje ra­zli­či­tih is­ho­da kon­ku­ren­
ci­je. A da bi to bi­lo ta­ko, kri­te­ri­ju­mi se­lek­ci­je mo­ra­ju bi­ti pro­ce­
du­ral­ni, tj. ra­ci­o­nal­ni, re­le­vant­ni i uo­bi­ča­je­ni za da­tu ak­tiv­nost.
Is­k lju­či­va­nje oso­ba in­fi­ci­ra­nih HIV i bo­le­snih od AIDS iz
mo­guć­no­sti za­po­sle­nja ni­je ra­ci­o­nal­no, jer je za­sno­va­no na ne­o­
prav­da­nom stra­hu od nji­ho­vog fi­zič­kog pri­su­stva. Strah u ovom
slu­ča­ju ima smi­sla sa­mo ako se ra­di o ta ­k voj vr­sti ak­tiv­no­sti
ko­je pod­ra­zu­me­va­ju ili na­me­ću di­rek­tan te­le­sni kon­takt sa seg­
men­ti­ma po­pu­la­ci­je ko­ja ni­je sve­sna opa­sno­sti bo­le­sti, npr. de­ca
u vr­ti­ću, za­o­sta­li u ra­zvo­ju, itd. Strah bi ta­ko­đe bio ra­ci­o­na­lan
u onim pro­fe­si­ja­ma gde bo­lest (ne i in­fek­ci­ja) mno­go po­ve­ća­va
ri­zik za dru­ge po­je­din­ce, kao npr. kod pi­lo­ta. Ta­kvi iz­u­ze­ci mo­
gu tak­sa­tiv­no da se na­ve­du i oprav­da­ju kao stvar­ni mi­ni­mum
pro­hi­bi­tiv­nih me­ra. U svim dru­gim sfe­ra­ma, bi­lo bi ira­ci­o­nal­
no is­k lju­či­va­nje in­fi­ci­ra­nih i bo­le­snih, po­što se in­fek­ci­ja ne ši­ri
ru­ko­va­njem, se­de­njem u is­toj pro­sto­ri­ji ili do­da­va­njem ne­kog
pred­me­ta iz ru­ke u ru­ku.
Ge­ne­ral­na i a pri­o­ri dis­kri­mi­na­ci­ja ne bi bi­la re­le­vant­na za­
to što i in­fi­ci­ra­ni i obo­le­li mo­gu da oba­vlja­ju po­slo­ve is­to kao
i zdra­v i, iz­u­zev u po­sled­njem sta­di­ju­mu bo­le­sti, ka­da mno­go
vre­me­na mo­ra­ju da pro­ve­du na tret­ma­ni­ma ili u bol­ni­ci. Ne­
ma ra­zli­ke (uz­i­ma­ju­ći u ob­zir ne­sa­vr­še­nost ovog ide­a­la), da li
zdra­vlje uz­i­ma­mo na jed­nom ide­a ­li­zo­va­nom ni­vou do­bro­bi­ti
ili kao nor­ma­tiv­ni po­jam. U pr­vo­po­me­nu­tom slu­ča­ju zdra­vlje

Primenjena etika.indd 82 11/9/2016 6:04:14 PM

 AIDS: Neki moralni i zakonski aspekti 83

se de­fi­ni­še – pre­ma su­ge­sti­ji World He­alth Or­ga­ni­za­ti­on – kao

„...sta­nje kom­plet­ne fi­zič­ke, men­tal­ne i dru­štve­ne do­bro­bi­ti, a
ne sa­mo kao od­su­stvo bo­le­sti ili sla­bo­sti“. U pr­vo­po­me­nu­tom
slu­ča­ju zdra­vlje je u od­su­stvu de­vi­ja­ci­ja u od­no­su na ne­ku ide­
al­nu nor­mu.
Tre­ba do­da­ti da je zdra­vlje pri­mer jed­nog ne­sa­vr­še­nog ide­a­
la. Ia­ko sko­ro sva­ko te­ži da bu­de zdrav, te­ško je bi­lo ko­ga opi­sa­ti
kao sa­vr­še­no zdra­vog. Ono što na­zi­va­mo zdra­vom oso­bom je
kon­ven­ci­o­na­lan, nor­ma­tiv­ni, ar­bi­trar­ni atri­but, ko­ji pri­pi­su­je­
mo oni­ma ko­ji ne pa­te ni od ka­kve bo­le­sti, akut­no ili hro­nič­no,
i či­ji or­ga­ni­zam ne ugro­ža­va skup ne­kih bo­le­sti ni­skog in­ten­zi­
te­ta. Či­nje­ni­ca da ni­ko ni­je sa­vr­še­no zdrav ne obe­smi­šlja­va na­šu
že­lju da bu­de­mo zdra­vi. No pri­ro­da ovog ide­la na­me­će oset­na
ogra­ni­če­nja ar­bi­trar­nom is­k lju­či­va­nju po­je­di­na­ca iz tak­mi­če­nja
za po­lo­ža­je i po­zi­ci­je. Mno­gi po­je­din­ci ne za­do­vo­lja­va­ju uslo­
ve uo­bi­ča­je­nog poj­ma zdra­ve oso­be, ali im ni­ko ne bra­ni da se
ba­ve nji­ho­vim uo­bi­ča­je­nim ak­tiv­no­sti­ma.
Ko­nač­no, dis­k ri­min­ci­ja ne bi bi­la uo­bi­ča­je­na u ne­tri­v i­jal­
nom smi­slu, kao u slu­ča­ju ka­da se epi­lep­ti­ča­ru za­bra­ni da vo­zi
au­to. Bo­lest AIDS po­ga­đa nerv­ni si­stem i po­što je ste­pen to­ga
ne­po­znat – po­seb­no u ka­sni­jim fa­za­ma bo­le­sti – lju­di­ma se mo­
že za­bra­ni­ti oba­vlja­nje ne­k ih ak­tiv­no­sti, kao u slu­ča­ju pi­lo­ta,
in­že­nje­ra na kon­trol­nom punk­tu nu­k le­ar­ne cen­tra­le, ofi­ci­ra na
pod­mor­ni­ci. Tre­ba ima­ti u vi­du da mo­že pro­te­ći ne­o­gra­ni­čen
pe­ri­od vre­me­na od mo­men­ta in­fek­ci­je sa HIV, do mo­men­ta ka­
da se po­ja­ve simp­to­mi AIDS ili ne­ke opr­tu­ni­stič­ke bo­le­sti ko­ja
je sa njom po­ve­za­na. Naj­k ra­ći pe­ri­od je tri go­di­ne, a oko 50%
in­fi­ci­ra­nih obo­li unu­tar pet go­di­na. Po­što je AIDS u ži­žu pa­žnje
do­šao re­la­tiv­no sko­ro, bi­će po­treb­ne go­di­ne da se usta­no­vi šta
se do­ga­đa sa pre­o­sta­lih 50% in­fi­ci­ra­nih.14 Oso­be ko­je se dis­kri­
mi­ni­šu za­to što su in­fi­ci­ra­ne dis­kri­mi­ni­šu se bez ra­zlo­ga, tj. pre
ne­go što se na­vod­na psi­hič­ka i fi­zič­ka ošte­će­nja mo­gu po­ja­vi­ti.
Dis­k ri­mi­na­ci­ja oso­ba in­fi­ci­ra­nih sa HIV i bo­le­snih od AIDS –

14 O pred­i­sto­ri­ji AIDS vi­di Na­tu­re, 347, 1990, s. 509.

Primenjena etika.indd 83 11/9/2016 6:04:14 PM

 84 Primenjena etika

u od­su­stvu ta­ko ja­snih ra­zlo­ga – bi­la bi pot­pu­no ira­ci­o­nal­na,

ire­le­vant­na i ne­u­o­bi­ča­je­na. To bi bi­lo kao ka­da se ka­že da Ford
tre­ba da ot­pu­sti rad­ni­ke ko­ji u ime­nu ima­ju slo­vo Q. Ume­sto
aro­gant­ne, a pri­o­ri ili ar­bi­trar­ne dis­k ri­mi­na­ci­je pre­ma oso­ba­
ma in­fi­ci­ra­nim HIV i bo­le­snim od AIDS, njih tre­ba pu­sti­ti da
vo­de nor­ma­lan ži­vot i an­ga­žu­ju se u nor­mal­noj ži­vot­noj i po­
slov­noj kon­ku­ren­ci­ji.
Ad d) I po­sled­nje, ni­je isti­na da ne po­sto­je ma­nje dis­kri­mi­
na­tiv­ne me­re pre­ma po­je­din­ci­ma ko­ji su in­fi­ci­ra­ni ili bo­le­sni
od AIDS. Ne sa­mo da ma­nje dis­k ri­mi­na­t iv­ne me­re po­sto­je,
ne­go po­sto­je i ta­k ve ko­je su pro­hi­bi­tiv­ne sa­mo ta­mo gde je to
stvar­no ne­i­zbe­žno, kao što je ne­što ra­ni­je o to­me bi­lo re­či. Ova
epi­de­mi­ja iz­i­sku­je pro­me­nu ne­k ih sek­su­al­nih na­vi­ka, kao i lo­
ših na­vi­ka in­tra­ve­no­znog uz­i­ma­nja dro­ga. Ona tra­ži kon­tro­lu
kr­vi za trans­fu­zi­ju i pro­i­zvo­da na ba­zi kr­vi, kao i ne­znat­no po­
ve­ća­nje u ko­ri­šće­nju za­štit­nih sred­sta­va kod oso­ba ko­je ra­de u
zdrav­stve­nim usta­no­va­ma, a i ma­nje pro­me­ne u obra­zo­va­nju
(sek­su­al­na hi­gi­je­na).
Ovo što je re­če­no po­k a­zu­je da pro­hi­bi­ci­o­ni­stič­k i ra­zlo­zi
ni­su ta­ko do­bri kao što to su­ge­ri­šu nji­ho­vi za­stup­ni­ci, te da ih
ne bi bi­lo la­ko pri­me­ni­ti, čak i ka­da bi te me­re bi­le oprav­da­ne.
Me­đu­tim, ono što je re­če­no ta­ko­đe po­ka­zu­je da naj­ve­ća pret­nja
od ši­re­nja epi­de­mi­je do­la­zi od nje­nog pre­no­še­nja sek­su­a l­nim
pu­tem. Po­što su sek­su­al­ne po­tre­be sna­žne, a sek­su­al­ni kon­tak­ti
če­sti, ri­zik je oči­to ve­li­k i.
Ovo po­kre­će no­ve na­de me­đu pro­hi­bi­ci­o­ni­sti­ma, ali su one
ne­o­sno­va­ne. Ne sa­mo da bi bi­lo ka­k vo dr­žav­no me­ša­nje u lič­
ni sek­su­a l­ni ži­vot pro­tiv vo­lje po­je­din­ca po­dri­va­lo ne­ka lič­na
pra­va, ne­go je te­ško za­mi­sli­ti ka­ko bi to iz­gle­da­lo i ka­ko bi bi­
lo mo­gu­će. Ko­li­ko bi dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka bi­lo po­treb­no da bi
se utvr­di­lo da li zdra­v i po­je­din­ci ima­ju seks sa oni­ma ko­ji su
in­fi­ci­ra­ni ili bo­le­sni? Ovo ne bi bi­lo mo­g u­će iz­u­zev da HIV-
po­zi­tiv­ni i bo­le­sni bu­du obe­le­že­ni, da bu­du dr­ža­ni na oku svi
HIV-po­zi­tiv­ni i da bez nji­ho­vog za­stra­ši­va­nja ne­ma­ju seks sa
zdra­v im oso­ba­ma. Bi­la bi po­treb­na gu­sta mre­ža in­for­ma­ci­ja,

Primenjena etika.indd 84 11/9/2016 6:04:14 PM

 AIDS: Neki moralni i zakonski aspekti 85

a sve to ne bi bi­lo mo­gu­će bez ozbilj­nog na­ru­ša­va­nja mo­ra­la.

Ta ­kav pro­gram bi bio su­v i­še am­bi­ci­o­zan čak i za to­ta­li­tar­nu
dr­ža­v u. Te­ško je ve­ro­va­ti da bi dr­ža­va mo­gla da iz­ve­de bi­lo šta
od po­mi­nja­nog bez do­zvo­le po­je­din­ca ko­ji je u pi­ta­nju. Ka­da
je vla­da Ba­var­ske 1987. pro­gla­si­la kon­do­me oba­ve­znim u jav­
nim ku­ća­ma, svet­ska štam­pa je pi­sa­la da sa­mo vr­lo čud­ni lju­di
mo­gu ima­ti ide­je po­put to­ga. Za­kon je ubr­zo po­v u­čen kao ne­
spro­vo­div. Na­rav­no, dr­ža­va mo­že pro­pi­sa­ti ne­što što po­je­din­ci
ni­su volj­ni da do­bro­volj­no pri­hva­te, ali sa­mo u obli­ku su­ge­sti­ja
u kam­pa­nji, sa ci­ljem da se obra­zu­je i za­šti­ti sta­nov­ni­štvo. Sve
što pre­la­zi tu gra­ni­cu ne mo­že se spro­ve­sti, ko­šta pre­vi­še i vo­
di ne­i­zbe­žnom gu­bit­ku ugle­da tog de­la dr­žav­nih agen­ci­ja ko­je
ta ­k ve stva­ri pre­dla­žu i spro­vo­de. Otu­da, osta­tak ovog ra­da se
ba­v i fik­t iv­nim, ma­da ti­pič­nim slu­ča­jem pre­no­še­nja in­fek­ci­je
sek­su­al­nim pu­tem, ko­ji po stra­ni osta­vlja pro­hi­bi­tiv­ni pri­stup.

2. Pra­va i du­žno­sti
kod pre­no­še­nja bo­le­sti sek­su­al­nim pu­tem

Da bi­smo ilu­stro­va­li mo­ral­ne i za­kon­ske di­le­me po­ve­za­ne

sa ši­re­njem epi­de­mi­je sek­su­al­nim pu­tem, po­ku­šaj­mo da za­mi­
sli­mo sle­de­ći slu­čaj: pa­ci­jent do­la­zi kod le­ka­ra i ka­že mu da je
imao seks sa ne­k im za ko­ga sma­tra da je HIV-po­zi­ti­van, te da
po­sle to­ga ni­je imao seks sa sop­stve­nom že­nom, ko­ja je iz­ve­
sno HIV-ne­ga­tiv­na. Pret­po­sta­vi­mo da le­kar uz­me uzo­rak kr­vi
pa­ci­jen­ta, kon­sta­tu­je da je i on po­stao HIV-po­zi­ti­van i oba­ve­sti
ga o to­me. Pa­ci­jent tra­ži od le­ka­ra da to ne ka­že nje­go­voj že­ni.
Le­kar ga po­slu­ša, ne oba­ve­sti že­nu, da bi po­sle ne­ko­li­ko go­di­na
do­znao da su od AIDS umr­li i pa­ci­jent i nje­go­va že­na, osta­vlja­
ju­ći iza se­be dvo­je ma­le de­ce. Le­kar se ose­ća kri­vim i pi­ta se da
li je do­bro po­stu­pio.15

15 Pri­mer je uzet iz G.Gil­lett, u: Al­mond (Ed), s. 56 i da­lje.

Primenjena etika.indd 85 11/9/2016 6:04:14 PM

 86 Primenjena etika

Pre ne­go što usle­d i sa­dr­ž aj­na ana ­li­za al­ter­na­t iv­nih re­še­
nja „le­ka­ro­ve di­le­me“, is­ta­kao bih dve stva­ri: jed­na se ti­če mo­
ral­nih aspe­ka­ta di­le­me, a dru­ga od­no­sa mo­ral­nih i za­kon­skih
aspe­ka­ta. Ka­ko će le­kar raz­re­ši­ti nje­go­v u mo­ral­nu di­le­mu za­
vi­si od nje­go­vog mo­ral­nog ko­dek­sa. Ma šta mo­gao bi­ti ko­deks,
nje­go­va odlu­ka ve­ro­vat­no mo­že da se oprav­da na osno­v u vi­še
ne­go jed­nog mo­ral­nog ko­dek­sa. U ze­mlji mo­gu po­sto­ja­ti mno­
gi mo­ral­ni si­ste­mi, dok po­sto­ji sa­mo je­dan za­kon­ski si­stem, pa
svi po­je­din­ci, bez ob­zi­ra na nji­ho­vo mo­ral­no ube­đe­nje, mo­ra­ju
da ga po­štu­ju. Otu­da mo­ral­ni aspek­ti di­le­me pod­le­žu za ­kon­
skim ogra­ni­če­nji­ma.
Ako le­k ar odlu­či da pa­ci­jen­to­voj že­ni ne ka­ž e da je njen
su­prug HIV-po­zi­ti­van, on je iz­gle­da sa­od­go­vo­ran za nje­nu in­
fek­ci­ju i ka­sni­ju smrt, kao i za to što de­ca osta­ju si­ro­čad. Da je
su­prug u ne­kom tre­nut­ku pri­znao že­ni da joj je le­kar mo­gao
pre­ne­ti va­žnu in­for­ma­ci­ju, ona bi mo­žda mo­gla da tu­ži le­ka­ra,
za­to što je pro­pu­stio da uči­ni ne­što, či­me je pro­u­zro­ko­vao šte­
tu tri­ma oso­ba­ma (že­na i dvo­je de­ce), pa bi u kraj­njoj in­stan­ci
le­kar mo­gao bi­ti taj ko je iza­zvao šte­tu. Šta bi le­kar mo­gao da
do­bi­je? On bi u nje­go­v u od­bra­nu mo­gao re­ći, da ti­me što ni­je
po­vre­dio pra­vo nje­go­vog pa­ci­jen­ta (ne go­vo­re­ći dru­gi­ma va­žnu
in­for­ma­ci­ju o pa­ci­jen­tu), ni­je na­ru­šio je­dan od uga­o­nih ka­me­
no­va pro­fe­si­o­nal­nog mo­ra­la – na­če­lo po­ve­re­nja i po­ver­lji­vo­sti.
Ta­ko je po­ve­ćao po­ve­re­nje kod bu­du­ćih pa­ci­je­na­ta ko­ji su in­fi­
ci­ra­ni/bo­le­sni, ako oni ko­jim slu­ča­jem do­zna­ju ka­ko je on po­
stu­pio u pret­hod­nom slu­ča­ju, či­me bi ih i in­di­rekt­no mo­ti­vi­sao
da po­tra­že me­di­cin­sku po­moć, a ti­me i da bar de­lom ubla­že
zna­čaj­ne pat­nje. Ovo je mo­žda u re­du, ali je od mar­gi­nal­nog
zna­ča­ja za naš pro­blem. Ti­me što ni­je ob­ja­vio da je nje­gov pa­
ci­jent HIV-po­zi­t i­van, le­k ar je iz­be­gao da ga pa­ci­jent ka­sni­je
tu­ži zbog me­ša­nja u nje­go­ve pri­vat­ne stva­ri i na­no­še­nje šte­te.
Ali da li je ovo do­volj­na na­dok ­na­da za sa­od­go­vor­nost le­ka­ra
za smrt jed­ne oso­be i osta­ja­nje dvo­je de­ce bez ro­di­te­lja, što je
mo­glo da se iz­beg­ne?

Primenjena etika.indd 86 11/9/2016 6:04:14 PM

 AIDS: Neki moralni i zakonski aspekti 87

Da li je za ika­k vu ute­hu to što bi bi­lo zna­čaj­nih pro­ble­ma i

da je le­kar po­stu­pio dru­ga­či­je? Da je le­kar odlu­čio da že­ni ka­
že da joj je su­prug HIV-po­zi­ti­van, na­stao bi sle­de­ći pro­blem:
le­kar bi na­ru­šio na­če­lo po­ver­lji­vo­sti, ume­šao bi se u tu­đe pri­
vat­ne stva­ri i na­neo bi šte­tu nje­go­vom pa­ci­jen­tu. Nje­go­va in­
ter ­ven­ci­ja bi ve­ro­vat­no ima­la pa­ter­na­li­stič­k i ka­rak­ter. Ta­ko,
kao što se vi­di, ni­jed­no od dva re­še­nja „le­ka­re­ve di­le­me“ ni­je
jed­no­stav­no. Po­gle­daj­mo ih de­talj­ni­je, ima­ju­ći u vi­du ono što
je ra­ni­je re­če­no o to­me.
Pret­po­sta­vi­mo da le­kar odlu­či da pa­ci­jen­to­voj že­ni ne ka­že
da je njen su­prug te­sti­ran i da je HIV-po­zi­ti­van. Ovaj čin po­
čet­no mo­že­mo ozna­či­ti kao pro­pust. Ima mno­go ilu­stra­ci­ja za
to i ta­kvi pri­me­ri ni­su ret­k i u za­kon­skoj prak­si: da li pro­la­znik
mo­že bi­ti ka­žnjen za­to što ni­je pru­žio po­moć po­vre­đe­nom u sa­
o­bra­ćaj­noj ne­sre­ći? Da li ne­ko ko ne do­ba­ci po­jas za spa­sa­va­nje
ne­ko­me ko se da­vi mo­že bi­ti od­go­vo­ran za sud­bi­nu da­vlje­ni­ka,
ako je po­jas mo­gao da do­ba­ci bez ve­li­kog ri­zi­ka po se­be? Mo­ral­
ni ho­ror i po­vre­đe­na ose­ća­nja če­sto pa­ra­li­šu moć ra­su­đi­va­nja,
do­vo­de­ći ti­me do su­vi­še emo­ci­o­nal­nih odlu­ka, ko­je ra­ci­o­nal­
no ne mo­g u da se oprav­da­ju. Po­vla­če­ći ana­lo­gi­ju sa ču­ve­nim
pri­me­rom „do­brog Sa­ma­ri­ća­ni­na“, po­je­din­ca iz na­ših pri­me­ra
mo­že­mo na­zva­ti „lo­šim Sa­ma­ri­ća­ni­nom“. Stvar mo­že­mo uop­
šti­ti ti­me što će­mo re­ći da je „loš Sa­ma­ri­ća­nin“ ne­ko, ko u si­
tu­a­ci­ji u ko­joj ne po­sto­ji za­kon­ska oba­ve­za, od­bi­je ili pro­pu­sti
da pru­ži po­moć (uklju­ču­ju­ći in­for­ma­ci­ju) ne­ko­me ko se na­la­zi
u ne­vo­lji. Pri tom, za ono­ga ko bi pru­žao po­moć ne po­sto­ji bi­lo
ka­kav ve­ći ri­zik, opa­snost ili tro­šak.
Od­mah se mo­že vi­de­ti da slu­čaj le­ka­ra ko­ji ne oba­ve­sti že­nu
nje­go­vog pa­ci­jen­ta da joj je su­prug HIV-po­zi­ti­van, ne od­go­va­ra
sa­svim opi­sa­nim uslo­vi­ma, za­to što bi le­kar mo­gao bi­ti tu­žen
od stra­ne pa­ci­jen­ta, zbog ra­zlo­ga ko­ji su ra­ni­je na­ve­de­ni. Sto­ga
ta­k vu mo­guć­nost tre­ba da is­k lju­či­mo, ka­ko bi pri­mer li­čio na
slu­čaj „lo­šeg Sa­ma­ri­ća­ni­na“. Da bi le­kar mo­gao da se po­re­di sa
„lo­šim Sa­ma­ri­ća­ni­nom“, po­treb­no je da još je­dan uslov bu­de
is­pu­njen: da­va­nje in­for­ma­ci­je o HIV-sta­tu­su nje­go­vog pa­ci­jen­ta

Primenjena etika.indd 87 11/9/2016 6:04:14 PM

 88 Primenjena etika

su­pru­zi ili dru­gim part­ne­ri­ma ne sme bi­ti sa­stav­ni deo pro­fe­

si­o­nal­ne (me­di­cin­ske) du­žno­sti. Ova pret­po­stav­ka ni­je ne­re­
a­li­stič­na jer od­go­va­ra ak­tu­el­noj si­tu­a­ci­ji u ovoj sfe­ri. U sve­t lu
sve­ga što je već re­če­no, šta le­kar kao „loš Sa­ma­ri­ća­nin“ mo­že
da oče­ku­je od su­da?
Naj­k ra­ći od­go­vor bi bio: to za­vi­si od to­ga gde bi se po­ja­vio
pred su­dom. Ako bi to bi­lo u ne­koj evrop­skoj kon­ti­nen­tal­noj
ze­mlji, u ko­joj po­sto­ji tzv. dr­žav­no pra­vo, on­da bi „loš Sa­ma­ri­
ća­nin“ mo­gao da ra­ču­na sa ka­znom do go­di­nu da­na za­t vo­ra.
Ka­zna uvek za­vi­si od rad­nje i si­tu­a­ci­je. Ako bi se, pak, po­ja­vio
na su­du u ze­mlji gde se ko­ri­sti com­mon law, on­da bi le­kar na
pre­su­du mo­gao da če­ka bez stra­ha, jer rad­nje „lo­šeg Sa­ma­ri­
ća­ni­na“ ta­mo ni­su ka­žnji­ve.16 Okol­nost da ra­zli­či­ti za­ko­ni da­ju
su­prot­ne in­struk­ci­je mo­že bi­ti po­seb­no pod­sti­caj­na za is­pi­ti­va­
nje na­čel­nih ra­zlo­ga iza ova dva shva­ta­nja.
Stu­di­ra­ju­ći ne­ke od pro­ble­ma ko­lo­ni­jal­nog pra­va u ta­da­
šnjoj bri­tan­skoj ko­lo­ni­ji In­di­ji Lord Me­ko­li (Ma­ca­u­lay) je ve­
ro­vat­no bio je­dan od pr­v ih ko je po­ku­šao da pru­ži ja­sno i si­
ste­mat­sko ob­ja­šnje­nje, za­što „lo­ši Sa­ma­ri­ća­ni“ ne tre­ba i ne
sme­ju da bu­du ka­žnje­ni. On je sma­trao da mo­ral­ne i za­kon­ske
du­žno­sti te­ku sa­mo iz odre­đe­nih aran­žma­na me­đu lju­di­ma. U
skla­du s tim, ako ne po­sto­ji aran­žman, ne po­sto­ji ni za­kon­ska
du­žnost da se po­stu­pi ili pre­ven­t iv­no po­mog­ne, pa pro­ta­go­
ni­sti ne­kog do­ga­đa­ja i ne­ma­ju oba­ve­zu da po­stu­pe po njoj. To
zna­či da slu­čaj­ni uče­snik ne­kog do­ga­đa­ja ni­je spa­si­lac na du­
žno­sti, pa za­to i ni­je u oba­ve­zi da spa­ša­va čo­ve­ka ko­ji se da­vi,
čak ni on­da ka­da tre­ba sa­mo da mu pru­ži ru­ku ili do­ba­ci po­
jas za spa­sa­va­nje, dru­gim re­či­ma, ka­da tre­ba da uči­ni ne­što što
ne no­si ni­ka ­kav ri­zik za nje­ga.17 „Ne ubij“, „ne kra­di“, itd. su

16 Iz­u­ze­tak od to­ga su lo­kal­ni za­ko­ni u ame­rič­kim dr­ža­va­ma Mon­ta­na i Ver­

mont, gde su za „lo­še Sa­ma­ri­ća­ne“ pred­v i­đe­ne sim­bo­lič­ne ka­zne – do $ 100.
17 Mno­gi au­to­ri pre­vi­đa­ju ovu okol­nost, in­si­sti­ra­ju­ći na po­sto­ja­nju kon­k ret­
nih du­žno­sti čak i on­da ka­da ne po­sto­je ni ­k a ­k vi od­go­va­ra­ju­ći aran­žma­ni
iz­me­đu po­je­di­na­ca, na ko­ji­ma bi se du­žno­sti mo­gle za­sni­va­ti. Mo­žda još in­
te­re­sant­ni­ja je či­nje­ni­ca da an­glo-ame­rič­k i au­to­ri te­že pre­ma ovom gle­di­štu,

Primenjena etika.indd 88 11/9/2016 6:04:14 PM

 AIDS: Neki moralni i zakonski aspekti 89

ne­ke konkret­ne ne­ga­tiv­ne, i u ter­mi­ni­ma va­že­nja, uni­ver­zal­ne

du­žno­sti. Ali ne po­sto­je uni­ver­zal­ne, po­zi­tiv­ne i ne­o­gra­ni­če­ne
du­žno­sti ko­je obu­hva­ta­ju sve lju­de. Da bi te du­žno­sti po­sto­ja­le,
mo­ra­li bi da po­sto­je odre­đe­ni aran­žma­ni me­đu svim lju­di­ma
na pla­ne­ti. A, kao što je po­zna­to, ne po­sto­je ta­k vi aran­žma­ni i
u skla­du s tim ne­ma ni du­žno­sti za pru­ža­nje uni­ver­zal­ne po­
mo­ći ili da se bu­de lju­ba­zan, pri ru­ci, itd. To na­rav­no ni­je sig­
nal za po­je­din­ce da se po­na­ša­ju ne­hu­ma­no, ne­lju­ba­zno, da ne
po­ma­žu, već je to sa­mo kon­sta­to­va­nje či­nje­ni­ce, da ne mo­že­mo
oče­k i­va­ti od sva­ko­ga da se po­na­ša na na­čin za ko­ji mi­sli­mo da
bi se ta­ko tre­ba­lo po­na­ša­ti, a po­seb­no ne bi­smo sme­li da ve­ru­
je­mo da mo­že­mo te­ra­ti dru­ge, ko­ji ima­ju dru­ga­či­je mo­ral­ne i
osta­le stan­dar­de, da se po­na­ša­ju kao mi ili ka­ko ve­ći­na mi­sli da
bi tre­ba­lo, a sve to upo­tre­blja­va­ju­ći pri­nud­na sred­stva kao što
su fi­nan­sij­ske, ad­mi­ni­stra­tiv­ne i kri­vič­ne ka­zne.
Na­rav­no, mo­g u se za­m i­sli­t i mno­go dra­stič­ni­ji slu­č a­je­v i
„lo­šeg Sa­ma­ri­ća­ni­na“. Ako bi­smo rad­nje „lo­šeg Sa­ma­ri­ća­ni­
na“ hte­li da po­k ri­je­mo sank­ci­ja­ma kri­vič­nog za­ko­na, sma­trao

pri­dru­žu­ju­ći se ta­ko evrop­skoj, obič­no kan­tov­skoj tra­di­ci­ji. Po­sto­je mno­gi

pri­me­ri da se ovo ilu­stru­je, kao što su Rols (J. Ra­wls), Dvor­k in (R. Dwor­
kin), Ge­v irt (A. Ge­w irth), Vi­li­jams (B. Wil­li­a ms) i mno­gi dru­gi, ali sam za
na­šu svr­hu oda­brao na­vod iz Gi­le­ta (G. Gil­lett, 1990, u: Al­mond (Ed), s. 59):
„Si­lo­va­te­lj je bo­le­stan za­to što nor­mal­na oso­ba ni­ka­da ne­će uze­ti mo­ral­nu
po­zi­ci­ju ko­ju on za­u­zi­ma, ta­ko da su su­spen­do­va­na nje­go­va pra­va, uklju­ču­
ju­ći ono ko­je se ti­če me­di­cin­ske po­ver­lji­vo­sti. On je iza­šao iz­van za­jed­ni­ce
po­ve­re­nja, uza­jam­ne po­mo­ći i ne­či­nje­nja zla (...) Ne ra­d i se o to­me da ne­
ko pot­pi­su­je ugo­vor sa ne­kom za­jed­ni­com ili da je ne­ko do­bro­vo­ljac, već o
to­me da je ne­ko de fac­to član ti­me što po­se­du­je ona ljud­ska ose­ća­nja i ose­
tlji­vo­sti, ko­ji da­ju mo­ral­nim pre­di ­ka­ti­ma nji­ho­vo zna­če­nje i zna­čaj. Ta ­k va
te­ži­na ko­ju ne­ko za­hte­va za sop­stve­ne pri­v i­le­gi­je i mo­ral­na na­če­la – kao što
je za­htev za po­ver­lji­vo­šću – iz­ve­de­no je iz ’obli­ka ži­vo­ta’, gde su u igri me­
đu ­l ič­ne trans­a k­ci­je ko­je de­fi­ni­šu po­ve­re­nje, po­što­va ­nje, šte­t u, itd. (...) Za
bo­le­snog si­le­dži­ju mo­že­mo re­ći da je se­be is­k lju­čio iz mo­ral­ne za­jed­ni­ce sa­
mom či­nje­ni­com da je na­pra­v io taj pre­k r­šaj i po­v re­du naj­o­snov­ni­jih na­če­la
i pret­po­stav­k i“. Gi­let je u pra­v u ka­da ka­že da je rad­nja „bo­le­snog si­le­d ži­je“
do­vo­ljan ra­zlog za le­ka­ra da na­ru­ši iz­ve­sne spe­ci­fič­ne du­žno­sti (tj. da in­for­
ma­ci­ju dr­ži za se­be, bu­de po­ver­ljiv) i po­v u­če ne­ke po­te­ze (bol­nič­ko le­če­nje,
pri­ja­va si­lo­va­nja po­li­ci­ji).

Primenjena etika.indd 89 11/9/2016 6:04:14 PM

 90 Primenjena etika

je Lord Me­ko­li, on­da tre­ba da ka­zni­mo ne sa­mo uče­sni­ke slu­ča­

je­va gde je ce­na po­mo­ći ma­la ili ni­ka­k va, ne­go i one, ko­ji bi se
pri pru­ža­nju po­mo­ći izlo­ži­li ozbilj­noj opa­sno­sti ili ve­li­k im iz­
da­ci­ma nov­ca i ener­gi­je. Ukrat­ko, in­kri­mi­na­ci­ja bi za­pre­ti­la ne
sa­mo „vr­lo lo­šim Sa­ma­ri­ća­ni­ma“, već i oni­ma ko­ji su „ume­re­no
lo­ši“ ili „je­dva lo­ši Sa­ma­ri­ća­ni“. Po­što ne­ma po­en­te ka­žnja­va­
ti „je­dva lo­še Sa­ma­ri­ća­ne“, ima­ju­ći u vi­du ar­g u­ment „kli­za­ve
plo­če“ (eng. slip­pe­ry slo­pe), i osta­le „lo­še Sa­ma­ri­ća­ne“ bi tre­ba­lo
osta­vi­ti na mi­ru. Ia­ko je od vre­me­na Lor­da Me­ko­li­ja pro­šlo vi­še
od 150 go­di­na, nje­go­vo gle­di­šte iz­gle­da da ni­je iz­gu­bi­lo ni­šta
od svo­je pri­vlač­ne mo­ći.
Da bi­smo ovo po­ka­za­li, ana­li­zi­raj­mo sa­mo je­dan vr­lo po­
zna­ti po­ku­šaj da se po­ko­pa gle­di­šte Lor­da Me­ko­li­ja.18 Slu­čaj na­
šeg le­ka­ra i nje­go­vog pa­ci­jen­ta mo­že se uze­ti ana­log­no sa Fajn­
ber­go­vim (Fe­in­berg) slu­ča­jem Put­ni­ka. Uz­mi­mo da se Put­nik
kre­će u ne­po­zna­tom kra­ju, da na jed­nom me­stu pro­la­zi po­red
lo­kal­nog far­me­ra, ko­ji ima pri­li­ku da vi­di ku­da je Put­nik kre­
nuo, i ko­ji zna da u tom prav­cu ži­ve kr­vo­žed­ne ži­vo­ti­nje. Pret­po­
sta­vi­mo da su one ka­sni­je na­pa­le i ubi­le Put­ni­ka, a da je far­mer
iden­t i­fi­ko­van kao oso­ba ko­ja je pro­pu­sti­la da ga na opa­snost
upo­zo­ri. Da li far­mer kao „loš Sa­ma­ri­ća­nin“ mo­že da se op­tu­
ži i ka­sni­je osu­di? Fajn­berg sma­tra da far­mer mo­ra da se ka­zni,
ako je za­do­vo­ljen je­dan do­dat­ni uslov: da far­me­ro­vo upo­zo­re­nje
Put­ni­ku ne iz­i­sku­je ni­ka­kav ri­zik i tro­šak za far­me­ra.
Da li ima ri­zi­ka i tro­ška, na­rav­no, za­vi­si od okol­no­sti. Pre­
ma Fajn­ber­gu, far­mer bi mo­rao bi­ti ka­žnjen ako je Put­nik pro­
šao bli­zu nje­ga i ako bi ne­ko­li­ko re­či upo­zo­re­nja bio sav tro­šak
za far­me­ra. Ali, ako je Put­nik, kre­ću­ći se u opa­snom prav­cu, bio
dva ki­lo­me­tra od far­me­ra, ako bi ovaj mo­rao da osta­vi ono što
ra­di i tr­či dva ki­lo­me­tra, po­ce­pa ode­lo, pre­hla­di se i do­bi­je upa­
lu plu­ća, on­da po­stu­pak far­me­ra ne bi bio za osu­du, jer bi u tim
okol­no­sti­ma imao mno­go vi­so­k ih tro­ško­va. U sr­cu Fajnber­go­
vog mi­šlje­nja je ide­ja da po­sto­ji ve­li­ka mo­ral­na razlika iz­me­đu

18 Up. J. Fe­in­berg, 1984, s. 126 i d.

Primenjena etika.indd 90 11/9/2016 6:04:14 PM

 AIDS: Neki moralni i zakonski aspekti 91

pr­ve i dru­ge si­tu­a­ci­je, tj. iz­me­đu one gde su ri­zik i tro­šak ne­po­
sto­je­ći ili ne­znat­ni i one gde su oni zna­čaj­ni ili čak ve­li­k i, te da
ra­zli­ka u mo­ral­nom sta­tu­su opi­sa­nih rad­nji mo­ra da se odra­zi
i na nji­hov sta­tus pred za­ko­nom.
Mo­že­mo se slo­ži­ti sa Fajn­ber­gom da u da­tom slu­ča­ju raz­da­
lji­na far­me­ra od Put­ni­ka od de­set me­ta­ra pre­ma raz­da­lji­ni od
dva ki­lo­me­tra ima­ju ra­zli­čit mo­ral­ni sta­tus. Ali to ne zna­či da
mo­gu ili čak tre­ba da se po­vu­ku kon­se­kven­ce, ka­ko bi ove rad­nje
do­bi­le sta­tus i u kri­vič­no-prav­nom smi­slu. Ukrat­ko, mo­žda bi bi­
lo bo­lje ako bi se kon­se­kven­ce po­vu­k le, ali se u to mo­že sum­nja­ti.
Fajn­ber­go­vo pri­v id­no pri­vlač­no gle­di­šte po­či­nje da ble­di
ka­da se upi­ta­mo: gde tre­ba da se po­v u­če mo­ral­no re­le­vant­na
li­ni­ja, li­ni­ja ko­ja raz­dva­ja „lo­šeg Sa­ma­ri­ća­ni­na“, ko­ji tre­ba da
bu­de ka­žnjen, od ta­ko­đe „lo­šeg Sa­ma­ri­ća­ni­na“, ali ko­ji ne tre­
ba da bu­de ka­žnjen? Uz­mi­mo da u slu­ča­ju „le­ka­re­ve di­le­me“
po­sto­je sle­de­će mo­g uć­no­sti u po­gle­du oba­ve­šta­va­nja že­ne da
je njen muž HIV-po­zi­ti­van:
1. Iza­ći u če­ka­o­ni­cu, za­mo­li­ti je da uđe u or­di­na­ci­ju, i sa­op­
šti­ti joj in­for­ma­ci­ju.
2. Te­le­fo­nir­ati 2-3 pu­ta i po­tro­ši­ti 5 mi­nu­ta.
3. Te­le­fo­ni­ra­ti 3-4 pu­ta i po­tro­ši­ti 10 mi­nu­ta.
4. Te­le­fo­ni­ra­ti 5-7 pu­ta i po­tro­ši­ti 15 mi­nu­ta.
5. Te­le­fo­ni­ra­ti 8-9 pu­ta, po­tro­ši­ti 20 mi­nu­ta i uči­ni­ti na­por da
se in­for­ma­ci­ja pre­ne­se bri­žlji­vo i tak­tič­no.
6. Te­le­fo­nira­ti i po­tro­ši­ti sat slo­bod­nog vre­me­na u po­se­ti kod
ku­će.
7. Te­le­fo­ni­ra­ti de­set pu­ta, oba­vi­ti dva kuć­na po­zi­va i po­tro­ši­ti
dva sa­ta, kao i ne­što sred­sta­va za pre­voz.
8. Te­le­fo­ni­ra­ti mno­go pu­ta, zva­ti ku­ći i ima­ti ne­prij­tan raz­go­
vor sa nje­nim mu­žem.
9. Te­le­fo­ni­ra­ti mno­go pu­ta, zva­ti ku­ći i do­bi­ti pret­nje nje­nog
mu­ža o fi­zič­kom na­pa­du.
10. Po­tro­ši­ti vi­še sa­ti slo­bod­nog vre­me­na, ne­što nov­ca, bi­ti fi­
zič­k i na­pad­nut od stra­ne mu­ža i pre­tr­pe­ti lak­še fi­zič­ke po­
vre­de.

Primenjena etika.indd 91 11/9/2016 6:04:14 PM

 92 Primenjena etika

U sve­tlu opi­sa mo­gu­ćih si­tu­a­ci­ja po­sta­vlja se pi­ta­nje gde tre­

ba da se po­v u­če li­ni­ja iz­me­đu „lo­ših Sa­ma­ri­ća­na“ – onih ko­je
tre­ba i onih ko­je ne tre­ba ka­zni­ti. Ni­je spor­no da po­sto­ji iz­ve­
sna mo­ral­na ra­zli­ka iz­me­đu slu­ča­je­va 1. i 7, kao i iz­me­đu 2. i
9. Ali, da li sme­mo da oče­ku­je­mo da ne­ko ura­di 7, 8, 9 ili 10, te
da ga za­kon­ski ka­zni­mo ako to ko­jim slu­ča­jem ne ura­di? Zdra­
vom ra­zu­mu ni­je po­treb­no po­zi­va­nje na za­kon da bi re­kao „ne“.
Fajn­berg po­ku­ša­va da iza­đe na kraj sa ovom te­ško­ćom ta­ko što
ko­pi­ra stra­te­gi­ju Lor­da Me­ko­li­ja, ko­ja ka­že: „...pro­ši­ri­ti opre­zno
od­go­vor­nost sa­mo na one Sa­ma­ri­ća­ne ko­ji mo­gu da upo­zo­re,
po­mog­nu, oba­ve­ste ili spa­su bez ika­k ve ne­vo­lje i bi­lo ka­k vog
tro­ška (...), pa čak, što je još vi­še, bez bi­lo ka­k ve ne­po­god­no­
sti.“19 Dru­gim re­či­ma, „lo­ši Sa­ma­ri­ća­ni“ tre­ba da se iz­dvo­je i
sma­tra­ju za­kon­ski od­go­vor­nim, dok bi osta­li bi­li po­šte­đe­ni ta­
kve od­go­vor­no­sti. Da bi se iz­dvo­ji­li pr ­vo­po­me­nu­ti, mo­ra­ju se
po­v u­ći iz­ve­sne li­ni­je raz­gra­ni­če­nja iz­me­đu raz­nih vr­sta „lo­ših
Sa­ma­ri­ća­na“. Gde bi bi­le te li­ni­je?
Da bi pro­na­šao te li­ni­je Fajn­berg pre­d la­že da se „lo­ši Sa­
ma­ri­ća­ni“ po­de­le u naj­ma­nje tri ri­zič­ne gru­pe. Pr ­va gru­pa se
sa­sto­ji od onih ko­ji stvar­no ne­ma­ju ni­ka­kav ri­zik i tro­šak, u
dru­goj bi bi­li oni sa ume­re­nim ri­zi­kom i tro­škom, a u tre­ćoj sa
vi­so­k im ri­zi­kom i tro­škom. Dru­ga gru­pa „lo­ših Sa­ma­ri­ća­na“
bi­la bi li­ni­ja raz­gra­ni­če­nja iz­me­đu osta­le dve. „Lo­ši Sa­ma­ri­ća­
ni“ iz dru­ge gru­pe bi­li bi po­šte­đe­ni od­go­vor­no­sti, kao i oni iz
tre­će gru­pe. Od­go­vor­ni bi bi­li sa­mo oni iz pr­ve gru­pe. Ovim
bi se, pre­ma Fajn­ber­gu, po­sti­gla oba ci­lja: pr­vo, ti­me bi se po­
što­va­la ra­zli­ka u mo­ral­nom sta­tu­su in­di­vi­du­al­nih po­stu­pa­ka,
ta­mo gde ta­k va ra­zli­ka po­sto­ji, i dru­go, bi­lo bi mo­gu­će ka­zni­ti
„lo­še Sa­ma­ri­ća­ne“, i ta­ko, u naj­ma­nju ru­ku za­kon­ski, pod­sti­
ca­ti po­bolj­ša­nje ljud­skog po­na­ša­nja u slu­ča­je­v i­ma gde na­če­la
po­na­ša­nja bi­va­ju po­dri­va­na.
U slu­ča­ju le­ka­ra i nje­go­vog pa­ci­jen­ta, ovo bi funk­ci­o­ni­sa­
lo ta­ko što bi (ako se sle­di Fajn­ber­go­va ana­lo­gi­ja iz pri­me­ra sa

19 Fe­in­berg, 1984, s. 155.

Primenjena etika.indd 92 11/9/2016 6:04:15 PM

 AIDS: Neki moralni i zakonski aspekti 93

Put­ni­kom) po­stup­ci 1, 2 i 3 do­šli u pr­vu gru­pu, 4, 5, 6 i 7 u dru­

gu, a 8, 9 i 10 u tre­ću gru­pu.20 Ta­ko bi sa­mo u slu­ča­je­vi­ma 1, 2
i 3 le­kar mo­gao bi­ti za­kon­ski od­go­vo­ran, dok bi u slu­ča­je­vi­ma
4-10 bio oslo­bo­đen od­go­vor­no­sti. Ta­ko iz­gle­da da Fajn­ber­go­va
su­ge­sti­ja za raz­re­ša­va­nje pro­ble­ma Lor­da Me­ko­li­ja mo­že da se
oprav­da u na­če­lu, a mo­že i da se ne­gde ko­ri­sti u prak­si.
Ali, na­čel­na ube­dlji­vost i prak­tič­na ko­rist na­glo ble­de ako
se na­pra­v i bli­ži uvid u Fajn­ber­go­v u tak­ti­ku. Ov­de ne mi­slim
na kri­ti­ku onog ti­pa ko­ja bi ume­sto jed­ne uve­la dve ar­bi­trar­
ne li­ni­je raz­dvja­nja na „kli­za­voj plo­či“ iz­me­đu po­je­di­nih već
po­sto­je­ćih gru­pa, ma­da se i o to­me mo­ž e ra­spra­vlja­t i. Mo­ja
kri­ti­ka gla­si, da ukup­ni Fajn­ber­gov na­por ni­je po­mo­gao da se
pro­blem po­me­ri sa me­sta na ko­me je bio. Da bi­smo to vi­de­li,
pret­po­sta­vi­mo da je po­de­la na de­set si­tu­a­ci­ja 1-10, kao u slu­ča­
ju na­šeg le­ka­ra, su­ge­ri­sa­na u kon­kret­nom slu­ča­ju ko­ji se na­la­zi
na su­du. Re­ci­mo da je po­sle is­pi­ti­va­nja kon­k ret­nih okol­no­sti
utvr­đe­no da tro­ško­v i na­šeg le­k a­ra od­go­va­ra­ju ono­me što je
na­ve­de­no u opi­su br. 3. U skla­du s tim, on se mo­že sma­t ra­t i
od­go­vor­nim za­to što ni­je oba­ve­stio pa­ci­jen­to­v u že­nu o vi­tal­no
va­žnoj in­for­ma­ci­ji. U ta­k vom slu­ča­ju le­kar sa­mo mo­že ža­li­ti
što ni­je te­le­fo­ni­rao još ne­k i put i slič­no, jer bi ga to svr­sta­lo u
slu­čaj 4, či­me bi bio po­šte­đen od­go­vor­no­sti, po­što 4. pri­pa­da
gra­nič­noj, dru­goj gru­pi. Ni tu­ži­lac, su­di­ja ili po­ro­ta ne­će bi­ti
u bo­ljoj si­tu­a­ci­ji ka­da vi­de da je mo­ral­no re­le­vant­na li­ni­ja po­
vu­če­na za­hva­lju­ju­ći raz­li­ci od jed­nog-dva te­le­fon­ska po­zi­va i
ma­lo vi­še po­tro­še­nog vre­me­na. Oči­to, ap­surd­no je re­ći da je u
ne­koj iden­tič­noj si­tu­a­ci­ji le­kar od­go­vo­ran sa­mo za­to što je te­
le­fo­ni­rao 2-4, ume­sto 5-7 pu­ta i po­tro­šio sa­mo 10 ume­sto 20
mi­nu­ta. Ne po­sto­ji mo­ral­no re­le­vant­na ra­zli­k a iz­me­đu ovih
po­stu­pa­ka, pa sa­mim tim ni mo­guć­nost za ko­ri­šće­nje ove ra­
zli­ke da oprav­da ili oslo­bo­di ne­ko­ga za ­kon­ske od­go­vor­no­sti.
Otu­da mi­slim da je Lord Me­ko­li bio u pra­v u ka­da je re­kao da

20 Ov­de osta­vljam po stra­ni mo­g uć­nost da bi ne­ko dru­gi mo­gao na­pra­v i­ti
dru­ga­či­ju kla­si­fi ­ka­ci­ju.

Primenjena etika.indd 93 11/9/2016 6:04:15 PM

 94 Primenjena etika

ne­ma mo­ral­nih ra­zli­ka me­đu po­stup­ci­ma „lo­ših Sa­ma­ri­ća­na“

ko­ji se na­la­ze u ne­kom kon­ti­nu­i­te­tu (bez ob­zi­ra ka­ko dug on
bio), ne­ma ra­zli­ka ko­je bi pro­me­ni­le nji­hov za­kon­ski sta­tus, ako
ta­k ve mo­ral­no zna­čaj­ne ra­zli­ke ne po­sto­je me­đu me­đu­sob­no
su­sed­nim po­stup­ci­ma iz tog kon­ti­nu­i­te­ta. U skla­du s tim, ne
po­sto­je ve­će ra­zli­ke iz­me­đu ra­zli­či­tih kla­sa „lo­ših Sa­ma­ri­ća­na“,
pa za­to i ne­ma oprav­da­nja za ka­žnja­va­nje jed­nih, a oslo­ba­đa­nje
dru­gih „lo­ših Sa­ma­ri­ća­na“.
Ako bi ne­ko, po­put Fajn­ber­ga, po­ku­šao da su­ge­ri­še su­prot­
no, su­o­čio bi se sa dva pro­ble­ma. Pr­vo, bi­lo bi ne­op­hod­no da
se oprav­da po­vla­če­nje po­me­nu­te li­ni­je iz­me­đu gru­pa „lo­ših Sa­
ma­ri­ća­na“, pri če­mu je ne­mo­g u­će iz­be­ći ar­bi­trar­nost ta­k vog
po­te­za i ap­surd­ne po­sle­di­ce ka­zne­ne po­li­ti­ke. Dru­go, i mo­žda
zna­čaj­ni­je, bi­lo bi ne­op­hod­no da se oprav­da ka­žnja­va­nje onih
ko­ji ni­su uči­ni­li ni­šta, či­ja je je­di­na „gre­ška“ što ni­su pri­te­k li u
po­moć ne­ko­me, ia­ko ne po­sto­ji za­kon­ska du­žnost da to uči­ne.
Na­rav­no, po­sto­ji ve­li­k i broj si­tu­a­ci­ja gde po­je­din­ci mo­gu dru­
gi­ma po­nu­di­ti vred­nu po­moć, na pri­mer, pro­sto da­ju­ći im ne­
ko oba­ve­šte­nje. Ako bi­smo ov­de že­le­li da bu­de­mo kon­zi­stent­ni,
on­da bi tre­ba ­lo da pri­hva­ti­mo da su svi po­je­din­ci od­go­vor­ni,
ili da se sa­gla­si­mo sa još ra­di­kal­ni­jim za­hte­vi­ma.21 Go­re re­če­no

21 Uz­mi­mo slu­čaj bo­ga­tog čo­ve­ka, to je još je­dan od pri­me­ra Lor­da Me­ko­

li­ja, ko­ji sret­ne ne­ko­li­ko pro­sja­ka po­što iza­đe iz svo­je ku­će. Uz­mi­mo da on
zna da će oni umre­t i od gla­d i, ako im ne da ne­što nov­ca. Re­ci­mo da je on
to­li­ko bo­gat da ne bi ni ose­tio ovaj iz­da­tak za mi­lo­sr­đe. Ako no­vac da dvo­
ji­ci pro­sja­ka, oni će pre­ži­ve­ti, ali osta­li će umre­ti. Da li će bo­ga­taš bi­ti od­go­
vo­ran za nji­ho­v u smrt? Ako ka­že­mo da ho­će i da je on ne­ka vr­sta ubi­ce, ne
bi­smo li on­da i su­gra­đa­ne bo­ga­ta­ša mo­ra­li da zo­ve­mo is­tim ime­nom, jer su
i oni mo­gli da­ti mi ­lo­sr­đe? Šta­v i­še, ne bi­smo li is­ti na­ziv upo­tre­bi ­li za dvo­
ji­cu pro­sja ­k a ko­ji su ima ­l i sre­će da do­bi­ju no­vac za mi ­lo­sr­đe, ko­ji ga ni­su
po­de­li­li sa osta­lim? Ko­nač­no, bo­ga­taš i ne mo­ra da iza­đe iz ku­će da bi po­
stao od­go­vo­ran. Pre­ma ovom shva­ta­nju, on bi bio od­go­vo­ran i ako bi se­deo
u ku­ći ili kan­ce­la­ri­ji, i to ne sa­mo za pro­sja­ke pod nje­go­v im pro­zo­rom, već
i za pro­sja­ke iz kom­ši­lu­ka, gra­da, pro­v in­ci­je ili ze­mlje. Mark­si­sti i dru­gi ra­
di­ka­li su ilu­stra­ci­ja za ovo gle­di­šte. Ta­ko vi­di­mo da gle­di­šte ko­je na po­čet­ku
iz­gle­da ne­du­žno, da ak­te pro­pu­šta­nja da se ne­što uči­ni (što ni­je du­žnost) tre­
ba ka­žnja­va­ti, za­pra­vo vo­di po­sle­di­ca­ma ko­je ni­su ni­šta ma­nje ne­go ru­ga­nje

Primenjena etika.indd 94 11/9/2016 6:04:15 PM

 AIDS: Neki moralni i zakonski aspekti 95

ja­sno po­ka­zu­je da ne­ma do­volj­no ra­zlo­ga da se re­vi­di­ra kon­ven­

ci­o­nal­no gle­di­šte Lor­da Me­ko­li­ja, da ne tre­ba ka­žnja­va­ti „lo­še
Sa­ma­ri­ća­ne“, uklju­ču­ju­ći i one ve­o­ma lo­še.
Na stra­nu od pro­ble­ma „kli­za­ve plo­če“, re­vi­zi­o­ni­sti bi mo­
ra­li re­ši­ti i pro­blem kon­zi­stent­no­sti: tre­ba li da bu­du ka­žnje­ni
svi ili sa­mo ne­k i „lo­ši Sa­ma­ri­ća­ni“? Da li bi, na pri­mer, tre­ba­lo
ka­zni­ti one ko­ji okre­nu le­đa ka­da su u pi­ta­nju ne­po­sto­je­će za­
kon­ske du­žno­sti, ko­ji, stran­cu ne skre­nu pa­žnju da se na­la­zi u
opa­snom kra­ju gra­da ili da je po­sled­nji au­to­bus upra­vo oti­šao
sa sta­ni­ce? Ako se sle­di ova li­ni­ja raz­mi­šlja­nja br­zo se do­la­zi u
si­tu­a­ci­ju da se i za naj­be­za­zle­ni­je po­stup­ke „lo­ši Sa­ma­ri­ća­ni“
ka­žnja­va­ju, a to bi bi­lo ap­surd­no. Ov­de se mo­ra do­da­ti: i ako
za­ko­no­dav­ci odlu­če da se ka­žnja­va­ju odre­đe­ne kla­se „lo­ših Sa­
ma­ri­ća­na“ za ko­je že­le da bu­du ka­žnje­ni, ne tre­ba da bu­de ka­
zni za tri­v i­jal­ne stva­ri. Nji­ho­va ka­zne­na po­li­ti­ka će on­da bi­ti
ne­kon­zi­stent­na, jer će ne­k i „lo­ši Sa­ma­ri­ća­ni“ bi­ti ka­žnje­ni, a
dru­gi ne­će. Ka­zne­na po­li­ti­ka će on­da iz­be­ći oči­tu ne­lo­gič­nost
da bu­de sit­ni­ča­va u ka­žnja­va­nju de­la po­stu­pa­ka „lo­ših Sa­ma­ri­
ća­na“, ali će ima­ti pro­ble­me ne­kon­zi­stent­no­sti i „kli­za­ve plo­če“.
Otu­da na­šeg le­ka­ra mo­že­mo sma­tra­ti „lo­šim Sa­ma­ri­ća­ni­
nom“, ali ga ne sme­mo sma­tra­ti od­go­vor­nim pred za ­ko­nom.
On mo­že bi­ti sa­mo mo­ral­no od­go­vo­ran. Da li će­mo ga sma­tra­ti
mo­ral­no od­go­vor­nim ili ne – to za­vi­si od na­šeg mo­ral­nog ko­
dek­sa, a to je pri­vat­na stvar sva­kog po­je­din­ca.
Pret­hod­no raz­ma­t ra­nje po­ka­zu­je da je po­dr­ška ili pro­t i­
vlje­nje ka­žnja­va­nju „lo­šeg Sa­ma­ri­ća­ni­na“ po­ve­za­na sa jed­nom
dru­gom pret­po­stav­kom. Dok Lord Me­ko­li i oni ko­ji su bli­ski
nje­go­vom na­či­nu mi­šlje­nja od­bi­ja­ju da po­sto­ji bi­lo ka ­k va du­
žnost iz­u­zev ako ni­je iz­ve­de­na iz ne­kog odre­đe­nog aran­žma­
na, Fajn­berg in­si­sti­ra na po­sto­ja­nju ne­k ih du­žno­sti, bez ob­zi­
ra na aran­žma­ne u ko­ji­ma se lju­di na­la­ze ili ne na­la­ze. Nje­mu
je sve­jed­no ka ­ko će se de­fi­ni­sa­ti ove uni­ver­zal­ne du­žno­sti: na

nekim ključ­nim na­če­li­ma i in­sti­tu­ci­ja­ma jed­nog do­bro ure­đe­nog dru­štva u

po­li­tič­kom smi­slu. Vi­še o to­me vi­de­ti u: Pro­ko­pi­je­v ić 1990, po­seb­no s. 1402.

Primenjena etika.indd 95 11/9/2016 6:04:15 PM

 96 Primenjena etika

primer, kao du­žnost uni­ver­zal­ne hu­ma­no­sti, re­zul­tat pre­ćut­ne

sa­gla­sno­sti, re­zul­tat ko­ji na­sta­je usled pri­pa­da­nja odre­đe­noj vr­
sti, po­sle­di­ca sta­tu­sa lju­di kao mo­ral­nih ak­te­ra, itd. U kraj­njem
slu­ča­ju ni­je va­žno ka­ko se ova du­žnost zo­ve i ka­ko se opra­va­da­
va. Je­di­no što je va­žno je­ste da ona po­sto­ji, jer ako ne bi po­sto­
ja­la, on­da ne bi bi­lo osno­va za tra­že­nje od­go­vor­no­sti de­la „lo­ših
Sa­ma­ri­ća­na“, jer ne bi bi­lo ni­čeg što su na­ru­ši­li ili po­vre­di­li.
Ovo gle­d i­šte de­li i au­tor či­ji je pri­mer „le­k a­re­ve di­le­me“
ov­de po­zaj­mljen: „Tre­ba da ose­ća­mo i ima­mo po­tre­bu da sa­
ču­va­mo ži­vot ko­ji je već te­ško po­go­đen kod po­ten­ci­jal­ne žr­t ve
nje­go­ve ob­ma­ne i u ovom ose­ća­nju is­po­lja­va­mo sen­zi­bi­li­tet za
mo­ral­nu isprav­nost (...) Le­ka­re­va oba­ve­za da oba­ve­sti, u sve­
tlu uput­stva da odr­ži po­ver­lji­vost, (...) mo­že se po­sma­tra­ti kao
ogra­ni­če­nje za po­je­din­ce u ak­tu­el­noj opa­sno­sti, pa se ne od­no­si
na po­slo­dav­ca, pri­ja­te­lje sa ko­ji­ma ne­ma sek­su­al­ne in­ter­a k­ci­je
ili bi­lo ko­ju dru­gu oso­bu sa još pe­ri­fer­ni­jim in­te­re­si­ma. Nje­go­
va du­žnost se pro­sti­re sa­mo to­li­ko da od­vra­ti ak­tu­el­nu šte­tu za
ko­ju on ra­zum­no mo­že pret­po­sta­vi­ti da se ja­vlja uko­li­ko se dr­ži
na­če­la po­ver­lji­vo­sti.“22 Ia­ko je ne­spor­no va­žno ka­ko tre­ba da se
raz­re­ši „le­ka­re­va di­le­ma“, još je zna­čaj­ni­je da se uđe u mo­ral­ne i
za­kon­ske aspek­te ob­ja­šnje­nja mo­gu­ćih so­lu­ci­ja, ka­ko bi se ob­ja­
sni­la mo­ral­na i za­kon­ska geo­gra­fi­ja pro­ble­ma, te na kra­ju da se
po­ka­že da uvla­če­nje u igru na­če­la šte­te ov­de ni­je od­go­va­ra­ju­će.
Dru­go je pi­ta­nje ka­ko bi i ko­li­ko ovo gle­di­šte po­go­di­lo od­
nos iz­me­đu le­ka­ra i pa­ci­jen­ta. Sa le­ka­re­vog sta­no­vi­šta, si­gur­no
je do­bro osta­v i­ti nje­mu sa­mom da uči­ni ono što že­li, ta­ko da
ne po­sto­ji ni­šta što ga te­ra da iz­ne­ve­ri nje­gov mo­ral­ni i me­di­
cin­ski ko­deks. Ovo bi mu po­mo­glo da se vi­še za­in­te­re­su­je za
HIV-sta­tus nje­go­vih pa­ci­je­na­ta i mo­žda po­mog­ne u raz­nim fa­
za­ma in­fek­ci­je i ka­sni­je bo­le­sti. Me­đu­tim, ni­sam si­gu­ran da bi
osta­vlja­nje odlu­ke is­k lju­či­vo sva­kom po­je­di­nač­nom le­ka­ru bi­lo
do­bro sa sta­no­vi­šta pa­ci­jen­ta. Pa­ci­jent tre­ba do­bro da pozna­je

22 Gil­lett, u: Al­mond (Ed), s. 63. Is­to gle­di­šte de­le A. Orr (u: Al­mond /Ed/,
s. 118) i Bri­tan­sko me­di­cin­sko udru­že­nje (Bri­tish Me­di­cal As­so­ci­a­ti­on).

Primenjena etika.indd 96 11/9/2016 6:04:15 PM

 AIDS: Neki moralni i zakonski aspekti 97

nje­go­vog le­ka­ra, da bi, sa odre­đe­nom do­zom ve­ro­vat­no­će, znao

ka­k vu re­a k­ci­ju od nje­ga da oče­ku­je. Te­ško je ve­ro­va­ti da ve­ći­
na pa­ci­je­na­ta svog le­ka­ra po­zna­je ta­ko do­bro. Odla­ze­ći le­ka­ru
pa­ci­jent sto­ga ne mo­že zna­ti ka­ko će le­kar re­a­go­va­ti. Ovo će
ra­zu­mlji­vo uz­ne­mi­ri­ti pa­ci­jen­ta, ko­ji će mo­žda iz­be­ga­va­ti da
ubu­du­će tra­ži po­moć le­ka­ra ka­da god je to mo­gu­će.
Sa­da mo­že da se raz­mo­tri dru­gi ra­ni­je na­ve­de­ni slu­čaj ko­ji
se od­no­si na si­tu­a­ci­je sa ko­ji­ma se mo­že su­o­či­ti le­kar, kad tre­ba
da po­stu­pi pro­tiv že­lje pa­ci­jen­ta i iz­ve­sti nje­go­v u že­nu o HIV-
po­zi­tiv­nom sta­tu­su nje­nog mu­ža.
Ako se le­kar po­na­ša na po­me­nu­ti na­čin, to će pod­ri­ti po­ve­
re­nje u nje­ga i na­ne­ti šte­tu nje­go­vom pa­ci­jen­tu. No, ako ne pre­
du­zme po­me­nu­tu rad­nju, on­da že­na HIV-po­zi­tiv­nog pa­ci­jen­ta
ne­će bi­ti u si­tu­a­ci­ji da bi­ra, i ni­je li dok­tor taj ko ju je spre­čio da
na­pra­vi iz­bor ti­me što joj ni­je pre­neo oba­ve­šte­nje? Jer, ne­ko će
s pra­vom re­ći da iz­bo­ri ko­ji je na­pra­vio Put­nik kod Fajn­ber­ga
i onaj ko­ji je na­pra­vi­la ne­o­ba­ve­šte­na že­na u Gi­le­to­vom pri­me­
ru, ni­su pra­vi iz­bo­ri, jer se ni­jed­na oso­ba ne bi po­na­ša­la ona­ko
ka­ko se po­na­ša­la da je zna­la pra­v u in­for­ma­ci­ju, tj. da u da­tom
prav­cu ima kr­vo­žed­nih ži­vo­ti­nja i da je muž HIV-po­zi­ti­van.
U eti­ci i po­li­tič­koj fi­lo­zo­fi­ji po­sto­ji vr­lo du­ga ra­spra­va o to­
me da li je iz­bor ko­ji se na­pra­vi u ne­zna­nju ili od­su­stvu va­žne
re­le­vant­ne in­for­ma­ci­je, pra­vi iz­bor ili to ni­je. Mno­gi au­to­ri su
mi­šlje­nja da se ne ra­di o pra­vom iz­bo­ru, da dr­ža­va ili dru­gi po­
je­di­nac ima pra­vo da se ume­ša u slo­bo­du ne­o­ba­ve­šte­nog po­je­
din­ca, ako je evi­dent­no da on – kao re­zul­tat od­su­stva in­for­ma­
ci­je – pra­vi loš iz­bor ko­ji ugro­ža­va i nje­gov ži­vot i slo­bo­du. Mil
(Mill) da­je kla­si­čan pri­mer ovog gle­di­šta ka­da ka­že: „Ako jav­ni
slu­žbe­nik ili bi­lo ko dru­gi vi­di oso­bu ko­ja po­ku­ša­va da pre­đe
most ko­ji je pro­ce­njen kao ne­si­gu­ran, a ne­ma vre­me­na da se on
upo­zo­ri na opa­snost, oni ga mo­gu uhva­ti­ti i vra­ti­ti, a da to ne
do­ve­de do me­ša­nja u nje­go­v u slo­bo­du. Jer, slo­bo­da se sa­sto­ji u
či­nje­nju ono­ga što ne­ko že­li, a on ne že­li da pad­ne u re­ku“.23 U

23 Mill, 1987, s. 165.

Primenjena etika.indd 97 11/9/2016 6:04:15 PM

 98 Primenjena etika

ana­lo­gi­ji s gor­njim, Put­nik mo­žda ne že­li da bu­de po­je­den živ

od stra­ne ži­vo­ti­nja, a že­na HIV-po­zi­tiv­nog pa­ci­jen­ta ne že­li da i
sa­ma po­sta­ne HIV-po­zi­tiv­na.24 Za­to što su zdra­vlje i ži­vot ta­ko
fun­da­men­tal­na lič­na pri­rod­na svoj­stva, ko­ja se obič­no sma­tra­ju
po­želj­nim, ma­da u iz­u­zet­nim pri­li­ka­ma i obr­nu­to mo­že bi­ti slu­
čaj, in­ter­ven­ci­ja u ta­kvim slu­ča­je­vi­ma je oprav­da­na ob­zi­rom na
va­žnost odlu­ke, ko­ja je obič­no ne­po­vrat­na, i ko­ja da­le­ko­se­žno
uti­če na sud­bi­nu ne­ke oso­be. Na­rav­no, pi­ta­nje je da li po­sto­ji
na­čin da se do­bi­je ta­ko vred­na in­for­ma­ci­ja. „Jav­ni slu­žbe­nik“
u Mi­lo­vom slu­ča­ju je za­kon­ski oba­ve­zan da se ume­ša. Ali šta
sa onim ko do­bi­je in­for­ma­ci­ju i ko ni­je za­kon­ski oba­ve­zan da
je pre­ne­se, po­put le­ka­ra u na­šem pri­me­ru? Ako je nje­go­vo pre­
no­še­nje in­for­ma­ci­je su­per­e­ro­ga­tor­na rad­nja, on­da taj čin ni­je
stvar za­kon­ske du­žno­sti. U pro­t iv­nom ne­sta­je sva ­ka ra­zli­ka
iz­me­đu du­žno­sti i su­per­e­ro­ga­tor­nih rad­nji. Ako bi za­kon pri­
mo­rao lju­de da po­nu­de po­moć, ne­sta­li bi su­per­e­ro­ga­tor­ni po­
stup­ci. Su­per­e­ro­ga­tor­ne rad­nje shva­tam kao one rad­nje ko­je
ne dik­ti­ra na­ša kon­k ret­na du­žnost, već slu­že da bu­du po­moć
oni­ma ko­ji­ma su na­me­nje­ni.25
Po­je­di­nac mo­že ima­ti ra­zli­či­te re­ak­ci­je na in­for­ma­ci­ju le­ka­
ra. Ne­ki lju­di će se uz­dr­ža­ti od bi­lo ka­kvog sek­su­al­nog kon­tak­ta
sa HIV-po­zi­tiv­nim part­ne­rom, dok će dru­gi pre­du­ze­ti ne­ke me­
re pre­do­stro­žno­sti i na­sta­vi­ti sa sek­som. Ne­ki će i sa­mi oti­ći na
test, pa će tu­ži­ti part­ne­ra ako se usta­no­vi da su HIV-po­zi­tiv­ni.
Šan­se da se do­bi­je ta­kav slu­čaj su sla­be, ma­da po­sto­ji ne­ko­li­ko

24 Po­što se u sva tri slu­ča­ja, ko­je su­ge­ri­šu Mil, Fajn­berg i Gi­let, tra­ži in­ter­
ven­ci­ja dr­ža­ve ili ne­kog dru­gog iz­van po­je­din­ca o ko­me je reč, oni na­me­ću
raz­ma­tra­nje od­no­sa iz­me­đu na­če­la šte­te i na­če­la pa­ter­na­li­zma. Li­be­ra­li se,
na­rav­no, pro­ti­ve to­me da se kri­vič­no pra­vo osla­nja na pa­ter­na­li­zam, te on­da
pi­ta­nje gla­si: da li to sme da se pri­me­ni i na ta­ko dra­stič­ne slu­ča­je­ve po­put
onih ko­ji su na­ve­de­ni go­re u tek­stu, sa­mo da bi se te­sti­ra­la do­bro­volj­nost?
25 Na­rav ­no, po­sto­je i dru­ge de­fi­ni­ci­je. Ne­k i au­to­ri ka ­žu da su to po­stup­ci
ko­ji­ma se di­v i­mo, a či­je ne­i­zvo­đe­nje od­bi­ja­mo. Ova de­fi­ni­ci­ja ni­je do­bra, jer
su ne­k i su­per­e­ro­ga­tor­ni po­stup­ci ta­ko tri­v i­jal­ni da je te­ško re­ći ka­ko im se
di­v i­mo. Ta­ko­đe, ne po­sto­ji ra­zlog za­što ne bi­smo mo­ral­no od­ba­ci­li ne­i­z vo­
đe­nje ne­ke od ovih rad­nji.

Primenjena etika.indd 98 11/9/2016 6:04:15 PM

 AIDS: Neki moralni i zakonski aspekti 99

do­bro po­zna­tih pro­tiv-pri­me­ra. U no­vem­bru 1987. Okru­žni sud

u Nirn­berg-Fir­tu (Ne­mač­ka) osu­dio je 46-go­di­šnjeg Ame­ri­kan­
ca zbog ne­od­go­vor­nog anal­nog i oral­nog sek­sa bez za­šti­te sa
tri ra­zli­či­te oso­be, po­što je znao da je HIV-po­zi­ti­van. To je bio
tre­ći ta­kav slu­čaj u Ne­mač­koj. Sud je na­šao da je to bio po­ku­
šaj na­no­še­nja opa­sne te­le­sne šte­te, te da HIV-po­zi­tiv­ne oso­be
ne tre­ba dru­ge da iz­la­žu ri­zi­ku in­fek­ci­je.26 Ne­k i au­to­ri ta ­k ve
pre­su­de sma­tra­ju odr­ži­v im: „...sank­ci­je mo­g u da se upo­tre­be
pro­tiv lju­di ko­ji sve­sno pre­no­se vi­rus na dru­go­ga, ili ko­ji sve­sno
dru­ge iz­la­žu ri­zi­ku ti­me što sa nji­ma ima­ju sek­su­al­ni od­nos“.27
Gor­nja pre­su­da je kon­tro­ver­zna. Tre­ba je od­ba­ci­ti ne sa­mo
za­to što Sud ni­je utvr­dio da je in­fek­ci­ja pre­ne­ta kroz od­nos sa
tač­no odre­đe­nom oso­bom, već pre sve­ga zbog to­ga što bi bi­lo
bez­na­de­žno čak i pro­ba­ti da se utvr­di ka­ko i ka­da je usle­di­lo
pre­no­še­nje in­fek­ci­je. Ni­je do­volj­no da se utvr­di da su bar ne­ke
od tri po­me­nu­te oso­be HIV-po­zi­tiv­ne. Tre­ba­lo bi do­ka­za­ti da
su one po­sta­le HIV-po­zi­tiv­ne upra­vo u kon­tak­tu sa tom, a ne
sa ne­kom dru­gom oso­bom. Po­što je ne­mo­g u­će da se evi­den­
ci­ja o to­me pri­ku­pi post fe­stum i ti­me osi­g u­ra do­kaz, mo­ra­ju
se od­ba­ci­ti i op­tu­žbe ko­je se od­no­se na pre­no­še­nje in­fek­ci­je od
stra­ne odre­đe­ne oso­be. Op­tu­žni­ca mo­že sa­mo da tvr­di ka­ko je
odre­đe­na oso­ba prak­ti­ko­va­la seks bez za­šti­te, ia­ko je zna­la da
je HIV-po­zi­tiv­na. I ovo se mo­že do­ka­za­ti je­di­no ako op­tu­že­ni
to pri­zna. Ko ne že­li, i ova op­tu­žba mo­ra da se od­ba­ci, po­što je
ne­mo­gu­će pri­ku­pi­ti va­lja­nu evi­den­ci­ju, a ne­ma ni sve­do­ka, sem
ako ni­je bi­la reč o grup­nom sek­su. Ta­ko se sud na­šao u ap­surd­
noj si­tu­a­ci­ji da osu­di ne­ko­ga za­to što je ra­dio is­to ono što sva­
kog da­na ra­de mi­li­jar­de lju­di, a da ni­ko­me i ne pa­da na pa­met
da ih ka­žnja­va: zbog ba­vlje­nja sek­som. Te­ško je go­vo­ri­ti o od­
go­vor­no­sti za ri­zik na jed­noj stra­ni (HIV-po­zi­ti­van) i pot­pu­noj
sek­su­a l­noj ne­od­go­vor­no­sti na dru­goj stra­ni (nje­ni ili nje­go­v i
part­ne­ri). Dru­go, ri­zik ni­je sta­bil­na ka­te­go­ri­ja kri­vič­nog prava.

26 Up. FAZ, 17. no­vem­bar, 1987, s. 9.

27 A. Orr, u: Al­mond (Ed), s. 124.

Primenjena etika.indd 99 11/9/2016 6:04:15 PM

 100 Primenjena etika

On mo­že bi­ti pra­vac do­ka­za, ako se o to­me pri­ku­pi evi­den­ci­

ja. Bez od­go­va­ra­ju­će evi­den­ci­je, sva­ka osu­da je ne­o­sno­va­na.
Ne­o­pre­zni put­nik na mo­stu iz Mi­lo­vog pri­me­ra mo­že re­a­
go­va­ti na na­čin ko­ji je sli­čan go­re opi­sa­nom. Ove re­a k­ci­je ni­su
za­ni­m lji­ve kao pro­ble­mi, iz­u­zev pri odre­đe­noj kon­fi­g u­ra­ci­ji:
za­mi­sli­mo da že­na ka­že le­ka­ru da ona ne na­me­ra­va da bi­lo šta
me­nja po­sle sa­zna­nja o HIV-po­zi­tiv­nom sta­tu­su su­pru­ga, ni­
ti da pre­du­zi­ma pre­ven­tiv­ne me­re, te da le­kar (na pri­mer, mi­
sle­ći na nje­nu de­cu) odlu­či da se po­zo­ve na za­kon i pri­nu­di je
da ne­što pre­du­zme. Ka­k ve su šan­se da on us­pe? One ne bi bi­le
ve­će ne­go pri po­ku­ša­ju za­kon­skog pri­si­lja­va­nja ne­ke oso­be da
pre­sta­ne da igra „ru­ski ru­let“.
Va­lja­nost ana­lo­gi­je po­ka­zu­je na­čin na ko­ji se in­fek­ci­ja pre­
no­si. Je­d in­stve­nost HIV/AIDS do­la­zi od „kom­bi­na­ci­je nje­ne
smrt­ne pri­ro­de i či­nje­ni­ce da se naj­če­šće pre­no­si sek­su­a l­nim
pu­tem...“28 Ve­ro­vat ­no­ć a pre­no­še­nja in­fek­ci­je va ­ri­ra, za­v i­sno
od po­pu­la­ci­je: za sta­ro­snu gru­pu 20-50 go­di­na ona iz­no­si od
0,00008% za Ki­nu, do 0,1% za ne­ke za­pad­no-evrop­ske i se­
ver­no-ame­rič­ke gra­do­ve i čak 0,25% za ne­ke cen­tral­no-afrič­
ke re­gi­o­ne. Ve­ro­vat­no­ća sto­ga va­ri­ra od vr­lo ni­ske do za­stra­
šu­ju­ći vi­so­ke. Bez ob­zi­ra na vi­so­ku ve­ro­vat­no­ću, za po­je­din­ca
je mo­gu­će da ima mno­go sek­su­a l­nih part­ne­ra, a da ne do­bi­je
HIV-in­fek­ci­ju, čak i ako ne pre­du­zi­ma me­re pre­do­stro­žno­sti –
tzv. si­g ur­ni seks. Ta ­ko­đe je mo­g u­će da u po­pu­la­ci­ji u ko­joj je
ve­ro­vat­no­ća in­fek­ci­je vr­lo ni­ska, pr­vi sek­su­al­ni kon­takt ne­kog
po­je­din­ca sa dru­gim bu­de fa­ta­lan. Is­to kao što „ru­ski ru­let“ ne
mo­že na­ško­di­ti onom ko ga ne igra, is­to ta­ko ne­ko ko ne­ma po­
vre­me­ne od­no­se sa dru­gim part­ne­ri­ma, a sa svo­jim par­ne­rom
ne ko­ri­sti za­šti­tu (ako taj part­ner ta­ko­đe ne­ma dru­ge part­ne­re)
– ne mo­že bi­ti in­fi­ci­ran sa HIV. Po­želj­no je da me­đu sek­su­a l­
nim part­ne­ri­ma po­sto­ji po­ve­re­nje. Ipak, po­sto­ja­nje ovih po­god­
nih uslo­va ni­je do­volj­na ga­ran­ti­ja za bez­bri­žnost. Po­vere­nje se

28 Al­mond, Per­so­nal is­su­es and per­so­nal di­lem­mas, u: Al­mond (Ed) (1990),

s. 161.

Primenjena etika.indd 100 11/9/2016 6:04:15 PM

 AIDS: Neki moralni i zakonski aspekti 101

mo­že iz­i­gra­ti u ne­kom va­žnom tre­nut­ku: ovo ne tre­ba da ču­di

ob­zi­rom na sna­g u sek­su­a l­ne po­tre­be i nje­nu te­snu ve­zu s in­
tim­no­šću i lič­no­šću. Otu­da, s pra­vom se ka­že da „ni­ko ne mo­že
bi­ti sa­svim si­gu­ran u ver­nost dru­ge oso­be“.29
Na stra­nu od oči­te slič­no­sti, po­sto­ji i jed­na va­žna ra­zli­ka
iz­me­đu sek­su­a l­nog pre­no­še­nja HIV i „ru­skog ru­le­ta“. Sa­stav­
ni deo pra­vi­la „ru­skog ru­le­ta“ je da ne­ko mo­že da iz­gu­bi ži­vot,
što je is­hod do ko­ga če­sto do­la­zi. Sek­su­al­ni od­no­si su is­to stvar
igre, ali ta­k ve gde se za­do­volj­stvo ne po­sti­že na­no­še­njem oči­te
šte­te part­ne­ru – iz­u­zev mo­žda u slu­ča­ju sa­do-ma­zo­hi­stič­k ih
od­no­sa – već pre kroz uza­jam­no uži­va­nje u za­jed­nič­kom is­ku­
stvu. Po­što part­ne­ri ko­ji se upu­šta­ju u sek­su­al­ne od­no­se obič­no
ne­ma­ju de­struk­tiv­ne ili sa­mo­de­struk­tiv­ne na­me­re, in­for­ma­ci­ja
jed­nom part­ne­ru o HIV-po­zi­tiv­nom sta­tu­su dru­gog part­ne­ra
ima ­la bi ra­zli­čit sta­tus od in­for­ma­ci­je igra­ču „ru­skog ru­le­ta“,
ako bi uop­šte bi­la mo­gu­ća, o to­me da se me­tak na­la­zi u sle­de­
ćem pre­grad­ku. Ako su se igrač „ru­skog ru­le­ta“ i že­na HIV-po­
zi­tiv­nog pa­ci­jen­ta do­bro­volj­no an­ga­žo­va­li u tim ak­tiv­no­sti­ma,
sve­sni opa­sno­sti ko­ja se nad­no­si na njih, on­da će ne­či­je šan­se
da ih za­kon­ski spre­či da se ti­me ba­ve is­k lju­či­vo za­vi­si­ti od jed­
ne stva­ri: od na­če­la kri­v ič­nog pra­va. A po­što ov­de go­vo­ri­mo
o li­be­ral­nom re­ži­mu, to su šan­se za ta­k vo spre­ča­va­nje rav­ne
nu­li. U li­be­ral­nom re­ži­mu, pra­vo, uklju­ču­ju­ći kri­vič­no pra­vo,
je za­sno­va­no na mi­ni­mu­mu za ­kon­ske za­šti­te, a taj mi­ni­mum
pod­ra­zu­me­va sa­mo dva na­če­la: na­če­lo šte­te i na­če­lo po­v re­de
(eng. of­fen­se). U li­be­ral­nom re­ži­mu ne­ma me­sta za na­če­lo za­
kon­skog pa­ter­na­li­zma ili za­kon­skog mo­ra­li­zma.30 Otu­da, ako
ne­k a od­ra­sla oso­ba do­bro­volj­no odlu­či, bez ika ­k ve pri­nu­de,
da pre­u­zme ve­li­k i ri­zik ti­me što će spa­va­ti sa HIV-po­zi­tiv­nom
oso­bom ili ti­me što će igra­t i „ru­ski ru­let“, dr­ž a­va je ne­moć­
na u to­me da uklju­či za­kon i da ih u to­me spre­či. Da bi dr­ža­
va za ­kon­ski mo­gla da spre­či ne­k i ta ­kav čin po­je­din­ca, na­če­lo

29 Al­mond 1990b, s. 161, u: Al­mond (Ed).

30 U ovo­me se sla­žem sa Fajn­ber­gom, 1984, 1985.

Primenjena etika.indd 101 11/9/2016 6:04:15 PM

 102 Primenjena etika

zakon­skog pa­ter­na­l i­zma u ja ­kom smi­slu bi mo­ra­lo da bu­de

deo za­ko­na.31 Ovo je, na­rav­no, mo­gu­će, ali on­da bi au­to­no­mi­
ja i slo­bo­da po­je­din­ca bi­li zna­čaj­no ogra­ni­če­ni, a re­žim se ne
bi mo­gao sma­tra­ti li­be­ral­nim.
Već smo vi­de­li da le­kar ne bi mo­gao bi­ti od­go­vo­ran ili ka­
žnjen, ako bi za­dr­žao in­for­ma­ci­ju ili je ne bi pre­neo že­ni nje­
go­vog pa­ci­jen­ta. To zna­či da se pre­no­še­nje te in­for­ma­ci­je mo­že
po­sma­t ra­t i sa­mo kao su­per­e­ro­ga­tor­ni po­stu­pak. Ali, po­sto­ji
ve­li­ka ra­zli­ka iz­me­đu Mi­lo­vog i Gi­le­to­vog pri­me­ra. U Mi­lo­
vom pri­me­ru, pre­du­zi­ma­nje su­per­e­ro­ga­tor­ne rad­nje ka­že da
se ne ra­di o „jav­nom slu­žbe­ni­ku“ na du­žno­sti, ne­go o slu­čaj­
nom pro­la­zni­ku, i da ono ne bi po­ga­đa­lo in­te­re­se tre­će stra­ne
u ne­tri­v i­jal­nom smi­slu, dok bi u Gi­le­to­vom slu­ča­ju po­ga­đa­lo
in­te­re­se tre­će oso­be. Iz­no­še­njem po­me­nu­tog oba­ve­šte­nja le­kar
bi di­rekt­no una­za­dio po­ro­dič­ne in­te­re­se nje­go­vog pa­ci­jen­ta.
Otu­da u ovom slu­ča­ju tre­ba da se uz­mu u ob­zir mo­gu­ći ra­zlo­
zi tre­će oso­be. Šta bi HIV-po­zi­tiv­ni pa­ci­jent i nje­gov advo­kat
mo­gli re­ći pro­tiv le­ka­ra ko­ji bi pre­neo oba­ve­šte­nje?
Ov­de je po­treb­no na­ve­sti deo sek­su­a l­nog ko­dek­sa ca­ve­at
emp­tor. Ako je iko po­zvan da se za­in­te­re­su­je za ne­či­ji HIV sta­
tus, on­da je to oso­ba či­ji je udeo u to­me naj­ve­ći, a to je sek­su­al­ni
part­ner. Sva­ko dru­go me­ša­nje sa stra­ne ne­ma smi­sla, da se i ne
po­mi­nje da bi ne­što ta­k vo pred­sta­vlja­lo di­rekt­no, ne­o­vla­šće­no
me­ša­nje u ne­či­je in­tim­ne stva­ri. Usled ste­pe­na pri­vat­no­sti ne
po­sto­ji pan­dan ovom sek­su­a l­nom ko­dek­su, kao što je ko­deks
o za­šti­ti po­tro­ša­ča, gde po­sto­je odred­be o za­šti­ti ku­pa­ca raz­
nih do­ba­ra od tr­go­vač­kog ego­i­zma pod na­zi­vom ca­ve­at emp­tor.
Pre­ma za ­ko­nu, uklju­ču­ju­ći kri­v ič­ni, ne mo­ž e se sma­t ra­
ti kri­v ič­nim de­lom u smi­slu na­če­la šte­te ne­što o če­mu se pri
pu­noj sa­gla­sno­sti do­go­vo­re dva po­je­din­ca.32 Ako pret­po­sta­vi­
mo da se HIV-po­zi­tiv­ni pa­ci­jent i nje­go­va že­na obo­stra­no do­
bro­volj­no ba­ve sek­som, on­da se tu ne mo­že go­vo­ri­ti o šte­ti u

31 Up. Fe­in­berg, 1984, s. 233.

32 Vo­len­ti non fit in­ju­ria.

Primenjena etika.indd 102 11/9/2016 6:04:15 PM

 AIDS: Neki moralni i zakonski aspekti 103

smislu na­če­la šte­te. Pre­no­se­ći in­for­ma­ci­ju le­kar bi se ume­šao u

pri­vat­ne stva­ri, po­put jav­nog slu­žbe­ni­ka u Mi­lo­vom pri­me­ru:
svr­ha me­ša­nja ni­je da se pro­ta­go­ni­sti za­u­sta­ve u onom što ra­de
ili pla­ni­ra­ju da ra­de, već da se pro­ve­ri da li oni ima­ju re­le­vant­
nu in­for­ma­ci­ju i da li to či­ne do­bro­volj­no. Ovaj oblik me­ša­nja
je strikt­no ogra­ni­čen na pro­ve­ru ove dve stva­ri i oprav­da­va se
vi­so­kim ri­zi­kom ko­me su pro­ta­go­ni­sti izlo­že­ni. Ali, ka­da se jav­
ni slu­žbe­nik i le­kar ume­ša­ju na na­ve­de­ni na­čin, oni ne de­lu­ju
u ter­mi­ni­ma na­če­la šte­te, već na­če­la pa­ter­na­li­zma, bez ob­zi­ra
što nji­ho­vi po­stup­ci za­u­sta­vlja­ju, bar za ne­ko vre­me, na­stu­pa­nje
oči­te šte­te. Oni po­stu­pa­ju u ime in­te­re­sa oso­be ko­ja je u pi­ta­nju.
Po­dr­ška na­če­lu pa­ter­na­li­zma ne sma­tra se nor­ma­tiv­no pri­
vlač­nom in­te­lek­tu­al­nom po­zi­ci­jom, u naj­ma­nju ru­ku ne po­sle
de­ba­te iz­me­đu Har­ta (Hart) i Lor­da De­vli­na.33 Le­kar ko­ji že­ni
nje­go­vog HIV-po­zi­tiv­nog pa­ci­jen­ta pre­no­si oba­ve­šte­nje mo­že
se po­sma­tra­ti u ter­mi­ni­ma Mi­lo­ve tvrd­nje da je reč o pre­no­še­
nju oba­ve­šte­nja ko­je je vi­tal­no za pre­du­pre­đi­va­nje šte­te.34 Čak i
ako smo sklo­ni da ovo opi­še­mo kao pa­ter­na­li­zam, po­sto­ji oči­ta
ra­zli­ka iz­me­đu ta ­k vih ak­ci­ja i onih gde je ne­ko pri­mo­ran da
po­stu­pi pro­tiv nje­go­ve vo­lje, jer je to u nje­go­vom in­te­re­su, ili
kod rad­nji gde se ne­ko pri­ti­ska da pro­me­ni nor­ma­tiv­na gle­di­
šta. Okol­nost da je po­me­nu­ta rad­nja vr­lo va­žna za pro­ta­go­ni­stu,
da je spolj­na in­ter­ven­ci­ja ogra­ni­če­na na pro­ve­ru do­bro­volj­no­sti
i in­for­mi­sa­no­sti pro­ta­go­ni­sta, itd. ne mo­gu uklo­ni­ti pa­ter­na­
li­stič­ku pri­ro­du, ali mo­g u po­slu­ži­ti kao oprav­da­nje pa­ter­na­
li­zma u bla­žem obli­ku tog ter­mi­na. Ne­pri­k lad­nost le­ka­re­vog

33 Za­ko­no­dav­stvo i sud­stvo su do­ne­li ve­li­k i broj za­ko­na i pre­su­da ko­ji pret­

po­sta­vlja­ju va­lja­nost na­če­la le­gal­nog pa­ter­na­li­zma, ta­kvih kao što je za­bra­na
mu­ške ho­mo­sek ­su­a l­no­sti, pro­sti­tu­ci­je, por­no­gra ­fi­je i ob­sce­no­sti ili oba­ve­
zno ve­zi­va­nje po­ja­sa u au­to­mo­bi­lu, no­še­nje ka­ci­ge na mo­to­ci­k lu, pri­nud­no
osi­g u­ra­nje, itd.
34 Ta­ko, na pri­mer, ne­ki au­to­ri ka­žu da je do­bro­bit pa­ci­jen­ta „naj­vi­še na­če­lo“
le­kar­ske pro­fe­si­o­nal­ne eti­ke i da bi­lo šta što do­zna iz kon­tak­ta s pa­ci­jen­tom
to­kom pre­gle­da mo­ra da se sma­tra po­ver­lji­v im, iz­u­zev u slu­ča­je­v i­ma ka­da
bi to vo­di­lo „ja­snoj, te­škoj i akut­noj opa­sno­sti za dru­ge“. Up. Pel­le­gri­no &
Tho­ma­sma 1988, s. 206.

Primenjena etika.indd 103 11/9/2016 6:04:15 PM

 104 Primenjena etika

po­stup­ka ne le­ži to­li­ko u nje­go­vom pa­ter­na­li­stič­kom ka­rak­te­ru,

ko­li­ko u či­nje­ni­ci da po­stu­pak ima uti­caj na tre­ću oso­bu, tj. na
HIV-po­zi­tiv­nog pa­ci­jen­ta. Ova šte­ta ne bi se sma­nji­la za HIV-
po­zi­tiv­nog pa­ci­jen­ta ti­me što bi se na­ve­li krat­ko­roč­ni gu­bi­tak
sre­će i ko­ri­sti od nje­go­vog sek­su­al­nog i po­ro­dič­nog ži­vo­ta, kao
i da je nje­go­vo ne­od­go­vor­no po­na­ša­nje ta stvar ko­ja du­go­roč­no
sve to do­vo­di u pi­ta­nje. Ia­ko ta­ko ra­di­kal­ni ego­i­zam ne osta­
vlja do­bar uti­sak, sud bi se ve­ro­vat­no sa­gla­sio s tim, da je reč o
ne­če­mu što sva­k i po­je­di­nac tre­ba da odlu­či.
Ubla­že­na stra­te­gi­ja za ospo­ra­va­nje ra­zlo­ga za mo­gu­ći sud­
ski slu­čaj pro­t iv le­ka­ra mo­že da se na­đe i u ne­k im sa­ve­znim
dr­ža­va­ma u SAD. Ve­ći­na dr­ža­va u SAD je do­ne­la za­ko­ne ko­ji
de­fi­ni­šu šta je „po­ver­lji­va“ in­for­ma­ci­ja ko­ja ne sme da se da­je
bi­lo ko­me bez sa­gla­sno­sti oso­be u pi­ta­nju. Obim ove po­god­no­
sti obič­no obu­hva­ta in­for­ma­ci­ju ko­ju le­kar do­bi­ja od pa­ci­jen­ta,
a ne od­no­si se na in­for­ma­ci­ju ko­ja se do­bi­ja kroz is­pi­ti­va­nje i
po­sma­tra­nje.35 Sla­ba stra­na ovog re­še­nja je da se sta­tus po­ver­
lji­vo­sti ra­di­kal­no me­nja za­vi­sno od to­ga ka­ko je le­kar do­bio in­
for­ma­ci­ju. U dva slič­na slu­ča­ja le­kar mo­že do­bi­ti in­for­ma­ci­ju
o HIV-sta­tu­su na dva ra­zli­či­ta na­či­na, pa mo­ra i da po­stu­pa na
dva ra­zli­či­ta na­či­na, ia­ko po­sle­di­ce u oba slu­ča­ja mo­gu bi­ti is­te.
Ne­ma oprav­da­nja za raz­re­ša­va­nje mo­ral­ne i za­kon­ske di­le­me s
po­zi­va­njem na ono što je ma­nje zna­čaj­no (ka­ko je in­for­ma­ci­ja
do­bi­je­na), u od­no­su na ono što je zna­čaj­ni­je (po­sle­di­ce).
Šan­se da HIV-po­zi­tiv­ni muž do­bi­je spor pro­tiv le­ka­ra, čak
i pred su­dom ko­ji je po­k a­zao ra­zu­me­va­nje za ego­i­zam i slo­
bo­du u ne­ga­tiv­nom smi­slu, za­vi­si­le bi ta­ko­đe od jed­nog bro­ja
fak­to­ra ko­ji se ne mo­gu sma­tra­ti za ­ko­ni­tim u užem smi­slu te
re­či. Ovaj tip tu­žbe mo­ra ra­ču­na­ti sa pro­ble­mom ko­ji se uvek
ja­vlja u ta­kvim slu­ča­je­vi­ma. Ov­de se mi­sli na spo­ro­ve u ko­ji­ma
se jed­na stra­na ža­li na ne­i­spu­nja­va­nje ugo­vo­ra, ali da bi ugo­vor
mo­gao bi­ti is­pu­njen dru­ga stra­na mo­ra da ura­di ne­što što se
ge­ne­ral­no sma­tra ne­ča­snim. Mo­že se uze­ti i pri­mer dr­žav­nih

35 Pre­ma Birch­fi­eld 1987, s. 415.

Primenjena etika.indd 104 11/9/2016 6:04:15 PM

 AIDS: Neki moralni i zakonski aspekti 105

uslu­ga za si­ro­ma­šne, ko­je se bra­ne pro­tiv op­tu­žbe da to­le­ri­šu

umi­ra­nje si­ro­ma­ha na uli­ci, ia­ko su te slu­žbe utro­ši­le no­vac ko­
ji je bio pred­vi­đen za po­moć si­ro­ma­šnim. Te­ško je do­bi­ti spor
u ta­k vim slu­ča­je­vi­ma, i to ne zbog manj­ka za­kon­skih ra­zlo­ga,
već sto­ga što prav­da iz­i­sku­je pri­zna­nje o ne­koj rad­nji, ko­ja je
za sko­ro sve lju­de vr­lo od­boj­na.
Pret­po­sta­vi­mo da po­me­nu­ti muž do­bi­je spor na su­du. Da
li ovo zna­či, po­što le­kar tre­ba da se uz­dr­ži od ot­k ri­va­nja in­for­
ma­ci­je, da že­na HIV-po­zi­tiv­nog pa­ci­jen­ta ne bi ima­la ni­ka­kav
na­čin da do­bi­je in­for­ma­ci­ju o sta­tu­su nje­nog mu­ža?
Či­nje­ni­ca da ovo ote­ža­va do­bi­ja­nje že­lje­ne in­for­ma­ci­je je
iz­ve­sno de­pre­siv­na, ali to ni­je iz­u­ze­tak u ljud­skom ži­vo­tu. Ne­
ko mo­že da pa­žlji­vo vo­zi au­to, ali to ne is­k lju­ču­je ri­zik da ne­k i
dru­gi au­to ne pre­đe na su­prot­nu stra­nu pu­ta i uda­ri ga. Pa­žlji­
va vo­žnja uglav­nom sma­nju­je ri­zik ko­ji uvek po­sto­ji, is­to kao
što i ri­zik in­fek­ci­je opa­da ako se lju­di po­na­ša­ju od­go­vor­no u
svom sek­su­al­nom ži­vo­tu. Sa­mo ne­ko ko se ne vo­zi au­to­mo­bi­
lom mo­že bi­ti si­gu­ran da ne­će do­ži­ve­ti au­to ne­sre­ću, kao što i
ne­ko ko ne­ma seks mo­že bi­ti si­gu­ran da ne­će do­bi­ti HIV sek­
su­al­nim kon­tak­tom.
Ovo ni­je ple­do­a­je za sek­su­a l­nu ap­sti­nen­ci­ju, već slu­ži sa­
mo da ka­že da ni­je ra­zum­no pri­hva­ta­ti su­vi­še ve­li­k i ri­zik, ni­ti
pra­vi­ti ne­re­al­ne pret­po­stav­ke. Kao što od vo­za­ča ko­ji vo­zi su­vi­
še br­zo mo­že­mo tra­ži­ti da uspo­ri i poč­ne da vo­zi pa­žlji­vi­je, pa
čak i da sta­ne ka­ko bi­smo iza­šli iz au­ta, ta­ko tre­ba da vo­di­mo
ra­ču­na i o sek­su­a l­nim part­ne­ri­ma, po­seb­no onim ko­ji po­ve­
ća­va­ju ri­zik in­fek­ci­je. Pre ne­go što ne­kom okre­ne­mo le­đa, ima
ne­ko­li­ko pre­la­znih ko­ra­ka, ko­ji vo­de ka sek­su­al­nom kon­tak­tu.
Sek­su­al­ni aran­žma­ni su kon­k ret­ni aran­žma­ni me­đu po­je­
din­ci­ma, ko­ji na­me­ću i kon­k ret­ne du­žno­sti. Ako ne­ko part­ne­
ru že­li da us­k ra­ti in­for­ma­ci­ju o svom HIV-sta­tu­su, part­ner ga
mo­že na­pu­sti­ti. Onaj ko ne že­li da bu­de na­pu­šten na taj na­čin,
pri­nu­đen je da ot­k ri­je ta­k vu in­for­ma­ci­ju. Osno­va za tra­že­nje
ta­k ve in­for­ma­ci­je je­ste pro­ce­na o sek­su­al­nom po­na­ša­nju part­
ne­ra. Oso­ba ko­ja sum­nja da joj je part­ner pro­mi­sku­i­te­tan ne

Primenjena etika.indd 105 11/9/2016 6:04:15 PM

 106 Primenjena etika

tre­ba da oče­ku­je da od tre­će stra­ne do­bi­je oba­ve­šte­nje o HIV-

sta­tu­su svog part­ne­ra, jer bi to zna­či­lo da ta­k va oso­ba oče­ku­
je da su­per­e­ro­ga­tor­na ak­ta po­sta­nu du­žno­sti, a on­da stva­ri na
ovom po­lju gu­be smi­sao. Ume­sto to­ga, ta­kav po­je­di­nac od svog
part­ne­ra tre­ba da tra­ži da na­pra­vi test i po­ka­že mu re­zul­tat. U
tom slu­ča­ju le­kar ne­ma pra­vo da za­dr­ži in­for­ma­ci­ju, pa u skla­
du s tim, oso­ba ko­ja je do­bi­la in­for­ma­ci­ju mo­že da odlu­ču­je o
svo­jim na­red­nim ko­ra­ci­ma. Ni­ko ne mo­že da na­te­ra dru­go­ga
da vo­zi 200 na sat, ni­ti da ži­vi s oso­bom či­ji sek­su­a l­ni ko­deks
je slab, a sek­su­al­ni ži­vot pro­mi­sku­i­te­tan. Ali ako se ipak pre­pu­
sti­mo ta­kvim ri­zi­ci­ma, on­da je od­go­vor­nost na na­šim ple­ći­ma.
Otu­da je ap­surd­no tra­ži­ti od za­ko­na ili ne­kog dru­gog da nas
za­šti­ti pro­tiv na­ših slo­bod­no do­ne­tih, ali lo­ših odlu­ka.

3. Za­vr­šne na­po­me­ne

Epi­de­mi­ja HIV je oči­to zna­ča­jan dru­štve­ni pro­blem, ne sa­

mo zbog nje­nih di­men­zi­ja i vi­so­k ih tro­ško­va, ne­go i za­to što
ugro­ža­va vi­tal­ne sek­su­a l­ne i ge­ne­ra­tiv­ne funk­ci­je. Pu­na dra­
ma pro­ble­ma će tek is­pli­va­ti na po­vr­ši­nu, po­što se u sko­roj bu­
duć­no­sti ne oče­ku­je da će bi­ti pro­na­đe­ni lek ili vak­ci­na pro­tiv
ove bo­le­sti.
At­mo­sfe­ra ko­ja se na­dvi­ja nad epi­de­mi­jom iz­gle­da do­volj­no
zlo­sut­no, pa ne­ma po­tre­be da se ote­ža­va me­ra­ma dr­ža­ve ko­je
su une­zve­re­ne, skle­pa­ne na br­zi­nu i u kraj­njoj li­ni­ji pro­hi­bi­tiv­
ne. Ti­me se ne­će re­ši­ti ni­je­dan pro­blem ko­ji je epi­de­mi­ja do­ne­
la, već sa­mo mo­že do­ći do još ve­ćeg kr­še­nja pra­va po­je­din­ca.
Su­v i­šnost ovih me­ra vi­di se po či­nje­ni­ci da dva od tri na­či­na
ši­re­nja epi­de­mi­je mo­gu uspe­šno da se kon­tro­li­šu i bez ta ­k vih
me­ra, dok kod tre­ćeg i naj­o­pa­sni­jeg, ne mo­gu da po­mog­nu ni­
ka­k ve pro­hi­bi­tiv­ne me­re. Dru­gim re­či­ma, ni­šta ne mo­že da se
pre­du­zme u po­gle­du sek­su­al­ne ak­tiv­no­sti po­je­din­ca bez nje­go­
ve sa­gla­sno­sti. Sva­ki po­je­di­nac odlu­ču­je o to­me šta je ona ili on
vo­ljan da pri­hva­ti. To ni­je po­sao za dr­ža­v u, ko­ja je­di­no mo­že

Primenjena etika.indd 106 11/9/2016 6:04:15 PM

 AIDS: Neki moralni i zakonski aspekti 107

po­nu­di­ti svo­je ra­zlo­ge, me­dij­ske kam­pa­nje, ma­te­ri­jal­na i za­

štit­na sred­stva, itd., i na­da­ti se da će po­je­din­ci pre­i­spi­ta­ti svo­je
pre­fe­ren­ci­je, uz­dr­ža­ti se od ri­zič­nog po­na­ša­nja i do­ne­ti ra­zum­
ne odlu­ke. Sva­ko am­bi­ci­o­zni­je pre­la­že­nje ove gra­ni­ce od stra­
ne dr­ža­ve od ta­ko ve­li­ke je opa­sno­sti za pra­va po­je­din­ca, da se
sko­ro mo­že sma­tra­ti ob­ja­vom ra­ta po­je­din­cu od stra­ne dr­ža­ve.
To je ra­zlog zbog ko­ga se dru­gi deo ovog ra­da ogra­ni­čio na
raz­ma­tra­nje sek­su­a l­nog pre­no­še­nja in­fek­ci­je unu­tar dru­štve­
nog re­ži­ma ko­ji je ma­nje am­bi­ci­o­zan. Ako da­va­nje in­for­ma­ci­
je o HIV po­zi­tiv­nom sta­tu­su po­je­din­ca nje­go­vom sek­su­al­nom
part­ne­ru ni­je sa­stav­ni deo le­ka­re­ve za­kon­ske du­žno­sti – a vi­
de­li smo da ne­ma ra­zlo­ga za­što bi to bi­lo – on­da le­kar ne mo­že
ima­ti za­kon­sku du­žnost da ta­ko ura­di. To što ne­ma za­kon­ske
du­žno­sti zna­či da se ne mo­že iz­re­ći ni­ka ­k va ka­zna za ne­i­zvr­
ša­va­nje ne­ke rad­nje, ta­ko da le­kar ne mo­že bi­ti ka­žnjen ako je
pro­pu­stio da pre­ne­se oba­ve­šte­nje, čak i ka­da to ima ozbilj­ne po­
sle­di­ce, kao što je smrt pa­ci­jen­ta, pa­ci­jen­to­vog part­ne­ra i lo­ša
sud­bi­na de­ce ko­ja osta­ju si­ro­čad. Pre­no­še­nje oba­ve­šte­nja za­vi­si
od le­ka­ro­ve su­per­e­ro­ga­tor­ne rad­nje, a to zna­či od nje­go­vog mo­
ral­nog ko­dek­sa. Na­rav­no, pre­ne­bre­ga­va­nje mo­ral­ne du­žno­sti
mo­že da uslo­vi sa­mo mo­ral­nu ka­znu, ko­ja, me­đu­tim, ne mo­že
bi­ti oštri­ja od ad­mi­ni­stra­tiv­ne ili kri­vič­ne ka­zne, u pro­tiv­nom
bi to vo­di­lo us­po­sta­vlja­nju pa­ra­lel­nog za­kon­skog si­ste­ma.
Spe­ci­fič­na di­men­zi­ja ove vr­ste su­per­e­ro­ga­tor­ne rad­nje je u
to­me što ona do­di­ru­je pri­vat­nu sfe­ru bar dve oso­be, a od po­mo­
ći mo­že bi­ti sa­mo jed­noj od njih. U slu­ča­ju oso­be ko­ja tre­ba da
bu­de upo­zo­re­na, ovla­šće­nja pa­ter­na­li­stič­kog le­ka­ra su strikt­no
ogra­ni­če­na na pre­no­še­nje oba­ve­šte­nja, i ne uklju­ču­ju, na pri­
mer, po­ku­šaj da se oba­ve­šte­na oso­ba ube­đu­je u to ka­ko tre­ba da
se po­na­ša ili pri­nu­du da se po­na­ša na odre­đe­ni na­čin. Pre­no­
še­nje oba­ve­šte­nja se sma­tra upot­pu­nja­va­njem si­tu­a­ci­je za odlu­
či­va­nje one oso­be ko­ja tre­ba da do­ne­se odlu­ku. Oba­ve­šte­nje o
HIV-sta­tu­su mo­že ra­di­kal­no da uti­če na in­di­vi­dual­nu odlu­ku o
sek­su­al­noj oba­ve­zi i ima funk­ci­ju slič­nu ve­ri­fi­ka­ci­ji oba­ve­šte­nja
i do­bro­volj­no­sti po­je­di­na­ca ko­ji se an­ga­žu­ju u visoko ri­zič­nim

Primenjena etika.indd 107 11/9/2016 6:04:15 PM

 108 Primenjena etika

ak­tiv­no­sti­ma. Udeo ovih po­je­di­na­ca oprav­da­va ta ­k ve spolj­ne

ogra­ni­če­ne pa­ter­na ­li­stič­ke ko­ra ­ke. Ovo je po­seb­no tač­no za
si­tu­a­ci­je gde in­d i­v i­du­a l­ne odlu­ke i rad­nje ima­ju ne­po­v ra­tan
ka­rak­ter i fa­tal­nu te­ži­nu.
Na­rav­no, pi­ta­nje je da li će oso­ba o ko­joj je reč ima­ti pri­li­ku
da do­đe do oba­ve­šte­nja. Jer, kao što je re­če­no, pre­no­še­nje oba­
ve­šte­nja od stra­ne le­ka­ra je uglav­nom su­per­e­ro­ga­tor­na rad­nja,
a ta­k ve rad­nje se ne mo­gu sma­tra­ti oba­ve­zu­ju­ćim, jer bi on­da
po­sta­le du­žno­sti.
Is­to ta­ko kao što su po­je­din­ci ovla­šće­ni da odlu­ču­ju da li
že­le da igra­ju „ru­ski ru­let“ ili ne, ta­ko i že­na HIV-po­zi­tiv­nog
pa­ci­jen­ta ima pra­vo da odlu­či da li se­be že­li ili ne že­li da izlo­ži
ri­zi­ku. Čak i ako se odlu­či za seks bez za­šti­te i kao re­zul­tat to­ga
bu­de in­fi­ci­ra­na, ka­sni­je bo­le­sna, pa na kra­ju umre, ni­ko ne­ma
pra­vo da je u to­me spre­či. Da bi dr­ža­va mo­gla da je spre­či, na­
če­lo za­kon­skog pa­ter­na­li­zma u ja­koj for­mi bi mo­ra­lo da bu­de
jed­no od na­če­la kri­vič­nog pra­va. Ovo na­rav­no mo­že bi­ti slu­čaj
u ne­k im re­ži­mi­ma, ali ne i u li­be­ral­nom.
Oso­ba či­ji je part­ner oba­ve­šten o nje­go­vom HIV-sta­tu­su
mo­že se tu­ži­ti, ali su šan­se da se do­bi­je spor iz­gled­ne sa­mo ako
se za­kon kon­zi­stent­no sle­di.
Ko­nač­no, ova fik­tiv­na pri­ča o le­ka­ru i nje­go­vom HIV-po­zi­
tiv­nom pa­ci­jen­tu po­ka­zu­je, da ia­ko po­se­du­je­mo oba­ve­šte­nje o
HIV-sta­tu­su ne­kog po­je­din­ca, ne mo­že­mo bi­ti si­gur­ni da će­mo
spre­či­ti ši­re­nje epi­de­mi­je, ako bi­smo že­le­li da osta­ne­mo ver­
ni li­be­ral­nim na­če­li­ma. To je do­dat­ni, in­di­rekt­ni ra­zlog pro­
tiv pro­hi­bi­ci­o­ni­stič­k ih me­ra u do­la­sku do ta­k vog oba­ve­šte­nja.
Ume­sto pro­hi­bi­tiv­nih me­ra i kon­se­kvent­no to­me, aro­gant­
ne i ar­bi­trar­ne dis­k ri­mi­na­ci­je pro­tiv oso­ba in­fi­ci­ra­nih sa HIV
ili bo­le­snim od AIDS, njih tre­ba pu­sti­ti da ži­ve nji­hov ži­vot do
pri­rod­nog kra­ja i da uče­stvu­ju u nor­mal­noj kon­ku­ren­ci­ji za
po­lo­ža­je. To­kom epi­de­mi­je ku­ge Grad­sko ve­će Fi­ren­ce je ima­
lo sve ra­zlo­ge da iz­o­lu­je in­fi­ci­ra­ne i bo­le­sne, jer, za ra­zli­ku od
HIV, za­ra­za se ši­ri­la na na­čin ko­ji je ta­k ve me­re iz­i­ski­vao. Ali
Grad­sko ve­će ni­je na­re­di­lo izo­la­ci­ju, šta­vi­še, ono ju je za­bra­nilo.

Primenjena etika.indd 108 11/9/2016 6:04:15 PM

 AIDS: Neki moralni i zakonski aspekti 109

Ia­ko ne mo­že da se po­zdra­v i ta­k va odlu­ka Grad­skog ve­ća, jer

je grad ko­šta­la ne­ko­li­ko hi­lja­da ži­vo­ta vi­še, ne mo­že a da se ne
pri­me­ti da je do­ne­ta u ne­pro­hi­bi­ci­o­ni­stič­kom du­hu, ko­ji je do­
sto­jan ere hu­ma­ni­zma. Da­na­šnje vla­de ima­ju ra­zlog vi­še da iz­
beg­nu pro­hi­bi­ci­o­ni­zam u po­gle­du HIV/AIDS, jer ov­de ni je­dan
je­di­ni ra­zlog ne go­vo­ri u pri­log pro­hi­bi­ci­o­ni­zma.

Primenjena etika.indd 109 11/9/2016 6:04:15 PM

 110 Primenjena etika

Li­te­ra­tu­ra

Al­mond, B. (Ed)(1990) AIDS – A mo­ral is­sue. The et­hi­cal, le­

gal and so­ci­al aspects, Ho­und­mills i dr.: Mac­mil­lan.
Al­mond, B. (1990) In­tro­duc­ti­on: War of the world, u: Al­mond
(Ed), s. 1-21.
Ber­kel­man, R. (1989) Mo­ni­to­ring the U. S. AIDS epi­de­mic, Sci­
en­ce, 245, 1, 1, s. 908.
Birch­feld, J. L. (1987) AIDS: the le­gal aspects of the di­se­a­se, Me­
di­ci­ne and Law, 6, s. 407-426.
Borst, A. (1986) Le­bens­for­men im Mit­te­lal­ter, Frank­furt/M.:
Ull­ste­in.
Der Spi­e­gel (1987) Jetzt mu­ass i all­ma­hlich brem­sen (In­ter­v ju
sa P. Ga­u­vaj­le­rom, dr­žav­nim se­kre­ta­rom Ba­var­ske), 25. maj,
s. 21-32.
Fe­in­berg, J. (1984) The mo­ral li­mits of the cri­mi­nal law, knj.
I, Harm to ot­hers, Oxford: Oxford UP.
Fe­in­berg, J. (1986) The mo­ral li­mits of the cri­mi­nal law, knj.
II, Harm to self, Oxford: Oxford UP.
Gar­r y, R. F. (1990) Ear­ly ca­se of AIDS in the USA, Na­tu­re, 347,
s. 509.
Gil­lett, G. (1990) AIDS and con­fi­den­ti­a­li­ty: The doc­tor’s di­lem­
ma, u: Al­mond (Ed), s. 56-67.
Go­stin, L. O., Cur­ran, W. J. & Clarck, M. E. (1988) The ca­se
aga­inst com­pul­so­ry ca­se­fi­nding in con­trol­ling AIDS, u: Ba­
yles, M. D. & Hen­ley, K. (1988) Right con­duct. The­o­ri­es
and ap­pli­ca­ti­ons, N. York: Ran­dom Ho­u­se.
Hef­ty, G. P. (1987) Kör­per­ver­let­zung oder gar Totsc­hlag?, Frank­
fur­ter All­ge­me­i­ne Ze­i­tung, 22. no­vem­bar, s. 12.
Mon­ma­ney, T. i dr.: (1988) Anot­her AIDS vi­r us ap­pe­ars, Ne­
wswe­ek, 11. ja­nu­ar, s. 46-7.
Ne­w mark, P. (1989) Com­ple­xi­ti­es and stra­te­gi­es, Na­tu­re, 341,
s. 566-7.

Primenjena etika.indd 110 11/9/2016 6:04:15 PM

 AIDS: Neki moralni i zakonski aspekti 111

Orr, A (1990) The le­gal im­pli­ca­ti­ons of AIDS and HIV in­fec­ti­on

in Bri­ta­in and the Uni­ted Sta­tes, u: Al­mond (Ed), s. 112-139.
Pel­le­gri­no, E. D. & Tho­ma­sma, D. C. (1988) For the pa­ti­ent’s
go­od. The re­sta­u­ra­t i­on of be­ne­f i­cen­ce in he­a lth ca­re,
Oxford: Oxford UP.
Po­li­ti­ka (1990) Dnev­ne no­vi­ne, Beo­grad, 3. ok­to­bar, s. 22.
Pro­ko­pi­je­v ić, M. (1990) Osno­ve kri­vič­nog pra­va, Na­še te­me,
(Za­greb), god. 36, br. 6, s. 1384-1423.
Pro­ko­pi­je­vić, M. (1990b) Sur­ro­ga­te mot­her­ho­od, Jo­ur­nal of Ap­
pli­ed Phi­lo­sop­hy, god. 7, br.2, s. 169-182.
Sass, H.-M. (Ed)(1989) Me­di­zin und Et­hik, Sutt­gart: Rec­lam.
Ve­atch, R. M. (1989) Le­bens­stil, Ge­sund­he­it­sri­si­ko und So­li­da­
ri­tät, u: Sass (Ed), s. 328-347.
Zbor­nik re­zi­mea (1989) II Ju­go­slo­ven­ska kon­fe­ren­ci­ja SI­DA –
AIDS, Beo­grad, 14-16. de­cem­bar, 137 stra­na.
Zwei Ja­hre Haft für Aid­sin­fi­zi­er­ten. „Une­in­sich­ti­ges Ver­hal­ten“
(1987), FAZ (Frank­fur­ter All­ge­me­i­ne Ze­i­tung), 17. no­vem­
bar, s. 9.

Primenjena etika.indd 111 11/9/2016 6:04:16 PM

Primenjena etika.indd 112 11/9/2016 6:04:16 PM
 ŽA­LJE­NJE, PO­VE­RE­NJE, MO­RAL

1. Uvod

Ako ste ob­ma­nu­li kom­ši­ju, uči­ni­li na­žao sop­stve­noj de­voj­

ci, po­či­ni­li pla­gi­jat na fa­kul­te­tu – tre­ba li usled ta­kvih stva­ri ža­
li­ti? Dru­gim re­či­ma, da li je ra­ci­o­nal­no ža­li­ti1 za stva­ri­ma ko­je
smo po­gre­šno ura­di­li? „Po­gre­šno“ se ov­de od­no­si pre sve­ga na
mo­ral­no po­gre­šne stva­ri. Stan­dard­ni od­go­vor na ovo pi­ta­nje je
po­t vr­dan.2 Iz­gle­da ta­ko pri­rod­no bi­ti ne­sre­ćan i pun ža­lje­nja u
ve­zi sa stva­ri­ma ko­je smo po­gre­šno ura­di­li, is­to kao što iz­gle­
da pri­rod­no ka­da je ne­ko po­no­san i sre­ćan zbog stva­ri ko­je je
ura­dio ka­ko va­lja, ka­da je do­bro po­stu­pio.
Ne­k i au­to­ri me­đu­tim sma­tra­ju da mo­g u da po­ka­žu ka­ko
ovo stan­dard­no gle­di­šte o ža ­lje­nju ne va­ži.3 Oni obič­no svo­je
mi­šlje­nje za­sni­va­ju na tu­ma­če­nju Spi­no­zi­nog mi­šlje­nja4 o ovoj
stva­ri, što či­ni i Ri­di­ger Bit­ner (Rüdi­ger Bitt­ner) ka­da pi­še: „Ža­
li­ti ono što je ne­ko uči­nio, zna­či dva­put bi­ti u jad­nom sta­nju:

1 Ovaj čla­nak je bio pri­hva­ćen za ob­ja­vlji­va­nje u The Jo­ur­nal of Phi­lo­so­py

1993, ali je ta odlu­ka po­v u­če­na zbog sank­ci­ja UN pre­ma Sr­bi­ji. Jed­nu ra­ni­ju
ver­zi­ju ovog član­ka pod na­slo­vom Re­gret, Trust, and Mo­ra­li­ty sam to­kom
ra­nih 1990-ih ko­ri­stio za vi­še pre­da­va­nja na kon­fe­ren­ci­ja­ma i uni­ver­zi­te­ti­
ma u Evro­pi i Ame­ri­ci. Mno­ge ko­le­ge i stu­den­t i su mi svo­jim di­sku­si­ja ­ma
i pri­med­ba­ma po­mo­gli da ja­sni­je izlo­žim svo­je sta­no­v i­še. Bez ob­zi­ra na to,
od­go­vor­nost za ono o če­mu je ov­de reč je is­k lju­či­vo mo­ja.
2 Up. Brandt,1959, s. 348. Wil­l i­a ms, 1981, s. 31 i d. Fe­i n­berg, 1988, s. 95 i
d. Hamps­hi­re, 1989, s. 100.
3 Bitt­ner 1992.
4 Up. Eti­ku, deo IV, sek­ci­je 50, 53 i 54.

Primenjena etika.indd 113 11/9/2016 6:04:16 PM

 114 Primenjena etika

po­je­di­nac je pr­vi put ja­dan za­to što je uči­nio ne­što lo­še, a dru­
gi put je ja­dan za­to što ga bo­li ono što je ura­dio“.5 Bit­ner oči­to
ho­će da ka­že, da je po­je­di­nac ko­ji je ura­dio ne­što lo­še za­pra­vo
lo­še in­ve­sti­rao, da je to ne­po­vrat­no ta­ko, po­što se si­tu­a­ci­ja u ko­
joj je odlu­či­vao i po­stu­pao ne mo­že da vra­ti, ka­ko bi se gre­ška
ispra­v i­la. Ukrat­ko, u smi­slu sa­mih odlu­ka i rad­nji po­je­di­nac
vi­še ne­ma uti­ca­ja na ono što je po­sta­la pro­šlost. To, me­đu­tim,
ne va­ži i za dru­gi ra­zlog nje­go­vog „jad­nog sta­nja“. Po­je­di­nac
ko­ji je lo­še in­ve­sti­rao ne mo­ra da na­sta­vi da in­ve­sti­ra lo­še, ti­me
što će ono što je po­gre­šno ura­dio sa­da još i ža­li­ti. Po­što odlu­ka
o ža­lje­nju i sam čin ža­lje­nja tek even­tu­a l­no pred­sto­je, ra­zum­
no je iz­be­ći no­v u gre­šku ko­ja bi se sa­sto­ja­la u sa­mo­na­no­še­nju
bo­la po dru­gi put, ti­me što će se za uči­nje­nim ža­li­ti. Ako je ta­
ko, ta­da oči­to ni­je ra­ci­o­nal­no ža­li­ti za stva­ri­ma o ko­je smo se
ogre­ši­li u mo­ral­nom smi­slu.
Po­je­d i­nac ko­ji ta ­ko raz­m i­šlja ne vi­d i ni­k a ­k vu ko­r ist od
ža­lje­nja i sto­ga je ilu­zor­no pod­se­ća­ti ga, da bi pre mo­žda po­
na­ša­nje ko­je je su­prot­no od ono­ga ko­je on su­ge­ri­še kod dru­
gih mo­glo da po­bu­di po­ve­re­nje i te­žnju za sa­rad­njom. Ta ­k vo
razmi­šlja­nje iz­g le­da da ne­ma me­sta kod Spi­no­zi­nog ju­na ­ka.
Šta­vi­še, ako mi­sli da se osla­nja na ra­zum, on će po­na­ša­nje ko­je
sma­tra po­želj­nim za se­be mo­ra­ti da sma­tra po­želj­nim i za dru­
ge. Svet po­je­di­na­ca u ko­me su oni ra­ci­o­nal­ni na na­ve­de­ni na­čin
mo­že­mo sma­tra­ti Spi­no­zi­nim sve­tom. On oči­to ima ma­lo za­
jed­nič­kog sa sve­tom u ko­me su lju­di vo­đe­ni ose­ća­nji­ma i afek­ti­
ma, i u ko­me je ža­lje­nje u od­go­va­ra­ju­ćim si­tu­a­ci­ja­ma nor­mal­na
stvar. Spi­no­zin i osta­li svet se u stva­ri ža­lje­nja is­k lju­ču­ju i je­dan
od na­či­na da se ovim pro­ble­mom ba­vi­mo bi se sa­sto­jao u to­me
da Spi­no­zin svet tre­ti­ra­mo kao pre­dlog mo­ral­nog re­for­ma­to­ra.6

5 Bitt­ner, ibid., s. 264-5.

6 Je­dan od al­ter­na­tiv­nih pre­d lo­ga ve­zan za to šta da se ra­di sa Spi­no­zi­nim
sve­tom ne­po­treb­no ide pre­da­le­ko, su­ge­ri­šu­ći da „... bi bi­la vr­sta bo­le­sti ako
se ni­ka­da ne bi ima­la ose­ća­nja ove vr­ste /ža­lje­nje – MP/ pre­ma dru­gi­ma, i
da bi bi­la reč o bo­le­snom poj­mu ra­ci­o­nal­no­sti, ako bi se in­si­sti­ra­lo da ra­ci­
o­nal­na oso­ba ni­ka­da ne ža­li“. B. Wil­li­a ms, ibid., s. 29.

Primenjena etika.indd 114 11/9/2016 6:04:16 PM

 Žaljenje, poverenje, moral 115

Ta­k va re­for­ma po­k re­će naj­ma­nje dva pi­ta­nja. Pr ­vo, da li

mo­že­mo slo­bod­no da ras­po­la­že­mo mo­ral­nim ose­ća­nji­ma po­
put ža­lje­nja? Ia­ko po­sto­je ne­ka mo­ral­na ose­ća­nja na ko­ja mo­že
ra­ci­o­nal­no da se uti­če, ona pre mo­gu bi­ti iz­u­ze­tak a ne pra­vi­lo.7
Za ve­ći­nu ti­pič­nih mo­ral­nih ose­ća­nja se pre mo­že re­ći da na
njih ni­je la­ko uti­ca­ti. Sa­svim je npr. iz­ve­sno, da ni­je ra­ci­o­nal­no
što du­bo­ko pa­ti­mo za pre­mi­nu­lim srod­ni­ci­ma, ali smo i po­red
to­ga če­sto sa­svim ne­spo­sob­ni da se odu­pre­mo vr­lo sna­žnim
ose­ća­nji­ma ko­ja su po­ne­kad ve­o­ma in­ten­ziv­na. Slič­no je i sa
dru­gim ose­ća­nji­ma, kao što su gri­ža sa­ve­sti, lju­bo­mo­ra, stid,
kri­v i­ca, itd. Ona ne mo­ra­ju bi­ti erup­tiv­na i sna­žna, ali mo­g u
bi­ti ti­ha i du­go­traj­na. Ume­sto da bu­du pred­met la­kog emo­ci­o­
nal­nog upra­vlja­nja, mo­ral­na ose­ća­nja pre iz­gle­da­ju kao ne­što
što je du­bo­ko usa­đe­no u ljud­sku pri­ro­du. Ka­ko po po­sto­ja­nju,
ta­ko po vre­me­nu, obli­ku i in­ten­zi­te­tu po­ja­vlji­va­nja. Ume­sto da
upra­vlja­mo nji­ma, ova ose­ća­nja – sa­svim obr­nu­to – iz­gle­da da
usme­ra­va­ju na­še po­na­ša­nje i po­sta­vlja­ju mu ogra­ni­če­nja. Čak
i Spi­no­za po­ne­kad da­je kon­ce­si­je ovom kla­sič­nom sta­no­vi­štu,
is­ti­ču­ći da je ljud­ska moć nad ovim ose­ća­nji­ma ogra­ni­če­na.
Dru­go, čak i ako bi­smo bi­li u mo­g uć­no­sti da upra­vlja­mo
mo­ral­nim ose­ća­nji­ma, da li bi bi­lo oprav­da­no da iz mo­ral­nog
sve­ta uklo­ni­mo ose­ća­nja po­put ža­lje­nja? Ovo pi­ta­nje se oči­to
od­no­si na funk­ci­ju ko­ju ža­lje­nje igra u emo­tiv­nom i mo­ral­nom
ži­vo­tu. Su­prot­no Spi­no­zi­noj ma­te­ma­ti­ci ža­lje­nja, po­ku­ša­ću da
po­ka­žem da ovo ose­ća­nje ima funk­ci­ju u na­šem ži­vo­tu i da je
ona slič­na funk­ci­ji ko­ju u tr­ži­šnim trans­a k­ci­ja­ma ima­ju fon­
do­v i osi­g u­ra­nja. Da se ose­ća­nja po­put ža­lje­nja ne mo­g u la ­ko
pro­te­ra­ti iz mo­ral­nog sve­ta, pre­li­mi­nar­no se mo­že na­slu­ti­ti na
osno­v u to­ga, što su za ogrom­nu ve­ći­nu lju­di ose­ća­nja kao što
su strah ili stid od mo­ral­ne osu­de, kao i dru­ge in­ter­ne sank­ci­
je sa­ve­sti mno­go sna­žni­je sred­stvo pre­ven­ti­ve i za­stra­ši­va­nja,

7 Hjum je isti­cao „da je pri­ro­da ta­ko uo­bli­či­la duh po­je­din­ca, da na po­ja­v u

odre­đe­nih ka­rak­te­ra, dis­po­zi­ci­ja i rad­nji, on od­mah ose­ća odo­bra­va ­nje ili
osu­du“. Hu­me,1972, s. 102.

Primenjena etika.indd 115 11/9/2016 6:04:16 PM

 116 Primenjena etika

nego što su re­ci­mo sud­ske pre­su­de i ka­zne. Ta­ko­đe pre­li­mi­

nar­no, po­ka­zi­va­nje ose­ća­nja ža­lje­nja za onim što je po­gre­šno
uči­nje­no iz­gle­da da dru­gim po­je­din­ci­ma da­je sig­nal o to­me sa
ka­kvim oso­ba­ma ima­ju po­sla, što mo­že da vo­di po­ve­re­nju i sa­
rad­nji, dok odsu­stvo ža­lje­nja iz­gle­da po­dri­va i jed­no i dru­go.
U onom što sle­di, a što bi tre­ba­lo da bu­de vi­še od pre­li­mi­
nar­nog, deo I ovog ra­da je po­sve­ćen pi­ta­nju, da li je ra­ci­o­nal­
no ža­li­ti za stva­ri­ma ko­je smo ura­di­li po­gre­šno? Ra­zlog na ko­ji
ću se po­zva­ti da bih oprav­dao ža­lje­nje je ra­zli­čit od stan­dard­
nih ra­zlo­ga ko­ji su na­vo­đe­ni u dru­gim ra­do­vi­ma. De­ba­ti o tim
dru­gim ra­zlo­zi­ma je po­sve­ćen II deo ra­da. Us­put će bi­ti re­či i o
ne­pre­ci­zno­sti­ma i in­kon­zi­sten­ci­ja­ma pri tu­ma­če­nju „ža­lje­nja“
u ne­k im ra­ni­je ob­ja­vlje­nim ra­do­v i­ma o ovom pro­ble­mu. Pre
ula­ska u vo­du, po­treb­na su još ne­ka pre­ci­zi­ra­nja.
U ovom ra­du se pret­po­sta­vlja, a dru­gi au­to­ri ko­ji su se ba­vi­li
ža­lje­njem ta­ko­đe de­le te pret­po­stav­ke i uve­re­nja, da su po­je­din­ci
bi­li u sta­nju da sa­mi odlu­ču­ju o stva­ri­ma i rad­nja­ma ko­je su po­
vod even­tu­al­nog ža­lje­nja. To zna­či da ću ov­de osta­vi­ti po stra­ni
slu­ča­je­ve ža­lje­nja ko­ji bi bi­li ve­za­ni za odlu­ke i rad­nje ko­je su
po­je­din­ci uči­ni­li pod pri­nu­dom, ia­ko oni mo­žda mo­gu da „ža­
le“ i u ta­kvim slu­ča­je­vi­ma. Ta­ko­đe ću osta­vi­ti po stra­ni slu­ča­je­
ve u ko­ji­ma rad­nje ko­je bi mo­gle bi­ti pred­met ža­lje­nja ni­su na­
me­ra­va­ne.8 Smi­sao ogra­ni­če­nja je da se iz­o­lu­ju one rad­nje ko­je
su či­sti slu­ča­je­vi i u ko­ji­ma se po­je­din­ci mo­gu sma­tra­ti sa­svim
od­go­vor­nim za nji­ho­vo iz­v r­še­nje. Ta­mo gde to ni­je slu­čaj po
pra­vi­lu se po­ja­vlju­ju i dru­ga mo­ral­na ose­ća­nja, što pro­blem­ski
mo­že bi­ti za­ni­mlji­vo, ali pred­sta­vlja iz­ve­snu de­kon­cen­tra­ci­ju.
Ta­ko­đe se pret­po­sta­vlja da se ter­mi­ni „ra­ci­o­nal­no“ i „ža­lje­
nje“ ko­ri­ste u nji­ho­vom stan­dard­nom zna­če­nju. Re­ci­mo da „ra­
ci­o­nal­no“ zna­či „ima smi­sla“, „do­bar iz­bor“, „is­pla­ti se“. I ne­ka
„ža­lje­nje“ zna­či „bi­ti u sta­nju /psi­hič­kog/ bo­la“, „bi­ti ne­sre­ćan“,
„pa­ti­ti“. Ža­lje­nje sa­mo po se­bi ne pret­po­sta­vlja ek­stra­va­gant­ne

8 Vi­li­jams sma­tra da „ža­lje­nje ak­te­ra“ tre­ba da se od­no­si i na ove slu­ča­je­ve

(ibid., s. 28).

Primenjena etika.indd 116 11/9/2016 6:04:16 PM

 Žaljenje, poverenje, moral 117

obli­ke emo­ci­ja ili pri­su­stvo dru­gih ose­ća­nja, kao što su ka­ja­nje,

zlo­vo­lja ili sa­mo­u­bi­lač­ka pat­nja, ma­da se po­ne­kad po­ja­vlju­ju za­
jed­no. Na­dam se da se bar u ne­k im si­tu­a­ci­ja­ma ža­lje­nje mo­že
da iz­o­lu­je od dru­gih emo­ci­ja, ka­ko bi­smo bi­li si­gur­ni da go­vo­
ri­mo o nje­mu, a ne o ne­če­mu dru­go­me.
Da bi se iz­be­gao ne­spo­ra­zum tre­ba re­ći da pro­tiv­nik ža­lje­
nja ne go­vo­ri iz per­spek­ti­ve imo­ra­li­ste ili mo­ral­nog ig­no­ran­ta.
Reč je o per­spek­ti­vi po­je­din­ca ko­ji pri­hva­ta da je ono što je uči­
nje­no po­gre­šno. On mo­že bi­ti sve­stan i to­ga da nje­gov po­stu­
pak ne­ko­me na­no­si bol. On ni­je ni ig­no­rant ni imo­ra­li­sta, već
je­di­no pri­pa­da Spi­no­zi­nom sve­tu, tj. sma­tra da ni­je ra­zum­no
ža­li­ti po­či­nje­ne gre­ške. Ume­sto ža­lje­nja, on sma­tra da je do­volj­
no ako se ak­ter su­o­či sa svo­jom gre­škom, shva­ti šta je uči­nio.9
Za­mi­sli­mo ra­di ilu­stra­ci­je ose­ća­nja ža­lje­nja, da je ne­k i po­
je­di­nac ube­đen ka­ko će do­bi­ti ve­li­k i no­vac na lo­tou ako u sle­
de­ćem ko­lu od­i­gra ne­ku sku­pu kom­bi­na­ci­ju.10 Uz­mi­mo da taj
po­je­di­nac mo­že da od­i­gra lo­to na taj na­čin sa­mo u slu­ča­ju da
se po­slu­ži sop­stve­nim fon­dom za stu­di­je. I uz­mi­mo da taj po­je­
di­nac od­i­gra sku­pu kom­bi­na­ci­ju lo­toa, ali da – kao što se to­li­ko
pu­ta do­ga­đa – ne do­bi­je ni­šta. Da li on tre­ba da ža­li za svo­jim
či­nom i za nov­cem stra­će­nim na lo­to? Iz­gle­da da ne tre­ba, jer je
no­vac oti­šao za­u­vek, a ža­lje­nje ga ne­će ni po­vra­ti­ti, ni umanji­
ti gu­bi­tak. Sa­svim su­prot­no, ža­lje­nje bi na po­sto­je­ći gu­bi­tak

9 „Mi ne tre­ba da pa­t i­mo zbog ono­ga što smo uči­n i­l i, već tre­ba sa­mo da
se su­o­či­mo /eng. to fa­ce/ sa tim“. Bitt­ner, ibid., s. 273. Bit­ner, me­đu­tim, ne
za­stu­pa uvek svo­ju po­zi­ci­ju sa po­treb­nom pre­ci­zno­šću, pa ta­ko na jed­nom
me­stu ka­že: „... zna­ti da je ne­ko uči­nio ne­što i da je to bi­lo lo­še je sa­mo po
se­bi bol­no“. (Ibid., s. 271). Ako se ra­ti­o­na­le Bit­ne­ro­ve po­zi­ci­je sa­sto­ji u is­k lju­
či­va ­nju si­tu­a­ci­je da po­je­d i­nac po dru­g i put bu­de u „jad­nom sta ­nju“, on­da
ne­ma smi­sla go­vo­ri­ti o bol­no­sti sa­mog sa­zna­nja da je po­stu­pak bio loš, jer
se na taj na­čin upra­vo či­ni ono što je tre­ba­lo bi­ti iz­beg­nu­to, tj. po dru­gi put
se do­la­zi u „jad­no sta­nje“.
10 Bit­ner se za ilu­stra­ci­ju slu­ži pri­me­rom Na­ci­ste (či­je rad­nje ni­su spor­ne,
ali za ko­ga se ka­že da ta­ko­đe ne­ma smi­sla da ih ža­li, već da sa­mo tre­ba da
se sa nji­ma su­o­či) i hlad­nog sr­ce­lom­ca, ko­ji pre­k i­da svo­je pra­ve lju­ba­v i bez
trun­ke ža­lje­nja. O ovim ilu­stra­ci­ja­ma će ta­ko­đe još bi­ti re­či, ali one na ovoj
tač­k i ni­su po­god­ne zbog ra­zlo­ga ko­ji će se vi­de­ti u da­ljem tek­stu.

Primenjena etika.indd 117 11/9/2016 6:04:16 PM

 118 Primenjena etika

dodalo je­dan no­vi. Otu­da iz­gle­da da ža­lje­nje tre­ba iz­be­ći, ka­ko

bi se iz­be­glo da se dva pu­ta bu­de u „jad­nom sta­nju“.
Na­ve­de­no tu­ma­če­nje ža­lje­nja je za­sno­va­no na pri­me­ni cost-
be­ne­fit ana­li­z e na da­tom slu­č a­ju. Ova ana­li­z a ide za tim da
usta­no­v i naj­jef­ti­ni­ju al­ter­na­ti­v u. U sve­mu se pret­po­sta­vlja da
je za po­je­din­ca is­hod uto­li­ko bo­lji što su tro­ško­v i ni­ži, ma­da
vr­lo iz­u­zet­no mo­že po­sto­ja­ti iz­u­ze­tak – re­ci­mo, ne­ka vr­lo eg­
zo­tič­na oso­ba.
Stan­dard­ni na­čin da se tro­ško­vi sve­du na mi­ni­mum se sa­
sto­ji u to­me da se in­ter­na­li­zu­ju pra­v i­la, što je dru­gi na­čin za
isti­ca­nje nji­ho­ve oba­ve­zno­sti. Svr­ha aran­žma­na u ko­je po­je­
din­ci ula­ze, kao što su pri­ja­telj­stvo, ku­po­v i­na kod is­tog pro­
dav­ca, brak i slič­no je da se odre­đe­ni po­slo­vi oba­ve uz što ni­že
trans­ak­ci­o­ne tro­ško­ve. Ovo, na pr­vi po­gled ne­du­žno shva­ta­nje
ko­je je ši­ro­ko pri­hva­će­no u ni­zu dru­štve­nih na­u­ka, kao što su
eko­no­mi­ja, jav­ni iz­bor, pra­vo, po­li­tič­ka fi­lo­zo­fi­ja, itd. ima vr­lo
da­le­ko­se­žne po­sle­di­ce ka­ko za ža­lje­nje, ta­ko i za dru­ge si­tu­a­ci­je.
Po­sto­ji li ne­ka zna­čaj­na ra­zli­ka iz­me­đu slu­ča­ja igra­ča lo­toa
i re­ci­mo slu­ča­je­va stu­den­ta ko­ji se po­slu­ži pla­gi­ja­tom u svom
se­mi­nar­skom ra­du ili Bit­ne­ro­vog hlad­nog sr­ce­lom­ca?11 Na pr­vi
po­gled iz­gle­da da ne­ke bit­ne ra­zli­ke ne­ma. Svi či­ne ne­što mo­
ral­no spor­no i svi uvi­đa­ju da je to spor­no. Me­đu­tim, ka­da se
bli­že po­gle­da, ta­da se vi­di da se slu­čaj igra­ča lo­toa ipak u jed­noj
va­žnoj stva­ri ra­zli­ku­je od dru­ga dva. Odlu­ka igra­ča lo­toa da
spi­ska ve­li­ku su­mu nov­ca ri­zi­ku­ju­ći da osta­ne bez sred­sta­va za
stu­di­je se ti­če pre sve­ga nje­go­v ih lič­nih in­te­re­sa. In­te­re­si svih
dru­gih, kao što su nje­go­v i ro­di­te­lji, nje­go­va de­voj­ka ili pri­ja­
te­lji su nje­go­v im po­te­zom ta­ko­đe do­tak ­nu­ti, ali u iz­ve­denoj,
po­sred­noj for­mi. Otu­da se mo­že re­ći da se odlu­ka igra­ča lo­toa

11 Bit­ner sma­tra da ne­ma ni­šta svi­re­po (eng. cru­el) u po­na­ša­nju hlad­nog sr­
ce­lom­ca: „Za­mi­sli­te čo­ve­ka ko­ji ka­že: Je­ste, lo­še je što smo pre­k i­nu­li /na­šu
ve­zu – MP/, ia­ko sam je vo­leo svim sr­cem; ali to me uop­šte ne po­v re­đu­je, i
živ sam i zdrav kao uvek. Ni­je li ovo stra­šno hlad­na, svi­re­pa, ne­hu­ma­na re­
ak­ci­ja? /.../ Ov­de, me­đu­tim, ne tre­ba da bu­de ni­čeg svi­re­pog ili bru­tal­nog“.
Bitt­ner, ibid., s. 272.

Primenjena etika.indd 118 11/9/2016 6:04:16 PM

 Žaljenje, poverenje, moral 119

pr ­ven­stve­no ti­če nje­ga sa­mo­ga i nje­go­v ih in­te­re­sa. Da je do­

bio no­vac nje­go­vi in­te­re­si bi tri­jum­fo­va­li, kao što su u slu­ča­ju
gu­bit­ka oni pr­ven­stve­no ošte­će­ni. Ne­što slič­no se ne mo­že re­
ći za dva dru­ga pri­me­ra. Rad­nje hlad­nog sr­ce­lom­ca i stu­den­
ta-pla­gi­ja­to­ra ne ti­ču se sa­mo nji­ho­v ih, već i in­te­re­sa dru­gih:
u slu­ča­ju sr­ce­lom­ca su to nje­go­ve part­ner­ke, a kod pla­gi­ja­to­ra
su to in­te­re­si pro­fe­so­ra, dru­gih stu­de­na­ta. Ako stu­dent mo­že
da ko­lo­kvi­ra pla­gi­ja­tom to do­vo­di u pi­ta­nje kom­pe­ten­ci­ju pro­
fe­so­ra. To se ti­če i in­te­re­sa dru­gih stu­de­na­ta: če­mu se mu­či­ti
oko pi­sa­nja ori­gi­nal­nih ra­do­va, ako i pla­gi­jat mo­že da pro­đe.
U mo­ral­noj fi­lo­zo­fi­ji po­sto­ji va­žna ra­zli­ka iz­me­đu rad­nji
ko­je se pr ­ven­stve­no ti­ču ak­te­ra ko­ji je u pi­ta­nju i rad­nji ko­je
se pr ­ven­stve­no ti­ču in­te­re­sa dru­gih, tj. po­je­di­na­ca ko­ji su ra­
zli­či­ti od sa­mog ak­te­ra. Naš je­zik na­ža­lost ne­ma od­go­va­ra­ju­će
uho­da­ne teh­nič­ke ter­mi­ne za en­gle­ske iz­ra­ze self-re­gar­ding i
ot­her-re­gar­ding, pa se oni mo­gu sa­mo opi­sno iz­ra­ža­va­ti. Tre­ća
ka­te­go­ri­ja bi oči­to bi­le rad­nje, ko­je bi se od­no­si­le ka­ko na in­te­
re­se ak­te­ra ta­ko i dru­gih oso­ba i one bi oči­to bi­le self-and-ot­
her-re­gar­ding. Ov­de ću osta­vi­ti po stra­ni, da li po­sto­ji i če­t vr­ta
ka­te­go­ri­ja rad­nji ko­je se ne ti­ču ni­či­jih in­te­re­sa.

2. Da li je ra­ci­o­nal­no ža­li­ti?

Po­sle ove ra­zli­ke ko­ja je, ka­ko će­mo vi­de­ti, va­žna za pred­
met ove ra­spra­ve, mo­že­mo se pre­pu­sti­ti tra­ga­nju za gre­škom
u mo­ral­noj ma­te­ma­ti­ci ko­ju pra­ve oni ko­ji mi­sle da ni­je ra­ci­o­
nal­no ža­li­ti. Nji­ho­va gre­ška se po sve­mu su­de­ći sa­sto­ji u to­me
što sma­tra­ju da se tro­ško­v i za sva tri obli­ka go­re­po­mi­nja­nih
rad­nji ra­ču­na­ju na is­ti na­čin. To što se tro­ško­v i ve­za­ni za in­
te­re­se dru­gih ne po­ja­vlju­ju u slu­ča­ju igra­ča lo­toa nas ne ovla­
šću­je da za ­k lju­či­mo da ta ­k vih tro­ško­va ne­ma u slu­ča­ju hlad­
nog sre­ce­lom­ca ili stu­den­ta-pla­gi­ja­to­ra. Oni se, me­đu­tim, ne
mo­g u po­ja­v i­ti ta­mo, gde ta ­k vih in­te­re­sa ne­ma. Ali ta­mo gde

Primenjena etika.indd 119 11/9/2016 6:04:16 PM

 120 Primenjena etika

ih ima, oni mo­gu zna­čaj­no – a ne­ka­da i odlu­ču­ju­će – da uti­ču

na ukup­ne tro­ško­ve.
Da bi­smo to ilu­stro­va­li kroz struk­tu­ru tro­ško­va, uz­mi­mo
slu­čaj stu­den­ta pla­gi­ja­to­ra i nje­go­ve tro­ško­ve. Pr ­vo, on je pla­
gi­ra­ju­ći uči­nio ne­što što je mo­ral­no po­gre­šno. Ovo je me­đu­
tim ne­po­vrat­no, deo pro­šlo­sti i sto­ga se na ovaj tro­šak vi­še ne
mo­že uti­ca­ti. Otu­da tu vr­stu tro­ška mo­že­mo na­zva­ti fik­snim.
Dru­go, stu­dent sa­da mo­že da se po­sta­vi na ovaj ili onaj na­čin
pre­ma svo­joj gre­šci, re­ci­mo ta­ko što će je ig­no­ri­sa­ti, iz­ra­zi­ti vi­
še ili ma­nje ža­lje­nja, itd. Tro­ško­v i ko­ji na­sta­ju u ve­zi sa ovim
su i naj­in­te­re­sant­ni­ji (a po­ne­kad mo­gu bi­ti i naj­ve­ći), jer pre­ko
njih do­la­zi do iz­ra­za po­ve­za­nost na­ših i in­te­re­sa dru­gih po­je­di­
na­ca. Va­lja, me­đu­tim, uo­či­ti, da će stu­dent ima­ti jed­ne tro­ško­
ve u za­vi­sno­sti od to­ga ka­ko se sam bu­de po­sta­vio, dok će kao
re­zul­tat tih nje­go­vih rad­nji usle­di­ti do­dat­ni tro­ško­vi, ko­je mu
na­me­ću dru­gi. Ova po­sled­nje­po­me­nu­ta ka­te­go­ri­ja tro­ško­va se
mo­že na­zva­ti in­du­ko­va­ni, iza­zva­ni tro­ško­vi. Pri­ja­te­lj ko­ga ni­
ka­da ni­ste ob­ma­nu­li će sva­ka­ko ma­nje okle­va­ti da vam po­zaj­
mi no­vac, ne­go ako je obr­nu­to bi­lo slu­čaj. Slič­no, pri­ja­te­lj ko­ga
ste ob­ma­nu­li i to ka­sni­je „ne­u­tra­li­sa­li“ iz­ra­ža­va­ju­ći ža­lje­nje će
ma­nje okle­va­t i da vam po­mog­ne, ne­go ako tra­ži­te po­moć, a
ža­lje­nja ni­je bi­lo. U ana­lo­gi­ji sa tim, de­voj­ka ko­ja to­kom raz­go­
vo­ra ot­k ri­je da ima po­sla sa po sve­mu nor­mal­nom i pri­jat­nom
oso­bom, sem što je reč o hlad­nom sr­ce­lom­cu (ko­ji ni­ka­da ne
ža­li svo­je ras­k i­de), sva­ka­ko će okle­va­ti, a mo­žda i od­bi­ti da sa
njim uđe u ne­k i aran­žman, kao što su pri­ja­telj­stvo, lju­bav, itd.
Ti­me će na stra­ni sr­ce­lom­ca na­sta­t i do­dat­ni tro­ško­v i ko­ji se
ogle­da­ju u do­dat­nom udva­ra­nju, iz­la­sci­ma i po­ku­ša­ji­ma da se
fa­tal­na sla­bost pri­k ri­je ili čak uklo­ni.
Ne­po­u­zda­ni pri­ja­te­lj i hlad­ni sr­ce­lo­mac su po sve­mu slič­ni
po­u­zda­nom pri­ja­te­lju i emo­tiv­no oba­zri­voj oso­bi, sem što ni­
su usvo­ji­li od­go­va­ra­ju­ća pra­vi­la ko­ja se od­no­se na pri­ja­telj­stvo
i lju­bav. Usva­ja­nje ta ­k vih pra­v i­la sma­nju­je od­go­va­ra­ju­će tro­
ško­ve po­je­di­nih aran­žma­na, što uti­re put po­ve­re­nju i sa­rad­nji.
Stva­ra­nje po­ve­re­nja ne mo­ra nu­žno da vo­di sa­rad­nji (sve­jed­no

Primenjena etika.indd 120 11/9/2016 6:04:16 PM

 Žaljenje, poverenje, moral 121

šta sve ona mo­gla da zna­či), is­to kao što ne­po­ve­re­nje ne mo­ra
ne­i­zbe­žno da vo­di ne­mo­guć­no­sti sa­rad­nje. Ne­po­ve­re­nje olak­
ša­va iz­o­sta­ja­nje sa­rad­nje, kao što po­ve­re­nje olak­ša­va sa­rad­nju.
Pi­ta­nje sa­rad­nje je ina­če jed­na do­sta kom­pli­ko­va­na pri­ča, či­je
de­ter­mi­nan­te za­vi­se od ak­te­ra, ti­pa igre i okol­no­sti u ko­je je ov­
de ne­mo­gu­će ula­zi­ti. Za na­šu svr­hu je do­volj­no da uo­či­mo, da
po­ve­re­nje otva­ra put do­bro­volj­noj sa­rad­nji, ko­ja je per de­fi­ni­ti­
o­nem pro­fi­ta­bil­na za sve uče­sni­ke u njoj, kao što je ne­po­ve­re­nje
mar­gi­na­li­zu­je. Odsu­stvo sa­rad­nje či­ni da svi nje­ni po­ten­ci­jal­ni
uče­sni­ci pro­la­ze lo­ši­je, ne­go što bi pro­la­zi­li da je sa­rad­nje bi­lo.
Upra­vo re­če­no se od­no­si na op­šti okvir stva­ri, dok je za po­
je­din­ce u pi­ta­nju uvek pro­blem ka­ko da na­đu put ka sa­rad­nji.
De­voj­ci je re­ci­mo po­treb­no da zna ne­što vi­še o po­ten­ci­jal­nom
iza­bra­ni­ku nje­nog sr­ca da bi odlu­či­la, ima li smi­sla ula­zi­t i u
aran­žman sa njim ili ne. U tom smi­slu ona kroz raz­go­vor, po­
na­ša­nje part­ne­ra i ras­pi­ti­va­nje o nje­mu po­ku­ša­va da pro­na­đe
pod­sti­ca­je za ova­k vu ili ona­k vu odlu­ku. Ra­zlog zbog ko­ga je
ona to­li­ko za­in­te­re­so­va­na za nje­go­ve mo­g u­će pod­sti­ca­je je u
to­me, što su u pi­ta­nju nje­ni va­žni in­te­re­si, i što kao re­zul­tat
nje­nih odlu­ka sle­di ne­k i njen do­bi­tak ili gu­bi­tak. Njen part­ner
će bi­ti kre­di­bi­lan u nje­nim oči­ma, ako ona ima ra­zlo­ga da mu
ve­ru­je, da on ima do­volj­no po­želj­nih svoj­sta­va i pod­sti­ca­ja da
bu­de vre­dan nje­nog po­ve­re­nja. De­voj­ka, me­đu­tim, ne mo­že da
ske­ni­ra mo­zak svog po­ten­ci­jal­nog part­ne­ra da bi vi­de­la ka­ko
stva­ri sto­je, ta ­ko da se ona u kraj­njoj li­ni­ji ne­i­zbe­žno su­o­ča­va
sa ne­k im ste­pe­nom ne­i­zve­sno­sti, što po­ne­kad po­ve­ća­va draž i
raz­no­vr­snost sa­mih aran­žma­na. To je naj­če­šće sla­ba ute­ha za
ve­ći­nu lju­di ko­ji ima­ju aver­zi­ju pre­ma ri­zi­ku, jer i ri­zik ras­te.
Ne­i­zve­snost u po­gle­du dalj­njih po­te­za part­ne­ra je ključ­ni pro­
blem u kom­pe­ti­tiv­nim igra­ma, kao što su „di­le­ma za­t vo­re­ni­
ka“ i dru­ge.
Ob­zi­rom na kon­fi­g u­ra­ci­ju pro­ble­ma i ri­zik, iz­gle­da ja­sno
za­što po­je­d in­ci če­sto ula­žu ve­o­ma mno­go tru­da, vre­me­na i
ener­gi­je da bi ot­k ri­li s kim ima­ju po­sla. Ako ne­k i mla­dić ve­što
skri­va od svo­je po­ten­ci­jal­ne part­ner­ke da je hlad­ni sr­ce­lo­mac,

Primenjena etika.indd 121 11/9/2016 6:04:16 PM

 122 Primenjena etika

to zna­či da je on sve­stan to­ga da su nje­go­v i tro­ško­v i pre­k i­da

ve­ze mno­go ni­ži od nje­nih. Onaj ko ima ge­ne­ral­no ni­že tro­ško­
ve pri ras­k i­du sa­rad­nje ima i ni­že ukup­ne tro­ško­ve, pret­po­sta­
vlja­ju­ći da sve osta­lo osta­je is­to. Ta­kva asi­me­tri­ja u tro­ško­vi­ma
na­rav­no fa­tal­no ugro­ža­va sa­rad­nju.
Ako ži­vot po­je­din­ca po­sma­tra­mo sa­mo kao skup bi­la­te­ral­
nih i mul­ti­la­te­ral­nih aran­žma­na, on­da je oči­to da će po­je­di­nac
uto­li­ko vi­še bi­ti ve­zan za po­je­di­ni aran­žman, što su nje­go­vi tro­
ško­vi iz­grad­nje i odr­ža­va­nja tog aran­žma­na bi­li ve­ći. Sva­k i od
ta­k vih aran­žma­na po­či­va na ne­koj oba­ve­zi kao što su uza­jam­
ne oba­ve­ze kup­ca i pro­dav­ca, pro­fe­so­ra i đa­ka, de­ce i ro­di­te­lja,
pri­ja­te­lja, slu­čaj­nih po­zna­ni­ka, kom­ši­ja, po­slov­nih part­ne­ra,
itd. Ta ­ko re­ci­mo mo­že­mo bi­t i sa­svim rav­no­du­šni u po­g le­du
to­ga da li će­mo ika­da vi­še sre­sti po­je­din­ca ko­ga smo slu­čaj­no
upo­zna­li u ka­fa­ni. Su­prot­no od to­ga, ras­kid du­go­go­di­šnjeg pri­
ja­telj­stva bi nas mo­rao ve­o­ma po­go­di­ti, pro­sto za­to što je pra­vo
pri­ja­telj­stvo oblik aran­žma­na ko­ji iz­i­sku­je vr­lo ve­li­ka ula­ga­nja.
Ula­ga­nja u ne­k i aran­žman, sve­jed­no ko­li­ko ve­li­ka ili ma­la ona
mo­gla da bu­du, osna­žu­ju sam aran­žman o ko­me se ra­di upra­
vo pro­por­ci­o­nal­no svo­joj ve­li­či­ni.
Za ta­kve in­ter­ak­ci­je, aran­žma­ne, ža­lje­nje je sa­mo je­dan od
obli­ka osi­gu­ra­nja, či­je po­sto­ja­nje sti­mu­li­še a od­su­stvo de­sti­mu­
li­še sa­rad­nju. Ka­da se po­je­di­nac su­o­ča­va sa dru­gom oso­bom u
ne­kom aran­žma­nu za ko­ji je ža­lje­nje re­le­vant­no, i ka­da re­ci­mo
ot­k ri­je da ta oso­ba ne­ma obi­čaj da ža­li ili da čak uop­šte ne­ma
ta­kav fond, on­da po­je­di­nac na ovaj ne­do­sta­tak re­a­gu­je ne­kom
vr­stom ma­nje ili vi­še ek­spli­cit­ne ka­zne. Smi­sao ka­zne je da po­
dig­ne ce­nu „ne­do­stat­ku“ za tzv. de­fi­ci­jent­nog part­ne­ra. Ako vas
ne­ko po­zi­va na bi­lo ka­kvu vr­stu sa­rad­nje i ako zna­te da bi u slu­
ča­ju nje­nog ne­u­spe­ha imao ma­nje tro­ško­ve od vas, on­da ima­te
ra­ci­o­na­lan ra­zlog za uz­dr­ža­nost ili čak za pot­pu­no od­bi­ja­nje.
U pret­hod­noj ra­spra­vi o ža­lje­nju se pret­po­sta­vlja, i to je još
jed­no od ogra­ni­če­nja pro­ble­ma, da po­gre­šna rad­nja ko­ja je u
gra­vi­ta­ci­o­noj zo­ni ža­lje­nja ne iza­zi­va ne­ku dru­gu emo­ci­ju, ne­
go upra­vo ža­lje­nje. Taj za­htev po­ne­kad ni­je la­ko za­do­vo­lji­ti, jer

Primenjena etika.indd 122 11/9/2016 6:04:16 PM

 Žaljenje, poverenje, moral 123

je geo­gra­fi­ja emo­ci­ja vr­lo kom­pli­ko­va­na a po­ne­kad i ne­u­hva­

tlji­va, što po­ve­ća­va ana­li­tič­ke te­ško­će. Ta­ko re­ci­mo hri­šćan­ski
dic­tum „Mr­zi greh, vo­li gre­šni­ka“ su­ge­ri­še – ba­rem u okvi­ru
odre­đe­nog shva­ta­nja i kul­t u­re – da su greh i gre­šnik me­đu­
sob­no odvo­ji­vi. Ra­zli­ko­va­nje mo­že da iz­gle­da i fik­tiv­no, jer je
tri­v i­jal­no da ne­ma gre­ha bez gre­šni­k a. U tom sve­t lu iz­g le­da
be­smi­sle­no, ako se tra­ži da se greh pre­zre i od­ba­ci, a gre­šnik
vo­li. Me­đu­tim, ako se greh shva­ta u ana­lo­gi­ji sa bo­le­šću, stva­ri
mo­gu da iz­gle­da­ju dru­ga­či­je, a sa­mim tim i mo­gu­ća tu­ma­če­nja.
Po­što ter­min bo­lest do­pu­šta i tu­ma­če­nje pre­ma ko­me u bo­le­
sti ne­ma ni­če­ga sa­mo­skri­vlje­nog, već da je ona ne­što što po­put
vis ma­jor – re­ci­mo, ele­men­tar­ne ne­po­go­de – po­ga­đa ne­ko­ga,
on­da je per ana­lo­gi­am i gre­šnik žr­t va ele­men­tar­ne ne­po­go­de,
sa­me pri­ro­de. Kao i sva­ka žr­t va ele­men­tar­ne ne­po­go­de i on bi
bio sa­svim ne­od­go­vo­ran za sta­nje ili ne­vo­lju ko­ja ga je za­te­k la.
Ta ­k vo tu­ma­če­nje gre­ha pod­ra­zu­me­va da se od gre­šni­k a
ne oče­ku­je da ža­li ono što je zgre­šio. Šta­vi­še, ne sa­mo da se ne
oče­ku­je nje­gov tro­šak, ne­go se kod dru­gih stva­ra oba­ve­za da
sa­mi uđu u tro­šak, da in­ve­sti­ra­ju bez ob­zi­ra na od­su­stvo od­go­
va­ra­ju­ćeg po­na­ša­nja kod „gre­šni­ka“, re­ci­mo ta­ko što će gre­šni­
ku po­mo­ći da ubla­ži ili sa­vla­da pro­ble­me sa ko­ji­ma se su­o­ča­va.
Vra­ća­ju­ći se na­šem pro­ble­mu, pod­se­ti­mo da se slu­čaj igra­ča
lo­toa od dru­gih ra­zli­ku­je pre sve­ga po to­me, što su u nje­go­vom
slu­ča­ju je­di­no po­go­đe­ni nje­go­v i, a ne i in­te­re­si dru­gih oso­ba,
te bi u skla­du s tim on mo­gao da bu­de je­di­na adre­sa (sa­mo)iz­
ra­ža­va­nja ža­lje­nja. In­du­ko­va­ni tro­ško­vi u nje­go­vom slu­ča­ju ne
po­sto­je, po­što su u prin­ci­pu is­k lju­če­ni ne­po­sto­ja­njem dru­gih
oso­ba.12 U ta­k vim okol­no­sti­ma je za sa­mog po­je­din­ca mo­žda i
bo­lje da ne ose­ća ža­lje­nje, ako je u sta­nju da mo­že da ras­po­la­že
ovim svo­jim ose­ća­nji­ma, ili da bar na njih uti­če.

12 Ov­de osta­vljam po stra ­n i da li in­du ­ko­va ­n i tro­ško­v i mo­g u da na­sta­nu

usled pri­ti­ska lič­nog sa­mo­po­što­va­nja, sa­mo­sve­sti, itd. ume­sto usled in­te­re­
sa dru­gog po­je­din­ca.

Primenjena etika.indd 123 11/9/2016 6:04:16 PM

 124 Primenjena etika

Ovaj ra­čun se, me­đu­tim, ne od­no­si na rad­nje ko­je se po­

red ak­te­ra ti­ču i in­te­re­sa dru­gih, kao što su po­stup­ci hlad­nog
sr­ce­lom­ca ili stu­den­ta pla­gi­ja­to­ra. Za njih oba je ra­zum­no da
ose­ća­ju ža­lje­nje i da to po­ka­žu, ka­ko bi kod dru­gih in­du­ko­va­
li po­na­ša­nje ko­je je za njih po­volj­no, tj. ka­ko bi sma­nji­li sop­
stve­ne tro­ško­ve. Mi­sle­ći sa­mo na deo tro­ška ko­ji bi po­je­di­nac
se­bi mo­gao da ušte­di ako bi iz­be­gao da ža­li gre­ške, Bit­ner sta­je
pre­ra­no u raz­ma­tra­nju ukup­ne ce­ne. Vi­de­ći iz­ra­ze ža­lje­nja stu­
den­ta pla­gi­ja­to­ra nje­gov pro­fe­sor (ko­ga je ob­ma­nuo) mo­že da
odlu­či da mu pro­gle­da kroz pr­ste, re­ci­mo ta­ko što bi re­kao: „On
je mlad, a mla­di lak­še pod­le­žu is­ku­še­nji­ma; tre­ba mu opro­sti­ti,
jer on to ne­će po­no­vo uči­ni­ti“. Da li stu­dent-pla­gi­ja­tor do­i­sta
ne­će po­no­vo po­gre­ši­ti na is­ti na­čin je ne­što što ni­ko sa si­gur­
no­šću ne mo­že da zna una­pred. Psi­ho­lo­ška in­ter­pre­ta­ci­ja si­tu­
a­ci­je i od­go­va­ra­ju­ći podsti­ca­ji za rad­nje za­v i­se od okol­no­sti.
Ako je stu­den­to­va pro­me­na sr­ca spor­na ili ako od nje ne­ma ni
tra­ga, ta­da bi po­mir­lji­vi ge­sto­vi od stra­ne pro­fe­so­ra bi­li spor­ni
i ne­pri­k lad­ni. Ako je, pak, stu­den­to­va pro­me­na sr­ca iskre­na,
on­da to pod­ra­zu­me­va obe­ća­nje da se slič­na gre­ška ne­će po­no­
vi­ti. Me­đu­tim, čak ni oči­ta pro­me­na sr­ca i vi­še­go­di­šnje va­lja­no
po­na­ša­nje ni­su i ne mo­g u bi­ti ko­nač­no jem­stvo, da se gre­ška
pla­gi­ra­nja ne­će po­no­vi­ti. Po­na­vlja­nje gre­ške, me­đu­tim, po­ve­
ća­va po­ten­ci­jal sank­ci­ja.13 Po­je­di­nac ko­ga po dru­gi put uhva­te
u kra­đi bi­će ka­žnjen stro­ži­je ne­go što je bio pr­vi put, čak i ako
se ra­di o kra­đi ko­ja je po sve­mu slič­na pr­voj.
Stu­dent-pla­gi­ja­tor bi zna­či mo­rao da ura­di ne­što či­me bi
po­vra­tio po­ve­re­nje u oči­ma svo­ga pro­fe­so­ra.14 Ako bi, obr­nu­to,
uči­nio ili re­kao ne­što či­me bi po­ka­zao da zbog svog pre­k r­ša­ja
ne ža­li, on­da bi ti­me uma­njio šan­se da kod pro­fe­so­ra na­i­đe na
ve­li­ko­du­šnost. Sa­že­to, pri­li­ke za ob­no­v u me­đu­sob­nog po­ve­
re­nja i sa­rad­nju su ve­će, ako bi stu­dent ža­lio, tj. pla­tio ce­nu za
svoj po­gre­šan ko­rak, ne­go u obr­nu­tom slu­ča­ju.

13 Up. Gib­bard,1990, s. 234-8.

14 Pret­po­sta­vlja se da stu­dent že­li bo­lji, a ne lo­ši­ji is­hod.

Primenjena etika.indd 124 11/9/2016 6:04:16 PM

 Žaljenje, poverenje, moral 125

Tre­ba, me­đu­tim, do­da­ti, da se zna­čaj ža­lje­nja, ose­ća­nja kri­

vi­ce, ose­ća­nja gri­že sa­ve­sti ne bi sa­sto­jao sa­mo u to­me što oni
obe­ća­va­ju bo­lje po­na­ša­nje ak­te­ra, jer, ka­ko će­mo vi­de­ti to ve­
ro­vat­no i ni­je slu­čaj. Po­red zna­ča­ja ovih ose­ća­nja u in­di­v i­du­
al­nim slu­ča­je­vi­ma, ona sa­dr­že i jed­nu ge­ne­ral­ni­ju po­ru­ku. Ta
po­ru­ka se sa­sto­ji u to­me, da se po­ka­zi­va­njem uo­bi­ča­je­nog, po­
želj­nog po­na­ša­nja po­t vr­đu­ju pra­v i­la ko­ja tra­si­ra­ju put do že­
lje­nih ci­lje­va i is­ho­da.
To je smi­sao ra­ni­je po­me­nu­te tvrd­nje, da se in­ter­na­li­za­ci­
jom pra­vi­la sni­ža­va­ju trans­ak­ci­o­ni i dru­gi tro­ško­vi. Što se ža­lje­
nja ti­če, ono mo­že da se sma­tra i de­lom osi­gu­ra­va­ju­ćeg fon­da za
po­ve­re­nje. Dru­gi de­lo­vi tog fon­da su de­fi­ni­sa­ni imi­džom oso­be
ko­ja je u pi­ta­nju, pro­te­k lim is­ku­stvi­ma, ni­vo­om po­ve­re­nja u
tom dru­štvu, itd. Po­ve­re­nje sti­mu­li­še sa­rad­nju,15 a ova po­di­že
ni­vo bla­go­sta­nja po­je­di­na­ca, sve­jed­no šta mo­gao da bu­de njen
pred­met i ne­za­vi­sno od to­ga u ko­jim se je­di­ni­ca­ma bla­go­sta­nje
ra­ču­na. Ne­do­sta­tak po­ve­re­nja obes­hra­bru­je i po­dri­va sa­rad­
nju, a ti­me vo­di pro­pa­da­nju pri­li­ka i pa­du bla­go­sta­nja. Ta­ko je
ko­rist od ža­lje­nja i dru­gih slič­nih emo­ci­ja u osna­ži­va­nju uza­
jam­nih po­god­no­sti i obes­hra­bri­va­nju ne­ko­o­pe­ra­tiv­nog i štet­
nog po­na­ša­nja. Ti­me ose­ća­nje ža­lje­nja osi­gu­ra­va ori­jen­ta­ci­ju i
mo­ti­va­ci­ju za po­je­din­ce da se kre­ću u po­želj­nom prav­cu, što je
od ve­li­kog zna­ča­ja za re­gu­li­sa­nje mo­ral­nog i dru­štve­nog ži­vo­ta.

15 Vik­tor Fan­berg (Vik­tor Van­berg) i Ro­d žer Kon­gl­ton (Ro­ger Con­gle­ton)

u član­ku Ra­ti­o­na­li­ty, Mo­ra­li­ty and Exit (pi­sa­nom za 6-ti Ha­ye­kov Sim­po­zi­
jum u In­ter­la ­ke­nu 1992, ka­sni­je ob­ja­vlje­nom u Ame­ri­can Po­li­ti­cal Sci­en­
ce Re­vi­ew), ana­li­zi­ra­li su po­na­ša­nje po­je­di­na­ca pre­ma mo­de­lu po­na­vlja­ne
„di ­le­me za­t vo­re­ni ­k a“, gde igra­či o svo­jim bu­du­ćim po­te­zi­ma odlu­ču­ju na
osno­v u is­ku­stva. Si­mu ­la­ci­ja igre na ra­ču­na­r u je po­k a­z a ­la da su po­je­d in­ci
sa­ra­đ i­va­li sa onim po­je­din­ci­ma ko­ji su u pro­šlo­sti bi­li ko­o­pe­ra­tiv­ni i da su
od­bi­ja­li da sa­ra­dju­ju sa oni­ma ko­ji su se u pro­šlo­sti po­ka­za­li kao ne­ko­o­pe­
ra­tiv­ni. U si­tu­a­ci­ji ka­da je broj ko­o­pe­ra­tiv­nih i ne­ko­o­pe­ra­tiv­nih igra­ča po­la-
po­la, sa­rad­nja je či­sto in­duk­tiv­na i re­la­tiv­no skrom­na. Sa po­ra­stom uče­šća
ko­o­pe­ra­tiv­nih igra­ča ši­ri se i obim sa­rad­nje, a sa­rad­nja po­ste­pe­no pre­sta­je
da bu­de in­duk­tiv­na i po­sta­je stra­te­gij­ska. O va­žno­sti po­ve­re­nja u no­v i­je vre­
me je pi­sa­lo vi­še au­to­ra, kao što su Har­din (R.Hur­din), Klimt (H.Kli­emt),
Sag­den (R.Sug­den) i dr.

Primenjena etika.indd 125 11/9/2016 6:04:16 PM

 126 Primenjena etika

Da bi­smo bo­lje shva­t i­li zna­čaj ove po­zi­t iv­ne ori­jen­ta­ci­je,

kao i us­ku ve­zu iz­me­đu ose­ća­nja i po­ka­zi­va­nja ža­lje­nja, za­mi­
sli­mo si­tu­a­ci­ju u ko­joj pro­tiv­nik ža­lje­nja ka­že: „Ako je tač­no
da (ne)po­sto­ja­nje ža­lje­nja di­rekt­no uti­če na tro­ško­ve ko­je nam
na­me­ću dru­gi u ve­zi na­šeg po­na­ša­nja, to još uvek ni­je do­vo­ljan
ra­zlog da re­vi­di­ram shva­ta­nje o to­me, da ni­je ra­ci­o­nal­no ža­li­ti
stva­ri ko­je smo po­gre­šno ura­di­li. Ume­sto ža­lje­nja, ra­ci­o­nal­no
je fin­gi­ra­ti po­sto­ja­nje tog ose­ća­nja“. Po­je­di­nac ko­ji bi us­peo da
od­glu­mi ža­lje­nje bi bio na dvo­stru­kom do­bit­ku. Pr­vo, ne bi po
dru­gi put bio u „jad­nom sta­nju“ za­hva­lju­ju­ći ža­lje­nju, i dru­go,
iz­be­gao bi in­du­ko­va­ne tro­ško­ve ko­je nam dru­gi na­me­ću zbog
na­ših ne­od­go­va­ra­ju­ćih po­stu­pa­ka.
Ko­li­ko će ne­k i ta ­kav po­je­di­nac, na­zo­vi­mo ga glum­cem iz
ra­ču­na, uspe­ti u mi­ni­mi­za­ci­ji svo­jih tro­ško­va, ve­ro­vat­no za­vi­
si od to­ga ko­li­ko je on do­bar „glu­mac“ i ko­li­ko su dru­gi u sta­
nju da pro­zru nje­go­vu „glu­mu“. Pro­fe­sor re­ci­mo mo­že pro­zre­ti
„glu­mu“ svog stu­den­ta-pla­gi­ja­to­ra i mo­žda pre­dlo­ži­ti stro­ži­ju
ka­znu – re­ci­mo su­spen­zi­ju stu­di­ra­nja ili iz­ba­ci­va­nje sa stu­di­ja
– stro­ži­ju ne­go što bi ona bi­la, da se na jed­nu pre­va­ru ne na­do­
ve­zu­je dru­ga. Na­rav­no, ne mo­že se is­k lju­či­ti mo­guć­nost ni da
stu­dent-glu­mac us­pe u pre­va­ri. Uspeh „glum­ca“ je stvar kon­ti­
gen­ci­je. Lju­di u ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma mo­gu da uspe­va­ju ret­ko ili
če­sto. Sa sta­no­vi­šta na­če­la broj i ni­je va­žan. Ako ho­će­mo, mo­
že­mo čak da za­mi­sli­mo i ta­kav slu­čaj u ko­me bi „glu­mac“ uvek
uspe­vao. Bi­lo bi, me­đu­tim, te­ško na­ći oprav­da­nje za­što bi­smo
jed­nom ta­kvom sve­tu pre­va­ra i ob­ma­na tre­ba­li da da­mo pred­
nost u od­no­su na po­sto­je­ći mo­ral­ni svet, ma ka ­ko ne­sa­v r­šen
on mo­gao bi­ti. Oda­bra­ti svet ob­ma­na bi zna­či­lo oda­bra­ti svet
ne­po­ve­re­nja i pro­pa­lih mo­guć­no­sti.

Primenjena etika.indd 126 11/9/2016 6:04:16 PM

 Žaljenje, poverenje, moral 127

3. Još ne­ka pi­ta­nja

Pi­ta­nje „da li je ra­ci­o­nal­no ža­li­ti stva­ri ko­je smo ura­di­li?“

(1) tre­ba odvo­ji­ti od pi­ta­nja „za­što bi bi­lo ra­ci­o­nal­no ža­li­ti na­še
po­gre­šne rad­nje?“ (2). U ne­k im ra­do­vi­ma se ta ra­zli­ka pro­vla­či
ne­o­pa­že­no.16 Bit­ner obe­ća­va po­bolj­ša­nje u ovoj stva­ri, i iz­ve­
snog po­bolj­ša­nja stvar­no ima, ma­da ni on ni­je sa­svim kon­se­
kven­tan. Nje­go­va ne­do­sled­nost mo­že in­di­rekt­no da se vi­di iz
či­nje­ni­ce, što on ne ka­že da će se ba­vi­ti sa oba na­ve­de­na pi­ta­nja.
Je­di­no pi­ta­nje ko­je fun­gi­ra u na­slo­vu nje­go­vog član­ka je pi­ta­nje
(1). U sa­mom član­ku on ka­sni­je (s. 266 i d.) do­la­zi na to da se
ba­v i „su­prot­nim gle­di­štem“. Me­đu­tim, Bit­ner se pri ba­vlje­nju
„su­prot­nim gle­di­štem“ ne ba­vi po­bi­ja­njem ve­ro­va­nja da je ra­
ci­o­nal­no ža­li­ti stva­ri ko­je smo po­gre­šno ura­di­li (što je obr­nu­
to nje­go­voj te­zi), ne­go se ba­vi po­bi­ja­njem po­je­di­nač­nih ra­zlo­
ga po­je­di­nih au­to­ra ko­ji go­vo­re za­što bi bi­lo ra­ci­o­nal­no ža­li­ti.
Po­zi­ti­van od­go­vor na pi­ta­nje (1) im­pli­ci­ra da se mo­že tra­ži­ti
od­go­vor i na pi­ta­nje (2). Ra­zlog je očit. Ako je od­go­vor na pi­ta­
nje (1) od­re­čan, on­da ne­ma smi­sla pi­ta­ti (2). Bitt­ner ana­li­zi­ra
u svom član­ku če­ti­ri mo­gu­ća od­go­vo­ra na pi­ta­nje (2)17 i to su:
a) Ra­ci­o­nal­no je ža ­li­ti, jer ža ­lje­nje či­ni ve­ro­vat­ni­jim da će se
po­je­di­nac ko­ji je u pi­ta­nju po­pra­vi­ti u bu­duć­no­sti;
b) Ra­ci­o­nal­no je ža­li­ti, jer ža­lje­nje bri­še ono što je po­gre­šno
na ono­me što se ža­li;
c) Ra­ci­o­nal­no je ža­li­ti, jer bez ža­lje­nja po­je­di­nac ne mo­že za­
dr­ža­ti iden­ti­tet i ka­rak­ter kao mo­ral­ni ak­ter;
d) Ra­ci­o­nal­no je ža­li­ti, jer se sa­mo ža­lje­njem pri­zna­je po­gre­
šnost rad­nje ko­ja je po­vod ža­lje­nja.
Bit­ner će to­kom ana­li­ze – na ko­ju ću se još vra­ti­ti – na­ći,
da ni je­dan od po­me­nu­t ih ra­zlo­ga ni­je do­volj­no do­bar da bi
opravdao ra­ci­o­nal­nost ža­lje­nja. Ali ovo ga ne vo­di da za­k lju­či,
ka­ko ne­ma va­lja­nog od­go­vo­ra na pi­ta­nje (2). Od­su­stvo va­ljanog

16 Up. be­le­ške 2 i 3.
17 Ibid., s. 266-7.

Primenjena etika.indd 127 11/9/2016 6:04:16 PM

 128 Primenjena etika

od­go­vo­ra na (2) Bit­ne­ru slu­ži kao do­kaz, da ni­je ra­ci­o­nal­no ža­

li­ti, što se ti­če pi­ta­nja (1).
Ne­sta­šlu­ci ve­za­ni za tra­že­nje od­go­vo­ra na jed­no pi­ta­nje, a
iz­vla­če­nje za­k lju­ča ­ka u ve­zi dru­gog ni­je je­di­ni Bit­ne­rov pro­
blem na ovoj tač­ki. Ne­po­sto­ja­nje za­do­vo­lja­va­ju­ćeg od­go­vo­ra na
pi­ta­nje (2) ne is­k lju­ču­je mo­guć­nost tra­že­nja od­go­vo­ra na pi­ta­
nje (1). Kon­ste­la­ci­ja od­no­sa iz­me­đu ova dva pi­ta­nja ni­je ni­ka­
kav iz­u­ze­tak u te­o­ri­ji ko­ji bi se od­no­sio sa­mo na ža­lje­nje. Te­ško
da će iko do­vo­di­ti u pi­ta­nje oprav­da­nost ka­žnja­va­nja zlo­či­na,
bio on uti­li­ta­ri­sta, re­tri­bu­ti­sta ili ne­što tre­će, bez ob­zi­ra na to
što će se ide­je au­to­ra ra­zli­či­tih ori­jen­ta­ci­ja ve­o­ma ra­zli­ko­va­ti u
po­gle­du od­go­vo­ra na pi­ta­nje, šta je smi­sao te ka­zne i ka­zne­ne
po­li­ti­ke uop­šte. Ra­zli­ke iz­me­đu uti­li­ta­ri­ste i re­tri­bu­ti­ste u po­
gle­du ci­lje­va ka­zne­ne po­li­ti­ke su stvar mo­ral­nog stan­dar­da ko­ji
sva­k i od njih sma­tra va­lja­nim. Te ra­zli­ke, me­đu­tim, ne či­ne da
bi ne­ko od njih tvr­dio da pre­k r­ša­je i zlo­či­ne ne tre­ba ka­žnja­
va­ti. Kao što su ka­zne deo ce­ne ko­ju tre­ba da pla­te oni ko­ji se
ogre­še o kri­vič­ni za­kon, na is­ti na­čin je i ža­lje­nje sa­stav­ni deo
ce­ne za one či­je rad­nje sa­dr­že odre­đe­nu vr­stu pre­k r­ša­ja pr­ven­
stve­no mo­ral­ne pri­ro­de.
Bit­ne­ro­va di­sku­si­ja ra­zlo­ga a) – d) je lu­cid­na, ma­da ne i
uvek sa­svim ko­rekt­na.
Ad a) Ta­ko, na pri­mer, Bit­ner isprav­no ve­ru­je da ne­ko mo­
že da ose­ća i iz­ra­zi ža­lje­nje za ne­što što je po­gre­šno uči­nio, i
da po­sle sve­ga tu po­gre­šku po­no­v i.18 Ia­ko je pret­hod­no u re­
du, ti­me ni­je oprav­dan Bit­ne­rov na­red­ni za­k lju­čak, da iz­ra­ža­
va­nje ža­lje­nja ne obe­ća­va po­bolj­ša­nje po­na­ša­nja u bu­duć­no­sti
(up. ibid., s. 267). Da bi­smo vi­de­li ko­li­ka je te­ži­na ove tvrd­nje

18 Tre­ba po­me­nu­t i da Vi ­l i­jams, na ko­ga se Bit­ne­ro­va kri­t i ­k a u ovoj tač­k i

od­no­si, ni­je sreć­no pre­ci­zi­rao svo­ju po­zi­ci­ju. Na osno­v u Vi­li­jam­so­v ih raz­
mi­šlja­nja se ne mo­že da raz­lu­či, da li on mi­sli da će ak­ter ko­ji ose­ća ža­lje­nje
„bo­lje po­stu­pi­ti sle­de­ći put“ (i), „bo­lje raz­mi­sli­ti idu­ći put“ (ii) ili pro­sto na­
ći ne­što „što tre­ba da na­u­či iz slu­ča­ja.“(iii) Up. Wil­li­a ms, ibid., s. 33. Ne­ko,
re­ci­mo, mo­že da po­stu­pi bo­lje sle­de­ći put, a da ne bu­de za­do­vo­lje­no (ii) ili
(iii) – po­bolj­ša­nje mo­že bi­ti stvar pu­ke slu­čaj­no­sti. S dru­ge stra­ne, ne­ko mo­
že da za­do­vo­lji uslo­ve (ii) i (iii), a da po­no­v i is­tu gre­šku.

Primenjena etika.indd 128 11/9/2016 6:04:16 PM

 Žaljenje, poverenje, moral 129

raz­mo­tri­mo je ne­što de­talj­ni­je. Dve su stva­ri ko­je ov­de iz­i­sku­

ju de­ba­tu: pr­vo, Bit­ne­ro­va te­za se ti­če ve­ro­vat­no­će, pa se mo­ra
raz­mo­tri­ti pri­ro­da ve­ro­vat­no­će u ta­k vim si­tu­a­ci­ja­ma. Dru­go,
tre­ba raz­mo­tri­ti pi­ta­nje, da li ža ­lje­nje mo­že da is­k lju­či po­na­
vlja­nje gre­ške.
Što se ve­ro­vat­no­će ti­če, tu po­sto­je tri mo­guć­no­sti ka ­ko bi
ona u stva­ri­ma po­put ža­lje­nja mo­gla da se utvr­đu­je.
(i) Lju­di mo­g u da se oslo­ne na ra­spo­lo­ži­va oba­ve­šte­nja o
ne­kom ak­te­ru, i da, ma ka­ko oba­ve­šte­nja mo­gla da bu­du ne­
pot­pu­na i ne­po­u­zda­na, odlu­če o ono­me šta tre­ba da se uči­ni.
Pro­fe­sor re­ci­mo mo­že da po­sma­t ra svog stu­den­ta, pri­ku­plja
oba­ve­šte­nja od dru­gih o nje­mu, da u sve­tlu to­ga raz­mo­tri nje­
go­v u kre­di­bil­nost i odlu­či da uči­ni ono što mu se u toj si­tu­a­ci­ji
či­ni naj­bo­ljim. U na­če­lu je is­k lju­če­no da se sa si­gur­no­šću mo­že
da pred­v i­di, ka­ko bi stu­dent po­sle pro­fe­so­ro­ve odlu­ke mo­gao
da se po­na­ša. Tu­ma­če­nje mno­gih si­tu­a­ci­ja mo­ral­nog odlu­či­va­
nja, po­put po­me­nu­te, za­v i­si od ono­ga što se na­zi­va oče­k i­va­ni
is­hod. Ono što pred­sta­vlja pro­blem je či­nje­ni­ca, da se mo­gu­ćim
is­ho­di­ma ne mo­že da pri­pi­še ni­ka­k va objek­tiv­na ve­ro­vat­no­ća.
U ne­do­stat­ku objek­tiv­ne, lju­di če­sto ta­kvim is­ho­di­ma pri­pi­su­
ju iz­ve­stan oblik „flek­si­bil­nih“, su­bjek­tiv­nih ve­ro­vat­no­ća. One
se naj­če­šće od­no­se sa­mo na su­bjek­tiv­nu pro­ce­nu, oče­k i­va­nje,
da je je­dan is­hod ve­ro­vat­ni­ji od dru­go­ga, prak­tič­no bez ika­kve
kva­ni­ti­fi­ka­ci­je. Ova ve­ro­vat­no­ća se za­to i na­zi­va su­bjek­tiv­na, a
Bit­ne­rov za­k lju­čak da iz­ra­že­no ža­lje­nje ne obe­ća­va po­bolj­ša­nje
po­na­ša­nja u bu­duć­no­sti se za­sni­va upra­vo na njoj. Zna­čaj­no je
uo­či­ti da, u ter­mi­ni­ma su­bjek­tiv­ne ve­ro­vat­no­će, dva po­je­din­ca
mo­gu is­tom do­ga­đa­ju da pri­pi­šu sa­svim ra­zli­či­te ve­ro­vat­no­će i
da u to­me ne­ma ni­ka­k ve kon­tra­dik­ci­je. Ono što je­dan po­je­di­
nac mo­že sma­tra­ti vr­lo ve­ro­vat­nim is­ho­dom, za dru­go­ga mo­že
bi­ti kraj­nje ne­ve­ro­vat­no. Re­ci­mo, Ber­nard Vi­li­jams (Wil­li­ams)
ve­ru­je da iz­ra­ža­va­nje ža­lje­nja obe­ća­va po­bolj­ša­nje po­na­ša­nja u
bu­duć­no­sti, a Bit­ner u to ne ve­ru­je. Slič­no to­me, is­ti po­je­din­
ci u dva ra­zli­či­ta tre­nut­k a mo­g u sa­svim ra­zli­či­to da tu­ma­če
sko­ro iden­tič­ne si­tu­a­ci­je i da im pri­pi­su­ju ra­zli­či­te su­bjek­tiv­ne

Primenjena etika.indd 129 11/9/2016 6:04:16 PM

 130 Primenjena etika

ve­rovat­no­će. U jed­noj pri­li­ci ne­ko vam mo­že da­ti knji­gu da je

vra­ti­te u bi­bli­o­te­ku, jer oči­to ve­ru­je da će­te to uči­ni­ti, dok vam
u dru­goj si­tu­a­ci­ji ta is­ta oso­ba ne­će po­ve­ri­ti knji­gu da je vra­ti­te,
oči­to zbog ne­k re­di­bil­no­sti. Ni u to­me ne­ma ni­ka­kve ne­do­sled­
no­sti ili kon­tra­dik­ci­je.
Stvar je mno­gih ele­me­na­ta da li će ili ne po­je­din­ci u ne­koj
si­tu­a­ci­ji, vi­de­ći ne­či­je ža­lje­nje, te­ži­ti da ve­ru­ju da po­sle ža­lje­nja
do­la­zi po­bolj­ša­nje po­na­ša­nja. Ti ele­men­ti su ve­za­ni za nji­ho­vo
is­ku­stvo, po­zna­va­nje oso­be u pi­ta­nju, obi­ča­ja, em­pi­rij­sku evi­
den­ci­ju, ste­pen i fre­k ven­ci­ju ri­zi­ka, itd. Ve­ro­vat­no­ća u ovom
smi­slu je stvar uku­sa i kao ta­k va ni­je po­god­na da se uz nje­nu
po­moć eta­bli­ra va­ljan fi­lo­zof­ski ar­gu­ment.
(ii) Lju­di mo­gu da odlu­če da sta­ve na stra­nu ono što zna­
ju o po­je­din­cu ko­ji je u pi­ta­nju, zna­či da se oka­nu su­bjek­tiv­ne
ve­ro­vat­no­će i da po­t ra­že od­go­va­ra­ju­ću em­pi­rij­sku evi­den­ci­
ju i njoj od­go­va­ra­ju­ću objek­tiv­nu ve­ro­vat­no­ću. Ne­k i do­ga­đaj
je ve­ro­va­tan, ako je nje­go­va ve­ro­vat­no­ća znat­no bli­že 1 ne­go
0. Ako je do­ga­đaj ve­ro­va­tan, on­da je ra­ci­o­nal­no oče­k i­va­ti da
se do­go­di. Ova raz­mi­šlja­nja ja­sno po­či­va­ju na bej­zi­ja­ni­zmu. I
po­red sve re­pu­ta­ci­je bej­zi­ja­ni­zma, ovaj pri­stup te­ško mo­že bi­ti
od po­mo­ći mo­ral­nom fi­lo­zo­fu u slu­ča­ju ža­lje­nja, pa i dru­gim
slič­nim slu­ča­je­vi­ma. Iz­ra­ža­va­nja ža­lje­nja su di­fu­zni i kom­pli­ko­
va­ni do­ga­đa­ji, ko­ji se te­ško mo­gu sa­že­ti u obli­ku od­go­va­ra­ju­će
sta­ti­sti­ke ko­ja bi bi­la na uslu­zi mo­ral­nom fi­lo­zo­fu. Di­fu­znost i
kon­ti­gent­nost mo­ral­nih ose­ća­nja su ra­zlog za to što o nji­ma ne
po­sto­je od­go­va­ra­ju­će sta­ti­sti­ke. Ta­ko u osno­vi ne­ma po­mo­ći od
objek­tiv­ne ve­ro­vat­no­će ka­da je ža­lje­nje u pi­ta­nju.
(iii) Tre­ća i je­di­na pre­o­sta­la mo­guć­nost je da se pri odlu­či­
va­nju kom­bi­nu­ju su­bjek­tiv­na i objek­tiv­na ve­ro­vat­no­ća. Ka­da
i ka­ko bi se one kom­bi­no­va­le za­vi­si od mno­gih okol­no­sti. Na
pri­mer, ako bi po­sto­ja­la ne­ka sta­ti­sti­ka i bi­la si­ro­ma­šna, a pro­
fe­sor do­bro po­zna­vao svog stu­den­ta, on­da bi on bio pri­mo­ran
da se oslo­ni na su­bjek­tiv­nu ve­ro­vat­no­ću.
Ali ako objek­tiv­ne ve­ro­vat­no­će ve­za­ne za mo­ral­ne emo­ci­je
ne bi bi­le do­stup­ne, kao što je prak­tič­no uvek slu­čaj, ta­da ot­pada

Primenjena etika.indd 130 11/9/2016 6:04:16 PM

 Žaljenje, poverenje, moral 131

(ii), dok se (iii) svo­di na (i). Sa­mo (i), ka­ko smo ra­ni­je vi­de­li, ni­
je do­volj­no da se na nje­mu za­snu­je va­ljan fi­lo­zof­ski ar­gu­ment.
Iz pret­hod­nog sle­di da uve­re­nje – ka­ko iz­ra­ža­va­nje ža­lje­nja
u ve­zi ne­ke mo­ral­ne gre­ške ne obe­ća­va po­bolj­ša­nje po­na­ša­nja
– ne po­či­va ni na ka­kvim objek­tiv­nim osno­va­ma, već je pro­sto
su­bjek­tiv­no uve­re­nje. Ti­me Bit­ner svo­je su­bjek­tiv­no uve­re­nje
za­o­de­va u ru­ho fi­lo­zof­skog ar­gu­men­ta. Ali, ako mu mo­že bi­ti
ute­ha, ne mo­že se po­ka­za­ti ni obr­nu­ta tvrd­nja: da iz­ra­ža­va­nje
ža­lje­nja obe­ća­va po­bolj­ša­nje po­na­ša­nja. Epi­ste­mo­lo­ški sta­tus te
tvrd­nje bi bio is­ti kao i u slu­ča­ju Bit­ne­ro­ve te­ze.
Ka­ko sam ra­ni­je po­me­nuo, pi­ta­nje ve­ro­vat­no­će na­stu­pa­nja
ža­lje­nja tre­ba odvo­ji­ti od pi­ta­nja ve­ro­vat­no­će po­na­vlja­nja slič­ne
gre­ške. U naj­ma­nju ru­ku bi ve­ro­vat­no­ća po­na­vlja­nja gre­ške mo­
ra­la bi­ti vi­ša od 0, sve dok po­sto­ji pri­li­ka da se gre­ška po­no­vi.
Pu­ka do­stup­nost al­ter­na­ti­ve, me­đu­tim, ne su­ge­ri­še ni­šta u ve­
zi to­ga, ko­li­ko je vi­so­ka ve­ro­vat­no­ća po­na­vlja­nja. Ve­ro­vat­no­ća
za­vi­si od mno­gih mar­gi­nal­nih uslo­va do­ga­đa­ja. Je­dan od na­či­
na da se uti­če na ve­ro­vat­no­ću pra­vlje­nja ili po­na­vlja­nja gre­ške
sa­sto­jao bi se u po­di­za­nju ce­ne za to. Ni­su sa­svim usa­m lje­ni
gla­so­vi onih ko­ji mi­sle da je pi­ta­nje pre­k r­ša­ja sva­ke vr­ste sa­mo
pi­ta­nje od­go­va­ra­ju­će stro­go­sti ka­zne­ne po­li­ti­ke. U dru­štvi­ma
ko­ja su du­go bi­la iz­vrg­nu­ta au­to­ri­tat­nom i dik­ta­tor­skom re­ži­
mu, gde je obra­zo­va­nje rđa­vo a mo­ral­na za­tu­ca­nost ve­li­ka, to
mo­že bi­ti i ve­ćin­sko mi­šlje­nje. No, bez ob­zi­ra na po­pu­lar­nost,
to je iz­ve­sno loš iz­laz, ako je to uop­šte.
Te­ško je oče­k i­va­ti da ne­ko ra­zu­man sma­tra ka­ko bi ka­zne
za pre­k r­ša­je tre­ba­lo da bu­du do­volj­no stro­ge da bi sa iz­ve­sno­
šću od­v ra­ti­le po­je­din­ce od to­ga da pra­ve ili po­na­vlja­ju pre­k r­
ša­je. Ako bi ka­zne bi­le do­volj­no stro­ge da sa iz­ve­sno­šću spre­če
po­je­din­ce od ula­ska u ri­zik, i to je pro­blem sa ko­jim se za­ko­
no­dav­na i sud­ska vlast po­ne­kad sre­ću, on­da bi deo ži­vo­ta na
ko­ji bi se ta­k va re­gu­la­ti­va od­no­si­la mo­rao da za­mre. Mo­žda bi
sa­mo po­pu­la­ci­ja po­je­di­na­ca enorm­no sklo­nih ri­zi­ku bi­la volj­
na da se ne­čim ba­vi, ia­ko su ka­zne pro­hi­bi­tiv­ne. S dru­ge stra­
ne, ako bi se ka­zne za odre­đe­ne pre­k r­ša­je sma­nji­le, mo­glo bi

Primenjena etika.indd 131 11/9/2016 6:04:16 PM

 132 Primenjena etika

se de­si­ti da do­bi­tak osu­đe­nog pre­k r­ši­o­ca bu­de ve­ći od gu­bit­ka

ono­ga pro­tiv ko­ga je pre­k r­šaj uči­njen. Da bi se iz­be­gla oba na­
ve­de­na pro­ble­ma u re­gu­la­ti­vi po­sto­ji na­če­lo da ka­zne tre­ba da
bu­du va­lja­no od­me­re­ne. Va ­ljan ka­zne­ni si­stem se od­no­si na
pro­na­la­že­nje pra­ve me­re; on me­đu­tim, sam po se­bi ne is­k lju­
ču­je mo­guć­nost pre­k r­ša­ja ili nji­ho­vo po­na­vlja­nje. Po­vrh sve­ga,
pi­ta­nje je da li u de­mo­k rat­skom re­ži­mu uop­šte mo­že do­ći do
to­ga da se za bi­lo šta pre­dla­žu pro­hi­bi­tiv­no vi­so­ke ka­zne. De­
mo­k ra­ti­ja je iz­raz kom­pro­mi­sa me­đu ključ­nim in­te­re­si­ma i taj
kom­pro­mis se pre­no­si na sve, od ka­zne­ne do spolj­ne po­li­ti­ke.
Ad b) Dej­v id Hjum (Da­v id Hu­me) je ve­ro­vao da „ka­ja­nje
bri­še sva­k i zlo­čin, ako je po­ve­za­no sa pro­me­nom ži­vo­ta i na­vi­
ka“. (Ibid., s. 99) On je bio ube­đen da ka­ja­nje ot­k la­nja po­gre­šna i
pre­kr­ši­lač­ka na­če­la iz du­ha pre­kr­ši­o­ca. Ovo, me­đu­tim, ne iz­gle­
da po­seb­no ube­dlji­vo, jer će čak i oni ko­ji ne idu do re­tri­bu­tiv­ne
kraj­no­sti re­ći da je po­je­di­nac ko­ji je uči­nio ne­što lo­še od­go­vo­
ran za to što je uči­nio, ma ko­li­ko se ka­jao. U tom smi­slu Bit­ner
ima pra­vo ka­da ka­že, da ža­lje­nje ne bri­še ono što je po­gre­šno
uči­nje­no.19 Ono što je uči­nje­no je de­fi­ni­tiv­na pro­šlost. To što
su po­gre­šne rad­nje pro­šlost ne zna­či, da su one je­di­na stvar od
va­žno­sti. Iz­ra­ža­va­ju­ći ža­lje­nje pre­k r­ši­lac mo­že da uma­nji pat­
nje oso­be ko­ja je po­go­đe­na pre­k r­ša­jem, jer bi ona ta­da pa­ti­la
sa­mo usled pre­k r­ša­ja, ali ne i usled od­su­stva sva­kog ose­ća­nja
na stra­ni pre­k r­ši­o­ca. Ukrat­ko, ia­ko iz­raz ža­lje­nja ne bri­še pre­
kr­šaj, ka­ko je to ve­ro­vao Hjum, on uma­nju­je pat­nje po­go­đe­ne
oso­be, što pro­tiv­re­či Bit­ne­ro­vom mi­šlje­nju.
Ad c) Za ra­zli­ku od Vi­li­jam­sa, ko­ji sma­tra da je iz­ra­ža­va­nje
ža­lje­nja nu­žno ako „ak­ter tre­ba da za­dr­ži iden­ti­tet i ka­rak­ter“
(Ibid., s. 29), Bit­ner ve­ru­je da ža­lje­nje ne­ma ni­šta sa „iden­ti­te­
tom i ka­rak­te­rom“, po­što je za ak­te­ra do­volj­no „ako se su­o­
či“ sa po­gre­šno­šću svo­ga pre­k r­ša­ja.20 Či­ni se da ovo Bit­ne­ro­vo

19 Ibid., s. 267-8.
20 Ibid., s. 266-7.

Primenjena etika.indd 132 11/9/2016 6:04:17 PM

 Žaljenje, poverenje, moral 133

ubeđenje u ne­kim kon­tek­sti­ma lak­še mo­že da se bra­ni od ne­kih

dru­gih nje­go­vih shva­ta­nja.
Za­m i­sli­mo da dva po­je­d in­c a ko­ji su u sve­mu slič­n i po
„iden­ti­te­tu i ka­rak­te­ru“ ka­sne na do­go­vore­ni sa­sta­nak sa dru­
gim po­je­din­ci­ma. I za­mi­sli­mo da se je­di­na ra­zli­ka me­đu nji­
ma sa­sto­ji u to­me što se je­dan „su­o­ča­va“ sa ovim pre­k r­ša­jem,
dok dru­g i po­je­d i­nac usled to­ga „ža­li“. Ne­ma se uti­sak da bi
ova ra­zli­ka ozbilj­ni­je ugro­zi­la iden­ti­tet bi­lo ko­ga od njih. Dru­
gi po­je­din­ci će ove dve vr­ste izvi­nje­nja ve­ro­vat­no per­ci­pi­ra­ti
na vr­lo sli­čan na­čin, ne na ­la­ze­ći u nji­ma ni­šta mo­ral­no spor­
no. Na­iv­na ano­ma­li­ja i la­ga­no od­stu­pa­nje od stan­dar­da je ne­
što sa­svim ra­zli­či­to od ogre­še­nja o vi­tal­ne in­te­re­se i iza­zi­va­nja
re­a k­ci­je sna­žnih emo­ci­ja. Po­gre­ška mo­že bi­ti jed­na izo­lo­va­na
i ne­ka­rak­te­ri­stič­na rad­nja, re­ci­mo epi­zod­na, i iz nje ne mo­ra­ju
da sle­de ni­ka ­k ve da ­le­ko­se­žne po­sle­di­ce za „iden­ti­tet i ka­rak­
ter“ po­je­din­ca.
Ako bi dva po­me­nu­ta po­je­din­ca ka­sni­li već po de­se­ti put,
„uvi­đa­nje“, „su­o­ča­va­nje“ ili „ža­lje­nje“ bi im te­ško mo­gli bi­ti od
po­mo­ći da za­dr­že ugled („iden­ti­tet i ka­rak­ter“) u oči­ma dru­
gih. Na­da­lje, ne­ko će te­ško da pro­me­ni bi­lo šta na svo­joj lo­šoj
re­pu­ta­ci­ji čak i ako ža­li no­v i pre­k r­šaj, jed­na ­ko kao što ne­ko
ko ima do­bru re­pu­ta­ci­ju mo­žda ne­će ni mo­ra­ti da ža­li ka­ko bi
je po­t vr­dio. Ukrat­ko, fak­to­ri kao što su ko, ka­ko, ko­li­ko pu­ta,
u ko­joj si­tu­a­ci­ji, sa ko­jom na­me­rom, itd., je na­pra­v io prek­šaj
mo­gu vi­še da uti­ču na ne­či­ji „iden­ti­tet i ka­rak­ter“ u na­šim oči­
ma, ne­go to da li on svoj pre­k r­šaj ža­li ili ne. Te­ško da se mo­že
sma­tra­ti od­go­va­ra­ju­ćim po­na­ša­njem pot­pu­na in­dig­na­ci­ja pre­
ma ne­kom pre­kr­ši­o­cu, ako je nje­gov pre­kr­šaj ne­ka­ra­ke­ri­sti­čan,
iz­u­zev ako taj po­je­di­nac ni­je ura­dio ne­ku stra­šno lo­šu stvar.
Na dru­goj stra­ni, sa­svim bi bi­lo sve­jed­no da li ne­ko „uvi­đa“ ili
„ža­li“ ono što je lo­še uči­nio; to će bi­ti od ma­le po­mo­ći ako lju­
di sma­tra­ju da je pre­kr­šaj ti­pi­čan za nje­go­vo po­na­ša­nje. Sa­že­to,
iz­ve­sno je da po­sto­je bar ni­jan­se iz­me­đu „uvi­đa­nja“, „su­o­ča­va­
nja“ i „ža­lje­nja“, ali je nji­hov uti­caj če­sto mi­no­ran ili za­ne­mar­ljiv
u po­re­đe­nju sa osta­lim per­for­man­sa­ma i okol­no­sti­ma rad­nji.

Primenjena etika.indd 133 11/9/2016 6:04:17 PM

 134 Primenjena etika

Ad d) Shva­ta­nje pre­ma ko­me sa­mo kroz pat­nju uvi­đa­mo

po­gre­šnost na­ših rad­nji ne iz­gle­da uver­lji­vo već na pr­vi po­gled.
Otu­da je Bit­ner iz­gle­da u pra­v u ka­da ka­že da po­je­din­ci – sta­
vlja­ju­ći emo­ci­je i pat­nje na stra­nu – mo­ž da i bo­lje mo­g u da
uo­če po­gre­šnost svo­jih po­stu­pa­ka, ne­go on­da ka­da pa­te.21 On
čak či­ni ko­rak da­lje pa ka­že, da emo­ci­je ne sa­mo da ne po­ma­
žu, već na­pro­tiv ugro­ža­va­ju i ra­za­ra­ju ra­zu­me­va­nje po­gre­šnih
po­stu­pa­ka. Za ovaj „ko­rak vi­še“ ni­sam si­gu­ran da mo­že da se
oprav­da. Pr­vo, pat­nja ne is­k lju­ču­je nu­žnim na­či­nom ra­zu­me­
va­nje (ili „su­o­ča­va­nje“) ono­ga što je bi­lo po­g re­šno. Sa­mo su
mo­žda ne­ke vr­lo in­ten­ziv­ne emo­ci­je u sta­nju da znat­no uma­
nje ili čak is­k lju­če ra­ci­o­nal­ne mo­ći. Ose­ća­nju ža­lje­nja, ka­ko se
mo­že vi­de­ti iz sva ­k i­da­šnjeg is­ku­stva, naj­če­šće ne­do­sta­je ovaj
in­ten­zi­tet. Ali i ka­da bi­smo ovo pre­ne­bre­gli, re­ci­mo za svr­hu
ar­g u­men­ta, to ne bi po­mo­g lo Bit­ne­r u. Jer, dru­go, da bi ne­ko
ne­što mo­gao da ža­li, on pre to­ga mo­ra da ra­zu­me, da shva­t i
šta je uči­nio. Ža­li­ti ne­što, a da se ne shva­ti šta i ra­di če­ga se ža­li
je ap­surd­na ide­ja, i ta­k vo po­na­ša­nje bi bi­lo stvar ne­ke dru­ge,
ve­ro­vat­no iz­ra­zi­to te­ra­pe­ut­ske di­sci­pli­ne, a ne fi­lo­zo­fi­je. Ako
je ra­zu­me­va­nje po­gre­šno­sti po­stu­pa­ka ne­što što tem­po­ral­no i
lo­gič­k i pret­ho­di ak­tu ža­lje­nja, on­da oči­to ne­ma smi­sla go­vo­ri­ti
da akt ža­lje­nja ome­ta ne­što što se već ra­ni­je od­i­gra­lo. Bit­ner u
ovoj stva­ri oči­to ne­ma pra­vo.
Uz pret­hod­nu ra­spra­v u smo se pri­bli­ži­li jed­nom dru­gom
pro­ble­mu: da li je „su­o­ča­va­nje“ do­volj­no da bi se pri­zna­la po­
gre­šnost ne­kog po­stup­k a? Ka­da se ka­ž e „do­volj­no“, on­da se
mi­sli na us­po­sta­vlja­nje iz­ve­snog ekvi­va­len­ta iz­me­đu po­gre­šnog
po­stup­ka i ak­ta ko­jim se da­je na zna­nje da pre­kr­ši­lac uo­ča­va da
je po­stu­pak bio po­gre­šan. „Su­o­ča­va­nje“ ov­de iz­gle­da kao do­sta
bled kan­di­dat, ia­ko sam i sâm u okvi­ru pret­hod­ne tač­ke prak­
tič­no otvo­rio ta­k vu mo­guć­nost. Ra­zlog za to je očit. Po­stu­pak
mo­že da bu­de vr­lo skup za oso­bu pre­ma ko­joj je uči­njen, ta­
ko da „su­o­ča­va­nje“ iz­gle­da kao naj­jef­ti­ni­ji na­čin da se po­ku­ša

21 Ibid, s. 270-1.

Primenjena etika.indd 134 11/9/2016 6:04:17 PM

 Žaljenje, poverenje, moral 135

porav­na­nje, kom­pen­za­ci­ja. „Su­o­ča­va­nje“ ig­no­ri­še či­nje­ni­cu da

bi kom­pen­za­ci­ja za po­gre­šan po­stu­pak tre­ba ­lo da sa­dr­ži obe
kom­po­nen­te – kog­ni­tiv­nu (pre­k r­ši­lac shva­ta da je nje­gov po­
stu­pak bio po­gre­šan) i emo­tiv­nu (pre­kr­ši­lac se usled to­ga na­la­zi
u ne­pri­jat­nom ili čak bol­nom sta­nju ža­lje­nja). „Su­o­ča­va­nje“ bi
mo­žda mo­glo da se pri­hva­ti kao ekvi­va­lent „ža­lje­nju“ u slu­ča­ju
ne­k ih mi­nor­nih pre­k r­ša­ja. O to­me još ka­sni­je.
Bez bi­lo ko­je od te dve stva­ri na­še po­na­ša­nje i kom­pen­za­ci­ja
su ne­mi­nov­no ne­pot­pu­ni. To ni­je te­ško vi­de­ti na osno­v u ilu­
stra­ci­ja. Pret­po­sta­vljam da bi­smo mo­ra­li re­a­go­va­ti sa ču­đe­njem,
a mo­žda i za­pre­pa­šće­njem, ako bi ne­ko re­kao da ža­li zbog svog
po­gre­šnog po­stup­ka (re­ci­mo da je ne­sum­nji­vo da ga je uči­nio),
ia ­ko sam ne vi­di šta je u to­me lo­še. Re­a k­ci­ja za­sno­va­na sa­mo
na emo­tiv­noj kom­po­nen­ti ža­lje­nja je oči­to ne­pot­pu­na bez kog­
ni­tiv­ne kom­po­nen­te.
Sa­da za­mi­sli­mo obr­nut slu­čaj, u ko­me je pri­sut­na kog­ni­
tiv­na, ali ne i emo­tiv­na kom­po­nen­ta ža­lje­nja. Šta bi mo­gao da
ka­že pro­fe­sor ko­ji od svog stu­den­ta ču­je: „da, pre­pi­sao sam moj
rad i znam da je po­gre­šno pre­pi­si­va­ti, ali ja zbog to­ga uop­šte
ne ža­lim“. Ve­ru­jem da bi pro­fe­sor u naj­ma­nju ru­ku mo­rao bi­ti
zbu­njen ovim re­či­ma. Ra­zlog nje­go­ve zbu­nje­no­sti bi ve­ro­vat­no
bio u okol­no­sti da „uo­či­ti“, „su­o­či­ti se“ u mo­ral­nom smi­slu ne
zna­či vi­še ne­go „bu­lji­ti u ne­što“, „zu­ri­ti u svet“ (eng. to sta­re,
to ga­ze). Iz­raz „su­o­či­ti se“ ve­ro­vat­no sa­dr­ži iz­ve­snu ape­la­tiv­nu
sna­gu ko­ja se od­no­si na to da se kao re­zul­tat uvi­da ne­što uči­ni,
upot­pu­ni, a ne da se osta­ne na jed­nom de­fi­ci­jent­nom mo­du­su
po­na­ša­nja – u ovom slu­ča­ju ža­lje­nja, ko­je se od­no­si sa­mo na
nje­go­vu kog­ni­tiv­nu kom­po­nen­tu. Tra­ži­ti od pro­fe­so­ra da je­dan
ne­kom­ple­tan po­stu­pak pri­zna i pri­hva­ti kao kom­ple­tan, pot­
pun, je ne­ka vr­sta ne­po­šte­ne tr­go­vi­ne, i otu­da nje­go­va zbu­nje­
nost. Kao i sva­ka ne­fer tr­go­vi­na i ova pod­sti­če ne­ga­tiv­ne emo­
ci­je i dru­ge ne­ga­tiv­ne re­a k­ci­je. Mo­žda ne­k im po­je­din­ci­ma sa
kraj­nje eg­zo­tič­nim shva­ta­nji­ma to ne sme­ta. Te­ško je me­đu­tim
shva­ti­ti za­što bi­smo mo­gli hte­ti da ži­vi­mo u sve­tu u ko­me bi to
bi­lo na­če­lo, jer bi to bi­lo opre­de­lje­nje za svet zbr­ke, osu­je­će­no­sti,

Primenjena etika.indd 135 11/9/2016 6:04:17 PM

 136 Primenjena etika

ne­spo­ra­zu­ma i po­vre­đe­no­sti. To bi sa­mo do­dat­no pot­ko­pa­va­lo

po­ve­re­nje me­đu po­je­din­ci­ma, ko­je je osno­va sva­ke do­bro­volj­
ne bi­la­te­ral­ne i mul­ti­la­te­ral­ne sa­rad­nje. Ne­po­ve­re­nje vo­di pro­
koc­ka­nim pri­li­ka­ma i ti­me ne­i­zbe­žno oba­ra ni­vo bla­go­sta­nja,
sve­jed­no šta smo sklo­ni da pod tim pod­ra­zu­me­va­mo – ma­te­
ri­jal­ne ili du­hov­ne stva­ri.
Jed­na od stva­ri ko­ja se u Bit­ne­ro­voj i dru­gim ra­spra­va­ma
stal­no im­pli­cit­no pro­vla­či, a o ko­joj se ni­gde iz­ri­či­to ne ra­spra­
vlja, je­ste i pi­ta­nje, na ka­k ve se vr­ste po­gre­šnih rad­nji mo­že da
od­no­si ža­lje­nje? Kod au­to­ra kao što su Vi­li­jams, Brend (Brandt),
Me­k i (Mac­k ie) va­žnost tog pi­ta­nja ne iz­bi­ja na po­vr­ši­nu, jer se
oni uglav­nom ba­ve stan­dard­nim slu­ča­je­vi­ma. Kod Bit­ne­ra to,
me­đu­tim, ni­je har­mo­nič­no, jer se je­dan od nje­go­v ih pri­me­ra
od­no­si na slu­čaj Na­ci­ste. Ta­kav po­je­di­nac se ne mo­že sma­tra­
ti od­go­vor­nim sa­mo za stan­dard­no po­gre­šne rad­nje, već i za
ne­što što da ­le­ko pre­va­zi­la­zi sa­mo mo­ral­no po­gre­šne stva­ri,22
kao što je to slu­čaj sa ma­sov­nim i vr­lo te­škim zlo­či­ni­ma pre i
za vre­me II Svet­skog ra­ta. Bi­ti Na­ci­sta, a to Bit­ne­ru kao Nem­cu
ne bi sme­lo bi­ti ne­po­zna­to, zna­či bi­ti član SS – da­k le, or­ga­ni­za­
ci­je ko­ja je od­go­vor­na za ogrom­nu ve­ći­nu ne­mač­k ih zlo­či­na u
po­me­nu­tom pe­ri­o­du. Čak i ako po­je­di­nac kao član SS ni­je od­
go­vo­ran ni za je­dan po­je­di­nač­ni zlo­čin, nje­go­va od­go­vor­nost
je ve­li­ka, jer to ni­je bio bi­li­jar­ski klub, ne­go jed­na od naj­go­rih
zlo­či­nač­k ih or­ga­ni­za­ci­ja u isto­ri­ji. U ta­k vim okol­no­sti­ma ža­
lje­nje je vi­še ne­go ne­od­go­va­ra­ju­ći oblik izvi­nje­nja, po­rav­na­nja
za po­gre­šne rad­nje. Ža­lje­nje bi pre sve­ga tre­ba­lo da bu­de ade­
kvat­no izvi­nje­nje za stva­ri ko­je su is­k lju­či­vo ili bar pr­ven­stve­
no mo­ral­no lo­še, ali ne i za stva­ri ko­je pr­ven­stve­no pot­pa­da­ju
pod kla­si­čan kri­vič­ni ko­deks, kao što su te­ški pre­kr­ša­ji i zlo­či­ni.
Iz­bor Na­ci­ste da bi se na nje­go­vom pri­me­ru ra­spra­vlja­lo o
ža­lje­nju na ovaj na­čin je pro­sto ek­stra­va­gan­ci­ja ili mo­žda i vi­še
od to­ga, jer bi mo­ral­ni fi­lo­zof Bit­ne­ro­vog ugle­da mo­rao da zna

22 Za ra­zli ­ku mo­ral­nih i van­mo­ral­nih šte­ta up. Pro­ko­pi­je­v ić,1990, po­seb­

no s. 170-175.

Primenjena etika.indd 136 11/9/2016 6:04:17 PM

 Žaljenje, poverenje, moral 137

šta ide sa čim. Ova­ko, sti­če se uti­sak kao da ne­k i de­mon ra­di
pro­tiv Bit­ne­ra. Ne sa­mo da je za pri­mer ža­lje­nja uzeo sa­svim
ne­od­go­va­ra­ju­ći slu­čaj, ne­go je – kao da je že­leo da istak­ne ne­
sra­zme­ru pri­me­ra i te­me – bio na­me­ran da do­ka­zu­je ka­ko bi za
Na­ci­stu do­volj­no izvi­nje­nje bi­lo i da sa­mo „shva­ti“, „su­o­či se“ sa
nje­go­vim po­gre­šnim rad­nja­ma. Po­u­ka bi bi­la, da je i za naj­go­re
zlo­či­ne – uz ma­lo so­fi­ste­ri­je, čak ne po­seb­no sreć­no oda­bra­ne –
bi­lo do­volj­no da se ne­ko „su­o­či“ sa svo­jim po­gre­ška­ma. Zna­či,
što je zlo­čin go­ri, po­rav­na­nje, izvi­nje­nje tre­ba da je mi­nor­ni­je.
To vi­še ni­je stvar spi­no­zi­jan­ske mo­ral­ne re­for­me, za ko­ju smo
ra­ni­je vi­de­li da ni­je naj­sreć­ni­ja, već su­ge­sti­ja za pot­pu­nu pro­
me­nu ko­or­di­na­ta na­šeg mo­ral­nog i osta­log sve­ta. Ako to ne­ko
za­i­sta ozbilj­no že­li, ta­da bi taj svoj pre­dlog mo­rao da ob­ra­zlo­ži
u član­ku ili knji­zi ko­ji bi se sa­mo ti­me ba­v i­li. Pro­vla­če­nje ta­
kvog pi­ta­nja is­pod te­no­ra ra­spra­ve o ne­čem sa­svim dru­gom je
iz­ve­sno po­gre­šno me­sto i po­gre­šan na­čin.

Primenjena etika.indd 137 11/9/2016 6:04:17 PM

 138 Primenjena etika

Li­te­ra­tu­ra

Bitt­ner, R. (1992) Is it re­a­so­na­ble to re­gret things one did?, The

Jo­ur­nal of Phi­lo­sop­hy 89, 5.
Brandt, R. B. (1959) Et ­hi­cal The­o­r y, En­g le­wo­od Cliffs, N.J.:
Pren­ti­ce Hall.
Fe­i n­berg, J. (1988) The Mo­ral Li­mits of the Cri­mi­nal Law,
tom 4: Har­mless Wrong­do­ing, Oxford: Oxford UP 1988.
Gib­bard, A. (1990) Wi­se Cho­i­ces, Apt Fe­e­lings. A The­o­r y of
Nor­ma­ti­ve Jud­ge­ment, Cam­brid­ge: Har­vard UP.
Hamps­hi­re, S. (1989) In­no­cen­ce and Expe­ri­en­ce, Lon­don: Pen­
gu­in.
Hu­me, D. (1972) An Enqu­i­ry Con­cer­ning Hu­man Un­der­stan­
ding, Aa­len: Sci­en­tia.
Pro­ko­pi­je­vić, M. (1990) Sur­ro­ga­te Mot­her­ho­od, Jo­ur­nal of Ap­
pli­ed Phi­lo­sop­hy, vol. 7, 2.
Spi­no­za, B.(1986) Et­hics, Edin­burgh: Edin­burgh UP.
Wil­li­ams, B. (1981) Mo­ral Luck, Cam­brid­ge: Cam­brid­ge UP.

Primenjena etika.indd 138 11/9/2016 6:04:17 PM

 OT­CE­PLJE­NJE: ŠTA ODLU­ČU­JE?

Ot­ce­plje­nje ili se­ce­si­ja je te­ma o ko­joj su dru­štve­ne na­u­ke

u pro­šlo­sti uglav­nom ću­ta ­le, a o ko­joj u da­na­šnjoj te­o­ri­ji vla­
da ve­li­ka kon­fu­zi­ja.1 Kod kla­sič­nih au­to­ra kao što su Ari­sto­tel,
Ma­k i­ja­ve­li, Lok ili To­k vil ne­ma ni po­me­na ot­ce­plje­nja. Da na­
ci­o­nal­na i na­ci­o­na­li­stič­ka ose­ća­nja ni­su po­no­vo oži­ve­la u na­še
vre­me – a na­ci­o­na­li­zam je „da­nas svet­ski fe­no­men, mo­žda po­
je­di­nač­no naj­sna­žni­ji fak­tor u no­vo­u­spo­sta­vlje­nim dr­ža­va­ma“2
– se­ce­si­ja ni da­nas ve­ro­vat­no ne bi bi­la te­ma dru­štve­nih na­u­ka
i čak dnev­nih raz­go­vo­ra.
Sna­žna že­lja za na­ci­o­nal­nom ne­za­vi­sno­šću na­i­šla je na ve­
li ­ko ra­zu­me­va­nje3 jav­nog mnje­nja, vo­de­ćih na­ci­o­nal­nih me­
di­ja i po­l i­t i­ke u mno­g im ze­m lja­ma, upr­kos okol­no­sti da je
me­đu­na­rod­na prav­na re­g u­la­ci­ja se­ce­si­je osta­la do­sta re­strik­
tiv­na do na­ših da­na. Ova ne­rav­no­te­ža je re­zul­tat jav­nog ne­o­
do­bra­va­nja ili čak zgra­ža­nja nad na­ci­o­nal­nom ek­plo­a­ta­ci­jom i

1 Po­čet­na ver­zi­ja ovog član­ka je ob­ja­vlje­na u ne­delj­ni ­ku Vre­me (v. Li­te­ra­
tu­ru). Ka­sni­je su de­ba­te na tri ra­zli­či­te na­uč­ne kon­fe­ren­ci­je bi­le od ve­li­ke po­
mo­ći pri ra­du na ovom član­ku. Ja­mes Buc­ha­nan (kon­fe­ren­ci­ja Li­ber­ty Fun­
da, odr­ža ­na u Ru­stu, Au­stri­ja ok­to­bra 1991), John Mo­o­re, Nor­man Bar­r y,
Ja­mes Sher, Ke­v in Sont­he­i­mer i Ste­ve Pe­jo­v ich (kon­fe­ren­ci­ja Li­ber­ty Fun­da
u Alp­ba­hu, Au­stri­ja, ju­la 1993) i ve­ći broj ko­le­ga sa 16. Svet­skog kon­gre­sa
me­đu­na­rod­nog udru­že­nja za fi­lo­zo­fi­ju pra­va i so­ci­jal­nu fi­lo­zo­fi­ju (Rej­kja­
vik, jun 1993) su mi znat­no po­mo­gli nji­ho­vim su­ge­sti­ja­ma i kri­ti­ka­ma. Jed­na
ra­ni­ja ver­zi­ja ovog član­ka na en­gle­skom je­zi­ku je ob­ja­vlje­na u knji­zi ko­ju su
ure­di­li Mic­hel Tro­per i Mi­ka­el Karls­son (v. Li­te­ra­tu­ru).
2 Ber­lin 1991, s. 248.
3 Ovo po­seb­no va ­ži za se­ce­si­je unu­tar biv­še So­v jet­ske im­pe­r i­je. Ra­zu­me­
va­nje za se­ce­si­je od za­pad­nih ze­ma­lja je mno­go skrom­ni­je.

Primenjena etika.indd 139 11/9/2016 6:04:17 PM

 140 Primenjena etika

diskriminacijom na jed­noj stra­ni, i me­đu­na­rod­nog pra­va ko­je

re­flek­tu­je re­strik­t iv­ne odred­be na­ci­o­nal­nih pra­va pre­ma se­
ce­si­ji na dru­goj stra­ni. Pri­rod­no je da ni­jed­na dr­ža­va u svom
usta­v u i le­gi­sla­ti­v i ne pod­sti­če se­ce­si­ju, ako ne že­li svo­ju pro­
past. Upr­kos to­me, tra­žnja za se­ce­si­jom po­sto­ji, a to iz­i­sku­je u
naj­ma­nju ru­ku raz­mi­šlja­nje, ko­je bi jed­nog da­na mo­glo da po­
sta­ne osno­va re­gu­la­ti­ve.
Ne­do­sta­tak te­o­ri­je se­ce­si­je je po­seb­no uz­ne­mi­ru­ju­ći za li­
be­ral­nu mi­sao, jer pri­zna­va­nje pra­va na ot­ce­plje­nje iz­gle­da kao
ne­što na šta bi li­be­ra­li­zam bar pri­ma fa­cie mo­rao da se oba­ve­že.
Ako bi­lo ko, on­da bi po­li­tič­ka fi­lo­zo­fi­ja ko­ja u ra­do­vi­ma svo­jih
ključ­nih za­stup­ni­ka, od Lo­ka i Smi­ta do Ha­je­ka i Frid­ma­na,
ključ­ni na­gla­sak sta­vlja na slo­bo­du i au­to­no­mi­ju, ko­ja vi­so­ko
vred­nu­je ra­zli­ke ili ko­ja ve­ru­je da po­li­tič­ka za­jed­ni­ca mo­ra da
po­či­va na sa­gla­sno­sti, mo­ra­la da se za­pi­ta o ra­zum­nom tu­ma­
če­nju pi­ta­nja ot­ce­plje­nja.
To je ra­zlog za raz­ma­tra­nje, da li je mo­gu­ća ja­sna i ko­he­
rent­na te­o­ri­ja ot­ce­plje­nja, i da li mo­ral­na i po­li­tič­ka fi­lo­zo­fi­ja
kao i jav­ni iz­bor tu mo­g u bi­t i od po­mo­ći? Ta­k va te­o­ri­ja, na­
rav­no, ne bi mo­gla da pre­du­pre­di su­ko­be oko ot­ce­plje­nja, ali bi
mo­gla da una­pre­di na­še ra­zu­me­va­nje stva­ri i da tra­si­ra te­o­rij­ski
put ka mo­gu­ćem va­lja­nom re­še­nju pro­ble­ma.
Sre­di­šnje pi­ta­nje sva­ke te­o­ri­je ot­ce­plje­nja se svo­di na to da
se pro­na­đe ono što je za ot­ce­plje­nje naj­va­žni­je, odlu­ču­ju­će. Naj­
no­vi­je de­ba­te o to­me su po­nu­di­le bar tri kan­di­da­ta za tu ulo­gu.
Jed­ni sma­tra­ju da su naj­va­žni­ji ra­zlo­zi za ot­ce­plje­nje (o nji­ma će
bi­ti re­či u 1. de­lu ra­da), dru­gi mi­sle da su to uslo­vi pod ko­ji­ma
se ot­ce­plje­nje od­vi­ja (deo 2), dok tre­ći sma­tra­ju da je naj­va­žni­je
pra­vo na sa­mo­o­pre­de­le­nje (deo 3). Deo 4 do­no­si ne­ka za­vr­šna
raz­mi­šlja­nja o te­o­ri­ji ot­ce­plje­nja.
Na pr­vi po­gled iz­gle­da da bi sva­k i od tri kan­di­da­ta mo­gao
bi­ti sa­vr­še­no na svom me­stu, jer ih po­čet­no mo­že­mo za­mi­sli­ti
kao sa­svim ra­zum­ne pod da­tim uslo­vi­ma. Po­drob­ni­je pre­tre­sa­
nje sva­kog od njih u ovo­me što sle­di će po­ka­za­ti, da je nji­ho­va
te­ži­na ipak do­sta ra­zli­či­ta.

Primenjena etika.indd 140 11/9/2016 6:04:17 PM

 Otcepljenje: šta odlučuje? 141

1. Ra­zlo­zi za ot­ce­plje­nje

Po­što pri­sta­li­ce ključ­ne ulo­ge ra­zlo­ga ili ar­gu­me­na­ta za ot­

ce­plje­nje sma­tra­ju da ne­ma ni­čeg bo­ljeg za ot­ce­plje­nje od do­brih
ra­zlo­ga, to i ovu te­o­ri­ju mo­že­mo na­zva­ti „te­o­ri­jom ra­zlo­ga“.4
Ne­ma to­ga ko će odo­le­ti do­brim ra­zlo­zi­ma za ot­ce­plje­nje, ka­že
ova te­o­ri­ja, ta ­ko da su oni odlu­ču­ju­ći ka­ko za mo­ti­va­ci­ju se­
ce­si­o­ni­stič­k ih po­k re­ta ta­ko i za me­đu­na­rod­no pri­zna­nje. Ova
te­o­ri­ja oči­to pod­ra­zu­me­va da je te­ško odu­pre­ti se do­brim ra­
zlo­zi­ma za ot­ce­plje­nje ako ih ne­ko ima.
Od ne­ko­li­ci­ne ra­zlo­ga ko­ji se ko­ri­ste kao mo­ral­no oprav­
da­nje ot­ce­plje­nja, če­ti­ri se mo­g u sma­tra­ti po­pu­lar­ni­jim i če­
šće ko­r i­šće­n im od osta­l ih. 5 Na­ci­o­na­li­stič­ki ar­g u­ment ka­ž e,
da dr­žav­ne gra­ni­ce tre­ba da se po­k la­pa­ju sa na­ci­o­nal­nim (re­
li­g i­o­znim, kul­tur­nim, itd.). Ako bi bi­lo ta ­ko, sva­ka na­ci­ja bi
tre­ba­la da ima ne sa­mo pra­vo na dr­ža­v u, već bi tre­ba­la da ima
sop­stve­nu dr­ža­v u. Sna­ga ovog ra­zlo­ga je uglav­nom in­tu­i­tiv­na,
jer on ni­je u sta­nju da pro­đe ni em­pi­rij­ski ni na­čel­ni test. Em­
pi­rij­ski, et­nič­ke i dr­žav­ne gra­ni­ce se naj­če­šće ne po­du­da­ra­ju.
Mno­ge et­nič­ke za­jed­ni­ce če­sto i sa vi­še od 20 mi­li­o­na sta­nov­
ni­ka (re­ci­mo Kur­di, ne­ki na­ro­di u In­di­ji, itd.), ne­ma­ju sop­stve­
nu dr­ža­v u. S dru­ge stra­ne, ni­je te­ško na­čel­no za­mi­sli­ti obli­ke
ure­đe­nja gde bi po­je­din­ci ra­zli­či­te re­li­gi­je, et­nič­nog po­re­k la ili
kul­tu­re mo­gli da ži­ve u za­jed­nič­koj dr­ža­vi. Mno­go ima­gi­na­ci­
je i ni­je po­treb­no da bi se to za­mi­sli­lo, jer ta­k ve dr­ža­ve po­sto­je
(Au­stra­li­ja, Bri­ta­ni­ja, In­di­ja, Ka­na­da, SAD, itd.).
Ka­da ne­ka vla­da vo­di vr­lo dis­kri­mi­na­tiv­nu po­li­ti­ku pre­ma
ne­koj gru­pi, na­ci­ji, re­gi­o­nu ili fe­de­ral­noj je­di­ni­ci, ot­por dis­k ri­
mi­ni­sa­nih toj po­li­ti­ci je oprav­dan, a ako to ne do­no­se re­zul­ta­
te u obli­ku po­bolj­ša­nja sta­nja, on­da oni ko­ji su dis­k ri­mi­ni­sa­
ni ima­ju pra­vo da na­sta­ve sa ot­po­rom i da se u kraj­njoj li­ni­ji

4 Sa ­že­tak ra­zlo­ga za se­ce­si­ju ko­ji sle­de, kao i či­ta­va ova po­zi­ci­ja su za­sno­
va­ni na ra­do­v i­ma A. Buc­ha­na­na 1991, s. 327 i d.; 1992.
5 Up. A. Buc­ha­nan 1991, s. 327 i d.

Primenjena etika.indd 141 11/9/2016 6:04:17 PM

 142 Primenjena etika

ot­cepe. Ar­gu­ment ne­pra­ved­ne ras­po­de­le je ši­ro­ko ko­ri­šćen od

stra­ne raz­nih et­nič­k ih i re­li­gi­o­znih gru­pa ši­rom sve­ta i on se
od­no­si ka­ko na ma­te­ri­jal­nu (in­ve­sti­ci­je, po­rez, ogra­ni­če­nja vla­
sni­štva, itd.) ta­ko i ne­ma­te­ri­jal­nu dis­k ri­mi­na­ci­ju (ljud­ska pra­
va, kul­tu­ra, re­li­gi­ja, itd.). Što odre­đe­na ras­po­de­la po­sta­je ma­nje
pra­ved­na, ma šta bi pod tim mo­glo da se pod­ra­zu­me­va, uto­li­ko
vi­še ras­te sna­ga ovog ar­gu­men­ta.
Ako je sa­gla­snost nu­žni uslov po­li­tič­ke oba­ve­ze, kao što tvr­
de au­to­ri od Lo­ka do Džejm­sa Bju­ke­ne­na, on­da je ne­do­sta­tak
sa­gla­sno­sti do­vo­ljan ra­zlog za ot­ce­plje­nje. Ar­gu­ment sa­gla­sno­sti
je tre­ći ra­zlog u pri­log ot­ce­plje­nju.
Ko­nač­no, ra­zlog ko­rek­tiv­ne prav­de tvr­di, da dr­ža­va ili re­
gi­on ima­ju pra­vo da se ot­ce­pe, ako su ne­kad bi­li ne­za­v i­sni, a
po­tom in­kor­po­ri­sa­ni si­lom ili ne­pra­ved­no u ne­ku ve­ću dr­ža­
vu, od ko­je sa­da že­le da se ot­ce­pe. Ilu­stra­ci­ja za ovaj slu­čaj su
Bal­tič­ke dr­ža­ve (Esto­ni­ja, Le­to­ni­ja i Li­t va­ni­ja), ko­je su iz­me­đu
dva svet­ska ra­ta bi­le ne­za­vi­sne dr­ža­ve, po­tom ih je Sta­ljin na­
sil­no in­te­gri­sao u SSSR, da bi ras­pa­dom ko­mu­ni­zma i So­v jet­
ske im­pe­ri­je ove tri ze­mlje po­no­vo ste­k le ne­za­vi­snost 1990-1.
Ube­đi­vač­ka sna­ga na­ve­de­na če­ti­ri ra­zlo­ga je ra­zli­či­ta. Ra­
zlog ko­rek­tiv­ne prav­de je ve­ro­vat­no naj­sna­žni­ji, jer se po­zi­va
na ne­ko sta­nje stva­ri ko­je je pre in­kor­po­ra­ci­je bi­lo le­gal­no u
ter­mi­ni­ma me­đu­na­rod­nog pra­va. Po­sto­ja­nje ta ­k vog ra­zlo­ga
je, me­đu­tim, da­le­ko od to­ga da sa­mo od se­be pro­i­zve­de sta­tus
quo an­te. Kao što po­ka­zu­je pri­mer Bal­tič­kih dr­ža­va, ko­je su vi­še
od pet de­ce­ni­ja če­ka­le da po­no­vo stek­nu ne­za­vi­snost od SSSR
ko­ja im je na­sil­no us­k ra­će­na, je­dan broj sa­svim kon­ti­gent­nih
ra­zlo­ga je u sta­nju da spre­či ili od­lo­ži tri­jumf ko­rek­tiv­ne prav­
de. U ovom slu­ča­ju je to bi­lo po­sto­ja­nje SSSR. Što se ti­če dru­
gih ra­zlo­ga, na­ci­o­na­li­stič­k i ra­zlog se u dru­štve­nim na­u­ka­ma
sma­tra kao slab, dok je nje­go­va prak­tič­na sna­ga ve­li­ka, po­seb­
no u po­k re­ta­nju i mo­ti­v i­sa­nju po­pu­la­ci­je na se­ce­si­ju. Na­ci­o­
na­li­stič­kom ra­zlo­gu, pak, naj­bo­lje po­ma­žu spo­ro­vi oko gra­ni­
ca. Sna­žni­ji od na­ci­o­na­li­stič­kog, a ma­nje sna­žan od ko­rek­tiv­ne
prav­de, je ra­zlog ko­ji se po­zi­va na di­stri­bu­tiv­nu dis­krimina­ci­ju.

Primenjena etika.indd 142 11/9/2016 6:04:17 PM

 Otcepljenje: šta odlučuje? 143

Ko­nač­no, ra­zlog sa­gla­sno­sti ni­je uni­ver­zal­no pri­znat u po­li­tič­

koj fi­lo­zo­fi­ji, po­što zna­ča­jan broj te­o­ri­ja (a me­đu nji­ma i ne­ke
li­be­ral­ne), sa­gla­snost ne sma­tra­ju nu­žnim uslo­vom stva­ra­nja
po­li­tič­ke oba­ve­ze.
Na osno­v u ra­zlo­ga ko­ji bi go­vo­ri­li u pri­log i ra­zlo­ga pro­
tiv se­ce­si­je bi, pre­ma Ale­nu Bju­ke­ne­nu, tre­ba­lo raz­ma­tra­ti da
li ima smi­sla odre­đe­ni slu­čaj ot­ce­plje­nja. Te­o­ri­ja ra­zlo­ga pret­
po­sta­vlja da su ra­zlo­zi pro et con­tra ot­ce­plje­nja me­đu­sob­no sa­
mer­lji­v i i da pri od­me­ra­va­nju mo­g u da­ti ja­san i jed­no­zna­čan
re­zul­tat. A. Bju­ke­nen, isti­na, ne ka­že, ko tre­ba da me­ri ra­zlo­ge,
odlu­ču­je, da­je na­log da se ne­ka odlu­ka spro­ve­de, itd. No i ako
se ovo pi­ta­nje ne­ka­ko re­ši, osta­je uti­sak da su ra­zlo­zi sa­mi po
se­bi slab adut da bi ima­li kru­ci­jal­nu ulo­gu pri ot­ce­plje­nju. Oni
bez sum­nje ima­ju sna­žnu ulo­gu u po­kre­ta­nju i mo­ti­va­ci­ji odre­
đe­ne po­pu­la­ci­je na se­ce­si­ju, kao što je ima­ju i u po­gle­du uti­ca­ja
na me­đu­na­rod­no jav­no mnje­nje. Pa ipak, ra­zlo­zi kao ta­k vi ni­
su do­volj­ni da oprav­da­ju ot­ce­plje­nje. Oni uglav­nom is­ti­ču za­
što ne­ka gru­pa že­li se­ce­si­ju, ali ne od­go­va­ra­ju na pi­ta­nje za­što
– uz sve ra­zlo­ge – ta gru­pa ima pra­vo na ot­ce­plje­nje. Dru­gim
re­či­ma, te­o­ri­ja ra­zlo­ga ne od­go­va­ra na pi­ta­nje šta je osno­va se­
ce­si­je. Šta­v i­še, što se ti­če ra­zlo­ga, mo­že­mo za­mi­sli­ti si­tu­a­ci­ju
ot­ce­plje­nja gde ra­zlo­zi ni­su po­seb­no va­žni, po­što je vo­lja ve­ći­ne
ono što odlu­ču­je. Ako ne­ko že­li da iza­đe iz ne­kog aran­žma­na,
ima ma­lo smi­sla da se u to­me spre­ča­va upo­tre­bom si­le. To va­ži
i on­da ka­da su ra­zlo­zi ko­je on na­vo­di u osno­vi pri­vid­ni ili čak
po­gre­šni, ka­da ne že­li da sa­op­šti ni­ka­k ve ra­zlo­ge ili ka­da ka­že
da ih ne­ma. U skla­du s tim, ra­zlo­zi su va­žni da bi po­du­pr­li slu­
čaj ot­ce­plje­nja, ali ne i da bi ga u pot­pu­no­sti oprav­da­li.

2. Uslo­vi za ot­ce­plje­nje

Pret­hod­no re­če­no uka­zu­je gde bi mo­gle da se kri­ju re­zer­ve

ne­kih au­to­ra u ve­zi ra­zlo­ga kao odlu­ču­ju­ćeg fak­to­ra ot­ce­plje­nja.
Deo au­to­ra ko­ji su ne­za­do­volj­ni ra­zlo­zi­ma kao oprav­da­njem

Primenjena etika.indd 143 11/9/2016 6:04:17 PM

 144 Primenjena etika

ot­ce­plje­nja, tvr­di – po­zi­va­ju­ći se na me­đu­na­rod­no pri­zna­nje –

da je za ot­ce­plje­nje ključ­no da za­do­vo­lji isve­sne uslo­ve, ko­ji su
ve­za­ni za unu­tra­šnje od­no­se u po­pu­la­ci­ji ko­ja se ot­ce­plju­je, ali i
za od­nos no­vo­ro­đe­ne dr­ža­ve pre­ma me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci.6
Po­zi­ci­ja ovih au­to­ra oči­to kao ve­o­ma va­žne uz­i­ma dve stva­ri.
Pr­vo, se­ce­si­o­ni­sti bi se­be i no­vo­na­sta­lu dr­ža­v u do­ve­li u ve­o­ma
te­žak po­la­žaj ako ona ne bi bi­la me­đu­na­rod­no pri­zna­ta. Dru­
go, ovi au­to­ri se oči­to osla­nja­ju na okol­nost da je me­đu­na­rod­
na za­jed­ni­ca u ne­k im rat­nim kri­za­ma ili pri ras­pa­du dr­ža­va,
ovla­šći­va­la ne­ke ve­li­ke si­le da bu­du ar­bi­tar i ga­rant re­ša­va­nja
kri­ze pred me­đu­na­rod­nom za­jed­ni­com, kao što je to bi­la Ru­si­ja
u slu­ča­ju po­ti­ski­va­nja Tur­ske sa Bal­ka­na u 19. ve­ku ili Bri­ta­ni­ja
na In­dij­skom pot­kon­ti­nen­tu.
Me­đu uslo­vi­ma ko­je no­vo­stvo­re­ne dr­ža­ve tre­ba da za­do­vo­
lje, naj­če­šće se na­vo­de:

a) Od­go­va­ra­ju­ća te­ri­to­ri­jal­na ve­li­či­na i po­pu­la­ci­o­na broj­nost.

b) Spo­sob­nost eko­nom­skog pre­ži­vlja­va­nja.
c) Ne­u­gro­ža­va­nje me­đu­na­rod­ne be­zbed­no­sti.
d) Po­li­tič­ka zre­lost i in­sti­tu­ci­o­nal­na sa­gla­snost sa vi­šim stan­
dar­di­ma ljud­skih pra­va.
e) Od­bra­nji­vost.

Po­red ovih, ne­ke ze­mlje se osla­nja­ju na do­dat­ne uslo­ve, kao

što je spo­sob­nost vla­de da kon­tro­li­še odre­đe­nu te­ri­to­ri­ju u bez­
bed­no­snom, le­gal­nom i fi­nan­sij­skom smi­slu. I bez njih, tra­že­
ni skup uslo­va (a-e) je vr­lo za­hte­van. Uz ne­i­zbe­žnu opa­snost

6 Up. po­g la­vlje o se­ce­si­ji u Duc­ha­cek 1966. Mar­ga­l it i Raz (1990, s. 439 i
d.) ta ­ko­đe pri­pa­da­ju ovoj gru­pi au­to­ra. Oni na­vo­de šest uslo­va ko­je gru­pe
i na­ci­je tre­ba da za­do­vo­lje da bi se kva­li­fi ­ko­va­le za sa­mo­o­pre­de­le­nje. U ove
uslo­ve spa­da­ju: 1) Za­jed­nič­k i ka­rak­ter i za­jed­nič­ka kul­tu­ra, 2) Sna­žan uti­
caj odre­đe­ne kul­tu­re na uku­se i pre­fe­ren­ci­je lju­di, 3) Uza­jam­no pri­zna­va­nje
čla­no­va gru­pe, 4) Zna­čaj član­stva u gru­pi za sa­mo­i­den­ti­fi ­ka­ci­ju po­je­din­ca,
5) Član­stvo u gru­pi je stvar pri­pa­da­nja, a ne po­stig­nu­ća, 6) Gru­pe tre­ba da
su re­la­t iv ­no ve­li ­ke. Uslo­v i ko­je ovi au­to­ri tra ­že su de­lom ire­le­vant­ni (2, 3,
5), ne­pre­ci­zni (2, 6) i ar­bi­trar­ni (2, 4 i 6).

Primenjena etika.indd 144 11/9/2016 6:04:17 PM

 Otcepljenje: šta odlučuje? 145

po­jed­no­sta­vlji­va­nja, pre­tre­sa­nje va­lja­no­sti na­ve­de­nih uslo­va se

mo­že sa­že­ti kao što sle­di.
Ad a) Obič­no se sma­tra da uslov „ve­li­či­ne te­ri­to­ri­je i po­
pu­la­ci­je“ po­sto­ji ka ­ko bi se pre­du­pre­dio na­sta­nak pa­tu­lja­stih
dr­ža­vi­ca. Pri tom se gu­bi iz vi­da da su pa­tu­lja­ste dr­ža­vi­ce uvek
po­sto­ja ­le i da po­sto­je i da­nas. Ako Mal­div­ska ostr ­va sa sa­mo
100.000 sta­nov­ni­ka ili ma­lo pa­ci­fič­ko ostr ­vo Na­u­ru (22 ki­lo­
me­tra kva­drat­na, 3100 sta­nov­ni­ka) mo­g u da bu­du ne­za­v i­sne
dr­ža­ve, za­što se ovo ne mo­že do­pu­sti­ti Ba­ski­ma, Ško­ti­ma, Jer­
me­ni­ma i dru­gi­ma, gde znat­no broj­ni­je po­pu­la­ci­je na­se­lja­va­ju
znat­no ve­će te­ri­to­ri­je od po­me­nu­tih. U Evro­pi već po­sto­je ma­le
dr­ža­ve po­put San Ma­ri­na, An­do­re, Luk­sem­bur­ga ili Mal­te, a da
im ni­ko ni­ka­da ni­je uslo­vlja­vao po­sto­ja­nje ve­li­či­nom te­ri­to­ri­je
i broj­no­šću po­pu­la­ci­ju. Ove dr­ža­ve se u mir­nim vre­me­ni­ma ne
su­o­ča­va­ju ni sa ka­k vim pro­ble­mom ko­ji bi ugro­ža­vao nji­hov
op­sta­nak, ni­ti pak ugro­ža­va­ju evrop­sku be­zbed­nost. Što se ti­
če ne­mi­ri­nih i rat­nih vre­me­na, u nji­ma ni­su si­gur­ne ni mno­
go ve­će dr­ža­ve, pa čak ni jed­na Fran­cu­ska ili Polj­ska. Za­htev
broj­no­sti po­pu­la­ci­je i ve­li­či­ne te­ri­to­ri­je oči­to po­či­va na kli­ma­
vim no­ga­ma.
Ad b) Zna­če­nje sin­tag­me „spo­sob­nost da se eko­nom­ski pre­
ži­vi“ (eng. eco­no­mic vi­a­bi­li­ty) ni iz­da­le­ka ni­je ta­ko ja­sno kao što
bi mo­glo da iz­gle­da na pr­vi po­gled. Ako se ta sin­tag­ma shva­ti u
smi­slu eko­nom­ske sa­mo­do­volj­no­sti, on­da to iz­gle­da kao su­vi­še
strog uslov, po­što se ni­jed­na dr­ža­va na ze­malj­skoj ku­gli ne mo­
že sma­tra­ti ta­kvom. Ako „spo­sob­nost da se eko­nom­ski pre­ži­vi“
zna­či iz­ve­stan ni­vo bla­go­sta­nja, to po­vla­či na­red­no pi­ta­nje: ko­ji
ni­vo bla­go­sta­nja je po­tre­ban? Svi oni ko­ji bi hte­li da su­ge­ri­šu
ne­ki sred­nji ili vi­ši ni­vo bla­go­sta­nja kao od­go­vor, tre­ba da ima­ju
u vi­du da da­nas u sve­tu po­sto­ji mno­štvo ze­ma­lja či­je po­pu­la­ci­
je u ogrom­noj ve­ći­ni ži­ve u du­bo­koj be­di. Ia­ko je to ta­ko, ni­ko
ovim ze­mlja­ma ne spo­ri pra­vo na sa­mo­stal­nost i ne­za­vi­snost.
Ad c) Ka ­k vu će spolj­nju po­l i­t i­k u ima­t i ne­k a dr­ž a­va ko­
ja bi tek tre­ba­lo da se ro­di te­ško mo­že da se ka­že pre ne­go što
ona na­sta­ne. Se­ce­si­o­ni­sti i no­vo­stvo­re­ne dr­ža­ve su po pra­vi­lu

Primenjena etika.indd 145 11/9/2016 6:04:17 PM

 146 Primenjena etika

za­o­ku­plje­ni sop­stve­nom dr­ža­vom i nje­nim sta­tu­som, po­ku­ša­

va­ju­ći da što je mo­gu­će ma­nje ugro­ža­va­ju dru­ge dr­ža­ve. To je
ra­zu­mlji­vo, jer bi sva­ko ugro­ža­va­nje okol­nih ili dru­gih dr­ža­va
pred­sta­vlja ­lo do­dat­ni pro­blem za dr­ža­v u ko­ja se tek ra­đa i za
nje­no me­đu­na­rod­no pri­zna­nje. Mno­gi čak sma­tra­ju da je od­
su­stvo spo­ro­va sa okol­nim ze­mlja­ma i sa­gla­snost oko ključ­nih
te­ri­to­ri­jal­nih i gra­nič­nih pi­ta­nja uslov da bi osta­le ze­m lje, tj.
či­ta­va me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca pri­hva­ti­la no­vo­na­sta­lo sta­nje.
Ge­ne­ral­ni­je, sva na­če­la ko­ja va­že za već po­sto­je­će dr­ža­ve
va­že i za one ko­je tek na­sta­ju ili tre­ba da na­sta­nu. Uko­li­ko ne­
ke po­sto­je­će dr­ža­ve ko­ri­ste na­sta­nak no­vih dr­ža­va kao ali­bi da
odre­đe­na pi­ta­nja re­še si­lom, on­da to ni­je stvar ko­ja bi išla na
te­ret dr­ža­va u na­stan­ku, ne­go onih ko­je se ta­ko po­na­ša­ju.
Po­što je me­đu­na­rod­ni po­re­dak prak­tič­no u em­bri­o­nal­noj
fa­zi, te kao ta­kav ima mno­go sla­bo­sti i ne­do­sta­ta­ka, to je i kraj­
nje ogra­ni­če­na mo­guć­nost od­go­vo­ra me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce
na po­je­di­ne kri­ze. Kao što ne­ma­ju pra­vo da spre­ča­va­ju na­sta­
nak no­v ih dr­ž a­va iz­go­va­ra­ju­ći se u osno­v i mr­ša­v im ra­zlo­zi­
ma, is­to ta­ko me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca i ve­li­ke si­le ne­ma­ju ni
oba­ve­zu da ga­ran­tu­ju spo­sob­nost pre­ži­vlja­va­nja no­vo­na­sta­lim
ze­mlja­ma. U tom po­gle­du se ma­lo to­ga pro­me­ni­lo od pre ne­
ko­li­ko de­ce­ni­ja, ka­da je re­ci­mo fe­bru­a­ra 1938. bri­tan­ski pre­
mi­jer Čem­ber­len pred bri­tan­skim Do­njim do­mom re­k ao „...
da Li­ga Na­ro­da ona ­k va ka­k va po­sto­ji ni­je u sta­nju da osi­gu­ra
ko­lek­tiv­nu be­zbed­nost za bi­lo ko­ga (...) /M/ora­mo pre­sta­ti da
se ob­ma­nju­je­mo i, šta­vi­še, da ob­ma­nju­je­mo ma­le, sla­be na­ci­je
da mi­sle ka­ko će ih Li­ga za­šti­ti­ti od agre­si­je ... ka­da zna­mo da
se ni­šta ta­k vo ne mo­že da oče­ku­je“.7 Po­ru­ka tih re­či je vr­lo ja­
sna: ni­ko ne­ma pra­vo da oče­ku­je da će osta­li osi­gu­ra­ti za­šti­tu
i si­gur­nost za nje­go­v u dr­ža­v u, po­što se ra­di o sku­pim do­bri­ma
o ko­ji­ma sva­ka dr­ža­va za se­be tre­ba da bri­ne. Kan­di­da­ti za se­
ce­si­ju oči­to mo­gu da bi­ra­ju, da li će da če­ka­ju dok ne na­sta­ne

7 In­ter­na­ti­o­nal Mi­li­ta­r y Tri­bu­nal, knj. 17, s. 465.

Primenjena etika.indd 146 11/9/2016 6:04:17 PM

 Otcepljenje: šta odlučuje? 147

neki kredi­bilan me­đu­na­rod­ni po­re­dak ili će, pak, pri­hva­ti­ti ri­

zik ko­ji sle­di iz opi­sa­nog sta­nja stva­ri.
Ad d) Ape­la­tiv­na sna­ga uslo­va po­li­tič­ke zre­lo­sti je da­nas
oči­to ja­ča ne­go ika­da u isto­ri­ji iz pro­stog ra­zlo­ga što je broj tr­
ži­šnih de­mo­kra­ti­ja u sve­tu da­nas ve­ći ne­go ika­da ra­ni­je. Za­hva­
lju­ju­ći to­me na­sta­je oče­ki­va­nje da bi no­vo­na­sta­le ze­mlje mo­ra­le
da bu­du sa­gla­sne sa pre­o­vla­đu­ju­ćim sta­njem stva­ri. Na­rav­no,
po­sto­ji i al­ter­na­tiv­no raz­mi­šlja­nje. Ako Ita­li­ja­ni ili Ka­na­đa­ni
ni­su bi­li pri­stoj­ni li­be­ra ­li i de­mo­k ra­te u vre­me ka­da su usta­
no­vlja­va­li svo­je dr­ža­ve, za­što bi to tre­ba­lo oče­k i­va­ti od Ba­ska
ili Hr­va­ta u vre­me ka­da se oni ba­ve osni­va­njem sop­stve­nih dr­
ža­va? Ob­zi­rom na to pi­ta­nje, iz­gle­da da ne­ma od­go­vo­ra ko­ji bi
dru­go­po­me­nu­te pri­nu­dio da bu­du ono što ne­k i od njih oče­ku­
ju. Oni ko­ji ta­k ve za­hte­ve po­sta­vlja­ju, me­đu­tim, ne­će odu­sta­ti,
is­ti­ču­ći da sa pro­to­kom vre­me­na me­đu­na­rod­no pri­zna­nje no­
vo­stvo­re­nih dr­ža­va iz­i­sku­je sve vi­še stan­dar­de. Ono što je bi­lo
do­volj­no za sti­ca­nje pri­zna­nja pre jed­nog ve­ka, ka­žu oni, ni­je
vi­še do­volj­no u na­še vre­me. Ia­ko ova­kvo raz­mi­šlja­nje uži­va iz­
ve­snu po­pu­lar­nost, nje­go­va re­le­vant­nost je spor­na. Da­nas je,
na­ža­lost, si­tu­a­ci­ja sa pra­v i­ma i stan­dar­di­ma po­li­tič­ke pri­stoj­
no­sti uop­šte u mno­gim ze­mlja­ma sve­ta ta­kva, da va­lja­no po­što­
va­nje u ne­k im ze­mlja­ma ne uži­va­ju ni ele­men­tar­na pra­va „na
ži­vot, slo­bo­du i vla­sni­štvo“. Ako se po­sto­je­će ze­mlje oglu­šu­ju
o ta na­če­la, bi­lo bi po­gre­šno tra­ži­ti da ih za­do­vo­lja­va­ju ze­mlje
ko­je se tek ra­đa­ju. Ni­šta ne mo­že da oprav­da pri­me­nu stro­ži­
jih pra­vi­la za pri­do­šli­ce u od­no­su na po­sto­je­će ze­mlje, od ko­jih
ne­ke po­sto­je ve­o­ma du­go.
Ad e) Ko­nač­no, po­sled­nji od naj­če­šće tra­že­nih uslo­va se
od­no­si na spo­sob­nost no­vo­na­sta­lih ze­ma­lja da se od­bra­ne. Kao
i ne­k i od pret­hod­nih, i ovaj uslov te­ško pod­no­si pre­ci­zni­je is­
pi­ti­va­nje nje­go­ve osno­va­no­sti. Jer, od­bra­nji­vost je re­la­tiv­na ve­
li­či­na ko­ja je funk­ci­ja mno­gih ele­me­na­ta, kao što su ve­li­či­na
i kon­fi­g u­ra­ci­ja te­ri­to­ri­je, broj sta­nov­ni­ka, mo­tiv za od­bra­nu,
eko­nom­ska i teh­no­lo­ška moć, sa­ve­zi. Te­ško je re­ći i da li se od­
bra­nji­vost od­no­si sa­mo na ma­nja ugro­ža­va­nja ili na sve mo­gu­će

Primenjena etika.indd 147 11/9/2016 6:04:17 PM

 148 Primenjena etika

okol­no­sti. U ovom dru­gom smi­slu bi­lo ko­ja dr­ža­va uze­ta sa­ma

za se­be se ne mo­že sma­tra­ti od­bra­nji­vom. Čak bi i za da­na­šnju
Ame­ri­ku ve­ro­vat­no bi­lo ne­mo­g u­će da se sa­ma uspe­šno odu­
pre, ako bi bi­la su­o­če­na sa ko­a­li­ci­jom osta­lih naj­moć­ni­jih si­la.
Ako bi se au­to­ri ko­ji se po­zi­va­ju na ra­zlo­ge mo­gli sma­tra­ti
po­je­din­ci­ma ko­ji su im­pre­si­o­ni­ra­ni sna­gom uti­ca­ja ne­pri­stra­
sne ra­ci­o­nal­no­sti, on­da bi se au­to­ri ko­ji se po­zi­va­ju na uslo­ve
pri­zna­va­nja mo­gli ka­rak­te­ri­sa­ti kao im­pre­si­o­ni­ra­ni bri­gom o
to­me, ko­me se pri­zna­nje da­je, po­što uslo­vi ko­je je ne­ka za­jed­ni­
ca u sta­nju da is­pu­ni prak­tič­no sig­na­li­zi­ra­ju o ka­k vom se ti­pu
po­li­tič­kog re­ži­ma ra­di. Bi­lo bi mo­žda do­bro ka­da bi ot­ce­plje­nja
bi­la u sta­nju da za­do­vo­lje na­ve­de­ne ra­zlo­ge i uslo­ve – re­ci­mo,
bar uslo­ve po­li­tič­ke pri­stoj­no­sti, ako ne već i one ko­ji bi se ti­
ca ­li li­be­ral­nog po­ret­ka. Me­đu­tim, ra­zlo­zi ni­su od su­štin­skog
zna­ča­ja za ono što nas ov­de in­te­re­su­je, po­što je i vo­lja ve­ći­ne ili
dru­ge stra­ne do­volj­na, re­ci­mo kao i u slu­ča­ju bra­ka, gde je vo­lja
jed­nog part­ne­ra bez na­vo­đe­nja ika­k vih ra­zlo­ga do­volj­na da se
brak ra­zve­de.8 Što se ti­če uslo­va po­put onih ko­ji su ra­ni­je po­
me­nu­ti, oni su ili sva­ka­ko ar­bi­trar­ni i obič­no stro­ži­ji od uslo­va
za po­sto­je­će dr­ža­ve (ne­gde čak i jed­no i dru­go), da bi mo­gli da
se sma­tra­ju va­lja­nim.
Na­me­ću­ći stro­ži­je, ar­bi­trar­ne ili ne­o­prav­da­ne uslo­ve za pri­
zna­nje ze­mlja­ma ko­je tek na­sta­ju, me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca će
te­ško ste­ći va­ljan ali­bi da tim ze­mlja­ma uslo­vlja­va ono što dru­ge
ze­mlje već odav­no uži­va­ju, ia­ko mno­ge od njih ni­ka­da ni­su ni
bi­le bli­zu da za­do­vo­lje po­me­nu­te uslo­ve. Sum­njam da bi ta ­ko
re­strik­ti­van pri­stup bio od po­mo­ći u ba­vlje­nju pro­ble­mom ot­
ce­plje­nja. On bi mo­žda mo­gao da fru­stri­ra se­ce­si­o­ni­ste za ne­ko
vre­me, ali bi te­ško mo­gao da du­go­roč­no bu­de od ko­ri­sti. Ako
bi se upor­no in­si­sti­ra­lo na tim uslo­v i­ma, sa­svim bi se mogla

8 „Va­žno je da Me­ri vi­še ne že­li da ži­v i sa Maj­k lom. Slič­no to­me, do­volj­no
je da Kvi­bek že­li da na­pu­sti Ka­na­du (ako je to ono što Kvi­bek že­li), da bi se
se­ce­si­ja oprav­da­la. Ne­ma po­tre­be da Kvi­bek do­ka­zu­je da mu je Ka­na­da na­
ne­la šte­tu“. Ni­el­sen 1993, s. 35.

Primenjena etika.indd 148 11/9/2016 6:04:17 PM

 Otcepljenje: šta odlučuje? 149

za­mi­sli­t i si­t u­a­ci­ja u ko­joj bi re­g u­la­t i­va išla jed­nim pu­tem, a
prak­tič­na zbi­va­nja sa­svim dru­gim.
Ka­da su u pi­ta­nju uslo­vi ko­je ne­k i re­žim tre­ba da is­pu­ni da
bi ste­kao pri­zna­nje, spor­no je i da li mno­go ume­re­ni­ja po­zi­ci­
ja od na­ve­de­ne mo­že da do­ne­se ne­k i plod. Ume­re­ni­ji au­to­ri se,
re­ci­mo, ogra­ni­ča­va­ju sa­mo na ele­men­tar­no po­što­va­nje ljud­skih
pra­va. Efek­ti čak i ova­ko ume­re­nog za­hte­va mo­gu bi­ti mr­ša­vi.
Dr­ža­ve ko­je upra­vo na­sta­ju mo­gu aran­ži­ra­ti pra­va ma­nji­na da
bi ti­me ubr­za­le svo­je me­đu­na­rod­no pri­zna­nje, kao što mo­gu da
ih opo­zo­v u od­mah po­sle ostva­re­nja tog ci­lja. Osim to­ga, vla­sti
u dr­ža­va­ma ko­je na­sta­ju, ume­sto po­što­va­nja pra­va, mo­g u da
igra­ju na po­je­di­ne ve­li­ke si­le „za­štit­ni­ce“, ko­je će ra­di sop­stve­
nog in­te­re­sa po­mo­ći me­đu­na­rod­no pri­zna­va­nje i bez is­pu­nje­nje
odre­đe­nih uslo­va (re­ci­mo, slu­čaj ne­mač­kog pri­ti­ska za pri­zna­
va­nje Hr­vat­ske). Sve dok me­đu­na­rod­no pri­zna­nje bu­de u zna­ku
„jed­nom da­to, za­u­vek va­ži“ pri­ti­sak uslo­va ko­ji se po­sta­vlja­ju
pred no­vo­na­sta­ju­će dr­ža­ve će bi­ti skro­man. Se­ce­si­o­ni­sti pro­sto
ko­ri­ste okol­nost da me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca ne mo­že da če­ka
dok no­vo­na­sta­le dr­ža­ve po­stig­nu odre­đe­ni ste­pen eko­nom­skog
ra­zvo­ja i us­po­sta­ve pri­sto­jan po­li­tič­k i ili obra­zov­ni si­stem.
Na kra­ju ovog de­la mo­že­mo da za ­k lju­či­mo, da me­đu­na­
rod­na za­jed­ni­ca ni­je ovla­šće­na da po­sta­vlja­njem spor­nih, ar­bi­
trar­nih ili stro­ži­jih uslo­va od onih ko­ji va­že za po­sto­je­će ze­mlje
spre­ča­va na­ro­de i gru­pe da do­đu u po­sed pra­va ko­je mno­ge
dru­ge na­ci­je i gru­pe uži­va­ju već du­go vre­me­na. To po­seb­no va­ži
u po­sto­je­ćem me­đu­na­rod­nom si­ste­mu u ko­me se po­li­tič­ka moć
go­to­vo is­k lju­či­vo osla­nja na su­ve­re­ne dr­ža­ve i u ko­me je su­ve­re­
ni­tet od ključ­nog zna­ča­ja za či­tav niz ak­tiv­no­sti. Da su­ve­re­ni­tet
ni­je od ta­k ve va­žno­sti kao što je to da­nas slu­čaj, ve­ro­vat­no bi i
se­ce­si­o­ni­stič­ka tra­žnja bi­la znat­no ma­nja.

Primenjena etika.indd 149 11/9/2016 6:04:17 PM

 150 Primenjena etika

3. Pra­vo na sa­mo­o­pre­de­le­nje

Za tre­ću gru­pu au­to­ra, ko­ji se ba­ve ana­li­zom ot­ce­plje­nja su

se­kun­dar­ni ka­ko ra­zlo­zi ta­ko i uslo­vi ot­ce­plje­nja. Ume­sto to­ga,
ovi au­to­ri sma­tra­ju da cen­tral­nu ulo­gu tre­ba da ima pra­vo na
sa­mo­o­pre­de­le­nje.9 Ot­ce­plje­nje bi bi­lo sa­mo prak­tič­na po­sle­di­ca
pra­va na sa­mo­o­pre­de­le­nje. Ovo pra­vo se shva­ta kao uni­ver­zal­
no, a vo­lja ve­ći­ne se sma­tra do­volj­nom da ga ak­ti­vi­ra.
Osno­va pra­va na sa­mo­o­pre­de­le­nje – ia ­ko bar im­pli­cit­no
pri­sut­na od po­če­ta­ka li­be­ral­ne mi­sli, po­seb­no kod Lo­ka – je
mo­žda naj­bo­lje iz­ra­že­na u Mi­lo­voj Pred­stav­nič­koj vla­di. Na
pi­ta­nje za­što je na­ci­o­nal­nost va­žna, Mil ka­že: „Za deo čo­ve­čan­
stva se mo­že re­ći da kon­sti­tu­i­še na­ci­ju ako su oni me­đu so­bom
uje­di­nje­ni za­jed­nič­k im sim­pa­ti­ja­ma, ko­je ne po­sto­je iz­me­đu
njih i dru­gih, a ko­je či­ne da oni me­đu­sob­no mno­go ra­di­je sa­
ra­đu­ju ne­go što to či­ne sa dru­gi­ma, ako že­le da ži­ve pod is­tom
vla­dom, i ako že­le da to is­k lju­či­vo bu­de nji­ho­va vla­da ili vla­da
jed­nog nji­ho­vog de­la. Ovo ose­ća­nje na­ci­o­nal­no­sti mo­ž e na­
sta­ti za­hva­lju­ju­ći ra­zli­či­tim uz­ro­ci­ma. Po­ne­kad je ono re­zul­
tat iden­ti­te­ta ra­se ili po­re­k la. Je­zič­ka i re­li­gi­o­zna za­jed­ni­ca mu
sna­žno pri­do­no­se. Geo­graf­ske gra­ni­ce su je­dan od uzro­ka. Ali
naj­sna­žni­ji od sve­ga je iden­ti­tet po­li­tič­kih pret­hod­ni­ka; po­se­do­
va­nje na­ci­o­nal­ne isto­ri­je i u skla­du s tim za­jed­ni­ca za­jed­nič­kog
se­ća­nja; ko­lek­tiv­ni po­nos i po­ni­že­nje, za­do­volj­stvo i ža­lje­nje,
ve­za sa is­tim do­ga­đa­ji­ma u pro­šlo­sti“.10 Mi­lo­vo ob­ja­šnje­nje je
na­ci­o­na­li­stič­ko, ma­da sa­dr­ži i pri­k ri­ven eko­nom­ski mo­tiv. Ni­
ži su trans­a k­ci­o­ni tro­ško­v i, po­što pri­pad­ni­ci is­te gru­pe ra­di­je
me­đu­sob­no sa­ra­đu­ju, ne­go sa dru­gi­ma.
Nje­go­vo raz­mi­šlja­nje ujed­no po­ka­zu­je ko­li­ko je te­ško iden­
ti­fi­ko­va­ti skup uslo­va ko­ji bi či­ni­li jed­nu za­jed­ni­cu dr­ža­vom.
Otu­da ni­je ču­do što ni­je po­znat ni­je­dan po­ku­šaj ko­ji bi u ter­
mi­ni­ma „nu­žnih i do­volj­nih uslo­va“ us­peo da iza­đe na kraj sa

9 Up. Ni­el­sen 1993.

10 J. S. Mill 1977, s. 546.

Primenjena etika.indd 150 11/9/2016 6:04:17 PM

 Otcepljenje: šta odlučuje? 151

ovim pro­ble­mom. Po­ku­ša­ji ove vr­ste se uglav­nom su­sre­ću sa

dve vr­ste te­ško­ća. Pr­vo, bi­lo ko­ja li­sta uslo­va ni­je u sta­nju da
is­cr­pe sve uslo­ve ko­ji bi mo­gli bi­ti od zna­ča­ja. Na pri­mer, ako
bi ne­koj na­ci­o­nal­noj ili re­li­g i­o­znoj gru­pi bi ­lo do­z vo­lje­no da
ofor­mi dr­ž a­v u, da li bi se is­to pra­vo sme­lo od­re­ći de­lu na­v i­
ja­ča fud­bal­skog klu­ba Ajax ko­ji ži­ve u de­lu Am­ster­da­ma, pod
pret­po­stav­kom da su ve­ći­na na toj te­ri­to­ri­ji i da re­ci­mo že­le da
stvo­re Aja­xland? Svi oni ko­ji­ma na pa­met pr­vo pa­da ne­ga­ti­van
od­go­vor se mo­ra­ju su­o­či­ti sa pro­ble­mom ar­bi­trar­ne dis­k ri­mi­
na­ci­je. U si­tu­a­ci­ji ko­ja je ve­o­ma pot­se­ća­la na fin­gi­ra­ni slu­čaj iz
pret­hod­nog pi­ta­nja, ki­ne­skoj ve­ći­ni u Sin­ga­pu­ru je pre ne­ko­li­ko
de­ce­ni­ja uspe­lo da se ot­ce­pi od Ma­le­zij­ske fe­de­ra­ci­je sa mu­sli­
man­skom ve­ći­nom. Dru­go, is­ti ra­zlog/uslov ko­ji je u sta­nju da
pod jed­nim okol­no­sti­ma bu­de pod­sti­caj ot­ce­plje­nju, pod dru­
gim okol­no­sti­ma mo­že bi­ti sa­svim ne­pod­sti­ca­jan i u kraj­njoj
li­ni­ji bez­u­spe­šan. Ovo uka­zu­je na ve­li­ku lo­kal­nu kon­ti­gen­ci­ju
pro­ble­ma i va­žnost pre­fe­ren­ci­ja po­je­di­na­ca ko­ji su u pi­ta­nju.
To što je ne­ko dru­ge na­ci­je ili što go­vo­ri ra­zli­čit je­zik ne mo­ra
da zna­či ni­šta sve do tre­nut­ka ka­da to po­sta­ne ključ­ni mo­tiv za
pra­vlje­nje sop­stve­ne dr­ža­ve.
Mil je bio ve­o­ma ose­t ljiv za su­bjek­tiv­nu vo­lju i pre­fe­ren­ce
po­je­di­na­ca. On, me­đu­tim, ni­je bio si­gu­ran ka­ko bi se „ose­ća­nje
na­ci­o­nal­no­sti“ tre­ba­lo da pro­tu­ma­či. Pre­ma ono­me što ka­že u
pret­hod­nom na­vo­du, sle­di­lo bi da po­je­din­ci is­te na­ci­je ili gru­pe
te­že da me­đu­sob­no sa­ra­đu­ju zbog to­ga što lak­še us­po­sta­vlja­ju
me­đu­sob­no po­ve­re­nje, lak­še i jed­no­stav­ni­je ko­mu­ni­ci­ra­ju usled
to­ga što go­vo­re is­ti je­zik i de­le is­te na­vi­ke, obi­ča­je, itd. Eko­no­
mi­sti bi re­k li da ima­ju ni­že trans­a k­ci­o­ne tro­ško­ve, ne­go što bi
ih ima­li sa dru­gi­ma. Na­rav­no, od kon­ti­gen­ci­je isto­ri­je za­v i­si
ka­ko će se us­po­sta­vi­ti te gru­pe.
Što se ti­če oprav­da­nja ve­za­nog za pi­ta­nje, za­što je do­bro
ima­ti sop­stve­nu vla­du, kod Mi­la su osta­la otvo­re­na naj­ma­nje
dva ra­zli­či­ta pu­ta. Pre­ma pr ­vom, na­ci­o­nal­no je­d in­stvo pod
ne­za­v i­snom vla­dom je ne­što što je kao ma­ni­fe­sta­ci­ja slo­bo­de
udru­ži­va­nja do­bro po se­bi. „Ta­mo gde ose­ća­nje na­ci­o­nal­no­sti

Primenjena etika.indd 151 11/9/2016 6:04:17 PM

 152 Primenjena etika

po­sto­ji u bi­lo kom in­ten­zi­te­tu, po­sto­ji i pri­ma fa­cie za­htev za

uje­di­nja­va­nje čla­no­va te na­ci­je pod is­tom vla­dom, ko­ja bi po
se­bi bi­la ne­za­vi­sna. Ovim se u osno­vi ho­će da ka­že da je pi­ta­nje
vla­de pi­ta­nje na ko­je tre­ba da od­go­vo­re oni ko­ji­ma ona vla­da“.11
Ka­sni­je ću se vra­ti­ti na ono što je ov­de re­če­no.
Dru­go, Mil sma­t ra i da je sa­mo­o­pre­de­le­nje nu­ž an uslov
fer pred­stav­nič­ke vla­de, i to usled naj­ma­nje tri ra­zlo­ga, ko­je
mo­že­mo shva­ti­ti i kao tri em­pi­rij­ske pret­po­stav­ke. Pr ­vo, bez
ose­ća­nja bli­sko­sti jed­nih pre­ma dru­gi­ma lju­di ne mo­gu da po­
dr­že je­din­stve­no jav­no mi­šlje­nje ni o jed­noj stva­ri, ko­je je neop­
hodno da bi pred­stav­nič­ka vlast mo­gla da funk­ci­o­ni­še. Dru­go,
me­đu­sob­na sim­pa­ti­ja voj­ske i na­ro­da je od su­štin­skog zna­ča­ja
za spre­ča­va­nje uzur­pa­ci­je vla­sti od stra­ne ne­kog mo­gu­ćeg dik­
ta­to­ra. Tre­će, po­li­tič­k i li­de­ri ko­je ni­šta ne uje­di­nju­je ima­ju po­
dr­šku ra­zli­či­tih, me­đu­sob­no su­prot­sta­vlje­nih de­lo­va na­ro­da,
a sa ti­me se u po­li­ti­ci ma ­lo to­ga mo­že po­če­ti. Ova shva­ta­nja,
na­rav­no, ima­ju ra­zli­čit ste­pen pri­hva­tlji­vo­sti. Nji­ho­va osnov­na
po­en­ta je, me­đu­tim, da u si­tu­a­ci­ji u ko­joj me­đu na­ro­dom ne bi
po­sto­ja­le ni­ka­k ve ve­ze ne bi bi­lo ni za­jed­nič­kog in­te­re­sa, pa bi
se po­li­ti­ka sve­la na ze­ro-sum-ga­me, u ko­joj bi se sva­k i deo na­
dao da će pre­ko an­ta­go­ni­stič­ke ne­ko­o­pe­ra­t iv­no­sti pro­fi­t i­ra­t i
na ra­čun osta­lih.
Svo­ju ana­li­zu Mil za ­k lju­ču­je sle­de­ćim tvrd­nja­ma: „Ra­d i
pret­hod­nih uslo­va, ge­ne­ral­no je nu­žan uslov slo­bod­nih usta­
no­va, da gra­ni­ce vla­sti tre­ba da ko­in­ci­di­ra­ju sa gra­ni­ca­ma na­
ci­ja. Ne­ko­li­ko ra­zlo­ga je od­go­vor­no za su­kob u prak­si sa ovim
ge­ne­ral­nim na­če­lom. Nje­go­v u pri­me­nu na pr­vom me­stu spre­
ča­va­ju ne­ke geo­graf­ske pre­pre­ke. Po­sto­je čak i de­lo­v i Evro­pe
u ko­ji­ma su lo­kal­ne na­ci­je ta­ko lo­kal­no po­me­ša­ne, da ni­je iz­
vo­di­vo da bu­du pod ra­zli­či­tim vla­sti­ma. Po­pu­la­ci­ja Ma­đar­ske
je sa­sta­vlje­na od Ma­đa­ra, Slo­va­ka, Hr­va­ta, Sr­ba, Ru­mu­na, a u
ne­k im de­lo­v i­ma i Ne­ma­ca, i ona je ta­ko po­me­ša­na da ne­ma
go­vo­ra o lo­kal­nom odva­ja­nju; za njih ne­ma dru­gog pu­ta ne­go

11 J. S. Mill 1977, s. 547.

Primenjena etika.indd 152 11/9/2016 6:04:17 PM

 Otcepljenje: šta odlučuje? 153

da se po­na­ša­ju u skla­du sa nu­žno­šću, da se me­đu­sob­no iz­mi­

re i ži­ve sku­pa uz jed­na­kost u pra­vi­ma i pred za­ko­nom“.12 Ono
što Mil oči­to ni­je mo­gao ni da sa­nja da­nas je re­al­nost već jed­no
du­že vre­me. Ume­sto da ži­ve pod – ka­ko bi on re­kao – stra­nim
vla­da­ma, sve na­ci­je ko­je je on po­mi­njao da­nas ima­ju svo­je na­
ci­o­nal­ne dr­ža­ve.
Šta mo­ž e da se ka­ž e o Mi­lo­v im ar­g u­men­t i­ma? Je­dan od
uti­sa­ka je sva­ka­ko nji­ho­va ne­ho­mo­ge­nost. Ne­k i ar­gu­men­ti su
vi­še ap­strakt­ni, a ne­k i vi­še em­pi­rij­ski. Čak je i kru­ci­jal­ni ra­
zlog ko­ji on na­vo­di iz­nu­tra ne­ho­mo­gen. Ako je „na­ci­o­nal­no je­
din­stvo pod ne­za­vi­snom vla­dom ... do­bro po se­bi“, on­da bi to
bi­lo do­volj­no kao oprav­da­nje, i ne bi se bi­lo po­treb­no po­zi­va­ti
na slo­bo­du udru­ži­va­nja, ko­ja uka­zu­je na je­dan dru­gi, in­stru­
men­tal­ni put oprav­da­nja. Jed­no od njih je su­v i­šno, bi­lo da je
to in­trin­sič­no ili in­stru­men­tal­no oprav­da­nje. Re­ci­mo, mo­že se
re­ći da je na­ci­o­nal­no je­din­stvo do­bro za­to što pred­sta­vlja iz­raz
slo­bo­de udru­ži­va­nja, ali on­da se vi­še ne ra­di o do­bru po se­bi.
Sre­di­šnja tač­ka Mi­lo­vog raz­mi­šlja­nja je, me­đu­tim, adre­si­ra­
na na pra­vo na sa­mo­o­pre­de­le­nje. Ako po­je­din­ci i gru­pe ima­ju
pra­vo da oda­be­ru vla­du po svom na­ho­đe­nju, ka­ko to Mil ka­
že, a ovo je ši­ro­ko pri­zna­to i to ne sa­mo me­đu li­be­ral­nim de­
mo­k ra­ta­ma, on­da oni is­to ta ­ko ima­ju pra­vo da iza­be­ru ta ­k vu
vla­du ko­ja bi bi­la ne­za­vi­sna u od­no­su na pret­hod­nu, ka­da je u
pi­ta­nju odre­đe­na te­ri­to­ri­ja.
Na­ve­sti Mi­lo­vo raz­mi­šlja­nje o pra­v u na udru­ži­va­nje opet
ni­je do­volj­no spe­ci­fič­no da bi se od­mah mo­gla vi­de­ti pu­ta­nja
ka pra­v u na sa­mo­o­pre­de­le­nje. Ti­me što se ka­že da je pra­vo na
sa­mo­o­pre­de­le­nje sa­dr­ža­no u pra­v u na slo­bod­no udru­ži­va­nje,
je­ste sa­mo oblik u ko­me se to pra­vo re­a ­li­zu­je. Ovaj na­čin ba­
vlje­nja pro­ble­mom ne ka­že ni­šta o sa­dr­žaj­nom ra­zlo­gu, tj. za­što
je to ta­ko ka­ko se ka­že da je­ste.
Ako že­li­mo da vi­di­mo ra­ci­o­na­le sa­mo­o­pre­de­le­nja, on­da je
po­treb­no iz­ve­sno do­dat­no tu­ma­če­nje. Ako se ka­že da po­je­din­ci

12 J. S. Mill 1977, s. 548-9.

Primenjena etika.indd 153 11/9/2016 6:04:18 PM

 154 Primenjena etika

ima­ju pra­vo da sa­mi oda­be­ru vla­du, na is­ti na­čin na ko­ji po­je­

din­ci ima­ju pra­vo da o stva­ri­ma ko­je ih se ti­ču sa­mi odlu­ču­ju,
ta­da iz­gle­da da je au­to­no­mi­ja po­sled­nje po­la­zi­šte pra­va na sa­
mo­o­pre­de­le­nje.13 To zna­či, ia­ko se di­rekt­no ne vi­di u ko­nač­nom
ko­ra­ku d) na­ve­de­nom do­le, au­to­no­mi­ja je na ne­k i na­čin sa­dr­
ža­na već u ko­ra­ku a). Ako se ovo ima u vi­du, on­da se pra­vo na
sa­mo­o­dre­đe­nje mo­že re­kon­stru­i­sa­ti kao što sle­di:
a) Po­je­din­ci ima­ju pra­vo da bu­du ne­za­v i­sni od dru­gih po­je­
di­na­ca i nji­ho­ve vo­lje.
b) Ne­za­vi­sni po­je­din­ci ima­ju pra­vo da pri­pa­da­ju po­li­tič­k im i
dru­gim or­ga­ni­za­ci­ja­ma u skla­du sa sop­stve­nim pre­fe­ren­
ci­ja­ma i iz­bo­rom.
c) Pra­vo da se osni­va ili bi­ra po­li­tič­ka or­ga­ni­za­ci­ja uklju­ču­je
pra­vo da se bi­ra sop­stve­na vla­da.
d) Pra­vo da se bi­ra vla­da uklju­ču­je pra­vo da se bi­ra i ta­kva vla­
da ko­ja bi bi­la ne­za­vi­sna od po­sto­je­će ili pret­hod­ne, a ko­ja
se od­no­si na ne­ku ši­ru te­ri­to­ri­ju, na­ci­ju ili gru­pu.
e) Ot­ce­plje­nje zna­či iz­bor vla­de i osta­le ma­ni­fe­sta­ci­je su­ve­re­
no­sti na ne­koj po­li­tič­k i no­vo­de­fi­ni­sa­noj te­ri­to­ri­ji.
Pre­ma ovoj re­kon­struk­ci­ji bi sle­di­lo, da po­se­do­va­nje sop­
stve­ne vla­de ni­je do­bro po se­bi. Sop­stve­na vla­da pred­sta­vlja
„do­bro“ usled to­ga što pru­ža mo­guć­nost da ve­ći­na, na ko­ju se
ona od­no­si, iz­ra­zi svo­je pre­fe­ren­ci­je, is­po­lji au­to­no­mi­ju ili da
stek­ne odre­đen pro­stor za ak­ci­ju.
Pri is­po­lja­va­nju pra­va na sa­mo­o­pre­de­le­nje, gru­pa ili na­
ci­ja će do­seg­nu­t i tač­k u po­čev od ko­je ona mo­ra da po­stu­pa
po svo­me. Ne­za­vi­snost ko­ja re­zul­ti­ra iz sa­mo­o­pre­de­le­nja oči­to
ni­je do­bro po se­bi, već ne­ko in­stru­men­tal­no do­bro, po­što se
ono vred­nu­je pre­ma to­me ka­ko slu­ži po­je­di­nač­nom i grup­nom
bla­go­sta­nju, sve­jed­no šta bi sve pod tim mo­g lo da se pod­ra­
zu­me­va. Se­ce­si­o­ni­stič­k i li­de­ri u osno­v i ne bi bi­li ni­šta dru­go

13 Ka­ko ka­že Ber­lin (1991, s. 251), „... ni­jed­na ma­nji­na ko­ja je sa­ču­va­la sop­
stve­nu kul­tur­nu tra­di­ci­ju ... ne mo­že za­u­vek da pod­no­si da će traj­no osta­ti
ma­nji­na, ko­jom vla­da ve­ći­na ko­ja ima ra­zli­či­te na­v i­ke“.

Primenjena etika.indd 154 11/9/2016 6:04:18 PM

 Otcepljenje: šta odlučuje? 155

nego po­je­din­ci ko­je po­li­ti­ka za­ni­ma sa­mo to­li­ko ko­li­ko se ra­di

o nji­ho­vim me­sti­ma na ko­ja bi bi­li iza­bra­ni, dok bi ih nji­ho­ve
pri­sta­li­ce (po­pu­la­ci­ja bi­ra­ča) sle­di­li ne usled ne­ke ap­strakt­ne
op­či­nje­no­sti sa­mo­stal­no­šću, ne­go zbog to­ga što sma­t ra­ju da
ona po­go­du­je nji­ho­v im in­te­re­si­ma (ona­ko ka­ko ih oni vi­de i
tu­ma­če), ka­ko krat­ko­roč­nim ta­ko i du­go­roč­nim.

4. Za­vr­šne be­le­ške

Da li je pra­vo na sa­mo­o­dre­đe­nje is­k lju­či­vo re­zer­vi­sa­no za

ve­će gru­pe ili se ono od­no­si i na ma­nje gru­pe, gra­do­ve, pa čak
re­ci­mo i ne­ko­li­ci­nu far­me­ra? U slu­ča­ju po­je­di­na­ca i ma­lih gru­
pa, uko­li­ko pro­pad­nu po­ku­ša­ji da se za pro­ble­me na­đe kom­
pro­mi­sno re­še­nje, iz­laz bi pre tre­ba­lo tra­ži­ti u emi­gra­ci­ji, a ne
se­ce­si­ji. Ot­ce­plje­nje da­nas ni­je pre­te­žno pi­ta­nje na­če­la, već do­
volj­nog kvan­tu­ma mo­ći da se ono na kre­di­bi­lan na­čin po­sta­vi.
Po­je­din­ci i ma­le gru­pe obič­no ne­ma­ju tu fak­tič­ku moć i za­to
ne­ma efek­ta tra­ži­ti pra­vo na sa­mo­o­pre­de­le­nje ako su sim­bo­lič­
ni broj sta­nov­ni­ka ili te­ri­to­ri­ja na ko­ju se nji­hov za­htev od­no­si.
U skla­du s tim, so­li­ter ili uli­ca na Men­het­nu u Nju­jor­ku ima­ju
ma­lo osno­va da tra­že ne­za­vi­snost, ia­ko po broj­no­sti mo­gu da­
le­ko da nad­ma­še ne­ke ma­le ze­mlje sa oskud­nom po­pu­la­ci­jom.
Me­đu­sob­no kon­ku­rent­ski za­hte­vi za kon­tro­lom odre­đe­ne
te­ri­to­ri­je se su­o­ča­va­ju sa slič­nim pro­ble­mom ko­ji iskr­sa­va kod
Lo­ka u ve­zi ogra­ni­če­no­sti do­stup­ne ze­mlje, sa­mo što kod te­ri­
to­ri­jal­nog spo­ra ne­ma na­či­na da se on re­ši pre­ko ce­ne, kao što
to mo­že bi­ti kod pre­no­sa vla­sni­štva nad ze­mljom.
Li­be­ral­na dr­ža­va ko­ju na­pa­da vi­rus ot­ce­plje­nja se su­o­ča­va
sa pa­ra­dok­som, da ne mo­že šti­ti­ti svoj in­te­gri­tet si­lom i osta­ti
li­be­ral­na. Ako bi do­pu­sti­la se­ce­si­o­ni­sti­ma da ne­sme­ta­no ra­de
svoj po­sao, on­da bi se ubr­zo su­o­či­la sa gu­bit­kom de­la te­ri­to­ri­
je i dru­gim tro­ško­vi­ma, ko­ji la­ko mo­gu da je osa­ka­te i do­ve­du
do zna­čaj­nog pa­da in­di­vi­du­al­nog i dru­štve­nog bla­go­sta­nja. Sve
što li­be­ral­na dr­ža­va mo­že da ura­di je da upo­tre­bi dru­ge mere

Primenjena etika.indd 155 11/9/2016 6:04:18 PM

 156 Primenjena etika

pro­t iv se­ce­si­o­ni­sta, kao što su re­for­me i da­va­nje po­god­no­sti

de­lu ugro­že­nom se­ce­si­jom, sla­blje­nje ili ja­ča­nje eko­nom­skih,
po­li­tič­k ih i so­ci­jal­nih ve­za sa tom te­ri­to­ri­jom (za­v i­sno od si­
tu­a­ci­je), kao i ko­ri­šće­nje obra­zo­va­nja i pro­pa­gan­de. Li­be­ral­ne
vla­sti se je­di­no mo­g u na­da­ti da će ta sred­stva bi­ti uspe­šna ili
da će se se­ce­si­o­ni­sti pre­do­mi­sli­ti iz ne­kog dru­gog ra­zlo­ga, kao
što su da bi nji­ho­va po­ten­ci­jal­na dr­ža­va bi­la ve­o­ma ma­la, lo­še
lo­ci­ra­na, si­ro­ma­šna u eko­nom­skom i po­pu­la­ci­o­nom smi­slu, itd.
Na­da ­lje, ako bi no­vo­stvo­re­na dr­ža­va stal­no bi­la u sen­ci i gra­
vi­ta­ci­o­noj zo­ni dru­ge dr­ža­ve, bi­lo one od ko­je se ot­ce­plju­je ili
ne­ke su­sed­ne, to bi ta­ko­đe mo­gao bi­ti ra­zlog za se­ce­si­o­ni­ste da
po­tra­že dru­ga sred­stva za re­še­nje svo­jih pro­ble­ma.
Ia­ko is­ku­stvo po­ka­zu­je da mno­go­na­ci­o­nal­ne dr­ža­ve ne funk­
ci­o­ni­šu do­bro ka­da na­ci­je ili na­ci­o­nal­ne gru­pe ni­su di­sper­zi­ra­
ne po či­ta­voj te­ri­to­ri­ji već lo­ci­ra­ne na nje­nim tač­no odre­đe­nim
de­lo­vi­ma,14 pri­li­ka da se pro­na­đe kom­pro­mi­sno re­še­nje u slu­ča­
ju ka­da ne­k i deo že­li da se ot­ce­pi je ve­ća ako se ra­di o tr­ži­šnoj
de­mo­k ra­ti­ji, sa va­lja­nom za­šti­tom ma­njin­skih pra­va i va­lja­nim
obra­zov­nim si­ste­mom, itd. – reč­ju o nor­mal­nom okru­že­nju, ne­
go ako to ni­je slu­čaj. Tu se ne ra­di sa­mo o to­me da je ta­k va dr­
ža­va u sta­nju da vo­di ra­zum­nu po­li­ti­ku, po­štu­je ljud­ska pra­va i
re­gi­o­nal­nu ili fe­de­ral­nu au­to­no­mi­ju u jed­nom okru­že­nju ko­je ne
bi bi­lo ne­pri­ja­telj­sko pre­ma ma­nji­na­ma, ne­go i o to­me da po­li­ti­
ka u ta­kvim ze­mlja­ma po­či­va na kom­pro­mi­si­ma. De­mo­k rat­ski
kom­pro­mi­si ko­ji vla­da­ju unu­tar po­je­di­nih na­ci­o­nal­nih ili kul­
tur­nih gru­pa bi se on­da sa­mo pre­no­si­li pre­ma va­ni, tj. pre­ma
dru­gim gru­pa­ma. Lord Ek­ton je ve­ro­vat­no ci­ljao na ove stva­ri u
nje­go­voj kla­sič­noj kri­ti­ci na­ci­o­na­li­zma, za­la­žu­ći se za vi­še-na­ci­
o­nal­nu, li­be­ral­nu dr­ža­v u u ko­joj ni­jed­na na­ci­ja ili gru­pa ne do­
mi­ni­ra nad dru­gi­ma. Ta­mo gde, su­prot­no ovo­me, po­sto­ji gru­pa
ko­ja do­mi­ni­ra, Lord Ek­ton se bo­jao da bi ona mo­gla po­ti­ski­va­ti

14 Pri­me­r i ove vr­ste su Au­stro-Ugar­ska mo­nar­h i­ja, se­ce­si­ja Nor ­ve­ške od

Šved­ske, Islan­da od Dan­ske, Pa­k i­sta­na od In­di­je. Ban­gla­de­ša od Pa­k i­sta­na,
se­ce­si­je od biv­ših SSSR i Ju­go­sla­v i­je, ras­pad Tan­za­ni­je, Ki­pra, Če­ho­slo­vač­
ke, Eti­o­pi­je, itd.

Primenjena etika.indd 156 11/9/2016 6:04:18 PM

 Otcepljenje: šta odlučuje? 157

i ko­nač­no is­ti­snu­ti ma­njin­ske gru­pe.15 Ako bi se to de­si­lo, on­da

ne bi bi­lo ni­ko­ga da bu­de ri­val ili da pru­ža ot­por do­mi­nant­noj
kul­tu­ri. Ima­ju­ći u vi­du kom­pe­ti­tiv­ne po­god­no­sti naj­ve­će gru­pe
s ra­zlo­gom se mo­že pi­ta­ti, ni­su li prak­tič­ne po­sle­di­ce raz­mi­šlja­
nja Lor­da Ek­to­na vr­lo slič­ne oni­ma Džo­na Stju­ar­ta Mi­la, ko­ji
se u ovoj de­ba­ti sma­tra za za­stup­ni­ka li­be­ral­nog na­ci­o­na­li­zma.
Pri­me­ri po­put Kvi­be­ka u Ka­na­di, Ba­ska u Špa­ni­ji, Kor­zi­ke
u Fran­cu­skoj, Škot­ske i Se­ver­ne Ir­ske u Bri­ta­ni­ji po­ka­zu­ju, da
po­ten­ci­jal za ot­ce­plje­nje ili sa­mo ot­ce­plje­nje ni­su po­ja­ve svoj­
stve­ne sa­mo ne­ra­zvi­je­nim ze­mlja­ma tre­ćeg sve­ta. Oni ta ­ko­đe
po­ka­zu­ju, da za­kon­ska i fak­tič­ka za­šti­ta pra­va ma­nji­na, ume­
re­ne i ra­zum­ne po­li­ti­ke, bla­go­sta­nje i va­ljan obra­zov­ni si­stem
ni­su sa­mi po se­bi do­volj­ni da po­slu­že kao pre­ven­ci­ja od sna­
žnih se­ce­si­o­ni­stič­kih po­kre­ta i ot­ce­plje­nja. Dru­gim re­či­ma, čak
i unu­tar vr­lo pri­stoj­nog li­be­ral­nog po­li­tič­kog re­ži­ma i tr­ži­šne
pri­vre­de mo­gu po­sto­ja­ti ra­zlo­zi ko­ji ne­ku ma­njin­sku gru­pu po­
kre­ću u prav­cu tra­ga­nja za sop­stve­nom sa­mo­stal­no­šću. Da­nas
su to naj­če­šće na­ci­o­nal­ni, eko­nom­ski, re­li­g i­o­zni ili kul­tur­ni
ra­zlo­zi. Su­tra to mo­že bi­ti že­lja da se ofor­mi dr­ža­va ko­ja će bi­ti
vi­še bla­go­na­k lo­na pre­ma pre­du­zet­ni­štvu, ko­ja će do­pu­sti­ti da
se štam­pa pri­vat­ni no­vac ka­ko bi se iz­be­glo stal­no obez­vre­đi­va­
nje da­na­šnjih kon­fe­ti-mo­ne­ta ili ne­što tre­će. Ge­ne­ral­no se mo­že
re­ći, da će li­be­ral­ne ze­mlje lak­še pre­bro­di­ti pi­ta­nje ot­ce­plje­nja,
pr­ven­stve­no za­hva­lju­ju­ći uho­da­nim me­ha­ni­zmi­ma kom­pro­mi­
sa, funk­ci­o­ni­sa­nju usta­no­va i po­li­tič­koj zre­lo­sti. U ne­do­stat­ku
tih me­ha­ni­za­ma i tra­di­ci­je, a to su pri­li­ke u ze­mlja­ma tre­ćeg
sve­ta, ot­ce­plje­nje te­ži da bu­de jed­no­stra­no, a to zna­či na­sil­no,
či­me ve­o­ma ras­te ri­zik da do­bi­je bru­tal­ne obli­ke, no­se­ći so­bom
vi­ši ste­pen ri­zi­ka od ši­ro­k ih i du­go­traj­nih oru­ža­nih su­ko­ba.
Is­hod ne­kog se­ce­si­o­ni­stič­kog po­k re­ta da­nas u ve­li­koj me­ri
za­v i­si i od nje­go­ve unu­tra­šnje sna­ge i me­đu­na­rod­ne po­dr­ške
ko­ju do­bi­je. Me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca i po­red sve re­strik­tiv­no­sti
re­gu­la­ti­ve ve­za­ne za ot­ce­plje­nje, sklo­na je da po­dr­ži se­ce­si­je od

15 Up. nje­gov čla­nak Na­ti­o­na­lism u Ac­ton 1907.

Primenjena etika.indd 157 11/9/2016 6:04:18 PM

 158 Primenjena etika

onih ze­ma­lja za ko­je se sma­tra da ima­ju lo­še ili sum­nji­ve re­ži­

me, kao i od onih za ko­je se ve­ru­je da bi mo­gle da pred­sta­vlja­ju
opa­snost za dru­ge ze­m lje i me­đu­na­rod­ni po­re­dak. U pr ­vom
slu­ča­ju se ot­ce­plje­nje po­sma­tra kao da­va­nje pri­li­ke even­tu­al­no
li­be­ral­noj ma­nji­ni u od­no­su na ili­be­ral­nu ve­ći­nu. U dru­gom
slu­ča­ju se se­ce­si­ja po­sma­tra kao sma­nje­nje te­ri­to­ri­je ko­ju ne­k i
sum­njiv re­žim kon­tro­li­še i kao pri­li­ka da se po­dr­škom se­ce­si­ji
za­do­bi­je pro­stor u ne­po­sred­noj bli­zi­ni ta­k ve ze­mlje, što je ko­
ri­sno ka­ko za stra­te­ška po­ga­đa­nja ta­ko i za slu­čaj su­ko­ba. Ta­ko
je npr. Ame­ri­ka po­be­dom u „hlad­nom ra­tu“ pro­tiv SSSR bi­la
u sta­nju da uti­če ne sa­mo na po­li­tič­k i ras­pad po­be­đe­nog blo­ka
na po­je­di­ne dr­ža­ve, ne­go i po­je­di­nih dr­ža­va biv­šeg ko­mu­ni­stič­
kog sve­ta (SSSR, Ju­go­sla­vi­ja). Za ra­zli­ku od se­ce­si­ja od SSSR i
Ju­go­sla­v i­je, ras­pad Če­ho­slo­vač­ke na Če­šku i Slo­vač­ku ne sa­
mo da ni­je na­i­šao ni na ka­k vu en­tu­zi­ja­stič­ku po­dr­šku u SAD i
uop­šte na Za­pa­du, jer su se ve­ćin­ski Če­si već bi­li pro­fi­li­sa­li kao
naj­i­zgled­ni­ja tr­ži­šna de­mo­k ra­ti­ja od svih biv­ših so­ci­ja­li­stič­k ih
ze­ma­lja, ne­go je Slo­vač­ka bi­la ti­ho pre­ko­re­va­na jer se sma­tra­lo
da se na odva­ja­nje od Če­ške odlu­ču­je da bi iz­be­gla br­ze tr­ži­šne
re­for­me i usled po­ve­ća­ne na­ci­o­na­li­stič­ke tem­pe­ra­tu­re.
Bla­go­na­k lo­no dr­ža­nje re­le­vant­nih ze­ma­lja pre­ma se­ce­si­ji
stva­ra ri­zik od na­glog uve­ća­nja bro­ja dr­ža­va, ko­ji je Ge­ne­ral­ni
se­k re­tar UN sa­žeo na sle­de­ći na­čin: „No­va opa­snost ko­ja će se
po­ja­vi­ti u sve­tu u na­red­nih de­set go­di­na je sve ve­ća frag­men­
ta­ci­ja. Ume­sto 100 ili 200 ze­ma­lja, na kra­ju ovog ve­ka mo­gli
bi­smo ima­ti 400, i ne­će­mo mo­ći da se ba­v i­mo pi­ta­njem eko­
nom­skog ra­z vo­ja, da spo­ro­ve o gra­ni­ca­ma i ne po­mi­njem“.16
Ot­ce­plje­nje je po­seb­no opa­snost ta­mo gde se­ce­si­o­n i­sti pre­
ko jed­no­stra­nog ras­k i­da igra­ju ne-ko­o­pe­ra­tiv­ne igre (re­ci­mo,
dvoboj)17 ili gde se slu­že ne-ko­o­pe­ra­tiv­nim stra­te­gi­ja­ma dru­gih

16 Bo­u­tros Bo­u­tros Gha­li, pre­ma The Ti­me­su, od 21. sep­tem­bra 1992.

17 Da je se­ce­si­ja če­sto upra­vo ta­k va igra, le­po je ilu­stro­vao Džon Džejms
(John Ja­mes), ofi­cir War De­part­ment na stra­ni Kon­fe­de­ra­ci­je u Ame­rič­kom
gra­đan­skom ra­tu, re­k av­ši: „Na­ši lju­d i mo­ra­ju da po­be­de u bor­bi, ili gu­be
vla­sni­štvo, ze­m lju, slo­bo­du, sve... Na dru­goj stra­ni, ako bi ne­pri­ja­te­lj dao

Primenjena etika.indd 158 11/9/2016 6:04:18 PM

 Otcepljenje: šta odlučuje? 159

iga­ra (npr. di­le­ma za­tvo­re­ni­ka).18 To po­ve­ća­va ri­zik rat­nog raz­

re­še­nja su­ko­ba, ma­da ga ne či­ni nu­žnim.
Ta­mo gde bi ot­ce­plje­nje sna­žno po­go­d i­lo in­te­re­se dru­ge
stra­ne, hi­ste­ri­ja u nje­go­vom pri­zna­va­nju sva­ka­ko ni­je od po­
seb­ne ko­ri­sti. Po­seb­no je u si­tu­a­ci­ja­ma ot­ce­plje­nja ko­ji znat­no
po­ve­ća­va­ju ri­zik me­đu­na­rod­nih su­ko­ba ra­zum­no po­ve­ća­ti ce­nu
iz­la­ska iz ne­ke dr­ža­ve i tro­ško­ve pri­zna­va­nja. Da­va­njem pri­zna­
nja no­vo­na­sta­ju­ćim dr­ža­va­ma me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca iz ru­ku
gu­bi adut ko­ji ni­je sve­mo­ćan, ali ko­ji bi mo­gla da upo­tre­bi ka­ko
bi od tih dr­ža­va iz­vu­k la bar ne­ke kon­ce­si­je. Sa br­zim i bez­u­slov­
nim pri­zna­va­njem dr­ža­va ko­je na­sta­ju me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca
na se­be pre­u­zi­ma deo od­go­vor­no­sti za po­sle­di­ce tih aka­ta, što u
kraj­njoj li­ni­ji mo­že da vo­di gra­đan­skom ra­tu i ši­rim me­đu­na­
rod­nim su­ko­bi­ma pre­ko svr­sta­va­nja dru­gih ze­ma­lja uz ra­zli­či­te
su­ko­blje­ne stra­ne. Ovo se, na­rav­no, ne ti­če na­če­la sa­mo­o­pre­de­
le­nja, za ko­je se du­go­roč­no mo­ra na­ći na­čin da se uva­ži, jer ako
to ne bi bio slu­čaj on­da ne bi bi­lo iz­gle­da za va­lja­no re­gu­li­sa­nje
spo­ro­va, po­što je je­di­no što bi pre­o­sta­lo bi­la Re­al­po­li­tik.
Po­di­žu­ći ili sni­ža­va­ju­ći iz­la­zne tro­ško­ve ve­li­ke si­le po­ku­
ša­va­ju da in­stru­men­ta­li­zu­ju si­tu­a­ci­je su­ko­ba ko­je na­sta­ju iz ot­
ce­plje­nja. U ta­k vim pri­li­ka­ma na sna­zi če­sto gu­be bar za ne­ko
vre­me i ele­men­tar­na na­če­la me­đu­na­rod­nih od­no­sa, ko­ja ina­če
ni­su spor­na u nor­mal­nim okol­no­sti­ma. Je­di­ni iz­laz iz če­sto vr­lo
dra­stič­nih ma­ne­va­ra ve­li­k ih si­la u ma­ni­ri­ma re­al­po­li­ti­ke bi se
sa­sto­jao u po­vrat­ku ba­lan­si­ra­nja in­te­re­sa su­ko­blje­nih stra­na u
prav­cu du­go­roč­nog, zna­či na­čel­nog re­ša­va­nja spo­ro­va.

ustup­ke, on bi mo­gao da se po­v u­če u svo­ju ze­mlju i da po­se­du­je sve ono što
je imao pre ne­go što je rat po­čeo.“
18 Te­o­ri­ja igre i te­o­ri­ja odlu­či­va ­nja su sa ­mo de­li­mič­no in­struk­t iv ­ni za tu­
ma­če­nje se­ce­si­je, po­što se ova igra od­v i­ja u mno­go ra­zli­či­tih ko­ra­ka u ko­ji­
ma mo­g u da se ko­ri­ste ele­men­ti ra­zli­či­tih stra­te­gi­ja. Ta­ko­đe, sva­ko tu igru
igra naj­v i­še jed­nom, a te­o­r i­ja igre se uglav ­nom ba­v i slu­č a­je­v i­ma gde ima
mno­go po­na­vlja­nja igre.

Primenjena etika.indd 159 11/9/2016 6:04:18 PM

 160 Primenjena etika

Li­te­ra­tu­ra

Ber­lin, I. (1991) The cro­o­ked tim­ber of hu­ma­ni­t y, N.York:

Knopf.
Bre­ton, A. (1984) An Ana­lysis of Con­sti­tu­ti­o­nal Chan­ge: Ca­na­
da, Pu­blic Cho­i­ce, 44, s. 251-272.
Bren­nan, G. & Buc­ha­nan, J.M. (1980) The po­wer to tax, Cam­
brid­ge: Cam­brid­ge UP.
Buc­ha­nan, A. (1991) To­ward a The­o­ry of Se­ces­si­on, Et­hics, god.
101, s. 322-342.
Buc­ha­nan, A. (1992) Se­ces­si­on, Bo­ul­der: We­stvi­ew Press.
Duc­ha­cek, I. D. (1966) Na­ti­ons and men. An in­tro­duc­ti­on to
in­ter­na­ti­o­nal po­li­tics, New York i dr.: Holt, Ri­ne­hart &
Win­ston.
Gell­ner, E. (1983) Na­ti­ons and na­ti­o­na­lism, N.York: Cor­nell
UP.
In­ter­na­ti­o­nal Mi­li­ta­r y Tri­bu­nal (1947-1949) Tri­al of the ma­jor
war cri­mi­nals be­fo­re the In­ter­na­ti­o­nal Mi­li­ta­ry Tri­bu­nal,
Nu­rem­berg: IMT.
Kymlic­k a, W. (1989) Li­be­ra­l ism, com­mu­ni­t y and cul­tu­re,
Oxford: Oxford UP.
Lord Ac­ton (1907) The hi­sto­r y of fre­e­dom and ot­her es­sa­ys,
Lon­don: Mac­mil­lan.
Mar­ga­lit, A. & Raz, J. (1990) Na­ti­o­nal Self-De­ter­mi­na­ti­on, The
Jo­ur­nal of Phi­lo­sop­hy, god. 87, 9, s. 439-461.
McP­her­son, J.M. (1992) The Art of Abra­ham Lin­coln, The New
York Re­vi­ew of Bo­oks, 16. jul.
Mill, J.S. (1977) Con­si­de­ra­ti­ons on re­pre­sen­ta­ti­ve go­vern­ment
(1861), u: J. S. Mill Col­lec­ted Works of John Stu­art Mill,
tom 19, To­ron­to: Uni­ver­si­ty of To­ron­to Press, Lon­don: Ro­
u­tled­ge & Ke­gan Pa­ul.
Mil­ler, D. (1993) In De­fen­ce of Na­ti­o­na­li­ty, Jo­ur­nal of Ap­pli­ed
Phi­lo­sop­hy, god.10, 1, s. 3-16.

Primenjena etika.indd 160 11/9/2016 6:04:18 PM

 Otcepljenje: šta odlučuje? 161

Ni­el­sen, K. (1993) Se­ces­si­on: The Ca­se of Qu­e­bec, Jo­ur­nal of

Ap­pli­ed Phi­lo­sop­hy, god. 10, 1, s. 29-43.
Pro­ko­pi­je­vić, M. Ot­ce­plje­nje, Vre­me, god.1, br. 36, 1. jul 1991,
s. 18-19.
Pro­ko­pi­je­vić, M. Spre­ča­va­nje ot­ce­plje­nja, Vre­me, god. 1, br. 37,
8. jul 1991, s. 34-5.
Pro­ko­pi­je­vić, M. (1995) Se­ces­si­on: What Mat­ters?, u: Tro­per, M./
Karls­son, M. (Eds) Law, ju­sti­ce, and the sta­te, Stutt­gart: F.
Ste­i­ner Pu­blis­hers, s. 121-132.
Yo­ung, R.A. (1992) The Po­li­ti­cal Eco­no­my of Se­ces­si­on: the Ca­se
of Qu­e­bec, Uni­ver­si­ty of We­stern On­ta­rio: Ru­ko­pis, s. 1-27.

Primenjena etika.indd 161 11/9/2016 6:04:18 PM

Primenjena etika.indd 162 11/9/2016 6:04:18 PM
 HU­MA­NI­TAR­NA IN­TER­VEN­CI­JA

Je­dan broj knji­ga i dru­gih pu­bli­ka­ci­ja su­ge­ri­še da je ge­no­

cid kul­mi­ni­rao u XX ve­ku.1 Ne­k i au­to­ri čak mi­sle da je na­stao
ili iz­mi­šljen u tom ve­ku. Ovi uti­sci ne od­go­va­ra­ju či­nje­ni­ca­ma.
Is­tre­blji­va­nje stra­nih po­pu­la­ci­ja, uklju­ču­ju­ći ge­no­cid, mo­žda
se če­šće do­ga­đ a­lo u sva­kom dru­gom ve­k u ne­go u XX. Ono
što ra­zli­ku­je XX vek u od­no­su na dru­ge u po­g le­du ge­no­ci­da
i hu­ma­ni­tar­ne kri­ze je­ste ose­ća­nje o ra­stu­ćoj ne­pri­hva­t lji­vo­
sti ta­k vih prak­si. Pre elek­tron­skog do­ba bi­lo je te­ško sla­ti sli­ke
o od­v rat­nom ma­sov­nom is­tre­blji­va­nju, et­nič­kom či­šće­nju ili
ge­no­ci­du. Mo­der­ni me­di­ji su olak­ša­li odlu­ku da se te prak­se
sta­ve van za­ko­na u me­đu­na­rod­nom jav­nom pra­v u, ali je is­to­
vre­me­no ulo­ga me­di­ja po­sta­la kon­tro­ver­zna usled oči­te pri­li­ke
za ma­ni­pu­la­ci­ju. Bi­lo ka­ko bi­lo, su­prot­no pret­hod­nim ve­ko­vi­
ma, ka­da je ma­sov­no is­tre­blji­va­nje stra­nih po­pu­la­ci­ja bi­lo sa­mo
ko­la­te­ral osva­ja­nja, XX vek je stvo­rio ne­ka oru­đa i pod­sti­ca­je
da sma­nji obim ta­k vih prak­si, ako ne i da ih za­u­sta­v i. Jav­no
ne­o­do­bra­va­nje, sku­pa sa na­stan­kom ne­k ih pra­vi­la vo­đe­nja ra­
ta i sprem­no­šću ne­k ih ze­ma­lja da se ume­ša­ju u rat do­pri­ne­lo
je dra­ma­tič­nom sma­nje­nju bro­ja i obi­ma slu­ča­je­va ge­no­ci­da.

1 Ovaj rad ili nje­go­v i de­lo­v i ko­r i­šćen je za vi­še kon­fe­ren­ci­ja i pre­da­va ­nja
u Sr­bi­ji, Ne­mač­koj i Ita­li­ji to­kom 2000-2003. Rad je za­v r­šen uz po­moć po­
dr­ške fon­da­ci­je Ale­xan­der von Hum­boldt to­kom 2002-2003. Su­vi­še su broj­ne
ko­le­ge ko­ji su mi ko­men­ta­ri­ma po­mo­gli da rad do­ve­dem do ove ver­zi­je da
bih ih ov­de na­bra­jao, ali jed­no ime mo­ra da se po­me­ne. Sa Geor­gom Me­gle­
om (Georg Meg­gle) sam če­sto raz­go­va­rao o hu­ma­ni­tar­nim in­ter­ven­ci­ja­ma
to­kom vi­še go­di­na i ovi raz­go­vo­ri su bi­li od ve­li­ke po­mo­ći za pi­sa­nje ra­da.
Na­rav­no, od­go­vor­nost za tekst je is­k lju­či­vo mo­ja.

Primenjena etika.indd 163 11/9/2016 6:04:18 PM

 164 Primenjena etika

Huma­ni­tar­ne in­ter ­ven­ci­je i slič­ne ak­ci­je ve­ro­vat­no su do­pri­

ne­le tom sma­nje­nju. Ovaj po­zi­t iv­ni ra­z voj ne či­ni ne­va­žnim
pi­ta­nje even­tu­al­nih ogra­ni­če­nja hu­ma­ni­tar­ne in­ter­ven­ci­je, bi­lo
u po­gle­du ogra­ni­če­nja od­o­zgo ili od­o­zdo. Ogra­ni­če­nje od­o­zdo
pred­sta­vlja mo­gu­ća du­žnost da se in­ter­ve­ni­še ako na­sta­ne ne­ka
ve­ća hu­ma­ni­tar­na kri­za, dok bi ogra­ni­če­nje od­o­zgo bi­lo ve­za­
no za uslo­ve ko­ji se mo­ra­ju is­pu­ni­ti da bi se ne­ka hu­ma­ni­tar­na
in­ter­ven­ci­ja sma­tra­la oprav­da­nom.

1. Po­sto­ji li du­žnost da se in­ter­ve­ni­še?

Mo­že se za­mi­sli­ti vi­še ra­zli­či­tih re­a k­ci­ja na ne­ku hu­ma­ni­

tar­nu kri­zu, ko­je idu od jed­ne kraj­no­sti, ka­da ne­ma ni­ka ­k ve
in­ter­ven­ci­je, pa do dru­ge – ka­da do­đe do ši­ro­ke i ma­siv­ne voj­
ne in­ter­ven­ci­je iza ko­je do­la­zi i po­nov­no us­po­sta­vlja­nje ne­kog
pod­no­šlji­vog po­li­tič­kog po­ret­ka. Na­rav­no, te­ško je uop­šta­va­ti
i re­ći šta je od­go­va­ra­ju­ća re­a k­ci­ja na ne­ku kri­zu.
Tra­di­ci­o­nal­no mi­šlje­nje se uglav­nom kon­cen­tri­sa­lo na te­
o­ri­je „pra­ved­nog ra­ta“ i ono je od­re­ši­to bi­lo pro­tiv ono­ga što
da­nas zo­ve­mo hu­ma­ni­tar­na in­ter­ven­ci­ja. Pa­žnje vre­dan iz­u­ze­
tak od ovo­ga je Dž. S. Mil (John St. Mill, 1962). On je sma­trao
da je do­pu­šte­na in­ter ­ven­ci­ja jed­ne dr­ž a­ve pro­t iv dru­ge – da
po­mog­ne na­ro­du ne­ke ze­mlje da zba­ci stra­nu vlast. Mil je na­
sto­jao da bri­žlji­vo odvo­ji me­ša­nje u tu­đe po­slo­ve, iz­u­zev kad je
reč o stra­nom osva­ja­nju, jer bi u pro­tiv­nom to mo­glo da vo­di
stal­nim ra­to­v i­ma me­đu si­la­ma tog vre­me­na. Mi­lo­va bri­ga je
oži­ve­la to­kom Hlad­nog ra­ta, po­što su obe su­per-si­le po­ku­ša­va­
le da iz­beg­nu in­ter­ven­ci­je gde bi se mo­gle po­ja­vi­ti ve­će ne­vo­lje
i di­rek­tan su­kob me­đu nji­ma. Ali ka­da je Hlad­ni rat za­v r­šen
ame­rič­kom nad­mo­ći, svet su to­kom 1990-ih pre­pla­vi­le hu­ma­
ni­tar­ne in­ter­ven­ci­je.
Hu­ma­ni­tar­ne in­ter ­ven­ci­je su se ko­ri­sti­le kao me­ha­ni­zam
po­di­za­nja ce­ne za ma­sov­ne zlo­či­ne i na­čin da se ta­k ve stva­ri
spre­če. Bi­lo je i dru­gih me­ha­ni­za­ma, kao što su di­plo­ma­ti­ja,

Primenjena etika.indd 164 11/9/2016 6:04:18 PM

 Humanitarna intervencija 165

sank­ci­je ili kla­sič­ni rat. Pri po­me­nu hu­ma­ni­tar­ne in­ter­ven­ci­je

na­me­ću se sli­ke iz Ira­ka, Bo­sne, So­ma­li­je, Ko­so­va. Sve ove in­
ter­ven­ci­je su bi­le ti­pa Uje­di­nje­nih na­ci­ja (UN), ali sve hu­ma­ni­
tar­ne in­ter ­ven­ci­je ne od­go­va­ra­ju tom mo­de­lu UN. Mo­del hu­
ma­ni­tar­ne in­ter­ven­ci­je ti­pa UN či­ni sa­mo ma­li deo u ukup­nom
sku­pu hu­ma­ni­tar­nih in­ter­ven­ci­ja, i kao ta­kve su UN in­ter­ven­
ci­je pre iz­u­ze­tak ne­go pra­vi­lo. Ve­ći­na hu­ma­ni­tar­nih in­ter­ven­
ci­ja je bi­la uni­la­te­ral­na, po če­mu su one slič­ne sa mno­štvom
uni­la­te­ral­nih sank­ci­ja.2
Po­sto­ji li bi­lo ka­k va oba­ve­za da se in­ter­ve­ni­še ako se ne­što
dra­ma­tič­no de­ša­va u ne­kom mrač­nom uglu sve­ta, re­ci­mo, ako
ne­ka gru­pa ili na­ci­ja pre­ti da is­ko­re­ni ili uni­šti dru­gu gru­pu ili
na­rod? Ne­ki žu­re da po­dr­že hu­ma­ni­tar­nu in­ter­ven­ci­ju u slu­ča­ju
sva­ke kri­ze ti­pa one sa CNN te­le­vi­zi­je. Pre­ma nji­ma, sva ljud­
ska bi­ća se mo­ra­ju tre­ti­ra­ti jed­na­ko, pa sa­mim tim, sva ljud­ska
bi­ća iz­i­sku­ju i jed­na­ku za­šti­tu. Dru­gi ra­di­je pr ­vo že­le da vi­de
da su is­pu­nje­ni ne­ki op­šti uslo­vi, pre ne­go što in­ter­ven­ci­ja poč­
ne. Tre­ći tra­že da vi­de ne­k i in­ter­es da bi oprav­da­li in­ter­ven­ci­
ju. Ko­nač­no, ne­k i ka­žu „ne“, po­što se in­ter­ven­ci­ja­ma na­ru­ša­va
su­ve­re­nost ili iz­i­sku­ju do­dat­ne žr­t ve. Su­ve­re­nost je, ka­že ovo
mi­šlje­nje, ran­gi­ra­na iz­nad in­di­vi­du­al­nih i grup­nih pra­va, a ni
no­va ubi­ja­nja ne mo­g u da se oprav­da­ju. Po­ve­lja UN sa jed­ne
stra­ne uva­ža­va su­ve­re­nost, ali sa dru­ge stra­ne do­pu­šta in­ter­
ven­ci­ju u unu­tra­šnje stva­ri ne­ke ze­mlje, ako ta­mo­šnja zbi­va­
nja pred­sta­vlja­ju pret­nju „me­đu­na­rod­nom mi­ru i si­gur­no­sti“,
ka­ko je to re­če­no u Gla­vi 7 Po­ve­lje UN. Ova dvo­smi­sle­nost je
od ma­le ko­ri­sti kao po­moć da se od­go­vo­ri na na­še pi­ta­nje, jer
je po­dlo­žna ar­bi­trar­nim tu­ma­če­nji­ma.
Ni­je la­ko iz­be­ći in­te­lek­tu­a l­nu za­bu­nu, mo­žda i zbog to­ga
što su hu­ma­ni­tar­ne in­ter­ven­ci­je iz­u­zet­no slo­že­ne i me­đu­sob­no
ra­zli­či­te po­ja­ve. One su slo­že­ne zbog ve­li­kog bro­ja spe­ci­fič­nih

2 Dr­ž a­ve ko­je in­ter ­ve­n i­šu svo­je ak­c i­je prav­d a­ju kao od­bra ­nu sa po­z i­va­
njem na član 51 Po­ve­lje UN, a ne kao hu­ma­ni­tar­ne in­ter­ven­ci­je, kao što se
de­si ­lo u tri slu­č a­ja – In­d i­ja/Ban­g la­deš 1971, Vi­jet­nam/Kam­bo­d ža 1978 i
Tan­za­ni­ja/Ugan­da 1979.

Primenjena etika.indd 165 11/9/2016 6:04:18 PM

 166 Primenjena etika

pi­ta­nja ko­jih se ti­ču, a o ko­ji­ma se tre­ba iz­ja­sni­ti po­ne­kad čak i

pre ne­go što hu­ma­ni­tar­na in­ter­ven­ci­ja poč­ne. A si­tu­a­ci­je u ko­
ji­ma ne­ma ja­snih po­sto­je­ćih kri­te­ri­ju­ma su ve­o­ma po­god­ne za
ma­ni­pu­la­ci­je. Na­da­lje, vre­me­nom se me­nja­ju na­še per­cep­ci­je
o to­me ka ­k va mo­ra da bu­de hu­ma­ni­tar­na kri­za ko­ja iz­i­sku­je
in­ter­ven­ci­ju.
Po­tra­gu za od­go­vo­rom za naš pro­blem poč­ni­mo pi­ta­njem o
to­me za­što hu­ma­ni­tr­nu kri­zu uvek ne pra­ti hum­ni­tar­na po­moć
ili in­ter­ven­ci­ja. Hu­ma­ni­tar­na in­ter­ven­ci­ja oči­to zna­čaj­no ko­šta,
pa ni­ko ne sme te­ra­ti one ko­ji ni­su bi­li uklju­če­ni u na­sta­nak i
ra­zvoj kri­ze da pla­ća­ju tro­ško­ve ta­k ve in­ter­ven­ci­je. Bez od­go­
vor­no­sti za na­sta­nak kri­ze, ne­ma du­žno­sti da se in­ter ­ve­ni­še.
Po­gle­daj­mo de­talj­ni­je ovu po­en­tu.
Iz­gle­da da ne­ma per se oba­ve­ze da se in­ter­ve­ni­še u slu­ča­ju
ne­ke hu­ma­ni­tar­ne ka­ta­stro­fe, kao što na­ci­o­nal­na po­li­ci­ja ima
oba­ve­zu da se ume­ša i is­tra­žu­je slu­čaj ubi­stva ili ne­re­da. Ovo,
na­rav­no, ne zna­či da je ne­ko po­je­di­nač­no ubi­stvo ozbilj­ni­ji zlo­
čin od ma­sov­ne li­k vi­da­ci­je rat­nih za­ro­blje­ni­ka ili ci­v i­la. Ma­
sov­ne li­k vi­da­ci­je su na­rav­no mno­go ozbilj­ni­ji zlo­čin i oni ko­ji
to ra­de bi mo­ra ­li bi­ti uhap­še­ni i pro­ce­su­i­ra­ni. Me­đu­tim, ovo
se ret­ko de­ša­va, po­što u ta­k vim slu­ča­je­v i­ma lo­kal­na po­li­ci­ja
ili ne po­sto­ji ili po­sto­ji ali po­dr­ža­va zlo­či­ne svo­je stra­ne, po­što
su oni deo za­jed­nič­kog grup­nog ili na­ci­o­nal­nog ci­lja. Da bi se
zlo­čin­ci uhva­ti­li i pri­ve­li prav­di, po­treb­no je da se spo­lja ume­
ša ne­ka po­li­ci­ja ili voj­ska. Hu­ma­ni­tar­na in­ter­ven­ci­ja ni­je po­sao
za voj­ni­ke, ali je ipak sa­mo oni mo­gu oba­vi­ti. Ni­je jed­no­stav­no
pri­ku­pi­ti po­li­cij­ske sna­ge da bi iz­ve­le hu­ma­ni­tar­nu in­ter­ven­ci­
ju. Po­en­ta ni­je u mo­gu­ćoj te­ži­ni zlo­či­na. Po­en­ta je u od­su­stvu
oba­ve­ze spo­lja­šnjeg sve­ta da ofor­mi ne­ku spo­lja­šnju po­li­cij­sku
sna­g u (1), kao i u vr­lo vi­so­k im tro­ško­v i­ma ne­kog ta­k vog po­
du­hva­ta (2). Po­gle­daj­mo naj­pre te­zu (2).
Ad 2) Stan­dard­na po­li­ci­ja ima du­žnost da hva­ta i hap­si kri­
mi­nal­ce, jer je us­po­sta­vlje­na da ču­va po­re­dak i hap­si pre­k r­ši­o­
ce. Dve po­en­te su va­žne. Pr­vo, po­je­din­ci do­bro­volj­no stu­pa­ju u
po­li­ci­ju, kao što bi iza­bra­li i bi­lo ko­ju dru­gu pro­fe­si­ju. Drugo,

Primenjena etika.indd 166 11/9/2016 6:04:18 PM

 Humanitarna intervencija 167

vr­lo je sku­po ofor­mi­ti po­li­cij­sku slu­žbu. Po­li­ci­ju je po­treb­no

sna­bde­ti nu­žnom opre­mom, po­treb­ne su zgra­de za sta­ni­ce, na­
dni­ce za za­po­sle­ne, uklju­ču­ju­ći po­li­cij­sku ad­mi­ni­stra­ci­ju. U ce­
nu ula­zi i to što će ne­k i po­li­caj­ci na slu­žbi iz­gu­bi­ti ži­vot. Ne­ka
ta ­k va po­li­cij­ska slu­žba na svet­skom ni­vou ne po­sto­ji. Ona se,
na­rav­no, mo­že ofor­mi­ti ad hoc, pod uslo­vom da je ne­ko spre­
man da sno­si tro­šak to­ga, kao i da ima onih ko­ji su slo­bod­no
sprem­ni da u tu slu­žbu uđu. Ali, šta ako ta­k ve sprem­no­sti ne­
ma? U tom slu­ča­ju ne­će bi­ti sna­ga za bi­lo ka ­k vu in­ter ­ven­ci­ju.
Ni­ko ne mo­že bi­ti na­te­ran pro­tiv svo­je vo­lje bi­lo da pru­ži sred­
stva ili da se pri­dru­ži ta­k voj in­ter ­vent­noj je­di­ni­ci. Obe stva­ri
se mo­gu sma­tra­ti spe­ci­fič­nom vr­stom po­re­za. Za­što su ze­mlje
ovla­šće­ne da for­mi­ra­ju voj­sku, čak i pro­tiv vo­lje onih u či­je ime
se ona for­mi­ra, dok UN i me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je to ovla­šće­
nje ne­ma­ju? Da bi us­po­sta­v i­la voj­sku ili po­li­ci­ju dr­ža­va mo­ra
da do­ne­se za­ko­ne. Taj po­seb­ni deo za­ko­na ko­ji se ti­če uz­i­ma­nja
u slu­žbu upra­vlja po­na­ša­njem u za­jed­ni­ci, ti­me što us­po­sta­vlja
ogra­ni­če­nja u ve­zi to­ga šta po­je­din­ci, gru­pe i fir­me sme­ju da
ra­de. On se od­no­si i na na­ci­o­nal­nu od­bra­nu. Ekvi­va­lent­no za­
ko­no­dav­stvo na svet­skoj sce­ni ne po­sto­ji, bar ne za sa­da. Isti­na,
po­sto­ji iz­ve­sno jav­no me­đu­na­rod­no pra­vo ko­je po­k ri­va ne­ke
obla­sti, bi­lo ta­mo gde mno­gi bi­la­te­ral­ni spo­ra­zu­mi pre­la­ze na­
ci­o­nal­ne gra­ni­ce ili ta­mo gde po­sto­je sna­žni­ji pre­no­sni efek­ti,
ek­ster­na­li­je. Ovi za­ko­ni su na­sta­li jer je po­sto­ja­la per­cep­ci­ja
da su u in­te­re­su sko­ro svih ze­ma­lja sve­ta. Za­ko­ni­to po­na­ša­nje
sma­nju­je trans­ak­ci­o­ne tro­ško­ve za sve stra­ne. To, me­đu­tim, ne
bi bio slu­čaj sa even­tu­a l­nom re­g u­la­ci­jom hu­ma­ni­tar­ne in­ter­
ven­ci­je, jer ze­mlje u pro­ble­mi­ma i osta­tak sve­ta bi pro­fi­ti­ra­li na
ra­čun onih ko­ji in­ter­ve­ni­šu da bi se spre­či­la ne­ka hu­ma­ni­tar­na
ka­ta­stro­fa. Ne­rav­no­te­že iz­me­đu ko­ri­sti i tro­ško­va uglav­nom i
ob­ja­šnja­va­ju za­što ne­ma pod­sti­ca­ja za do­no­še­nje za­ko­na o hu­
ma­ni­tar­noj in­ter­ven­ci­ji, ali ne i za­što ne­do­sta­je osno­va za ne­ku
ta­k vu re­gu­la­ci­ju.
Čak i dr­žav­ni zva­nič­ni­ci ili au­to­ri iz SAD, ze­mlje ko­ja in­
si­sti­ra na ek­span­ziv­nom kon­cep­tu hu­ma­ni­tar­ne in­ter ­ven­ci­je,

Primenjena etika.indd 167 11/9/2016 6:04:18 PM

 168 Primenjena etika

na­vo­de či­tav niz ogra­ni­če­nja za hu­ma­ni­tar­nu in­ter­ven­ci­ju. Na

pri­mer, Ka­spar Vajn­ber­ger (Ca­spar We­in­ber­ger), biv­ši ame­rič­
ki mi­ni­ster od­bra­ne, sma­tra da naj­ma­nje šest uslo­va mo­ra bi­ti
is­pu­nje­no da bi do­šlo do hu­ma­ni­tar­ne in­ter­ven­ci­je: 1) mo­ra­ju
bi­ti u pi­ta­nju vi­tal­ni in­te­re­si SAD; 2) mo­ra po­sto­ja­ti ra­zum­na
ve­ro­vat­no­ća za po­dr­šku toj ak­ci­ji u Kon­gre­su i jav­no­sti; 3) bor­
be­na ak­ci­ja SAD mo­ra bi­ti po­sled­nje pri­be­ži­šte; 4) po­be­da mo­ra
bi­ti iz­ve­sna; 5) ci­lje­vi mo­ra­ju bi­ti ja­sno de­fi­ni­sa­ni; 6) stal­no se
mo­ra­ju pre­i­spi­ti­va­ti ve­li­či­na, sa­stav i upo­tre­ba sna­ga. Tro­ško­
vi, uklju­ču­ju­ći „da­nak u ži­vo­t i­ma“ su odlu­ču­ju­ći fak­tor ko­ji
sto­ji iza ovih ogra­ni­če­nja. „Ame­ri­ka mo­ra da bu­de se­lek­tiv­na
u svo­jim ak­ci­ja­ma. Jav­nost će se ubr­zo umo­ri­ti ako ova ze­mlja
pre­u­zme ulo­gu svet­skog po­li­caj­ca, svet­ske voj­ske ili ne­kog me­
đu­na­rod­nog Don Ki­ho­ta“.3
Ad 1) Osnov­ni ra­zlog za iz­o­sta­vlja­nje re­gu­la­ti­ve hu­ma­ni­
tar­ne in­ter ­ven­ci­je mo­glo bi bi­ti po­manj­ka­nje osno­ve za ne­što
ta­k vo. Za sve gra­đa­ne ne­ke ze­mlje se pret­po­sta­vlja da su u ne­
kim aran­žma­ni­ma, ob­zi­rom na ko­je te­k u nji­ho­ve oba­ve­z e.4
Ge­ne­ral­ni­je, je­di­no za­to što je u ne­kom aran­žma­nu, po­je­di­nac
je oba­ve­zan da uči­ni ne­što – da ima od­go­vor­nost ili du­žnost.5
Ta­ko, na pri­mer, ro­di­te­lji ima­ju iz­ve­sne oba­ve­ze pre­ma nji­ho­voj
de­ci, kom­ši­je jed­ni pre­ma dru­gi­ma, a pro­dav­ci pre­ma kup­ci­ma.
Svi oni ima­ju ra­zli­či­te oba­ve­ze, a pri­ro­da tih oba­ve­za za­vi­si od
da­tog sklo­pa okol­no­sti. Sva­k i po­je­di­nac ima iz­ve­stan broj bi­la­
te­ral­nih ili mul­ti­la­te­ral­nih ugo­vo­ra (sa de­voj­kom, mu­žem, de­
com, su­se­di­ma, uči­te­lji­ma, rod­bi­nom, ko­le­ga­ma) i sve oba­ve­ze
te­ku iz tih okol­no­sti – a ti ugo­vo­ri mo­gu, ali ne mo­ra­ju bi­ti pi­
sa­ni. Dr­ža­ve su na­sta­le na kon­tin­gen­tan na­čin pod­vr­ga­va­njem

3 Sc­hle­sin­ger, 1991-1992, s. 23-4.

4 Stu­d i­r a­ju­ć i ne­k e pro­ble­me ko­lo­n i­jal­nog pra­v a u ta­d a­š njoj bri­t an­s koj
ko­lo­ni­ji In­di­ji, Lord Me­ko­li (Ma­ca­u ­lay) je bio je­dan od pr­v ih isto­rij­ski zna­
čaj­nih au­to­ra ko­ji je ar­g u­men­to­vao na na­ve­de­ni na­čin.
5 Vi­še o ovo­me, ma­d a ve­z a ­no za jed­no dru­go pi­t a­nje, vi­de­t i u: Pro­ko­pi­
je­v ić 1992.

Primenjena etika.indd 168 11/9/2016 6:04:18 PM

 Humanitarna intervencija 169

je­din­stve­noj vla­sti onih sa če­stim me­đu­sob­nim in­ter­a k­ci­ja­ma

na osno­v u po­mi­nja­nih oba­ve­za.
Ne­što slič­no ne po­sto­ji na svet­skom ni­vou, ma­da ne­ki aran­
žma­ni po­sto­je. Nor ­ve­ž a­ni mo­ž da tr­g u­ju sa Ru­a n­đa­ni­ma, ili
čak po­v re­me­no pu­tu­ju u Ru­a n­du i obr­nu­to, i u skla­du s tim
su oba­ve­zni da pla­te ono što su ku­pi­li ili ko­ri­sti­li. Ali Nor­ve­
ža­ni ili Au­stra­li­jan­ci ne­ma­ju oba­ve­zu pre­ma Ru­an­đa­ni­ma ili
Ma­ke­don­ci­ma da po­k ri­va­ju tro­ško­ve even­tu­a l­ne hu­ma­ni­tar­
ne ka­ta­stro­fe u tim ze­mlja­maa ili da se pri­dru­že sna­ga­ma ko­je
idu da in­ter ­ve­ni­šu u tim ze­mlja­ma. Oni ne­ma­ju ni­ka ­k vu du­
žnost pre­ma Ru­an­đa­ni­ma ili Ma­ke­don­ci­ma. Ti­me što pu­tu­ju
u Ru­an­du, Nor­ve­ža­ni pra­ve tro­ško­ve i du­žni su da ih po­k ri­ju.
Ali Nor ­ve­ža­ni ni­su uti­ca­li da na­sta­nu tro­ško­v i ko­ji pro­i­sti­ču
iz hu­ma­ni­tar­ne ka­ta­stro­fe u Ru­an­di, pa sa­mim tim ne­ma­ju ni
oba­ve­zu da ih sno­se. Au­stra­li­jan­ci mo­gu ne­što po­mo­ći Ma­ke­
don­ci­ma u ne­vo­lji, ako do­bro­volj­no i slo­bod­no to odlu­če. Ako
odlu­če da im po­mog­nu, to će bi­ti čist su­per­e­ro­ga­tiv­ni čin, a ne
iz­raz oba­ve­ze ili du­žno­sti.
Dru­ga­či­je re­če­no, Nor­ve­ža­ni ili Au­stra­li­jan­ci mo­gu bi­ti do­
bri Sa­ma­rić­ni, a rad­nja ili ak­ci­ja do­brog Sa­ma­ri­ća­ni­na je­di­no
ima smi­sla ako je su­per­e­ro­ga­tor­na. Sprem­nost za po­moć ima
smi­sla ako je do­bro­volj­na i ako ne­ma ne­ke za ­kon­ske oba­ve­ze
da se pru­ži. Čim po­sta­ne za­ko­ni­ta, ta­k va po­moć, na­rav­no, per
de­fi­ni­ti­o­nem ne mo­že bi­ti sa­ma­ri­ćan­ska.
Ne­ko se mo­že slo­ži­ti sa uvo­đe­njem u igru „do­brog Sa­ma­
ri­ća­ni­na“, ali ipak pri­go­vo­ri­ti: ve­li­ka ve­ći­na ze­ma­lja pro­pi­su­je
sank­ci­je za gra­đa­ne ko­ji od­bi­ju da po­mog­nu žr­t va­ma sa­o­bra­
ćaj­nih i dru­gih ne­sre­ća, ako pru­ža­nje po­mo­ći ne pred­sta­vlja
ozbilj­nu pret­nju oni­ma ko­ji bi je pru­ža­li. Pa­siv­ni po­sma­tra­či
ili slu­čaj­ni pro­la­zni­ci ne mo­g u da iz­beg­nu ka­znu za nji­ho­vo
od­su­stvo ak­ci­je, ia­ko ni­su do­pri­ne­li ne­sre­ći ko­ja je u pi­ta­nju.6
Ovaj pri­go­vor zvu­či sna­žno na pr­vi po­gled, ali tu za­pra­vo
ana­lo­g i­je ne­ma. Pret­po­stav­ka u slu­ča­ju sa­o­bra­ćaj­ne i dru­g ih

6 Džon Stju­art Mil (1987, s. 165) je, iz­me­đu osta­lih, za­stu­pao ovo shva­ta­nje.

Primenjena etika.indd 169 11/9/2016 6:04:18 PM

 170 Primenjena etika

ne­sre­ća je da lju­di tre­ba da po­mog­nu ako je ugro­žen ži­vot žr­

tva­ma ne­sre­će, kao i ako oni ko­ji pru­ža­ju po­moć ni­su izlo­že­ni
ve­ćim ri­zi­ci­ma i tro­ško­v i­ma. Čak i uz to ogra­ni­če­nje reč je o
po­gre­šnom za­kon­skom re­še­nju, po­što ne­ma po­en­te ka­žnja­va­ti
bi­lo ko­ga za ne­što što ni­je ura­d io.7 Stvar­na po­en­ta je da hu­
ma­ni­tar­na in­ter ­ven­ci­ja pod­ra­zu­me­va vi­so­ke tro­ško­ve čak i u
slu­ča­ju ka­da se ne ra­di i o voj­noj, bor­be­noj ope­ra­ci­ji.8 Po­je­din­
ci mo­ra­ju bi­ti re­gru­to­va­ni u voj­sku; je­di­ni­ce voj­ske se mo­ra­ju
ofor­mi­ti, opre­mi­ti i po­sla­ti u opa­sno okru­že­nje (hu­ma­ni­tar­ne
in­ter ­ven­ci­je se naj­če­šće od­v i­ja­ju u kra­je­v i­ma sa te­ško pod­no­
šlji­v im kli­mat­skim pri­li­ka­ma i epi­de­mi­ja­ma), ko­je na­se­lja­va
ne­pri­ja­telj­ska po­pu­la­ci­ja, ope­ra­ci­je tra­ju du­že vre­me, itd. ovi
uslo­v i iz­i­sku­ju vi­so­ke ma­te­ri­jal­ne i ne­ma­te­ri­jal­ne tro­ško­ve, a
njih tre­ba da sno­se ze­mlje ko­je in­ter­ve­ni­šu. Ima­ju­ći sve to u vi­
du, ne­ma du­žno­sti dru­gih ze­ma­lja da po­mog­nu ne­koj ze­mlji u
ne­vo­lji ti­me što će joj pru­ži­ti hu­ma­ni­tar­nu po­moć. Slič­no kao
i kod po­mo­ći žr­t va­ma ze­m ljo­tre­sa, gde dru­ge ze­m lje po­moć
da­ju na do­bro­volj­noj osno­vi i mo­guć­no­sti­ma, hu­ma­ni­tar­ne in­
ter­ven­ci­je su vi­so­ko po­želj­ne u slu­ča­je­vi­ma ka­da su za njih is­
pu­nje­ni uslo­vi, ali ne sme po­sto­ja­ti oba­ve­za da se one iz­vo­de u
bi­lo kom obli­ku. Ovo na­če­lo us­po­sta­vlja ogra­ni­če­nje od­o­zdo
za hu­ma­ni­tar­ne in­ter­ven­ci­je.

7 Sank­ci­je za na­ru­ša­va­nje du­žno­sti da se po­mog­ne su ve­o­ma ret­ke, što uka­

zu­je da su­do­vi u prak­si te­že da ubla­že ovo pra­vi­lo zbog nje­go­ve tan­ke pla­u­zi­
bil­no­sti. Džo­el Fajn­berg (Jo­el Fe­in­berg) de­li sa Mi­lom shva­ta­nje da pa­siv­ni
po­sma­tra­či tre­ba da bu­du ka­žnje­ni. Me­đu­tim, on sma­tra da je ovo shva­ta­nje
su­v i­še za­htev­no, pa po­ku­ša­va da ga ubla­ži do­da­ju­ći ‘bez ri­zi­ka i ne­pri­li­ke’.
Ta­ko on gle­da „…da od­go­vor­nost vr­lo opre­zno pro­ši­ri sa­mo na one Sa­ma­
ri­ća ­ne ko­ji mo­g u da upo­zo­re, po­mog­nu, ja­ve ili spa­su bez ika ­k ve ne­vo­lje,
bez po­seb­ne ce­ne (…) i čak, što je još vi­še, bez ika­k ve ne­pri­jat­no­sti“. (1984,
s. 155) Do­da­va ­njem iz­ra­za ‘bez ri­zi ­k a’ po­zi­ci­ja je ubla ­že­na, a do­da­va ­njem
‘bez ne­pri­jat­no­sti’, po­zi­ci­je je do­ve­de­na sko­ro na ovu ko­ja se ov­de za­stu­pa.
8 Is­p o­r u ­k a dnev ­n ih po­t rep­š ti­na (hra ­na, le­ko­v i, etc.) vi­š e li­č i na stra ­nu
po­moć u do­bri­ma i uslu­ga­ma. Po­k lo­ni i po­moć ne­ra­z vi­je­nim ze­mlja­ma na­
rav­no da su uslo­vlje­ni do­bro­volj­nom sa­ga­la­sno­šću da­ro­da­va­ca.

Primenjena etika.indd 170 11/9/2016 6:04:18 PM

 Humanitarna intervencija 171

2. Ne­ma op­ti­mal­ne po­nu­de

hu­ma­ni­tar­nih in­ter­ven­ci­ja

Pret­hod­na raz­mi­šlja­nja po­k re­ću dva sle­de­ća pi­ta­nja. Ako

ne po­sto­ji du­žnost da se po­mog­ne lju­di­ma u ne­vo­lji (ima­ju­ći
u vi­du ve­će pro­ble­me), ni­je li to do­bra vest za sve pre­k r­ši­o­ce i
kri­mi­nal­ce, ko­ji vo­le da ubi­ja­ju lju­de u ve­ćim bro­je­vi­ma, a da
za to ne bu­du ka­žnje­ni? Dru­go, ako po­sto­ji mo­guć­nost, ali ne i
oba­ve­za da se in­ter­ve­ni­še, ni­je li to otvo­re­ni po­ziv osva­ja­či­ma
i avan­tu­ri­sti­ma da in­ter ­ve­ni­šu ši­rom sve­ta? Od­go­vo­ri na oba
pi­ta­nja su ne­ga­tiv­ni, a ra­zlo­zi se mo­gu na­ći u na­stav­ku tek­sta.

a. Strah od ka­zne
Upr­kos či­nje­ni­ci da ne po­sto­ji oba­ve­za da se in­ter ­ve­ni­še u
slu­ča­ju ne­ke hu­ma­ni­tar­ne ka­ta­stro­fe, avan­tu­ri­sti ili osva­ja­či ne­će
do­bi­ti od­re­še­ne ru­ke za et­nič­ko či­šće­nje ili čak ge­no­cid, za­to što
ipak po­sto­ji šan­sa da za to bu­du ka­žnje­ni. Prem­da za tre­ću stra­nu
ne po­sto­ji oba­ve­za hva­ta­nja, su­đe­nja i ka­žnj­ava­nja pre­k r­ši­la­ca,
u naj­ma­nju ru­ku po­sto­ji mo­guć­nost da se to ipak de­si. Ovo po­
di­že ce­nu či­nje­nja zlo­či­na, po­što kri­mi­nal­ci mo­ra­ju da uz­mu u
ob­zir da mo­gu bi­ti uhva­će­ni, te da ta­ko pla­te ce­nu za ono što su
ura­di­li. Ovo se mo­že de­si­ti na­su­mič­no ili na sa­svim kon­ti­gen­
tan na­čin. Do­stup­na evi­den­ci­ja po­t vr­đu­je ta­k vu pret­po­stav­ku.
Pre na­stav­ka ana­li­ze evo ma­lo vi­še sve­tla u ve­zi ovog pi­ta­nja.
Od po­čet­ka 1990-ih bi­lo je vi­še slu­ča­je­va gde su hu­ma­ni­tar­
ne ne­vo­lje do­sti­gle ni­vo ili vi­še od 50.000 mr­tvih ili vi­še od mi­
li­on iz­be­gli­ca, ali gde ni SAD ni UN ni­su ko­ri­sti­li voj­nu in­ter­
ven­ci­ju da pre­du­pre­de ili za­u­sta­ve ka­ta­stro­fu. Naj­bo­lje po­znat
od svih ne­slav­nih slu­ča­je­va je Ru­an­da 1994, a sle­de je Su­dan,
An­go­la, Kon­go, Bu­r un­di, Av­ga­ni­stan (pre 2001), Ko­lum­bi­ja,
Če­če­ni­ja ili Si­je­ra Le­o­ne.9 Ovo sa­mo još jed­nom podse­ća da

9 Pa ipak, gu­bi­ci u ra­tu, ge­no­ci­du i re­pre­si­ji su na­glo pa­li od 4,1 mr­t vih na
100.000 sta­nov­ni­ka u pe­ri­o­du 1925-50, na ma­nje od 0,3 mr­t vih na 100.000
u pe­ri­o­du 1975-2000. Up. Whi­te, 2001.

Primenjena etika.indd 171 11/9/2016 6:04:18 PM

 172 Primenjena etika

oni ko­ji de­lu­ju na me­đu­na­rod­noj sce­ni mo­gu uči­ni­ti ne­što da

po­mog­nu po­pu­la­ci­ji u ne­vo­lji, ali da ne­ma­ju oba­ve­zu da in­ter­
ve­ni­šu.
Ali i ako su uslo­vi za ne­ku hu­ma­ni­tar­nu in­ter­ven­ci­ju is­pu­
nje­ni (o nji­ma će ka­sni­je bi­ti re­či), u smi­slu da su ne­ka ze­mlja ili
gru­pa ze­ma­lja sprem­ni da uči­ne na­por ko­ji je po­tre­ban, ne­ma
iz­ve­sno­sti da će do in­ter­ven­ci­je do­ći, jer niz kon­ti­gen­ci­ja mo­že
da je spre­či. Na pri­mer, gru­pe za ljud­ska pra­va i štam­pa lo­bi­ra­ju
za ne­ku in­ter­ven­ci­ju, ali vla­de re­le­vant­nih ze­ma­lja pro­sto ni­su
za­in­te­re­so­va­ne za ne­k i ta­kav po­du­hvat. Po­ne­kad vla­de ima­ju
in­ter­es, ali ne vi­de ra­zum­nu iz­la­znu stra­te­gi­ju ili sma­tra­ju da
bi ak­ci­ja bi­la pre­sku­pa. U ne­k im slu­ča­je­vi­ma si­tu­a­ci­ja u cilj­noj
ze­mlji je ta­ko di­fu­zna da bi in­ter ­ven­ci­ja mo­ra­la da ima ve­li­ke
raz­me­re i da bu­de iz­ve­de­na pro­tiv mno­gih gru­pa ko­je se bo­re
u si­tu­a­ci­ji ko­ja je bli­ska pot­pu­noj an­ar­hi­ji. A de­ša­va se i da, dok
ne­ka hu­ma­ni­tar­na ka­ta­stro­fa tra­je, pa­žnja za­go­vor­ni­ka hu­ma­
ni­tar­ne in­ter ­ven­ci­je osla­bi i pre­me­sti se na ne­k i hu­ma­ni­tar­ni
pro­blem ne­gde drug­de. Ta­ko se hu­ma­ni­tar­ne in­ter­ven­ci­je ba­ve
sa­mo ne­k im hu­ma­ni­tar­nim ka­ta­stro­fa­ma.
Mo­že se pri­me­ti­ti da je ova iz­u­zet­no ne­kon­zi­stent­na po­li­
ti­ka ka­žnja­va­nja da­le­ko od to­ga da bu­de op­ti­mal­na. To je tač­
no, ali ne sto­ga što svi pre­k r­ši­o­ci ne bu­du uhva­će­ni i ka­žnje­ni.
Sa­vr­še­ni po­li­cij­ski i sud­ski si­ste­mi – ako bi to tre­ba­lo da zna­či
da su svi pre­k r­ši­o­ci uhva­će­ni i ka­žnje­ni – pro­sto ni­su mo­gu­ći,
iz­u­zev mo­žda u po­pu­la­ci­ji an­đe­la. Ove ak­ci­je su sku­pe, pa čak i
ka­da bi na­ci­je či­tav svoj na­ci­o­nal­ni do­ho­dak ulo­ži­le u po­li­cij­ske
slu­žbe, opet bar ne­k i kri­mi­nal­ci ne bi bi­li ot­k ri­ve­ni i ka­žnje­ni.
Op­ti­mal­na po­li­cij­ska slu­žba tre­ba da urav­no­te­ži ko­rist i tro­ško­
ve: ko­ji je to ra­zum­ni ni­vo iz­da­ta­ka za su­zbi­ja­nje kri­mi­na­la da
bi se kri­mi­nal sveo na ne­k i pod­no­šljiv ni­vo. Odlu­ču­ju­će pi­ta­
nje je da li se is­pla­ti ulo­ži­ti do­dat­ne re­sur­se u po­li­cij­sku ak­tiv­
nost u sve­tlu mo­gu­ćeg is­ho­da ta­kvog po­te­za. Ako je ta­ko u ve­zi
po­li­ci­je, on­da bi po ana ­lo­gi­ji i pu­ka mo­g uć­nost hu­ma­ni­tar­ne
in­ter­ven­ci­je tre­ba­lo da za­stra­ši ne­ke pre­k r­ši­o­ce. Ve­ro­vat­no ne
mno­ge, a iz­ve­sno ne sve, ali u naj­ma­nju ru­ku bar ne­ke od njih.

Primenjena etika.indd 172 11/9/2016 6:04:18 PM

 Humanitarna intervencija 173

Ti­me što su sku­pe i ri­zič­ne, po­nu­da hu­ma­ni­tar­nih in­ter­

ven­ci­ja ni­je ve­li­ka. Ovo ih ne ra­zli­ku­je od dru­gih ro­ba i uslu­ga.
Zbog tro­škov­ne ra­zli­ke u us­po­sta­vlja­nju po­li­ci­je za ne­ku ze­mlju
i po­li­ci­je za či­tav svet, iz­ve­sno je da će­mo vi­de­ti mno­go ma­nje
hu­ma­ni­tar­nih in­ter ­ven­ci­ja ne­go što ih je po­treb­no. Na jed­noj
stra­ni, i to je ono što uz­ne­mi­ra­va, bi­će ne­kih hu­ma­ni­tar­nih in­
ter­ven­ci­ja čak i u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da uslo­vi za njih ni­su is­pu­nje­ni;
sa dru­ge stra­ne, ne­će bi­ti in­ter­ven­ci­ja u ne­kim slu­ča­je­vi­ma ia­ko
su uslo­vi is­pu­nje­ni. Ovo po­sled­nje mo­že da se ob­ja­sni ce­nom
in­ter­ven­ci­ja i od­su­stvom vo­lje re­le­vant­nih ze­ma­lja da in­ter­ve­ni­
šu. Kao što po­ka­zu­ju slu­ča­je­vi in­ter­ven­ci­je Tan­za­ni­je u Ugan­di
i Vi­jet­na­ma u Kam­bo­dži, sna­žni in­te­re­si za in­ter­ven­ci­ju mo­gu
po­sto­ja­ti i u ma­njim, a ne sa­mo u ve­ćim ze­mlja­ma.

b. Od­re­še­ne ru­ke za in­ter­ven­ci­ju

Sa­da o dru­gom pi­ta­nju ko­je je go­re po­sta­vlje­no. Ako po­sto­ji
mo­guć­nost, ali ne i oba­ve­za da se in­ter­ve­ni­še, ni­je li to otvo­re­ni
po­ziv osva­ja­či­ma i avan­tu­ri­sti­ma da in­ter ­ve­ni­šu ši­rom sve­ta?
Kao što je po­me­nu­to ra­ni­je, od­go­vor na ovo pi­ta­nje je ta­ko­đe
ne­ga­ti­van. Evo ra­zlo­ga za to. Sva­ka in­ter­ven­ci­ja ko­šta i to je je­
dan ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­tor. Ali to ne bi za­u­sta­vi­lo one ko­ji mi­
sle da će vi­še za­ra­di­ti od in­ter­ven­ci­je ne­go što će za nju pla­ti­ti.
Dru­gi ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­tor je mo­guć­nost kon­tra-in­ter­ven­ci­je.
Sva ­ka ze­mlja ko­ja in­ter ­ve­ni­še pod iz­go­vo­rom da ubla­ži ne­ku
hu­ma­ni­tar­nu ne­vo­lju mo­ra bi­ti sve­sna da ne­ke dru­ge ze­m lje
mo­gu da se ume­ša­ju i za­u­sta­ve nje­nu in­ter­ven­ci­ju. Ne­ko će mo­
žda re­ći da je ta­kav ra­zvoj bez po­en­te, po­što hu­ma­ni­tar­na in­ter­
ven­ci­ja is­k lju­ču­je ta­k vu ma­ni­pu­la­ci­ju. Ovo u ne­koj me­ri mo­že
bi­ti tač­no, po­što da bi ne­što bi­lo hu­ma­ni­tar­na in­ter­ven­ci­ja, to
ne bi sme­lo bi­ti ne­ko oči­to osva­ja­nje ili kon­tra-ma­sakr. Me­đu­
tim, kri­tri­ju­mi ko­ji­ma bi se ogra­ni­či­la ma­ni­pu­la­ci­ja ni­su ta­ko
ja­sni da bi do­pu­sti­li po­vla­če­nje de­mar­ka­ci­o­ne li­ni­je iz­me­đu hu­
ma­ni­tar­ne in­ter­ven­ci­je i kla­sič­nog ra­ta. Ovo je uto­li­ko kom­pli­
ko­va­ni­je za­to što ze­mlje ko­je in­ter­ve­ni­šu uvek ima­ju sop­stve­ne

Primenjena etika.indd 173 11/9/2016 6:04:18 PM

 174 Primenjena etika

in­te­re­se i što je ne­mo­gu­će pot­pu­no odvo­ji­ti te in­te­re­se sa jed­ne

i jav­no oprav­da­nje za in­ter­ven­ci­ju sa dru­ge stra­ne.
Jed­na dru­ga kom­pli­ka­ci­ja sa­sto­ji se u to­me što i sa­ma mo­
guć­nost hu­ma­ni­tar­ne in­ter­ven­ci­je stva­ra pro­blem ti­pa mo­ral­
nog ha­zar­da. Ako je hu­ma­ni­tar­na in­ter­ven­ci­ja u na­če­lu do­stup­
na, ne­ke gru­pe ši­rom sve­ta mo­gu po­ku­ša­va­ti da iz­ma­ni­pu­li­šu
ve­će svet­ske si­le, re­ci­mo, za­to što te si­le ima­ju ne­ke in­te­re­se u
tom re­gi­o­nu, pa i one mo­g u da in­stu­men­ta­li­zu­ju te gru­pe za
svo­je in­te­re­se. Ako ne­ka ve­ća si­la na­đe ne­k i mo­tiv da in­ter­ve­
ni­še, nje­ni me­di­ji će po­k re­nu­ti ve­li­ku kam­pa­nju, uklju­ču­ju­ći i
ši­ro­ko iz­ve­šta­va­nje o pat­nja­ma po­pu­la­ci­je one gru­pe, po­ja­vi­će
se pri­stra­sne ana ­li­ze, pre­te­ri­va­će se o in­ci­den­ti­ma, bi­će se­lek­
tiv­nih iz­ve­šta­ja i otvo­re­nih la­ži. Vi­dev­ši te pri­stra­sne iz­ve­šta­
je, jav­nost ni­ka­da ne­će do­bi­ti pra­v u sli­ku o su­ko­bu. U pro­tiv­
nom, bi­ra­či bi od­bi­li da po­dr­že in­ter­ven­ci­ju. Is­te či­nje­ni­ce bi­će
pri­ka­za­ne pot­pu­no ra­zli­či­to, ako ne po­sto­ji skri­ve­ni mo­tiv za
in­ter­ven­ci­ju. Još go­re, ako se sma­tra da će sli­ke ka­ta­stro­fe bi­ti
su­vi­še uz­ne­mi­ru­ju­će, sto­ti­ne hi­lja­da mo­gu ne­sta­ti u po­ko­lju, a
da o to­me u vo­de­ćim me­di­ji­ma ne­ke ve­će si­le ni­ko ne iz­ve­sti
sem ukrat­ko, ret­ko, i kao o ve­sti­ma ko­je se od­no­se na ne­što što
je vr­lo da­le­ko.
Po­sto­je i ne­k i dru­gi mo­g u­ći ha­zar­di to­kom hu­ma­ni­tar­ne
in­ter­ven­ci­je. Lo­kal­ne ban­de mo­gu do­pu­sti­ti pri­stup po­pu­la­ci­
ji ko­ja je u pro­ble­mu, omo­g u­ća­va­ju­ći hu­ma­ni­tar­ne is­po­r u­ke
dok hu­ma­ni­tar­ni ak­ti­vi­sti ne do­đu i poč­nu rad, a on­da mo­gu
po­di­ći ce­nu tra­že­ći deo is­po­ru­ka ili ne­k i ve­ći pa­u­šal. Si­la ko­ja
in­ter ­ve­ni­še mo­že za­pre­ti­ti lo­kal­nim sa­ve­zni­ci­ma da će se po­
vu­ći, ka­ko bi do­bi­la vi­še kon­ce­si­ja. Bor­be­ne mi­si­je mo­gu da se
su­o­če sa još ve­ćom ko­la­te­ral­nom šte­tom, ako im lo­kal­ni go­spo­
da­ri ra­ta na­ne­su vi­še žr­ta­va, a oni to mo­gu da ura­de na ra­zli­či­te
na­či­ne: upu­ću­ju­ći in­ter­ven­ci­o­ne bor­be­ne tru­pe da bom­bar­du­ju
po­gre­šne po­lo­ža­je, ko­ri­ste­ći ci­vi­le kao ži­vi štit oko svo­jih po­lo­
ža­ja, ko­ri­ste­ći na­se­lje­ne de­lo­ve me­sta, ko­ri­ste­ći bol­ni­ce za svo­je
po­lo­ža­je, itd. Ze­mlje ko­je in­ter ­ve­ni­šu mo­gu da šver­cu­ju svo­je
pra­ve in­te­re­se pod ve­lom hu­ma­ni­tar­ne re­to­ri­ke, dok popu­lacija

Primenjena etika.indd 174 11/9/2016 6:04:18 PM

 Humanitarna intervencija 175

ko­ja je ugro­že­na mo­že da ve­štač­k i uve­ća­va svo­je pat­nje ka ­ko

bi pro­u­zro­ko­va­la in­ter­ven­ci­ju u svo­ju ko­rist. In­ter­ven­ci­ja se ta­
ko­đe mo­že do­go­di­ti na ra­čun ne­ke tre­će stra­ne. Čak i bez ta­
kvih si­tu­a­ci­ja ko­je stva­ra mo­ral­ni ha­zard ni­je la­ko utvr­di­ti da
li po­sto­ji ne­ko gor­nje ogra­ni­če­nje za in­ter­ven­ci­ju, i ako po­sto­ji
gde bi mo­glo bi­ti.

3. Uslo­vi za hu­ma­ni­tar­nu in­ter­ven­ci­ju

Hu­ma­ni­tar­ni im­pul­si ze­ma­lja ko­je in­ter­ve­ni­šu če­sto se po­

du­dar­aju sa se­bič­nim re­zo­no­va­njem, da osta­vi­mo po stra­ni go­le
in­te­re­se. Usled to­ga hu­ma­ni­tar­ne in­ter­ven­ci­je tre­ba da pod­le­žu
ne­k im ogra­ni­če­nji­ma.
Gle­da­no sa mo­ral­ne tač­ke gle­di­šta, sve isto­rij­ske in­ter­ven­
ci­je ni­su bi­le hu­ma­ni­tar­ne, a ni sve in­ter ­ven­ci­je ne mo­g u da
se sma­tra­ju oprav­da­nim hu­ma­ni­tar­nim in­ter­ven­ci­ja­ma. Da bi
ne­što bi­lo oprav­da­na hu­ma­ni­tar­na in­ter­ven­ci­ja, ona bi mo­ra­la
da za­do­vo­lji osnov­ni, a i ne­ke dru­ge uslo­ve, što je vi­še mo­gu­će.
Osnov­ni uslov je ve­zan za ma­siv­nu, vi­tal­nu i du­bo­ku po­vre­du
ljud­skih pra­va, i to pre ve­ćih ne­go ma­lih gru­pa to­kom du­žeg
pe­ri­o­da vre­me­na (ili ek­splo­ziv­nu po­vre­du u krat­kom pe­ri­o­du),
ko­ja re­zul­ti­ra u ne­po­pra­vlji­voj šte­ti za ove gru­pe. Sle­di krat­ko
ob­ja­šnje­nje osnov­nih ele­me­na­ta ove odred­be.
„Ma­siv­no“ zna­či da se ra­di o po­vre­di pra­va ve­ćih gru­pa, a
ne po­je­di­na­ca. Ko­ji bi mo­rao da bu­de ta­čan broj po­vre­da? Ovo
ni­je la­ko re­ći jer bi­lo ko­ji broj ne mo­že iz­be­ći a da ne bu­de ar­
bi­tra­ran. Re­ci­mo, da on pod­ra­zu­me­va de­se­ti­ne hi­lja­da mr­t vih
ili ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da te­ško po­vre­đe­nih ili mil­li­on pro­te­
ra­nih (et­nič­ko či­šće­nje). „Ma­siv­no“ se mo­že od­no­si­ti na do­ga­
đa­je gde se sku­pa de­se sve tri po­mi­nja­ne stva­ri, ali i ako se one
po­ja­vlju­ju po­je­di­nač­no.
„Vi­tal­no“ zna­či da su u pi­ta­nju ključ­na, a ne pe­ri­fer­na pra­
va, što se od­no­si na od­u­zi­ma­nje ži­vo­ta, imo­v i­ne, pro­te­r i­va­
nje ili ozbilj­no osa­ka­ći­va­nje. „Du­bo­ko“ zna­či da su pra­va teško

Primenjena etika.indd 175 11/9/2016 6:04:19 PM

 176 Primenjena etika

povređe­na. Smrt ne mo­že bi­ti de­li­mič­na, ali osa­ka­ći­va­nje mo­

že. Ma­nje po­vre­de ne mo­gu bi­ti mo­tiv za hu­ma­ni­tar­nu in­ter­
ven­ci­ju.
„Du­ži pe­ri­od“ ne ozna­ča­va de­ka­de, već go­di­ne. Su­ko­bi ni­
skog in­ten­zi­te­ta mo­gu da pro­u­zro­ku­ju ve­li­ki broj žr­ta­va to­kom
de­ka­da ili ve­ko­va, ali ta­k vi su­ko­bi ni­su slu­čaj za hu­ma­ni­tar­nu
in­ter ­ven­ci­ju. Dru­g i su­ko­bi su opet vr­lo ek­splo­ziv­ni, ta­ko da
ne­ka­da bu­de i vi­še hi­lja­da žr­ta­va dnev­no, što je slu­čaj za in­ter­
ven­ci­ju. Ko­nač­no, „ne­po­pra­vlji­va šte­ta“ se od­no­si na gu­bit­ke i
ošte­će­nja ko­ji se ne mo­gu na­dok­na­di­ti ili iz­le­či­ti.
Ni­jed­na hu­ma­ni­tar­na in­ter­ven­ci­ja ne bi sme­la da bu­de odo­
bre­na ako osnov­ni uslov ni­je is­pu­njen. Osta­li uslo­vi ne mo­ra­ju
bi­ti is­pu­nje­ni u ce­li­ni,10 ali bi bo­lje bi­lo ako bi bi­li, i to što vi­še,
to bo­lje. Me­đu dru­gim uslo­vi­ma su:
A/ Osta­la sred­stva sem in­ter­ven­ci­je (di­plo­ma­ti­ja, sank­ci­je) tre­
ba da se upo­tre­be i mo­ra da se vi­di da su ne­u­spe­šna.
B/ Hu­ma­ni­tar­na in­ter­ven­ci­ja mo­ra bi­ti za­ko­ni­ta u smi­slu me­
đu­na­rod­nog jav­nog pra­va.
C/ Hu­ma­ni­tar­na in­ter­ven­ci­ja tre­ba da bu­de efi­ka­sna.
D/ Hu­ma­ni­tr­na in­ter­ven­ci­ja tre­ba na mi­ni­mum da sve­de mo­
gu­ću ne­po­treb­nu šte­tu tru­pa­ma ko­je in­ter­ve­ni­šu, ci­vi­li­ma
i sna­ga­ma pro­tiv ko­jih se in­ter­ve­ni­še.
E/ Hu­ma­ni­tar­na in­ter­ven­ci­ja is­k lju­ču­je za­po­se­da­nje i pri­sva­
ja­nje ze­mlje, re­sur­sa i sta­nov­ni­štva dru­gih ze­ma­lja.
F/ Tro­ško­vi hu­ma­ni­tar­ne in­ter­ven­ci­je tre­ba da uklju­če i nje­ne
even­tu­al­ne ne­po­sred­ne ek­ster­na­li­je.
Ia­ko na­ve­de­ni uslo­vi iz­gle­da­ju ja­sno, evo par re­či ob­ja­šnje­nja.
Uslov A/ tre­ba da osi­gu­ra da su is­pro­ba­na dru­ga sredstva,
ko­ja pod­ra­zu­me­va­ju i ni­že tro­ško­ve, i da se po­ka­za­lo da ni­su
u sta­nju da da­ju re­zul­tat. Ovaj uslov je za­pra­vo od­bra­na pro­
tiv mo­gu­ćih te­žnji da se naj­pre upo­tre­be naj­sku­plja sred­stva.

10 Uslo­v i za hu­ma­ni­tar­nu in­ter ­ven­ci­ju su do­sta slič­ni u raz­nim ra­do­v i­ma

re­le­vant­ne li­te­ra­tu­re; oni su ne­kad vi­še im­pli­cit­ni ili su nji­hov broj i ar­ti­ku­
la­ci­ja ra­zli­či­ti. Me­gle (Meg­gle 2000) i ne­k i dru­gi au­to­ri, na pri­mer, oče­ku­ju
da se svi uslo­v i is­pu­ne pre in­ter­ven­ci­je.

Primenjena etika.indd 176 11/9/2016 6:04:19 PM

 Humanitarna intervencija 177

Uslov B/ is­k lju­ču­je ne­za­ko­ni­te rad­nje u smi­slu me­đu­na­rod­

nog jav­nog pra­va. Le­ga­li­za­ci­ja je de­li­mič­no za­vi­sna od pi­sa­nih
pra­vi­la (Gla­va 7 Po­ve­lje UN), a de­li­mič­no se ti­če pro­ce­ne Sa­ve­ta
be­zbed­no­sti UN, even­tu­al­no i ne­kih dru­gih me­đu­na­rod­nih or­
ga­ni­za­ci­ja. Gla­va 7 Po­ve­lje UN je na jed­noj stra­ni re­strik­tiv­na
u smi­slu za­bra­ne po­v re­de su­ve­re­no­sti, ali je na dru­goj stra­ni
po­pus­t lji­va, po­što su in­ter ­ven­ci­je do­pu­šte­ne ako su ugro­že­ni
me­đu­na­rod­ni mir i be­zbed­nost. Sa­vet be­zbed­no­sti UN odlu­ču­je
o to­me da li su uslo­vi is­pu­nje­ni ili ne. On mo­že da oprav­da sva­
ki po­tez UN: in­ter­ven­ci­ju – ako po­sto­ji vo­lja za to ili od­su­stvo
ak­ci­je, ako me­đu re­le­vant­nim ze­m lja­ma pre­vla­da ta­kav stav.
Po­što pet stal­nih čla­ni­ca Sa­ve­ta be­zbed­no­sti (Fran­cu­ska, Ki­na,
Ru­si­ja, SAD i UK) ima­ju mo­guć­nost sta­vlja­nja ve­ta, sva ­ka od
njih mo­že blo­k i­ra­ti bi­lo ko­ju ak­ci­ju. Moć ve­ta tre­ba da is­k lju­či
one ak­ci­je ko­je su u in­te­re­su sa­mo jed­ne čla­ni­ce ili jed­ne ma­le
gru­pe ze­ma­lja, kao i ak­ci­je ko­je bi po­vre­đi­va­le in­te­re­se bi­lo ko­je
od pet stal­nih čla­ni­ca Sa­ve­ta. Po­što ze­mlje sa pra­vom ve­ta na
odlu­ke Sa­ve­ta be­zbed­no­sti UN ima­ju in­te­re­se u sva­kom kut­ku
na sve­tu, vr­lo je ve­ro­va­tan ve­to pri gla­sa­nju u Sa­ve­tu be­zbed­no­
sti o sko­ro bi­lo ko­joj in­ter­ven­ci­ji. Pet si­la sa pra­vom ve­ta sto­je
iza ak­ci­ja mno­gih dru­gih, ma­njih ze­ma­lja, pa se hu­ma­ni­tar­na
in­ter­ven­ci­ja mo­že iz­ve­sti sa­mo ka­da su u pi­ta­nju ne­ke kraj­nje
pe­ri­fer­ne i mi­nor­ne ze­mlje. Ali i u ta­k vim si­tu­a­ci­ja­ma po­sto­je
pod­sti­ca­ji da se is­ko­ri­sti ve­to. Kao što je do­bro po­zna­to u te­o­
ri­ji odlu­či­va­nja, ve­to je zbog nje­go­ve pri­ro­de ve­o­ma po­go­dan
za stra­te­ška po­ga­đa­nja i ma­ni­pu­la­ci­je.11
Uslov C/ slu­ži da bi se is­k lju­či­la ne­e­fi­ka­sna ak­ci­ja, ko­ja na­
sta­je ka­da in­ter­vent­na si­la ni­je an­ga­žo­va­la do­volj­no re­sur­sa za

11 Na pri­mer, SAD ni­su tra ­ži ­le odo­bre­nje Sa­ve­t a be­zbed­no­sti UN za in­
ter ­ven­ci­ju na Ko­so­v u, an­t i­ci­pi­ra­ju­ći da će Ru­si­ja uslo­v i­t i nje­nu sa­g la­snost
tra­že­ći slič­no do­pu­šte­nje za ak­ci­ju u Če­če­ni­ji, dok se za Ki­nu oče­k i­va­lo da
svo­jim gla­som tr­g u­je u za ­me­nu za ame­r ič­k u po­d r­šku Ki­n i za član­stvo u
STO. Ni­je­dan od ovih ra­zlo­ga ne­ma ve­ze sa hu­ma­ni­tar­nom si­tu­a­ci­jom na
Ko­so­v u, ali slu­čaj ilu­stru­je ka­ko ši­ro­ko mo­že bi­ti po­lje stra­te­škog po­ga­đa­nja
ko­je na­sta­je oko bi­lo ko­je in­ter­ven­ci­je.

Primenjena etika.indd 177 11/9/2016 6:04:19 PM

 178 Primenjena etika

in­ter­ven­ci­ju ili ka­da in­ter­ven­ci­o­ni­sti ima­ju ne­ke dru­ge ci­lje­ve,

a ne hu­ma­ni­tar­ni, što či­ta­v u ak­ci­ju do­vo­di u pi­ta­nje. Na pri­
mer, mo­že se za­mi­sli­ti in­ter­ven­ci­ja ko­jom se ne te­ži da se po­
stig­ne njen pra­vi ci­lj, ne­go se njom prak­tič­no pre­k r­ši­lac „šti­ti“
od dru­ge mo­g u­će i pra­ve hu­ma­ni­tar­ne in­ter ­ven­ci­je. Ne­e­fi­ka­
sne in­ter­ven­ci­je ni­su po­želj­ne jer mo­gu da po­gor­ša­ju hu­ma­ni­
tar­nu kri­zu.
Uslov D/ slu­ži da is­k lju­či pre­te­ra­nu upo­tre­bu si­le i upo­tre­
bu za­bra­nje­nih oruž­ja i me­to­da bor­be. On tre­ba da do­pri­ne­se
sma­nji­va­nju tro­ško­va in­ter ­ven­ci­je za sve stra­ne ko­je su u nju
uklju­če­ne.
Uslov E/ slu­ži da is­k lju­či osva­ja­nja i dru­ge ra­to­ve i ak­ci­
je ko­ji ni­šta ne­ma­ju sa hu­ma­ni­tar­nom in­ter ­ven­ci­jom, već se
obič­no ko­ri­ste kao iz­go­vor za kla­si­čan na­pad i oku­pa­ci­ju dru­ge
ze­mlje. Ni­je uvek la­ko po­v u­ći li­ni­ju raz­gra­ni­če­nja, po­što ne­k i
obli­ci hu­ma­ni­tar­nih in­ter ­ven­ci­ja ni­su mo­g u­ći bez pri­v re­me­
nog za­u­zi­ma­nja dru­ge ze­mlje, po­put in­ter ­ven­ci­ja na Ha­i­ti­ju i
u Av­ga­ni­sta­nu.
Uslov F/ slu­ži da se ope­ra­ci­je ogra­n i­če na nji­hov nu­žni
obim, da stra­na ko­ja in­ter­ve­ni­še bu­de od­go­vor­na za ko­la­te­ral­
nu šte­tu u cilj­noj ze­mlji i drug­de. Ovo u prak­si zna­či da iza hu­
ma­ni­tar­ne in­ter­ven­ci­je tre­ba da usle­di is­po­ru­ka hra­ne, le­ko­va i
dru­gih do­ba­ra za dnev­ne po­tre­be, iz­grad­nja po­ru­še­nog, kao i
iz­grad­nja in­sti­tu­ci­ja, ako je to po­treb­no. Me­đu­na­rod­na za­jed­
ni­ca i sa­ve­zni­ci u in­ter ­ven­ci­ji tre­ba da po­k ri­ju ve­će ne­ga­tiv­ne
ek­ster­na­li­je in­ter­ven­ci­je u tom re­gi­o­nu. To bi zna­či­lo po­prav­ku
okru­že­nja do pred­rat­nog ni­voa, kom­pen­za­ci­ju okol­nih dr­ža­va
za ve­će gu­bit­ke, na­dok­na­du po­ro­di­ca­ma voj­ni­ka ko­ji su na­stra­
da­li u in­ter­ven­ci­ji, kao i na­dok­na­du po­ro­di­ca­ma ci­vi­la ko­ji su
na­stra­da­li pri­li­kom in­ter ­ven­ci­je. Po­k ri­va­nje ve­ćih pre­no­snih
efe­ka­ta (ek­ster­na ­li­ja) po­ne­kad je sku­plje ne­go sa­ma hu­ma­ni­
tar­na in­ter­ven­ci­ja.
Ako sa­mo osnov­ni uslov mo­ra da bu­de za­do­vo­ljen, da li to
zna­či da osta­li uslo­vi sme­ju da se na­ru­ša­va­ju? Iz­gle­da da je od­
go­vor po­t vr­dan. Bez is­pu­nja­va­nja osnov­nog uslo­va, ni­kakva

Primenjena etika.indd 178 11/9/2016 6:04:19 PM

 Humanitarna intervencija 179

hu­ma­ni­tar­na in­ter­ven­ci­ja ne mo­že bi­ti oprav­da­na. Mo­ral­ni pro­

fil in­ter ­ven­ci­je se po­bolj­ša­va što je za­do­vo­lje­no vi­še uslo­va ili
ta­ko što će se pot­pu­ni­je za­do­vo­lji­ti is­ti broj uslo­va. Ja­sno je da
mo­ral­no ko­rekt­na hu­ma­ni­tar­na in­ter­ven­ci­ja mo­ra da za­do­vo­lji
sve po­bro­ja­ne uslo­ve u do­slov­nom smi­slu.
Ti­me što će na­ve­sti kri­te­ri­ju­me hu­ma­ni­tar­ne in­ter ­ven­ci­je
po­je­di­nac ne mo­že pro­me­ni­ti pre­o­vla­đu­ju­ća pra­vi­la me­đu­na­
rod­nog sa­o­bra­ća­ja u kri­znim si­tu­a­ci­ja­ma. Uvek će bi­ti in­ter­
ven­ci­ja ko­je vi­še li­če na agre­si­ju ne­go na hu­ma­ni­tar­nu mi­si­ju,
kao što će uvek bi­ti kla­sič­nih ra­to­va. Eti­ka je u sta­nju da de­fi­
ni­še odre­đe­ne stan­dar­de ko­ji su vi­še ili ma­nje po­u­zda­ni, a ko­ji
za­vi­se od mo­ra­la i etič­ke te­o­ri­je ko­ji su u pi­ta­nju. Po­red mo­ral­
nih, po­sto­je za­kon­ski, po­li­tič­k i, voj­ni i dru­gi ci­lje­vi, ko­ji su po
pra­v i­lu pod sna­žnim uti­ca­jem in­te­re­sa. Naj­zna­čaj­ni­ji re­zul­tat
po­se­do­va­nja mo­ral­nog stan­dar­da za hu­ma­ni­tar­nu in­ter­ven­ci­
ju sa­sto­ji se u to­me što se ti­me mo­že pro­ce­ni­ti si­tu­a­ci­ja hu­ma­
ni­tar­ne kri­ze i in­ter­ven­ci­je. Pri tom tre­ba da ima­mo u vi­du da
po­sto­je ra­zli­či­ti mo­ra­li i mo­ral­ni stan­dar­di.
Ne­ke hu­ma­ni­tar­ne in­ter ­ven­ci­je to­kom pro­te­k lih de­se­tak
go­di­na ni­su bi­le u sta­nju da za­do­vo­lje ni osnov­ni ni osta­le kri­
te­ri­ju­me (So­ma­li­ja, Ha­i­ti), a u ne­kim slu­ča­je­vi­ma me­đu­na­rod­na
za­jed­ni­ca je pro­pu­sti­la da in­ter­ve­ni­še, ia­ko je osnov­ni uslov bio
za­do­vo­ljen (Ru­an­da). In­ter­ven­ci­ja na Ko­so­vu je bi­la oprav­da­na,
ma­da ne i za­ko­ni­ta, jer je ni­je odo­brio Sa­vet be­zbed­no­sti UN.

4. Ti­po­vi hu­ma­ni­tar­nih in­ter­ven­ci­ja

Sve hu­ma­ni­tar­ne in­ter ­ven­ci­je ni­su is­tog ti­pa, a i zna­če­nje

sa­mog iz­ra­za hu­ma­ni­tar­na in­ter­ven­ci­ja je vr­lo di­ver­si­fi­ko­va­no
i ra­su­to. On pod­ra­zu­me­va sve vi­do­ve ak­ci­ja od za­bra­ne avio
le­to­va i stva­ra­nja „si­g ur­nog ne­ba“, pre­ko odr­ža­va­nja pre­k i­da
va­tre i raz­o­ru­ža­nja po­bu­nje­ni­ka, do ob­no­ve vla­de i in­fra­struk­
tu­re. Me­đu raz­nim ti­po­vi­ma hu­ma­ni­tar­nih in­ter­ven­ci­ja mo­gu
se ra­zli­ko­va­ti sle­de­će:

Primenjena etika.indd 179 11/9/2016 6:04:19 PM

 180 Primenjena etika

1. Ubla­ža­va­nje kri­zne pat­nje bez voj­ne in­ter­ven­ci­je i bez ula­

ska u po­li­tič­ke ili eko­nom­ske uz­ro­ke kri­ze;
2. Ubla­ža­va­nje po­sle­di­ca ka­ta­stro­fe uz voj­nu ne­bor­be­nu ope­
ra­ci­ju i po­li­tič­ka po­moć da se na­đe po­li­tič­ko re­še­nje;
3. Voj­na bor­be­na ope­ra­ci­ja i ši­ro­k a eko­nom­ska po­d r­ška za
ne­k i pe­ri­od vre­me­na;
4. Voj­na bor­be­na in­ter ­ven­ci­ja, ši­ro­ka eko­nom­ska po­dr­ška i
na­me­ta­nje po­li­tič­kog re­še­nja.
Sva če­ti­ri ti­pa in­ter­ven­ci­ja do­pu­šta­ju je­dan broj mo­di­fi­ka­
ci­ja i pod-ti­po­va, što obo­ga­ću­je ra­zli­či­tost hu­ma­ni­tar­nih in­ter­
ven­ci­ja. Ta­ko­đe, mo­gu­će je da se je­dan hu­ma­ni­ta­ra­ni po­du­hvat
po­ja­vi u obli­ku vi­še ti­po­va in­ter­ven­ci­ja. Na pri­mer, ad­mi­ni­stra­
ci­ja SAD je 1992. po­če­la da So­ma­lij­ce snab­de­va hra­nom, le­ko­
vi­ma i dnev­nim po­tre­ba­ma, Uje­di­nje­ne na­ci­je su mi­si­ju pro­ši­
ri­le 1993. u voj­nu ne-bor­be­nu ope­ra­ci­ju, ali je či­ta­va ope­ra­ci­ja
pre­k i­nu­ta po­što je to­kom ne­ko­li­ko ne­de­lja pre­ra­sla u bor­be­nu
ope­ra­ci­ju, i po­što su ta­mo­šnji „kra­lje­v i ra­ta“ po­ka­za­li da su u
sta­nju da na­ne­su ozbilj­ne gu­bit­ke in­ter­ven­ci­o­ni­stič­k im tru­pa­
ma. Ope­ra­ci­ja u Bo­sni je ta ­ko­đe pre­du­ze­ta da ubla­ži hu­ma­
ni­tar­nu ka­ta­stro­f u, po­seb­no u po­g le­du hra­ne i le­ko­va, on­da
je trans­for­mi­sa­na u ne­k la­sič­nu bor­be­nu ope­ra­ci­ju (va­zdu­šni
uda­ri na po­lo­ža­je bo­san­skih Sr­ba), da bi na kra­ju po­sta­la ne-
bor­be­na hu­ma­ni­tar­na in­ter ­ven­ci­ja ko­ja uklju­ču­je na­me­ta­nje
po­li­tič­kog re­še­nja. Pri­me­ri hu­ma­ni­tar­nih in­ter­ven­ci­ja ti­pa a) i
b) uka­zu­ju da re­še­nja ko­ja su u nji­ma sa­dr­ža­na ni­su za­sno­va­na
na sta­bil­nim rav­no­te­ža­ma, kao što je to slu­čaj kod c). U stva­
ri, bi­lo uz­dr­ža­va­nje od bor­be­ne ope­ra­ci­je ili pot­pu­no bor­be­no
an­ga­žo­va­nje su sta­bil­ni­je op­ci­je, ali to ne zna­či da su one i naj­
ra­zum­ni­je op­ci­je pod da­tim uslo­vi­ma.
Šta će se ura­di­ti u ne­koj hu­ma­ni­tar­noj kri­zi, ako išta, če­
sto odlu­ču­ju­će za­vi­si od in­te­re­sa stra­na ko­je in­ter ­ve­ni­šu. Ako
jed­na ili vi­še re­le­vant­nih ze­ma­lja ima in­ter­es da kon­tro­li­še ne­
ku te­ri­to­ri­ju iz bi­lo kog ra­zlo­ga, on­da je vr­lo mo­gu­će da će one
ista­ći ka­ko hu­ma­ni­tar­na po­moć ne mo­že da se pru­ži dok se ne
us­po­sta­vi ne­ki po­li­tič­ki po­re­dak, po­što ina­če na­o­ru­ža­ne ban­de

Primenjena etika.indd 180 11/9/2016 6:04:19 PM

 Humanitarna intervencija 181

spre­ča­va­ju is­po­ru­ke ili za­hte­va­ju su­vi­še nov­ca da bi do­pu­sti­le

is­po­ru­ke. Ako se ovi ra­zlo­zi pri­hva­te, to oprav­da­va pre­laz od
a) ka b), c) i d). Mo­del b) je oči­to jef­ti­ni­ji, po­što ne pod­ra­zu­
me­va bor­be­nu mi­si­ju: ako in­ter­ven­ci­o­ni­stič­ke sna­ge us­po­sta­ve
pri­ja­telj­ski re­žim, ko­ji po­dr­ža­va is­po­ru­ke hu­ma­ni­tar­ne po­mo­
ći, in­ter ­ven­ci­o­ni­stič­ke tru­pe će se ra­ni­je vra­ti­ti ku­ći. Če­sto se
de­ša­va da ta­ko us­po­sta­vlje­ni re­žim ni­je ni­šta ma­nje opre­si­van
u od­no­su na pret­hod­ni, ili da ta­ko us­po­sta­vlje­ni re­žim iz­gu­bi
kon­tro­lu po­sle ne­kog vre­me­na, pa na­sta­ne no­va hu­ma­ni­tar­na
ka­ta­stro­fa. Ia ­ko je i ta­da mo­g u­ća hu­ma­ni­tar­na in­ter ­ven­ci­ja,
ona je ma­nje ve­ro­vat­na, upra­vo u sve­t lu uči­nje­nih tro­ško­va u
pret­hod­noj ope­ra­ci­ji, ko­ji se sma­tra­ju ulu­do pro­tra­će­nim, pa
mo­že na­sta­t i no­va hu­ma­ni­tar­na ka­ta­stro­fa. Po­što je pro­pa­la
ope­ra­ci­ja SAD i UN u So­ma­li­ji 1992-3, ova ze­mlja će te­ško bi­ti
raz­ma­tra­na u ve­zi ne­ke dru­ge hu­ma­ni­tar­ne in­ter­ven­ci­je, čak i
ako bi po­sto­jao hi­tan i jak ra­zlog za to. Na dru­goj stra­ni, SAD
su ne­ko­li­ko pu­ta in­ter­ve­ni­sa­le na Ha­i­ti­ju iz­me­đu 1815. i 2001.
go­di­ne. Po­ne­kad su ame­rič­ke tru­pe de­ce­ni­ja­ma osta­ja­le ta­mo,
pa ipak ni­su uspe­le da us­po­sta­ve funk­ci­o­nal­nu tr­ži­šnu de­mo­
kra­t i­ju i mul­t i­kul­tur­no dru­štvo.12 Iz­g le­da da spo­sob­nost in­
ter ­ven­ci­o­ni­stič­k ih tru­pa da us­po­sta­ve tr­ži­šnu de­mo­k ra­ti­ju u
okvi­ru vla­da­vi­ne pra­va na odlu­ču­ju­ći na­čin za­vi­si od sle­de­ćeg:
1) Da li je ta­kav re­žim ika­da po­sto­jao u toj ze­mlji?
2) Da li su for­mal­na pra­v i­la ko­ja se uvo­de u skla­du sa pre­o­
vla­đu­ju­ćim ne­for­mal­nim pra­vi­li­ma, i ako je­su, u ko­joj je to
me­ri?13
Ta­ko su, na pri­mer, tru­pe ko­je su pred­vo­di­le SAD uspe­le
da po­no­vo us­po­sta­ve tr­ži­šnu de­mo­k ra­ti­ju u Za­pad­noj Evro­pi

12 Ne­do­sta­t ak op­ci­ja a) i b) sa­sto­ji se u nji­ho­voj in­he­rent­noj ne­sta­bil­no­

sti, dok je oči­t i ne­do­sta­tak c) u to­me što uglav­nom osta­je kra­ć a u od­no­su
na obe­ća­no.
13 La­ti­no-ame­rič­ke ze­mlje su usva­ja­le odred­be Usta­va SAD to­kom XIX ve­
ka, ali je is­hod ustav­nih pra­v i­la u SAD i La­tin­skoj Ame­ri­ci bio ra­zli­čit. Is­te
for­mal­ne nor­me da­va­le su ra­zli­či­te re­zul­ta­te za­to što su pre­o­vla­đu­ju­ća ne­for­
mal­na pra­v i­la (obi­ča­ji) i me­ha­ni­zmi spro­vo­đe­nja za­ko­na u dve Ame­ri­ke bi­li
ra­zli­či­ti, usled če­ga ras­tu trans­a k­ci­o­ni tro­ško­v i, a opa­da efi­ka­snost pra­v i­la.

Primenjena etika.indd 181 11/9/2016 6:04:19 PM

 182 Primenjena etika

i Ja­pa­nu po­sle II Svet­skog ra­ta, po­što je ovaj tip re­ži­ma ta­mo

pret­hod­no po­sto­jao, ali ni­su uspe­le da po­stig­nu sli­čan re­zul­
tat u Ha­i­t i­ju, So­ma ­li­ji, Kam­bo­d ži, jer ta ­k av re­žim ta­mo ni­je
po­sto­jao. Is­ta ili slič­na za­kon­ska pra­vi­la mo­gu da da­ju sa­svim
ra­zli­či­te eko­nom­ske i po­li­tič­ke re­zul­ta­te u ra­zli­či­tim ze­m lja­
ma. „Mno­ge ze­mlje La­tin­ske Ame­ri­ke usvo­ji­le su Ustav SAD
(uz ne­ke mo­di­fi­ka­ci­je) u de­vet­na­e­stom ve­ku, a i mno­gi za­ko­ni
o vla­snič­k im pra­vi­ma uspe­šnih za­pad­nih ze­ma­lja usvo­je­ni su
u ze­mlja­ma Tre­ćeg sve­ta. Re­zul­ta­ti, me­đu­tim, ni­su slič­ni bi­lo
oni­ma u SAD ili dru­gim uspe­šnim za­pad­nim ze­mlja­ma. Ia­ko
su pra­vi­la is­ta, ni­su is­ti me­ha­ni­zam spro­vo­đe­nja, na­čin na ko­ji
se spro­vo­đe­nje od­vi­ja, nor­me po­na­ša­nja i su­bjek­tiv­ni mo­de­li“.14
Iz­grad­nja in­sti­tu­ci­ja pu­tem ko­man­de je iz­gle­da lo­ša pre­po­ru­ka
ta­mo gde je pret­hod­ni ra­zvoj ogra­ni­čio bu­du­će pro­me­ne u tom
prav­cu. Ma ko­li­ko do­bre bi­le na­še na­me­re, hu­ma­ni­tar­na in­ter­
ven­ci­ja, kao i rat, mo­ra­ju se po­sma­tra­ti kao ne­u­speh po­li­ti­ke.
Usled to­ga, sa­ma okol­nost da na­sta­je šan­sa, mo­že bi­ti naj­v i­še
če­mu se mo­že­mo na­da­ti ako že­li­mo da us­po­sta­vi­mo pra­vi po­
re­dak i po­li­ti­ku pu­tem hu­ma­ni­tar­ne in­ter­ven­ci­je.

14 North 1990, s. 101.

Primenjena etika.indd 182 11/9/2016 6:04:19 PM

 Humanitarna intervencija 183

Li­te­ra­tu­ra

Arend, A. & Beck, R. (1993) In­ter­na­ti­o­nal law and the use of

for­ce: Be­yond the UN Char­ter pa­ra­digm, Lon­don: Rout­
led­ge.
El­lis, A. (2002) War, re­vo­lu­ti­on and in­ter­ven­ti­on, Rad na kon­
fe­ren­ci­ji „Hu­ma­ni­ta­ri­an in­ter ­ven­ti­ons / Et­hics“, Bi­e­le­feld,
09-12. ja­nu­ar, 2002.
Fe­in­berg, J. (1984) The mo­ral li­mits of the cri­mi­nal law, knj.
I Harm to ot­hers, Oxford: Oxford UP.
Meg­g le, G. Ist di­e­ser Kri­eg gut? Ein et­hisc­her Kom­men­tar, u:
Mer­kel (Ed)(2000), s. 138-159.
Mer­kel, R. (Ed)(2000) Der Ko­so­vo Kri­eg und das Völ­ker­recht,
Frank­furt/M.: Su­hr­kamp.
Mill, J. St. (1962) A few words on non-in­ter­ven­ti­on, u: Es­sa­ys
on po­li­tics and cul­tu­re, N. York: Do­u­ble­day, s. 396-413.
Mill, J. St. (1987) On li­ber­ty. Re­pre­sen­ta­ti­ve go­vern­ment, Lon­
don i dr.: Dent.
Mu­el­ler, J. (1989) Re­tre­at from do­oms­day: The ob­so­le­scen­ce
of ma­jor war, N. York: Ba­sic Bo­oks.
North, D. C. (1990) In­sti­tu­ti­ons, in­sti­tu­ti­o­nal chan­ge and eco­
no­mic per­for­man­ce, Cam­brid­ge, MA: Cam­brid­ge UP.
Pog­ge, T. (2002) Pre­emp­ting hu­ma­ni­ta­ri­an in­ter­ven­ti­on, Rad
na kon­fe­ren­ci­ji „Hu­ma­ni­ta­ri­an in­ter­ven­ti­ons / Et­hics“, Bi­
e­le­feld, 09-12. ja­nu­ar, 2002.
Pro­ko­pi­je­vić, M. (1992) So­me mo­ral and le­gal aspects of AIDS,
Arc­hi­ves for phi­lo­sop­hy of law and so­ci­a l phi­lo­sop­hy,
god. 78, 2, s. 516-539.
Sc­hle­sin­ger, J. (1991-1992) New in­sta­bi­li­ti­es, new pri­o­ri­ti­es, Fo­
re­ign po­li­cy, vol. 85.
Whi­te, M. (2001) Hi­sto­ri­cal atlas of the 20th cen­tu­r y. Do­stup­
no na: www.users.erols.com/mwhi­te28/20cen­tu­r y.htm

Primenjena etika.indd 183 11/9/2016 6:04:19 PM

Primenjena etika.indd 184 11/9/2016 6:04:19 PM
 BI­BLI­O­GRAF­SKI PO­DA­CI

Sur­ro­ga­te Mot­her­ho­od, Jo­ur­nal of Ap­pli­ed Phi­lo­sop­hy

1. 
(Oxford: B.Blac­kwell, sa­da:
Chic­he­ster i dr. Wi­ley), god. VII, 2/1990, s. 168-182.
http://on­li­ne­li­bra­ry.wi­ley.com/doi/10.1111/j.1468-5930.1990.
tb00265.x/full
Srp­ski pre­vod: Su­ro­gat maj­ka I, Po­lja (N.Sad), god. 37, 386-
7/1991, s. 210-11, (deo I).
Su­ro­gat maj­ka II, Po­lja, god. 37, 388/1991, s. 384-6, (deo II).
Re­print srp­skog pre­vo­da: D. Ja­ko­vlje­vić (Ur)(1999), Eti­ka,
Pod­go­ri­ca: CID, s. 165-185.

So­me Mo­ral and Le­gal Aspects of AIDS, Arc­hiv für Rechts-

2. 
und So­zi­alp­hi­lo­sop­hie, (Stutt­gart: F. Ste­i­ner Ver­lag) god.
78, 4/1992, s. 516-539.
http://www.jstor.org/sta­ble/23680205?seq=1#fndtn-pa­ge_
scan_tab_con­tents

In De­fen­se of Abor­ti­on, Arc­hiv für Rechts-und So­zi­alp­hi­

3. 
lo­sop­hie, god. 80, 3/1994, s. 363-383.
http://www.jstor.org/sta­ble/23680382?seq=1#fndtn-pa­ge_
scan_tab_con­tents

Re­gret, trust, and mo­ra­li­ty, ver­zi­ja na en­gle­skom ni­je ob­ja­

4. 
vlje­na.
Srp­ski pre­vod: Ža­lje­nje, po­ve­re­nje i mo­ral, The­o­ria (Beo­
grad: SFD), god. 38, 2/1995, s. 35-53.

Primenjena etika.indd 185 11/9/2016 6:04:19 PM

 186 Primenjena etika

Se­ces­si­on: What Mat­ters?, u: Karls­son, M./ Tro­per, M. (Eds)

5. 
Law, Ju­sti­ce, and the Sta­te.
Ma­te­r i­ja­l i 16-og „World Con­g ress in Phi­lo­sop­hy of Law
and So­ci­a l Phi­lo­sop­hy“. Re­ykja­vik 1993, Stutt­gart: F. Ste­i­
ner 1995, s. 122-132.
http://scholar.google.com/scholar?hl=sr&q=prokopijevic+
secession+what+matters&oq=prokopijevic+
Srp­ski pre­vod: Se­ce­si­ja:Šta odlu­ču­je?, u: M. Pro­ko­pi­je­v ić
(Ur) Ljud­ska pra­va: Te­o­ri­je i pri­me­ne, Beo­grad: IES, 1996,
s. 139-155.

Hu­ma­ni­ta­ri­an in­ter­ven­ti­on, u: G. Meg­gle (Ed)(2004) Et­hics

6. 
of hu­ma­ni­ta­ri­an in­ter­ven­ti­ons, Frank­furt/M. & Atlan­ta:
On­tos Ver­lag (2.iz­da­nje: Ber­lin, Bo­ston i dr.:Wal­ter de Gru­
yter 2013), s. 189-204.
http://www.de­gru­y ter.com/vi­e­wbo­ok­toc/pro­duct/209371

Primenjena etika.indd 186 11/9/2016 6:04:19 PM

Primenjena etika.indd 187 11/9/2016 6:04:19 PM
 CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
179 Прокопијевић М.
ПРОКОПИЈЕВИЋ, Мирослав, 1953-
Ogledi iz primenjene etike / Miroslav Prokopijević. - Beograd :
Institut za evropske studije, 2016 (Beograd : Zuhra). - 186 str. ; 24 cm
Tiraž 300. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Literatura uz
svaki ogled. - Bibliografski podaci: str. 185-186.
ISBN 978-86-82057-52-9
a) Примењена етика
COBISS.SR-ID 227161612

Primenjena etika.indd 188 11/9/2016 6:04:19 PM