Autor naslovne slike: Nike Krajnc

PRIRUČNIK O DRVNIM
GORIVIMA

Pripremila: Dr. Nike Krajnc

ORGANIZACIJA ZA HRANU I POLJOPRIVREDU UJEDINJENIH NACIJA

Priština, 2015

iii
Upotrebljeni nazivi i način na koji je sadržaj prezentovan u ovoj informativnoj publikaciji ne predstavljaju
izraz mišljenja Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) po pitanju pravnog ili
razvojnog statusa bilo koje države, teritorije, grada ili oblasti kao ni njihovih organa vlasti, niti po pitanju
definisanja njihovih granica. Pominjanje specifičnih kompanija ili proizvoda određenih proizvođača, bez
obzira na to da li su isti patentovani, ne podrazumeva da ih FAO podržava ili preporučuje u odnosu na druge
slične nepomenute kompanije ili proizvode.

Stanovišta izražena u ovoj informativnoj publikaciji su autorova i ne odražavaju nužno stavove ili politike
FAO.

ISBN 978-92-5-708728-6

© FAO, 2015

FAO ohrabruje upotrebu, reprodukovanje i distribuciju materijala iz ove informativne publikacije. Izuzimajudi
slučajeve u kojima je drugačije naznačeno, materijal može biti kopiran, skidan sa interneta i odštampan za
svrhe učenja, istraživanja i podučavanja, ili za potrebe nekomercijalnih proizvoda ili usluga, ukoliko se jasno
navede da je FAO izvor i nosilac autorskih prava, kao i da se nikako ne insinuira da FAO podržava stavove,
proizvode ili usluge korisnika.
Svi zahtevi po pitanju prava na prevođenje i prilgođavanje, kao i preprodaju i druga prava na upotrebu u
komercijalne svrhe treba da budu dostavljeni putem formulara datog na adresi www.fao.org/contact-
us/licence-request ili upudeni na e-mail adresu copyright@fao.org.
Informativne publikacije FAO-a su dostupne na FAO internet sajtu (www.fao.org/publications) i mogu se
naručiti preko e-mail adrese publications-sales@fao.org

iv
SADRŽAJ

SKRAĆENICE I SIMBOLI............................................................................................................................................. viii

UVOD .............................................................................................................................................................................. 1
1. DRVNA GORIVA - DEFINICIJE ................................................................................................................................ 2
1.1. Glavni oblici drvnog goriva na tržištu ............................................................................................ 2
1.2. Glavni izvori drvnih goriva............................................................................................................. 3
2. JEDINICE ZA MERENJE DRVNIH GORIVA ........................................................................................................ 4
2.1. Zapremina ..................................................................................................................................... 4
2.2. Težina ............................................................................................................................................ 6
2.3. Gustina .......................................................................................................................................... 6
3. GLAVNE KARAKTERISTIKE DRVNIH GORIVA.............................................................................................. 8
3.1. Sadržaj vlage ................................................................................................................................. 8
3.2. Jedinice merenja za termalnu energiju ....................................................................................... 10
3.2.1. Kalorijska vrednost ............................................................................................................... 10
3.2.2. Teoretsko proračunavanje kalorijske vrednosti................................................................... 12
3.2.3. Energetski ekvivalenti .......................................................................................................... 15
3.3. Prisustvo pepela i tačka topljenja pepela ................................................................................... 17
3.4. Hemijski sastav biomase ............................................................................................................. 18
4. LANCI PROIZVODNJE BIOMASE ........................................................................................................................ 20
4.1. Mašine za proizvodnju drvnih goriva .......................................................................................... 20
5. SKLADIŠTENJE KVALITETNIH DRVNIH GORIVA ..................................................................................... 22
5.1. Cepanice i ogrevno drvo ............................................................................................................. 22
5.1.1. Zahtevi vezani za kvalitet ..................................................................................................... 22
5.1.2. Kako pravilno skadištiti ogrevno drvo .................................................................................. 23
5.2. Sečka ........................................................................................................................................... 25
5.2.1. Kupovina sečke..................................................................................................................... 25
5.2.2. Zahtevi po pitanju kvaliteta ................................................................................................. 26
5.2.3. Kako pravilno skladištiti sečku ............................................................................................. 27
5.3. Peleti ........................................................................................................................................... 28
5.3.1. Kako odabrati prave pelete .................................................................................................. 28
6. SPISAK STANDARDA ZA ČVRSTIH BIOGORIVA POMENUTE U OVOM PRIRUČNIKU ... 30
7. LITERATURA .............................................................................................................................................................. 31

v
TABELE I FIGURE

Figura 1 - Osnovni koeficijenti za konverziju jedinica mere ................................................................. 5

Tabela 1 - Koeficijenti za konverziju jedinica mere za različita drvna goriva ....................................... 5
Tabela 2 - Koeficijenti za konverziju jedinica mere za odabrane drvne ostatke .................................. 5
Tabela 3 - Merne jedinice .................................................................................................................... 6
Tabela 4 - Osnovna gustina odabranih vrsta drveta – drvo sušeno na vazduhu ................................. 6
Tabela 5 - Osnovna gustina odabranih vrsta drveta – drvo sušeno u pedi (drvo bez vlage) ............... 7
Tabela 6 - Tipične vrednosti nasipne gustine odabranih drvnih goriva ............................................... 7
Tabela 7 - Masa i osnovna gustina glavnih vrsta drveda ..................................................................... 7
Tabela 8 - Konverzija između vlage i sadržaja vode ............................................................................. 9
Tabela 9 - Koeficijenti konverzije jedinica termalne energije ............................................................ 10
Tabela 10 - Kalorijska vrednost i sadržaj pepela za odabrana drvna goriva. ..................................... 11
Tabela 11 - Težina i kalorijska vrednost u odnosu na zapreminu i sadržaj vode .............................. 12
Tabela 12 - Kalorijska vrednost drveta u zavisnosti od sadržaja vode ............................................... 12
Tabela 13 - Za praktične namene koriste se sledede prosečne vrednosti za drvna goriva ................ 12
Tabela 14 - Kalorijska vrednost (hi = 18,5 mj/kg) kao funkcija sadržaja vode (m %) ........................ 13
Tabela 15 - Koeficijenti konverzije za ogrevno drvo lišdara sa sadržajem vode od 20 %.................. 14
Tabela 16 - Koeficijenti konverzije za ogrevno drvo- četinari sa sadržajem vode od 20 % .............. 14
Tabela 17 - Koeficijenti konverzije za sečku – mešano drvo sa sadržajem vode od 35 % ................ 14
Tabela 18 - Kalorijska vrednost odabranih goriva.............................................................................. 15
Tabela 19 - Hemijski sastav kompaktne biomase. ............................................................................. 18
Figura 2 - Test mesečnih merenja sušenja 4 različite gomile ogrevnog drveta ................................. 23
Tabela 20 - Energetski sadržaj različitih tipova cepanica (sa sadržajem vlage od 20 %) ................... 23
Tabela 21 - Poređenje potreba po pitanju velidine skladišta ............................................................. 25
Figura 3 - Poređenje veličine skladišta za različitih drvna goriva ...................................................... 25
Tabela 22 – Težina i kalorijska vrednost u zavisnosti od težine i sadržaja vode ................................ 26
Tabela 23 - Srednje vrednosti za kvantifikaciju .................................................................................. 26

vi
 Zahvalnost za financiranje

Priprema , štampanje i distribucija ovog priručnika je omogudeno zahvaljujudi

velikodušnoj podršci Ministarsva inostranih poslova Finske.

vii
SKRADENICE I SIMBOLI

 m3: kubni metar

 prostorni m3: prostorni (kubni) metar
 nasipni m3: nasipni kubni metar
 u: vlaga na suvoj osnovi [%]
 M: vlaga na mokroj osnovi [%]
 Mv: kompaktna gustina, [zapreminska masa] [kg/m3]
 Ms: prostorna i nasipna gustina [kg/msa, kg/msr]
 Ww: mokra težina [kg, t]
 W0: suva težina [kg, t]
 d.b.: suva osnova [kg, t]
 Wb: mokra osnova [kg, t]
 GCV: bruto kalorifična vrednost [MJ/kg, kWh/kg]
 NCVM: neto kalorifična vrednost [MJ/kg, kWh/kg]
 toe: tona ekvivalenta nafte
 Q: termalni kapacitet kotla [kW]
 QB: bruto kapacitet kotla [kW]
 QN: nominalni termalni kapacitet [kW]
 ŋk: efikasnost[%]
 v: zapreminsko skupljanje [%]
 v: zapreminsko širenje[%]
 SRC: zasadi na koji se uzgaja drveće u kratkom procesu ophodnje

viii
UVOD

Drvna masa je obnovljivi izvor energije koji ne dovodi do ispuštanja CO2 u atmosferu. Ukoliko se
koristi na održiv i efiksan način može da doprinese poboljšanju stanja životne sredine. Drvo kao
jedan od obnovljvih izvora energije se oduvek koristilo, i dalje se koristi, u domadinstvima širom
sveta.
Drvo predstavlja važan izvor energije za vedinu domadinstava u jugoistodnoj Evropi . Glavni oblici
drvnog goriva koji su trenutno u upotrebi u regionu su cepanice, dok se peleti koriste u vedim
gradovima, a sečka lagano ulazi na tržište. Trenutno možemo da nađemo nove proizvođače peleta ,
kao i neke nove proizvođače drvne sečke. Zabeleženi su slededi glavni problemi u sadašnoj
potrošnji drvnog goriva u regionu:
 Drvnim gorivom se lože stare pedi i kotlovi koji su neefikasni i ispuštaju veliku količinu
emisija.
 Drvno gorivo sadrži visok procenat vode (vlažnost je veda od 30 %)
 Drva goriva se često prodaju kao kvadratni metar kompaktnog drveta, a u stvari kupci
dobiju kvadratni metar rastresite materije.
 Nedostatak relevantnih informacija za korisnike i proizvođače
Da bismo pomogli korisnicima i proizvođačima drvnog goriva u ovom priručniku smo rezimirali
neke informacije. Podaci u ovoj brošuri prikupljeni su iz različitih izvora i ved su bili objavljeni u
različitim publikacijama citiranim na kraju ovog dokumenta. Glavni cilj ove publikacije jeste da
predstavi korisne informacije o drvnim gorivima različitim ključnim akterima u lancu proizvodnje
drvne biomase.
Želimo da promovišemo moderne tehnologije, predstavimo različite faktore konverzije krajnjim
korisnicima i pomognemo proizvođačima biomase da proizvode visokokvalitetne cepanice, sečku i
pelete. Tržište koje bi bilo transparentnije po pitanju cena i uslova trgovanja bi pospešilo i razvoj
stabilnog sektora biomase u bududnosti.

Dr. Nike Krajnc

1
1 DRVNA GORIVA - DEFINICIJE

Biomasa se definiše, sa naučne i tehničke tačke gledišta, kao materijal biološkog porekla
isključujudi materijal usađen u geološke formacije i/ili transformisan u fosilne ostatke (EN
14558:2010). Biomasa je organski materijal životinjskog ili biljnog porekla, uključujudi (ali ne i
ograničavajudi se na) energetske useve, poljoprivredne kulture i drvede, ostatke biljaka
namenjenih ljudskoj i stočnoj ishrani kao i industrijskog bilja za proizvodnju vlakana, vodene
biljke, alge, šumske i drvene ostatke, poljoprivredni otpad, nusproizvode nastale tokom
proizvodnje i drugu organsku materiju koja nije fosilne prirode (prEN ISO/DIS 16559:2013).
Biogorivo je čvrsto, tečno ili gasovito gorivo koje se dobija direktno ili indirektno iz biomase.
Šumsko gorivo (drvno gorivo) se mehaničkim putem dobija direktno od drveta iz šuma ili zasada
gde sirovina nije prethodno bila korišdena ni na koji način (prEN ISO/DIS 16559:2013).
Drvno gorivo predstavlja sve tipove biogoriva koja potiču od drvne biomase, gde je originalni
sastav drveta očuvan i neizmenjen u odnosu na svoj početni oblik (FAO jedinstvena
terminologija na polju bioenergije (UBET)),
Drvna goriva se klasifikuju na osnovu:
a) porekla i izvora,
b) glavnih obilka i svojstava goriva na tržištu.

1.1 Glavni oblici drvnog goriva na tržištu

Sledede definicije glavnih oblika drvnih goriva za trgovinu u skladu su sa evropskim standardima
(EN 14558:2010).

1. Ogrevno drvo
Isečeno i ustinjeno drvo pripremljeno za ubacivanje u pedi koje se

Autor: N.Krajnc
koristi u domadinstvima za loženje pedi, ognjišta ili centralnih grejnih
sistema (NAPOMENA: Komadi ogrevnog drveta su obično jedinstvene
dužine, tipično od 200 do 1000 mm.)

2. Cepanice
Autor: N.Krajnc

Isečeno drvno gorivo u kome su pojedinačni komadi drveta dužine

500 mm i više

3. Sečka
Iscepkana drvna biomasa u obliku parčida sa definisanom veličinom
Autor: N.Krajnc

čestica proizvedenih putem mehaničke obrade alatom sa oštrim

ivicama poput noža. (NAPOMENA: komadi sečke su oblika kvadra sa
zaobljenim ivicama, koji su obično poprilično tanki i dugački od 5 do
50 mm.)

2
 4. Peleti

Autor: Tina Jemec Autor: Bioles Horizont

Biogorivo vede gustine proizvedeno od pulverizovane drvne biomase
sa ili bez aditiva. Peleti su obično valjkastog oblika, različite dužine i
obično veličine od 5 do 40 mm, sa nepravilnim ivicama.

5. Briketi
Biogorivo vede gustine u obliku kocke ili cilindra proizvedeno
kompresovanjem pulverizovane biomase uz dodatak aditiva ili bez
njih.

1.2 Glavni izvori drvnih goriva

1. Šume, zasadi i drugo netretirano drvo

Šume su najvažniji izvor drvnog goriva u jugoistodnoj Evropi. Oko
polovine teritorije regiona je pokriveno šumama , a to predstavlja
Autor: Marjan Dolenšek

značajan izvor proizvodnje ogrevnog drveta . Drvo kao jedan od

obnovljvih izvora energije se oduvek koristilo, i dalje se koristi, u
domadinstvima širom sveta. Drvo kao gorivo uglavnom se koristi u
seoskim sredinama i manje u urbanim sredinama .

Zasadi se obično definišu kao energetski zasadi sa kratkim

ophodnjama. Obično se nalaze na poljoprivrednom zemljištu, gde
Autor: Marjan Dolenšek

dolazi do pojavljivanja novih izdanaka (izbojaka) na posečenim

panjevima ili korenju, koji se seku tokom ciklusa od godinu i po
dana. Obično se koriste vrste koje brzo rastu poput topole, vrbe,
bagrema i eukaliptusa. Najuobičajenija praksa u Evropi (Evropski
model) jeste uzgajanje izdanačkih zasada sa kratkom ophodnjom i
sečom na svake dve do tri godine, gde se sadi od 5.000 do 16.000
biljaka po hektaru i razmakom 0.5 x 3 m. Ophodnja može da traje od 1,5 do 3 godine. Iz zasada se
dobija sečka. Pojavljuje se i sve vede interesovanje za izdanačke šume manje gustine (od 1.000 do
5. 000 biljaka po hektaru i razmakom za sadnju 2 x 3 m) i trajanjem ophodnje od 5 do 8 godina
(Američki model). U ovom slučaju se iz zasada dobijaju ogrevno drvo i sečka.
Drugo netretirano drvo: u ovu kategoriju spada sortirano drvo iz bašti, parkova, drvoreda,
vinograda, vodnjaka i drvo koje nanose slatkovodni tokovi.

3
 2. Nusproizvodi i ostaci u drvnoprerađivačkoj industriji
U ovo drvno gorivo mogu spadati drvni ostaci koji nisu prošli
hemijsku obradu (drvo bez kore ili sama kora) nastali tokom
primarne prerade drveta, uglavnom u pilanama, ili drvni ostaci,
vlakna ili elementi koji jesu prošli hemijsku obradu sredstvima ili
premzima za očuvanje, ali ne i teškim metalima ili halogeniziranim

Autor: N.Krajnc
organskim jedinjenjima.

3. Korišdeno drvo
Ova grupa uključuje drvene predmete koji su ved bili u upotrebi i
postali otpad; i to prirodno ili mehanički obrađeno drvo. Važno je
zapamtiti da ni korišdeno drvo ne sme da sadrži više teških metala
od netretiranog, kao ni halogeniziranih organskih jedinjenja koja se
koriste za premazivanje ili konzervaciju.
Autor: N.Krajnc

2 JEDINICE ZA MERENJE DRVNIH GORIVA

2.1 Zapremina

Uopšteno govoredi, možemo definisati dva različita tipa zapremine:

 Zapremina kompaktnog drveta: zapremina pojedinačnih komada drveta
 Zapremina složenog drveta: zapremina određenog naslaganog materijala koja uključuje i
prostor između komada
 Nasipna zapremina: zapremina rastresitog materijala, uključujudi i prostor između
komada.
Sledede definicije se mogu koristiti u svrhe praktične primene u industriji drvnog goriva:
Kubni metar (scm – m3) je merna jedinica za kubni metar punog drveta bez šupljina. Ova merna
jedinica se uglavnom koristi za drvnu građu- oblovinu.
Prostorni metar (stcm - složeni m3) je merna jedinica za naslagano drvo, uključujudi šupljine
između pojedinačnih komada, koje ima zapreminu od jednog kubnog metra. To je merna jedinica
koja se obično koristi za uredno naslagane cepanice.
Nasipni kubni metar (bcm - nasipni m3) i je merna jedinica koja se upotrebaljava za male rastresite
komade drveta (npr. sečke, piljevinu, komadide drveta) koji zajedno, uključujudi i šupljine između
njih, imaju zapreminu od jednog kubnog metra. Ova merna jedinica se koristi za cepanice, i češde
sečku.

4
 3
1 m3 oblovine 1.4 prostorni m3 2 nasipna m3
3 nasipna m šumske sečke
ogrevnog drveta iseckanog ogrevnog srednje veličine (G50)
drveta

Figura 1 - Osnovni koeficijenti za konverziju jedinica mere

Tabela 1 - Koeficijenti za konverziju jedinica mere za različita drvna goriva[4]

Komadi Cepanice (25-30 cm) Sečka
Oblovina drveta
dužine 1 Sitna Srednje
Složene Nasute veličine
Materijali m
Puni m3 Prostorni Prostorni Nasipnim3 Nasipni m3
m3 m3
3
1 m oblovine 1 1,4 1,2 2 2,5 3
1 prostorni m3 cepanica dužine 1 m 0,7 1 0,85 1.4 1,8 2,15
1 prostorni m3 cepanica (25-30 cm) 0,85 1,2 1 1,67 2 2.5
1 nasipni m3 cepanica (25-30 cm) 0,5 0,7 0,6 1 1,25 1,5
3
1 nasipni m sitne sečke 0,4 0,55 0,5 0,8 1 1,2
3
1 nasipni m sečke srednje veličine 0,33 0,47 0,4 0,67 0,85 1

Tabela 2 - Koeficijenti za konverziju jedinica mere za odabrane drvne ostatke [3]

Koeficijenti za konverziju jedinica mere za drvne ostatke
3
1 protorni m složenih ploča ekvivalentno 0,65 m3 oblovine
3
1 nasipni m sečke P35 ekvivalentno 0,33 m3 oblovine
3
1 nasipni m piljevine (≤5mm) ekvivalentno 0,33 m3 oblovine
3
1 nasipni m iverja ekvivalentno 0,20 m3 oblovine
3
1 nasipni m kore ekvivalentno 0,30 m3 oblovine

5
 2.2 Težina

Jedinice za težinu koje se koriste u slučaju drvnih goriva jesu kilogram i metrička tona. Uvek treba
napomenuti da li se težina odnosi na suvu ili svežu tonu/kilogram drvnog goriva i da li je masa
vlage materijala uračunata ili ne.
U donjoj tabli su date merne jedinice za zapreminu i težinu koje su u širokoj upotrebi na tržištu
drvnog goriva.
Tabela 3 - Merne jedinice

Tona Kilogram Prostorni kubni metar Nasipni kubni metar

t kg prostorni m3 nasipni m3

cepanice
sečka cepanice ogrevna sečka
peleti i briketi

2.3 Gustina

Pod gustinom uvek podrazumevamo odnos mase prema zapremini.

U slučaju drvnog goriva treba napomenuti da li se gustina odnosi na gustinu pojedinačnih komada
ili ukupnu gustinu materijala i da li se uračunava masa vode u materijalu.
Za izražavanje gustine drvnog goriva se mogu koristiti različite merne jedinice.
1. Osnovna gustina predstavlja odnos suve mase i zapremine punog svežeg drveta.
2. Ukupna gustina: masa dela kompaktnog goriva podeljena sa zapreminom suda koji je
napunjen tom masom pod specifičlnim uslovima (u skladu sa ISO 1213-2:1992.). Koristi se
za složeno drvno gorivo (cepanice i sečku) gde između pojedinačnih komada drveta postoje
šupljine koje mogu biti vede ili manje u zavisnosti od veličine i oblika tih komada. Izražava
se ili u kg/prostorni m3 ili kg/nasipni m3, u zavinosti od toga da li je gorivo naslagano ili
nasuto.
3. Gustina čestica predstavlja gustinu pojedinačnih čestica.
Tabela 4 - Osnovna gustina odabranih vrsta drveta – drvo sušeno na vazduhu (u = 12–15 % oz. w = 11–13 %)
[13]
Vrsta drveta 3
Tipična vrednost (kg/m ) Tipična varijacija
Smrča 470 330680
Jela 450 350750
Ariš 510 330890
Bukva 720 540910
Hrast 690 430960
Grab 830 540860
Kesten 620 590660
Bagrem 770 580900

6
Tabela 5 - Osnovna gustina odabranih vrsta drveta – drvo sušeno u pedi (drvo bez vlage) [6]

Vrsta drveta Osnovna gustina drveta sušenog u peći (kg/m3)

Smrča 430
Jela 410
Beli bor 490
Ariš 550
Bukva 680
Hrast 650
Breza 610
Topola 410
Bagrem 730

Tabela 6 - Tipične vrednosti nasipne gustine odabranih drvnih goriva [14]

3
Drvno gorivo Nasipna gustina (kg/m )
Ogrevno drvo- naslagano Bukva 460
Ogrevno drvo- naslagano Smrča 310
Sečka Četinari 195
Sečka Širokolisno drveće 260
Kora Četinari 205
Kora Širokolisno drveće 320
Piljevina 170
Iverje 90
Peleti 600

Tabela 7 - Masa i osnovna gustina glavnih vrsta drveda [3]

Bukva Hrast Smrča Bor
Vlaga NC
S. NC- S. NC- Sečka NC- S.
M% EO pros EO EO EO
3 nasipn 3 prosto nasipni 3 prostor nasipni 3 prostor nasipn
m torn 3 m 3 3 m 3 3 m 3 3
3 im rni m m ni m m ni m im
im
(1)
Mass or bulk density in kg
0 680 422 280 660 410 272 430 277 177 490 316 202
10 704 437 290 687 427 283 457 295 188 514 332 212
15 716 445 295 702 436 289 472 304 194 527 340 217
20 730 453 300 724 450 298 488 315 201 541 349 223
30 798 495 328 828 514 341 541 349 223 615 397 253
40 930 578 383 966 600 397 631 407 260 718 463 295
50 1117 694 454 1159 720 477 758 489 312 861 556 354
3 3 3 3
Upotrebljena je ekvivalentna vrednost 1m oblovine=2,43 nasipna m (zapreminski indeks =0,41 m / nasipni m ) sečke .
Skradenice: EO=Ekvivalent oblovine; NC=nasečene cepanice (33 cm, složene); S=sečka.

7
3 GLAVNE KARAKTERISTIKE DRVNIH GORIVA

3.1 Sadržaj vlage

Voda u drvetu se može definisati kao “sadržaj vlage” i “vlažnost”. U praksi, termini “sadržaj vode” i
“vlažnost” se često mešaju ili čak izjednačuju. Ovo je, međutim, netačno.

Sadržaj vode (M) izražava masu prisutne vode u odnosu na masu svežeg drveta. Ova vrednost
opisuje kvantitet vode u celoj vlažnoj biomasi (svežoj masi). Ova jedinica se koristi u reklamiranju
drvnih goriva.

Formula za izračunavanje sadržaja vode (M)

Ww  W0
M x100
Ww

Gde su:
Ww = težina vlažnog drveta
W0 = težina drveta sušenog u pedi

Praktičan primer izračunavanja vlažnosti – gde ukupno 100 kg vlažnog drveta predstavlja 20 kg

20 20
100 kg 80 kg kg 𝑤= ∗ 100 = 20 %
100

Vlažnost drveta (u) izražava masu prisutne vode u odnosu na masu drveta sušenog u pedi. Ova
vrednost opisuje odnos mase vode prema suvoj masi. Vlaga stoga može da se konvertuje u sadržaj
vode i izračuna na osnovu istog. Ukratko, vlažnost drveta se može opisati kao odnos između vode i
suve substance. Vlažnost drveta je uobičajeni termin u drvnoj industriji.

Formula za izračunavanje vlažnosti (u)

Ww  W0
u x100
W0

8
Praktičan primer izračunavanja vlažnosti – gde ukupno 100 kg vlažnog drveta predstavlja 20 kg

20 20
100 kg 80 kg 𝑢= ∗ 100 = 25 %
kg 80

Formule za konverziju
Sledede dve formule se koriste za izračunavanje u iz M i obrnuto.

100xM
u
100  M

100xu
M
100  u

Tabela 8 - Konverzija između vlage i sadržaja vode

M% 15 20 25 30 35 40 45 50 60
u% 18 25 33 43 54 67 82 100 150

u% 15 20 30 40 50 65 80 100 150
M% 13.0 16.7 23.1 28.6 33.3 39.4 44.4 50.0 60.0

Ako pretpostavimo da se masa sveže posečenog drveta sastoji od polovine vode i polovine drveta,
onda drvo ima vlagu na mokroj osnovi. (M) u iznosu od 50% i vlagu na suvoj osnovi (u) u iznosu od
100%.
Brze sprave za merenje za određivanje sadržaja vode u gorivu često mere vlažnost drveta.
Finalna faza prirodnog sušenja je stadijum “sušenja na vazduhu”. Ovde sadržaj vode iznosi između
15% i 20%.

9
3.2 Jedinice merenja za termalnu energiju

Gorivo poseduje određenu količinu energije koja se naziva primarna energija i koja se konvertuje
putem sagorevanja u finalnu energiju koja de se koristiti za željenu svrhu (npr. grejanje, vrelu vodu
za sanitarne svrhe i procesnu toplotu).
SI (međunarodni sistem mernih jedinica) merne jedinice koje treba koristiti su Džul (J), Vat-čas
(Wh) i vede vrednosti tih jedinica.
Jedinice koje se obično upotrebljavaju su:
MJ/kg MJ/ms kWh/kg kWh/ms MWh/t

Tabela 9 - Koeficijenti konverzije jedinica termalne energije[3]

kJ Kcal(*) kWh tep
-3 -9
1 kJ 1 0,239 0,278x10 23,88x10
-3 -6
1 kcal(*) 4,1868 1 1,163x10 0,1x10
-6
1 kWh 3.600 860 1 86x10
6 6 3
1 tep 41,87x10 10x10 11,63x10 1
(*)
Kalorija je energetska jedinica koja prethodi SI.

Najuobičajenije konverzije:

1 kWh = 860 kcal = 3.600 kJ (3,6 MJ)

1 MJ = 239 kcal = 0,278 kWh
1 kcal = 4,19 kJ = 0,00116 kWh
1 toe = 41,87 GJ = 11,63 MWh
Tona ekvivalentne nafte (toe) je konvencionalna merna jedinica koja se koristi za statističko-
komparativne svrhe. Ona odgovara količini energije koja se oslobađa sagorevanjem jedne tone
sirove nafte.
3.2.1 Kalorijska vrednost

Kalorijska vrednost, toplotna vrednost (q) se definiše kao količina energije po jedinici mase ili
količina oslobođena tokom potpunog sagorevanja.
Sadržaj vlage u drvetu menja kaloriijsku vrednost istog tako što je smanjuje. I zaista, deo energije
oslobođene tokom procesa sagorevanja se troši na isparavanje vode i stoga nije na raspolaganju za
bilo koju željenu svrhu.
Isparavanje vode podrazumeva ‘potrošnju’ 2,44 MJ po kilogramu vode. Stoga je mogude razlučiti
između slededih vrednosti:
Bruto kalorijska vrednost (qbruto): izmerena vrednost specifične energije sagorevanja za jedinicu
mase goriva sagorenog u kiseoniku u kalorimetrijskoj posudi pod određenim uslovima.
Neto kalorijska vrednost (qneto) izračunata vrednost specifične energije proizvedene tokom
sagorevanja jedinice mase goriva sagorenog u kiseoniku pod konstantnim pritiskom pod takvim
uslovima da sva voda koja je isparila tokom sagorevanja se tretira kao vodena para (na 0,1 MPa).

10
Ukoliko nije navedeno drugačije, pod ‘kalorijskom vrednosti’ se podrazumeva neto kalorijska
vrednost.
Neto kalorijska vrednost (NCV0) različitih vrsta drveta sušenog u pedi varira u okvirima vrlo male
skale, od 18.5 do 19 MJ/Kg. Kod četinara je ona za 2% veda nego kod lišdara. Ova razlika proističe iz
vedeg procenta lignina - a delimično i zbog vedeg sadržaja smole, voska i ulja - prisutnog u
četinarima. U poređenju sa celulozom (17.2-17.5 MJ/kg) i hemicelulozom (16 MJ/kg), lignin ima viši
sadržaj energije (26-27 MJ/kg ncv). Do nekog variranja po pitanju anhidrične kalorijske vrednosti
može dodi usled varijacija u sadržaju vodonika (H) i komparativno mnogo vedih varijacija po pitanju
sadržaja pepela.
Kalorijska vrednost (kWh/kg) je maksimalna količina toplotne energije koja se može iskoristiti, a
koja se oslobađa tokom poptunog sagorevanja nekog goriva.
Međutim, kad uzmemo u obzir i poljoprivredna biogoriva, anhidrična kalorifična vrednost se nalazi
u rasponu od 16.5 do 19 MJ/Kg. Anhidrična kalorijska vrednost drvnih goriva je u proseku za 9%
veda nego kod travnatih biljaka.
Tabela 10 - Kalorijska vrednost i sadržaj pepela za odabrana drvna goriva [CEN/TS 14961:2010].
Četinarsko drvo Lišdarsko drvo
Parametar Jedinica Tipična
Tipična vrednost Tipična varijacija Tipična vrednost
varijacija
1
Pepeo w–% daf 0,3 0,2 - 0,5 0,3 0,2 - 0,5
Bruto kalorijska
MJ/kg daf 20,5 20,2 - 20,8 20,2 19,5 - 20,4
vrednost
Neto kalorijsku
MJ/kg daf 19,2 18,8 - 19,8 19,0 18,5 - 19,2
vrednost
Kora četinara Kora lišdara
Parametar Jedinica Tipična
Tipična vrednost Tipična varijacija Tipična vrednost
varijacija
Pepeo w–% d 4 2-6 5 2 - 10
Bruto kalorifična
MJ/kg daf 21 20 - 23 21 20 - 23
vrednost
Neto kalorifična
MJ/kg daf 20 19 - 21 20 19 -21
vrednost
Četinari - šumski ostaci Lišdari - šumski ostaci
Parametar Jedinica Tipična
Tipična vrednost Tipična varijacija Tipična vrednost
varijacija
Pepeo w–% d 2 1-4 1,5 0,8 - 3
Bruto kalorijska
MJ/kg daf 21 20,8 - 21,4 20 19,7 - 20,4
vrednost
Neto kalorijska
MJ/kg daf 20 19,5 - 20,0 19 18,4 - 19,1
vrednost
Zasadi kratke ophodnje - vrba Zasadi kratke ophodnje - topola
Parametar Jedinica Tipična Tipična
Tipična varijacija Tipična vrednost
vrednost varijacija
Pepeo w–% d 2,0 1,1 - 4,0 2,0 1,5 - 2,5
Bruto kalorijska
MJ/kg daf 20,3 20,0 - 20,6 20,2 20,0 - 20,4
vrednost
Neto
MJ/kg daf 18,8 18,4 - 19,2 18,8 18,6 - 19,1
kalorijskavrednost

1w–% d – on dry basis

11
Tabela 11 - Težina i kalorijska vrednost u odnosu na zapreminu i sadržaj vode[2]
Sadržaj
Nasipna gustina u kg/m3 Kalorijska vrednost u kWh/ m3
vode
% Bukva Hrast Bor Smrča Bukva Hrast Bor Smrča
20 277 280 216 188 1.048 1.062 867 759
30 316 320 246 216 1.022 1.034 846 740
40 369 374 287 251 986 998 818 716
50 443 449 345 302 936 948 780 682

Najvažniji činilac za visok prinos energije je sadržaj vode, a potom i tip drveta. Kod malih grejnih
sistema (za grejanje privatnih kuda i stanova) sadržaj vode u drvnom gorivu ne bi trebalo da
prelazi 25 %. Ukoliko je procenat vode u drvetu viši, temperature padaju ispod idealnog raspona
što dovodi do stvaranja vede količine dima, vedih emisija i oštedenja dimnjaka.
Tabela 12 - Kalorijska vrednost drveta u zavisnosti od sadržaja vode

Stanje drveta Sadržaj vode(M) Kalorijska vrednost (H)

Sveža drvna građa 50–60% 2,0kWh/kg
Drvna građa uskladištena tokom leta 25–35% 3,4kWh/kg
Drvna građa uskladištena tokom 15–25% 4,0kWh/kg
nekoliko godina

3.2.2 Teoretsko proračunavanje kalorijske vrednosti

Kalorijska vrednost (MJ/kg) drveta sa specifičnim sadržajem vode (M %) se može izračunati uz
pomod sledede formule:
H i 0 * (100  w)  2,44 * w
Hi 
100

Tokom sušenja drveta, smanjenje vlage od 10% povlači povedanje količine energije za otprilike 0.6
kWh/kg (2.16 MJ/kg).

Tabela 13 - Za praktične namene koriste se sledede prosečne vrednosti za drvna goriva:

NCV0 = 18,5 MJ/kg = 5,14 kWh/kg DRVO SUŠENO U PEDI (M 0%)

NCV10 = 17,0 MJ/kg = 4,7 kWh/kg PELETI (M 10%)
NCV20 = 14,4 MJ/kg = 4,0 kWh/kg OGREVNO DRVO (M 20%)
NCV30 = 12,2 MJ/kg = 3,4 kWh/kg SEČKA (M 30%)

12
Tabela 14 - Kalorijska vrednost (Hi = 18,5 MJ/kg) kao funkcija sadržaja vode (M %)[3]
M (%) MWh/t GJ/t M (%) MWh/t GJ/t
15 4,27 15,36 38 2,93 10,54
16 4,21 15,15 39 2,87 10,33
17 4,15 14,94 40 2,81 10,12
18 4,10 14,73 41 2,76 9,91
19 4,04 14,52 42 2,70 9,71
20 3,98 14,31 43 2,64 9,50
21 3,92 14,10 44 2,58 9,29
22 3,86 13,89 45 2,52 9,08
23 3,80 13,68 46 2,47 8,87
24 3,75 13,47 47 2,41 8,66
25 3,69 13,27 48 2,35 8,45
26 3,63 13,06 49 2,29 8,24
27 3,57 12,85 50 2,23 8,03
28 3,51 12,64 51 2,17 7,82
29 3,45 12,43 52 2,12 7,61
30 3,40 12,22 53 2,06 7,40
31 3,34 12,01 54 2,00 7,19
32 3,28 11,80 55 1,94 6,98
33 3,22 11,59 56 1,88 6,77
34 3,16 11,38 57 1,82 6,56
35 3,11 11,17 58 1,77 6,35
36 3,05 10,96 59 1,71 6,15
37 2,99 10,75 60 1,65 5,94

Praktični primer 1 - Primer proračunavanja kalorijske vrednosti sa određenim sadržajem vode

Ako imamo 100 t sveže sečke P35 (klase razvrstane po veličini čestica su date u poglavlju XX) sa
izmerenim sadržajem vode od 35 % (w).
Tačno proračunavanje kalorijske vrednosti vršimo na slededi način:
100 t *3,165 MWh/t = 316,5 MWh
(podrazumevali smo da 1 t sveže sečke ima kalorijsku vrednost od 3,165 MWh – videti tabelu 16)

Za teoretske proračune možemo uzeti u obzir i slededu jednačinu:

100 t sveže sečke = 65 t suve mase + 35 t vode (jer M = 35 %)
Proračunavanje kalorijske vrednosti je u ovom slučaju drugačije i zasnovano na pretpostavci da 1
tona sve materije ima kalorijsku vrednost od 5,235 MWh (videti tabelu 17). Izračunavanje kalorijske
vrednosti u tom slučaju se vrši na slededi način:
65 t suve materije*5,235 MWh/t dm= 340 MWh
Drugi proračun je pogrešan ukoliko se ne uračuna i energija potrebna za isparavanje vode. Razlika
između prvog i drugog proračuna za 100 t isnosi 23 MWh (ili 7 %)

13
U donjoj tabeli su dati praktični keoficijenti konverzije za odabrana drvna goriva sa preciziranim
sadržajem vode.

Tabela 15 - Koeficijenti konverzije za ogrevno drvo lišdara sa sadržajem vode od 20 % [3]

3
Složeno Složeno m
Nasuta Sveža Suva Kalorijska
(dužine 25–30cm) (dužine 1m) kompaktnog
građa materija materija vrednost
drveta Jedinica
3
Nasipni stm stm m T t MWh GJ
3
m
1 0,847 0,699 0,500 0,365 0,292 1,411 5,079 nasipni
3
Ogrevno m
drvo 1,180 1 1,214 0,850 0,621 0,497 2,398 8,634 stm
(lišdari)
1,430 0,824 1 0,700 0,512 0,409 1,975 7,111 stm
3
2,000 1,176 1,429 1 0,730 0,584 2,822 10,158 m
2,740 1,610 1,953 1,370 1 0,800 3,864 13,911 t
3,425 2,012 2,445 1,712 1,250 1 5,000 18,000 t
0,709 0,417 0,506 0,354 0,259 0,200 1 3,600 MWh
0,197 0,166 0,141 0,098 0,072 0,056 0,278 1 GJ

Tabela 16 - Koeficijenti konverzije za ogrevno drvo- četinari sa sadržajem vode od 20 % [3]

3
Složeno Složeno m
Nasuta Sveža Suva Kalorijska
(dužine 25–30cm) (dužine 1m) kompaktnog
građa materija materija vrednost
drveta Jedinica
3
Nasipni stm stm m t t MWh GJ
3
m
nasipni
1 0,847 0,699 0,500 0,250 0,200 1,021 3,675 3
Ogrevno m
drvo 1,180 1 1,214 0,850 0,425 0,340 1,735 6,248 stm
(četinari)
1,430 0,824 1 0,700 0,350 0,280 1,429 5,145 stm
3
2,000 1,176 1,429 1 0,500 0,400 2,042 7,350 m
4,000 2,353 2,857 2,000 1 0,800 4,086 14,711 t
5,000 2,941 3,571 2,500 1,250 1 5,278 19,000 t
0,779 0,576 0,700 0,490 0,245 0,189 1 3,600 MWh
0,272 0,160 0,194 0,136 0,068 0,053 0,278 1 GJ

Tabela 17 - Koeficijenti konverzije za sečku – mešano drvo sa sadržajem vode od 35 % [3]

3
Složeno Složeno m
Nasuta
(dužine 25– (dužine 1m) kompaktnog Sveža materija
građa 30cm) Jedinica
drveta
3 3
Nasipni m m t t MWh GJ
3
Sečka (M35, 1 0,400 0,256 0,167 0,811 2,921 loosm
3
mešano drvo) 2,500 1 0,641 0,417 2,028 7,302 m
3,906 1,560 1 0,650 3,165 11,393 T
5,988 2,398 1,538 1 5,235 18,846 t
1,233 0,493 0,316 0,191 1 3,600 MWh
0,342 0,137 0,088 0,053 0,278 1 GJ

14
3.2.3 Energetski ekvivalenti
Često su potrebni jednostavni koeficijenti konverzije kako bi se napravilo poređenje između
različitih drvnih i fosilnih goriva. Ova poređenja su naročito bitna kada mora da bude donesena
odluka o eventualnoj promeni goriva. U donjim tabelama su dati konverzioni koeficijenti za različita
goriva.

Tabela 18 - Kalorijska vrednost odabranih goriva [3]

Kalorijska vrednost (prosečna vrednost)
Gorivo
MJ kWh

Ekstra razblažena nafta za grejanje 36,17 MJ/l (42,5 MJ/kg) 10 kWh/l, (11,80 kWh/kg)
Nafta za grejanje 38,60 MJ/l (41,5 MJ/kg) 10,70 kWh/l (11,50 kWh/kg)
2 3 3
Prirodni gas 36,00 MJ/m 10,00 kWh/m
3
Tečni petrolejski gas (LPG) 24,55 MJ/l (46,30 MJ/kg) 6,82 kWh/l (12,87 kWh/kg)
Ugalj 27,60 MJ/kg 7,67 kWh/kg
Koks 40/60 29,50 MJ/kg 8,20 kWh/kg
Lignit (briketi) 20,20 MJ/kg 5,60 kWh/kg
1 kWh električne energije 3,60 MJ 1 kWh
1 kg mešanog drveta (M 20%) 14,40 MJ/kg 4,00 kWh/kg

Za jednostavne proračune možemo korititi sledede energetske evivalente, koji ne uključuju

informacije o efikasnosti kotlova.

1 kg nafte za grejanje ≈3 kg drveta

1 l nafte za grejanje ≈ 2,5 kg drveta

5–6 nasipnih m3 ogrevnog drveta lišdara

7–8 nasipnih m3 ogrevnog drveta četinara
1000l nafte za grejanje≈
10–15 nasipnih m3 sečke
2,1 t peleta

2
1 kg = 5,8 l (20 °C, 216 bara)
3 3
1m LPG = 4 l = 2 kg
15
 Praktični primer 2 - Primer izračunavanja potrebne količine sečke za određeni kotao[3]
Potrebnu količinu sečke možemo izračunati na osnovu podataka o potrošnji fosilnih goriva u
prošlosti. U našem slučaju demo dati primer prelaska sa lož ulja na sečku.

a) Proračun zasnovan na podacima o prošloj potrošnji lakog ulja za loženje (u obzir se uzima prosek
potrošnje tokom prethodne tri godine)
– Prosečna godišnja količina lakog ulja za loženje: 23 530 l/godišnje
– Toplotna vrednost (Hi)ulja za loženje: 10 kWh/l
– Efikasnost kotla (ŋk): 85 %
Godišnja proizvodnja toplotne energije u kWh:
⁄ ⁄

b) Proračun potrebne godišnje količine sečke

– Potrebna količina toplotne energije: 200 000 kWh/godišnje
–Toplotna vrednost (Hi) sečke (M 30 %): 3,4 kWh/kg
– Efikasnost kotla (ŋk): 80 %
Procena potrebene godipnje količine sečke:
200000 kWh / god .
sečka (kg / god .)   73530kg ( 75t )
3,4 kWh / kg * 0,80
3
U slučaju sečke sa w = 35 % i P31,5 75 t je jednako 293 nm
c) Gruba procena neophodnog kapaciteta kotla za sečku (1500 radnih sati godišnje)

Sledede empirijske formule se mogu koristiti za proračunavanje potrebne količine sečke u malim i
srednjim postrojenjima:

Kapacitet kotla u kW x 2.5 = potreba za sečkom u nasipnim m3/godišnje (meko drvo P45, M30)

Boiler capacity in kW x 2.0 = potreba za sečkom u nasipnim m3/godišnje (tvrdo drvo P45, M30)

16
 Praktični primer 3 - Primer izračunavanja potrebne količine ogrevnog drveta za odabrani kotao[3]
Potrebnu količinu ogrevnog drveta možemo izračunati na osnovu podataka o potrošnji fosilnih
goriva u prošlosti i podataka o toplotnoj vrednosti određenog drvnog goriva.

a) Proračun zasnovan na podacima o prošloj potrošnji lakog ulja za loženje (u obzir se uzima prosek
potrošnje tokom prethodne tri godine)
– Prosečna godišnja količina lakog ulja za loženje: 2.000 l/god.
– Toplotna vrednost (Hi)ulja za loženje: 10 kWh/l
– Efikasnost kotla (ŋk): 75 %

Godišnja proizvodnja toplotne energije u kWh:

⁄ ⁄ ⁄

b) Proračun potrebne godišnje količine ogrevnog drveta

– potrebna količina toplotne energije: 15.000 kWh/year
–toplotna vrednost (Hi) ogrevnog drveta (M 20 %) u slučaju smrče iznosi 1.350 kWh/stm3,
3 3
bukve 1.930 kWh/ stm , a bagrema 2.200 kWh/ stm
– Efikasnost kotla (ŋk): 75 %
Predviđena godišnja količina bukovog drveta:

15.000kWh/god.
Kol.drv(prm/god)   10prm/god.
1.930kWh/prm * 0,75

Predviđena godišnja količina smrekovog drveta:

15.000kWh / god .
Kol.drv( prm / god .)   15 prm / god .
1.350kWh / prm * 0,75

Predviđena godišnja količina bukovog drveta:

3 15.000kWh / god . 3
Kol.ogrev.drveta ( stm / god .)   9 stm / god .
3
2.200kWh / stm * 0,75

c) ) Gruba procena neophodnog kapaciteta kotla za sečku (1500 radnih sati godišnje)

3.3 Prisustvo pepela i tačka topljenja pepela

Ako pogledamo čvrsta biogoriva, drvo bez kore ima jedan od najnižih procenata pepela, dok
poljoprivredna biogoriva obično sadrže visok procenat pepela.

17
Ukoliko koristimo goriva sa niskim temperaturama fuzije pepela, rizikujemo da se na rešetki
formira fuzijska pepelna šljaka. Fuzijska šljaka ometa proces sagorevanja menjanjem primarnih
protoka vazduha i pospešuje preterano zagrevanje rešetke, kao i korozije.
Međutim, problemi povezani s nastankom šljake mogu se rešavati na više načina, između ostalog
hlađenjem rešetke i recirkulacijom dima, zatim ugradnjom mehaničkih sastava za automatsko
čišdenje ili, u slučaju žitarica, korišdenjem kalcijumskih aditiva.4
Drvo i kora imaju relativno visoku tačku topljenja (1.300-1.400 °C) pa zato nemaju kritičnih tačaka.
Za razliku od toga, tačka topljenja kod zeljastih biljaka je ispod 1.000 °C, što kao posledicu ima lako
stvaranje šljake tijekom sagorevanja. U slučaju žitarica (zrnja), tačka topljenja je ispod 750 °C, pa je
zato posebno kritična (tabela 2.7.1.).
Iz gorenavedenih razloga, poljoprivredna biogoriva imaju više kritičke tačke nego drvo i treba ih
koristiti samo u posebnim uređajima za sagorevanje.
3.4 Hemijski sastav biomase

Biljna biomasa se uglavnom sastoji od ugljenika (C), kiseonika (O) i vodonika (H). Ugljenik je čvrsta
komponeneta biogoriva i energija tog goriva se oslobađa upravo njegovom oksidacijom.
Tabela 19 - Hemijski sastav kompaktne biomase [15].
wt% (d.b.) C H O N K S Cl
Smrča (sa korom) 49.8 6.3 43.2 0.13 0.13 0.015 0.005
Bukva (sa korom) 47.9 6.2 43.3 0.22 0.22 0.015 0.006
Topola SRC 47.5 6.2 44.1 0.42 0.35 0.031 0.004
Vrba SRC KKO 47.1 6.1 44.2 0.54 0.26 0.045 0.004
Kora 51.4 5.7 38.7 0.48 0.24 0.085 0.019
Miskant 47.5 6.2 41.7 0.73 0.7 0.150 0.220
Pšenična slama 45.6 5.8 42.4 0.48 1.0 0.082 0.190
Tritikala 43.5 6.4 46.4 1.68 0.6 0.11 0.07
(zrnevlje)
Pogača od uljane 51.5 7.38 30.1 4.97 1.60 0.55 0.019
repice
Fosilna goriva
Ugalj 72.5 5.6 11.0 1.30 - 0.940 < 0.1
Lignit 65.9 4.6 23.0 0.70 - 0.390 < 0.1
Lož ulje 85-86 11-13 1-4 - - - -
Prirodni gas 75 25 - - - - -

Efekti hemijskog sastava čvrstih biogoriva na sagorevanje i emisije

Elementi koji direktno utiču na nivo štetnih emisija koje nastaju sagorevanjem su: sumpor (S), azot
(N), hlor (Cl) i sadržaji pepela. Sledede pravilo se generalno odnosi na spomenute elemente: što je
njihov sadržaj u gorivu viši, to su prisutniji u emisijama u atmosferi.

4
Ca iMg obično povećavaju temperaturu fuzije pepela
18
Sadržaj azota u drvnim gorivima je relativno nizak, dok je mnogo viši u žitaricama – posebno ako
uključimo i seme. Ovo direktno utiče na stvaranje azotnih oksida (NOx) koji tokom sagorevanja
postaju gasoviti i ne ostaju u pepelu.
Kalijum (K), koji se najčešde nalazi u poljoprivrednim biogorivima, snižava tačku topljenja pepela,
čime pospešuje stvaranje šljake u rešetki koja je uzrok značajnih problema u procesu sagorevanja.
Štaviše, kalijum koji se kao posledica sagorevanja ispušta u obliku finih čestica, jedan je od
elemenata koji obiluju štetnim česticama.
Procenat sumpora (S) u čvrstim biogorivima je mnogo manji nego što je slučaj sa fosilnim, i to zato
što najvedi deo sumpora (40 do 90%) uglavnom ostaje u pepelu, dok se iz ostatka formira nestabilni
SO2 .
Hlor (Cl) - drvna goriva se odlikuju niskim sadržajem hlora. Cl učestvuje u formiranju jedinjenja
poput HCl i dioksina/furana. Uprkos tome što najvedi deo Cl bude vezan u letedem pepelu (40-
95%), ostatak formira HCl, čije je dejstvo povedano procesom kondenzacije i koja, zajedno sa
drugim jedinjenjima, dovodi do korodiranja unutrašnjih metalnih delova kotla.

19
4 LANAC PROIZVODNJE BIOMASE

Radne faze
Lanac proizvodnje drvne biomase podrazumeva više koraka, počevši od seče u šumi do skladišta
toplane. Ceo proces se može raščlaniti na sledede faze:
 seča: sečenje drveta pri dnu stabla takod a padne na zemlju;
 obrada: uklanjanje grana (sečenje svih grana sa stabla i uklanjanje krošnje) i poprečna seča
(sečenje stabla na komade određene dužine);
 tegljenje: prenos drveta od zone sečenja do rute za odvođenje i rutama za odvođenje do
stovarišta;
 [guljenje: delimično ili potpuno uklanjanje kore sa trupca;]
 prevoženje: transport drveta šumskim ili javnim putevima;
 proizvodnja drvnog goriva: proizvodnja različitih tipova drvnih goriva (sečenje, cepanje,
proizvodnja sečke).
Poslednja faza se može sprovesti ved na šumskom stovarištu ili u skladištu van šumskog gazdinstva.
Jedan od najvažnijih delova lanca proizvodnje biomase jeste skladištenje i sušenje. Sušenje se može
obaviti pre ili posle proizvodnje drvnog goriva. U slučaju sečke se preporučuje da se oblovina suši
na suncu i sečka proizvodi od suvog materijala. Kod proizvodnje cepanica je proces obrnut -
preporučuje se sečenje svežeg drveta na komade dužine 1m koji de kasnije biti isečeni na manje
delove i ostavljeni da se suše.

4.1 Mašine za proizvodnju drvnih goriva

U zavisnosti od radnje koju vrše, mašine za proizvodnju cepanica se mogu podeliti na:
 Testere za trupce: ako su zasnovani na tehnologiji cirkularne ili motorne testere, mogu da
obrađuju komade drveta prečnika vedeg od 40 cm sa miminalnim gubitkom pri rezanju.
Ukoliko imaju samo cirkularnu testeru mogu da obrađuju samo komade manjeg precnika i
imaju vece gubitke pri sečenju.

 Cepače za drvo: opremljni su uređajem za

lomljenje sa klinom ili vijkom. Mnogi
cepači se sastoje od hidrauličkog ili
električnog štapa i klipa koji se obično
obeležavaju na osnovu jačine (tona)
Autor: Marjan Dolenšek

pritiska koji mogu da stvore. Što jači

pritisak mogu da gerišu to komadi drveta
koji se obrađuju mogu biti duži ili deblji.
Vedina cepača za kudnu upotrebu vrše
pritisak od oko 10 tona, ali kod
profesionalnih hidrauličkih modela to
može da iznosi 25 tona i više. Cepači s klinom za upotrebu u domadinstvu imaju klin s 2 ili 4
strane, a rade tako da trupac drže vertikalno i maksimalnog su radnog pritiska do 15 t, dok
se kod industrijskih mašina cepanica drži horizontalno, gura se nasuprot klinu ili rešetki, a
klin ima do 16 strana. Cepači na principu vijka opremljeni su konusnim vijkom koji ulazi u
drvo kako bi ga razdvojio. Brži su od prethodnih, ali su manje precizni.
20
 Kombinovane mašine za obradu ogrevnog drveta (testera - cepač): postoje pokretni modeli
ili stacionarne mašine koje kombinuju ove dve funkcije, rezanje i cepanje, što omogudava
automatizaciju procesa i vedu produktivnost, pošto je moguda obrada i trupaca i velikih
grana. Opremljni su ekletričnim ili benzinskim motorom (snag do 55 kW), mogu da obrađuju
cepanice dužine do 6 m i prečnika do 60 cm i da proizvedu višpe od 12 toni materijala na sat.

Obrada tvrdog drveta zahteva više snage od obrade mekog, a sve vrste drveta se lakše cepaju sveže
nego sušene.

Sekači za drvo
Sekač je mašina koja je posebno napravljena da
podeli drvo na sečku i može biti stacionarna ili
montirana na kola, prikolicu, kamion ili zadnju
trokraku kuku traktora. Može da poseduje
sopstveni motor ili se može pokretati paljenjem
traktora. U zavisanosti od aparata za sečenje,
možemo razlikovati sekače sa diskom, bubnjem i
dovodnim vijkom. Ali, slededa podela sekača na

Autor: Mus_max
osnovu snage je zapravo praktičnija:

 Mala snaga: obično se montiraju na trokraku kuku trakotra ili prikolicu, i pokrede ih paljenje
traktora ili nezavisni motor (~50 kW). Mogu da obrađuju samo komade malog preseka
(maksimalno 20 cm ) i ne mogu da proizvedu više od 10 nasipnih m3 sečke na sat. Uglavnom
se koriste u domadinstvima;
 Srednja snaga: monitraju se na prikolicu, obično imaju sopstveni motor (50-110 kW), ili se
monitraju na traktor koji ih pokrede; mogu da obrađuju komade prečnika do 30 cm i
proizvedu do 50 nasipnih m3 sečke na sat;
 Velika snaga: montiraju se na prikolice ili kamione, ponekad ih pokrede motor kamiona, ali
obično imaju sopstvene motore (>110 kW); mogu da seku komade velikog prečnika (>30 cm)
i lako proizvode više od 100 nasipnih m3 sečke na sat.

Sito je važna alatka za odabir komada sečke u skladu sa njihovom veličinom, čime se materijal
rafinira, ali i usporava proces prerade.
Kada se sečenje ne sprovodi u krajnjem postrojenju, sečka se transportuje kamionom ili kamionom
sa prikolicom, retko vozilom za kontejnerski prevoz, i pakuje u velike, ali lagane metalne sanduke.
Na kamion ili prikolicu se može direktno montirati zahvatna korpa kako bi se omogudilo autonomni
utovar sečke.

21
5 SKLADIŠTENJE KVALITETNIH DRVNIH GORIVA

Skladištenje drvnih goriva sadrži tri osnovna rizika:

1. rast buđi, koja predstavlja opasnost po zdravlje,
2. gubitak u masi izazvan raspadanjem, i
3. gubitak energetske vrednost.
Kad je u pitanju proizvodnja kvalitetnih drvnih goriva (sečke ili cepanica), važno je obezbediti da
drvo koje se prerađuje bude što suvlje mogude.
Drvna biomasa se najbolje suši prirodnim putem, na suncu ili vetru. Tehničko sušenje je, u
najvedem broju slučajeva, zahtevan proces sa ekonomske tačke gledišta i obično vredi samo ako su
vam na raspolaganju jeftina otpadna toplotna energija nastala tokom prozivodnje električne
energije ili procesna toplota (npr. iz postrojenja na biogas).

5.1 Cepanice i ogrevno drvo

Najubičajeniji oblik cepanica na tržištu jesu okrugle cepanice dužine 1 m (neiscepane i sa

sadržajem vlage vedim od 45 %). Cepanice se prodaju na lokalnom tržištu i stoga je teško proceniti
njihovu godišnju proizvodnju. Nakon kupovine cepanice se cepaju i skraduju (na dužinu 25 do 50
cm). ogrevno drvo se uglavnom kupuje na kubike (metar kubni). Ali, kao što smo naveli pri
definisanju kubnog metra, ovo je jedinica mere za kompaktno drvo bez prostora sa
vazduhom, što nije slučaj sa ogrevnim drvetom. Cepanice i ogrevno drvo treba da se kupuju na
prostorni kubni metar. Najuobičajeniji koeficijent za preračunavanje kubnog metra u prostorni
jeste 1,4. Drugim rečima, za jedan prosorni kubni metar cepanica ili ogrevnog drveta vam treba 0,7
kubika drveta. Preporučuje se trgovina u tonama (ali treba odrediti sadržaj vode).
Možemo koristiti slededi jednostavan proračun kako bismo lakše izračunali potrebnu količinu
ogrevnog drveta: da bismo zamenili 1.000 litara lož ulja treba nam otprilike 7 do 8 prostornih
kubnih metara mekog drveta, ili 5 do 6 složenih prostornih metara tvrdog drveta.

5.1.1 Zahtevi vezani za kvalitet

Kvalitet cepanica zavisi od vrste i očuvanosti
drveta, kao i naročito od sadržaja vode i
veličine komada drveta. Kvalitet zavisi
uglavnom od skladištenja. Cepanice koje se
Autor: Marjan Dolenšek

upotrevbljavaju u domadinstvima ne bi
trebalo da imaju više od 25, maksimalno 30 %
sadržaja vode. Uz odgovarajude skladištenje
ovo je mogude postidi u roku od godinu dana.

Test sproveden u Sloveniji gde se stepen sušenja 4 različite gomile cepanica merio na mesečnom
nivou potvrđuje gorenavedeno pravilo. Dokazali smo da je najvažniji činilac za sušenje pozicija
drveta (na suncu ili u senci), a zatim su bitni i oblik ogrevnog drveta (cepano ili necepano), kao i da
li je gomila drveta pokrivena ili ne. Činjenica je da je ogrevno drvo koje je bilo složeno na suncu
22
postalo suvo u roku od 6 meseci. Iscepano drvo se sušilo brže od neiscepanog (sa korom). Oblovinu
koja je bila u senci su nakon godinu dana napale gljivice, a sadržaj vode u drvetu je i dalje bio iznad
35%. Potvrđeno je da vremenski uslovi više utiču na drvo koje nije pokriveno, što je postalo
evidentno kad je, sa početkom kišne sezone, sadržaj vode opet porastao iznad 40%.

100

80
Vlažnost (%)

60

40

20

0
Oct Nov Dec Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov

Shadow/with cover
Senka/pokriveno Shadow/without cover
Senka/ i pambuluar
Senka/ne pokriveno

Sunny/with cover
Osuncano/pokriveno Osuncano/nepokriveno
Sunny/without cover

Figura 2 - Test mesečnih merenja sušenja 4 različite gomile ogrevnog drveta

Tabela 20 - Energetski sadržaj različitih tipova cepanica (sa sadržajem vlage od 20 %) [2]
Tip Kal. vrednost u Kal. vrednost u Ekvivalent u litrima Ekvivalent 1 kompaktnog
drveta kWh/kg Wh/stm3 lož ulja m3 bukovine
Bukva 3.8 1,900 190 1
Hrast 3.8 1,900 190 1
Breza 4.0 1,800 180 1.1
Topola 3.8 1,200 120 1.6
Smrča 4.1 1,350 135 1.4
Bor 4.0 1,500 150 1.2

5.1.2 Kako pravilno skadištiti ogrevno drvo

- Radi efikasnog sušenja drvo bi trebalo da bude iscepano na manje komade. Da bi se
neiscepano drvo propisno osušilo, neophodno je dvaput više vremena nego za iscepano.
- Zona za sušenje bi trebalo da bude na osunčanoj i vetrovitoj poziciji.
- Složaj drveta bi trebalo da bude za bar 10 cm izdignuta od zemlje, kako bi se obezbedila
cirkulacija vazduha i smanjio uticaj vlažnosti tla
- Sveže drvo ne bi trebalo skladištiti u zatvorenim sobama ili skladištima (ili čak u podrumu)
gde voda ne može da isparava, te tako drvo postane savršeno mesto za razmnožavanje
gljivica i bakterija i može da predstavlja opasnost po zdravlje.
- Nakon suvog i sunčanog perioda (tj. posle leta) drvo bi trebalo da bude pokriveno kako bi
ga zaštitili od kiše.
- Razdaljina između gomila naslaganog drveta, kao i udaljenost od zidova skladišta bi trebalo
da iznosi bar 10 cm kao bi se omogudila cirkulacija vazduha.

23
Načini skladištenja ogrevnog drveta

Oblovina koja de se koristiti za proizvodnju ogrevnog

drveta može da bude smeštena na obodima šumskog
puta, ali samo na osunčanom mestu i samo kao

Autor: N.Krajnc
privremena mera.

Oblovina treba da bude iscepana i složena na

osunčanom mestu. Na ovoj slici vidimo potencijalno
privremeno mesto za skladištenje. Glavni problem bi
ovde bilo to što drvo nije pokriveno, niti je gomila
podignuta bar 15 cm od tla. Ovako naslagano drvo
Autor: N.Krajnc

možemo ostaviti na obodu šume tokom suvog i vrelog

godišnjeg doba (leta), ali ga moramo pokriti ili
pomeriti na drugu lokaciju pre dolaska kišnih perioda.

Komadi drveta( dužine1 m) su iscepani i složeni u

gomile pokrivene plastičnom folijom. Korišdenje
Autor: N.Krajnc

plastične folije ipak nije najbolji način za zaštitu

drveta.

Oblovina manjeg prečnika ( 25-30 cm) je isečena i

smeštena u skladište pored kotlarnice. Važno je da
ovakvo skladište bude na osunčanom i vetrovitom
mestu. Tako de se drvo osušiti za 4 do 6 meseci čak i
Autor: N.Krajnc

ako nije iscepano

Na ovoj slici vidimo način skladištenja drveta koji

najviše stručnjaka preporučuje. Komadi ogrevnog
drveta dužine 1 metra bi trebalo da budu iscepani,
naslagani na osunčanom mestu i pokriveni. Ogrevno
Autor: Marjan Dolenšek

drvo bi trebalo da bude ovako uskladišteno bar 4 do 6

meseci.

24
5.2 Sečka

Kvalitet sečke određuje sadržaj vode, vrsta i kvalitet drveta, veličina čestica, udeo nečistoda (poput
kamenja, zemljišta, plastike...). Svi ovi parametri imaju veliki uticaj na kalorijsku vrednost, gustinu
naslaganog drveta i udeo pepela.
Za proizvodnju sečke se koriste samo niskokvalitetna oblovina malog prečnika, šumski ostaci i
otpad. Postrojenja za proizvodnju sečke obično snabdevaju poljoprivredne i drvnoprerađivačke
kompanije, komercijalna preduzeda, stambene zgrade, državne zgrade, kao i mikro i lokalne
grejne sisteme. Najveda mana sečke jeste manja gustina energije koja je reultat manje
ukupne gustine goriva. Sve ovo utiče na veličinu neophodnog skladišta

Tabela 21 - Poređenje potreba po pitanju velidine skladišta – kubna zapremina neophodna za

skladištenje 20,000 kWh potencijalne energije

Gorivo Lož ulje – 2000l Cepanice Sečka Peleti

Veličina skladišta 2 – 3 m3 12 m3 24 m3 6 m3

25
20
15
10
5
0
Lož ulje Cepanic Sečka Peleti
e
Veličina skladišta (m3) 2.5 12 24 6

Figura 3 - Poređenje veličine skladišta za različitih drvna goriva

5.2.1 Kupovina sečke

Na tržištu goriva sečkom se trguje u nasipanim kubicima ili apsolutnoj suvoj masi (tonama). Jedan
nasipni kubni metar odgovara količini od 200 kg do 450 kg, u zavisnosti od tipa i veličine drveta,
kao i sadržaja vode u istom. Neto kalorijska vrednost jednog nasipnog kubnog metra iznosi između
630 kWh i 1.100 kWh, najviše u zavisnosti od sadržaja vode. Iz ovog razloga bi sečka trebalo da se
kupuje i prodaje po težini i sadržaju vode.
Iako je gravimetrički metod (CEN 14774-1) jedini priznati referentni metod za tačno određivanje
vlage u drvetu (ovaj metod se primenjuje u laboratorijama i sastoji se od vaganja uzorka koji se
25
potom suši na temperaturi od 103 °C tokom 24 sata), današnja tehnologija nudi niz prenosivih
praktičnih alatki za brzo određivanje sadržaja vode. Takva sredstva su naročito korisna pri
sprovođenju ugovora koji pokrivaju snabdevanje zasnovano na težini drveta.
5.2.2 Zahtevi po pitanju kvaliteta
Kako bi se obezbedio efikasan i ekološki rad malih ili srednjih postrojenja za sagorevanje biomase,
mora se koristiti samo suva, visokokvalitetna sečka.
Trulo kontanimirano ili ubuđalo drvo, kao i grmlje sa tankim granama i drvo preostalo nakon
rušenja građevina nisu pogodni za proizvodnju sečke.

Procenat vode u sečki

Sadržaj vode je najvažniji parametar kvaliteta, pošto je bitan i sa aspekta energetske vrednosti i
uslova skladištenja goriva. Sveža sečka sadrži više od 50 % vode i nije pogodna za dugotrajno
skladištenje ili upotrebu u malim i srednjim sistemima za grejanje na biomasu.

U večim, opštinskim toplanama i industrijskim postrojenjima za sagorevanje, se iz ekonomskih

razloga koristi sečka proizvedena od niskokvalitetnog drveta sa visokim sadržajem vode. Specifična
tehnička oprema u ovakvim postrojenjima (koja omogudava čišdenje i kondenzaciju dimnih gasova)
obezbeđuje niske emisije i efikasno sagorevanje.

Tabela 22 – Težina i kalorijska vrednost u zavisnosti od težine i sadržaja vode

Sadržaj vode Ukupna gustina u kg/m3 Neto kalorijska vrednost u kWh/
nasipni m3
u% Bukva Hrast Bor Smrča Bukva Hrast Bor Smrča
20 % 277 280 216 188 1.048 1.062 867 759
30 % 316 320 246 216 1.022 1.034 846 740
40 % 369 374 287 251 986 998 818 716
50 % 443 449 345 302 936 948 780 682
Tabela 23 - Srednje vrednosti za kvantifikaciju

Sadržaj Nasipni
Merna jedinica Tip drveta t t atro kWh
vode (%) m3
1 nasip. M 15 % 1 0.20 0.17 876
sečke Smrča 30 % 1 0.25 0.17 847
(zapremina) 45 % 1 0.31 0.17 819
15 % 1 0.32 0.27 1298
Bukva 30 % 1 0.39 0.27 1252
45 % 1 0.49 0.27 1180
1t sečke 15 % 5 1 0.85 4380
Smrča 30 % 4 1 0.68 3388
(neto težina) 45 % 3,2 1 0.55 2621
15 % 3,1 1 0.85 4024
Bukva 30 % 2,6 1 0.69 3255
45 % 2,1 1 0.55 2478

26
5.2.3 Kako pravilno skladištiti sečku

Sečka kojom se lože mali ili srednji kotlovi treba da bude suva (sadržaj vode bi trebalo da bude niži
od 30 %). Glavne preporuke za proizvodnju i skladištenje sečke bi bile:
- Drvo treba da bude uskladišteno bar na tri meseca (tokom leta) na suvom, osunčanom i
vetrovitom mestu (sušenje proirodnim putem);
- Drvo koje je pravilno bilo uskladišteno tokom leta bi trebalo da ima sadržaj vode ispod 30
%;
- Nakon kraja suvog godišnjeg doba (početkom jeseni) je neophodno pokriti naslagano drvo,
- Samo suva sečka (gde je sadržaj vode ispod 30 %) može da se skladišti u zatvorenim
skladištima;
- Sečku treba vaditi iz skladišta u skladu sa jednostavnim pravilom PUPN "prvi unutra - prvi
napolje"
- Kada radimo sa sečkom u zatvorenim skladištima moramo da se zaštitimo od fine prašine i
mikroroganizama;
- Izbegavajte da skladištite mokru sečku sa vedim procentom iglica i lišda. Temperatura u
ovakvoj naslaganoj (zelenoj) sečki de rasti usled aktivnosti mikroroganizama pa de krenuti
da truli u roku od dve do tri nedelje.
Sečku treba nasipati u gomilama maksimalne visine do 7 metara i to samo na dve do tri nedelje.

Načini za skladištenje sečke:

Oblovina koje se koristi za proizvodnju sečke se može

Autor: Marjan Dolenšek

uskladištiti na obodima šumskih puteva, ali na

osunčanom mestu i to samo privremeno. Preporučuje
se da se sečka proizvodi od suvog drveta.

Preporučuje se da se sečka proizvodi od ostataka

drveta (poteklih iz drvnoprerađivačke industrije). Ovaj
materijal treba uskladištiti na suvom mestu i treba ga
Autor:N. Krajnc

iscepati kad se osuši.

27
 Sečka proizvedena od svežeg materijala ima vedi
sadržaj vode, može da se skladišti samo tokom
kratkog perioda i može se koristiti samo u vedim

Autor N.Krajnc
kotlovima sa pokretnom rešetkom.

Suvu sečku treba skladištiti u prostorijama sa

efikasnom cirkulacijom vazduha.
Autor:N. Krajnc

Centri za trgovinu bimasom su lokacije na kojima se

kvalitetna drvna goriva (cepanice, sečka i peleti)
Autor:N. Krajnc

prodaju na trasnparentni način tokom cele godine.

5.3 Peleti

Peleti koji se ne upotrebaljavaju za industrijske svrhe imaju prečnik od 6 mm i dugi su od 1 do 4 cm.

Pored ovog tipa peleta, na tržištu se mogu kupiti i industrijski. Kvalitet industrijskih peleta je niži,
prečnik im iznosi od 6 do 8 ili 10 mm, sadržaj pepela je vedi od 3 %, i njihova mehanička izdržljivost
nije toliko bitna. Za normalan i efikasan rad manjeg kotla se preporučuje upotreba
standardizovanih i sertifikovanih peleta.

5.3.1 Kako odabrati prave pelete

1. Boja peleta ne utiče na njihov kvalitet
2. Jedina karakteristika peleta koju kupac može da proceni bez posebnih merenja jeste
mehanička izdržljivost – fina prašina na dnu džaka peleta od 15 kg pokazuje izdržljivost istih.
3. Ukoliko peleti imau etiketu sa sertifkatom (ENplus, DINplus) to pokazuje da ih je kontrolisala
nezavissna institucija. Samim tim je mnogo verovatnije da de peleti biti visokokvalitetni (ili
bar onog kvaliteta koji je dat na deklaraciji).
4. Ne postoje zakonski propisi koji određuju koji podaci treba da stoje na deklaraciji, ali je uvek
bolje odabrati pelete proizvođača koji navodi više infromacija. Takođe je uputno proveriti
poreklo peleta.

28
 5. Svi drveni peleti imaju otprilike istu bruto kalorijsku vrednost (bez obzira na vrstu drveta), a
neto vrednost varira u odnosu od sadržaja vode. To znači da vrsta drveta ili prisustvo kore
nemaju bitan uticaj na energetski sadržaj peleta.
6. Nasipna gustina peleta je važna samo zbog zapremine koja de stati u džak od 15 kg. Manja
gustina podrazumeva i vedu zapreminu džaka od 15 kg, a ponekad džak od 15 kg bude lakši
od 15 kg.
7. Kvalitet peleta bi trebalo da zavisi od potreba kupca (i naročito zahteva njihovog grejnog
sistema).
8. Cena peleta bi trebalo da bude jedini kriterijum za selekciju.
9. Ukoliko odlučimoi da nabavljamo pelete od novih i neproverenih proizvođača, prvo bi
trebalo da kupimo i isprobamo manju količinu peleta (samo nekoliko džakova od 15 kg).
10. Pelete bi trebalo kupovati na kraju grejne sezone kada su cene niže, a ne na kraju ili sredini
iste.

Različtiti tipovi peleta

Boja peleta ne određuje klasu njihovog kvaliteta.

Peleti su tamniji zbog priustva kore ili vrste drveta
od kojeg su pravljeni. U tom slučaju je procenat
Autor: P.Prislan

pepela obično viši.

Manje čestice u džakovima se obično pojavljuju

zbog manje mehaničke izdržljivosti peleta.
Autor: Tina Jemec

Peleti sa ENplis etiketom na džaku su sertifikovani

u skladu sa evropskim standardom EN 14961-2.
Ukoliko peleti imaju ovu etiketu , oni su A1
kvaliteta (sadržaj pepela < 7 %, sadržaj vode< 10 %,
Slike od interneta

mehanička izdržljivost > 97,5 i nasipna gustina

>600 kg/m3).

29
6 SPISAK STANDARDA ZA ČVRSTIH BIOGORIVA POMENUTE U OVOM
PRIRUČNIKU

Terminologija
EN 14588:2010 Čvrsta biogoriva – Terminologija, definicije i opisi
ISO/DIS 16559
Specifikacije goriva i klase

EN 14961-1:2010 Čvrsta biogoriva – Specifikacije goriva i klase – Dio 1: Opći zahtevi

ISO/DIS 17225-1
EN 14961-2:2011 Čvrsta biogoriva – Specifikacije goriva i klase – Dio 2: Drveni pelet za ne-
ISO/DIS 17225-1 industrijsku uporabu

EN 14961-3:2011 Čvrsta biogoriva – Specifikacije goriva i klase – Dio 3: Drveni briket za ne-
ISO/DIS 17225-3 industrijsku uporabu

EN 14961-4:2011 Čvrsta biogoriva – Specifikacije goriva i klase – Dio 4: Drvena sečka za ne-
ISO/DIS 17225-4 industrijsku uporabu

EN 14961-5:2011 Čvrsta biogoriva – Specifikacije goriva i klase – Dio 5: Drvo za ne-industrijsku

ISO/DIS 17225-5 uporabu

EN 14961-6:2012 Čvrsta biogoriva – Specifikacije goriva i klase – Dio 6: Ne-drvenaste pelete za ne-
industrijsku uporabu
ISO/DIS 17225-6
Osiguranje kvalitete goriva

EN 15234-1:2011 Čvrsta biogoriva – Osiguranje kvalitete goriva – Part 1: Opći zahtevi

EN 15234-2:2012 Čvrsta biogoriva – Osiguranje kvalitete goriva – Part 2: Drveni pelet za ne-
industrijsku uporabu
EN 15234-3:2012 Čvrsta biogoriva – Osiguranje kvalitete goriva – Part 3: Drveni briket za ne-
industrijsku uporabu
EN 15234-4:2012 Čvrsta biogoriva – Osiguranje kvalitete goriva – Part 4: Drvena sečka za ne-
industrijsku uporabu
EN 15234-5:2012 Čvrsta biogoriva – Osiguranje kvalitete goriva – Part 5: Drvo za ne-industrijsku
uporabu
EN 15234-6:2012 Čvrsta biogoriva – Osiguranje kvalitete goriva – Part 6: Ne-drvenasti pelet za ne-
industrijsku uporabu

Fizičke i mehaničke osobine

EN 14774-1:2009 Čvrsta biogoriva – OdreĎivanje sadržaja vlage – Metoda

ISO/CD 18134-1 suhog drva – Dio 1: Ukupna vlaga - Referentna metoda

EN 14774-2:2009 Čvrsta biogoriva – OdreĎivanje sadržaja vlage – Metoda

ISO/CDP 18134-2 suhog drva – Dio 2: Ukupna vlaga – Pojednostavljena metoda

30
7 LITERATURA

1. FRANCESCATO, V., KRAJNC, N., et al. 2009. Wood fuels handbook. Legnaro: AIEL - Italian
Agriforestry Energy Association, 79 str., ilustr. (www.biomasstradecentre2.eu) (Accesed 17
October 2014)
2. KRAJNC, et al. 2014. Kakovostna lesna goriva za vsakogar : koristne informacije za vse, ki se
ogrevajo z lesom. Ljubljana: Gozdarski inštitut Slovenije, Založba Silva Slovenica, 19 p., ISBN
978-961-6425-72-8. (www.biomasstradecentre2.eu) (Accesed 17 October 2014)
3. KRAJNC, N., et al. 2009. Lesna goriva : drva in lesni sekanci : proizvodnja, standardi
kakovosti in trgovanje. Ljubljana: Gozdarski inštitut Slovenije, Založba Silva Slovenica, 81 p.,
ISBN 978-961-6425-50-6. (www.gozdis.si) (Accesed 17 October 2014)
4. KRAJNC, N., PIŠKUR, M., 2011. Drva in lesni sekanci : kakovost lesnih goriv. Ljubljana:
Gozdarski inštitut Slovenije, Založba Silva Slovenica, 23 p., (www.gozdis.si) (Accesed 17
October 2014)
5. KRAJNC, N., PREMRL, T., 2010. Biomasni logistični in trgovski centri : trije koraki do
uspešne realizacije projekta : smernice. Ljubljana: Gozdarski inštitut Slovenije, Založba Silva
Slovenica, 33 p., ISBN 978-961-6425-55-1. (www.gozdis.si) (Accesed 17 October 2014)
6. Langendorf G., Schuster E., Wagenführt R. 1972 Rohholz,–Leipzig : VEB Fachbuchverlag,
278 str.
7. Loo van S., Koppejan J., 2003–Handbook of Biomass Combustion and Co–Firing, Ed.,
Twente University Press (NL),
8. Obernberger I., 1995–Logistik der Aschenaufbereitung und Aschenverwertung,
Bundesministerium für Ernährung, Landwirtschaft und Forsten, Bonn (DE).
9. Stampfer K., Kanzian C., 2006, Current state and development possibilities of wood chip
supply chains in Austria, Croatian Journal of Forest Engineering 27 (2): pp 135–144.
10. Tomter S.M., Bergsaker E., Muja I., Dale T., Kolstad, J.. 2013. Kosovo National Forest
Inventory 2012. Pristina 2013, Ministry of agriculture, forestry and rural development,
Republic of Kosovo, 58 p.
11. Torelli N., 1989. Zgradba in lastnosti lesa : (za interno uporabo). –Ljubljana : VDO
Biotehniška fakulteta, VTOZD za lesarstvo, Katedra za tehnologijo lesa,–92 str.
12. Torelli N., 1998. Gostota in relativna gostota lesa = Density and relative density of wood/.–
str. 54. V: Les.–ISSN 0024–1067.– Let. 50, št. 3 (marec 1998), p. 52–54.
13. UNIFIED BIOENERGY TERMINOLOGY–UBET, 2004. FAO, 50 p.
14. Wagenführ, R., 1996. Holzatlas. 4. Izd. Fachbuchverlag, Leipzig, 688 p.
15. HARTMANN, H. (Hrsg.): Handbuch Bioenergie-Kleinanlagen 2007 (2nd edition).
Sonderpublikation des Bundesministeriums für Verbraucherschutz, Ernährung und
Landwirtschaft (BMVEL) und der Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe (FNR), Gülzow
(DE) 224 S., ISBN 3-00-011041-0, Mai 2007.

31
Dr. Nike Krajnc, stručnjak za drvnu
biomasu, pripremila je ovaj priručnik
kao rezultat komponente za
ublažavanje klimatskih promena u
okviru FAO projekta „Podrška za
sprovođenje politike i strategije za
razvoj šumarstva na Kosovu“, podržan
od Ministarstva Inostranih Poslova
Finske.
Priručnik pruža jedan skup informacija
o drvnoj biomasi za proizvođade i
potrošade, i prilagođen je potrebama
tržišta i problemima koji su
identifikovani u južnoistočnoj Evropi.
Ovaj priručnik ima takođe za cilj
promovisanje modernih tehnologija,
kao i efikasno i održivo korišdenje
drvne biomase čitavim lancem
vrednosti. Jedno transparentnije
tržište, u smislu vrednosti i uslova
privređivanja, stablizovalo bi rast
sektora za proizvodnju biomase u
bududnosti, i na taj način bilo bi od
pomodi proizvođadima biomase i
ostlih drvnih prozivoda koje se koriste
kao gorivo, popunjanajudi time
potražnju tržišta za biomasom u
bududnosti.
FAO je zahvalan svim učesnicima ovog
projekata sa nadom da de ovaj
priručnik ohrabriti mnoge
poljoprivrednike, vlasnike šuma i
donosioce odluka da promovišu
uzgajanje drvne biomase na lokalni
nivo.