NASTANAK I ODLIKE BAROKA

Barok je stil u književnosti i umetnosti koji se razvio iz visoke renesanse oko 1600. godine i završio smrću
Luja XIV, oko 1730. godine.

Žansit Rigo, „Portret francuskog Kralja Luja

XIV“, 1701., 279 x 190 Delo se sada nalazi u Luvru

Termin BAROK je verovatno prvenstveno usvojen od italijanske reči BAROCCO, koju su filozofi srednjeg
veka koristili za opis prepreka u logici. Kasnije, reč barocco je obeležavala iskrivljeno shvatanje ili
nehotičan proces misli. Drugi, mogući izvor reči barok je u portugalskoj reči BARROCO (španski-
barrueco). Portugalski draguljari su rečju barroco nazivali biser nepravilnog oblika. Izraz „barokni biser“
se i danas koristi među draguljarima.

Začetak baroka datira od sredine 16. veka. Može se slobodno reći da je Rim kolevka baroka, jer su se
upravo prva dela ovog stila pojavila u Italiji . Međutim u pojedinim regionima, kao što su Nemačka i

Severna Amerika, barok doživljava kulminaciju tek u 18. veku.

Mikelanđelo Karavađo, „Pozivanje Svetog Mateja“, око 1600, ulje na platnu, Kapela

Kontareli u crkvi San Luiđi De Frančesi u Rimu. Ova slika se smatra prvom baroknom slikom i

uopšte, prvim baroknim delom.

Barok dolazi do izražaja u više sfera kulturnog razvitka društva, obuhvatajući tri vrste umetnosti
(arhitekturu, vajarstvo i slikarstvo), vezujući ih međusobno i brišući razlike između ovih umetnosti.

Teme koje karakterišu barokni period odlikuju se stilskom kompleksnošću, pa čak i kontradiktornošću.
Uglavnom, težnja ka pobuđivanju emocija, oslanjajući se na čula, često na dramatične načine, naglašava
manifestaciju baroka. Kao primer, delo Mikelanđela Karavađa, „Mučenje Svetog Mateje“ iz 1600.
godine. Dimenzije slike su 323 x 343 cm. Slika se trenutno nalazi u crkvi San Luiđi De Frančesi u

Rimu.

Glavno obeležje baroka je korišćenje svih oblika kojima se izražava snaga, obilje i raskoš. Takođe su
prisutni i dramatičnost, vitalnost, tenzija, pokret i kao što već rekoh, tendencija da se umanji razlika
između tri vrste umetnosti, međusobnim povezivanjem istih. U tom „uklapanju“ nastaju bogato
ukrašene građevine kao i sami enterijeri istih.
Dok, pompeznim načinom gradnje i dekora, apsolutistički vladari i visoka aristokratija ispoljavaju moć i
bogatstvo, crkva nameće vernicima divljenje i respekt pred sjajem i moći rimokatoličkog sveštenstva.
Barokna crkva gubi svu gotičku tajanstvenost pod velom svečano dekorisanih dvorana. Na taj način,
sama Rimokatolička crkva postaje zaštitnik i jedan od najboljih , nazovimo, promotera baroknog stila.
Jedna od prvih baroknih crkvi izgrađena je u Rimu. Crkva IL GESU je oko dva veka bila uzor za izgradnju
crkvi u čitavoj Evropi.

Barok koji je proizišao iz renesanse, takođe se koristi i antičkim građevinskim delovima, ali u dosta
bogatijoj primeni i u težnji da postigne što dekorativniji i efektivniji utisak. U tom cilju primenjuju se
pilastri (pravougaoni, uski stub u obliku uspravne pljosnate izbočine na zidu) i polustubovi (razlikuju se
od pilastra po tome što su u obliku polukružne, oble izbočine), jako istaknuti korniši , polukružni lukovi,
zabat i ogromne, plastične volute.

Crkva „IL GESU“ (iz 1602.god), Rim

SLIKARSTVO BAROKA

Osobenosti baroka u slikarstvu

Barokni stil je možda najlakše pojasniti, posmatrajući ga u odnosu na renesansu. Upravo tu imamo

suprotstavljanje barokne meke linije (tačnije rečeno, slikovito stapanje mekih obrisa) renesansnoj oštroj
liniji (njenoj linearnosti). Umesto renesansnog kompozicijski, zatvorenog i površnog oblikovanja, dolaze
barokne jedinstvene i otvorene kompozicije sa svom svojom dubinom gde nejasno oblikovanje daje čar i

život baroknim delima.

Barokno slikarstvo karakterišu jake boje, upečatljivi svetlosni kontrasti i iluzija dubine prostora. Naime,

barok je slikarstvu nametnuo nove dekorativne zahteve. Kupole, svodovi, stropovi i zidovi ukrašavani su
raznim prikazima ili reprodukcijama arhitektonskih elemenata, kako bi se postigao utisak što većih i
svečanijih prostorija. Tematski preovlađuju sakralne i mitološke kompozicije u kojima se vešto upliću i

religiozni zanos i čulnost vitalnih, nagih aktova. Pejsaži i mrtve prirode postaju slikarske teme za sebe, a
u nekim grafikama se dostiže savršenstvo likovnog izraza.

Đovani Batista Gauli, „Trijumf Isusovog imena“, 1676-1679, freska, Il Gesu - Rim

Koristeći iluzionizam, koji je u doba baroka imao punu snagu, slikari postižu efekat „otvaranja“ zidova i
tavanica, stvarajući utisak da se enterijer stapa sa eksterijerom. Ne retko, posmatrač gubi granicu
između jave i naslikanih elemenata, opčinjen iluzijom lebdećih likova.

Predstavnici baroknog slikarstva

Neki od najpoznatijih predstavnika Baroknog slikarstva:

*Italija:

- Michelangelo Merisi da Caravaggio (1571-1610), Artemisa Gentileschi (Artemizija Đentileski 1593-

1653), porodica Carraci (Karači), Giovanni Battista Gaulli, Francesko Guardi, Giovani Battista Piazzetta

*Francuska: Claude Lorain, Jean Callot, George de la Tour, porodica Le Nain,

Nicolas Pousin

*Španija: Diego Velazquez, Juzepe de Ribera, Murillo

*Flandrija i Holandija: Rembrandt van Rijn, Peter Paul Rubens, Anthonis van

Dyck, Jan Vermeer, Judith Leyster

*Nemačka i Austrija: porodica Asam, M. Rottmayr

Rad pojedinih baroknih slikara

Karavađo je u svojim delima koristio krajnji realizam. Njegovi likovi izranjaju iz duboke, intimne tame,

dok ih ocrtava neuobičajeno svetlo. Slike Karavađa odišu skrušenom pobožnošću. Likove je radio po
živim modelima, gledajući prolaznike na ulici, unoseći crte običnog čoveka u likove svetaca, pa i samog
Hrista. To je izazivalo zgražavanje njegovih sugrađana. Jedan od prvih takvih religioznih radova je i
„Pozivanje Sv.Mateja“ (predložak na strani br.2). Na toj slici su likovi Mateje i prijatelja čak i bili prikazani
u odeći iz vremena kada je sama slika nastala, dok je Svetlost Božju prikazao kao svetlo koje pada kroz
prozor. Slike Karavađa su često bivale i autobiografskog tipa ( Golijat, na slici „David sa Golijatovom
glavom“ ). Upravo je Karavađo pokrenuo svojevrsnu revoluciju u slikarstvu u kojoj su ga

pratili mnogi poznati slikari.

Mikelanđelo Karavađo, „David sa Golijatovom glavom“ 1605-1606, 125 x 100cm, Rim

Radi poređenja, tu je i portret Karavađa, koji je izradio Ottavio Leoni, 1621. godine.

U baroku se osamostaljuju brojne slikarske teme, kao što su portret, akt, pejsaž i mrtva priroda. Neki
slikari se opredeljuju za samo jednu temu ili čak još uže unutar njih.

Frans Hals se bazirao na ljudskim portretima, hvatajući emocije pokretima četkice.

Frans Hals, „Banket oficira Garde Sv. George“,1616.,175 x 324

„Porodični portret sa pejsažem“, 1620.,151 x 163,6

Vermeer je, pak, prikazao svu lepotu čovečijeg doma. Toplim tonovima oslikava domaće poslove i likove
koji ih vrše. Mlekarica koja razliva mleko odiše mirom i toplinom.
„Mlekarica“

(око 1658-1660), 45.4 x 41 cm

Jan Vermmer je imao nepogrešiv osećaj za crtež i čist, individualan osećaj za boju. Ali najneverovatniji
element u njegovom slikarstvu je nepokolebljiva objektivnost kojom je preslikavao meku igru dnevne
svetlosti na raznim oblicima i površinama. Često, na njegovim slikama nalazimo iste motive koje je
koristio u svojim postavkama, mape, detaljno prikazane, kao i slike u slici.

Detalj „Žena i dva muškarca“

Detalj „Čas muzike“

Detalj „Umetnost slikanja“

Francuz Žordž de la Tur ispitivao je noćnu rasvetu i igru svetlosti i senki.

Žorž de la Tur, „Sveti Josif kao stolar“, око 1635-1640., 137 × 101 cm, Luvr, Pariz

I DEO

nastavak sledi

This entry was posted on 09 Decembar, 2008 22:06 and file under Dizajn industrijske i unikatne
keramike . You can follow any responses to this entry through the RSS2.0 feed. You can leave a
Response, or Trekbekovi from your own site.

13 Komentari & 0 Trekbekovi od "Barok"

Lepo podsecanje...

cekam nastavak :)

Autor tijanas 09 Dec 2008, 22:45

Hmmm... ako je ovo seminarski odlicno je uradjeno! :* ;)

Autor iluzija 09 Dec 2008, 23:50

Iščitao sa velikom pažnjom i odgledao sa jednakim uživanjem. Sjajan rad!

U iščekivanju nastavka nadam se i prikazu filozofije barokne umetnosti.

Ave!

Autor patos 10 Dec 2008, 10:29

sve, sve je jako lepo, ali detalji su me oborili s nogu! fenomenalno!

Prijatno!*

Autor domacica 10 Dec 2008, 10:58

Sjajno... nisam bas sve procitala, ali sam pazljivo odgledala!

Stvarno sjajno!

Autor MMMila 21 Dec 2008, 22:01

... kada ovako procitam sve ovo mislim da ja uopste nisam barok :-)))

Autor NeMresBilivit 22 Dec 2008, 21:56

*Iluzija,

da, ovo je bio moj seminarski iz crtanja i slikanja. Uživala sam u radu na njemu :)

Autor bealiever 10 Feb 2009, 17:48

*Patos,

drago mi je da ti se svidelo. Filozofiju, vidiš, baš i ne poznajem, ali, s'obzirom kako mi govore da ne
filozofiram više i prihvatim neke stvari, verovatno me smatraju filozofom....:))))

Autor bealiever 10 Feb 2009, 17:50

*Domaćice, jes da kasnim jedno dva meseca (Božeee, zar ima toliko...) sa odgovorom, ali mi je zaista
drago da ti se dopalo :*

Autor bealiever 10 Feb 2009, 17:51

*MMMila,

pa odgledaj, ali i pročitaj, pa ti se možda još više svidi ovo što piše ;)

Autor bealiever 10 Feb 2009, 17:53

*NeMresBilivit,

nisi, nisi :)

Autor bealiever 10 Feb 2009, 17:53

za mene ovo njie bio seminarski vec domaci iz muzicke kulture i strasno je dosadno

Autor ernaa 29 Nov 2009, 21:58

Hteo bih da pitam da li ima nesto od Baroka sto je vezano za Zlatarstvo,profesor nam je zadao domaci o
Baroku u zlatarstvu (nakit i namestaj) jel se moze naci tako nesto?

Autor Nikola333 03 Mar 2011, 00:31