Univerzitet u Beogradu

Filozofski fakultet

Odeljenje za sociologiju

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: IZAZOVI SAVREMENE PORODICE

TEMA:

Tamna strana porodice

Mentor: Student:

Dr Milana Ljubičić Miroslav Aničić SO 13/18

Beograd, 2017. godina

 Sadržaj:

Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Teorijsko određenje nasilja u porodici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

Različiti oblici nasilja. . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

Nasilje u očima feminističke teorije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Sagledavanje porodičnog nasilja u Srbiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

Zaključak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

2
 Uvod

Porodica predstavlja osnovnu društvenu ćeliju i jednu od najsloženijih, najstarijih i

najtrajnijih društvenih grupa. Ona se može okarakterisati kao područje u kom se odvija primarna
socijalizacija i sveukupnost intraporodičnih interakcija i odnosa sa okolinom što je čini dosta
složenom mrežom odnosa. Jedan od preduslova za nesmetan razvoj pojedinca je zdrava i
usklađena porodica koja samim tim predstavlja i čvrstu osnovu za pravilan razvoj društva.
Međutim, pošto porodica nije sama po sebi otporna na uticaje i procese koji se događaju u njenoj
okolini, te kako njeni članovi utiču jedni na druge unutar tog sistema, može doći do
disfunkcionalnosti porodice. Jedna od negativnih pojava koja se javlja kao posledica jeste nasilje
među njenim članovima.

Nasilje u porodici je pojava koja simultano egzistira sa porodicom od njenih

najprimitivnijih oblika. Ovaj oblik sociopatoloških pojava nije problem samo njenih članova
nego celog društva i predstavlja odraz njegovog stanja. Nasilje se ispoljava u svakodnevnom
životu u svim oblicima interpersonalnog komuniciranja, od čega nije sačuvana ni institucija
porodice. To je naročito postalo vidljivo sa razvojem modernog društva, koje po rečima Ulriha
Beka postaje rizično društvo. (Ritzer 2009: 208) U tom haotičnom modernom svetu ispunjenom
rizicima ni porodica nije ostala potpuno netaknuta. Porodica, kao institucija, bi u ovakvoj
situaciji trebala da predstavlja neku vrstu utočišta od svih zala ovog sveta. Ali ona postaje mesto
u kom njeni članovi ne mogu da se osećaju potpuno sigurno. Upravo iz tog razloga su poslenjih
decenija sve češće rasprave i istraživanja na temu patoloških pojava koje se odvijaju u okvirima
porodice, kao što je i samo nasilje u porodici. Prelistavajući literaturu možemo naići na veliki
broj teorija koje pokazuju tendenciju da na različiti načine objasne nasilje u porodici, među
kojima su teorije o psihopatologiji, teorija socijalnog učenja, teorija frustracije-agresije, teorije o
patrijarhatu ili feminističke teorije, sistemska porodična teorija i mnoge druge. U naučnoj
literaturi definitivno dominiraju feminističke teorije “...koje nasilje percipiraju kroz
jednolinearnu prizmu: muškarac - nasilnik, žena - žrtva. Razlozi koji omogućavaju nasilje nad
ženama su strukturalne i ideološke prirode i kriju se u patrijarhalnim obrascima funkcionisanja.”
(Ljubičić, Dragišić-Labaš 2016: 5) Sledstveno tome, ovaj rad će biti kocipiran na analizi nekih

3
od istraživanja koje se bave upravo ovom temom, i pokušaju da se što podrobnije sagledaju
faktori i situacije koje predstavljaju pogodno tle za nastanak i razvoj nasilja u porodici.

Teorijsko određenje nasilja u porodici

Interesovanje i istraživanja na temu nasilja u porodici su novijeg datuma. Međutim,

fenomenološki posmatrano može se uočiti da ova pojava ne predstavlja nikakvu novinu, već se
pre može okarakterisati kao konstanta koja je zastupljena u svim društvima i svim društvenim
uređenjima kroz istoriju. Tek se sa istraživanjima sprovedenim šezdesetih godina dvadesetog
veka došlo do saznanja o rasprostranjenosti ovog fenomena i ukazalo na ozbiljnost ovog
društvenog problema. (Nikolić-Ristanović 2000: 17) Postavlja se pitanje, zašto je bio potreban
tako dug vremenski period da se skrene pažnja javnosti na postojenje ovog problema ? Odgovor
upravo leži u svedočenjima različitih istorijskih izvora o tome da u brojnim društvima nasilje u
porodici jednostavno nije percipirano kao nasilje, već je to predstavljalo pravo muškog člana
porodice da kažnjava druge članove, naročito ženske članove porodice. Ovo predstavlja osnovnu
pretpostavku tradicionalne ideologije u čijem centru se nalaze patrijarhalne vrednosti. Prema toj
perspektivi muškarac je nosilac moralnog autoriteta, dok žena koja je poslednja u hijerarhiji
moći, biva disciplinovana od strane muškarca. (Miletić-Stepanović 2002: 391) Na taj način
nasilje u porodici, predstavlja jedan od osnovnih mehanizama repodukcije patrijarhalnog
obrasca, o čemu će biti vise reči dalje u radu. U ovakvom pokušaju tumačenja nasilja u porodici
se oseća feministička nota, koja stavlja muškarca na čelo nasilja u porodici.

Kako bi se što bolje shvatio koncept nasilja u porodici, potrebno je pre svega definisati
sam pojam nasilja. Naime, u mnogobrojnoj literaturi može se pronaći različita terminologija i
definicije nasilja. Veliki broj tih definicija previše sužava okvir nasilja, s tim što sve one imaju
konotaciju agresije prema drugoj osobi. Jedna od definicija od koje se polazi u mnogobrojnim
istrazivanjima o nasilju glasi: “Nasilje se shvata uopšteno kao takva vrsta ponašanja ili odnosa u
kome se prinuda, zasrašivanje, omalovašavanje ili kontrola (u smislu ograničavanja slobode)
4
koriste neposredno ili putem pretnje, kako bi se druga osoba povredila ili potčinila psihički,
fitički, ekonomski ili socijalno.” (Babović, Ginić, Vuković 2010: 34) Značaj date definicije se
ogleda u predstavljanju nasilja kao kontiuiranog obrasca ponašanja, a ne izolovanog ekcesa.
Tako da porodično nasilje možemo pojmiti kao nasilje koje se odigrava u okvirima domačinstva
ili partnerskih odnosa u nezavisnosti od toga da li te osobe žive zajedno.

Kao deo kulture nasilja, nasilje u porodici se nameće kao jedan od najalarmantnijih
vidova nasilja. “Nasilje u porodici spada u red najtežih oblika nasilja jer se njegovim
ispoljavanjem krše osnovna ljudska prava i slobode članova porodice, kao što je pravo na život,
pravo na slobodu i bezbednost, pravo na psihički, fizički i seksualni integritet.” (Petrušić,
Konstantinović Vilić, 2010: 8) Nasilje u porodici se ispoljava kroz više oblika među kojima su
nasilje u braku, partnersko nasilje, nasilje prema članovima zajedničkog domaćinstva, nasilje
prema deci. Najrasprostranjeniji oblik porodičnog nasilja je partnersko nasilje u kome su žrtve
najčešće žene.
Pregledom relevantne literature može se pronaći veliki broj različitih teorija koje
pokušavaju da objasne uzročnost nasilja nad ženama. Sve te teorije se mogu podeliti u dve
osnovne grupe. Na jednoj strani su teorije koje pokušavaju da objasne nasilje nad ženama putem
individualnih faktora vezanih za ličnost nasilnika. U tu grupu spadaju teorije poput psihološke,
medicinske i socio-psihološke teorije. Na drugoj strani je grupa teorija kao što su sociološke
ekonomske i feminističke. Zajedničko za sve pristupe iz ove grupe jeste da žrtvu nasilja
postavljaju u širi socijalni kontekst, obuhvatajući društvenu strukturu i duštvene odnose.
(Miletić-Stepanović 2002: 392)
Takođe treba napomenuti da se Srbija nalazi u procesu tranzicije društva. Brojne
duštvene promene, poput ekonomske i političke krize društva, osetne promene u vrednosnom
sistemu koje su praćene opštim padom morala, kao i mnogi socijalni problemi utiču na različite
načine na funkcionisanje porodice. Nesumnjivo je da sve te promene negativno deluju na samog
pojedinca, što indirektno utiče i na međusobne odnose, kako unutar, tako i van porodice. S druge
stane razorne posledice rata koji se dogodio na ovim prostorima osećaju se u svim sferama
života, što se posebno odražava na porodicu. (Petrušić, Konstantinović Vilić, 2010: 11) Usled
različitih nezadovoljstava, koja su direktna posledica mnogobrojnih dešavanja u našem društvu,
dolazi do poremećaja bračnih odnosa i nezadovoljstva pojedinca koje se sve vise ispoljava kroz
slučajeve nasilja ili zlostavljanja nekog od članova porodica. Žene i deca su na meti nasilja u

5
svojim domovima, što je direktna posledica toga što njihovi očevi i muževi gubljenjem položaja
u javnoj sferi kompenzuju kroz agresivnost i nasilje koje usmeravaju prema članovima svoje
porodice. Nezaposlenost, neisgurnost, osećaj manje vrednosti, gubitak moći u porodici i van nje,
uz istovremeno povećanje ekonomske nezavisnosti žene, koja u ovim teškim vremenima sve
češće postaje stub porodice, dovode do krize muškog identiteta, koja čini da muškarac postaje
nasilan i agresivan
Kao posledica takvog kriznog stanja, dolazi do sve veće otuđenosti pojedinca, i stvaraju
se pometnje u međusobnoj saradnji i emocionalnoj ravnoteži bračnih partnera. Otuđenost
članova porodice i disbalans u njihovim odnosima ima posledice na šire društvo, i dolazi do
ugrožavanja osnovnih vrednosti koje su krucijalne za opstanak društva, kao što su solidarnost,
privrženost, ljubav i saosećanje. Ti poremećaji u funkcionisanju porodice se teško uočavaju, što
predstavlja ogromnu prepreku u njihovom rešavanju. Krizna porodična stanja se ogledaju u
simptomatskom ponašanju jednog od članova porodice kao što su alkoholizam, narkomanija,
agresivno i nasilno ponašanje. Naime, na osnovu gorepomenutog možemo zaključiti da
objašnjenje nasilja u porodici se ne može izdvojiti iz šireg društvenog konteksta.

Različiti oblici nasilja

U većini istražvanja koja se bave konceptom nasilja nad ženama, kao

najrasprostranjenijom vrstom nasilja u porodici, nasilje se operacionalizuje preko par osnovnih
oblika nasilja, kao što su ekonomsko, psihičko, fizičko i seksualno.

Fizičko nasilje se ogleda kroz različite manifestacije primene sile. Posledice ovog tipa
nasilja mogu biti teške telesne povrede ali u pojedinim slučajevima i smrt. “Složenost događaja i
dinamika odnosa učinioca i žrtve upućuju na to da bi se za objektivniju procenu opasnosti
fizičkog nasilja ili pretnje morali koristiti kriterijumi koji uključuju vrstu, učestalost i intenzitet
nasilja, kao i kriterijumi u vezi sa povredama” (Ignjatović 2011:42).
Seksualno nasilje predstavlja okvir u koji ulazi veoma širok spektar radnji koje se
percipiraju kao svako neželjeno seksualno ponašanje prema partneru. Javnost je prilično
skeptična po pitanju seksualnog zlostavljanje bračnog partnera. Upravo zbog privatnosti
konteksta u kom se odvija ovakav tip nasilja postoje male mogućnosti da će ovakav čin biti

6
prepoznat i podvrgnut osudi i sankcijama. Ovaj vid nasilja je najpotcenjeniji, uprkos tome što
mnogobrojna istraživanja pokazuju njegovu veliku rasprostranjenost. (Ignjatović 2011:42).
Psihičiko nasilje predstavlja najrasprostranjeniji vid nasilja u porodici, i najčešće se
tretira kao pratilac i indikator drugih oblika nasilja. Ovaj vid nasilja je najpogodniji za stvaranje
„dobrovoljne žrtve“, odnosno za krčenje puta drugim vidovima nasilja. Često se dešava da se
ovaj tip nasilja, zbog nedovoljno dobro određenih indikacija, meša sa lošom partnerskom
komunikacijom. Na taj način se zamagljuje prepoznavanje ovog problema. Psihičko nasilje je
ozbiljan problem je se izvodi sa ciljem bi se žrtvi naneo psihički bol. Žrtva psihičkog nasilja
stavlja u svoj centar pažnje strah od nasilnika, što od nje stvara pogodnu žrtvu za druge oblike
nasilja. (Ignjatović 2011:43).
Ekonomsko nasilje prepoznaje se kao vid nasilja putem koga nasilnik postiže kontrolu i
dominaciju nad žrtvom. “Istovremeno, želja žene za ekonomskom nezavisnošću predstavlja
faktor rizika za pojavu nasilja, a njegova očigledna posledica je onesposobljavanje žene za
samostalnu egzistenciju, šte se percipira i kao najčešći razlog ostanka u zajednici sa nasilnikom.”
(Ignjatović 2011:44). Usled povećanja ekonomske krize, velike stope nezaposlenosti Srbija je
postala plodno tle za razvoj ekonomskog nasilja nad ženama. Nedostatak ekonomskih sredstava
od strane žene se u istraživanjima Viktimološkog društva Srbije pokazao kao veoma značajan
prediktor ne samo ekonomskog već i drugih vidova nasilja. I pored povećanja emancipacije žena
i razvoja njihove nezavisnosti, ekonomsko nasilje opstaje kao veoma značajan problem u našem
društvu.

Nasilje u očima feminističke teorije

Kao posebni vid nasilja u porodici, nasilje nad ženama egzistira u društvenom kontekstu
patrijahata, u okviru koga se poima da muškarci imaju znatno veću društvenu moć od žena, što
daje muškarcima mogućnost da zloupotrebe tu moć. Na taj način muškarci u zadovoljenju svojih
potreba za dominacijom, vrše ekonomsku eksploataciju, psihičko ugnjetavanje i fizičko nasilje
nad ženama. (Miletić-Stepanović 2005: 531) “Savremeni pristup partnerskom nasilju zasniva se
na stavu da nasilje u porodici nije isključivo lični problem i individualna patologija, već

7
društveni problem i socijalna patologija sa dubokim korenima u patrijahalnoj strukturi društva i
tradicionalnom rodnom identitetu, koji podrazumeva podređenost žene muškarcu” (Petrušić,
Konstantinović Vilić 2010: 14). U velikom broju naučnih radova i istraživanja naučnika
različitih teorijskih orijentacija postavlja se pitanje o odnosu patrijarhata i nasilja. Na ovom
mestu ću se upotrebiti Burdjeovim konceptom reprodukcije patrijarhata. Naime Burdje navodi
porodicu i brak kao jedne od mehanizama reprodukcije patrijarhata. U centru ova dva pojma stoji
ključni mehanizam reprodukcije patrijarhata, a to je nasilje nad ženama. Tu vezu između
reprodukcije patrijarhata i nasilja nad ženama ne možemo pojmiti kao jednosmernu i
jednostavnu. Naime, patrijarhat svojim direktnim uticajem u okvirima porodice omogućava
proizvodnju nasilja nad ženama, koje sad povratno deluje na reprodukciju patrijarhata. (Miletić-
Stepanović 2006: 8)

Sagledavanje porodičnog nasilja u Srbiji

Usled procesa globalizacije mnogobrojni trendovi u okviru istraživanja društvenih nauka

su se proširili i na prostore Srbije. Sledstveno tome, u poslednjih nekoliko decenija na prostorima
Srbije su sprovedena mnogobrojna istraživanja na temu nasilja u porodici, sa posebnim osvrtom
na nasilje nad ženama. Jedno od tih istraživanja se izdvaja kao prvo kvantitativno istraživanje
rasprostranjenosti i karakteristika nasilja u porodici u Srbiji. Naime, u pitanju je istraživanje koje
je krajem 2001 godine sproveo istraživački tim Viktimološkog društva Srbije. Osnovna svrha
ovog istraživanja bila je da ukaže na ozbiljnost i rasprostranjenost ovog fenomena na našim
prostorima. Rezultati ovog istraživanja upravo pokazuju određene pravilnosti koje su ranije
pomenute u ovom radu. Ukazali su na veliki broj faktora koji utiči na rađanje nasilja u porodici
među kojim se svakako izdvajaju prisustvo tradicionalne socijalizacije kao i mnogi socijalni
problem poput ekonomske krize i rata.(Nikolić-Ristanović 2002: 1) Uzorak nad kojim je
sprovedeno istraživanje sačinjen je od 700 punoletnih žena. Istraživanjem je obuhaćeno 7
gradova u Srbiji među kojima su Beograd , Novi Sad, Subotica, Užice, Zaječar, Niš; Vrnjačka
Banja. U ovom istraživanju nasilje nad ženama je operacionalizovano preko 5 oblika nasilja a to

8
su: Psihičko nasilje, pretnja fizičkim nasiljem, fizičko nasilje, upotreba oružja i seksualno nasilje.
(Nikolić-Ristanović 2002: 4)
U svrhu ovog rada analiziraće se psihičko i fizičko nasilje kao dva mehanizma kojim su
se muškarci najčešće koristili u potčinjavanju žena. Najveći broj žena je tokom života doživelo
određeni oblik psihičkog nasilja čak 46.1% dok je 30.6% žena doživelo fizičko nasilje. Takođe
pokazala se veoma značajna statistička korelacija između psihičkog i fizičkog nasilja, što je
donekle i očekivani nalaz. U slučaju psihičkog nasilja kao izvršioci su se najčešće pokazali
muževi tih žena i ponekad očevi dok su majke i svekrve to bile u retkim slučajevima. To upravo
potvrđuje tezu da su muškarci najčešći izvršioci nasilja nad ženama. Ono što je bio jedan od
osnovnih ciljeva ovog istraživanja je da se otkriju prediktori nasilja nad ženama. Tačnije koje su
to karakteristike žena koje najviše pogoduju nastanku nasilja nad njima. Kao najznačajniji faktori
za nastanak nasilja nad ženama pokazali su se radni status ispitanica, obrazovanje ispitanica,
materijalno stanje porodice, hranioc porodice i odnos zarađivanja među partnerima. U prvom
slučaju, pokazalo se da ispitanice koje su nezaposlene su znatno vise bile žrtve psihičkog nasilja,
što je slučaj i sa ženama koje su bez obrazovanja ili nižeg obrazovanja. Kako bih pojasnio ove
podatke osloniću se na teoriju resursa koja govori da je moć u porodici srazmerna resursima koje
partneri unose u porodicu. Sa povećanjem resursa koje poseduje pojedinac poćava se i njegova
moć. Pod tim se najčešće podrazumevaju materijalni i kulturni resursi. (Petrušić, Konstantinović
Vilić 2010: 13) Tako shvaćeno u porodicama u kojima je žena nezaposlena a muškarac
privređuje za porodicu, i u porodicama u kojima žena ima malo kulturnih resursa muškarci imaju
znatno veću moć koju će zloupotrebiti u vidu psihičkog nasilja nad ženama. Ali priča o resursima
ima i suprotnu stanu, odnosno da sa smanjenjem resursa raste sklonost ka nasilju. U tom slučaju
“očekuje se da bi nasilju u partnerskom odnosu trebali biti skloniji muškarci sa nižim stepenom
obrazovanja, radno neaktivni, oni koji rade skraćeno radno vrijeme i/ili se ponašaju agresivno
van kuće. Tako nezaposleni muškarac primjenjuje nasilje nad ženom da bi na taj način dokazao
svoj (maskulini) status, budući da svoju rodnu ulogu ne može potvrditi kroz socijalno vidljive
pokazatelje.” (Ljubičić, Dragišić-Labaš 2016: 6) To se u ovom istraživanju odnosi na faktor
procene glavnog hranioca porodice. Naime, u čak 58.3% slučajeva su psihički zlostavljane žene
koje sebe smatraju glavnim hraniocem porodice. Kao što je poznato tokom velikog dela istorije
muškarcima je bila dodeljena javna sfera u kojima su oni obavljali svoju instrumentalnu ulogu i
privređivali za porodicu, odnosno bili su glavni hranioci porodice, dok je je privatna sfera

9
dodeljena ženama. U ovom slučaju, usled gubitka svoje instrumentalne uloge i gubitka
dominacije u javnoj sferi muškarac to kompenzuje uspostavljanjem dominacije u okviru svoje
porodice. Na taj način se može obajsniti ovaj pomalo neobičan nalaz.
U slučaju fizičkog nasilja podaci su dosta zabrinjavajući. Čak 30.6% ispitanica je izjavilo
da je nad njom izvršen neki oblik fizičkog nasilja, gde je kao i u slučaju psihičkog nasilja u
74.8% izvršitelj bio njen muž. Najčešći oblik fizičkog nasilja je šamaranje, zatim batinjanje,
guranje i čupanje za kosu. Kada je u pitanju odnos fizičkog nasilja i određenih faktora koji utiču
na nasilje, mogu se uočiti ponovljene pravilnosti karakteristične za psihičko nasilje. U odnosu na
radni status najviše su fizički zlostavljane žene koje su bile domaćice (47.6%) ili su bile
nezaposlene (34.7%). Obrazovanje se ponovo pokazalo kao veoma značajan prediktor fizičkog
nasilja. Najveći procenat žena (72.2%) koje su fizički zlostavljane su bile žene bez ikakvog
obrazovanja. Dok se procenat fizičkog nasilja srazmerno smanjivao sa povećanjem godina
obrazovanja ispitanice. Isto pravilo važi i za odnos fizičkog nasilja zarađivanja među
partnerima. U 60.7% su žene zlostavljane koje manje zarađuju od svojih muževa. Svi ovi nalazi
se ponovo mogu objasniti putem teorije resursa. Odnosno sa povećanjem resursa koje žena unosi
u porodicu srazmerno se smanjuje fizičko nasilje nad njima. Jedini izuzetak od ove pravilnosti je
je ponovo odnos fizičkog nasilja i procene glavnog hranioca porodice. Takođe materijalno stanje
porodice je značajan prediktor fizičkog nasilja. Sa manjim materijalnim statusom ide i manje
zadovoljstvo individualnim životom, što se dalje odražava u povećanju fizičkog nasilja nad
ženama.

10
 Zaključak

Kao što je već prikazano ranije u radu, problem nasilja u porodici je neodvojiv od šireg
društvenog konteksta. Nepovoljni uslovi u Srbiji predstavljaju pogodan okvir za razvoj nasilja u
porodici. Poslednjih decenija su preduzeti konkretni koraci ka rešavanju tog problema.
Istraživanja kao što su gorepomenuta u radu su sprovedena sa ciljem da se javnosti skrene pažnja
na alarmantnost ovog problema i da se pronađu konkretna rešenja za njegovo prevazilaženje.
Takođe je došlo do institualizacije zaštite žrtava od nasilnika. Stvorene su mnogobrojne sigurne
kuće i SOS telefoni kojima se žrtve nasilja mogu obratiti za pomoć. Ali zašto je nasilje u
porodici još uvek široko rasprostanjen problem ? U poslednjih par godina mnoga istraživanja su
pokazala da postepeno dolazi do napuštanja patrijarhalnog obrasca ponašanja i kreće se ka
usvajanju modernog obrasca. Ako bi se oslonili na feminističku perspektivu može se zaključiti
da problem leži u tome što je došlo do promena samo na normativnom planu, dok se u praksi
muškarci i dalje pridržavaju patrijarhalnih vrednosti. Taj problem je teško iskoreneti, iz razloga
što se taj obrazac već dugi niz godina prenosi putem socijalizacije koja se odvija u okviru
porodice koja je u našem društvu vidno oštećena. Ali uzrok ovog problema nije tako
jednostavan. Postoje i druge vrste nasilja u porodici sem nasilja nad ženama. Nažalost u literauri
a i široj jasnosti se ne daje prostor nasilju nad muškarcima, decom i starijim osobama. A uzrok
tome ne možemo tražiti u patrijarhalnom obrascu. Kao što smo već videli u gorepomenutim
istraživanjima postoji veliki broj faktora koji utiču na nastanak nasilja u porodici. Porodicu , kao
jednu od osnovnih jediniki celokupnog društva, ne možemo posmatrati kao zaseban entitet već
na nju moramo gledati u šired društvenom kontekstu. Ako živimo u društvu koje je puno rizika i
ekonomske i vrednosne nestabilnosti, ne možemo očekivati da će stanje u našim porodicama biti
puno bolje. Svi rizici i nepogodnosti sa kojima se pojedinci susreću u društvenoj sredini se
prenose u okvire porodice, što za posledicu ima pojavu patoloških pojava poput nasilja. Često
žrtve nasilja ne nailaze na razumevanje šire zajednice, jer je na našim prostorima uvreženo
misljenje da ono što se dešava u sferi porodice tu treba i da ostane. Sa takvim stavom naše majke
očevi, sestre, braća i svi drugi će imati veliku šansu da postanu žrtve nasilja, a njihov glas neće
naići na razumevanje.

11
 Literatura

1. Babovi, M. Ginić, K. Vuković, O. (2010), Mapiranje porodičnog nasilja prema ženama u

Srbiji, SeCons, Beograd.
2. Dragišić-Labaš, Slađana. Ljubičić, Milana. (2016), Nasilje među partnerima i
(zlo)upotreba alkohola: tri studije slučaja, Filozofski fakultet, Beograd.
3. Ignjatović, Tanja, (2011), Nasilje prema ženama u intimnom partnerskom odnosu:model
koordiniranog odgovora zajednice, Rekonstrukcija Ženski fond, Beograd.
4. Miletić-Stepanović, Vesna, (2006), Nasilje nad ženama u srbiji na razmeđi milenijuma,
Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta, Beograd.
5. Miletić-Stepanović, Vesna, (2002) u Srbija krajem milenijuma: razaranje društva,
promene I svakodnevni život, Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta,
Beograd.
6. Miletić-Stepanović, Vesna, (2005), Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse (II
tom), Ažin-Asocijacija za žensku inicijativu, Beograd.
7. Nikolić-Ristanović, Vesna, (2000), Od žrtve do zatvorenice, Viktimološko društvo Srbije,
Beograd.
8. Nikolić-Ristanović, Vesna, (2002), Porodično nasilje u Srbiji, Viktimološko društvo
Srbije, Pormetej, Beograd.
9. Petrušić, N. Konstantinović-Vilić, S. (2010), Porodično pravna zaštita od nasilja u
porodici u pravosudnoj praksi Srbije, Autonomni ženski centar, Beograd.
10. Ritzer, George, (2009), Savremena sociološka teorija i njeni klasični koreni, Službeni
glasnik, Beograd.

12