građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu nauka + praksa 12.

1 / 2009

MERE ZA SMANJENJE SEIZMIČKOG RIZIKA KOD ZGRADA

Dragana T. Turnić

Rezime: U radu su prikazane metode pravilnog aseizmičkog projektovanja konstrukcija zgrada

saglasno našim standardima i EN1998-1. Pri projektovanju u seizmičkim oblastima ukazuje se na
nelinearnost konstrukcija, kapacitet duktilnosti i primena aktivne i pasivne kontrole . Navedena je
primena novih materijala.
Ključne reči: zemljotres, seizmički rizik, EN 1998-1, duktilnost, kontrola konstrukcija.

Abstract: The methods of regular seismic design of the building constructions according to our
standards as well as to EN1998-1 are given in this work. It includes the non linear behaviour, capacity
of structural ductility and the application of the active and passive structure control in the seismically
active areas. The usage of new materials is pointed out.
Keywords: earthquake, response of structure, EN 1998-1, ductility, structure control.

etika konstruktera zahteva potpunu posvećenost

1. Uvod
Katastrofalni zemljotresi su se dogadjali i
zabeleženi su iz perioda više vekova pre nove ere, a i
sada se dogadjaju čineći ogromna razaranja i pored
primena mera i propisa donetih od strane inženjera u
mnogim zemljama . Razlozi su subjektivni
(nedovoljna stručnost, tj. specijalizovanost i propusti),
ali i objektivni.
Posebna pažnja posvećuje se objektima koji su
izgradjeni u oblastima velike seizmičke aktivnosti
zbog ogromne energije koja se pri zemljotresu
oslobadja i pri talasnom kretanju tla pretvara u sile
koje deluju na te objekte (na primer područje Japana).
Izazovi i potrebe vremena su danas takvi da
izvesni objekti dostižu visine i do 1000 metara, a da
specijalni mostovi, u zavisnosti od vrsta
konstruktivnog sistema i materijala, prevazilaze 1000
metara čistog raspona. Uz to se visoki objekti grade i
na veštačkom tlu stvorenom na delu mora. Takve i
druge ekskluzivnosti su praćene privredno -
turističkim potrebama, bržom i kraćom
komunikacijom, velikim kapitalom ali i dovoljnom
sigurnošću zbog primene novih tehnologija.
Propusti u projektovanju , proračunu i izvodjenju
objekata koji su nevidljivi, ispoljavaju se u vreme
zemljotresa, čine štetu i odnose ljudske živote. Zato
rešavanju ovih problema.
2. Seizmički rizik
Seizmički rizik R se definiše kao proizvod
povredljivosti V i hazarda H, tj
R =V ⋅H .
Seizmiški rizik je verovatnoća pojave posledica
zemljotresa čije se dogadjanje predvidja. Te
posledice su ljudske žrtve i štete pri rušenju i
oštećenjima na posmatranom prostoru.
Seizmički hazard je verovatnoća nastajanja
zemljotresa na posmatranom prostoru u odredjenom
vremenskom intervalu tj. povratnom periodu.
Povredljivost je stepen gubitka koji se odnosi na
skup elemenata rizika (stanovništvo, gradjevinski
objekti, infrastrukture i dr.) usled zemljotresa kao
prirodne pojave odredjene magnitude i izražava se
skalom štete od nule do jedinice. Veoma je značajno
upravljanje rizikom za koji se utvrdi da postoji u
projektu. Pri tome prihvatljivi rizik obuhvata
verovatnoću nastajanja odredjenih posledica
zemljotresa (fizičkih, ekonomskih i dr.) takvih da
budu dovoljno niže od referentnih vrednosti u okviru
projektnih zahteva za objekat. Pri tome, koristimo
sledeće podatke: maksimalno ubrzanje tla,
odgovarajući povratni period, važnost, namena,
eksploatacioni vek konstrukcija i procenjeni nivo

229
građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu
prihvatljivog oštećenja. Funkcija verovatnoće P u
procentima (1-P) za vrednost rizika u propisima je
data kao:
1 n
P = (1 − ) ,
Tp
gde je:
n – eksploatacioni period objekta u godinama,
Tp – povratni period zemljotresa.
U Evrokodu 8 se javlja nivo maksimalnog
ubrzanja za povratni period od 475 godina. On
odgovara eksploatacionom veku od 50 godina za
seizmički rizik od 10%.
3. Nastanak i merenje zemljotresa
Sa novim tehnološkim dostignućima postoji
mogućnost preciznog merenja jačine i intenziteta
zemljotresa, a time i energije koja se oslobadja i
delom unosi u gradjevinske objekte. Kao što je
poznato, zemljina kora nije jedinstvena celina, već se
sastoji iz odredjenog broja ploča. Pomeranjem tih
tektonskih ploča, dolazi do pucanja zemljine kore
zbog ogromnih napona izazvanih energijom koja se
oslobadja i nastaje potres (sl. 1).
Sl. 1.
Mesto unutrašnjeg žarišta je hipocentar. Tu se
ispoljavaju u velikoj meri vertikalna pomeranja i
nastaje rasprostiranje talasa . Mesto na površini
zemlje koje je najbliže hipocentru je epicentar i zbog
širenja talasa nadalje sve su više izražena
horizontalna pomeranja .
Ćarls Rihter je 1935. godine definisao
magnitudu (M) koja predstavlja numeričku meru
disipacije energije zemljotresa . Najveća vrednost je :
M max = 8,9 ; (teorijski ) M max = 9
Meri se instrumentalno i beleži na seizmografu.
Merkali – Kankani – Ziberg -ova skala odredjuje
intenzitet zemljotresa (I ) na površini tla koji zavisi
od položaja tačke u odnosu na položaj žarišta .
Postoji veza I i M :
I = 1.5M − 3.5 ⋅ log f + 3.0
f = (h 2 + e 2 )1 / 2 , h − dubina hipocentra .
230
nauka + praksa 12.1 / 2009
Cunami . Značenje ove reči je luka – talas.
Manifestuje se nizom ogromnih morskih ili
okeanskih talasa na odredjenom vremenskom
razmaku od 5 do 90 minuta gde je prvi talas
najrazorniji i kreće se ka obalama dostižući brzine i
do 900 km/h . Energija je izazvana dejstvom ispod
vode : zemljotresima, vulkanima, eksplozijama
(nuklearnim) , odronjavanjem stenskih masa ili
glečera, udarima meteora.
Cunami u Indijskom okeanu kao posledica
zemljotresa 2004. god. bio je ogromne snage i
dejstvovao na obale u dužini od više hiljada
kilometara, a odneo je oko 275000 ljudi i načinio
ogromnu materijalnu štetu.
4. Propisi u Srbiji i Evrokod 8
Propisi za gradnju u seizmičkim područjima
pojavili su se početkom dvadesetog veka u
razvijenim zemljama. U Jugoslaviji su doneti prvi
propisi za gradjenje u seizmički ugroženim oblastima
godine 1964. posle zemljotresa u Skoplju (1963.
godine). Njih je zamenio “Pravilnik o tehničkim
normativima za izgradnju objekata visokogradnje u
seizmičkim oblastima” (1981. god.). On se odnosi na
područja VII, VIII i IX stepena seizmičkog
intenziteta po MCS – skali.
Propisi dopuštaju izvesna oštećenja i plastične
deformacije, ali ne i rušenja. Objekti su podeljeni u
kategorije. Izvršena je klasifikacija seizmičkih
područja, proračun seizmičkih sila, kombinacije
opterećenja i provere sigurnosti konstrukcija.
Proračun je po graničnim stanjima.
Za seizmički proračun konstrukcija su predvidjene
dve metode.
Metoda ekvivalentnog statičkog opterećenja.
Ovaj postupak je približan, gde se ukupna seizmička
sila S odredjuje kao S = K ⋅ G ,
K: seizmički koeficijent za horizontalni pravac,
G: ukupna težina objekta iznad ivice temelja (zbir
stalnog i opterećenja od snega i korisnog opterećenja ,
bez opterećenja od vetra).
Metoda dinamičke analize. Koristi se da utvrdi
ponašanje konstrukcije u elastičnom i neelastičnom
. području pod dejstvom zemljotresa. Rezultat
proračuna je utvrdjivanje stanja napona i deformacija
usled dejstva maksimalnog očekivanog zemljotresa i
stepena mogućeg oštećenja. Ovaj proračun je
obavezan samo za odredjene važne objekte van
kategorije, objekte u velikim serijama i objekte
specijalnih velikih raspona i sa skupom opremom.
Ukupna seizmička sila ne sme biti manja od 75%
veličine iste sile dobijene po metodi ekvivalentnog
građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu
statičkog opterećenja , a ni manja od S = 0.02G .
Pored toga, potrebno je odrediti i koeficijent
sigurnosti ( γ ) koji obezbedjuje sigurnost pojave
loma u tlu.
Koncepcija proračuna po Evrokodu 8.
Pored grešaka u proračunu i izvodjenju koje mogu da
se eliminišu preciznošću, tačnošću i kontrolom,
postavlja se i zahtev da se obrati posebna pažnja na
koncepciju projektovanja. Naročito treba voditi
računa o izboru konstruktivnog sistema, koncepcije
interakcije budućeg objekta i tla kroz rešenje
fundamenta i prostorno sagledati i objekat i detalje
veza konstruktivnih elemenata.
Zemljotresi u Kaliforniji (1994. god.) i u Kobeu
(1995. god.) učinili su da se u eksperiment in vivo
testiraju mnogi objekti. To je rezultiralo boljem
sagledavanju ovih problema i novim merama ,
posebno u Japanu. Najnoviji zemljotres u Italiji
(2009. god.) , takodje, je skrenuo pažnju veličinom
razaranja i brojem ljudskih žrtava. Istaćićemo
komparativne razlike izmedju proračuna konstrukcija
objekata u oblastima seizmičkog područja i van njega.
U seizmičkoj zoni neophodan je multidisciplinaran
pristup rešenju problema. Dinamičko dejstvo potresa
i odgovor konstrukcije je dogadjaj u budućnosti sa
neizvesnim vremenom pojavljivanja i sa nepotpuno
poznatim uticajima (intenzitet, smer i učestalost
opterećenja).
Formiran je nov koncept, filozofija u
konceptualnom tretmanu kao i projektovanju i
proračunu konstrukcija u smislu potpunije zaštite
stvaranjem većih i višestrukih kapaciteta za
prihvatanje disipovane energije usled zemljotresa.
Evrokod 8 ima kao osnovni predmet da se, usled
predvidjenog zemljotresa, postigne osiguranje zaštite
ljudskih života , ograničavanje šteta i održavanje
najvažnijih objekata, koji se tiču javne bezbednosti, u
stanju upotrebe. Pri tome , konstrukcije ne smeju da
se ruše ni lokalno ni globalno i pri ponovljenom
zemljotresu.
Neelastična oblast ponašanja konstrukcije.
Proračuni se vrše uz proveru graničnih stanja
nosivosti bez oštećenja konstrukcije u cilju zaštite
života ljudi, kao i graničnih stanja upotrebljivosti koji
obezbedjuju funkcionalnost konstrukcije, bez obzira
što je sistem stabilan. Oblast neelastičnog ponašanja
je dozvoljen po Evrokodu 8 pod uslovom da se ne
naruši integritet noseće strukture i da se ne dostignu
granične deformacije . Ovo je potrebno jer dolazi do
promena-degradiranja same otpornosti materijala
usled cikličnog dejstva. U neelastičnom ponašanju,
zbog alternativnih dejstava, nije u važnosti princip
nauka + praksa 12.1 / 2009
superpozicije, pojavljuje se nelinearnost veza zbog
rezidualnih deformacija i napona, a pri dostizanju
odgovarajućih vrednosti parametara opterećenja,
menjaju se smisao preseka, statičke neodredjenosti i
same konstrukcije.
Propisi Evrokod 8 zahtevaju da se duktilnost
nosećih elemenata održi i tokom alternativnih
dejstava ciklusa opterećivanja. Pojava plastičnih
zglobova se predvidja, kao i pojava jedne vrste
mehanizama, a da ne dodje do loma. On je u stanju
da apsorbuje znatnu energiju čime je veoma efikasan
pri seizmičkom dejstvu. Sistem je sposoban da vrši
disipaciju energije i da zadrži svoj kapacitet
duktilnosti. To su prednosti statički neodredjenih
sistema gde broj statičke neodredjenosti zbog
kapaciteta duktilnosti odredjuje broj plastičnih
zglobova koji se formiraju jer se postiže disipacija
energije.
5. Mere i preporuke za projektovanje
seizmički otpornih zgrada
U ovom delu biće izložena opšta pravila, mere i
sugestije za projektovanje seizmički otpornih zgrada
(videti [8] i [10]).
1. Izbor materijala. Polazimo od pravila da
konstrukcije budu čvrste i deformabilne i sačinjene
od odgovarajućih materijala. Takav izbor materijala
je neophodan jer seizmičke sile izazivaju velike
deformacije, pomeranja i vibracije uz značajna
ubrzanja čestica konstrukcija. U praksi se pokazalo
da su objekti napravljeni od čelika, armiranog betona
i drveta kao konstruktivnog sistema daleko otporniji
na seizmičke sile u odnosu na objekte od opeke,
kamena ili nearmiranog betona.
2. Vertikalna ukrućenja. S obzirom na dominantno
dejstvo horizontalnih sila koje proizilaze usled
prenošenja dinamičkog dejstva tla putem talasa i
činjenicu da objekat , generalno, predstavlja konzolni
nosač, neophodno je obezbediti veći broj vertikalnih
ukrućenja.
3. Uticaj vrste tla i fundamenta na objekat. Tlo i
temeljna konstrukcija su medjusobno zavisni.
Konstruktivni sistem prilagodjen tlu omogućava da
odgovor objekta bude prilagodjen i nepravilnim
vibracijama nastalim dejstvom seizmičkih sila .
Nagib terena ne treba da bude veći od 2% do 3%.
Fundiranje na dobrim, stenovitim terenima
omogućuje veoma visoke zgrade sa odgovarajućim
lakšim, ali “žilavim“ materijalima. Preporučuje se
skeletna konstrukcija od armiranog betona ili čelika,
a temelji pločasti ili samci.
231
građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu
Za slabije, rastresito tle pogodna je kruta
konstrukcija od armiranog betona sa panelnim
sistemom ili skeletnim sistemom sa zidnim platnima
u oba pravca i manjih visina objekta. Pri tome bi
pogodni temelji bili pločasti ili trakasti, povezani u
oba pravca.
Temelji pod vodom su veoma osetljivi, izmedju
ostalog, i zbog dejstva delova materijala koji su van
temelja, jer, uz ubrzanja zemljotresom, mogu izazvati
oštećenje temelja.
Pri dejstvu seizmičkih sila na konstrukciju,
odgovor konstruktivnog sistema će biti takav da se
uspostavlja ravnoteža i u toku zemljotresa, ako je
projektovanjem i proračunom predvidjeno
prihvatanje te ukupne energije.
4. Konceptualno, za dobro ponašanje konstrukcije
treba predvideti: njenu jednostavnost, simetriju,
otpornost i dovoljnu krutost u odnosu na torziju oko
vertikalne ose i na svaki od dva horizontalna
ortogonalna pravca, višestruku statičku neodredjenost.
Postojanje krutih dijafragmi na različitim
horizontalnim nivoima je pogodno za prenos
seizmičkih sila preko vertikalnih nosača na tlo.
Najpravilnije je uzimati jednostavne i kompaktne
oblike konstruktivnog sistema i bez nagiba. U slučaju
složenijih struktura u osnovi može se ona podeliti na
nezavisne dinamičke celine.
5. Treba konstrukterski projektovati što lakšu
konstrukciju jer se tako pri zemljotresu indukuju
manje sile.
6. Težnja je da se postigne regularni sistem
konstrukcije gde se vertikalne ose krutosti i masa
poklapaju. Sistem se ponaša kao konzola i povoljnije
se vrši savijanje u dve ortogonalne ravni, kao i torzija.
7. Za bolje prihvatanje dejstava od zemljotresa
potrebno je obezbediti: jednostavnost konstrukcije -
simetričnost u osnovi (po mogućstvu) i kompaktnost,
odgovarajuće sisteme za ukrućenje, dobre i sigurne
čvorne veze elemenata.
8. Stubovi treba da budu rasporedjeni pravilno, sa
ujednačenim rasponima u osnovi, a kruta armirano
betonska platna dvoosno simetrično i ka periferiji
objekta zbog boljeg prihvatanja uticaja od torzije.
9. Za zgrade od armiranog betona, dozvoljeni ugibi
su : max f = L/300 , ( L = raspon grede)
i max f = H/600 , ( H = visina objekta) .
10. Kod dugačkih skeletnih zgrada treba voditi
računa da se adekvatnim konstruktivnim rešenjem
spreči izvijanje tavanica. Posebnu pažnju treba
obratiti na čvorove u konstrukcijama. Nelinearne
deformacije nisu dozvoljene i veze moraju biti
obezbedjene, imajući u vidu da često prihvataju
transverzalne sile.
232
nauka + praksa 12.1 / 2009
11. Za fundiranje, pored ostalog, ispod jedne
konstrukcije treba iznaći jedan tip temelja i
obezbediti pravilan i raspodeljeni prenos u dubinu i
na tlo.
12. Konstruktor treba da iznadje i duktilnost
konstrukcije gde se predvidja i da u koncepciji
izdvoji elemente koji su glavni konstruktivni
elementi za prihvatanje seizmičkih sila. Sekundarni
elementi nemaju tu ulogu, ali je veoma značajno njih
tretirati po teoriji drugog reda zbog značajnih
deformacija usled kojih se uvećavaju statički uticaji
od normalnih sila.
13. Istaknimo da treba voditi računa o hijerarhiji
nastanka plastičnih zglobova i njihovoj ravnomernoj
raspodeli po visini.
14. U cilju dobijanja veće torzione krutosti vertikalni
elementi za ukrućenje se rasporedjuju u osnovi
zgrade tako da prime što veći deo vertikalnog
opterećenja i da budu bliže obimu zgrade u
horizontalnom smislu.
15. Diskontinuiteti vertikalnih preseka se moraju
izbegavati zbog nepovoljnih koncentracija napona.
Do nepovoljnih koncentracija napona može doći i
ako dimenzije greda i stubova nisu uravnotežene.
16. Stepenišna i liftovska jezgra neophodno je
postaviti simetrično ili centrično ali tako da
omogućavaju prenos horizontalnih sila preko
tavanica do nosećih elemenata u vertikalnom smislu.
17. Krutosti pojedinih spratova ne treba da budu
neujednačene, a, posebno, treba izbegavati „meko
prizemlje“ koje je kao takvo slaba karika u lancu –
sistema.
18. Fasadne i pregradne panoe treba odvojiti od
konstrukcije posebnim vezama sa fleksibilnim
materijalom zbog manje bočne krutosti objekta.
19. Za manje objekte važi pravilo da se trakasti
temelji kao i temelji samci povezuju „seizmičkim
“ gredama ili pločom.
20. U seizmičkim područjima su veoma osetljive i
nedozvoljene rekonstrukcije, intervencije ili promene
bilo kojih a i pregradnih zidova i imperativ je da se
ako je to neophodno izvrši analiza ponašanja tog
novog promenjenog konstruktivnog stanja.
6. Seizmička izolacija i kontrola
konstrukcija
Klasično računate konstrukcije koriste samo
svoju masu i krutost za suprotstavljanje silama
koje dejstvuju na njih. Radi obezbedjenja bolje
zaštite, vrši se kontrola konstrukcija. Dve su
osnovne metode kontrole : pasivna i aktivna.
građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu nauka + praksa 12.1 / 2009

Kontrola može biti i hibridna i poluaktivni
zaštitni sistem.
7. Primena novih materijala
Krajem 2008. god. tim naučnika sa Univerziteta u
Nevadi izvršio je eksperiment sa primenom nove
„elastične“ legure nikla i titanijuma – nitinol kojom
je ojačana konstrukcija mosta. Na mostu dugom 30 m
izazvan je zemljotres jačine 8 stepeni Rihterove skale
(koji je odgovarao onom iz 1994. godine u Nortridžu).
Most je ostao prav posle 10 sec zemljotresa sa
neoštećenom osnovnom infrastrukturom.
8. Zaključak
U radu je dat pojam seizmičkog rizika i
seizmičkog hazarda.
Pored kratkog pregleda propisa za projektovanje
objekata u seizmičkim područjima u nas, dat je i
osvrt na koncept proračuna po Evrokodu 8. Na
osnovu EN1998-1, preporuka FEMA, Evropske
konferencije za zemljotresno inženjerstvo u Londonu
2002. god., iskustava naših ([1] i [9]) i stranih
eksperata, stvorena je nova filozofija u
konceptualnom tretmanu projektovanja i proračuna
konstrukcija radi potpunioje zaštite stvaranjem većih
i višestukih kapaciteta za prihvatanje disipacione
energije zemljotresa. Tretirano je apsorbovanje
energije u neelastičnoj oblasti.
Izlozene su mere i preporuke za projektovanje
seizmički otpornih zgrada u cilju smanjenja
seizmičkog rizika.
Plumier and C. Doneux,2001, University of Liege,
Belgium.
[6] Active Vibration Control of Structures Against
Earthquakes Using Modern Control Theory, A. Kumar,
Poonam, B. Saini and V.K. Sehgal , Asian Journal of Civil
Engineering (Building And Housing) Vol. 8, No. 3 (2007)
pp. 283-299.
[7] Pasivna kontrola konstrukcija – zaštita od
seizmičkih dejstava, R.J. Folić, Theoretical and
Experimental Research of Elasto – Plastic Behaviour of
Engineering Structures, eds. T. S. Igic and D. Stojic, 2006,
University of Nis,pp 125-139.
[8] Uticaj zemljotresa na konstrukciju, D. T. Turnić,
Gradjevinsko-arhitektonski fakultet , sem. rad. dokt. stud.,
2009, Niš.
[9] Dinamika konstrukcija, M. Milićević, S. Zdravković,
Gradjevinski fakultet, 1984, Niš.
[10] Zaštita gradjevinskih objekata od zemljotresa kod
nas i u svetu – pregled stanja, R. J. Folić, Svet rada:
časopis za pitanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu
medicine rada i zaštite životne sredine, br. 1., str. 935-968,
2004, Eko centar Beograd.

Zahvalnost
Zahvaljujem se profesorima D. Stojiću i R. Foliću
na sugestijama, savetima i podršci.

9. Literatura
[1] Conceptual Design and Control of Bridge Structures
in Seismic Areas, R. Folić, 2008, Institute for Civil
Engineering Faculty of Technical Sciences University of
Novi Sad
[2] Manual for the Seismic Design of Steel and Concrete
Buildings to EC8, E. Booth and Ph. Bisch, The
14th World Conference on Earthquake Engineering , 2008,
Beijing, China
[3] A Literary Review of Structural Control : Earthquake
Forces, Technical Research Paper, C.W. Lametrie,
Parsons Brinckerhoff off Automotive Division, Southeast
Michigan Project Team Warren,Mi, 2001.
[4] Seismic Design of Reinforced Concrete Structures,
Instructional Material Complementing FEMA 451, Design
Examples, Design for Concrete Structures 11.
[5] European Development of Seismic Design
Guidelines for Composite Stee Concrete Structures, A.

233