Slobodan Ž.

Janković

TEHNIKE PČELARENJA
 Slobodan Ž. Janković, nastavnik, rođen je 1946. godine.
Pčelari od 1998. godine, sa košnicama DB, Farar i
Alpska. Pokretač je, i glavni i odgovorni urednik biltena
“Obrenovački pčelar”.

ROJENJE PO ZAVRŠETKU BAGREMOVE

PAŠE

U Zborniku radova “II Kongresa pčelara Srbije”, održanom u

Aleksincu 28. i 29.9.2002. godine, objavljen je i rad pčelara Čedomira
Jovanovića iz Niša sa nekoliko primera “Prirodnog rojenja na veštački
način”, od kojih je, i po samom autoru, najinteresantniji treći primer
obrađen na strani 37.
Kako ja, bar za sada, pčelarim stacionarno, modifikovao sam
navedeni primer, učinivši ga dostupnim svim
pčelarima. Istovremeno sam ugradio i neka
poboljšanja, u odnosu na osnovni metod.
Postupak koristim po završetku
bagremove paše, za vreme oduzimanja
medišnih nastavaka. Na svakom nastavku
treba da postoji okrugli otvor prečnika 25-35
mm na prednjoj strani. Skinuti medišne
nastavke, na plodište staviti prazan nastavak,
pa poklopnu dasku, a zatim vratiti medišne
nastavke s tim da okrugli otvori budu
okrenuti suprotno od leta košnice (Slika 1.) .
Ispod poklopne daske treba zakačiti jednu
do dve antivarozne letvice (Slika 2.).
Sutradan skinuti medišne nastavke koji su
ostali bez pčela i odneti na vrcanje.
Za poklopnu dasku uhvatiće se roj
određene veličine. Radi se o višku pčela, koje
su, po oduzimanju medišta, a deo i pre toga, ostale bez posla. Kao
2
takve, one su ne samo višak, već i pretnja mogućem ulasku društva u
rojevi nagon.

U popodnevnim satima, preduzimamo sledeće mere:

1. Skidamo kompletan nastavak sa poklopnom daskom, na
kojoj se nalazi roj i postavljamo ga na ranije pripreljen medišni
nastavak (ili plodište) u kojem zavisno od tipa košnice može biti 9 ili

11 ramova sa satnim osnovama i jedan ram sa što mlađim otvorenim

leglom (Slika 3.).
Leglo je moguće uzeti iz iste ili neke druge košnice (na njemu
ne treba da bude pčela), i taj ram, na kojem se u kavezu nalazi i nova,
sparena matica, postavljamo u sredinu novoformirane košnice.
3
 2. Staru košnicu (starku) premestimo na novu lokaciju
(dovoljno udaljenu od nove kako bi je napustile izletnice), a na njeno
mesto postavljamo novoformiranu košnicu (roj). Pored pčela iz
novoformiranog roja, u novoj košnici će se uskoro naći i sve izletnice iz
starke. Na ovaj način formiraće se dosta jak roj, sa značajnim odlikama
prirodnog roja.
3. Do kraja dana i u toku noći, sve pčele će napustiti medišni
nastavak i preći će u plodišni deo na ram sa leglom i ramove sa satnim
osnovama. U jutarnjim satima uklonimo medišni nastavak i ranije
postavljene letvice. Pčelama prepustimo da same oslobode maticu.
4. Kako je starka ostala bez izletnica, leto suzimo i u narednih
nekoliko dana, dok ne stasaju nove izletnice, prihranjujemo sa
razblaženim medom ili šećernim sirupom. I novoformirani roj
prihranjujemo šećernim sirupom 1:1 radi što brže izgradnje saća.
5. Za 8-9 dana, otvorimo novoformiranu košnicu i iz nje
izvadimo ranije ostavljeni ram sa leglom. On je poslužio kao mamac za
preostale varoe, a kako smo rekli da je u vreme stavljanja na njemu
trebalo biti što mlađe otvoreno leglo, to smo omogućili da se na istom
formiraju matičnjaci, za slučaj da matica nije prihvaćena. Dakle, ovaj
ram je imao i kontrolnu svrhu u pogledu prijema matice (njega vraćamo
u starku ili u neko drugo društvo). Tada uklanjamo i kavez u kojem je
bila matica i nakratko proveravamo aktivnost matice i roja u celini.
6. U narednim danima, zavisno od potrebe, i dalje vršimo
prihranu sa 100-200 g sirupa, a posebno vodimo računa o
blagovremenom proširenju i deblokadi košnice dodajući po potrebi
nove ramove sa satnim osnovama (ili i ceo nastavak - što zavisi od tipa
košnice), uz eventualno vađenje novoizgrađenih ramova, prevešavanja
u gornji nastavak zatvorenog legla (kod LR i Farar košnica), a sve radi
što efikasnijeg korišćenja snage roja.
7. Sa starkom postupamo kao i sa ostalim sličnim društvima.
8. Postoji mogućnost, ako se to želi, da se formiraju i
dvomatična ili dvojna društva. U tom slučaju, starka se ne pomera na
novo mesto, već se po završenim radnjama vezanim za formiranje roja,
postavlja iznad novoformiranog roja, sa letom okrenutim na suprotnu
stranu od prethodnog položaja a time i od leta roja (Slika 4.).

4
Posle primene uobičajene terapije za oslobađanje od varoe društava

koje imaju leglo (višekratno dimljenje, letvice i sl.), i zamene matice, i

gornje društvo imaće sve uslove (uz uklanjanje starog i deformisanog
saća), ne samo za zdrav i ubrzan razvoj u društvo spremno za uspešno
prezimljavanje, već u povoljnim pašnim uslovima i za donošenje viška
meda.
Šta smo dobili, sa ovako modifikovanim metodom?
Dobili smo novo društvo koje je na najbolji mogući način u
poziciji da se brzo razvija koristeći snagu prirodnog roja.
Novostvoreno društvo, primenom letvica protiv varoe i rama sa
leglom oslobodili smo veoma velikog broja varoe.
Novostvoreno društvo razvijaće se u celini na novoizgrađenom i
nezagađenom saću, čime je oslobođeno i mnogih drugih bolesti i
problema koje sa sobom nosi staro saće.
Sprečili smo eventualni rojevi nagon i sve probleme u vezi sa
njim.
Došli smo do novog društva, na kako to kaže i Čedomir
Jovanović “najracionalniji i najproduktivniji način. Najracionalniji je
jer nema stresanja i smeštanja ramova ( kako je to inače opisano u
primeru jedan navedenog Zbornika, na strani 36, a pre toga i u knjizi

5
“Savremeni principi pčelarenja 2”, izdanje 2001., strana 29).
Produktivnost se odražava kroz najbrži razvoj i najveći broj izgrađenih
i zalegnutih ramova.”
Modifikacijom osnovnog metoda, dobijam dosta jači roj (jer
mu pridružujem i sve izletnice), koji će imati još ubrzaniji razvoj, a
izbegao sam eventualno spajanje više manjih rojeva u jedan, što se
preporučuje u osnovnom metodu, ako roj (iz jedne košnice) nije do-
voljne veličine.
U zavisnosti od jačine roja i kvaliteta matice, kao i pašnih uslova,
postoji mogućnost da bude potrebno postavljanje i medišta.
Navedeni metod rojenja, rezultat je ličnog iskustva, a rezultati
dosadašnje primene su veoma dobribolji od svih ranije primenjivanih.

Korišćena literatura:
1. Zbornik radova, II Kongres pčelara Srbije, Aleksinac, 28. i
29.9.2002.
2. Dr Rodoljub Živadinović, “Savremeni principi pčelarenja 2”,
str. 29, 2001.

METODA VOLOHOVIČ
Aleksandar Ivanović Volohovič razradio je metodu držanja pčela
koja omogućava postizanje i do 5 puta veći pprinos meda od prinosa
koje može da da osnovno jednomatično društvo. U Kustanoinskoj
oblasti u kojoj pčelari, od svojih 12 društava dobije svake godine u
proseku oko 4 tone meda.
Evo kako taj metod opisuje sam Volohovič.
“Kroz mnogo godina rada ja sam izradio metodu stvaranja snažnih
društava. Na mojem pčelinjaku poslednjih 1o godina količina meda
dostigne 200-300 kg, od zazimljenog društva. Od 1960. godine stalno

6
ima 12-15 društava u pčelinjaku. To je optimalni broj društava koja se
mogu održavati po mojoj metodi.
Počeću od zazimljavanja. Pčelinja društva zazimljavam veoma jaka.
Pčele držim i na dvanaestoramnim nastavcima (na ramu 435x230
mm). Klube društva zauzima svih 12 ramova i dva rama koji leže na
gornjim letvicama (satonošama ispod poklopca pod kojim su
podmetnute letvice debljine 12 mm. Svih 14 ramova potpuno su
pokriveni pčelama, deo njih visi kao “brada” dužine 5-7 cm. U donju
prazninu košnice gde grade zaperke i pri prihranjivanju zalivam ih
sirupom. Svak društvo u jesen prihranjujem sa 10 kg šećera.
Prostor iznad rama i “brada” pod klubetom pomažu dobro
zimovanje jer omogućavaju slobodno kretanje pčela. Klube ima oblik
košnice pa su tako i sami krajevi potpuno ispunjeni pčelama. Svaki od
14 ramova sadrži najmanje 2 kg meda, koji je pripremljen u prvoj
polovini leta. To je važno jer jesenji med kod nas jako kristališe.
Za zimu društva formiram, od dva odvojka (nukleusa) i ostatka
pčela od samog društva “giganta”, pre 15. septembra. Posle toga odmah
dajem invertovanu hranu. Te radove završavam do 20. septembra.
Poslednji pročišćavajući let pčele kod nas vrše od 12- 15. oktobra. Pre
prihranjivanja, a ako je potrebno, i posle njega tretiram pčele od
varoatoze rastvorom oksalne kiseline. U proleće i leto pčele ne tretiram.
Pčele unosim u zimovnik oko 7. novembra, jer tada su kod nas jaki
mrazevi (-8 do –12 0C. Zimovnik ima temperaturu 3-40S, i vlažnost
vazduha 75-85%. U košnici je sanitarni otvor pod mrežom otvoren.
Leto u gornjem nastavku je pritvoreno (smanjeno) a u donjem
nastavku zatvoreno. Po celoj širini košnice niz zadnjeg zida postavljam
laneno platno za utopljavanje. Odozgo, ispod krova stavljam zaštitnu
mrežu protiv miševa. Pri takvoj pripremi za zimu u košnici nikad nema
ni vlage ni plesni, pčele prezimljavaju udobno i nema velikih pomora.
“Brada” se smanjuje kako se bliži dan izlaženja pčela iz zimovnika, a
ponekad sasvim nestaje. Obično troše malo hrane, a u nekim godinama
18-20 kg, uzroci nepoznati.
Pčele iznosim na rani pročisni let pri temperaturi +60S u hladu.
Obično je to između 20-25. marta. Ponovljeni pročisni let je od 1-10.
aprila. Dobro prezimljena društva izleću snažno, a slabija pri takvoj
temperaturi ostaju u košnici.

7
 Iznosim košnice predveče, a kroz 4 sata, kada se smire, stavljam ih
na čiste podnjače, pomeram donji prazan nastavak, zatvaram ventilaciju
iznad gnezda i otvaram leto na 3-4 sm. U toku noći pčele se smiruju, a
ujutru kad otopli počinju da lete. Sledećeg dana, u tri sata kada su se
smirile pregledam ih, proveravam hran u i maticu. Pri tome skidam
dva gornja rama i na sredini iznad gnezda stavljam 1 ram sa pergom
zaliven medom. Dobro ih utopljavam, zato što kod su nas u to vreme
noćni mrazevi -10 do –150S.
Ako je stabilna temperatura u zimovniku od jeseni do proleća na
dan pregleda snažna pčelinja društva još nemaju legla. Društva koja
nisu trošila energiju na ishranu legla u zimskom periodu, posle se brzo
razvijaju u snažna.
Česti pregledi pčelinjih društava u proleće su korisni, ali ne treba
preterivati. Na 10-12 dana vršim pregled i dajem preventivu (lek)
prihranu protiv nozemoze u šećernom sirupu nalivenom u ramu sa
pergom. Takođe, stalno otvaram ramove sa medom do legla. Kroz 10
dan prihranjujem protiv aksosferoze (krečno leglo).
Pri prvom jesenjem pregledu obraćam posebnu pažnju na očinska
društva. Imam ih dva. U njih u jesen stavljam trutovo saće pripremljeno
veštački. Obični ramovi sa trutovim ćelijama nisu pogodni. To saće
pripremam ovako. U junu uzimam 20 ramova sa svetlo-tamnim saćem
i na 5 sm od gornje letvice (satonoše) niz ramova režem dletom sve
pčelinje ćelije do osnove. To činim i sa druge strane saća ali od donje
letvice rama. Takve ramove postavljam u svim društvima. Pčele na
strani odrezanih ćelija uvek izgrađuju trutove ćelije i matica ih zaleže
trutovskim jajima. Vrlo je važno da se iz njih izvedu najmanje dve
generacije trutova. Na taj način, na pripremljenom ramu trutove ćelije s
druge strane saća prekrivena su pčelinjim ćelijama. U jesen skupljam
već gotove zalivene hranom ramove i stavljam ih po 10 komada u
očinska društva za izvođenje trutova u proleće.
U proleće očinska društva treba da budu jaka i ako treba pojačavati
ih pčelama. Otvaram ramove sa medom i dodajem najmanje 3
kvalitetna rama perge i neprestano prihranjujem rastvorenim medom.
Zahvaljujući tome, oko 20-25. aprila u muškim društvima imam
dovoljno zatvorenog trutovskog legla. Obavezno treba matica u tim
društvima da odgovara vrsti pčela. Ramove sa zatvorenim trutovskim

8
leglom delim svim društvima, a kao zamenu u očinska društva stavljam
leglo iz drugih društava. Samo tako mogu se dobiti rani trutovi.
Istovremeno s očinskim, pripremam i ogajivačko društvo. Ono,
takođe, mora biti jako i do 20-29. aprila (prva partija matica) da ima
mnogo legla. Ovo društvo još pojačavam mladim pčelama. Postupam
ovako. Po toplom vremenu odstranjujem maticu. Pod telo košnice, na
dno, stavljam umetak (nastavak manji) kojim povećavam obom košnice
(u tesnom gnezdu dobre matice se ne proizvode). Na gornje letvice
ramova nanosim nekoliko kapi likera od nane za dobijanje mirisa u
društvu, zatvaram košnicu, i kod donjeg leta dodajem dasku veličine
50h50 sm, za istresanje pčela. Na nju tresem pčele sa otvorenog legla
uzete iz drugih društava. Pčele izletnice poleću i vraćaju se svojim
društvima, a mlade po sletnoj dasci ulaze u odgajivačko društvo. Na taj
ančin u nju ubacujem veštački veliku količinu mladih pčela koje su
neophodne za odgoj matica. VišAk pčela koje se pojavljuju u košnici
vise “bradom” u postavljeni podmetak (polunastavak). Ako je potrebno
regulišem ventilaciju košnice. Odstranjujem jedan ram, iz sredine
gnezda, bolje između otvorenog legla, i stavljam ram sa matičnim
osnovama. Trećeg dana posle uzimanja matice u društvu se pojavljuju
frustule matičnjaka i iz njih odabiram matični mleč. Poželjno je da
matični mleč nije stariji od 24 sati. Taj mleč koristim za presađivanje 12
satnih larvi uzetih iz majčinskih društava. Matica iz njih je obavezno
čistokrvna.
Ja svake godine dobijam ne manje od 10 matica iz rasadnika. Četiri
najbolje ostavljam za zaimu, a u proleće najplodnija postaje materinska.
Na taj način u mom pčelinjaku se isključuje krvnorodno sparivanje
neoplođenih matica sa trutovima drugih vrsta, jer u to vreme, u
susednim pčelinjacima uopšte nema trutova.
Prvo izvođenje matica (25-25 kom.) podešeno je u vreme cvetanja
vrbe, drugo pet dana posle prvog (30-36 matičnjaka) u cvetu klena, i
treće najsigurnije posle deset dana od drugog (36 matičnjaka) u
cvetanju maslačka. Za vreme izvođenja matica stalno dajemrastvor
meda sa vodom u otvorenoj hranilici.
Matice i njihov kvalitet – to je osnova svakog uspeha , zato se to
radi (izvode matice) veoma ozbiljno. Pet dan posle presađivanja
pregledom matičnjaka i oni moraju da budu istog uzrasta i veličine

9
(najsitnije i najkrupnije uništavam). Na taj način uspem da dobijem
matice u svakoj partiji u isto vreme. Izvedene matice lovim i smeštam u
“Titove kaveze” ispunjene hranom i vraćam u društvo 24 sata na
dozrevanje. Zatim ih dajemu pripremljene oplodnjake radi oplodnje.
Oplodnjake za prvu partiju matica pravim od običnih nastavaka koji
imaju leto na dve strane i obojeni su sa dve boje. Unutar nastavka je
hermetička pregrada. U oplodnjake stavljam ram sa hranom iz rezerve,
ram sa zatvorenim leglom na izlazu s pčelama i ram sa satnom
osnovom.Gnezdo sa obe strane ograničavam pregradom i utopljavam.
Oplodnjake odvozim na 3-4 km, a ako ihostavim nastarom mestu, onda
stresem u njih pčele još sa dva rama. Nakon 24 sata dodajem matice.
Nastavke sa oplodnjacima postavljam tako da sunce u 13 sati
obasjava leta, jer obično u to vreme matice izlaze na oplodnju. Kada
sam ranije jedan otvor okretao na sever, a drugi na jug, rezultat je bio
da u oplodnjacima sa otvorom na sever izletala je jedna, a iz onih na
jug devet do deset. To se događalo zato što su u oplodnjacima, čiji su
otvori okrenuti na sever matice izletale u 17.00-18.00 časova, kada se
najveći broj trutova vratio u košnice.
Zatim dajem matice u mikronukleuse na 1/6 rama 435h230 mm.
Mikrokošnica je razdeljena na tri odeljka i u svakom su tri rama.
Prednji zidovi su ofarbani u tri boje. Naseljavam nukleuse na sledeći
način. Prinosim mikrokošnicu do košnice, otvaram poklopac svakog
odeljka i u svakomstavljam maticu u “Titovom kavezu” sa otvorom
zalepljenim voskom. U košnici nalazim ram sa mnogo pčela, utvrdim
da na njemu nema matice i stresam ih u oplodnjake tako da odmah
upadaju u sva tri odeljka.Brzo zatvaram poklopce i prevozim
oplodnjake na novo mesto mesto na četiri dan. Za to vreme pčele puste
maticu, posle čega nukleuse mogu vratiti u pčelinjak. Na taj način
oplodnjaci primaju sve matice.
Matice treće partije delim u oplodnjake čije se matice nisu vratile iz
prve partije i izgubljene iz duge. Nekad je potrebno da neoplođenu
maticu u kavezu i odgajivačkom društviu držim do 5 dana.
Kako sam već govorio u mom pčelinjaku imam 12 osnovnih
društava, na svakom od njih imam dve mlade matice, a u sušnim
godinama i tri, jer iz dva oplodnjaka pčele mogu da se roje. Sparene
matice stavljam u nukleuse obrazovane od pet ramova legla koje

10
pokrivaju pčele i dva sa medom (poželjno je nukleuse odvesti na novo
mesto). Takav će se nucleus razvijati normalno, jer ima raznovrsnog
legla i pčele. Mlada matica postiže maksimum polaganja jaja za deset
dana. U to vreme u navedenim nukleusima zatvoreno leglo će izaći,
osloboditi ćelije, i matica će moći da razvije maksimalnu sposobnost
polaganja jaja.
Male nukleuse nemoguđe je praviti jer nema dovoljno pčela koje će
ga opsluživati. Moguće je imati mladu plodnu maticu i ne dobiti od nje
mnogo legla. U osnovnom društvu treba obavezno imati najmanje osam
ramova, potpuno pokrivenih pčelama, a od njih šest ramova legla. Ako
bi privremeno oduzeli jedan ram legla sa pčelama, to bi za dugo
preseklo razvoj osnovnog društva, a to znači da neću imati gde da
uzimam neophodne reserve pčela.
Svi radovi na izvođenju i dodavanju matica treba da se završe od 5-
8. juna. Od tada matice u svim društvima imaju sve neophodne uslove
za najvredniji rad. Punu snagu mlade matice dostignu već 15. juna,
kada će se od 15-20. jula društvo burno razvijati.
U tome se sastoji moja metoda u povećanju velike količine pčela u
glavnoj paši, koja kod nas počinje 20.-25. jula i traje do 20. avgusta.
Na početku glavne paše (20.-25.jula) stvaram društva “gigante” iz
2-3 nukleusa) – ogranaka i osnovnog društva, čije su matice u toku
meseca radile maksimalno. Snaga takvog društva giganta održaće se na
visokom nivou u toku čitavog medobranja.
O tome brinem mnogo ranije. Od 5. juna, posle izjednačavanja
snage društva i ogranaka (nukleusa), oni brzo rastu, kada cveta
esparzeta, oni već zahtevaju nove nastavke. Celom pčelinjaku (sada on
već ima 36-40 mesta), dodajem drugi nastavak u toku sledeća 2-3 dana.
U svakom nastavku su 2 rama satne osnove i čettiri izgrađena rama. Iz
osnovnog, donjeg, nastavka podižem u drugi nastavak: 2 krajnja rama
smedom i dva sa zatvorenim leglom, a kao zamenu stavljam u
gnezdona krajeve 2 rama satne osnove iu centar - suprotno od leta,
među ramove sa otvorenim leglom - 2 rama izgrađena (svega u dva
nastavka 12 ramova). Kao rezultat u gornjem nastavku dobijam 6
ramova – 2 sa medom, 2 sa leglom i dva izgrađena prazna. Te izgrađene
stavljam među ramove sa leglom. Na krajeve stavljam pregradne daske
i utopljavam gnezda. Otvor, leto gornjeg nastavka otvaran na 5 sm, a

11
dalje proširujem (širim) gornji nastavak dodavajući izgrađene ramove
do 12 ramova, u avisnosti od razvoja gnezda i snage društva.
Ako odmah dodamo drugi nastavak sa komplet 12 ramova, razvoj
društva će se ukočiti i taj nastavak neće moći da se napuni.
Pri ovakvom postavljanju drugog nastavka i bez narušavanja
tehnologije, pčele će ga napuniti za 20-22 dana. Ako se pojavi potreba
za trećim nastavkom njega stavljam Ovako: u njega stavljam 8-10
ramova satnih osnova i 2-4 izgrađena rama, zavisno od snage društva i
karaktera paše. Po pravilu, treći nastavak društvo ispunjava za 10-12
dana. Taj period može biti i kraći u dobrim godinama.
Za vreme razvoja društva moj osnovni zadatak je da obezbedim
pčelinjaku stalni nivo paše, da društvo ne oskudeva u praznim
ramovima, sa satnim osnovama i izgrađenim. Ja, takođe, stalno
nadgledam rad matica, u svim društvima. U svakom društvu postoji
karton u kome se vodi čitko i precizno sve što je urađeno i ocenjuje se
kvalitet matice.
Ako mi se zbog nečega ne sviđa kvalitet matice, ja je odmah
menjam rezervnom. Društva pregledam jednom u šest dana, češće
nema smisla i štetno je, a ređe – može se propustitimomenat i ukočiti
njihov razvoj. U takvom stanju pčelinjak ulazi u glavnu pašu.
Uoči stvaranja društva “giganata” pronalazim odgovarajuće mesto i
proučavam njegove mogućnosti. Prevoziti ogromna društva – nije lak
posao: težina svakog nije manja od 130 kg. Na novom mestu stavljam
društva i ogranke u grupe po 3-4 košnice. Odabiram tako, da bi krajnji
broj nastavaka na svakoj košnici bio jednak – 8-9. Kada kontrolna
košnica pokaže jednodnevni prinos od 2 kg mogu se formirati
društva”giganti”. Pri takvom medobranju ona će doneti ne manje od 12
kg nektara svakodnevno i neće se rojiti.

Kako zadržati takvo društvo da ono radi, a da se ne roji

Moguće je imati veliki broj pčela i nemati meda. Iz 8-9 nastavaka

saterujemo pčele i leglo u 6-7 (njih skupljamo na 50-70 ramova).
Takvih društava u prirodi nema, i zato se rad sa njima razlikuje od
običnih, a sve se svodi na to da se instikt pčela. Ali krenimo redom.

12
 Formiram društvo- gigant na sledeći način: iza budućeg društva
stavljam dva prazna nastavka, na njih stavljam prazan nastavak sa
matičnom rešetkom, tu stresam pčele iz društva sa starom maticom;
pčele padaju u prazan nastavak. Maticu lovim na rešetku i dajem je u
nukleus koji pravim iz tog društva (2 kvalitetna rama puna sa leglom na
izlazu ipčelama, 1 ram sa medom i pčelama i 2 rama sa satnim
osnovama). Nukleus zatvaram i odvozim na novo mesto. (To je veoma
važno). Tako isto postupam saostalim nukleusima. Matice u tim
nukleusima treba da budu veoma dobre, jer će one razvijati pčele za
društva koja idu u zimu. Ramovi koji su se oslobodili od pčela iz
društva i ogranaka šaljem u pogon za vađenje meda. Pčele spajam uz
pomoć kapljica nane, pri tome nisam zapažao tuču među njima.
Ramove sa leglom, takođe vrcam, ali veoma oprezno da iz njih ne bi
izletelo otvoreno leglo. To je važno mada i njih nema mnogo u to
vreme, jer rast društva se približava završetku. Izvrcane nastavke sa
leglom stavljam iznad (gore) kuda se podižu i pčele. Poslednji ogranak
iz tog kompleta vrcam posebno, ne odvajajući maticu, i preko mreže
postavljam na vrh formiranog društva.
Sledeće društvo formiram potpuno isto, ali umesto 2 donja prazna
nastavka, stavljam 2 nastavka legla, koji su ostali od prvog društva. I
tako formiram sva društva u pčelinjaku. Od poslednjeg društva
preostalo leglo dajem prvom društvu, jer kako se sećate, kod njega dole
stoje 2 prazna nastavka (njih sam sklonio i vrcao). Mnogi pčelari pitaju:
zašto tresemo ramove sa leglom, to ne treba raditi? Da, ali na drugi
način nemoguće je zadržati tu snagu. Do spajanja u svim društvima i
nukleusima dominirao je instikt razmnožavanja i skoro potpuno je
kulminirao instikt na rojenju. Mi treba da ugasimo taj instikt i da
izazovemo novi – instikt sakupljanja hrane, ali do njega se ne može
stići drugim putem, nego kroz instikt samoodržanja. Šta je to? Mi smo
stresli na gomilu masu pčela i legla, odabrali maticu, ostavili jednu gore
iznad rešetke. Pčele svih društava su se privikle da lete na nivou 2-3
nastavka, a u šesti, gde se sada nalazi matica, one neće poletati. Zato u
prvih 24 časa masa pčela oseća prazninu, a još je od njih oduzet sav
med (sem meda koji je pri slabom vrcanju na ramovima sa leglom
ostao). Kao rezultat kod pčela se budi instikt samoodržavanja. U
košnicu se skuplja masa pčela, otvorenog legla, rađaju se mlade pčele

13
od 3-4 matice – i svima je potrebna hrana. Rano ujutru, pčele izvidnice
daju znak o pojavi prvog nektara u prirodi – i društvo je počelo tako da
radi da je to teško zamisliti. Kroz 24 sata pred veče, oprezno podižem
dva gornja nastavka (bez dima, ali sa kapljicama nane u donji otvor),
podižem mrežu na 1-2 sm, pravim otvor niz zadnjeg zida nastavka.
Kroz njega pčele počinju da opšte sa maticom. A posle 24 sata mrežu
uklanjam. Tako se dobije jedno društvo, koje zauzima 6-7 nastavaka i
imaju jednu maticu. Ne treba ograničavati maticu, pčele će same
ograničiti njen rad sakupljenim nektarom. Zato što je omiljeno mesto
matice – gornji nastavci, pčele takođe nose nektar –gore. Prinos nektara
u takvim društvima pojedinim danima, iznosi 20-22 kg. Matica biva
zarobljena medom. Ali veoma je važno ne ograničavati je u košnici. Sa
velikim naprezanjem radi društvo “gigant” 10 dana. Posle toga treba
vrcati med, jer ga ima oko 100 kg, a i društvo se može izrojiti. Treba
ponovo uključiti instikt sakupljanja, i prekinuće se instikt za rojenje.
Pčele će zaliti medom sve do poslednjeg rama, ali instikt za
razmnožavanje se neće pojaviti, čak iako bi mi to hteli.
Takav pčelinjak treba stalno pratiti i pomagati ga. Obično kasno
uveče, obilazim ga i slušam zvuke, koji dolaze iz košnice. Oni
karakterišu stepen ventilacije u gnezdu. Ako je neophodno, malo
podižem prednji deo jednog ili nekoliko nastavaka i podmećemmeđu
njih 12 mm letvice, otvaram dopunske otvore na čitavu širinu nastavka.
Prirodno, sva leta na nastavcima su otvorena. To je neophodno za brzo
sazrevanje meda. Sanitarni (donji) otvor je, takođe otvoren.
Ako u dane vrcanja dolazi velikiprinos nektara, tada treba vrcati pre
ručka, da bi manje nektara upalo u med. Pri pravilnom prilazu poslu, ne
treba brinuti o kvalitetu meda.
Ja med prodajem državi. Interesantno je, da je po laboratorijskim
analizama, od jakih društava kvalitet meda uvek bolji, nego od srednjih
i slabih. Mnogi pčelari pitaju gde će pčele skladirati med, a ja
odgovaram, da ja uvek mislim na to, ko će ga skladirati a mesto će se
naći: pa leglo u najboljem slučaju zauzima 2/3 ramova, a još svakog
dana se oslobađaju 6-8 hiljada ćelija od legla, tako da je za prvih 10
dana mesta dovoljno.
Drugo vrcanje počinjem tada, kada košnice na vagi dostiže 260-280
kg. Znači vreme je da stresemo i smanjimo društvo na jedan ili 2

14
nastavka. Društvo radi najrentabilnije ako pčele ispunjavaju ramove
knap. U društvu gigantu nije teško izazvati instikt sakupljanja, ali je
teško ponovo razbuditi instikt razmnožavanja. Zato na kraju sezone u
njemu ostaje samo 5-6 ramova legla na monjoj površini. Zato na kraju
sezone u njemu ostaje samo 5-6 ramova legla na manjoj površini. Jasno
je da ono neće moći samostalno da ide u zimu, pa ih spašavaju ogranci
(nukleusi) koje sam napravio uoči glavne paše. Pri pravilnoj nezi
oplodnjaci izrastaju i imaju u to vreme po 7-8 ramova legla. Ogranke
treba stalno nadgledati, da bi u njihovim gnezdima bila perga i mesto za
odlaganje jaja matice.
Posle glavnog vrcanja, oko 15. septembra, spajam dva ogranka
(nukleusa) sa ostacima društva giganta. Legla od njih ne staju u jedan
nastavak, zato u donji nastavak stavljam 10 ramova zatvorenog legla, u
gornji nastavak smeštam mlađe leglo. Posle izlaska legla iz donjeg
nastavka sakupljam suvišne ramove. Ako pčele grade zaperke i vise u
“bradi”, tada ih ja ne uznemiravam, i one tako idu u zimu.
Ponekad čitavo leglo ne stane u košnice 12 društava, u takvom
slučaju obrazujem još 2-3 društva. U proleće, na račun suvišnih
društava, pojačavam slabija društva.
Osnova moje metode sastoji se u tome, da ja čitavo vreme stvaram
takva društva, kakva su mi potrebna u datom periodu.
Za opsluženje mog pčelinjaka potrebna je, naravno, mala
mehanizacija. Električna vrcaljka na 12 ramova, električni nož na bazi
običnog, skrativši ga za 6 sm i umetnuti spiralu. Sva ta tehnika radi na
priključcima automobila GAZ-24. Napravio sam kolica za prevoženje
košnica, udobni sto za otvaranje ramova i drugo što olakšava rad.
Hoću da vam obratim pažnju na obezbeđenju saća u pčelinjaku. Na
12 društava imam 100 nastavaka, tj. 1200 ramova sa saćem. Ramove
posle vrcanja čuvam u radnim nastavcima koje stavljam pod
nastrešnicu gde stoje do upotrebe. Protiv moljaca ne upotrebljavam
ništa, jer ih kod mene nema. Ubeđen sam ako radiš pažljivo i precizno
tada nemaš protiv čega da se boriš. Rezerve hrane i pergu čuvam u
zimovniku.

15
 Iz iskustva pčelara Čedomira Jovanović, Niš

„Gigant Volohoviča primenjen u našim uslovima"

I kad u prirodi meda nema daje 70 kg

Pre svega zahvaljujem gospodinu Uredniku na objavljenom članku

metoda VOLOHOVIČ" u „Pčelaru" br. 9. iz 1995. godine koji sam
preveo iz sovjstskog pčelarskog časopisa „Pčelarstvo" br. 11 i 12 iz
1989. godine i poslao Uredniku.
Za metodu „VOLOHOVIČ" saznao sam iz „Pčelarskog priručnika
- Uvod u pčelarstvo, izdanje 1993. godine, grupe naših eminentnih
pčelarskih stručnjaka, i to: M. Mladenović, S. Popović, V. Mlađen, B.
Vesković, P. Nešić, B. Petrović, S. Jakovljević, gde na strani 28. piše:
„Višematičiim sistemom pčelarenja i primenom „Volohovičevog
metoda" postigne se veći prinos i 5 puta više meda od osnovnog
društva ali je ovaj metod nešto komplikovaniji za početnika, pa ćemo
ga na nekom drugom mestu objasniti".
Tražeći „Metodu Volohoviča", našao sam članak zagrebačkog
novinara J.E. pod naslovom: „Ljudi, jel' moguće 300 kg meda po
košnici", gde on u stilu sportskog reportera Mladena Delića objašnjava
i komentariše metodu „Volohovič", te je na taj način uneo još više
neverice u ovaj metod. Avram Zdravko iz Podgorice u „Pčelaru" br. 1.
i 2. iz 1994. godine, a na osnovu članka gore pomenutog novinara, tđ.
komentariše metodu „Volohovič" ali sa gledišta naučnih dostignuća
poznatih svetskih imena (Lebedeva, Poljakova, Veličkova, Difera i
Rihara).
Originalni tekst „METOD VOLOHOVIČ" objavljen u „Pčelarstvu"
br. 11. i 12. iz 1989. godine dobio sam decembra 1994. godine, i
odmah preveo. Tokom januarskih seminara pčslara u Nišu svi
zainteresovani su dobili ovaj prevod. Sada, na kraju sezone, kod nekih
sam se interesovao o rezultatima „VOLOHOVIČEVOG METODA",
ali uglavnom, većina odgovara da to nije za naše uslove, ili da ga nisu
primenjivali, a tek mali broj da ga je delimičio primenio.

16
 Kada sam rešio da budem pčelar (1989), odlučio sam, da se bavim
savremenim pčelarstvom, a ne da čuvam pčele kao što je to radio moj
otac i većina pčelara u Srbiji.
Osnova mog pčelarenja je „Fararov višematični sistem sa
originalnim nastavcima (456 x 170)". Posedujem 10 košnica i to 4
„FARAR" i 6 „DB" koje sam osavremenio za višematični sistem, a od
ove godine i „Volohovičev metod". Sa lakoćom sam pravio „gigante"
od 7 nastavaka. Nisam morao da vrcam ramove sa leglom kao
Volohovič, jer je na Fararovim ramovima leglo od satonoše do donje
letvice, bez imalo meda.
Kao što znamo, bagrem ove godine nije medio, pa ipak, „giganti su
dnevio punili jedan nastavak. Na pašu su doveženi (sa zakašnjenjem)
16. maja. Od 19-24. maja bilo je veliko zahlađenje sa kišom. Pčele
uopšte nisu radile. 28. maja prestao je unos nektara pa su sva društva
gornje nastavke kao i neke ramove u donjim ispraznila za zatvaranje
meda, tako da su nastavci prosečno davali po 12 kg meda. Vrcanje
meda bilo je 2. juna. Napominjem, da su dva društva pravila
matičnjake.
Posle vrcanja, odselio sam pčele na drugi bagrem koji je bio prošao ali
su počele livade. Društva su i dale bila snažna i uspela da napune po
dva nastavka livadskog meda. Tako su 2 „giganta", „Fararov" i „DB"
napunili po 6 nastavaka, ukupno 12 (12 x 12 = 144 kg) nastavka.
Druge dve, koje su različito pojačavane, napunile su (4 + 3) ukupno 7
nastavaka (7 x 12 = 84 kg) i „DB" koju nisam pojačavao napunila je
samo 1 nastavak.
Iz ovoga se vidi da su sva (10) društva išla u pašu, inače držim jaka
društva, verovatno bih imao 10 nastavaka meda, odnosno 10 x 12 =
120 kg. Išao sam sa 5 društava, od toga dva „giganta" i dobio sam 20
nastavaka meda, odnosno 20 x 12 = 240 kg.
Žalosno je bilo gledati kako pčelari kamionima vraćaju svoje košnice
(40-60 kom.) sa paše bez kapi izvrcanog meda. Zato poručujem,
kolegama pčelarima da prestanu brojati košnice, a počnu brojati pčele
u košnicama.
Po meni, „Metoda VOLOHOVIČ" sadrži vrhunska dostignuća u
pčelarstvu uz rešenje rojevnog problema, tako što instikt

17
razmnožavanja pretvara u instikt samoodržanja odnosno skupljanja
hrane. Da bi se shvatio i praktično primenio, potrebno je predznanje i
izvesna praksa. Nije mi namera da ga tumačim i objašnjavam, već da
ga praktično primenim u našim uslovima. Kada proučavate Volohoviča
obratite pažnju na snagu društva koja on zazimljuje (ne kako), kvalitet
matica (čista rasa i zamena svake godine), hranu koju daje za razvoj
(med i pergu) i na suštinu njegovog metoda „u povećanju velike
količine pčela u glavnoj paši", odnosno, stvaranje „giganta" od
150.000 - 160.000 pčela.
Pošto naša glavna bagremova paša stiže rano (oko 10. maja), to mi
ne možemo primeniti njegov redosled tehnologije - proizvodnja matica
20. aprila do 5. juna - ujednačavanje 5. juna - razvoj 5. juna do 20. jula
- giganti 20. jula - paša 20. jula do 20. avgusta. Matice moramo
spremiti u prošloj godini i zazimiti ih u višematičnim društvima ili za
svaki „gigant" imati još 2-3 nukleusa. On 5. juna završava sa
izvođenjem i dodavaljem matica i vrši ujednačavanje a zatim kreće u
razvoj za koji ima 45 dana. Tada on ima 36-40 društava.
U našim uslovima, 45 dana pre paše je 25 mart. Tada moramo
izvršiti ujednačavanje i krenuti u razvoj (tako sam ja radio) tako što
ćemo u „DB" košnicama, kada se sva legla saberu da ima 5 punih
ramova, a to js 5 x 6.500 = 32.500 pčela. Ili u „FARAROVIM" 8
ramova legla, a to je 8 h 4.000 = 32.000 pčela. Svi ramovi u košnici
moraju biti pokriveni, „knap" pčelama, a oni koji nisu, izvaditi iz
košnice. Za 10 dana izaći će preko 30.000 mladih pčela koje treba
zaposliti. Osnovni zadatak pčelara je da obezbedi stalni nivo kvalitetne
paše (ne pogače i šećer, već med i pergu) i prostor za zaleganje matice,
tj. izgrađene ramove, satne osnove i nastavke. Za vreme razvoja
primenjujem automatsko nadražajno prihranjivanje sa ramovima perge
iz rezerve i ramovima meda koje zbog lošeg kvaliteta saća vadim iz
košnice. Redovno otvaram ram sa medom do legla. Prolećno
prihranjivanje šećernim sirupom 1 : 1 obogaćen vitaminima vršim u
jesen.
U našim uslovima april mesec je veoma pogodan za burni razvoj
pčelinjih društava uz obezbeđenje prethodnih uslova. Ove godine april
je bio nepogodan ali je zato mart bio odličan. Evo radova, po
datumima, iz mog radnog dnevnika:
18
 27. 02. 1995. godine: - prvi detaljni pregled: ramovi sa leglom
okrenuti za 180°; gnezdo suženo i dodatno utopljeno. Svi ramovi na
kojima nema pčela izvađeni. Stavljen ram sa pergom za auto-matsko
nadražajno prihranjivanje. Prvo tretiranje hemovarom.
11. 3. do 3. 4. 1995: - Proširivanje izgrađenim ramovima i satnim
osnovama. Drugo i treće tretiranje. Sipanje sirupa po 300 gr, sa lekom
za nozemu i dalje dodavanje ramova sa pergom i medom. U plodištu
stavljeno po 4 satne osnove.
7. 04.1995. godine: - Stavljen prvi nastavak čija je jedna polovina
pregrađena da ne uđu pčele. U zavisnosti od vremenskih uslova, drugu
polovinu otvaram za 2-3 dana. Matice izlaze gore i zaležu.
22-24.4.1995. god. - Stavljen drugi nastavak sa izgrađenim
pomešanim ili samo sa satnim osnovama. U plodištu, gde nije bilo 12
ra-mova sa leglima, dopunjavao sam iz pomoćnih društava.
09-16.05. 1995. god. - „GIGANTI"
03.06.1995. godine: - Vrcanje bagremovog meda iz 14 nastavaka
06.06.1995. godine: - Seoba na livadsku pašu
20.06.1995. godine: - Vrcanje livadskog meda iz 6 nastavaka.
Zatim proizvodnja matica 25 komada i pet rojeva.
Nikad neću reći: „Zar je to moguće" i „u našim uslovima, to je
nemoguće". Činjenice govore da je moguće. Farar je imao 200-250 kg.
Slovenac Maks Krmelj 100-150 kg a jedna košnica dala mu je i 318 kg
meda. Volohovič 400 kg meda po košnici.

Ukoliko ne uspem smatraću da nisam znao.

19
 VISOKOPRODUKTIVNO PČELARENJE
NASTAVLJAČAMA1
(Vladimir Hunjadi, Novi Sad)

Metoda je primenljiva u pčelarenju raznim vrstama košnica

nastavljača, počev od AŽ košnica (kojim pčelari autor Vladimir
Hunjadi), DB, LR, Farar itd.
Sama priprema društava, do kraja vrbove paše, (oko 3 nedelje
pred bagremovu pašu) podrazumeva preduzimanje, u prethodnom
periodu, svih onih pčelarskih postupaka koji do navedenog vremena
treba da obezbede oko 50-60 dm2 legla, odnosno oko 56.000 ćelija sa
leglom u oko 80% od ukupnog broja društava. To podrazumeva
ubacivanje kompletnog pomoćnog društva zajedno sa maticom u
plodište slabog društava iz kojeg je prethodno odstranjena matica;
dodavanje zrelog legla iz pomoćnih proizvodno orijentisanim
društvima koja nisu dostigla taj stepen razvoja, oduzimanje 2-3 rama
legla najjačim društvima da ne uđu u proces rojidbe, otklapanje meda i
sl.

Razrojavanje i stvaranje akumulatora

Ako se uspelo da 3 nedelje pre bagremove paše obezbedimo u

društvu oko 70 dm2 legla (u društvima koja imaju manje od toga
dodaje se zrelo leglo iz pomoćnih društava), tada se može računati sa
preko 60.000 pčela,, koje će se u toku bagremove paše isključivo
brinuti o unosu nektara, bez bojazni da društvo dođe u rojevno stanje.
Tada preduzimamo sledeće mere (podrazumeva se da ako se
vrši selidba na bagrem, doseljenje treba obaviti na oko 7 dana pre
početke medenja):
- Do početka cvetanja bagrema treba izvrcati sav med sa ramova na
kojim nema legla, što se radi istovremeno sa postupkom razrojavanja.
Tačnije, sa pojavom prvih kapi svežeg bagremovog nektara u praznim

1
Zapisi priređivača, sa predavanja koje je V. Hunjadi održao u Obrenovcu 2002.
godine (korišćena i dobijena brošura - 36 strana A5 formata, kao i napisi iz časopisa
»Pčelar«).
20
ćelijama unutar legla (u plodištu), pristupa se razrojavanju. Ovo se
smatra najvažnijim korakom u toku cele pašne sezone.
- Iz plodišta i medišta, vade se svi okviri. U plodište vraćamo 2 okvira
legla različite starosti zajedno sa maticom. Ostali deo plo-dišta popuniti
izgrađenim praznim saćem iz rezervi (ili izvrcanim saćem) koje
postavljamo naizmenično.
Pravilo je da koliko je okvira sa leglom oduzeto, toliko se može
dodati ramova sa satnim osnovama.
Ove satne osnove od strane pčela bivaju besprekorno izgrađene. Razlog
je u tome što smo postupkom razrojavanja dobili društvo koje se
ponaša kao prirodni roj sa ogromnom radnom energijom. Tada se čak i
zaperci izgrađeni sa radiličkim a ne trutovskim ćelijama. Sa takvim
radnim elanom, već prvog dana može se očekivati unos 4-5 kg nektara.
Preostalo izlazeće leglo koje se inače nalazilo u medištu
(prevešano ili ranije dodato) stavlja se u sredinu medišta, a ostala mesta
popunjavaju devičanskim izgrađenim saćem.
Postoji mogućnost, da zbog naglog nestanka legla (koje smo oduzeli),
pčele izvrše “tihu” smenu matice, što se odvija u vanredno povoljnim
uslovima.
Ramovi sa medom iz plodiša i medišta idu na vrcanje, a
izvađeno leglo, zajedno sa pčelama koje se na njima nalaze, smešta se u
posebne (prazne) košnice. U svakoj od tih košnica, pored hrane koja se
nalazi na ramovima sa leglom (oni se i ne vrcaju), treba staviti i dva
rama sa plenom. Ovako formirane košnice zvaćemo akumulatori.
Sledećih nekoliko dana, sve izletnice iz “akumulatora”, vraćaju se u
svoja osnovna društva.
U proizvodnim društvima, u kojim je ostalo 2 okvira legla, sve
nezaposlene mlade pčele postaju aktivne i učestvuju u smeštaju nektara,
a po potrebi (što je najčešće) postaju i izletnice ranije nego što je to
uobičajeno za njihov uzrast. U ovim košnicama smanjuje se i broj
vodonoša.
Sprovedenim zahvatima, učinili smo da i deo plodišta postane medište,
tako da se po završetku paše, može vrcati i deo ramova sa medom čije
je saće izgrađeno u toku paše. Istovremeno, preduzetom tehnikom rada
onemogućeno je pojavljivanje rojevog nagona za sve vreme pašne
sezone.

21
Prema Hunjadiju, brojno stanje pčela, u proizvodnoj košnici, po
izvršenju navedenih radnji je sledeće:

- na 20 dana pre paše u košnici

je bilo oko +30.000 pčela
- za 20 dana ugine oko 50% - 15.000 pčela
- izleglo se iz 70 dm2 x800 + 56.000 pčela
- u akumulator je premešteno:
- 5 ramova sa pčelama
(5x3120) - 15.000 pčela (misli se na AŽ ram)
- od istih se 25% vraća
u osnovno društvo + 4.000 pčela
- Ukupan broj pčela u proizvodnom
društvu na početku paše 60.000 pčela

Navedeni broj pčela angažovan je na poslovima unosa i

skladištenja nektara na početku bagremove paše.
Mada su vremenske prilike u vreme bagremove paše, vrlo
promenljive, često i veoma loše, navedena masa pčela i pored
navedenog može, za samo nekoliko dana, uneti vrlo velike količine
nektara. Već prvog dana, moguć je unos 4-5 kg nektara. U situaciji kada
su vremenske prilike povoljne mogu se ostvariti rekordni prinosi.
Sve preduzete mere imaju za rezultat:
-presecanje rojevnog nagon bez obzira u kojoj se fazi
eventualno našao
- budi se nagon za sakupljanje hrane
- matici je obezbeđeno dovoljno prostora za zaleganje
- obezbeđena je uposlenost pčela voskarica
- društvo je oslobođeno lošeg saća, mnogih bolesti a i najvećeg
dela varoe (preneta u ramovima legla u “akumulatore”).
- stvorena je određena zaliha rezervnih količina meda (isceđen
ili u ramovima)
Tretiranje proizvodnih društava se planira po završetku ukupne
pašne sezone, a 1-2 puta i u decembru-januaru,(npr. “Apitolom) kada je
društvo bez legla.

22
Šta se dešava u ”akumulatoru”

U narednih nekoliko dana od dana formiranja, izletnice se vraćaju u

osnovno društvo. To je najkritičniji period za stanje u “akumulatoru” jer
izletnica nema, pa prema tome ni preko potrebne vode. Tek 4-5. dana
mlade pčele počeće da izleću po vodu i polen.
Da se izbegnu svi mogući problemi zbog nedostatka vode i eventualno
hrane, drugi i treći dan ovako formirane “akumulatore” treba prihraniti
razređenim medom (odnos 1:1). Zbog velike mase živog “materijala”
leglo ne trpi od hladnoće.
Mlade pčele, premeštene sa ramovima legla, osećaju nedostatak matice
i počinju sa izvlačenjem prisilnih matičnjaka. Ovi prisilni matičnjaci,
po autoru, slični su onim koji se dobijaju u starterima (jer su i u
starterima pčele bez matice - zašto se one ne tretiraju kao prisilni
matičnjaci?).
Pošto se u “akumulatoru” nalazi ogroman broj mladih pčela (ustvari,
samo su takve pčele ovde i prisutne) one su u stanju da obilno i
kvalitetno hrane larve u matičnjacima.

Stvaranje nukleusa podelom “akumulatora”

U periodu od osmog do desetog dana, od dana izvršenog razrojavanja,

“akumulatore” sa pregradnim daskama delimo na 3-4 oplodnjaka pri
čemu se vodi računa da u svakom odeljku bude 2-3 matičnjaka.
U nekoliko narednih dana matice će izaći, sazreti, oploditi se i početi sa
polaganjem jaja.
Preporuka je da se nakon podele, oplodnjaci ne otvaraju oko dve
nedelje. Posle tog perioda, ako se kontrolom ustanovi da matica ne
polaže jaja, u takav oplodnjak dodati ram sa mladim otvorenim leglom.
Ako i posle toga ne dobijemo oplođenu maticu, izvaditi pregradnu
dasku i spojiti taj sa susednim oplodnjakom koji ima oplođenu maticu.
Uspešnost uzgoja novih matica je između 80 i 90%.
Da se ne bi desilo da nakon formiranja “akumulatora” pčele povuku
matičnjake nad larvama starijim od 36 časova, mogu se petog dana, od
dana formiranja, uništiti svi zatvoreni matičnjaci. To se može uraditi i

23
nakon tri do četiri dana, kada se uništavaju svi matičnjaci koji su pred
zatvaranjem.

Tretiranje formiranih nukleusa protiv varoe

Kako smo vađenjem zatvorenog legla iz plodišta osnovnih društava, sa

istim preneli i ogroman broj varoe, to između 22. i 28. dana od dana
formiranja “akumulatora” vršimo tretiranje postupkom dimlje-nja. U
tom periodu, sva varoa se nalazi na pčelama, te je dovoljno izvršiti
jednokratno tretiranje. Do kraja suncokretove paše nije potrebno vršiti
ponovno tretiranje.

Još neki poslovi u toku pašne sezone

U pripremi za vrcanje meda, odseče se sav vosak koji je veće debljine

od debljine satonoše, i na taj način, pored dobijanja veće količine
kvalitetnog voska, postiže se i angažovanje mladih pčela na dogradnji
saća. Ovo je i mera usmerena protiv eventualne pojave rojevnog
nagona.
Nakon svakog vrcanja meda, izbacuju se svi ramovi sa nepravilno
izgrađenim ili tamnim saćem.
Sa izgradnjom novog saća ne treba žuriti, pa se zbog toga satne osnove
i ne dodaju pre bagremove paše. Znatan broj okvira, visokog kvaliteta,
mogu izgraditi pomoćna društva.
Društva ne treba ni često otvarati. Dovoljno je posmatranje ponašanja
pčela na letima, pregled izbačenog trunja i sl. Da bi se odlučilo o
eventualnoj akciji za saniranje određenog stanja. Ovo iz razloga, što u
pašnoj sezoni, oduzimanje meda za vrcanje povlači sa sobom i pregled i
sređivanje društava.

24