в I!

1
м
I и Е
т Л! М
М
М
[д1
ТИ

В
 Ш1
О И БОГОРОДИЦЕ 1
ММ
П М

СК
А
Ц
РК
В
А
И
ПР
АЗ
Н
И
Ц
ж ЕТИОПСКА ЦРКВА И ПРАЗНИЦИ БОГОРОДИЦЕ ш
Свих цара и Бога мати добра, свих Краљичину палату срушио је краљ Менелик, син којег је
творца роди једина, свих живот, имала са израелским краљем Соломоном. Пронађе-ни су
светлост и благост, свих жељених и докази да је старија палата президана тако да следи пут
добрих крај. звезде Сиријус.
(Димитрије Кантакузин, Ископавања у Аксуму, започета 1999, врше се ради "
око 1435-крај XV в.) откривања података о пореклу Етиопије и православне
цркве у тој земљи.

I. Први од 12 великих апостола који је познао Господа и I

пошао за Њим био је Свети апостол Андреј Прво- Етиопска краљица посетила је израелског краља
звани, брат Апостола Петра. Спомен на ■ Со-ломона у 10. веку пре нове ере. Сусрет краљевског
њега, који је проповедао Јеванђеље у . па-ра описан је у Библији.

п
Византији и Тракији, у зе-мљама Према етиопској традицији, Заветни ко-вчег у
Дунавским, у Русији и око Црног Мора, и којем су, наводно, биле Мојсијеве камене
најзад у Грчкој, по Епиру и Пелопонезу, ' плоче с Десет заповести, у Ети-опију је
слави се 30. новембра/13. децембра. потајно пренео Сабин син Менелик и још се
Заједно са овим великим апостолом, налази у тој земљи." [ Ако је време владавине
за-шпитником Русије, слави се и Свети Фру-. цара Соломона било у 10. веку пре Христа, а
менције, крститељ Етиопије. Овај свети-тељ етиопски ца-реви су се сматрали директним
и чудотворац постављен је за њеног потом-цима Соломона и Сабе, онда је
епископа од стране Св. Атанасија Вели-ког етиопска династија владала скоро три
(око 293 - 2. мај 373) у Александрији. миленијума.
Када се овај пастир вратио своме стаду, Прво царство основано је у Аксуму, а владар
1
привео је целу земљу Христу Господу. И с
Цар Менелик је био Менелик, син Соломона и Сабе.
тако су се обистинили стихови Давида По етиопском предању, нису сви који су примили
Псалмопевца: хришћанство били пагани, већ су .
"Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке делом били Јевреји, а делом анимисти. У Fetha Negast
своје к Богу." (Пс.68, 31) (Царска књига закона) каже се : 'Пре доласка хришћан-ства,
Из овог псалма се види да се о Етиопији знало још у време половина народа је поштовала Мојсијев закон, а друга је
цара Давида, и о томе опет најбоље сведочи , Библија: служила змији '.

. "Другој реци је име Геон. Она тече око целе земље Хуске." Према том предању, етиопска царица од Сабе прешла је у
1(Постање, 2,13) јудаизам приликом посете двору цара Соломо-на:'Од овог
трена нећу се клањати сунцу, већ Творцу сунца, Богу
"Марија и Арон говорише против Мојсија због жене
Израиља'.
Ети-опљанке којом се беше оженио, јер он беше узео за
же-ну једну Етиопљанку."2(Бројеви, 12,1) Иначе, царица од Сабе се помиње у предањима више "
народа и религија (етиопских, старојеврејских,
Пре годину и мало више, појавила се следећа вест:
хришћан-ских и муслиманских). У каснијим арапским
"Немачки археолози пронашли су рушевине палате текстовима она се назива Балкис и Балкида, а у етиопском
легендарне краљице Сабе у Аксуму у Етиопији, саоп-штио предању - Македа. Историчари сматрају да је царица од
је Универзитет у Хамбургу. Сабе реално владала Сабејским царством, односно
Остаци палате, из 10. века пре нове ере, пронађени су државом Саба која је постојала приближно од краја другог
испод рушевина другог здања - палате једног хришћан-ског миле-нијума пре Христа до краја трећег века после Христа,

краља, наводи немачки универзитет. на месту данашњег Јемена. Верују такође да је Соломон у
десетом веку укључио Сабу у састав своје државе.
 ЕТИОПСКА ЦРКВА И ПРАЗНИЦИ БОГОРОДИЦЕ

ово-га, проповједи му јеванђеље о Исусу.

II. Мада се узима да је Етиопија примила хришћанство у 4. 36. Како пак иђаху путем, дођоше на неку воду, и рече
веку, по предању, први мисионар је био Свети апостол и ушкопљеник: Ево воде, шта ме спречава да се крстим?
Страна 3
јеванђелист Матеј3.
37. А Филип му рече: Ако вјерујеш од свега срца, може. А он
Не треба, међутим, сметнути с ума ни Св. Апостола Фи-липа
одговарајући рече: Вјерујем да је Исус Христос Син Божији.
који се помиње у 8. глави Дела Апостолских, када је крстио
38. И заповједи да стану кола, и сиђоше оба у воду, и Филип
царичиног евнуха:
и ушкопљеник, и крсти га.
"26. А анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди 39. А кад изиђоше из воде, Дух (Свети паде на ушкопље-
према југу на пут који силази од Јерусалима у Газу; он је пуст. ника, а анђео) Господњи узе Филипа, и више га не видје
27. И уставши пође. И гле, човјек Етиопљанин, ушкопљеник, ушкопљеник, него отиде путем својим радујући се." Повест о
властелин Кандакије царице етиопске, што бјеше над свима коначном прихватању хришћанства у Етиопији испричао је
Руфин из Аквилеје.

њеним ризницама, који бјеше дошао у Јерусалим као

поклоник, Манастир Сопоћани - Свети апостол Филип

28. Па се враћаше, и сједећи на колима својим читаше

пророка Исаију.
29. А Дух рече Филипу: Приступи и прилијепи се тим колима.
30. А Филип притрчавши, чу га гдје чита пророка Исаију, и
рече: Да ли разумијеш то што читаш?
31. Како бих могао ако ме ко не упути? И умоли Филипа да се
попне и сједне са њим.
32. А мјесто из Писма које читаше бјеше ово: Као овца на
заклање одведе се, и као јагње нијемо пред оним који га
стриже, тако не отвара уста својих.
33. У његовом понижењу укиде се суд његов. А род његов ко
ће исказати? Јер се узима са земље живот његов.
34. Онда ушкопљеник одговори и рече Филипу: Молим те, за
кога ово говори пророк? За себе или за некога другога?
35. А Филип отворивши уста своја, и почевши од Писма
Два младића, Едесије и Фруменције, родом из Тира у Сирији,
доживљавају бродолом код луке Адулис на Црвеном Мору.
Пошто су преживели бродолом и сва искушења после њега,
одводе их у Аксум, тада главни град Етиопије. Пошто су били
странци и неуплетени у дворске сплетке, убрзо заузимају
важне положаје на двору - Едесије постаје главни коморник,
а Фруменције постаје краљев секретар и ризничар.
После цареве смрти, његова удовица постаје реген-ткиња
свога сина Езане. Моли Едесија и Фруменција да остану и
помогну јој у владању земљом.
Страна 4
III. Када се гледа новац из Аксума, чије је ковање почело под
царем Ендубисом око 270. године, види се да је коришћен
римски систем стандарда, а испис је био на грчком.
Пошто се налазио на важним поморским трговачким
путевима кроз Црвено Море, Аксум је доживео велики
просперитет. Зато је и новац који су ковали аксумски владари
требао да ола-кша трговину са Египтом, а преко њега са
грчко-римским светом, али и са Индијом и

Манастир Сопоћани - Свети апостол и јеванђелист Матеј

 ЕТИОПСКА ЦРКВА И ПРАЗНИЦИ БОГОРОДИЦЕ

(Abba Salama) - Отац мира и као Kesate Berhan -

Онај који је открио Светлост.
Руфинову приповест потврђују натписи који
прослављају победу над Нубијцима, као и писмо
цара Констанција, на-следника Константина
Великог. У овом писму цар-аријанац наговара
Езану да не слуша Атанасија. Прелазак царев у
хришћанство потврђује и ковани новац из Аскума.

Ковани новац из доба цара Езане Цејлоном

Свети Фруменције Стела из Аксума Снажна трговинска размена трајала је вековима,

све док Ислам није продро у Египат и Северну Африку.
Трговачки путеви су премештени на Персијски Залив и
Пошто су њих двојица били хришћани, ширили су га и делове који су контролисали Арапи.
помогли изградњу молитвених кућа за стране трговце који су Сем тога, дошло је до исцрпљивања сировина које је Аксум
били у земљи. извозио.
Када је Езана одрастао и почео да влада земљом, Еде-сије
Главни град је премештен више у унутрашњост
се вратио у Тир, док је Фруменције пошао у Алексан-дрију.
земље, почињу да преовлађују пољопривреда и сточарство.
Тамо је известио Светог Атанасија Великог да сада у
Интересантно је да се не зна који је нови главни град
Етиопији има хришћана, али нема ни свештеника ни
ус-постављен после напуштања Аксума.
владика. На то Св. Атанасије одлучи да Фроменција
рукоположи за епископа и да га пошаље натраг као првог Све ово проузрокује да се кидају и везе грчким и римским
владику, јер:" Где ћемо наћи другог човека у коме је Дух хришћанским утицајима. Развија се издвојена
Божији као у теби, а који може да изврши све те послове". афричко-етиопска хришћанска култура.
Свети Фроменције је у Етиопији познат и као Авва Сала-ма Сем тога, треба имати на уму и чињеницу да је хришћан-ство
у Етиопији потисло јудејску културу. Са изолациом земље
долази до изражаја и запретено јудејско наслеђе, тако да се
ствара врло особено хришћанско учење.
Тако је тек у 8. веку Етиопија одбила да призна Халки-донски
сабор и сврстала се уз александријске Копте.
После напуштања Аксума и опадања моћи царевине, долазе
нови удари. Спољним ударима, као што је нади-рање
Ислама, царство се мање-више успешно одупи-рало. Али,
око 960 нехришћанска принцеза Јодит скова-ла је заверу и
побила све чланове царске породице.

Време владавине Јодит (Yodit) и период после ње по-знат је

и као мрачно доба. Јер, према предању, једно дете, члан
царске породице, преживело је масакр.
Његове присталице су га пребациле у Шеву (Shewa). Ту је он
владао, до је остатком владала Јодит и њени наследници.
Према предању последњи Јодитин наследник збачен је
током 11. века. По једнима, збацио га је Анбеса Вудим
(Anbessa WUdim), који је повратио хришћанство и вратио се у
Аксум. По другима, преврат је извршио агавски пле-мић по

Етиопија у време императора Менелика II

 ЕТИОПСКА ЦРКВА И ПРАЗНИЦИ БОГОРОДИЦЕ

имену Мара (Mara Takla Haymanot), који је осно-вао династију порту-галску сферу утицаја, опасност је ишла од језуита и
Загве (Zagwe). като-личке цркве.
За време ове династије сматра се да је најзначајнији вла-дар Зато је император Фасил (Fasil) 1632. забранио странци-ма
био онај који је носио надимак Лалибела - пчеле су признале активности и православље постаје државна религија.
његову врховну власт (Gebre Mesqel Lalibela). IV. Снажна и богата царевина, на важним трговачким
По предању, те пчеле биле су анђели који су дошли да се путевима, каква је Етиопија била у време када је Св.
поклоне правом владару. Кад су током његове вла-давине Фруменције донео у њу хришћанство и постао први епи-скоп
свакако да је привлачила пажњу и царева какав је био чак и
грађене цркве у монолитним стенама, њих 12 на броју,
византијски. Зато и не изненађује да је Цар Констанције
анђели су му притекли у помоћ.
писао цару Езани.
јШ1.м>лб1д:.
Страна 5 Међутим, пут којим је пошао Св. Фруменције кад се везао за
Овај величанствени комплекс био је завршен за 24 године. Александрију и Св. Атанасија Великог показао се ис-правним
и одолео је многим искушењима. Даље јачање хришћанства
у Етиопији десило се у петом веку када у њу долазе Девет
Светитеља из Сирије. Имена ових светитеља су: Abba
Pantelewon, Abba Gerima (Issac, или Yeshaq), Abba Aftse,
Abba Guba, Abba Alef, Abba Yem'ata, Abba Liqanos, Abba
Aragawi, and Abba Sehma.
Иако се званично води да су они Сиријци, Paul B. Henze4
указује да су само двојица или тројица из Сирије, ток су
остали из Константинопоља, Анадолије и чак и из Рима.
Етиопски историчар Tadesse Tamrat5 да је њихов долазак
повезан са анти-монофизитским прогонима који су усле-дили
после Васељенског Сабора у Халкидону. Поред тога што су
локално становништво преводили у хришћанство, значајно је
да се и први превод Библије на Ge'ez језик приписује
Деветорици. Они су исто тако и оснивачи првих манастира у
Етиопији, јер су их аскумски цареви срдачно прихватили и
помагали њихов рад. Тако је Abba Alef основао најсевернији
манастир, Bi'isa на обали реке Mareb; Abba Yem'ata основао
је најјужнији манастир Garalta; Abbas Liqanos and Pantelewon
основа-ли су манастир Pentalewon у Аксуму; Abba Aftse је
осни-вач манастира Yeha; сматра се да је за оснивање
мана-стира Dabre Damo заслижан Abba Aragawi док је
мана-стир северно од Адове основао Abba Gerima. Сви ови
манастири су за типик користили манастирска правила Св.
Пахомија, јер га је Abba Aragawi примио од Теодора, ученика
Св. Пахомија.
Деветорица су превели и многа значајна дела
рано-хришћанске литературе - Пастир Јерма, Дидаскалије,
Једна од цркава у Лалибели - црква Св. Ђорђа Књигу о Еноху, Књигу Јубилеја ... До препорода манастирског
Цар Лалибела је строже постио од монаха, јер је сматрао да живота дошло је у 14. веку, када је основан манастир Debre
је царевање исто што и монашки живот. Libanos чији су оснивачи били Свети Tekle Haimanot и Свети
Ewstatewos. Ови светитељи и данас служе као пример
Етиопска црква прогласила га је светим.
етиопским монасима.
Император Амда Сијон (Amda Siyon), који је владао у 14. Манастири су били центри за образовање током првих
веку, проширио је територију државе до мање-више векова хришћанства у Етиопији, али су томе служили и
да-нашњих граница захваљујући стварању амхарске нације касније, све до 19. века.
и ослонца на хришћанство. Владар Зара Јакоб (Zara Yakob) V. Сама чињеница да је Етиопска црква, чврсто везана за
из 15. века, јачао је Етиопију захваљујући хриш-ћанству и Александријску патријаршију, тек у 8. веку одбила да призна
успостављеном феудалном систему. Халкидонски сабор говори да је таква одлука донета када су,
Међутим, наредни векови, векови освајања нових услед продора Ислама, покидане везе са осталим светом,
конти-нената и колонија донели су низ брига владарима светом хришћанства. У Халкидону, граду у Витинији близу
Ети-опије. Како су простори Етиопије потпадали под Цариграда, на по-зив цара Маркијана (450-457) а уз учешће
 ЕТИОПСКА ЦРКВА И ПРАЗНИЦИ БОГОРОДИЦЕ
око 350 епи-скопа и четири папска легата одржан је 451.
године Четврти Васељенски Сабор. У жељи да поново
потврди Никеоцариградски Символ вере, био је суочен са
пита-њем правилног тумачења христолошког учења,
угроже-ног двема великим јересима: несторијанством и
моно-физитством.
Монофизитство (гр. Movn cpuoic; - једна природа) је јерес
коју је проповедао Евтихије (378 - око 454), цариградски
монах, ученик патријарха Кирила Александријског, учећи да
Христос има само једну природу (uovu cpuoic;), и то
бо-жанску, јер је Он само привидно примио људско тело.
Ев-тихије пориче разлику између иттоотсос; (ипостас,
личност) и cpuoic; (природа, јестество), говорећи да ако је
Христос једна личност, Он не може имати две природе.
Монофизитство је било охрабрено формулацијом Кирила
Александријског, који је пустио у оптицај и смело бранио
формулу: "јединсгеена оваплоћена природа (cpuoic;)
божан-скога Логоса". Пред оваквом пометњом термина,
Халки-донски Сабор (451) јасно говори о интегралној
стварности Сина Који има једну ипостас у две природе. Две
природе, божанска и човечанска, чувају своје целовитости,
али су оне несливено и непромењиво сједињене у једној
ипоста-си. Халкидон одбацује монофизитство, потврђујући
да у Христу постоје две природе. Халкидонска христологија
за-снива се на сотириолошком доказу: само ако је Логос
исти-нито примио у Своју ипостас целу људску природу,
могуће је обожење човека.
Једна од форми у којој је кружила Евтихијева јерес јесте
"северијанско" или умерено монофизитство, предложено као
формула помирења између халкидонаца и специ-фичности ове цркве као што су нпр. делимично
новохал-кидонаца од стране Севера, патријарха
антиохијског (512-538). Нема сумње, Север осуђује Евтихија,
али тако-ђе одбацује и Халкидон зато што је он
рехабилитовао несторијанство које је осуђено на Ефеском
Сабору (431). По њему, право христолошко учење изражено
је у фор-мули Кирила Александријског: ,,Једна оваплоћена јерусалимски рабинат, један број њих се и иселио у Из-раел.
приро-да Бога-Логоса".
Дохалкидонске или старе источне цркве, су заједнице храму, макар и минималну, а монах који је, док је био у свету,
несторијанских или монофизитских стремљења које су се учинио неко кривично дело, чак и најтеже (убиство, тешка
одвојено организовале, одбацивши Сабор у Ефесу (431) и крађа итд.), не подлеже кривичном зако-ну све док је у
Халкидону (451).
Етиопска црква је монофизитска, што значи да не при-знаје
одлуке 4. Васељенског Сабора у Халкидону. У том смислу,
Етиопска црква није у канонском јединству са православним
помесним црквама, али је одликује дуга, интересантна и
бурна историја. Етиопска црква је пуна специфичности - нпр.
док су се остале националне поме-сне цркве махом
развијале првобитним примањем хри-шћанства од стране
народа, а затим христијанизацијом владајућих елита, у
Етиопији је било супротно - после христијанизације двора
(Етиопљанин, ДА, 8,26-39), деце-нијама, чак вековима је
трајао 'празан период у коме је у народу преовладавао
паганизам. Када је народ, пак, при-грлио хришћанство оно се
врло чврсто укоренило и Ети-опљани су вековима
одолевали и данас одолевају же-стоким притисцима околних
исламизираних нација. Исто тако је Етиопска црква одолела
и покушајима да се доведе у заједницу са Римом.
Искористивши грађанске ратове у Етиопији и ратове са
околним муслиманским владарима, Португалци су уз војну
помоћ упутили и мисионаре у ову земљу. Језуити су почели
да преводе царску породицу у римока-толичанство. Први цар
који је пришао римокатолицима био је Za Dengel.
Свештенство је, међутим, организовало побуну и сменило
цара. Његов наследник, цар Суснеос (Susneos) је исто тако
признао Рим, али је био опрезан. Мало пре своје смрти, 1632.
године, прогласио је да сви његови поданици уживају верске
слободе. Међутим, но-ви цар Фасилид [Fasilidas (1632-1667)],
истерује Порту-галце и враћа привилегије монофизитском
свештенству. Интересантно је напоменути да су владари
узимали Грке из Александрије за архитекте и уметнике вичне
живопи-сању и иконописању и уз њихову помоћ спречили
продор потугалског утицаја.
Цареви Менелик Други (1889 -1913) и Хаиле Саласије Први
ујединили су Етиопију а Адис Абебу учинили пре-стоницом.
Лиј Јасуа је хтео да од Етиопије направи ис-ламску земљу
али га је 1921 свргао Тафари Маконене који од 1930 носи
име Хаиле Селасије.
Етиопска црква, иако је монофизитска, захваљујући
специфичној националној историји у свом богословљу и
црквеној пракси прихвата малтене све одлуке 4.-7.
Васе-љенског Сабора, иако их формално не признаје
(осуђује Евтихија, никад није имала везе са монотелитством
и по-штује веома иконе). Занимљиве су и неке друге
пошто-вање шабата или обрезивања. У Етиопији живи и
дан-данас један број тзв. Фалаша, црних Јевреја (по
традици-ји потомака Соломона и царице од Сабе) које је
признао
Страна 7
Сваки четврти мушкарац у Етиопији има неку ду-жност при
манастиру - подразумева се да је тамо отишао због
покајања. Ако изађе из манастира, ово 'по-миловање' више
не важи. Ову манастирску приви-легију није дирао ни један
владар до сада. Монаштво је махом мушко и има велики
углед у Етиопији, данас их има око 20.000, док жене могу да
ступају у манастир тек после 45.-те године. Сем општежића,
у пустињама живе и отшелници који носе дуге браде и косе,
носе гвоздени штап и облаче се у кожне огртаче.
Будућег монаха умотају у пелене и као мртваца положе у
ковчег а потом над њим читају псалтир. У народу су веома
поштовани.
Манастири су вековима били и остали расадници теоло-шке
и класичне књижевности, уметности и културе. Етиоп-ска
црква је била подређена Коптској и тек је од 1958. годи-не
постала аутокефална. Има око 13.000 цркава и 800
 ЕТИОПСКА ЦРКВА И ПРАЗНИЦИ БОГОРОДИЦЕ
ма-настира и око 40. милиона људи привржених
хришћанству. У 19. веку се овом занимљивом црквом бавио
Епископ Порфирије Успенски, у 20. веку нпр. Фрадински 6 У
олтару уместо антиминса имају табот- симбол ковчега, јер
сматрају да су сачували Ковчег завета који се налази у
Аксуму. Користе бубњеве, гитаре. Веома поштују Деву
Марију.
VI. "И одведе ме опет к вратима спољашњим од свети-ње,
која гледају на исток, а она беху затворена. И рече ми
Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не отварају, и
нико да не улази на њих, јер је Господ Бог Израиљев ушао на
њих зато нека буду затворена." На овим стиховима пророка
Језекиља (44.1-2) почива огромно поштовање које
Етиопљани указују Пресветој Деви Марији. Јер, кан^ они,
пошто је Господ Живот, онда је Дева врата Живота. Господ
објављује да је он Живот, када каже: Ја сам васкрсење и
живот, који вјерује у мене ако и умре, живјеће. Пошто је Дјева
врата кроз која је Христос дошао, она је зато врата Живота.
На исти начин, Дјевица марија је врата Спасења, зато што је
Господ Спаситељ; Он је дошао да спасе свет; јер Син
Човјечији дође да потражи и спасе изгубљено (Лк.19:10). Не
чуди да Деву зовемо вратима, јер је Црква давно звана
вратима. Отац наш Јаков говорио је о светом ме-сту на коме
је он освешао цркву и назвао га Ветиљ, односно, дом Божији:
Како је страшно ово место. Баш је то дом Божији и то су
врата у рај. (Постање, 28:17)
"Величамо те, о мајко Истинске Светлости, Славимо те, о
Богородице, Света Дјево, јер си нам родила Спаситеља
света, Који је дошао и спасао нас." Ниједна друга личност из
Старог или Новог Завета није толико поштована као Света
Дјева Марија. Она је узди-гнута на положај изнад херувима и
серафина, јер јој је кроз Духа Светог речено "...јер гле, од
сада ће ме звати блаженом сви нараштаји; што ми учини
величину Силни, и свето име његово.." (Лк1:48-49) Дјева
Мајка Божија има врло посебно место у етиопском култу и
приврженост нашој Мајци, кажу они, на највишем је месту.
Етиопија је позната као Маријина земља, земља њихове
заштитнице. Међу светима на небу, она се посебно поштује.
Њу воли тако дубоко њен Син да ће јој испунити сваку молбу.
Због посланства њеног које је примила од Бога, њен је живот
најповезанији са тајнама Исуса Христа и нико није као она
пратила Отвело-творену Реч и нико није заслужан као она, и
нико нема толико милости и моћи као она над срцем Сина
Божијег и кроз њега са Небеским Оцем. Отуда не чуди да су
дата Пресветој Деви многа титу-ларна имена .
1. Богородица - Оеотоко^
Изведена од две грчке речи '0£о' која значи 'Бог1, и 'токод' што
значи 'која носи'; односно 'она која је носила Бога у својој
материци'. Овај теолошки израз има своје порекло на
следећим местима у Библији:
• Архангел Гаврило је најавио Деви Марији говорећи , "Дух
Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осјениће те; зато и
оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији. "
(Лк1:35).
• Јелисавета је рекла Дјеви Марији , "И откуд мени ово да
дође мати Господа мојега мени? " (Лк1:43).
• Исаија је пророковао у вези са Девом Маријом и рекао:
"Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће
затру-днети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило."
(Ис 7:14 и Мт 1:23).
2. 'Друго небо'
Према Делима Апостолским 7:49, "Небо ми је престо, а
земља подножје ногама мојима", Бог живи на небесима, па
зато Деву Марију зовемо 'друго небо' јер је Бог сишао и у њој
живео.
3. 'Златна светиљка' и 'Мајка Истините Светлости'
Дева Марија је носила нашег Господа Исуса Христа, Који је
Истинита Светлост света:" Ја сам свјетлост свијету; ко иде за
мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота (Јн
8:12), и због тога јој дајемо такву титулу.
Страна 8
4. 'Златна кадионица'
Дјева Марија је носила и родила Господа нашег Исуса
Христа , 'Мирис слатки'. С друге стране, сједињење, у
кадионици, ћумура и ватре симболизује јединство
Божан-ског и човечанског, па је зовемо 'златном кадионицом'
јер је носила отелотвореног Бога у својој утроби.
5. 'Несагорима купина'
Мојсије је видео несагориму купину:"И јави му се анђео
Господњи у пламену огњеном из купина. И погледа, а то
купина огњем гори а не сагори" (Изл. 3:2). Ватра је симбол
Бога, "Јер је Господ Бог твој огањ који спаљује и Бог који
ревнује." (Понов. 4:24), а пламена купина која не сагорева
симбол је Дјеве Марије која је носила ватру Божанског у
својој утроби и није сагорела од ње.
6. 'Палица Аронова'
Ова палица је процвала, запупила, дала цветове и донела
зреле бадеме без сађења или заливања (Бр. 17:1-11), и из
тог разлога, она је симбол Дјеве Марије, која је, иако девица
родила Бога Логоса.
7. 'Увек дјева' - ainapGevia
Стара црква Д^еве Марије од Сиона -Saint Mary of
Zion у Аксуму
 ЕТИОПСКА ЦРКВА И ПРАЗНИЦИ БОГОРОДИЦЕ

У делу вечерња, свештеник каже: ' Она, будући дева, родила Да нам опрости грехове наше.
Га је остала дјева.' Верујемо да је Дјева Марија била девица Страна 9

пре, током и после рођења Господа нашег Исуса Христа. Сваки молитвеник Етиопске Православне Цркве састоји се
Језекиљ је пророковао у вези са њеном девственошћу и из књиге псалама и величања Дјеве Марије.
рекао: "И одведе ме опет к вратима спољашњим од Радуј се, о ти коју за исцељење молимо,
светиње, која гледају на исток, а она беху затворена. И рече
О света предостојна приснодјево, родитељко Бога, мајко
ми Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не Христа,
отварају, и нико да не улази на њих, јер је Господ Бог
Узнеси нашу молитву Сину твоме вољеном да би нам
Израиљев ушао на њих; зато нека буду затворена." (Јез.
опростио грехе наше.
44:1-2). Ова затворена врата симбол су трајне девствености.
Радуј се, о ти која си саму Светлост носила
8. 'Лествица Јаковљева ' Праведности - Господа Бога нашег Христа.
"И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, О Дјево чиста, заложи се за нас код нашег Господа да би
и гле, анђели Божији по њима се пењаху и силажаху." (Из. милост имао за душе наше и грехе нам опростио
28:12) Ова Лествица је симбол Деве Марије, јер је Господ Радуј се, о Дјево Маријо, царице, радуј се, поносе наш, радуј
наш Исус Христос сишао с небеса на земљу оваплотивши се се, о ти, што си носила за нас Емануила Бога нашег
кроз њу па је она била спајање неба и земље. Молимо те, сети нас се, о права Посреднице, пред нашим
9. 'Сасуд Мане' Господом Исусом Христом да би милост имао за душе
наше и грехе нам наше опростио
Господ наш Исус Христос је 'Истинска Мана' Која је сишла са
небеса и дала живот свету - "Ово је хљеб који сиђе с неба: не Поштовање које Етиопска Црква и њени верни указују
као што оци ваши једоше ману, и помријеше; који једе хљеб Богородици огледа се и у броју празника који су јој
овај живјеће вавијек. " (Јв 6:58). Тако је Дјева Марија 'златни посве-ћени. У једној години има их тридесет и три.
сасуд' који је носио 'Истиниту Ману' у својој утроби (Из
Сем тога, сваке суботе и на сваки од празника њој
16:32-33).
посвећених, чита се из књиге Чуда Деве Марије.
10. 'Ковчег Завета'
Дјева Марија је на многим сликама по црквама и конацима.
"... А иза друге завјесе дио скиније, назван Светиња над
светињама, Која имаше златну кадионицу, и ковчег обло-жен Етиопљани сматрају да је Етиопија ћерка Дјеве Марије, да је
свуда златом, у коме бјеше златни сасуд са маном, и Дјева звезда водиља Етиопије и у рату и у миру, њихово
процвјетали штап Аронов, и плоче Завјета, А над њим последње уточиште у свему.
херувими славе, који осјењаваху очистилиште; о чему сада
не треба говорити подробно." (Јев. 9:3-5) Овај
Ковчег био је са свих страна прекривен златом, а то
је симбол чистоте Дјеве Марије која је као чисто
злато. Он садржи ману, која је симбол Исуса
Христа, Који је 'Живи хлеб', и таблице завета, које су
симбол Исуса Христа Логоса (Јв. 1:1). Изнад
Ковчега је херувим славе који наткриљује место
милости, па зато на икони Дјеве Марије видимо
анђеле који је надкриљују. Цар Хаиле Селасије је
1965. године у Аксуму дигао цркву Деве Марије од
Сиона (Saint Mary of Zion). У њој се чува прави
Ковчег Завета, кога је донео још цар Менелик I.
Откако је он донет, он је извор утехе и спасења.
VII. У целој хришћанској традицији а посебно у
етиопској над свим светима је Дјева Марија, она која
је нашег Господа родила. Дјеву Марију непрестано
Нова црква Дјеве Марије од Сиона
позивамо да се заложи и моли за нас. Она се стално помиње -Saint Mary of Zion у Аксуму
у дневним молитвама. После молитве Господње долази
молитва "Здраво Маријо":
Здраво, о Маријо, милости пуна,
Господ је с тобом.
Благословена си ти међу женама,
И благословен је плод утробе твоје.
Моли и заложи се за нас код твога Сина љубљеног,
 ЕТИОПСКА ЦРКВА И ПРАЗНИЦИ БОГОРОДИЦЕ

Страна 10
Као резултат овако великог поштовања које ужива Бого- Главни празници Пресвете Богородице су:
родица у Етиопији, постоји цео циклус празника који је њој Зачеће Рођење
посвећен. Представљање
Треба напоменути да празнику Успења Богородице, који Благовести Бегство у
пада у августу, претходи пост који сви верни испуњавају, без
Египат
обзира на узрасти. Почиње 16 дана пре празника.
Уснуће Богородице (смрт Богородице)
Догађаји из живота Богородице који се празнују у
Успење Богородичино Приказање
Етиопској цркви
Богородичино
1. Навештење рођења „кћери преблагословене, којом ће се
благословити сви народи на земљи, и кроз коју ће доћи Празник Kidane Mehret (Ковчег Милости) је дан када се слави
спасење свету" милосрдна сила Деве Марије, Преблагословене Мајке
2. Рођење Богородице. Божије и то је по етиопском календару Yekatit 16. (24.
3. Увођење Богородице у храм - Ваведење. фебруара г.к.).
4. Навештење рођења Господа Исуса Христа Православни хришћани, нарочито жене, за Богороди-чине
-Благовести. празнике се удружују и спремају јело и освежење и деле их, у
5. Бегство у Египат. духу агапе - трпеза љубави, са онима који су у немаштини.
6. Сећање на дан када је била жедна, а њен Син је наредио VIII. Календар, у свакодневном значењу може да се
стени и из ње је потекла вода којом је она угасила жеђ де-финише као било који систем за дељење времена током
7. Дан када јој је њен Син обећао да ће на њену молбу Он једног дужег периода и уређивање таквих подела у
бити милостив грешницима одре-ђени редослед. Мерење ових дужих периода вршено је
8. Уснуће Маријино (Asterio Mariam). ос-матрањем небеских појава, те отуда и веза између
9. Успење Богородичино (Filseta), слави се шест дана, а астро-номије и календара. Сама реч потиче од латинске
сваки дан је посебан празник речи calendarium, а означава списак дугова, списак камата
10. Дан када се по први пут после уснућа приказала свим које је поверилац сваког првог у месецу примао од свог
присутнима дужника. Међутим, црквени календар се од овог разликује по
11. Појављивање по други пут другима својој бити. Јер, „живот у Цркви је непрекидно богослужење,
12. Појављивање по трећи пут не-прекидно живљење са свима светима (Еф. 3,18).
13. Појављивање по четврти пут Дана-шњи светитељи нас предају сутрашњима, а сутрашњи
14. Појављивање по пети пут прексутрашњима, и тако редом:круг године нема краја." За
15. Постоји дванаест празника годишње, који се прослављају црквени календар је битно да се одреде оне тачке
сваког 21 у месецу као спомен на њено уснуће или рођење, преплитања световног и светог времена, тачке у којима
па је то сада 31 празник. свето надвладава и омогућава додир са светим, урања-ње у
16. 32. празник се односи на дан када је неверник пуцао на њега молитвом.
икону Пресвете Богородице из које је млазом потекла крв Податак са почетка да је палату Царице од Сабе њен син
feast президао тако да следи пут звезде Сиријус указује да је био
17. 33. празник односи се на причешће Пресвете Богородице јак египатски утицај. Јер, према староегипат-ском календару,
Уснуће Богородичино прославља се 21. јануара по појава звезде Сиријус на јутарњем небу непосредно пред
етиопском календару, 16. јануара по пригоријанском, па се излазак Сунца код храма у Мемфису означавала је почетак
зато сваки 21. дан етиопског месеца посвећује Дјеви Марији. нове године. Египатска година имала је 12 месеци од по 30
Рођење Богородичино је 1. маја е.к. (26. априла г.к.) и 10. дана, а пет дана су додавани на крају године. То су били
септембра е.к. (7. по г.к.); њена сахрана је 15. августа е.к.(8. дани ван времена, епагоменски дани, дани када су настала
г.к.); Успење Богородичино је 16. августа е.к.(9 г.к.); њено њихова главна божанства - Озирис, Изида, Хорус, Тифон и
Представљање у Храму је 3 децембра е.к. (29. новембар Нефтис. Ти дани су прослављани у спомен њиховог рођења,
г.к.);њено Зачеће је 16. децембра е.к. (12. децембар г.к.). а нису се убрајали ни у једну годину.
Страна 11
Међутим, иако су се равнали по староегипатском календа- Међутим, у оптицају су били многи предлози прорачуна ру, стари
Етиопљани, поданици цара Менелика и његових постанка света. Етиопљани су узели Антиохијску еру коју је наследника
били су по вери сродни старим Јеврејима. предложио Александринац Панодор и по њој је свет на-
стао 5493. године пре рођења Христа.

ГРИГОРИЈАНСКИ И КОПТСКИ КАЛЕНДАР

 ЕТИОПСКА ЦРКВА И ПРАЗНИЦИ БОГОРОДИЦЕ

МЕСЕЦИ ЕТИОПСКОГ КАЛЕНДАРА

Gregorian Coptic
Montha
амхарски коптски изговор почетни датум ist Јалиагу-
-Tir
Meskerem Tout 11. септембар
1 st February-isl
Thikimt Baba 11.октобар -YEHi

Hidar Hator 10. новембар March-

Tahsas Kiahk 10. децембар -Meganit

Thir Toba 9. јануар I5t

M yaza
Yekatit Amshir 8. фебруар
Aprii-Ist
Megabit Baramhat 10. март GintDt
Miyazia Baramouda 9. април
May-
Ginbot Bashans 9. мај 3ene

Senie Paona 9. јун 1st June-1st

-Hamle
Hamlie Epep 8. јул
Nehasie Mesra 7. август July-I5t rtugust-
-Netiaw
Phagumien Nasie 6. септембар Pagume
I2th- -MsskeremT
151 Octoher
-I—TiKemet
ДАНИ У НЕДЕЉИ
Отуда није тачна тврдња да је Запад имао исти календар као
и Етиопија, али је 1582 - према западном рачунању - прешао
Дани на амХарском Дани на српском на грегоријанском календар. И тада је постојала разлика од
Ehud недеља 7, односно 8 година између њих. Додатна компликација је
Segno понедељак почетак етиопске Нове године -она почиње 11 септембра, па
Maksegno уторак
заостаје до Нове григоријан-ске године 7 година. Када
Rebu среда
четвртак
наступи нова григоријанска годи-на, разлика се повећава јдо
Hamus
Arb петак 10 септембра на 8 година . Абуна Павле Први, патријарх
Kidamie субота Етиопске православне цркве, објашњава због чега се
Етиопија држи јединственог кален-
дара.
«То је за Етиопљане специјалан начин да остану верни
Календар се заснива на Светом писму и најближи је ономе што им је дато од самог почетка», каже патријарх.
јеврејском календару. Етиопска година је подељена на 12
месеци од по 30 дана.
Додатни месец - Пагуме, има пет дана или шест ако је година
преступна.
Свака година у четворогодишњем циклусу носи име једног
од јеванђелиста - Матеја, Марка, Луке и Јована. Како се по
етиопском календару преступна година рачуна годину дана
пре григоријанске преступне године, то је година
јеванђелиста и апостола Луке преступна година. Иначе, и
коптски и етиопски календар следе правило јулијанског
календара за одређивање преступне године -свака година
дељива са 4 без остатка је преступна. Иначе, у Етиопији се
године рачунају од постанка света.
1-st Ncvemhe'
-I—Hidar
1st Decemtjer
-I—Taheaei

'Coplic new year

QOLJFICE: OikniM

Тако је Етиопија у трећи миленијум ушла 12 септ-ембра

2007.
Пре преласка на григоријански календар, јулијански се
заснивао на ери која је имала 5500. година од постака света,
тако да су се ове две ере разликовале за седам година.
 ЕТИОПСКА ЦРКВА И ПРАЗНИЦИ БОГОРОДИЦЕ
Важно је имати на уму да се оно што је познато као Стари завјет за
хришћане састоји од хебрејских списа писаним на језицима Јевреја
-арамејским и хебрејским. Стога, што се Етиопије тиче, она се
појављује као Куш (Хуш) а не као Етиопија, пошто су у грчким
рукописима каснији преводи ових текстова. Не постоји темељита
студија која се односи на Куш у хебрејски списима. Осим тога, разни
коментари и библијски речници предлажу недоследне
интерпретације. Све у свему, већина проучавалаца Библије као и
научници претпостављају да данашња Етиопија одговара
библијском Кушу (Хушу); чак је и у верзији Библије краља Џејмса,
следећи назнаке главних модерних превода Библије, Куш (Хуш)
уклоњен и замењен је са Етиопија - Библија-превод Др Луја
Бакотића - Нови Сад
2
Библија- превод Др Луја Бакотића - Нови Сад
3
По пријему Св. Духа Матеј свети проповедаше Јеванђеље у
Партији, Мидији и Етиопији, земљи црначкој. У Етиопији постави за
епископа некога Платона, следбеника свога, а он се повуче у
моли-твену самоћу у гору, где му се Господ јави. Крсти жену и сина
кнеза те земље, због чега се кнез веома расрди, и посла једну стражу
да доведе Матеја к њему на суд. Војници одоше и вратише се кнезу
говорећи, да чуше глас Матејев али га никако не могоше очима
виде-ти. Тада кнез посла другу стражу. Када се и ова стража
приближи апо-столу, овога облиста светлост небеска, тако силна, да
војници не могоше у њега гледати, но испуњени страхом бацише
оружје и вра-тише се. Тада кнез сам пође. Приближивши се св.
Матеју, засија од овога такав блесак, да кнез на једанпут ослепи. Но
апостол свети беше милостива срца: он се помоли Богу, и кнез
прогледа, - нажа-лост, прогледа само телесним очима али не и
духовним. Он ухвати св. Матеја и стави га на љуте муке. Наиме, у два
маха ложаше велики огањ на прсима његовим. Но сила Господња
сачува га жива и непо-вређена. Тада се апостол помоли Богу и
предаде дух свој Богу. Кнез нареди те и тело мучениково положише у
оловни сандук и бацише у море. Светитељ се јави епископу Платону
и рече му о своме телу и сандуку, где се налази. Епископ оде и
изнесе сандук са телом Матеје-вим. Видевши ово ново чудо кнез се
крсти и прими име Матеја. Затим остави кнез сву сујету светску и
прими чин презвитерски, и богоугодно
Страна 12
послужи цркви. Када умре Платон, јави се овоме Матеју апостол
Ма-теј и усаветова га да се прими епископства. И тако он се прими
епи-скопства и би пастир добри многе године, док га Господ не позва
у царство Своје бесмртно.
4Paul B. Henze, Layers of Time: A History of Ethiopia (New York:
Palgrave, 2000 ISBN 0312227191), p. 38.
5
Taddesse Tamrat, Church andState in Ethiopia, 1270-1527
(Oxford: Clarendon Press, 1972 ISBN 0198216718), p. 23.
6Богословље, часопис Богословског факултета, бр. 1./2. из
1973.г. објављен је одличан текст Др-а Душана Кашића
Ћтиопска црква у прошлости и садашњост
7Етиопски календар има исто тако недељни циклус од седам
дана, који почиње у недељу, а завршава се у суботу. Дан има
24 часа, али постоји и подела дана на kekros-е и kekros износи
1/60 део дана односно 24 минута. ЛИТЕРАТУРА
1 .Dom Colin Battell - The Ethiopian Orthodox Church And Its
Monastic Tradition - www.benedictines.org.uk/theology/2005/
battell.pdf
2.http:/^ww.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/ - Протојереј Јован
Брија РЕЧНИК ПРАВОСЛАВНЕ ТЕОЛОГИЈЕ 3.
http://st-takla.org
4.http://members.iinet.net.au/~mmjournl/MaryMartha/THE
ORTHODOX CHURCH/Feminine Images Ethiopia.html
5. Dr. Aberra Molla - The Ethiopic Calendar http://
www.ethiopic.com/calendar/ethiopic.htm
6. Бранислав Скробоња - О рачунању времена и
правосла-вном календару - Београд 2000.
Слика на насловној страни је из цркве Debra Berhan Selassie
-на амхарском Светлост Свете Тројице, а дигао ју је цар lyasu
(1682.-1706.)