PRIRU^NIK ZA SEOSKI TURIZAM

Projekat
„Ja~awe kapaciteta u nivou usluga
seoskog turizma zapadne Srbije”
PRIRU^NIK ZA SEOSKI TURIZAM

Nosioci projekta
Regionalna privredna komora Vaqevo
Udru`ewe doma}ina Vaqevo
Op{tina Vaqevo

PROJEKAT FINANSIRALO
MINISTARSTVO POQOPRIVREDE, [UMARSTVA I VODOPRIVREDE
PRIRU^NIK ZA SEOSKI TURIZAM
JA^AWE KAPACITETA U NIVOU USLUGA
SEOSKOG TURIZMA ZAPADNE SRBIJE

Vaqevo, 2008.
 Dragi ~itaoci,
Pred vama je uputstvo za sve one koji veruju da se ono ~ime raspola`e na{
kraj mo`e mudro iskoristiti za organizovawe usluga u oblasti seoskog
turizma i ostvarivawe profita kroz ovaj vid aktivnosti. Ova bro{ura je
prilago|ena projektu unapre|ewa usluga seoskog turizma na teritoriji Zapadne
Srbije – Podriwsko-vaqevskih planina, pri ~emu je nesmetano mogu koristiti
svi oni koji su zainteresovani za ovaj vid privre|ivawa. Iako turizam na selu
obuhvata vi{e nauka i primenu razli~itih ve{tina, nego {to vam mo`e
do~arati ova bro{ura, smatramo da je izlo`eni materijal dobar putokaz za one
koji po~iwu, ali i za sve one koji veruju da turizam na selu mo`e biti unosno
zanimawe u na{oj zemqi i u na{em kraju.
Sva energija u realizaciji projekta usmerena je ka jednom ciqu: pru`awu
potrebne pomo}i u ispuwavawu zahteva koje pred doma}ine postavqa tr`i{te,
jer se ne postavqa pitawe da li }e do}i vreme novih standarda, nego da li }emo
ih spremni do~ekati.
Zahvaqujemo se svima koji su u~estvovali u izradi i realizaciji ove bro{ure,
kao i vrednim i gostoprimqivim doma}inima na{ih sela.

5
 SEOSKI TURIZAM
priredila Ana Jovanovi}

definicije, istorijat, trendovi, svetska

i doma}a iskustva, primeri iz Srbije

Seoski turizam zadovoqava potrebu gradskog ~oveka za slobodnim pro-

storom i daje mu nova iskustva o prirodi i ‘ivotu na selu. Prostor i qudi su
u tom slu~aju kombinacija koja daje turisti~ki proizvod.
Kakvi su trendovi?
Tr‘i{ni trendovi u svetu kre}u se u korist seoskog turizma, {to potvr-
|uju procene Svetske turisti~ke organizacije. Tra‘wa u posledwih petnaest
godina pokazuje jasan rast. Najve}e stope godi{weg pove}awa od oko 25% su za-
bele‘ene u nekim od zemaqa Ju‘ne i Isto~ne Evrope.
Evropa
200.000 poznatih registrovanih pru‘alaca usluga
2.000.000 le‘ajeva.
500.000 – broj direktno i indirektno zaposlenih
65 milijardi evra – godi{wa turisti~ka potro{wa
U na{em regionu, najrazvijeniji je seoski turizam Slovenije.

Seoski turizam Srbije

Svetska Turisti~ka Organizacija (WTO) preporu~uje Srbiji da razvija
seoski turizam.
Strategija o razvoju turizma Srbije predvi|a zna~ajne aktivnosti u ovom
obliku turizma i pridaje mu prioritetni zna~aj.
Seoski turizam u Srbiji trebalo bi da doprinese o~uvawu seoske sredine
i kulturne ba{tine, ali i da ekonomski motivi{e lokalno stanovni{tvo da
ostane na selu. Ovakav vid turizma mogao bi i da zna~ajno doprinese za{titi
prirode, ali i omogu}i sredstva za opstanak i razvoj sela.
Razvoj turizma u selima Srbije, kao organizovana aktivnost, zapo~eo je
pre ne{to vi{e od ~etvrt veka. Sami za~eci razvoja turizma na selu vezani su
za spontani pokret turista, koji su ‘eleli da, makar na kratko, pobegnu iz
7
gradske, ekolo{ki naru{ene sredine, i odre|eno vreme provedu u prirodi. U
po~etku su se ovim vidom turizma bavila samo pojedina doma}instva.
Krajem osamdesetih godina pro{log veka, turizmom se u Srbiji bavilo 50
sela sa blizu 3.000 le‘aja u 800 doma}instava. Danas se procewuje da pribli‘no
250 doma}instava raspola‘e sa pribli‘no 1800 le‘ajeva (Arhiva TOS)

Seoski turizam, poqoprivreda, tradicija

Bitna prednost razvoja seoskog turizma se ogleda u ostvarewu prihoda se-
oskih doma}instava uz minimalno investirawe. Doma}instva koja se pored
poqoprivrede, kao osnovne delatnosti, bave turizmom svoje proizvode proda-
ju po najpovoqnijim, maloprodajnim cenama, jer turisti sami dolaze po robu.

Za{to se dolazi na selo?

Selo je baza u kojoj se turisti mogu upoznati sa kulturnim nasle|em, na-
rodnim stvarala{tvom, arhitekturom, obi~ajima i folklorom, prirodnim
atrakcijama. Radi ose}aja bliskosti sa lokalnim stanovni{tvom. Gost posta-
je i korisnik i u~esnik, ne samo posmatra~.

Realizacija
Narodno stvarala{tvo, stari zanati i obi~aji su najja~i utisci koje gost
nosi sa sobom.
„Veliki broj sela nalazi se u blizini vrednih kulturno-istorijskih spo-
menika sa karakteristikama odre|enog podru~ja. U Srbiji je sve vi{e turi-
sti~kih manifestacija, pored puteva vina i rakije, na stotine je rakijada, pr-
{utijada, kupusijada... sve do manifestacija, sa tradicijom od preko ~etiri
decenije, Sabora truba~a u Gu~i i Kosidbe na Rajcu.”

Kako to pribli‘iti gostu, uvrstiti u ponudu?

„Boravak u prirodi pru‘a turistima mogu}nost za {etwe, rekreaciju, ba-
vqewe sportom, izlete do pe}ina, izvora i vodopada, mogu}nost lova i ribo-
lova, jahawa, planinarewa, brawe {umskih plodova i lekovitog biqa i druge
rekreativno-zabavne aktivnosti u prirodi, u‘ivawe u zdravoj hrani.” Izvor:
E magazin

Ponuda po regijama
Vojvodina – najrazvijenija ponuda, sala{arski turizam, organizovana tu-
risti~ka ponuda
Zapadna Srbija – akcenat na eko turizmu, organizovana ponuda u jakim tu-
risti~kim centrima (Zlatibor, U‘ice, Tara, Vaqevo)
Centralna Srbija – za~eci seoskog turizma u Srbiji, izuzetno dobro orga-
nizovana ponuda, edukovani doma}ini
Isto~na Srbija – najautenti~nija ponuda, slabo razvijena, veliki poten-
cijali
8
[ta se sve nudi na selu?
– Sme{taj (npr. ku}a za domor)
– Ishrana (grupe ili individualno)
– Sme{taj i ishrana (B&B, PP, 1/2P)
– Animacija gostiju/dopunske aktivnosti
– Organizacija animacije (izleti, upoznavawe sa kulturom, tradicijom i
folklorom, avanturisti~ki turizam, lov, ribolov, jahawe, rafting...)
– Prodaja proizvoda (suveniri, narodno stvarala{tvo, tradicionalni
specijaliteti)

DEFINICIJA I ZNA^AJ TURIZMA

– {ta je turizam (istorijat, vrste, trendovi i razvoj, pojam turisti~ke de-
stinacije)
– turizam u svetu (promet i prihod)
– turizam u Srbiji (promet i prihod, turisti~ki centri)
Izvori: Wikipedia, Republi~ki zavod za statistiku Srbije
Turizam predstavqa ~in putovawa u ciqu rekreacije, kao i pribavqawe
usluga radi ostvarivawa tog ciqa.
Sama re~ „turizam” poti~e od francuske re~i tour, {to u prevodu zna~i
putovawe, obilazak, ekskurzija.
Turista je osoba koja putuje najmawe osamdeset kilometara od mesta stal-
nog boravka u ciqu rekreacije, kako je to definisala Svetska turisti~ka or-
ganizacija (deo Ujediwenih nacija).

Istorija turizma
Imu}ni qudi su oduvek putovali u udaqene delove sveta da bi videli slav-
ne gra|evine ili druga umetni~ka dela; da bi nau~ili nove jezike ili da bi se
upoznali sa drugim kulturama.
„Prvo organizovano putovawe vezano je za ime Tomasa Kuka koji je 1841.
godine organizovao prevoz 570 u~esnika kongresa. Tada je prvi put dobijen po-
pust u ceni grupnog putovawa. Kuk je predlo‘io ‘eleznici svoju uslugu u or-
ganizaciji i boqoj iskori{}enosti ovog prevoznog sredstva uz pru‘awe po-
voqne cene prevoza. Tako je Kuk iznajmio celu kompoziciju i organizovao
prevoz putnika. Za u~esnike je obezbedio ~aj i sve~anu muziku, a cena ovog
aran‘mana po osobi je iznosila jedan {iling.”
Tokom druge polovine XX veka me|unarodni turizam do‘iveo je stalni rast.

Zbog ~ega je ~ovek postao turista?

Ne iskqu~ivo radi odmora
U slu~aju da umor preovlada, dovoqno je okrepiti se snom. Dakle, nije
umor ono {to nas motivi{e da putujemo i po nekoliko hiqada kilometara da
bismo potra‘ili odmor.
9
Industralizacija i urbanizacija, udaqavawe od prirode
Masovni turizam u svetu razvio se kao posledica velike industrijaliza-
cije i urbanizacije. Gradovi nude ‘ivot koji odlikuje i izvesna koli~ina sva-
kodnevnog stresa, u‘urbanosti i upravo su ti uslovi ‘ivota primorali ~ove-
ka da postane turista. U ‘eqi da predahnu, odmor su prvenstveno potra‘ili
na obalama toplih mora, gde je i zapo~eo masovni turizam. Obale su se tada od-
likovale ~istim morem, pustim pla‘ama. Potom su popularne postale bawe,
planinski vrhovi, a danas i gradski centri.
Ukratko, putuje se radi upoznavawa novih kultura, sticawa iskustava, re-
kreacije...

TRENDOVI I RAZVOJ
Razvija}e se individualna putovawa
Primewiva}e se razli~ite forme informacione tehnologije
Pove}ava}e se nivo kvaliteta turisti~ke usluge
Trend kra}ih odmora
Danas turisti te‘e ~e{}im i kra}im odmorima umesto ranije tradicio-
nalnog godi{weg odmora od dve ili vi{e nedeqa. Kra}e radno vreme i ve}i
raspolo‘ivi prihod podsti~u zahtev za frekvetniji, ali kra}i odmor.
Prema analizama WTO, turizam }e se najverovatnije {iriti na slede}e
aktivnosti:
– Avanturisti~ko putovawe
– Krstarewa
– Eko-turizam
– Kulturni turizam
– Tematski turizam

OBLICI TURIZMA
Letovawa, zimovawa, turisti~ka putovawa – morski, planinski, seoski,
gradski (city break), kulturni, ekoturizam, nauti~ki, kosmi~ki, manifestaci-
oni...
Zdravstveni – bawski i klimatski centri, wellness
Poslovni – kongresni, sajamski
Specijalna interesovawa – lov i robolov, rafting, pe{a~ewe, posmatra-
we ptica, jedrewe, sportsko rowewe, splavarewe, planinarewe, gqivareweà
Itinereri – Putevi vina, Putevima rimskih careva, Transromanika, Ma-
nastiri Srbije...

TURIZAM U SRBIJI
Do 1980. god. biv{a Jugoslavija se istakla me|u prvih 25 svetskih turi-
sti~kih destinacija. Akcenat na Jadranu/Hrvatska i Sloveniji (ski centri)
10
 Srbiju je karakterisao tranzitni i kongresni turizam, 80-ih i seoski. Sr-
bija je imala samo 3% od ukupnog broja no}ewa stranih turista u SFRJ.
Danas (trenutno i potencijali) – bawski, planinski, prirodne atrakcije,
manifestacioni, seoski, dunavski, kulturni, posebno manastirskià
Trenutno stawe nije zadovoqavaju}e:
– Asortiman turisti~ke ponude ne odgovara tra‘wi
– Neuskla|en je odnos cena i vrednosti turisti~kih proizvoda i usluga
– Nedostatak raznovrsnih turisti~kih proizvoda
– Nezadovoqavaju}a dostupnost mnogih delova Srbije, lo{a infra-
struktura
– Rat i wegove posledice uticale su na razvoj turizma i lo{ imix
Ipak, bele‘i se trend rasta.
Turisti~ki promet u Republici Srbiji u periodu januar-novembar 2007. godine
U periodu januar-novembar 2007. godine u Republici Srbiji boravilo je
ukupno 2,155.502 (15% vi{e u odnosu na isti period 2006. godine).
Doma}i – 70% od ukupnog broja gostiju
Inostrani – 30% od ukupnog broja gostiju.
Najpose}enije destinacije doma}ih turista su
Vrwa~ka Bawa
Beograd
Sokobawa
Zlatibor
Kopaonik
Ni{ka Bawa
Tara
Bawa Koviqa~a
Div~ibare
Najpose}enije destinacije stranih turista su
Beograd
Novi Sad
Kopaonik
Zlatibor
Ni{
Vrwa~ka Bawa
Najvi{e inostranih gostiju dolazi iz
Crna Gora
Bosna i Hercegovina
Slovenija
11
 Nema~ka
Italija
Hrvatska
Velika Britanija
Makedonija
Rusija
Gr~ka
Izvor: Republi~ki zavod za statistiku Srbije

12
 KAKO SE BAVITI SEOSKIM TURIZMOM I DA LI JE TO
ODGOVARAJU]I VID POSLOVNE AKTIVNOSTI
priredila Ana Jovanovi}

preduslovi, zakonske odredbe, prava i obaveze, kako po~eti, potrebna

sredstva, nadle‘ne institucije, organizacije i udru‘ewa, kreditna
politika i planovi dr‘ave, programi edukacija, turisti~ka dru{tva,
primeri dobrog i lo{eg poslovawa

Da li ‘elite da se bavite seoskim turizmom? Za{to?

Postavite sebi pitawe. Da li ste preduzetnik? Da li imate ideju? Da li
sumwate da je mo‘ete ostvariti? [ta }ete dobiti, a {ta ‘elite?

[ta zna~i baviti se seoskim turizmom?

Samo prijem gostiju ili kompletno osmi{qen tr‘i{ni nastup? Biti pa-
sivan, aktivan ili proaktivan?
Da li je mogu}e pru‘ati samo usluge sme{taja, bez ishrane? Ili samo is-
hranu? Animacija gostiju.

Ko se bavi seoskim turizmom?

Da li samo stanovnici sela? Da li jedno iskqu~uje drugo? Zemqoradwa/tu-
rizam? Da li je mogu}e raditi i baviti se seoskim turizmom? Kako? Da li je se-
oski turizam glavna ili dopunska aktivnost?

Preduslovi
@eqa/odluka
Ideja
Tr‘i{no razmi{qawe

U drugom koraku
Objekat pogodan za prihvat gostiju
Osmi{qen koncept
Realizovawe plana
13
[ta propisuje Zakon o turizmu?
Uslugama u seoskom turizmu, smatra se pru‘awe usluga sme{taja i ishrane
u seoskim doma}instvima, etno objektima i sala{ima; organizovawe pe-
{a~kih tura, brawa lekovitog biqa, jahawa, ribolova i drugih tematskih ak-
tivnosti; degustacija i prodaja proizvoda; pripremawe i uslu‘ivawe tradi-
cionalnih jela uz nadoknadu; proizvodwa i prodaja narodnih rukotvorina,
kao i organizovawe aktivnosti na upoznavawu nasle|a, na~ina ‘ivota i tra-
dicionalne kulture seoskih podru~ja (~lan 81).
Fizi~ko lice u doma}instvu na seoskom podru~ju koje je organizovano kao
seosko turisti~ko doma}instvo mo‘e pru‘ati ugostiteqske usluge sme{taja,
kao i pripremawa i uslu‘ivawa hrane i pi}a turistima, do najvi{e 30 le‘aja.
Seosko turisti~ko doma}instvo mo‘e pru‘ati usluge pripremawa i
uslu‘ivawa hrane i pi}a iz prete‘no vlastite proizvodwe i degustacije sop-
stvenih proizvoda doma}instva organizovanim turisti~kim grupama koje ne
koriste usluge sme{taja.
U seskom turisti~kom doma}instvu mogu se prodavati sopstveno izra|ene
narodne rukotvorine, kao i organizovati aktivnosti na upoznavawu nasle|a,
na~ina ‘ivota i tradicionalne kulture seoskih podru~ja (~lan 107).
Fizi~ko lice izdaje ku}e, stanove, apartmane i sobe preko lokalne turi-
sti~ke organizacije, turisti~ke agencije ili privrednog subjekta registrova-
nog za obavqawe ugostiteqske delatnosti, na osnovu ugovora.
Ugovor iz stava 1. ovog ~lana fizi~ko lice dostavqa, radi evidentirawa,
nadle‘nom organu jedinice lokalne samouprave (~lan 105).
Davalac sme{taja napla}uje boravi{nu taksu istovremeno sa naplatom
usluge sme{taja.
Ako davalac sme{taja ne naplati boravi{nu taksu, du‘an je da na svoj te-
ret uplati iznos nenapla}ene boravi{ne takse (~lan 38).

Prvi korak
Upoznati se sa Zakonom o turizmu, pravima i obavezama.

Naredni koraci
Upoznati se sa Kriterijumima za kategorizaciju objekta (osnovni stan-
dardi kvaliteta)
Obavestiti lokalnu turisti~ku organizaciju o nameri da se bavite seo-
skim turizmom
Tra‘iti smernice za naredne aktivnosti od TO
Napraviti detaqan plan aktivnosti
Organizovati ~lanove doma}instva i raspodeliti obaveze
Pripremati objekat za kategorizaciju
Predati zahtev za kategorizaciju objekta
14
 Vreme do izlaska Komisije, pravqewa zapisnika i kategorisawa iskori-
stiti za upoznavawe sa lokalnom turisti~kom ponudom, upoznavawe sa doma-
}im trendovima, tr‘i{tem
Povezati se sa lokalnim turisti~kim subjektima (restorani, hoteli, mu-
zeji, organizatori manifestacija...)
Formirati bazu podataka o institucijama, udru‘ewima i organizacija-
ma koje se bave razvojem, unapre|ewem i promocijom seoskog turizma, kao i tu-
risti~kim agencijama koje nude seoski turizam
Napraviti detaqan plan promotivnih aktivnosti
Po kategorisawu objekta, otpo}eti realizaciju plana promotivnih ak-
tivnosti
Povezati se sa institucijama, udru‘ewima i organizacijama koje se bave
razvojem, unapre|ewem i promocijom seoskog turizma
Povezati se sa uspe{nim doma}inima koji se bave seoskim turizmom i una-
prediti ponudu

Budite proaktivni
Biti gost u doma}instvu koje se uspe{no bavi seoskim turizmom
Nau~ite osnove jednog stranog svetskog jezika (minimum jedan ~lan doma-
}instva)

Nadle‘ne institucije
Na dr‘avnom nivou Ministarstvo trgovine, turizma i usluga i Mini-
starstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede
Za promotivne aktivnosti, razvoj i unapre|ewe turizma
Na dr‘avnom nivou Turisti~ka organizacija Srbije
Na lokalnom nivou Turisti~ka organizacija op{tine

Udru‘ewa i organizacije
Udru‘ewe preduzetnika u seoskom turizmu Srbije
CeNORT
NVO
Osnivawe turisti~kih dru{tava (Stave, Kamena Gora)

Potrebna sredstva
Za pripremu objekta
Za kategorizaciju
Za promotivne aktivnosti
15
Planovi dr‘ave
Strategija o razvoju turizma – prioritet razvoju seoskog turizma
NIP – zna~ajna ulagawa u sektor turizma (formirawe turisti~kog cen-
tra na Staroj planini)
Ministarstvo turizma – Podsticajne mere predvi|ene Zakonom, povoqni
krediti, bespovratni krediti
Ministarstvo poqoprivrede – Mere za unapre|ewe sela, podsticajna
sredstva za slabo razvijena podru~ja

Programi edukacija
Neophodnost kontinuirane edukacije i informisawa o svetskim i doma-
}im trendovima
Samoedukacija i organizovana edukacija (povezivati se sa udru‘ewima i
organizacijama koje realizuju edukacije)

Primer trodnevne obuke

– Komunikacije Komunikacija sa gostima, prihvat gostiju, poslovna ko-
munikacija
– Kvalitet hrane Priprema tradicionalnih jela, na~in servirawa, ob-
rada, kvalitet i skladi{tewe namirnica
– Animacija gostiju Kulturna animacija, upoznavaje starih zanata, upo-
znavawe obi~aja
– Prirodni resursi Zna~aj prirodnih vrednosti, biodiverzitet, flora
(lekovito biqe, pe~urke i dr), fauna (ptice i dr)
– Kvalitet usluga i sme{taja Obilazak doma}instava

16
DOBRI PRIMERI POSLOVAWA

Ru‘a Gru‘e, Bare, Kni}

Kraqica vo}a, Senta

17
 KRITERIJUMI ZA KATEGORIZACIJU OBJEKATA

Bodovi za
Obavezni elementi
Red. izborne
Naziv elementa po kategorijama1)
br. elemente
znak "h"2)
znak "-"3)
****
***
**
*

I. URE\EWE I OPREMA

1. Pristup i ulazi

Pristup za pe{ake i vozila, osim gde vozila

hhhh -
nemaju mogu}nost pristupa
Ulaz u ku}u i stan koji koriste i vlasnici
objekta. Ulaz u sobu iz hodnika ili hhh- -
predsobqa
Zaseban ulaz za goste u ku}u, stan ili sobu ---h 2

2. Parkirali{ta i gara‘e – (ne odnosi se na zgrade do kojih nije mogu} pristup

vozilima)

Parkirali{te uz ku}u ili stan, ili u

neposrednoj blizini, za jedno vozilo po ---h 2
ku}i, stanu ili sobi
Gara‘a na raspolagawu gostima ---- 4

3. Grejawe – ne odnosi se na prostorije koje se koriste samo u letwoj sezoni

Obezbe|eno grejawe prostorija za boravak

(spava}e sobe, dnevni boravak) do hh-- -
temperature vazduha od najmawe 18,5oS

Obezbe|eno grejawe prostorija za boravak i

sanitarnih prostorija do temperature --h- -
vazduha od najmawe 18,5oS

Obezbe|eno grejawe svih prostorija do

---h 1
temperature vazduha od najmawe 20oS

4. Elektri~no osvetqewe

Minimalni intenzitet osvetqewa:

hhhh -
- stepeni{ta i hodnici najmawe 5 W/m2

- prostorije za boravak, kuhiwe i sanitarne

hhhh -
prostorije najmawe 10 W/m2

18
5. Telefonski standard

Telefon u ku}i, odnosno stanu na

---h 2
raspolagawu gostima
Mogu}nost kori{}ewa telefona u ku}i ili
---h -
stanu gde se nalazi soba koja se iznajmquje

6. Radio i TV prijemnici

Radio prijemnik u ku}i i stanu na

--hh 1
raspolagawu gostima
TV prijemnik u ku}i i stanu na raspolagawu
---h 2
gostima
Mogu}nost kori{}ewa radio i TV
prijemnika u ku}i ili stanu gde se nalazi --hh -
soba koja se iznajmquje

7. Prostorije

a) Sobe za iznajmqivawe
Broj kreveta u sobi:
- najvi{e 2 kreveta ---h -
- najvi{e 3 kreveta -hh- -
- najvi{e 4 kreveta ---- -
4
Kupatilo u sastavu sobe ---h -
Zajedni~ko kupatilo
- na svakih 16 kreveta za goste h--- -
- na svakih 10 kreveta za goste -h-- -
- na svakih 6 kreveta za goste --h- -
^ajna kuhiwa na svakih pet soba sa
sudoperom, grejnim telom i fri‘iderom (ne ---h -
odnosi se na sobe u seoskim doma}instvima)
b) Ku}e i stanovi za odmor
Ulazni hol hhhh -
Prostor za boravak, trpezarija, kuhiwski
prostor i spava}i deo (za jednu ili dve h--- -
osobe), odvojeno kupatilo
Prostor za boravak, trpezarija i kuhiwski
deo, odvojen spava}i deo (jedna ili vi{e -hh- 1
prostorija), kupatilo

19
1) Kategorije izra‘ene zvezdicama.
2) Znak „h” = obavezni elementi.
3) Znak „-” = izborni elementi.
4) Sobe u seoskim doma}instvima mogu imati zajedni~ko kupatilo za najvi{e dve sobe.

Prostor za boravak s trpezarijom, odvojen

kuhiwski deo, odvojene spava}e sobe,
kupatilo. U ku}ama i stanovima s vi{e od ---h 2
~etiri kreveta za goste, dodatni toalet s
kupatilom
Poseban toalet s umivaonikom ---- 2

8. Minimalne povr{ine prostorija (u m2)

Spava}e sobe:
- jednokrevetna soba1) 72)72)82)9 -
1)
- dvokrevetna soba 9 9 10 11 -
- za svaki dodatni krevet povr{ina za jednokrevetnu sobu
uve}ava se za 2,5 2,5 3,0 3,0 -
Kupatilo3) 2,5 2,5 3,0 3,5 -
Ulazni hol 1,2 1,2 1,5 1,5 -
Boravak s trpezarijom i kuhiwskim
9 11 12 15 -
prostorom

9. Oprema prostorija

a) Spava}e sobe
Krevet le‘ajne povr{ine 190 h 90 cm za jednu
osobu, odnosno 190 h 140 cm za dupli
hhhh -
(francuski) krevet, pristup duplom krevetu
s obe strane
Madrac odgovaraju}e le‘ajne povr{ine za
hhhh -
svaki krevet
Najmawe dva ~ar{ava po krevetu koji ne
hhhh -
smeju da sadr‘e sintetiku
Najmawe jedno }ebe po krevetu, a dodatno
hhhh -
}ebe na zahtev gosta
Jedan jastuk za svakog gosta, jastu~nice ne
hhhh -
smeju da sadr‘e sintetiku
Dodatni jastuk na zahtev gosta --hh 1
Prekriva~ za krevet ---h 1

20
Orman ili plakar4) s policama ili fiokama
i odeqkom za ve{awe ode}e, s najmawe hhhh -
~etiri ve{alice po krevetu
Stalak za kofere4) , osim ako se koferi mogu
---h 1
dr‘ati u ormanu
Sto i po jedna stolica ili foteqa za sedewe
hhhh 1
po krevetu5)
Polica ili no}ni ormari} uz svaki krevet hhhh -
Stona ili zidna lampa uz svaki krevet -hhh 1
Toaletni sto s osvetqewem pogodnim za
---- 2
{minkawe i kozmetiku
Prostirka pored svakog kreveta, ukoliko
hh-- -
pod nije prekriven tapisonom ili tepihom
Pod prekriven tapisonom ili tepihom,
odnosno odgovaraju}om kvalitetnom --hh 1
prostirkom za pod
Korpa za otpatke5) hhhh -
5)
Pepeqara hhhh -
Pribor za {ivewe ---- 1
4)
Inventarska lista, cenovnik i ku}ni red hhhh -
Oprema sobe za iznajmqivawe bez kupatila:
- uti~nica za elektri~ne aparate hhh- -
- jedna ~a{a za vodu po krevetu hhh- -
- jedan pe{kir po krevetu hh-- -
- jedan ve}i i jedan mawi pe{kir po krevetu --h- -
6)
b) Kuhiwa, trpezarija, boravak
Sudopera s hladnom i toplom vodom i
hhhh -
odvodom
Termi~ki ure|aj s najmawe dve grejne plo~e i
hhhh -
osiguranom energijom
Fri‘ider dovoqnog kapaciteta prema broju
hhhh -
kreveta
Ostava ili kuhiwski ormari} za ~uvawe
hhhh -
namirnica
Ormari} za posu|e i pribor za jelo hhhh -

21
Posu|e i pribor za pripremawe i servirawe
hhhh -
hrane

Posu|e za konzumirawe hrane i pi}a dovoqno prema broju kreveta

za goste, a najmawe po svakom krevetu:

- tri tawira (plitki, duboki i mali) hhhh -

- jedna {oqa s tawirom za napitak hhhh -

- jedna {oqa s tawirom za crnu kafu hhhh -

- dve ~a{e hhhh -

- jedna garnitura pribora za jelo (ka{ika,

hhhh -
viqu{ka, no‘, mala ka{ika)

Krpe za prawe i brisawe posu|a hhhh -

Posude za otpatke dovoqne veli~ine za

hhhh -
jednodnevne potrebe

Trpezarijski sto i stolice hhhh -

Garnitura za sedewe u prostoru za boravak hhhh -

v) Kupatila

Tu{ ili le‘e}a kada s tu{em, toplom i

hhhh -
hladnom vodom i odvodom

WC s daskom za sedewe7) hhhh -

^etka za ~i{}ewe WC-a hhhh -

Zavesa uz kadu --hh 1

Umivaonik s teku}om hladnom i toplom

hhhh -
vodom

Ogledalo s policom za toaletni pribor hhh- -

Toaletni ormari} ---h 1

Uti~nica za elektri~ne aparate s naznakom

hhhh -
napona struje

22
1) Povr{ina sobe za iznajmqivawe koja ima sopstveno kupatilo mo‘e biti mawa do 1 m2.
2) Sobe koje su registrovane za iznajmqivawe do stupawa Pravilnika na snagu, a
koje nemaju sopstveno kupatilo, u nazna~enim kategorijama mogu imati do 1 m 2 mawu
povr{inu od propisane.
3) U objektima izgra|enim do stupawa Pravilnika na snagu povr{ina kupatila
mo‘e biti mawa do 0,50m2.
4) U ku}ama i stanovima za odmor mogu biti sme{teni u nekoj drugoj prostoriji.
5) Obaveze za sobe za iznajmqivawe.
6) Obaveza za ku}e i stanove za odmor, a za sobe za iznajmqivawe samo u slu~aju kada
se gostima nudi mogu}nost samostalne pripreme hrane.
7) Ukoliko se WC nalazi izvan zajedni~kog kupatila mora da ima pretprostor s
umivaonikom koji ima toplu i hladu vodu, sapunom, papirnim pe{kirom ili
ure|ajem za su{ewe ruku.

Ve{alica za odlagawe ode}e hhhh -

Jedan ve}i pe{kir za kupawe i jedan mawi po
hhh- -
krevetu
Jedan ve}i pe{kir za kupawe i dva mawa po
---h 1
krevetu1)
Dr‘a~i pe{kira i sapuna hhhh -
Sapun hhhh -
Toalet papir hhhh -
Pena za kupawe ---- 1
[ampon za kosu ---- 1
Za{titni podno‘ak na podu ispred kade hhhh -
1)
^a{a za vodu – jedna po krevetu hhhh -
Posuda za otpatke hhhh -

II. USLUGE

1. Prihvat i ispra}aj gostiju

Tokom 12 sati u 24 sata hh-- -

Tokom 16 sati u 24 sata --hh 1
Tokom vi{e od 16 sati u 24 sata ---- 2

2. ^i{}ewe i pospremawe prostorija

Jedanput nedeqno, pribor za ~i{}ewe na

hh-- -
raspolagawu gostima
Svaka tri dana, pribor za ~i{}ewe na
--h- 1
raspolagawu gostima

23
Jedanput dnevno ---h 2

3. Promena posteqine i pe{kira

Posteqina (~ar{avi i jastu~nice):

- svakih sedam dana hhh- -
- svaki tre}i dan ---h 1
- svaki drugi dan ---- 2
Pe{kiri:
- svaki tre}i dan hh-- -
- svaki drugi dan --h- 1
- svaki dan ---h 2

III. POLO@AJ I IZGLED OBJEKTA

1. Polo‘aj na lokaciji (pogled, u centru,

park i dr.)

Dobar ---- 1
Odli~an ---- 2
Ekskluzivan ---- 3

2. Pristup i saobra}ajna povezanost

Javnim prevoznim sredstvima i putni~kim

vozilima
Dobar ---- 1
Odli~an ---- 2

3. Spoqni izgled zgrade odr‘avawe fasade,

balkoni i terase ukra{ene cve}em, ba{te
itd.)

Dobar ---- 1
Odli~an ---- 2
Besprekoran ---- 3

4. Spoqne povr{ine na raspolagawu gostima

(livade, parkovi, ba{te i drugo)

Od 5 do 25 m2 po spava}oj sobi ---- 1

2
Od 26 do 50 m po spava}oj sobi ---- 2
Od 51 do 75 m2 po spava}oj sobi ---- 3

24
Vi{e od 75 m2 po spava}oj sobi ---- 4

IV. OBAVEZE PO OSNOVU IZBORNIH ELEMENATA

Minimalni broj bodova:

Ku}e i stanovi za odmor 10 10 10 10 -
Sobe za iznajmqivawe ---- -

1) Odnosi se na ku}e i stanove za odmor i sobe za iznajmqivawe koje imaju sopstveno

kupatilo.

25
 OBJEKTI SME[TAJ I URE\EWE
U TRADICIONALNOM STILU
priredila Milka Krstivojevi}

„Gra|ewem se prepoznaje narod, wegove osobenosti, duh, wegov identitet.”

(Radomir Stani}, Ogled, Stare srpske ku}e kao graditeqski podsticaj, Gorwi
Milanovac, 2002,9)

Graditeqstvo na teritoriji Srbije je u neposrednoj zavisnosti od op{tih

politi~kih, dru{tvenih i kulturnih prilika, ome|eno geografskom sredi-
nom, prirodnim ~iniocima i materijalnim mogu}nostima srpskog seqaka.
Sam reqef i wegov sastav stvaraju zone raznih uslova (planinski krajevi
i ravni~arski krajevi). Pri tom je i va‘an faktor i sastav zemqi{ta pojedi-
nih krajeva, naro~ito u vezi sa gra|evinskim materijalom koje seqak mo‘e da
ima na raspolagawu za gra|ewe svojih ku}a, a s tim u vezi i npr. po{umqenost,
ogolelost kraja, pogodna zemqa, glina itd.
Na ovim prostorima imamo nekoliko tipova sela u zavisnosti od wihovog
polo‘aja. Na severnim obroncima planina Maqena i Suvobora su planinska
sela, brdskih sela ima najvi{e jer ovu oblast ~ine brdoviti tereni vaqevskog,
brankovina~kog, slova~kog i gorwotopli~kog pobr|a. Dolinskih sela je naj-
mawe, a prete‘no su sme{tena oko tokova reka i karsna sela sme{tena po vrta-
~ama i dolovima ograni~enih povr{ina. Ve}ina ovih sela pripada starovla-
{kom tipu – razbijenog ili rasturenog tipa izdeqenog na karakteristi~ne
grupe – xemate, prostranih oku}nica sme{tenih po kosama i visovima pobr|a.
Polo‘aj i tip sela uti~u na formirawe oku}nice, koje su u ve}ini slu~aje-
va prostrane i dozvoqavaju slobodniji raspored ku}a i prate}ih objekata ali
ima i zbijenih koje to ograni~avaju, {to nesumwivo uti~e na formirawe i
razvoj ku}e i wenih elemenata.
Na ovim prostorima su se vekovima sudarale dve kulture – orijental-
no-vizantijski svet i sredwovekovni zapad.
26
 Migarcije stanovnika koje su odvijale na ovim prostorima su u mnogome
doprinele preplitawu uticaja tradicionalnih oblika arhitekture. *
Prema Branislavu Koji}u koji u svom delu Arhitektura srpskog sela –
[umadija i Pomoravqe, izdvajaju se ~etiri struje doseqenika koji su ove pro-
store naseqavali u periodu sa kraja XVII pa do po~etka XX veka a koji su sa so-
bom nosili tradiciju, model i tehniku gra|ewa ku}a. Ve}inu stanovnika ove
oblasti ~ine doseqenici iz dinarskih krajeva, koji su se doselili u vreme seo-
be sa kraja XVII i po~etka XVIII veka. Wihovo etni~ko jezgro bilo je izme|u re-
ka Pive i Tare – takozvana jugozapadna struja naseqavawa. Doseqenici iz
ovih krajeva su tvorci dinarske dvodelne brvnare. Drugu struju koja je naseqa-
vala ove krajeve ne{to kasnije, u periodu od 1800 – 1840 ~inili su doseqenici
iz Osata, iz isto~ne Bosne, koji su svoj osoben stil izgradwe ku}e u drvetu
primenili na pomenutu dinarsku brvnaru i time stvorili nadaleko poznatu
ku}u „osa}anku”.(Nade‘da Vuleti}, arh. Zoran Xuni}, Narodno grditeqstvo
na podru~ju Vaqevske Kolubare, Istra‘ivawa VI Vaqevska Kolubara,Vaqevo
1990, 191)
Ne{to kasnije, ta podru~ja po~iwu da naseqavaju doseqenici iz severnog
Kosova, Sanxaka i Novog Pazara, takozvana ibarska struja.
Oni su doneli elemente nove ku}e koja je gra|ena od zemqe. Period wiho-
vog naseqavawa poklopio se sa nestajawem dotada velikog {umskog fonda, pa
su stanovnici ovog kraja po~eli da grade novi tip ku}e – polubrvnaru-polu-
~atmaru.
Takozvana Pirotska struja naseqava ove krajeve od 1830 do 1900, kada kao
pe~albari dolaze qudi iz okoline Pirota donose}i tehniku zidawa ku}a od
zemqe i time daju poseban pe~at arhitekturi ovog podnebqa.

ANALIZA TRADICIONALNOG** MODELA STANOVAWA

Vekovno iskustvo srpskog naroda u gra|ewu stani{ta sve do na{eg vreme-
na pokazuje izuzetnu mudrost i smi{qenost. O tome svedo~e sve sa~uvane stare
ku}e. To savr{eno poznavawe tla na kome je podizao gra|evine od drveta i ka-
mena usmeravalo je i opredeqivalo narodnog graditeqa da izborom lokacije i
materijala, oblikovawem i strukturom prostora, odnosom prema svetlosti

* Istorijom bremeniti period od XVI do XIX veka postavio je Srbiju u procep tada dve
najve}e sile onda{we Evrope Austro-Ugarske Monarhije i Turskog Carstva. Stalni
austro-turski ratovi koji su se vodili na ovim podru~jima bili su uzrok raseqavawu
stanovni{tva. Zato su ti krajevi opusteli tokom XVII i XVIII veka. U tako slabo
naseqene krajeve dolazi stanovni{tvo iz jugozapadnih i ju‘nih planinskih oblasti,
koji podi‘u naseqa u blizini starih. (Branislav Koji}, Arhitektura srpskog sela –
[umadija i Pomoravqe, Beograd 1941) Austro-turski rat 1788-91. prouzrokovao je
znatna migraciona kretawa, {to znatno uti~e na izgled naseqa u Srbiji, a naro~ito na
seoska naseqa. (Tatomir Vukanovi}, Naseqa u Srbiji u doba I srpskog ustanka 1804-1813,
Vrawe 1975)
** „Tradicija je skup materijalnih, tehni~kih i duhovnih znawa i dostignu}a, vrednosti i
obrazaca pona{awa. Odr‘ava se usmenim preno{ewem na kojem po~iva kontinuitet i
identitet jedne kulture.”, Ivan Vidanovi}, Re~nik socijanog rada, Beograd 2006.

27
sunca, senkama, vetrovima i drugim prirodnim fenomenma zasnuje i sazda zda-
we koje }e sve do danas ostati uzor nepogre{ivosti i umewa, neprevazi|eni
primer znala{tva dosetqivosti i iskustva. Stare gra|evine u slobodnom
prostoru odra‘avale su duh vremena i podnebqa i iskazivale izraziti smisao
na{eg ~oveka da potvrdi prirodu svoje prilagodqivosti, sposobnost da vlada
oblicima i materijalom i da ih primeni stilski funkcionalno i kreativno.
Staru ku}u na{eg seqaka ne bi trebalo zami{qati kao improvizovano
skloni{te ili bednu, neudobnu kolibu, kako se obi~no prikazuje u starim
opisima (Stojan Novakovi}, Selo, Beograd 1943, 103). To je skladan organi-
zam, koji je u svemu mogao da zadovoqi sve seqakove potrebe – da smesti veliku
zadru‘nu porodicu, da obra|uje zemqu i gaji stoku kao i da vodi bogat dru-
{tveni ‘ivot.
U skladu sa svojim potrebama nepogre{ivo je i sa puno znawa i spremno-
sti uspevao da spoqne karakteristike ku}e uskladi sa mikroklimom prostora
na kom se nastawivao kao i da ostvari ~udesnu harmoniju izme|u gra|evine i
prirode.
Brvnara je ku}a koja je sagra|ena od drvenih oblica, pritesanog drveta ili
talpi, ~iji su zidovi i krov od drveta. Na woj je zastupqeno sve {to odre|uje
jednu gra|evinu prostorni sastav – funkcionalni raspored, konstruktivni
sklop i izgled. Ranko Findrik u svom delu Dinarska brvnara tvrdi da je ona
po~etna karika u stambenom graditeqskom nasle|u na kojoj su se ~esto de{ava-
le zna~ajne promene. (Ranko Findrik, Dinarska brvnara, Sirogojno 1998, 8)
Nekada je po funkciji to bila jednoprostorna gra|evina sa dvoja naspram-
na vrata i ogwi{tem u sredi{tu „ku}e” oko koga se odvijao sav porodi~ni – za-
dru‘ni ‘ivot. Kasnije se brvnara razvila u slo‘enije oblike. To je ku}a koja
se ne zida ve} se izvodi od unapred pripremqenih drvenih elemenata, posta-
vqena na bogatom suvo zidanom, kamenom, podrumskom zidu kada je na strmom
terenu tzv. „ku}a na }elici” ili na masivnim gredama temeqa~ama i ni‘em ka-
menom soklu kada je na ravnom terenu. Najkarakteristi~nija je me|usobna veza
horizontalnih brvana na uglu te zgrade. Krajevi talpi ili brvana se prepu-
{taju jedan preko drugo, pri ~emu se zasecaju tako da brva nalegnu jedno na dru-
go na celoj du‘ini zida. Takva veza na uglovima joj daje ~vrstinu i onemogu}i-
je deformacije, naziva se veza „na usek” ili na „}ert”. U „ku}i” je na podu
obi~no zemqa, (u novije vremei cigla), na plafonu nema tavanske konstrukcije
ve} su postavqene lese sa pleterom. Nad sobom je drvena tavanska konstrukcija
ispuwena blatnim malteom sa plafonskom konstrukcijom koju ~ine pritesane
letvice i malter pome{an sa plevom. Krov je veoma strm, uvek ~etvorvdan, si-
stema oslawawa rog na ven~anicu u vrhu rog u rog – veza klinom ili kqe{ti-
ma. Pokriva~ je tesana drvena {indra, postavqena na preklop ili na ‘qeb.
Bondru~ara je ku}a sa kosturom od drvenih greda koje nose ispunu, od nepe-
~ene cigle „}erpi~a”, „~atme” ili skorijeg datuma od cigle. Zidovi su obo-
strano malterisani naj~e{}e blatnim malterom pome{anim sa plevom. Dok je
osnova brvnare zbog materijala ograni~ena, dotle se osnova bondru~are mno-
go slobodnije mo‘e {iriti i pregra|ivati. Nastala je u krajevima siroma-
{nim masivnijim drvetom, gde su {ume tawih stabala i drveta slabijeg kvali-
28
teta. Osnovni oblik je jednodelna, zatim dvodelna: „ku}a” i soba a kasnije se uz
ovaj raspored vidi ostava „}iler” i „ajat” otvoreni trem. Ova ku}a mo‘e biti
prizemna i na padini „na }elici” sa podrumom ispod jednog dela. Krov je uvek
~etvorovodan ali ~e{}e pokriven }eramidama nego {indrom.
Naj~e{}i primer kod nas je polubrvnara-polu~atmara – kada je „ku}a” sa-
gra|ena od drveta kao talpara a soba u bondruku sa ispunom od ~atme. To je kao
i prethodna, brvnara, uvek slobodnostoje}a ku}a, naj~e{}e postavqena na te-
renu u padu, na bogatom kamenom podrumskom zidu sa uvek ~etvorovdnim kro-
vom koji mo‘e biti pokriven {indrom, }eramidom ili crepom.
Ku}e „od naboja” i „}erpi~a” su nastajale u onim krajevima koji su oskude-
vali kako drvetom tako i kamenom. Cigla je bila veoma skupa jer nije bilo dr-
veta za lo‘ewe a da bi se cigla ispekla.
Ku}e zidane ciglom se vezuju za po~etak XX veka, kada se spoqni izgled
stare ku}e u mnogome mewa i po nekim detaqima po~iwe da li~i na gradsku:
malterska plastika u obliku plithih pilastera, nestaje bogata streha i poja-
vquje se krovni venac sa olucma a kao pokriva~, fabi~ki, falcovani crep. U
funkcionalnom smislu „ku}a” je izgubila unutra{we ogwi{te i pretvorila
se u „kujnu” sa {poretom.

ANALIZA SAVREMENOG MODELA

Pod udarom modernizacije ‘ivota i potro{a~ke svesti koja se surovo {i-
rila i po na{im selima, na{ ~ovek je izgubio smisao za lepotu drevnog gra|e-
wa. Procesi raslojavawa, ekonomsko sna‘ewe i drugi uticaji na selu pogubno
su delovali na tradicionalno graditeqsko shvatawe. Usledio je nagli i neo-
~ekivani raskid s tradicijom, kriza odgovaraju}eg i smi{qnog gra|ewa se
produbqivala i usled ne snala‘ewa na{eg ~oveka sa novonastalim promena-
ma. Novi gra|evinski materijali, savremena tehnika gra|ewa i pove}ani
prohtevi kao da su zbunili ne samo seqaka ve} i sve one koji su imali potrebu
za gra|ewem. Za relativno kratko vreme u pitomim i ‘ivopisnims seoskim
predelima sagra|ene su ku}e sa oblicima i proporcijama koje ih ~ine nepre-
poznativqim i pretencioznim, ~esto napadnim i veoma ru‘nim. Nastale bez
reda i smisla, mnoge od ovih ku}a su oli~ewe krajweg neukusa i malogra|an-
skog nadmetawa, briqantni spomenici ki~a i skorojevi}stva.
U ovakvoj situaciji name}e se pitawe: [ta se u vezi s tim mo‘e u~initi,
kako ponovo uspostaviti sklad sa prirodom u kojoj se gradi i ~ovekovim po-
trebama. Kako i na koji na~in graditi u prostorima u kojima jo{ uvek postoje
svedoci koji kazuju da je sklad bio mogu} i {to je jo{ va‘nije da je postizan sa
mnogo skromnijim materijalnim sredstvima od onih koja se danas primewuju a
va‘nije od svega da je se to ostvarivalo u gotovo potpunom odsustvu {kolova-
nih kadrova.

29
 PREPORUKE ZA PLANIRAWE KU]A NA SELU
Novu ku}u na selu u tom smislu, bez obzira {to ekonomski razvoj sela stag-
nira i ne ide u korak sa ekonomskim razvojem pojedinca treba planirati u
skladu sa prirodnim okru‘ewem, potrebama porodice, zahtevima koje name}e,
u ovom slu~aju, uslu‘no izdavawe dela stambenog prostora turistima koji ra-
do dolaze u selo u potrazi za mirom, netaknutom pripodom a uz tradicionalni
na~in ‘ivota.
Potpuni izostanak estetske kategorije u komponovawu i izgledu sada-
{wih seoskih ku}a donekle se mo‘e nadoknaditi dobrom ponudom i tradicio-
nalnim jelima, ‘ivopisnim predelima za {etwu, kulturnim i verskim objek-
tima. Me|utim, odbojnost spoqweg izgleda, wegova rogobatnost, odnosno neu-
spelo arhitektonsko re{ewe ne mogu se poboq{ati nikakvim, pa ni najsku-
pqim prepravkama i doradama. Svetski trend u ponudi – turizam na selu je is-
kustveni do‘ivqaj pro{losti i u tom smislu se posebna pa‘wa mora pokloni-
ti planirawu budu}ih ku}a koje }e svojim izgledom i kompozicjom biti ukore-
wene u tradciji i kulturnom nasle|u.
Novi objekat funkcionalno mora da zadovoqi potrebe, planirani pro-
gram, da dobro stoji na terenu a da istovremeno dobro korespondira sa osta-
lim objektima u oku}nici. Unutra{wu organizaciju treba racionalno spro-
vesti, razvijaju}i princip jednostavne i logi~ne organizacije unutra{weg
prostora sa eventualnom podelom na dnevne i no}ne aktivnosti. Interne ko-
munikacije planirati kao jednostavna re{ewa sa uskla|enim me|usobnim ve-
zama. Ograni~avaju}i faktori, na prvom mestu ‘eqe investitora i finansij-
ske mogu}nosti, teren i prirodni okvir i niz drugih, istovremeno mogu biti
i podsticaj za tra‘ewe re{ewa u primeni starih tehnika gra|ewa i bogatoj
ali skladnoj materijalizaciji izgleda.

URE\EWE – KULTURA STANOVAWA

Unutra{we ure|ewe zavisi od raznih prirodnih i dru{tvenih ~inilaca,
ali i od aktivnosti porodice i broja ~lanova doma}instva, wihovog zanima-
wa, imovinskog stawa i drugog.
Enterijer stare ku}e je sveden, skroman izvodi se od prirodnih materijala
naj~e{}e je to drvo, kamen i zemqa. Zidovi u „ku}i” su od drvenih talpi, na
plafonu je „lesa” od drveta i pletera a na podu je zemqa. U sobi je za nijansu
obrada unutra{weg prostora ne{to boqa, zidovi su malterisani i okre~eni u
belo, na plafonu je malter preko pritesanih letvica a na podu je drveni patos
(u nekim ku}ama je puna cigla u pesku, nekada i {estougaonog oblika).
Ku}a je u prvim fazama svog razvoja raspolagala samo neophodnim predme-
tima poku}stva, koje je, iako na prvi pogled izgleda skromno, naro~ito u „ku-
}i”, oblikom i funkcijom pode{eno vi{estrukoj nameni.
U „ku}i” se izra|uje ode}a, priprema hrana, obeduje i boravi, uglavnom po-
red ogwi{ta, koje je i najpo{tovanije mesto u ku}i.
Predmeti u ku}i bili su proizvod doma}e radinosti, na~iweni prete‘no
od drveta, kao {to su „tekne” za me{ewe hleba, „trpeza”, „trono{ke”, „kotoba-
30
ni” (poli~ice) i drugo, sa ponekim primerkom nabavqenim kod seoskog zana-
tlije, kao {to su kovane „verige”, „vatraq” i „sa~” za ogwi{te, zatim lonci
„testije”, „vedrice” i drugo sli~no posu|e. Predmeti poku}stva imali su i
svoja odre|ena mesta.(Nade‘da Vuleti}, arh. Zoran Xuni}, Narodno grditeq-
stvo na podru~ju Vaqevske Kolubare, Istra‘ivawa VI Vaqevska Kolubara,Va-
qevo 1990, 219.) Iznad „pro~evqa”, mesta gde se lo‘i vatra nalazi se „ve-
ri‘wa~a”, motka o kojoj vise verige, a o koje se oka~i bakra~.
Ure|ewe sobe tako|e je bilo skromno. U sobi je bila zidana pe}, kasnije za-
mewena gvozdenom pe}i. Ostalo poku}stvo se sastojalo od stola, kov~ega i {i-
rokog kreveta na kom je moglo da spava vi{e ~lanova doma}instva.
Nakon drugog svetskog rata prvi korak ka konfornom ‘ivotu napravqen
je uvo|ewem kupatila u stanovawe na selu.
Od poku}stva je novina elektri~ni {poret, fri‘ider pa tek onda tele-
vizor.

SAVREMENO OPREMAWE SEOSKIH KU]A

Enterijer objekta koji }e biti u ponudi za „turizam na selu” mora biti u
skladu sa potrebama i zahtevima svremenog pru‘awa usluge,
uskla|en sa oblikovnim i funkcionalnim sadr‘ajem objekta, jednostavan,
sveden i ukorewen u tradiciji. Primarni materijali u obradi zidova i podo-
va bi trebali da budu drvo, kamen i cigla. Oprema prostora mo‘e biti i mo-
dernih linija ali od prirodnih materijala. Dnevni prostor sa trpezarijom
treba da ima dosta svetla, da je osun~an ukoliko je mogu}e da se iz wega ostvari
pogled na okolinu. Pored toga prilikom kori{}ewa treba da odaje utisak to-
pline i zajedni{tva ~ime }e se ostvariti do‘ivqaj spajawa i uklapawa u pri-
rodu i ‘ivot na selu.
Opremawu kuhiwe se mora posvetiti posebna pa‘wa kao i ostavama na-
mirnica, jer pored funkcionalnih moraju da zadovoqe i sanitarne propise.
Kuhiwa se oprema na savremen na~in sa svim potrebnim tehni~kim aparatima
za pripremu i ~uvawe hrane. Upotrebqeni materijali moraju da obezbede efi-
kasno higijensko odr‘avawe.
Sobe za spavawe su prostori u kojima bi budu}i turista ‘eqan prirode i
mira trebalo da provodi najmawe vremena i u tom smislu opremawu ovog pro-
stora i treba pristupiti. Pored uobi~ajenog name{taja kao ukras ovog pro-
stora mogu se postaviti }ilimi kao prekriva~i, na podovima mogu biti „po-
wave”, jedan „trono‘ac” i drveni kov~eg.

REPLIKA KU]E IZ XIX VEKA

U ZNAMENITOM MESTU BRANKOVINA
Projektovana za potrebe pro{irewa turisti~ke ponude Znamenitog mesta
Brankovina koje je NKD od velikog zna~aja. U potpunosti je po oblikovnoj
kompoziciji i funkcionsalnom rasporedu verna originalnoj polusru{enoj
ku}i Lazarevi}a iz Brankovine za koju se pretpostavqa da je nekada bila u
oku}nici Nenadovi}a.
31
 SIROGOJNO
Muzej na otvorenom u Sirogojnu, osnovan je 1980. godine prema projektu
Ranka Findrika i uz saradwu sa Republi~kim zavodom za za{titu spomenka
kulture iz Beograda. Proces preno{ewa, postavqawa i rekonstrukcije zlati-
borskih brvnara u „Starom selu” je bio obiman i komleksan poduhvat koji je
doneo evidentne rezultate u turisti~koj ponudi na{e zemqe. U stru~nom smi-
slu „Staro selo” u Sirogojnu je progla{eno za spomenik kulture od izuzetnog
zna~aja.

32
 KU]A MILINKOVI]A U BABINOJ LUCI
Projektovana je na mestu stare ku}e, koja je bila mala da zadovoqi potrebe
~etiri generacije, pa je poru{ena ali je zadr‘an podrum zidan lomqenim ka-
menom. Nova ku}a je prjektovana u pravougaonoj osnovi sa {irokim tremom na
prilaznoj strani preko kog se ulazi u ku}u i dobro korespondira sa ostalim
zgradama u oku}nici. To je prizemni objekat (na prvi pogled) u tri nivoa: po-
drum, prizemqe i podkrovqe. Krov je strm, ~etvrovdan.

33
 HORTIKULTURNO URE\EWE SEOSKOG GAZDINSTVA
priredio Dragan Nedeqkovi}

GAZDINSTVO je mawe ili vi{e organizovan prostor jedne porodice,

ili ustanove, sa elementima ne‘ive i ‘ive prirode. Naziv poti~e od ma|arske
re~i GAZDA – gospodar, doma}in. Sinonimi za ga?dinstvo bi bili – gospo-
darstvo, doma}instvo, ku}anstvo, imetak, imawe, dobro, ekonomija.
Elementi ne‘ive prirode jednog gazdinstva su – ku}a, prate}i objekti,
staze, ograda i razni sadr‘aji.
Ku}a je centralni element. Prate}i objekti, ili ekonomske zgrade, kod nas
su – vajat, ~ardak ili kotobawa, ambar, mlekar, magaza, su{ara, furuna... Poje-
dini prate}i objekti mogu biti uz ku}u, ili odvojeni od we. Malo daqe sme-
{teni su {tala – staja, obor – tor, sviwac, koko{iwac...
Slobodan prostor jednog gazdinstva ~ini dori{te, odnosno oku}nica ili
avlija.
Elementi ‘ive prirode su – povrtwak, vo}wak, vinograd, ba{ta ili vrt,
kao i doma}e ‘ivotiwe. Sama okolina je neiscrpni izvor ‘ivota i u‘ivawa.
KU]A obi~no zauzima centralno mesto, mada je boqe re{ewe, da se ku}a i
prate}i objekti smeste uz obod placa. Srbija je puna lepih, starih ku}a, koje
treba sa~uvati i iskoristiti. Gra|ene su u raznim stilovima – pomoravski,
panonski, balkanski.... Z? wih je kori{}en prirodni materijal – drvo, kamen,
}erpi~ – nepe~ena cigla, a pokrivene su – {indrom – drvenim crepom, }erami-
dom – crepom, re|e kamenom – Ivawi~ki kraj. Ovaj prirodni materijal daje
dra‘, lepotu i patinu starim srpskim ku}ama.
Nova ku}a treba da je inspirisana tradicionalnim graditeqstvom i da
nije vi{a od jednog sprata.
EKONOMSKE ZGRADE ili prate}i objekti, tako|e su izgra|ene od pri-
rodnog materijala.
Nazivi – ambar, ~ardak, vajat i furuna turskog su porekla. Objekti sa za-
paqivim materijalom – seno, slama, nafta, treba da su udaqeni bar 50 metara
od ostalih objekata.
Poqski nu‘nik postavqa se daqe od objekata i obavezno ispod bunara.
Qudski i sto~ni ekskrementi mogu se iskoristiti za |ubrewe i prihrawiva-
we raznih kultura.
34
TRADICIONALNA JELA
proja, projara
somun
poga~a
lepiwa
gibanica
ka~amak – tur. – pura, palenta
cicvara
masanica – popara
belmu‘, ist. Srbija, kukuruzno bra{no i sir
~alafua, ^a~ak, kuvani par~i}i kora ?a pitu
le‘baba, Sombor, prevrata, debeli pala~inci
pla{nic, vla{ke pala~inke puwene sirom
mamaquga, ka~amak sa u‘i~kim kajmakom i suvim mesom
{u{ mu{, isto~na Srbija, {kembi}i
kvrgu{a, komadi piletine na testu
bungur, turski, kuvana i mlevena p{enica, slanina,mleko i kajmak
{erdeni, Brus, jagwe}e iznutrice,
~ulama, Zaje~ar, kuvana piletina
~e{ket, Smederevo, hercegova~ki ~e{kek, piletina i je~am ili p{enica
burundeo, vla{ko jelo, sviwetina
~imbur, tursko, jaja na vodi prelivena ma{}u
mexanik, Brus, pire od pasuqa
trkanica, Soko Bawa, salata od paradajza sa prazilukom i pe~enim papri-
kama
vurda, mladi sir iz surutke
kola~ od suvih {qiva
receq, kuvana {ira sa bundevom
vodwika, pi}e od kru{aka sa klekom

ZELENILO
Slobodan prostor treba tako da izgleda lepo, a da ne zahteva mnogo vreme-
na za odr‘avawe.
Pojedina seoska doma}instva oslawaju se na ve} postoje}u {umu, {to je ve-
oma povoqno. Ukoliko veli~ina placa dozvoqava po‘eqno je posaditi neko
drvo. Ono treba da je dovoqno udaqeno od objekata, najmawe 7 m, a od same ku}e
bar 10 m. Ne treba ga saditi ni u sredini placa, ve} uz obod.
Drve}e mo‘e biti i u funkciji vetroza{tite.
Postoji veliki broj doma}ih vrsta drve}a – hrastovi – cer, sladun, kit-
wak, medunac, lu‘wak, zatim – bukva, gorski javor, mle~, jasen, brest, a u vi-
{im predelima – jela, bor i smr~a. Ima jedno drvo koje su jo{ stari Sloveni
35
sadili uz ku}u. To je lipa. Ona nam daje vi{e blagodeti -ugodan miris po~et-
kom leta, blagotvornu zasenu, med i ~aj.
Uz ivicu placa mo‘e se formirati biqna ograda. Ona mo‘e biti {i{ana
ili slobodno rastu}a. Okolina pru‘a veliki izbor biqaka.
Za {i{anu ogradu pogodni su – smr~a, bukva, klen, a naro~ito grab. Sade
se obi~no na metar rastojawa. Visina im se odre|uje po potrebi.
@ivica se mo‘e formirati i od ‘bunastih vrsta, koje uglavnom ne treba
oblikovati. Za ovu svrhu dobri su – trn, glog, dren, svib, divqa ru‘a, zova...
Mogu se saditi na metar rastojawa, a za br‘e formirawe i na pola metra. Ko-
rist od ovakve ‘ivice je vi{estruka. Ve}ina ovih biqaka poseduje trwe, {to
spre~ava prolaz ‘ivotiwa. Neke biqke su medonosne, neke daju plodove – dre-
wina, {ipurak, trwina, neke se koriste za ~aj – zova, glog....
Biqke puzavice se mogu saditi uz ogradu, uz ku}u, ili se od wih mo‘e for-
mirati hladwak.
Od biqaka za toplija, za{ti}enija podru~ja najkorisnija je vinova loza.
Mogu se posaditi hmeq, pavitina, br{qan, orlovi nokti, pa i ru‘e puzavice.
Biqke kao plava ki{a, tekoma, ukrasna pavit jesu lepe, ali se ne bi uklopile u
seoski ambijent. Pod hladwakom se mo‘e sedeti, tako da on predstavqa ugodan
dnevni boravak.
Pored postoje}eg vo}waka, lepo i korisno je u dvori{tu imati i koju
vo}ku, koja ne mora biti {palirno posa|ena.
Sastavni delovi ku}e su prozori i balkoni, koji se mogu ukrasiti saksij-
skim biqem. Najpogodniji i najzahvalniji je smrdqevak, kao i wemu srodna
rozetla, koja daje karakteristi~nu aromu slatkom od {qiva.

BA[TA, vrt, perivoj, |ardin, }ipur, gradina, sad

Ba{ta podrazumeva prostor zasa|en cve}em ili povr}em, u {irem smislu
vo}em i travom.
Lepotu jednom seoskom dvori{tu daje zelena travna povr{ina. Ona treba
da zauzima najve}i deo oku}nice. Ne bi trebalo da je iskidana cve}em. Mesto
za cve}e je uz ku}u, uz neki od objekata, ili uz ‘ivicu. Ne u sred travwaka ili
uz stazu. Najprimerenije su starinske vrste cve}a – kadifa, petunija, lepi ~o-
vek, lepa kata, perunika, ukrasni suncokret, hrizantema – jesenka, ili biqke
iz susedstva – visibaba, qubi~ica, jagor~evina,mi{jakiwa, kozja brada...
Obavezan je bosiqak, koji prati Srbina od ro|ewa do upokojewa. Ona je
aromati~na, lekovita, medonosna, antisepti~na i obredna biqka.
Cve}e daje lepotu i ‘ivost, a lekovito biqe korist. Deo avlije treba
odvojiti i za lekovito biqe. Za toplija podru~ja to su ruzmarin, lavanda i
‘alfija. U svakom seoskom dvori{tu treba da su posa|eni nana, mati~wak, ka-
loper i pelen, a u okolini }emo na}i kamilicu, majkinu du{icu, podubicu,
kantarion, ‘edwak...
Sav organski otpad iz doma}instva ne bi trebalo bacati, ve} ga deponova-
ti na jedno mesto. Od ovog otpada dobi}emo izvrstan supstrat za cve}e i povr-
}e, odnosno kompost. U kompost se mogu stavqati quske od krompira, jabu-
36
ka,jaja i sav ostali otpad od vo}a i povr}a. Po{to je kompost nezatrovan hemi-
kalijam,on je izvrstan supstrat u proizvodwi zdrave hrane.
Za ogra|ivawe dvori{ta najpogodnije su drvene ograde – plot, perda ili
taraba. Svi objekti treba da su dobro povezani stazama. Najpogodniji materi-
jal za izradu staza je kamen. Pri trasirawu staza treba izbegavati prave lini-
je, wih u prirodi nema. U velikim dvori{tima, gde su objekti na ve}em rasto-
jawu, nema potrebe raditi staze. Za to }e nam poslu‘iti travwak.

37
 SANITARNI USLOVI SEOSKOG GAZDINSTVA
priredila Branka Mihoq~i}

Seoska gazdinstva su osnovne strukturne jedinice seoskog naseqa, koja su

do 20 veka bila dominanti tip naseqa, a danas su to naseqa u kojima ‘ivi sta-
novni{tvo koje se prete‘no bavi poqoprivredom.
Seosko naseqe sa drugim naseqima mora biti povezano asfaltiranim ili
dugim putevima od ~vrste podloge ali i telefonskim vezama. U seoskom nasequ
mora biti obezbe|ena odgovaraju}e smabdevawe elektri~nom energijom kao i
snabdevawe dovoqnim koli~inama higijenski ispravne vode za pi}e. U nasequ
se mora izvr{iti uklawawe te~nog i ~vrstog otpada na higijenski na~in kao i
stalno uni{tavawe {teto~ina (insekata i glodara). Analize pokazuju da su
retka seoska naseqa gde su ispuweni svi navedeni uslovi. Najve}i problem
predstavqa vodosnabdevawe.

Seosko gazdinstvo

Najzbednije vodosnabdevawe za svako naseqe je centralno ili sa lokalnih

vodovoda koji su izgra|eni po projektno – tehni~koj dokumenaciji, poseduju
upotrebnu dozvolu, redovno se odr‘avaju gra|evinsko – tehni~ki uslovi, vr-
{i stalna dezinfekcija vode, a higijenska ispravnost se proverama u ovla-
{}enim laboratorijama. Seoska gazdinstva se naj~e{}e vodom snabdevaju iz
pojedina~nih individualnih objekata vodosnabdevawa – bunara.
Bunari mogu biti kopani, bu{eni, pobijeni, plitki ili duboko, horizon-
talni, vertikalni iz prve izdani ili arterski ili subarterski. Naj~e{}i i
najjednostavniji bunari u kopani bunari dubine od 6-20 m, {irine oko 1 me-
38
tar. Bunar treba graditi na ~vrstoj podlozi dovoqno udaqen, najmawe 20 me-
tara nizvodno od zaga|iva~a, (septi~kih jama i |ubri{ta) a 15 metara od ku}e ,
a 150 m od grobqa. Zona oko bunara mora biti betonirana ili poplo~ena u
pre~niku oko 2 metra sa nagibom od bunara ka periferiji zbog efikasnijeg
oticawa vode, a prostor oko bunara u pre~niku od najmawe 10 m se ne |ubri.
Bunari se zidaju od nepropusnog, nekori{}enog materijala, kamena debqine
oko 30-50 cm ili betonskih prstenova debqine oko 12 cm koji su vezani ce-
mentnom u nepropusnom sloju a u vodonosnom sloju se zidaju bez maltera. Be-
tonski prstenovi u vodonosnom sloju su preformirani. Prostor izme|u zida
i iskopa u vodonosnom sloju se ispuwava opranim {qunkom, a iznad vodono-
snog sloja popuwava se glinom najmawe visine 2,5 metara.
Nadzemni deo bunara je oko 1 metar sa ku}icom od ukr{tnih gustih letvi-
ca radi ventilacije i zamra~ewa ~ime se spre~ava rast mahovine. Bunari se
mogu pokrivati i betonskim plo~ama. Po zavr{enoj gradwi ~isti se zid bun-
ra ~ekom, a na dno se stavqa {qunak u debqini od 20-50 sm i dezinfikuje pre-
paratima hlora. Voda se dezinfikuje tako {to se na metar kubni vode dodaje
300 gr. hlornog kre~a, 0,6 l @avelove vode ili 150 gr. kaporita. Nakon dejstva
hlora od sat vremena bunar se prazni, a zatim doda ista koli~ina hlornog pre-
parada u nado{lu vodu i ostavi da deluje 12-24 ~asa. Voda se ponovo iscrpi.
Dva do tri dana po dizinfekciji vr{i se predgled vode u laboratoriji.
Ako je voda ispravna mo‘e se koristiti za pi}e. Za crpqewe vode treba kori-
stiti kofu od materijala koji ne r|a. Dobar bunar mora imati najmawe jedan
metar vode u su{nom periodu. Bunar se mora ~istiti, prati i dezinfikovati (
asanirati )svake 2-3 godine.

Asanacija bunara
Asanacija bunara podrazumeva dovo|ewe postoje}ih bunara u ispravno
stawe u tehni~kom i higijenskom pogledu. Bunari se moraju asanirati kada su
dotrajali, nehigijenski, nepravilno postavqeni ili o{ter}eni jer je voda
podlo‘na zaga|ivawu. Asanaciju bunara treba vr{iti kada ima najmawe vode
( period septembar-oktobar).
Asanaciju bunara treba vr{iti primenom nekih od slede}ih postupaka:
– Sve izvore zaga|ewa treba ukloniti iz neposredne blizine bunara, ili
ih o~istiti, dezinfikovati , hlornim kre~om i zatim zatrpati zemqom
– Zidove bunara do 5 metra u~initi nepropusnim (prezi|ivawem ili na-
bijawem masne ilova~e)
– Produbqivawe bunara mo‘e se izvr{iti uz pozi|ivawe
– Unutra{wu stranu bunara isfugovati malterom
– Ure|aj za crpqewe vode podesiti da se spre~i zaga|ivawe. U tako ure|e-
nom bunaru dezinfikovati kao prvi put
– Pre vr{ewa dezinfekcije bunara izra~unati zapreminu vode u bunaru
Dezinfekcija bunara mo‘e se vr{iti i rastvorom kre~nog mleka u koli-
~ini od 5 litara po kubnom metru vode. Kre~no mleko dobija se razmu}ivawem
1 kg. kre~a u 5 litara vode.
39
 Voda iz bunara se koristi za ku}ni vodovod, a za potiskivawe se naj~e{}e
koriste hidrofori koji rade automatski, zauzimaju malo prostora, a vodu
obezbe|uje od zaga|ewa.
Uklawawe otpadnih voda se mora vr{iti jer se u wima vrlo ~esto nalaze
patogeni mikroorganizmi koji mogu dovesti do epidemija ‘utice, tifusa, di-
zenterije. Otpadne vode se odvode u nepropusne septi~ke jame izgra|ene na naj-
ni‘oj ta~ki dvori{ta dovoqno udaqene od bunara. Pra‘wewe septi~kih jama
se mora vr{iti, jer izlivawe otpadnih voda dovodi do kontaminacije zemqi-
{ta, a zatim i podzemnih voda uzro~nicima ‘utice, tifusa, dizenterije.

^vrst otpad naj~e{}e ~ine:

– prirodni otpad ( ostaci od hrane, povr}e, vo}e, cve}e, li{}e).
– otrovni otpad ( farbe, hemikalije, sijalice, baterije, auto uqe, pesti-
cidi i
– recikla‘ni otpad ( papir, staklo, metal, plastika)
Uklawawe ~vrstog otpada se mora vr{iti iz razloga {to su vremena pri-
rodnog raspada vrlo duga ( tab. 1).

Tabela broj 1.

Materijal Pribli‘no vreme raspada ostaci od hrane, povr}e, vo}e, cve}e,

li{}e1 do 2 nedeqe Papir 10 do 30 dana Pamu~na ode}a 2 do 5 meseci Vuneni
predmeti 1 godina Drvo 10-15 godina Konzerve 100-500 godina Plasti~na kesa
1 milion godina Staklena fla{a nikada
Zbog razli~itog vremena raspada otpad se mora razvrstavati i bezbedno
odlagati. Ostaci od ‘ivih bi}a se naj~e{}e odla‘u u posebno izgra|ene jame
ili u gomile na otvorenom prostoru, naizmeni~no sa slojem zemqe i pepela.
Kada se dostigne visina sme}a 1-2 metra pokriva se slojem zemqe i za godinu
dana dobija se kompost. Jedan deo ku}nog otpada mo‘e se spaqivati.
Sto~na balega skupqa se na |ubri{tima koja se lociraju u ekonomskom de-
lu dvori{ta na udaqenosti najmawe 20 m od stambenih zgrada i bunara. \u-
bri{ta se grade naj~e{}e na povr{ini terena, a najboqa su |ubri{ta izgra|e-
na od betona. U stajskom |ubrivu ima dovoqno vlage i toplote koje su pogodne
za razvoj obi~ne doma}e muve. Muve su prenosioci prouzrokova~a razli~itih
zaraznih bolesti jer naizmeni~no sle}u na fekalije i namirnice. S toga treba
jednom u 10 dana izvr{iti prevrtawe |ubriva, obzirom da pod dejstvom pove-
40
}ane temperature iz dubqih sloje |ubriva ( oko 60 stepeni) dolazi do uni{ta-
vawa jaja i larvi muva.
Zna~aj zemqi{ta za ~oveka je veliki iz razloga jer je povezano sa vegetaci-
jom i vodom jer promene u jednom uslovqavaju poreme}aje ostalih. U zemqi{tu
se ~esto nalaze patogene bakterije koje izazivaju tetanus, antraks, botulizam.
U borbi protiv nehigijenskih uslova i spre~avawa {irewa zaraznih bo-
lesti vr{i se i uni{tavawe insekata i glodara ( mi{eva i pacova). Uni{ta-
vawe se vr{i sistematski otrovima razli~ite vrste koje treba ~uvati daleko
od dece i pod kqu~em. Da bi se smawio ulaz insekata u objekte treba na prozore
koji se otvaraju postaviti mre‘e. Odr‘avawem sanitarnih uslova objekata i
okru‘ewa spre~ava se stvarawe uslova za razvoj i razmno‘avawe glodara.
U seoskom gazdinstvu pored ku}e i oku}nice se nalazi i ekonomsko ili ma-
nipulativno dvori{te sa stajskim zgradama, vo}wacima i povrtwacima koji
moraju biti razdvojenih jedan od drugog najboqe zelenom barijerom. Zelena
barijera predstavqa za{titu od vetra, dima ali i za{titu od insekata i zagu-
{qivih isparewa. Objekat za stanovawe treba da je izgra|en od ~vrstog gra|e-
vinskog materijala koji obezbe|uje zvu~nu, termo i hidro izolaciju. Broj, ve-
li~ina i raspored prostorija treba da odgovara broj ~lanova doma}instva. Za
obezbe|ivawe uslova za izdavawe soba treba po{tovati propisane zakonske
odredbe.

Soba za goste

41
 BEZBEDNA HRANA
priredila Branka Mihoq~i}

Bezbednost hrane je va‘na, jer godi{we u svetu se otruje hranom oko 76 mili-
ona qudi (svaki 4 amerikanac), a 5% oblelelih mora da poseti lekara, 325.000
obolelih se le~i u bolnici, dok 5.000 qudi godi{we umre ( 14 svaki dan od ne~e-
ga {to je pojelo) i u na{oj zemqi se zapa‘a trend porasta ove grupe oboqewa.
Bezbedna hrana se mo‘e konzumirati bez posledica karakteristi~nih je
organolepti~kih svojstava ( boje, mirisa, ukusa, gustine), ako je upakovana, u
roku upotrebe je i deklarisana (naziv proizvoda, proizvo|a~, sastav, rok upo-
trebe, uslovi ~uvawa, a po potrebi i na~in kori{}ewa). Hrana se mora ~uvati
po predlogu proizvo|a~a u neo{te}enoj ambala‘i, a pripremati i slu‘iti u
propisanim sanitarnim uslovima.
Propisani sanitarni uslovi podrazumevaju odre|en broj ~istih prostori-
ja odgovaraju}e visine i povr{ine, koje su funkcionalno povezane i prate teh-
nolo{ki proces pripreme, upotrebu pribora, opreme i ure|aja od materijala
koji ne uti~e na svojstva namirnica. Hranu pripremaju lica koja su zdrava i
imaju sanitarnu kwi‘icu, nose radnu ode}u i poseduju znawa o bezbednom spre-
mawu, ~uvawu i slu‘ewu hrane. Neispravna hrana je hrana koja mo‘e dovesti
ili je dovela do bolesti qudi, naj~e{}e ima promewenu boju, ukus i miris, ili
joj je istekao rok upotrebe ili je pripremana i ~uvana u nehigijenskim uslovima
(prqave prostorije, oprema, ure|aji ili obolelo lice je pripremalo).
Da bi hrana bila bezbedna mora se kontrolisati od wive do trpeze, jer se
na tom putu mo‘e kontaminirati- zagaditi biolo{kim, mehani~kim i hemij-
skim agensima.
Biolo{ki agensi su ‘iva bi}a, bakterije, virusi, gqivice, paraziti po-
znati kao mikroorganizmi. Mikroorganizmi su {iroko rasprostraweni i
ima ih svuda u prirodi u vodi, u zemqi, u vazduhu, u qudima, na qudima , a samo
mali broj wih je {tetan ili patogen za ~oveka i dovodi do bolesti. Ova ‘iva
bi}a se vrlo brzo razmno‘avaju na svakih 20 minuta tako da ih posle 10 sati od
jedne bakterije ima u broju dovoqnom da dovedu do trovawa. Mikroorganizmi
najboqe se razmno‘vaju na temperaturi ~ove~ijeg dela, ali se razmno‘avaju i u
temeraturnom raspornu od 5-63 stepena. Ta zona temperature od 5-63 stepena je
temperaturno opasna zona i u woj se hrana mo‘e ~uvati najdu‘e 4 sata. Za rast
bakterijama su potrebne i hranqive materije, masti, belan~evine, ugqeni hi-
drati, voda, vitamini i minerali pa s toga najboqe rastu u mleku, mle~nim
proizvodima, mesu i mesnim proizvodima, jajima, ribi. Baketerije za rast za-
42
hevaju blago kiselu sredinu ili prisustvo ili odsustvo vazduha. Rast mikro-
organizama potpoma‘e i vlaga.
Razvoj bakterija se mo‘e kontrolisati smawewem vremena provedenog u
temperaturno opasnoj zoni, sni‘avawem temperature u hrani , pove}awem ki-
selosti, smawewem vode i naglim hla|ewem. Naj~e{}i hemijski zaga|iva~i
hrane su hormoni i antibiotici koji su kori{}eni u ishrani ‘ivotiwa ili
pesticidi, fungiciti, insekticidi koji su kori{}eni pri za{titi biqa, kao
i te{ki metali. U hrani se ~esto mogu na}i i mehani~ki zaga|iva~i, pra{ina,
pesak, kamen, dlake, opiqci gvo|‘a, papir i karton.
Hranu naj~e{}e kontaminiraju zaposleni prqavim rukama, neadekvatnim
odr‘avawem radnih povr{ina, pribora i opreme za pripremu, neadekvatnim
odr‘avawem prostorija.
Hranu ~ine namirnice koje je ~ovek, na osnovu vekovnog iskustva, odabrao
iz biqnog i ‘ivotiwskog sveta rukovode}i se pre svega wegovim organolep-
ti~kim svojstvima i mo}i zasi}ewa. Radi lak{eg sastavqawa obroka namir-
nice su podeqene u sedam grupa, i to:
1. ‘ito ( zrnevqe, bra{no, hleb, testa),
2. mleko i mle~ni proizvodi ( slatko i kiselo, jogurt, sir, ka~kavaq),
3. meso, riba, jaja ( meso sisara , ptica, morskih i re~nih riba, jaja doma}ih
i divqih ptica),
4. masti – vidqive masti biqnog i ‘ivotiwskog porekla (sviwska mast,
uqe, maslac,margarin),
5. povr}e ( lisnato i zeqasto, plodovito i korenasto, krtole, lukovi~asto
i mahunasto),
6. vo}e ( bobi~avo, limunsko, sirovo i su{eno) i
7. slatki{i ( med, xem, slatko, ~okolada)
Da bi ishrana bila pravilna osnovu obroka treba da ~ine ‘itarice, koji
su glavni nosioci energije, a zatim vo}e i povr}e koji su bogati vitaminima i
mineralima. U mawem obimu preporu~uje se unos namirnica ‘ivotiwskog po-
rekla pre svega mleka i proizvoda od mleka, masno meso treba izbegavati, a
umesto wih koristiti posna mesa i ribu. Jaja koristiti umereno dva do tri ne-
deqno. Masti i {e}ere koristiti obazrivo. (Slika 1.)

Slika 1. Piramida ishrane

43
 Hleb i testa imaju mnogo mawi zna~aj kao put preno{ewa izaziva~a zara-
znih bolesti jer se obra|uju na temperaturama od 250-270 stepeni, mada nije is-
kqu~ena mogu}nost da bude zaga|en {tetnim bakterijama sa ruku i opreme, na-
kon pe~ewa.
Zna~aj povr}a u {irewu bolesti hranom je veliki, jer se pojedine vrste jedu
u sirovom stawu (salata, luk, rotvice), a uslovi pod kojim se proizvode, pre-
voze i prodaju su ~esto nehigijenski.
Nije retkost da se u uzgoju zalivaju vodom zaga|enom mikroorganizmima.
Povr}e mo‘e biti opasno i zato {to se u ciqu za{tite od insekata i parazita
upotrebqavaju ranih insekticidi, soli arsena, olova, bakra, zatim DDT, pa-
ration i sl. Za pripremu hrane se ne sme koristiti povr}e nagwilo, plesnivo
ili zaga|eno insektima.
Vo}e predstavqa vrlo ~esto put kojim se prenose patogeni mikroorgani-
zmi, jer dolazi neposredno ili posredno preko zemqe, vode, ruku i insekata u
dodir sa qudskim izlu~evinama. Vo}e ne treba koristiti za ishranu ako je ne-
zrelo, nagwilo, plesnivo, uvelo, ne~isto, mehani~ki ili od ‘ivotiwa i inse-
kata o{te}eno ve} uvek korstiti zrelo, neo{te}eno i pre upotrebe dobro
oprano.
Meso predstavqa pogodnu sredinu za razvoj gqivica, larvi, insekata i pa-
togenih mikroorganizama, pa mu je zna~aj vrlo velik, a naro~ito u uslovima
nehigijenske obrade ~uvawa i prevoza. Meso, da bi bilo bezbedno, mora poti-
cati od zdravih ‘ivotiwa, da ga priprema zdrava osoba u ~istim prostorija-
ma gde nema insekata i glodara i da se termi~ki dobro obra|uje, tako da se u
najdubqim slojevima mesa postigne temperatura od najmawe 60 stepeni, a da se
obra|eno ~uva na temperaturi do +4 stepena.
Meso sve‘e ribe je uvek sterilno, ali se na wenoj povr{ini, a naro~ito u
{krgama mogu na}i patogene bakterije, pa meso riba, bilo da je sve‘e ili kon-
zervirano, mo‘e da dovede do trovawa. Da bi se izbegla trovawa mesom ribe
treba ispo{tovati slede}e:
– sve‘a riba treba da je ~vrsta i elasti~na, povr{ina glatka, sjajan i bez
o{te}ewa, {krge svetlo crvene, a o~i svetle i prozirne.
– smrznutu ribu treba prethodno zagrejati do temperature od 20 stepeni
kako bi se ocenile wene osobine,
– ribu treba da priprema zdravo osobqe, a objekat u kome se priprema, ~u-
va i slu‘i bude higijenski i
– riba se pre upotrebe treba termi~ki obraditi i {to pre upotrebiti
Jaja mogu biti nosioci mikroorganizama i s toga su neophodne najstro‘e
higijenske mere pri ~uvawu, kao i dobra termi~ka obrada, a posebno jaja plov-
ki. Pri upotrebi jaja treba obratiti pa‘wu da je quska glatka i mat, a pri
treskawu ne sme da se mu}ka. U razbijenom jajetu jasno se odvaja ‘umance od be-
lenceta i zadr‘ava ispup~en oblik, prijatnog mirisa.
Mleko predstavqa va‘nu namirnicu u ishrani qudi, ali i pogodnu pod-
logu za razvoj mikroorganizama. Neposredno posle mu‘e, ako se obavqa pod
44
higijenskim uslovima, iako se prvi mlazevi mleka odbace, u mleku ima vrlo
malo mikroorganizama.
Me|utim, iz okoline i sa same povr{ine vimena, posu|a, ~oveka, pa i iz
vazduha u mleko dospevaju mikroorganizmi, koji se, ako su temperaturni
uslovi povoqni, brzo razmno‘avaju i dovode do kvarewa mleka, a ako su u
mleku prisutni i patogeni mikroorganizmi mo‘e se ugroziti i zdravqe
qudi. S obzirom da postoji velika mogu}nost za kontaminaciju mleka neo-
phodno ga je pre upotrebe najmawe 5 minuta kuvati sem ako se ne radi o ste-
rilisanom mleku.
Konzerve u kojima se ~uva konzervisana hrana ne smeju biti zar|ale, o{te-
}ene, promewenog oblika ili ispup~ene – bombirane, usled nagomilavawa ga-
sova nastalih od bakterija, gqivica ili kiselina.Svaka limenka treba da bu-
de uredno deklarisana.
Namirnice pre pripreme treba ~uvati u suvim i ~istim prostorijama bez
insekata i glodara na propisanoj temperaturi ( zamrziva~u, fri‘ideru, maga-
cinu ili mikrotalasnoj pe}nici). Pre pripremawa hrane zamrznute namirni-
ce treba odmrznuti u fri‘ideru, sve‘e povr}e i vo}e dobro oprati teku}om
vodom , se}i i ~istiti ~istim priborom. Termi~ka obrada namrinica se vr{i
na dan konzumirawa. Ako mora da se konzumira kasnije ~uva se u fri‘ideru i
mora se konzumirati u roku od 3 dana. Podgrevawe hrane treba izbegavati a
ako mora da se vr{i vr{iti ga brzo tako da dostigne temperatutu vi{u od 70
stepeni, te oceniti miris, ukus i boju. Spremqena jela slu‘iti toplo na tem-
peraturi iznad 60 stepeni, a hladna ispod 10 stepeni. U fri‘ideru treba ~u-
vati sirovo odvojeno od kuvanog, a ruke uvek prati izme|u razli~itih poslo-
va. Pri servirawu hrane treba koristi ka{ike za slu‘ewe sa dugim ru~kama i
izbegavati kontakt golim rukama sa hranom koja je spremana za slu‘ewe. Uvek
radije izaberite bezbednost hrane nego kvalitet.

TROVAWE HRANOM
Bolest izazvana hranom javqa se kao rezultat konzumirawa kontanimira-
ne hrane ili pi}a. Trovawe hranom mo‘e biti izazvano bilo kojom vrstom je-
la. Opasnost od trovawa hranom se mo‘e spre~iti pravilnim ~uvawem i pri-
premawem namirnica.
Simptomi trovawa su razli~iti u zavisnosti od uzro~nika koji je izazvao
trovawe, ali su naj~e{}i proliv, povra}awe, mu~nina, bolovi u stomaku i
temperatura. Ostali simptomi su glavoboqa, malaksalost, i slabost mi{i}a.
Simptomi se mogu javiti posle nekoliko sati ili dana nakon uno{ewa hrane a
traju nekoliko dana. Samo posle nekih trovawa bakterije ostaju du‘i ili kra-
}i period u crevima pa se javqa klicono{tvo, i zato se na vreme treba obrati-
ti lekaru.

Kada potra‘iti pomo} lekara?

– Kada je temperatura iznad 39 stepeni.
– Kod pojave krvi u stolici
45
 – Kod jakog povra}awa
– Kod proliva koji traje du‘e od 3 dana
– Kada se pojavi vrtoglavica, suko}a usta i ‘drela i
– Smaweno mokrewe
Terapija je naknada izgrubqene te~nosti dijetalna ishrana a antibiotska
terapija se koristi samo po preporuci lekara.
Kako se trovawe hranom mo‘e spre~iti?
Higijenom ruku
Posle kori{}ewa toaleta , pre jela i pre pripremawa hrane operite ruke .
(slika 2) Osobe koje imaju simptome trovawa hranom ne smeju spremati hranu
za druge.
Kontrolom temperature
– dugo kuvawe ili pe~ewe mesa ( teperatura od 80 stepeni uni{tava sve
bakterije u trajawa od najmawe 30 minuta )
– dugo kuvawe ili pe~ewe ‘ivine i jaja. Treba izbegavati pripremu kola-
~a i sladoleda od termi~ki neobra|enih jaja kao i pripremu jela od si-
rovih ili nedovoqno kuvanih jaja (umaci, majonezi, deserti)
^uvawem hrane
– Pripremqena jela ne dr‘ati na sobnoj temperaturi ve} iz potro{iti u
roku od 2 do 3 sata.
– Temeqno prati vo}e i povr}e posebno oko koje se ne kuva.
– Sirove namirnice ostavqati u fri‘ider pokrivene na polici ispod
kuvane.
– Za spremawe sirove i gotove hrane koristiti zasebne daske za seckawe i
pribor.
– Namirnice ~uvati daleko od otrovnih hemikalija, preparata za ~i{}e-
we i sredstava za uni{tavawe insekata.
– Su|e ne brisati ve} su{iti. Sun|ere za prawe sudova redovno dezinfi-
kovati ili mewati.

46
 RAZVOJ RURALNOG TURIZMA
AKTIVNOST – REKREACIJA, SPORTSKE AKTIVNOSTI,
LOV, RIBOLOV, SEZONSKI POSLOVI U POQOPRIVREDI,
ZANATSKI RADOVI I BEZBEDNOST GOSTIJU
priredila Danijela Milutinovi}

OBOGA]IVAWE VANPANSIONSKE PONUDE

Sadr‘aji boravka u seoskim sredina-
ma sve su raznovrsniji. Uz bogatu ponudu
nacionalnih jela koja su spremale jo{ i
na{e bake, uz bistrinu izvora, prediv-
nih staza za {etwe kroz {ume i vo}wake,
sportske terene i dr., do‘ivqavaju se ne-
ponovqivi trenuci odmora.
Turisti~ka ponuda sela je raznovr-
sna i atraktivna. Sela koja se bave turi-
zmom krasi o~uvana i zdrava priroda, pu-
na kolorita, prostrani pa{waci i liva- Sl.1.: Bazen u Bawi Vrujci
de, doma}instva vrednih i gostoqubivih
seqaka... Mesta su ~uvena po tradiciji, prijatnim doma}inima, prirodnoj
hrani, rakiji prepe~enici, doma}em vinu, suvim {qivama...
Zato nije nikakva mudrost spojiti ponudu sa prirodnim lepotama i pro-
izvodima doma}e radinosti i gostima osmisliti brojna iznena|ewa tokom
wihovog boravka.

REKREACIJA
Odr‘avawe telesne kondicije donosi
mnoge blagodeti, osloba|a od stresa i na-
petosti, spre~ava gojaznost i „topi” vi-
{ak kilograma, ume da preventivno deluje
na mnoge bolesti, ~ini nas opu{tenim i
raspolo‘enim.
Za goste je svaki vid aktivnosti nov
do‘ivqaj i wima su atraktivne i {etwe
pokraj maliwaka, kroz {qivike, pored po-
Sl. 2.: Rekreativno pe{a~ewe
to~i}a i re~ica, kroz {ume i pa{wake...
47
Boravak u prirodi relaksira i ~ovek mo‘e da u‘iva svim ~ulima opu{taju}i
se u prirodnom ambijentu. Izleti{ta su vezana za boravak u prirodi i treba
ih urediti tako da omogu}e celodnevni boravak u prirodi (sportski sadr‘a-
ji, trim staze, ure|en prostor za ro{tiqawe, kaptirani izvori i sl.).

SPORTSKE AKTIVNOSTI
Za rekreaciju i sport postoje dobri
uslovi. Ve}ina sela je urbanizovana
ima {kolu i u okviru {kole sportske
terene, koji se mogu ponuditi gostima
za rekreaciju. Postoje tereni za odboj-
ku, ko{arku, rukomet, fudbal, a po{to
svako selo gravitira prema nekom ve-
}em gradskom ili op{tinskom centru,
u ponudu se mo‘e staviti i organizovan
odlazak na sportske terene, na bazen, ja-
hawe i sl. Pored toga na rekama su ure- Slika. 3.: Rekreativno jahawe
|ene pla‘e, u blizini su ve{ta~ka jeze-
ra, tako da se u ponudu mo‘e staviti i kupawe i sportovi na vodi. Reka Drina
je izuzetno atraktivna leti kada se na woj organizuju splavarewa i regate, ta-
ko da je i to interesantna ponuda. Lepota kawona reke Gradac izazov je za mno-
ge sportiste. Jaha~i ga koriste za trku izdr‘qivosti tzv. „endurance ride”.
Tokom zimskih meseci, sne‘ni pokriva~ stvara idili~nu sliku sela tako
da bi se, prema terenima, mogla osmisliti ponuda za zimske sportove – skija-
we i sankawe, mogli bi se osmisliti sadr‘aji da se gosti vozaju saonicama ko-
je vuku kowi i sl.
Postoje brojni qubiteqi ekstremnih sportova (npr. xipovi, biciklisti,
planinari...) koji ‘ele da {to vi{e vremena borave u nedirnutoj prirodi. Sa-
ma konfiguracija terena Podriwsko
kolubarske regije je takva da omogu}ava
formirawe ponude i za najzahtevnije
goste. [irok spektar ponude i osmi-
{qavawe itinerera za profesionalne
klubove i za rekreativce, svakako }e
omogu}iti nezaboravne avanture. U
mnogim op{tinama su staze prilago|e-
ne za sportsku rekreaciju, neke su pra-
vilno obele‘ene turisti~kim putoka-
Slika 4.: Rekreativni biciklizam zima (dobar primer je obele‘avawe
staza drvenim putokazima na Div~ibarama i na teritoriji op{tina Loznica
i Krupaw). Pe{a~ke, planinarske i biciklisti~ke staze treba da su ure|ene i
da se urade natkrivena odmori{ta (ukoliko je to mogu}e pored izvora), vode}i
ra~una da se sa~uva i za{titi ~ovekova okolina. Ponudu za ovakav vid turi-
zma trebala bi da prati adekvatna mapa, po kojoj su staze obele‘ene, sa kori-
snim informacijama i podacima.
48
 Posebnu atrakciju predstavqaju jedinstveni prirodni fenomeni, kao {to
je kawon reke Tre{wice (op{tina Qubovija) prirodno stani{te beloglavog
supa ili izvori{te reke Tre{wice, prirodno mrestili{te poto~ne pastrm-
ke, ili rezervat bukve na Jagodwi, kawon reke Gradac, Ba}ina pe}ina sa kolo-
nijom slepih mi{eva, Taorska vrela, kawon Tribu}e i sl. Sve su to prirodni
atributi koje treba pribli‘iti gostima.
Gostima se mo‘e ponuditi i kori{}ewe lekovitih voda u okolnim baw-
skim centrima (Bawi Koviqa~i, Bawi Badawi, Bawi Vrujci, Bawi Qig), a
ponuda mo‘e da se iskombinuje sa preventivnim le~ewem, oporavkom i rehabi-
litacijom.

LOV I RIBOLOV
Lov i ribolov su specifi~ni vi-
dovi sportskog turizma. To je posebna
ciqna grupa gostiju, koja ima posebne
zahteve prilikom boravka, a koje su ve-
zane za boravak u prirodi u blizini
lovi{ta ili reka bogatih ribom u vre-
me lovne sezone. U formirawe ponude
svakako bi trebalo ukqu~iti lova~ka
i ribolova~ka udru‘ewa i Srbija {u-
me, jer se te aktivnosti moraju uskla-
diti sa kalendarom odstrela i ribo- Sl. 5 Lov
lova. Lova~ka i ribarska dru{tva or-
ganizuju lov i ribolov, priredbe, pripremawe lova~kih specijaliteta ili ri-
bqeg kotli}a... Takav turisti~ki proizvod mo‘e biti namewem organizova-
nim grupama gostiju, formiraju}i aran‘mane 3 – 5 dana uz glavni akcenat na
odstrel divqa~i ili pecawe, sa prate}im ve~erwim aktivnostima, tako da se
gostima ispuni dan {to organizovanije i sadr‘ajnije. Ponuda je fizi~ki ve-
zana za {umu i blizinu lovi{ta, odnosno za blizinu reke, {to je prednost
ovog kraja. Planine Cer i Vidojevica imaju zatvo-
reno lovi{te u kojem se mo‘e odstreliti jelen kapi-
talac, divqa sviwa, srna..., planine Gu~evo, Bora-
wa, Bobija, Povlen, Medvednik, Maqen i Div~iba-
re imaju otvorena lovi{ta bogata lovnom divqa~i
(zec, lisica, vuk, divqa sviwa, fazan, prepelica, ja-
rebica...) {to veoma privla~i qubiteqe ovog spor-
ta. Ali preporuka je da upozorite turiste da ne lo-
ve, nego da ponesu foto aparat ili kameru i u‘ivaju
snimaju}i ‘ivi svet. Foto safari je razvijen u ka-
nonu Gorwe Tre{wice, gde su ure|eni prilazi hra-
nili{tu za beloglave supove.
Reka Drina je izuzetno bogata ribom. Na reci se
Sl. 6 Ribolov organizuju specifi~ne ribolovne manifestacije

49
kao npr. Lov na mladicu ili Somovijada. Sportski ribolov je sve razvijeniji,
a pogotovo na pritokama Drine gde se u gorwim tokovima javqa poto~na pa-
strmka. Naravno, ovakve grupe podrazumevaju i dodatne mere obezbe|ewa, kao i
pratioce grupe, koji }e prikupiti potrebne dozvole, davati potrebne infor-
macije i omogu}iti gostima da se prijatnije i opu{tenije ose}aju.
Nekontrolisan lov po veoma niskoj ceni, doveo je do velikog pomora lov-
ne divqa~i, a lova~ka udru‘ewa nisu ni{ta u~inila da spre~e tu pojavu. Ce-
lokupna dru{tvena situacija u posledwih nekoliko godina i ekspanzija po-
qoprivrede uz veliko kori{}ewe pesticida i herbicida doveli su do velikog
smawewa broja fazana, jarebica, prepelica... Neka doma}instva bi mogla da
formiraju farme za uzgoj lovne divqa~i (npr. fazanerije, farme jarebica i
prepelica i sl.) i to bi mogao biti i te kako zna~ajan izvor prihoda.

SEZONSKI POSLOVI U POQOPRIVREDI

Na{a sela su privla~na i aktaktivna
u sva ~etiri godi{wa doba i te klimatske
karakteristike treba koristiti kao
prednosti za bavqewe turizmom na selu.
Kod nas su prete‘no doma}instva kombi-
novana – prioritet im je bavqewe poqo-
privredom, a turizam im je sporedna de-
latnost. Seqaci se bave ratarstvom, vo-
}arstvom, sto~arstvom, obra|uju zemqu i
sl. i ponuda bi trebala da bude prilago|e-
na svakodnevnom ‘ivotu na selu, ne reme- Slika 7.: Berba kukuruza
te}i ustaqeni tok seoskih aktivnosti.
Tradicionalan na~in proizvodwe (npr. organsko ba{tovanstvo) je sve mawe
zastupqen na selima, ali bi trebao da se o‘ivi, jer je on osnova „Zelenog turi-
zma”. Mo‘e da se pokrene poqoprivredna proizvodwa hrane po biolo{kim
principima koja doprinosi smawewu zaga|enosti zemqi{ta. Biolo{ka hrana
se proizvodi kori{}ewem biolo{kog |ubriva, bez dodavawa hemijskih sred-
stava koji zaga|uju zemqi{te i {tete zdravqu. Proizvodi dobijeni ovakvim
na~inom su visoko ceweni u svetu i Evropi.
Leti se na brojnim proplancima mo‘e
organizovati sakupqawe lekovitog biqa,
brawe {umskih plodova i gqiva.. Aktivni
odmor na selu ima svojih prednosti. On se
iskazuje u raznim skupqawima povodom po-
qoprivrednih radova, kada jedan ~ovek ili
porodica ne mogu sve poslove sami da obave
qudi dolaze na „mobe” da zajedno oru i kopa-
ju, da kose i ‘awu, da stri‘u ovce, beru
vo}wake, beru kukuruz... Gostu se mo‘e pri-
Slika 8.: Malina bli‘iti svakodnevica seoskog ‘ivota ovda-
{weg seqaka i da dobro upoznaju seosko do-
50
ma}instvo, nau~e tradicionalne po-
slove u poqoprivredi i sl. Kada se na|e
adekvatan spoj proizvodnog i komerci-
jalnog, mogu se o~ekivati veoma dobri
rezultati. Selo bi svakako trebalo da
zadr‘i autohtonost i tradicionalan
na~in bavqewa poqoprivredom i ba{
na tome treba da se formira turi-
sti~ka ponuda sela. Gostima se mo‘e
omogu}iti da aktivno u~estvuju u seo-
skim radovima – brawe maline, kupine, Slika 9.: @ito u klasu
vi{we, berba kukuruza, skupqawe sena
i sl., da rade na poqu ili na farmi, kose travu, da gledaju i, ukoliko ‘ele, u~e-
stvuju u mu‘i krava pravqewu sira i mleka, da spremaju zimnicu, slatko i xe-
move, koje bi uz neku nadoknadu voma}ici, mogli da ponesu ku}i. Mogli bi da
poma‘u doma}inima, da nau~e mnoge korisne poslove, stare zanate, tradicio-
nalno pripremawe jela, da prisustvuju prizoru pe~ewa rakije uz kazan ili
prave doma}e vino i sl. Na{i doma}ini su poznati kao dobri qudi velikog
srca koji treba da se organizuju da spremno do~ekaju turiste.

PROIZVODWA I PONUDA DOMA]E HRANE

Prednost seoske sredine je ~ista
i nezaga|ena priroda, koja omogu}a-
va proizvodwu ekolo{ke i zdrave
hrane. S obzirom da se kod nas hrana
dosta uvozi, trebalo bi nastojati da
doma}instva sama proizvode hranu
za potrebe turista. Zdrava hrana na
zapadu je prioritet i stvar pre-
sti‘a. Zato bi seoska doma}instva
trebala da za{tite svoje proizvode,
da ih pakuju u „atraktivnu” amba- Sl. 10.: Doma}i specijaliteti
la‘u, isti~u}i kvalitet proizvoda.
Posebno treba obratiti pa‘wu na parcijalne delove turisti~ki proizvodnog
oblika, budu}i da wihov najve}i deo ~ine upravo proizvodwa hrane bilo u gene-
ti~kom polu ili potpuno prera|enom obliku, koji se nude potro{a~u s ciqem
zadovoqewa wihovih potreba za hranom i pi}em u mestu turisti~ke potro{we.
Uz to logi~no ide i spremawe, kuvawe, aran‘irawe i servirawe hrane.
Sve je to deo strate{kog razvoja seoskog turizma, a posebno onog segmenta
koji je namewen zahtevnom turisti~kom tr‘i{tu. Ciq je da gosti, odnosno po-
tro{a~i turisti~kog proizvoda (turisti~ki proizvod se ne odnosi samo na
hranu i pi}e) budu zadovoqeni u kvantitativnom, estetskom, ekolo{kom, ga-
stronomskom i bilo kom drugom smislu, te da bude zadovoqan prate}im par-
cijalnim turisti~kim proizvodima, nematerijalnog oblika, odnosno da se na
kraju to odrazi na pove}awe pansionske, a posebno vanpansionske potro{we.
51
 Vredne doma}ice neguju tradicionalno pripremawe hrane. I one bi mogle
da organizuju edukaciju u pripremawu gastronomskih specijaliteta doma}e
kuhiwe, kojih je sve mawe na gradskim trpezama. Pite (npr. od heqde, zeqa,
bundeve, sira...), gibanice, cicvara, proja, doma}i hleb, specifi~na jela i pe-
~ewa ispod sa~a, poslastice..., nikoga ne ostavqaju ravnodu{nim. Neguju}i
doma}u kuhiwu stvara se jedinstven ambijent prisnosti i dobrodo{lice. Rit-
ual seoskog ru~ka ima brojne specifi~nosti – posela uz narodnu trpezu, bese-
de, zdravice..., {to stvara autenti~nu i opu{taju}u atmosferu. Zadovoqewe
potreba za hranom nije samo puki ~in, ve} kulinarsko-gastronomski „do‘i-
vqaj” mawe ili vi{e uklopqen u sastav vrednosti sa kulturom ishrane za sva-
kog pojedina~nog turisti~kog potro{a~a. Sve vi{e dominira „ishrana u ho-
du” ili „s nogu”, zatim upotreba konfekcionalnih, polugotovih i gotovih
proizvoda hrane koji zahtevaju male pripreme (u kampovima, na izletima i
dr.), kao i upotreba specijalne hrane (npr. dijeteti~arske i makrobioti~ke).
Prema tome, predmet ponude turisti~kim subjektima je da izbor kvalitetnih
proizvoda hrane trebaju biti proizvodi tzv. „prirodno i biolo{ki zdravi”,
makrobioti~ki proizvodi, lekovito i aromati~no biqe i sl.
Te‘wa da brend postane zdrava hrana (tzv. ethnic food) i da ona bude izvo-
zni proizvod mo‘e ostvariti konkurentsku (odr‘ivu) prednost i zadovoqiti
preduslove koji su potrebni za razvoj ekolo{ki zdravog turizma. U sinergiji
ove dve kombinacije vidimo izuzetno svetlu perspektivu razvoja seoskog turi-
zma u budu}nosti.

ZANATSKI RADOVI
Deo narodne ba{tine su i ku}ne ra-
dinosti, zanati, naro~ito umetni~ki,
izrada suvenira, narodna no{wa i
folklor. Dugu tradiciju imaju i mani-
festacije koje su u funkciji razvoja tu-
rizma i ovog kraja. Pored osnovne pan-
sionske ponude, treba osmisliti do-
datne sadr‘aje koji }e zadr‘ati goste,
stvaraju}i dodatan profit i pozitiv-
ne ekonomske efekte. Sve je vi{e go-
stiju koji ‘ele da aktivno provode od- Slika 11.: Tkawe
mor, da ne{to novo nau~e, otkriju, sa-
znaju...
@ivot i obi~aji u selu se mogu upoznati preko doma}e radinosti, na-
rodnog graditeqstva, gastronomije, obi~aja, folklora i dr. i to ~oveku iz
urbane sredine omogu}ava relaksaciju. Postoje stara o~uvana sela u kojima
kao da je vreme stalo, stare vodenice koje bi trebalo obnoviti, brojni napu-
{teni objekti narodnog graditeqstva... Sve to bi trebalo objediniti i
osmisliti na~in na koji }e da o‘ive kroz turisti~ku ponudu. Svedoci smo
da na jednoj strani imamo nova etno sela koja ni~u na raznim lokacijama,
ve{ta~ki formirana i koja su izgubila elemente autohtonosti i na drugoj
52
 strani stara napu{tena ogwi{ta, ko-
ja imaju dugu istoriju i tradiciju. Pa
{ta vi{e vredi?
U mnogim selima su se zadr‘ali
stari tradicionalni obi~aji kao npr.
prawe vune na re~ici Skrape‘, obi~aj
ratarskih sve}a u manastiru Trono{a i
sl. To bi za gosta mogla da bude i te ka-
ko interesantna motivacija da ba{ u
Slika 12.: Badwak tom periodu boravi u blizini i da i
sam u~estvuje u takvom ritualu. Gostima
se mo‘e osmisliti edukacija kako bi mogli nau~iti ve{tine starih zanata
(kova~ki zanat, grn~arija, tkawe, abaxija, }ur~ija i dr.) i spoznati tradiciju
i kulturu sela.
Organizovawe predava~a i majstora za edukaciju o‘ivqavawa i negovawa
starih zanata mo‘e i te kako doprineti da se seoski turizam komercijalizuje.
Sve je vi{e kolonija naivnih slikara koji ‘ele da borave i slikaju u prirodi.
Na osnovu toga ti individualci bi trebalo da se organizuju u radionice –
kurseve za obuku negovawa starih zanata ili slikarske kolonije i tako da se
omasovi i produ‘i wihov boravak na selu.
Prilikom formirawa turisti~ke ponude mora se voditi ra~una i o kul-
turno zabavnom ‘ivotu u selu. Prilikom verskih praznika praktikuju se od-
re|eni obi~aji (npr. lilawe uo~i Petrovdana, ratarske sve}e, Badwi dan –
{etwa za badwakom i palewe badwaka uo~i Bo‘i}a, bo‘i}na slu‘ba i dr.).
Seoska slava, va{ari, tradicionalne pesme i igre..., kroz koje se provla~i duh
pro{lih vremena, prednosti su seoske sredine za bavqewe turizmom. Takve
manifestacije bi trebalo marketin{ki prezentirati i pribli‘iti budu}im
turistima, jer ba{ one mogu biti podsticaj za wihovo kretawe.
Do pre nekoliko decenija su na prelima i poselima igre bile jedan od vi-
dova zabave. Prela i posela su radno-zabavni skupovi u zimskom delu godine.
Prela su vrsta mobe za ‘enske poslove (npr. ~e{qawe vune, prepredawe pre-
|e, pletewe...), a nakon obavqenog posla igralo se u kolu. Posela su okupqa-
wa na kojima se vi{e zabavqalo, a mawe radilo. Kao i na prelima, radile su
samo ‘ene i devojke, a momci i qudi su se na ovim skupovima uglavnom zaba-
vqali. I ve}inu igara izvodili su mu{karci, a bilo je i igara u kojima su
u~estvovala oba pola. Popularne igre bile su, npr., mica, kudeqarke-koze,
srne, prstena-obojka, preqke ili prave svadbu, vodeni~ara, bostana, ‘abe
~an~are, |avola i sl.
U nekim selima formiraju se specifi~ni spomen kompleksi (tzv. etno
kompleksi), gde se neguje izgled starog sela, a u objektima narodnog graditeq-
stva mogu se osmisliti radionice za stare zanate. Neka seoska doma}instva
imaju o~uvana stara doma}instva, {to je za gosta svojevrsna atrakcija, jer je u
wima ve}inom sa~uvana ‘ivopisna oprema za doma}instvo: ogwi{te, verige,
sa~, crepuqe za pe~ewe hleba i dr. Na osnovu toga, mogu se osmisliti muzejske
53
zbirke koje bi prikazivale stare predmete koje su kori{}eni u selu za obra|i-
vawe zemqe, za proizvodwu sira i kajmaka, posu|e, oru|e, poku}stvo, name{taj,
ritualne predmete, no{wa, predmeti doma}e radinosti, oru‘je... Ne treba za-
nemariti ni izradu suvenira koji mogu mnogo da „govore” o tradiciji tog kra-
ja. Na takav na~in mo‘emo sa~uvati tradiciju od zaborava.

54
 BEZBEDNOST GOSTIJU
priredila Danijela Milutinovi}

Svaki gost pre nego se odlu~i na kretawe ‘eli potrebne informacije koje
se odnose kako na udaqenost, sme{taj, sadr‘aje, prirodne i antropogene vred-
nosti i sl., tako i informacije vezano za bezbednost wihovog boravka. @ele
da wihovi podaci, koje ostavqaju prilikom prijave, budu za{ti}eni, da se ne
zloupotrebqavaju. Tako|e bi bilo dobro da svako doma}instvo ima kwigu uti-
saka za pisawe komentara gostiju. Ra|ene su ankete vezane za istra‘ivawe
tr‘i{ta gde je jedno od pitawa bilo vezano za bezbednost boravka i izvedeni
su neki kqu~ni rezultati: bez obzira na standard i li~ne afinitete, prili-
kom odluka za kupovinu turisti~kih aran‘mana, ispitinaci na prvo mesto
stavqaju bezbednost destinacije, potom bezbednost samog putovawa, pa tek on-
da slede atraktivnosti lokaliteta, cena i ostali detaqi. Shodno tome turo-
peratori su promenili prioritete u kriterijumima za sa~iwavawe ponude:
prvo se na terenu ispituju bezbednost odre|enih lokacija i objekata za sme-
{taj gostiju, a zatim ostali parametri u odnosu na zadate standarde. Fizi~ka
i materijalna bezbednost gosta uvek je bila jedan od kqu~nih kriterijuma kva-
liteta turisti~ke ponude, ali je u posledwe vreme poprili~no zanemarena.
Zbog toga bi bilo preporu~qivo da se organizuju edukacije i stru~ni skupovi,
kako bi se radnici u turizmu – hotelijerstvu, ugostiteqstvu i seoskim doma-
}instvima konkretno upoznali sa aspektima bezbednosti gosta, koliko je ona
zna~ajna u ukupnoj turisti~koj ponudi i koji su savremeni na~ini za{tite. Od
sociolo{ko-psiholo{ke komponente preko fizi~ko tehni~ke, protivpo‘ar-
ne i sanitarno-higijenske za{tite do osigurawa tj. mogu}nosti prevencije i
sanacije.
U ve}ini doma}ih pansiona bezbednosni standardi su ispod minimuma
svetskih zahteva, ali postoje i izuzeci. Doma}instava treba da vode ra~una o
bezbednosti gostiju uvode}i sisteme video nadzora. Uloga novih tehnologija u
hotelskom poslovawu i prednost informacionih sistema, uzrokuje i nove ri-
zike od zloupotrebe i na~ina za{tite. Ono o ~emu se u doma}instvima malo
razmi{qa je uloga psiholo{kog faktora u celokupnoj bezbednosnoj slici ko-
ju turista sti~e. Savremena istra‘ivawa potvr|uju da se pojedinac najsigur-
nije ose}a u svom domu, potom u svom gradu i zemqi, a do tzv. „velikog reza” do-
lazi ~im se pre|u nacionalne granice i taj rez je ve}i {to je kultura zemqe u
koju se putuje razli~itija od doma}e. To je osnovni razlog popularnosti puto-
vawa u grupama, a ~iwenica da u tu|oj zemqi ve}ina turista gubi svoju ustaqe-
55
nu ulogu i status, kod mnogih prouzrokuje ose}aj „razjediwenosti i poja~ava
strahove”. Na zapadu su ve} odavno razra|ene strategije kako da ponuda u doma-
}em i hotelskom sme{taju „rekonstrui{e intimnu atmosferu ku}e”. U tom
kontekstu, prisustvo televizije, muzi~kih ure|aja i mogu}nost kori{}ewa sa-
telitskih programa i interneta, simbolizuju doma}u svakodnevnicu gosta da
se npr. sloganom „SELO JE KU]A U MALOM” istakne zadovoqewe navede-
nih potreba, ali i da se na|u optimalna re{ewa za wihovo zadovoqewe, a da ne
naru{e kqu~ne specifi~nosti lokalne kulture. U takvom konceptu od velike
je va‘nosti komunikacija i pona{awe doma}ina u ku}i prema gostu – po~ev{i
od poznavawa stranih jezika, do spremnosti da se iza|e u susret ‘eqama gosti-
ju, {to zna~ajno uti~e na smawewe od strahova od nepoznatog okru‘ewa. Bez-
bednosni standardi zahtevaju i sigurnost parkirawa vozila izgradwom si-
gurnih gara‘a opremqenih alarmima, zatim u ku}i da se postave sefovi za ~u-
vawe dragocenosti, za doma}instva koja u ponudi imaju organizovan lov da
imaju sefove za oru‘je i hladwa~e za skladi{tewe odstreqene divqa~i, da u
svakoj sobi stoji naznaka napona struje na ulasku u toalet, mogu}nost SOS po-
ziva iz kupatila, sigurnosne brave i sl. To su sve standardi prilago|eni
Evropskoj uniji i vrlo skoro }e ono doma}instvo koje ‘eli da se profesional-
no bavi turisti~kom ponudom u doma}oj radinosti morati tako da se opremi.
Bezbednosni parametri mora}e biti promeweni i znatno stro‘i i komplek-
sniji nego do sada i na wih se mora ozbiqno i odgovorno obratiti pa‘wa pri-
likom turisti~ke ponude.

56
 PRIRODNO OKRU@EWE I AUTENTI^NA KULTURA
U SEOSKOM TURIZMU
priredio Vladimir Stojanovi}

Prirodni i ekoturizam u ponudi seoskog turizma

Porast svesti o uticaju dru{tva na ‘ivotnu sredinu krajem XX veka,
ukqu~uju}i probleme poput nekontrolisanog kori{}ewa resursa; sve ve}eg za-
ga|ivawa vode, zemqe i vazduha; qudskih prava i ugro‘enosti ‘ivotiwa –
podstaklo je mnoge na promenu stava o potro{a~kom mentalitetu. Klasi~na
potro{wa se zamewuje onom u kojoj dominiraju proizvodi koji su „prijateq-
ski nastrojeni prema okru‘ewu” i „eti~ki ispravni”. Ovakve promene u men-
talitetu potro{we savremenog ~oveka ozna~ene su kao zelena potro{wa, a ona
se odrazila i na turizam. Rezultat su neke nove forme turizma, koje se sve vi{e
razmatraju kao budu}nost wegovog razvoja. Pojavu, mesto i zna~aj ekoturizma
treba tra‘iti upravo u ovakvim trendovima.
Razvoj zelene potro{we osamdesetih godina rezultirao je {irokom pale-
tom putovawa koja se baziraju na razvijenoj svesti o za{titi ‘ivotne sredine,
{to nije tipi~no za masovni turizam. Koriste se raznovrsni pojmovi da bi se
ovakva putovawa boqe razumela: alternativni, zeleni, prirodni, odr‘ivi, od-
govorni i ekoturizam. Ponekada se ovoj listi dodaju i akademski turizam,
agro-turizam, prikladan turizam, kontakt turizam i turizam divqeg sveta
(„wildlife tourism”). Ovakva putovawa svojim konceptom doprinose stvarawu
dobrobiti odr‘ivog karaktera za turisti~ke destinacije, a zbog svoje reali-
zacije i ciqeva poznata su kao alternativni tipovi turizma. U~esnici u ova-
kvim turisti~kim kretawima o~igledno se razlikuju od turista masovnog tu-
rizma po svojim shvatawima ‘ivotne sredine. Alternativni turizam se mo‘e
interpretirati na dva osnovna na~ina: (1) kao forma koja ima ve}i nivo sve-
sti o ‘ivotnoj sredini i (2) kao tipovi turisti~kih kretawa koji se razlikuju
od glavne turisti~ke struje. U~esnici u ovakvim trendovima ‘ele vi{i nivo
iskustva, ve}u nezavisnost, nisu skloni da mole za uslugu, preuzimaju inicija-
tivu i kona~no, imaju vi{i nivo svesti o zdravom na~inu ‘ivota. Ipak,
va‘no je spomenuti da turisti~ke aktivnosti bazirane na sportu nisu obave-
zno saglasne sa ‘ivotnom sredinom. Planinski biciklizam i {etwe su zdrave
aktivnosti, ali mogu izazvati eroziju zemqi{ta i uznemiravawe biqnog i
‘ivotiwskog sveta, kao i probleme estetskog zaga|ivawa.
Na osnovu prethodno iznetog sledi da su osnovne karakteristike alterna-
tivnog turizma:
57
 – mala skala razvoja sa visokim nivoom u~e{}a lokalnog vlasni{tva;
– minimalizovawe negativnih uticaja po prirodu i dru{tvo;
– podsticawe drugih sektora lokalne ekonomije kao {to je poqopri-
vreda;
– zadr‘avawe najve}eg dela ostvarenog dohotka u lokalnim ekonomijama;
– u~e{}e lokalnog stanovni{tva u dono{ewu odluka;
– usmeravawe razvoja i kontrola od strane lokalnog stanovni{tva (Hol-
den 2000).
Dakle, kriterijumi alternativnog turizma nagla{avaju malu skalu razvo-
ja, usmerenost ka lokalnom preduzetni{tvu, male uticaje po okru‘ewe i do-
brobit za lokalnu zajednicu; nasuprot velikom nivou me|unarodnog interesa
koji karakteri{u masovni turizam. Kori{}ewe takvih kriterijuma ukqu~uju-
}i ekonomsku, socijalnu i kulturnu promi{qenost ~esto se stavqa u vezu sa
odr‘ivim formama turizma, posebno sa ekoturizmom.
Postoji mnogo definicija ekoturizma. Jedna od najjednostavnijih isti~e
kako je to „putovawe u prirodne predele radi o~uvawa ‘ivotne sredine i koje
podr‘ava blagostawe lokalnog stanovni{tva”. Slo‘enija definicija predo-
~ena od strane Me|unarodnih ekspedicija (International Expeditions) navodi ka-
ko je ekoturizam „putovawe sa svrhom u prirodne predele koje stvara razumeva-
we prirodnih sistema, nagla{avaju}i brigu o o~uvawu ekosistema, a da se
ujedno ostvaruje ekonomski prihod za lokalno stanovni{tvo i vladu, koji po-
dr‘avaju za{titu resursa ‘ivotne sredine”.
Kako je problem definisawa i prepoznavawa ekoturizma tokom devedese-
tih uzeo poprili~no maha, od strane nekih udru‘ewa predlo‘en je niz defi-
nicija, a neke od wih isti~u:
– Ekoturizam je prijateqski nastrojeno putovawe prema ‘ivotnoj sredi-
ni, koje nagla{ava posmatrawe i o~uvawe prirodnih stani{ta i arheo-
lo{kog bogatstva.
– Ekoturizam je sredstvo za{tite ‘ivotne sredine.
– Ekoturizam je ekolo{ki odgovoran turizam.
– Ekoturizam je na~in za{tite prirodnih podru~ja koji podrazumeva eko-
nomsku zaradu, kroz za{titu prirodnih resursa. To je vrsta turizma ko-
ji ukqu~uje prirodu.
– Ekoturizam podrazumeva vi{e od za{tite. To je vrsta putovawa koje od-
govara na ekolo{ke, socijalne i ekonomske potrebe destinacije. On
ukqu~uje sve faze putovawa – od avio prevoza, preko hotela, lokalnog
transporta i turoperatera.
– Ekoturizam je oblik turizma koji brine o ‘ivotnoj sredini i integri-
tetu ekosistema i obezbe|uje ekonomski razvoj i sredstva za{tite pri-
rode (McIntosh, Goeldner, Ritchie, 1995).
Tokom me|unarodne godine ekoturizma Svetska turisti~ka organizacija
(WTO) i Program ujediwenih nacija za ‘ivotnu sredinu (UNEP) su zastupali
58
stav kako ne postoji univerzalna definicija ovog oblika turizma. Tada su
promovisane wegove slede}e karakteristike:
– Ekoturizam su na prirodi bazirane forme turizma u kojima je glavna
motivacija turista posmatrawe i u‘ivawe u prirodi, kao i tradicio-
nalnih kultura koje preovla|uju u prirodnim oblastima.
– Ekoturizam sadr‘i obrazovne i interpretativne karakteristike.
– Ekoturizam je generalno, ali ne i iskqu~ivo, organizovan u malim gru-
pama, od strane malih, lokalnih preduzetnika. Strani turoperatori,
tako|e, organizuju ekoturisti~ke ture u mawim grupama.
– Ekoturizam umawuje uticaje na prirodnu i socio-kulturnu sredinu.
– Ekoturizam podr‘ava za{titu prirodnih oblasti: (1) obezbe|ivawem
ekonomskih povlastica za lokalne zajednice, organizacije i autoritete
koji upravqaju prirodnim podru~jima u ciqu za{tite, (2) obezbe|iva-
wem alternativnih zaposlewa i mogu}nosti zarade za lokalne zajedni-
ce, (3) pove}awem svesti o za{titi prirodnih i kulturnih dobara, kako
me|u lokalnim stanovni{tvom, tako i me|u turistima (International Year
of Ecotourism, 2002).
U definicijama koje se pojavquju ~esto se spomiwe kako je ekoturizam ob-
lik turizma baziran na prirodi. Me|utim, ponekada se izme|u ova dva pojma –
ekoturizam i prirodni turizam, pravi i razlika. Tako je prema nekim is-
tra‘iva~ima, ekoturizam prirodni turizam u kome je turista posetio desti-
naciju zbog jednog ili vi{e interesovawa za evoluciju prirode. To putovawe
kombinuje obrazovawe, rekreaciju i avanturu. Navedeni autori me|u prvima
spomiwu ~vrstu i mekanu dimenziju prirodnog turizma, koje izdvajaju na osno-
vu ulo‘enog fizi~kog truda i interesovawa za prirodu. Slede}i pristup tih
autora identifikuje konceptualnu razliku izme|u ekoturizma i prirodnog
turizma. Ula‘u}i napor da defini{u prirodni turizam oni isti~u je da to
turizam baziran na prirodnim resursima kao {to su relativno o~uvana za-
{ti}ena prirodna dobra, vla‘na stani{ta, rezervati i druga podru~ja sa za-
{ti}enim biqnim i ‘ivotiwskim svetom i stani{tima.
Te‘e}i ovakvom pristupu pojavquju se i definicije nekih drugih autora:
– Prirodni turizam obuhvata sve forme turizma – masovni turizam,
avanturisti~ki turizam, turizam malog uticaja na okru‘ewe; koje
koriste prirodne resurse, ukqu~uju}i biqne i ‘ivotiwske vrste,
stani{ta, pejza‘e, kao i slane i slatkovodne akvatorije. Prirodni
turizam je putovawe ~ija je svrha u‘ivawe u o~uvanim prirodnim
predelima i divqini.
– Ekoturizam je turizam malog uticaja na prirodu koji doprinosi o~uva-
wu vrsta i stani{ta ili direktno kroz podr‘avawe za{tite i/ili in-
direktno, tako {to obezbe|uje dohodak za lokalnu zajednicu.
Ovakvi pristupi izdvojili su ekoturizam od ostalih na prirodi bazira-
nih oblika turizma, po wegovoj obrazovnoj komponenti i odr‘ivom pristupu.
Tako|e, ponekada se smatra da je potrebno odvojiti prirodni turizam od osta-
lih oblika turizma, koji se oslawaju na prirodne resurse. ^ak se i masovni tu-
59
rizam oslawa na autenti~ne resurse (pla‘e, mora i okeani) kao centralnu
komponentu proizvoda i iskustva. Nisu svi tipovi turizma, sa potrebom za
prirodnim resursima, saglasni sa ‘ivotnom sredinom. Aktuelni primer
ukqu~uje aktivnosti kao {to su lov i posmatrawe ptica, koje zahtevaju druga-
~iju bazu resursa, u smislu wihove „potro{ivosti” (dakle, nije isto posma-
trati ili ubiti ‘ivotiwu) i odraz su razli~itih potreba. Zbog toga se navodi
da je jedan od vode}ih principa ekoturizma, naravno pored edukacije i odr‘i-
vosti, i onaj koji se bazira na nepotro{ivosti resursa. Takav odnos prema tu-
risti~kom resursu bi morao biti zastupqen u svim fazama turisti~ke reali-
zacije: turoperatori, politika vlade, menaxment resursa, razvoj lokalne za-
jednice, iskustvo posetilaca.
Poseban zna~aj u razvoju ruralnog turizma, rekreacije i edukacije mogu
imati za{ti}ena prirodna dobra. Za{ti}ena prirodna dobra su jedna od naj-
aktuelnijih destinacija savremenog turizma. Odnos na relaciji za{ti}eno
prirodno dobro – turizam, toliko je postao sna‘an da se sada koristi pojam
turisti~ka za{tite prirode. Neke dr‘ave osnivaju nova za{ti}ene prirodna
dobra, prvenstveno nacionalne parkove, kako bi rasteretile postoje}a od pre-
komernog turisti~kog kori{}ewa. To ujedno pokazuje da je turizam postao i
pretwa za za{ti}enu prirodu. U sistemu ovih odnosa neophodno je i razmatra-
we pitawa lokalnih zajednica koje po pravilu mogu dati zna~ajan doprinos u
za{titi prirode i oboga}ivawu turisti~ke ponude. Najzna~ajnija vrsta za-
{ti}enih prirodnih dobara za turizam su svakako nacionalni parkovi. Po-
red wih, tu su i brojni rezervati, parkovi prirode, predeli divqine, kao i
globalno zna~ajna za{ti}ena prirodna dobra – rezervati biosfere, na pri-
mer, planina Golija u Srbiji, i objekti svetske ba{tine. Organizacija turi-
zma u za{ti}enim prirodnim dobrima predstavqa posebno osetqiv zadatak,
jer se kao aktivnost bitno razlikuje u pore|ewu sa drugim destinacijama.
Naredni primeri organizacije predstavqaju konkretnije veze izme|u pri-
rodnih resursa, kulture lokalne zajednice i ekoturizama.
Mala grupa Huaorana, uro|enika sa Amazona, sagradila je kolibu nedale-
ko od svog sela sa krovom od palminog li{}a za osam qudi. Po{to su u strahu
da bi veliko prisustvo turizma moglo da poremeti wihov tradicionalan na-
~in ‘ivota i unese ne‘eqene potro{a~ke navike Huaorani primaju samo jednu
grupu turista mese~no, na dva do {est dana. Posetiocima se poklawa puna
pa‘wa. Tokom prvog susreta za svakog posetioca se pla}a preno}i{te pogla-
vici i novac se deli na jednake delove za svaku porodicu. Plata za razli~ite
vrste poslova (posao vodi~a, odr‘avawe, upravqawe kanuom) izra~unava se
tako {to se udvostru~i iznos koji bi osoba zaradila kao radnik u naftnoj
kompaniji. Huaorani tokom turisti~kog programa u~e ekoturiste da prepo-
znaju lekovite biqke, upu}uju ih u ekologiju tropske ki{ne {ume, u wihovu du-
hovnu povezanost sa okru‘ewem i podu~avaju ih lokalnim zanatima. Na kraju
putovawa posetioci se pozivaju da uti~u na qude u svojim zemqama kako bi po-
stali svesni napora Huaorana da odbrane svoju zemqu i kulturu.
Dobar primer dolazi iz Venecuele. Jedna od ovda{wih domoroda~kih gru-
pa, Pemoni, prima dnevno i do 100 turista, koji dolaze avionom iz odmarali-
60
{ta sa ostrva Margarita. Wihov ciq je najve}i vodopad na svetu – Angel. Pe-
moni su sagradili i selo, udaqeno sat hoda od wihovog, sa deset tradicional-
nih koliba za preno}i{te. Prihodi od turizma koriste se izgradwu {kole,
ambulante i za dopuwavawe dr‘avnih subvencija koje su sve mawe (Blan‘i,
2000).
Ovi primeri neoborivo dokazuju zna~aj ekoturizma, jer naro~ito u prvom
slu~aju on predstavqa alternativu drugim privrednim delatnostima sa dale-
kose‘nim posledicama. Pored toga ekoturizam skre}e pa‘wu svetske javnosti
na probleme sa naftnom industrijom u ekolo{ki vrednim celinama. Zato i
nije neobi~no {to su Huaorana dobili nagradu za najboqi ekoturisti~ki
programa na Sajmu turizma u Berlinu 1998. godine.
Tokom 1998. godine u Nikaragvi, na poluostrvu Kosiguina, otpo~ela je re-
alizacija programa koji je osmislila lokalna ekolo{ka organizacija – SEL-
VA (Somos Ecologistas en Lucha por la Vida y el Ambiente/Mi smo ekolozi koji se
bore za ‘ivot i ‘ivotnu sredinu). Studija je zakqu~ila da, bez obzira na pro-
bleme ruralnog podru~ja: nedostatak pija}e vode, sistema kanalizacije i elek-
tri~ne energije u ve}em delu regije, koja obuhvata 130 sela, saobra}ajnog siste-
ma, dru{tvene infrastrukture i u ambijentu op{teg siroma{tva – regija ipak
poseduje atraktivnosti za potencijelne ekoturiste. One ukqu~uju vulkan Ko-
siguina, pristupa~an samo kroz pe{a~ke ture; termalne vode; ribolovne revi-
re; krstarewe kroz Foncesa zaliv; izvanredno o~uvanu obalu i jo{ uvek rela-
tivno o~uvan divqi svet, uprkos procesu kr~ewa {uma. Tako|e, zakqu~eno je
da razvoj turisti~kih usluga mora da napreduje polako sa pa‘qivim ukqu~i-
vawem lokalnog stanovni{tva i uz izbegavawe potencijalnih sukoba izme|u
anga‘ovanog dela zajednice i onoga koji to nije. Turisti~ka ponuda ne posedu-
je uobi~ajene sadr‘aje za zabavu stranih turista. Program razvoja turizma je
ukqu~io izgradwu vizitorskog centra koji nudi sme{taj za 16 turista i ~ija je
arhitektura realizovana u lokalnom stilu (Mowforth, Munt, 2003).
U isto~nom delu Centralne Evrope postoji tendencija povezivawa ponude
ekoturizma sa rezervatima biosfere (Johnson, 2004). Takva praksa je prisutna
u ma|arskom Rezervatu biosfere Agtelek i ~e{kom Rezervatu biosfere Tre-
bonsko. Prvi je progla{en 1979. godine u severoisto~nom delu dr‘ave. Dva se-
la se nalaze unutar Rezervata (Agtelek i Josavafo), a ~ak 18 je sme{teno na we-
govoj granici. Unutar kultivisanih povr{ina uobi~ajeni pejza‘i obuhvataju
poqa pod ‘itom, stare vo}wake i vinograde. Glavni problemi Rezervata su
nestanak tradicionalne proizvodwe i smawewe broja stanovnika, a prisutno
je i pove}ewe udela starog stanovni{tva, opadawe kvaliteta u zdravstvu,
obrazovawu i ostalim javnim servisima. Izlaz iz ovakve situacije tra‘i se u
primeni smernica menaxment plana koji izme|u ostalog zahteva prezentaciju
kulturne ba{tine, kroz promociju tradicionalnih rukotvorina i promociju
ruralnog turizma u regiji. Trebensko je progla{eno za Rezervat prirode 1977.
godine u ju‘nom delu ^e{ke, na granici sa Austrijom. U centru Rezervata se
nalazi grad Trebon (9.000 stanovnika), sa jedinstvenom arhitekturom i speci-
jalnim statusom bawskog mesta u kome se posebno primewuje lekovito blato.
Ovo podru~je je od posebnog zna~aja za faunu ptica, jer obuhvata ~ak 20 malih
61
za{ti}enih podru~ja (prirodnih rezervata ili spomenika prirode nacional-
nog i regionalnog zna~aja). Me|u zastupqenim prirodnim predelima nalaze
se i vla‘na stani{ta, plavne ravnice, vla‘ne livade i pe{~ane dine. Na‘a-
lost, Rezervat je bitno ugro‘en upravo od strane nekontrolisanog turizma i
ostalih qudskih aktivnosti, poput poqoprivrede, {umarstva i ribarstva. U
kombinaciji sa modernim tehnologijama ove delatnosti su postale opasne po
prirodu. Ekoturizam ovog podru~ja je koncentrisan na obilazak stani{ta sa
retkim vrstama i pored toga {to ozbiqni planovi razvoja eko i odr`ivog tu-
rizma ne postoje. To samo potvr|uje da ekoturizam jo{ uvek nema jasno defini-
sanu formu, kao {to je to slu~aj u nekim drugim delovima sveta i da se on ~esto
povezuje sa seoskim turizmom, koji u Evropi ima dugu tradiciju.
S obzirom na to da postoji tesna veza izme|u ekoturizma, prirodnog turi-
zma i seoskog turizma, mo‘e se zakqu~iti da su resursi koje koriste kao bazu za
brojne aktivnosti turista, zajedni~ki. U iste spadaju: najraznovrsniji obli-
ci reqefa poput planina, aluvijalnih ravni reka, klisura, pe}ina i drugih,
upe~atqivi geolo{ki fenomeni, povoqna klimatska svojstva, izvorni {um-
ski ekosistemi, kao i preostali delovi autenti~ne prirode i za{ti}ena pri-
rodna dobra. Kako su ovakvi resursi ~esto sastavni deo ruralnih predela, la-
ko je povezati wihov zna~aj sa kompletnom turisti~kom ponudom jedne desti-
nacije.

Ruralni predeli i kulturni turisti~ki resursi

Po{to obiluju istorijskim zna~ajem i tradicijom ruralni regioni
pru‘aju bogato nasle|e ili jak kulturni identitet. Lokalna kultura je izvor
aktivnosti. Lokalna kultura izaziva ponos i pru‘a dobrodo{licu. Ona mo‘e
biti prednost i va‘an faktor za razvoj sela i turizma. Kultura kao termin je
formulisana kroz razli~ite koncepte i definicije. Kultura je kompleksna
interakcija qudskih karakteristika, pojava, nali~ja. Najjednostavnije re~e-
no, kultura je sve {to je stvorio ~ovek kroz interakciju sa okolinom – materi-
jalno, kao na primer, pejza‘, arhitektura, ode}a, hrana ili neopipqivo {to se
prenosi tradicijom – znawe, ve{tine, jezik, dijalekti i vrednosti. Kultura se
razvija i kroz generacije se usavr{ava, unapre|uju}i lokalne obi~aje i aktiv-
nosti koji pokazuju koliko se jedna kultura razlikuje od druge.
Kultura posetiocima omogu}uje da sti~u brojna iskustva. Ona mo‘e biti
motiv samog putovawa. Kao turisti, mo‘emo se zainteresovati za razli~ite
zajednice, wihov na~in ‘ivota, aktivnosti, hranu koju koriste ili ode}u koju
nose. [to su ve}e razlike u kulturnim obele‘jima izme|u nas i odre|ene zajed-
nice, toliko je ta druga kultura za nas zanimqivija i atraktivnija. Dok turi-
sti posmatraju nekoga, wihova percepcija i poimawe evoluira – od upoznava-
wa pejza‘a (prvi kontakt sa novom sredinom, okru‘ewem) do sagledavawa
ostalih brojnih kulturnih obele‘ja zajednice tog prostora. Turisti~ke de-
stinacije danas pru‘aju sve to i pro{iruju tr‘i{ni nastup sa akcentom na
kvalitet „lokalnog”.
Za mnoge, termin „kulturni” turizam asocira vi{e na urbani, nego na ru-
ralni prostor. Gradovi su prezentovani i marketin{ki obra|eni kao veliki
62
kulturni centri. Mnoge glavne evropske kulturne znamenitosti se nalaze u
urbanim podru~jima. Najpoznatiji muzeji, galerije i biblioteke, kao deo svet-
ske kulturne ba{tine, locirani su u evropskim naseqima. Nije slu~ajnost da
su gradovi {irom Evrope sinonim „kulturnih ikona” i obele‘ja kulture. To
je direktna posledica vrednosti koje imaju kao kulturni proizvod.
Sa stanovi{ta ponude, krajem 20. veka, za glavne urbane centre u Zapad-
noj Evropi, tradicionalna proizvodwa kao deo kulturnog nasle|a je pred-
stavqala veliki izazov i mogu}nost razvoja nove privredne grane, {to je
omogu}avalo prevazila‘ewe nastalih privrednih okolnosti (gubitak rad-
nih mesta i smawewe prihoda kao posledica toga). Turizam sada u ve}ini
gradova ima va‘nu ulogu u privrednom i ekonomskom razvoju (kulturni tu-
rizam ili turizam baziran na posebnim doga|ajima – seminari, konferenci-
je ili konvencije).
Poput kulturnog turizma u gradovima, sada postoji i kulturni turizam u
ruralnim podru~jima. Odricawe od tradicionalnog tr‘i{ta (tradicional-
nih privrednih aktivnosti) se mora nadomestiti dostojnim alternativama –
posao i prihodi moraju biti omogu}eni kako bi se ruralna zajednica odr‘ala,
pri ~emu takve nove privredne grane (u razvoju) trebaju podr{ku socijalnih
mre‘a i grupa. Da li ruralna kultura i daqe postoji, i ukoliko je tako, koje su
joj karakteristike i kako se manifestuje?
Ruralna kultura i daqe opstaje uprkos ~iwenici da je na primer u Fran-
cuskoj danas svega 1/3 stanovni{tva ukqu~ena u agrokulturu od ukupne popu-
lacije koja je bila ukqu~ena u agrokulturu krajem {ezdesetih godina 20. veka.
Ruralna kultura je bila, i jo{ uvek je, odre|ena specifi~nostima, koje poma‘u
da se oblikuje ruralni ‘ivotni stil i dru{tvo. ^esto, ovakav ‘ivotni stil i
zajednice poseduju tr‘i{te i specifi~ne elemente lokalnog i regionalnog
identiteta. Prirodna sredina, kao dominantna karakteristika mnogih ru-
ralnih sredina, je integralni deo ruralne kulture. Iako je ekonomski zna~aj
agrokulture smawen, farmeri jo{ uvek imaju zna~ajnu ulogu u ruralnom ‘ivo-
tu zajednice.
Arhitektonsko nasle|e, tako|e, pru‘a bogat izvor dokaza ruralne kultu-
re, kao i wihove estetske vrednosti – ruralne ku}e i propratne gra|evine od-
slikavaju na~in ‘ivota i lokalnu istoriju koja je doprinela stvarawu rural-
ne kulture kroz vekove. Evropski centar za tradicionalne i regionalne kul-
ture (ECTARC) pru‘a tipi~nu listu atrakcija koje mogu privu}i kulturne tu-
riste:
– Arheolo{ka nalazi{ta i muzeji;
– Arhitektura (ru{evine, poznate zgrade, ~itavi gradovi);
– Umetnost, skulptura, zanati, galerije, festivali, doga|aji;
– Muzika i igra (klasi~na, narodna, savremena);
– Pozori{ni komad;
– Prou~avawe jezika i literature, izleti (obilasci) i doga|aji;
– Religiozni festivali, hodo~a{}a;
63
 – Kompletne (narodne i primitivne) kulture i subkulture (Roberts, Hall,
2003).
Poseban zna~aj se pridaje festivalima koji su, posebno u Srbiji, od bit-
nog zna~aja za kulturni identitet lokalne zajednice. Ve}ina malih zajednica,
sela i seoske varo{ice imaju festivale, sajmove i druge manifestacije. Mnoge
od tih manifestacija su prvobitno kreirane da bi se proslavili razni lokal-
ni doga|aji, kao {to su jesewa ‘etva, dani osniva~a, i u po~etku su slu‘ile da
se zabavi lokalno stanovni{tvo. Me|utim, sa uvidom u mogu}nost ekonomske
koristi, ve}ina seoskih zajednica je odlu~ila da pro{iri delokrug rada, na
taj na~in {to }e na manifestacije dovoditi posetioce, koji ‘ive van mesta
wihovog odr‘avawa. Me|u op{te tipove manifestacija u seoskim sredinama
spadaju prodajne izlo‘be hrane sa farmi, folklorne manifestacije, izlo‘be
umetni~kih i zanatskih proizvoda i muzi~ke manifestacije.
Seoski festivali koji se mogu prona}i {irom cele Severne Amerike, na-
stoje da prika‘u osobenosti pojedinih oblasti. To je prvobitno rezultat ~i-
wenice da mnoge, ako ne i najve}i deo, manifestacije su se razvile u ~ast Ze-
mqinog izobiqa (u ~ast ~ovekovih sredstava za ‘ivot) i na~ina ‘ivota. Na
primer u Kanadskoj atlantskoj provinciji i severoisto~nom delu Sjediwenih
Dr‘ava, ve}ina seoskih festivala proslavqaju ribu i ribolov. Na sredwem
zapadu i kanadskim prerijama, dominiraju poqoprivredne manifestacije.
Skoro svako malo naseqe na Sredwem zapadu Sjediwenih Dr‘ava, od Ohaja pa
do Stenovitih planina, bez obzira na wegovu veli~inu, ponosi se organizaci-
jom neke manifestacije. Manifestacije posve}ene breskvi, jagodi, vi{wi, ki-
selim krastavcima, }uretini, jajima i siru prikazuju va‘nost poqoprivrede
u dru{tveno-ekonomskom ‘ivotu. Etni~ke manifestacije, kao {to su Finski
festival, Vreme lala, [vedski festival, Ukrajinski festival i Dani Nemaca
svedo~e o naseqavawu razli~itih etni~kih grupa u seoske delove Sredweg Za-
pada i Kanadske prerije. Seoske manifestacije su danas va‘an deo turisti~ke
ekonomije u Severnoj Americi, i vi{e od 10.000 festivala se godi{we odr‘i
u malim naseqima samo u Americi. Prema podacima Asocijacije turisti~ke
privrede u Americi (1999), 20% svih odraslih Amerikanaca pose}ivalo je fe-
stivale za vreme putovawa u 1998. godini (Hal i drugi, 2005).
Svi navedeni kulturni resursi (po tipologiji ECTARC) mogu biti prime-
weni u turisti~koj prezentaciji ruralnih sredina. Mnoga arheolo{ka nala-
zi{ta i arhitektonske ru{evine postoje u ruralnim delovima Evrope, na pri-
mer, Hadrijanov zid na „krovu” Engleske i Epidaurov teatar na Peloponezu.
Lokalni zanati predstavqaju osnovu privrede u mnogim ruralnim sredinama.
U Bugarskoj je napravqen projekat „Made by Pirin” (sa poreklom proizvodwe u
Pirinu), kojim je stvorena tr‘i{na marka (brend) nekoliko zanatskih proiz-
voda kao {to su ru~no tkani materijali i ru~no ra|ena zvona za stoku. Muzi-
ka, igra i pozori{ne predstave kao deo pripovedawa mogu sa~iwavati osnovu
ruralnog dru{tvenog ‘ivota. Religiozni festivali i hodo~a{}a se naj~e{}e
sprovode u ruralnim prostorima. Ruralni regioni Evrope poseduju jak lokal-
ni identitet, nepoznat za urbane sredine. Bogato nasle|e tradicije i obi~aja
preno{eno kroz vekove ima vrednost koja je cewewa {irom kontinenta.
64
 Nakon osnovnih poja{wewa, potrebno je analizirati koje bi ideje bile
zna~ajne za one koji su ukqu~eni u ruralni razvoj? Mo‘da je u pogledu kultur-
nog turizma osnovni problem identifikovati poslovne odnose. Istra‘ivawe
koje je sprovela Evropska asocijacija za edukaciju u oblasti turizma i rekrea-
cije (ATLAS) pokazuje da kod kulturnog turizma postoji {irokog opseg razli-
~itih turisti~kih tr‘i{ta ure|enih oko razli~itih tipova proizvodwe i
potro{we baziranih na kulturnim vrednostima (specifi~nostima). Stoga }e
svako tr‘i{te kreiraju}i specifi~nu tra‘wu imati razli~ite karakteri-
stike. Privredni potencijal kulturnog turizma mo‘e biti optimalno isko-
ri{}en jedino u slu~aju povezivawa adekvatnih proizvoda sa odgovaraju}im
potro{a~ima.
Ruralni kulturni turizam odstupa od nekih drugih proizvoda zbog toga
{to radije pru‘a mogu}nosti na kojima se mo‘e bazirati lokalna i regional-
na strategija (ne pru‘a dobrobit samo pojedincima ili odre|enim intere-
snim grupama). Zbog toga, wegov uspe{an razvoj zavisi od strate{ke saradwe
koja ukqu~uje {irok spektar interesnih grupa. Efektivna partnerstva javnog
i privatnog sektora su osnova za odr‘ivi razvoj. Ali dok je u~e{}e javnog sek-
tora dobrodo{lo, inovacije treba i ~esto dolaze iz privatnog sektora od
strane onih koji ‘ive i rade na tom podru~ju. Oni koji su najboqe upoznati sa
samim resursima su oni koji }e biti aktivirani povodom kulturnog turi-
sti~kog razvoja. Uloga javnog sektora }e biti vi{e da omogu}i nego da pru‘i;
u~e{}e javnog sektora u projektu ne}e biti vi|eno kao vo|stvo.
Kao potvrda iznetih ~iwenica mo‘e poslu‘iti studija slu~aja iz austrij-
skog Tirola – Dolina ose}aja. Ovaj projekat su inicirali brojni farmeri iz
Virgena, ~iji je ciq bio da obnove specifi~an kulturni pejsa‘, uglavnom „iz-
gubqen” usled intenzivne poqoprivredne proizvodwe. „Virgen Feldfur” je kre-
iran kako bi se uklonile akumulirane naslage sa poqa i ivica puteva. Poima-
we kulturnih vrednosti ovog pejza‘a je rezultiralo kroz restauraciju uskog
okru‘ewa podizawem ni‘ih kamenih zidova i staza. Konsultovawem zajedni-
ce generisani su interesi lokalnih farmera, a vlada Tirola se slo‘ila da fi-
nansijski podr‘i ovu operaciju, odnosno, da snosi tro{kove. Inicijativa u
Nacionalnom parku Gorweg Tauerna je pokrenula prvi program za kulturni
pejsa‘ u Tirolu.
Veza sa turizmom je uspostavqena kroz adute kao {to su kulturno nasle|e,
prirodne vrednosti doline i razvoj istorijski zna~ajne staze duge 2,5 km. Po-
sledice projekta LEADER II koji je sproveden u pomenutom nacionalnom par-
ku, je imao za jedan od ciqeva da iskoristi marketin{ki slogan „Dajte smisao
svojim ~ulima” („Make Sense of your Senses”). Jedan australijski turista je to-
kom posete ovoj destinaciji objasnio kako je jedna lokalna grupa u Australiji
kreirala tematske staze za qude sa slabim ~ulom vida (slepe, sa slabim ili
o{te}enim vidom). Istra‘ivawa su potvrdila zna~aj ovakvog jednog speci-
fi~nog proizvoda namewenog odre|enoj ciqnoj grupi. Te lokalne grupe koje su
radile sa slepima, odnosno sa qudima slabijeg vida, su postavqene da upra-
vqaju daqim razvojnim procesima.
Novi proizvodi stvoreni na takav na~in su:
65
 – Novi putevi specijalnizovani za slepe qude (ili slabijeg ili o{te-
}enog vida);
– Informativni znakovi i bro{ure u Brailu;
– Specijalizovane usluge i oprema u hotelima i gostinskim ku}ama u
Brailu kao adaptacija sme{taja i jelovnika za qude sa slabijim vidom
(ili slepe);
– Objekti i usluge za one koji su u pratwi gostiju sa pomenutim hendike-
pom, kao i za pse-vodi~e slepih;
– Paket-aran‘mani su ukqu~ivali turisti~ke obilaske uz pratwu vodi~a;
– Integrisan informacioni sistem koji je formirala turisti~ka uprava;
– Nove znamenitosti, mar{ute i atrakcije u ciqu stimulisawa pet ~ula
svih posetilaca (npr. staze mirisa i zvukova).
Ostale dobrobiti razvoja su bile:
– Poslovawe putem neturisti~kih aktivnosti kao {to su seminari za in-
struktore pasa vodi~a;
– Boqe razumevawe realnosti problema koje imaju slepi qudi;
– Zapo{qavawe (otvarawe novih radnih mesta) u pomenutom procesu na-
mewenom slepima;
– Zapo{qavawe slepih (vodi~i, isntruktori i koordinatori programa).
Promocija lokalnog identiteta (kulturne izvornosti) omogu}uje potpunu
dobrobit za lokalnu zajednicu. Primer predstavqen kroz studiju slu~aja iz
Austrije ilustruje potencijale, kao i mogu}nosti koje mogu biti realizovane
partnerstvima stimulisanih inicijativama privatnog sektora i prilike u
kojima multidisciplinarna priroda takvih partnerstava mo‘e rezultirati
integrisanim razvojem (Roberts, Hall, 2003).

Proizvodi kulturnog turizma u ruralnim predelima

Tokom posledwe dve decenije, porast tra‘we za ruralnim turizmom i re-
kreacijom u ruralnim prostorima se poklapalo sa generalnim razvojem i pro-
mocijom staza koje su aktivirale Evropska Unija, nacionalni, regionalni i
lokalni nadle‘ni organi i agencije. Motivi su bili stvarawe radnih mesta,
ruralna diverzifikacija, turisti~ki razvoj i menaxment. Staze su prerasle u
multifunkcionalne i multinamenske proizvode. Osnovni koncept linearnih
staza je stvorio kru‘ne rute, omogu}avaju}i turistima da se vrate na po~etne
ta~ke wihovog putovawa. Oblikom razvijene mar{ure, poput onih koje obrazu-
ju broj osam, zapravo spajaju dve staze u jednu. Razvijali su se i putevi kojima su
se turisti kretali delom prevoznim sredstvom kao {to je voz, a delom pe{ke.
Staze sa specijalizovanom tematikom su sada postale uobi~ajene, svakida{we,
obi~ne.
Utvr|ivawem kulturnih mar{uta je omogu}ilo lokalnom nasle|u da bude
promovisano. Tako|e je omogu}ilo povezivawe interesantnih znamenitosti u
jedinstvenu turisti~ku ponudu (pro{iruju}i turisti~ke sklonosti). Rute mo-
66
gu biti planirane za {eta~e, bicikliste ili motorizovane posetioce i treba-
lo bi da su koncipirane tematski sa u~e{}em svih lokalnih interesnih grupa.
Putevi kulture – ruralne naseobine. Ovi putevi su formirani i razvijeni
u ciqu zadovoqewa potreba Evropqana, kako bi pratili i upoznali svoje ko-
rene. Takav ruralni habitat je prvi put osnovan u Francuskoj. On prelazi
preko Lorena, zatim, Luksemburga, Belgije i Nema~ke (Sarska i Rajnska obla-
sti). „Arhitektura bez granica” je sinonim za pomenute kru‘ne puteve. Aktiv-
nosti du‘ turisti~kih staza, na pojedinim lokacijama, poput prodaje kwiga i
odr‘avawa razli~itih doga|aja (seminari, postavke, predstave i drugo) pod-
sti~u lokalne qude da uzmu u~e{}a u restauraciji, kao i da ukqu~e posetioce u
razli~ite aktivnosti na lokalitetima koje obilaze. Rute kojima se obilaze
ruralne naseobine su sve prisutnije u turisti~koj ponudi zemaqa isto~nih de-
lova Centralne Evrope, kao {to je, na primer, slu~aj sa Rumunijom, pri ~emu
dobrobit imaju mnogi (zanatlije, sama naseqa, kulturno-umetni~ka dru{tva,
ugostiteqski objekti itd.).
Putevi kulture – tekstil i ve{tine (zanati). Ovo je razvijano u okviru
projekta Eurotex. Takve rute su u pravom smislu godi{wi odmori. One ukqu~u-
ju obilazak zanatlija ali i ishranu u restoranima, sme{taj u hotelima i pose-
tu razli~itih znamenitosti, po izboru. Iako je kompletna ponuda zasnovana
na putevima kulture – tekstil i zanati, i kao takva kreirana za odre|eni
tr‘i{ni segment (kulturni turisti sa specijalizovanim interesima), deo ru-
ta je mogu}e uvrstiti u generalnu turisti~ku ponudu (ne specijalizovanu) od-
re|enog regiona.
Kulturne rute (tekstil i zanatstvo – doma}a radinost) mogu obezbe|iva-
ti egzistenciju, posao i prihode, zajednice kao {to je slu~aj sa ‘enama koje se
bave izradom tekstila i predmeta od tekstila u Retimnu (Krit) – 30 nezavi-
snih, pojedina~nih proizvo|a~a, dva mawa preduze}a i jedna zadruga. Oni po-
mo}u ve{tine veza, tkawa i {ivewa prave ~ipke, maramice, prekriva~e, poste-
qinu, zavese, oltarske ~ar{ave i sli~no, od materijala kao {to su vuna, pa-
muk, svila i lan. Rutom se pridaje zna~aj ~iwenici da je svaki od proizvo|a~a
deo neke zajednice. Svesni da ne mogu svi biti pojedina~no promovisani, od-
nosno, wihovi proizvodi, lokalni proizvo|a~i distribuiraju promotivni
materijal „Textile Routes” koje su nastale kao deo projekta Eurotex. Program u
koje su lokalni turisti~ki operatori i turisti~ke agencije ukqu~ili pome-
nute kulturne staze su od strane turista oceweni pozitivno.
Putevi hrane. Hrana i pi}e su nacionalni elementi lokalnog kulturnog
nasle|a. Oni pru‘aju afirmaciju lokalnog identiteta. Potencijali strate-
gije kulturnog turizma, odnosno, osnova razvoja, se zbog toga mogu bazirati na
hrani kao lokalnom produktu, pripremi i prezentaciji jela. Na inicijativu
Evropske Unije na tr‘i{te su plasirani putevi ukusa i turisti~ki vodi~ za
te puteve. Na primer, ostrvo Aran, jugozapadni deo [kotske, zapravo je pred-
stavqeno kao jedan od kqu~nih atraktivnih destinacija puteva hrane. Jela od
posebne rase crne ovce, divqa~i, divqih kupina, poznatog aranskog krompira
i aranskog sira zajedno sa~iwavaju „ukus” te destinacije. Dobra hrana i pi}e
(na ostrvu se nalazi pivara i fabrika za proizvodwu rakije – viskija) se nala-
67
ze u ponudi i kod proizvo|a~a, i kod prodavaca, i u restoranima; kod svih koji
su ukqu~eni u pomenute puteve hrane. Mnoga prodajna mesta su sama po sebi
atrakcije. Turistima je omogu}eno da posmatraju proces proizvodwe ili pri-
preme hrane i pi}a (Roberts, Hall, 2003).
Razli~iti tematski putevi pru‘aju mogu}nosti posetiocima da upoznaju
ceo region. Kao {to prethodni primeri obja{wavaju, individualnim proiz-
vo|a~ima se omogu}uje da opstanu na tr‘i{tu. Dobrim planovima, ovi putevi
mogu predstavqati nosioca i pokreta~a razvoja marketinga i promocije odre-
|enog regiona i wegovih drugih aktivnosti. Putevi se mogu razvijati i sa dru-
gim motivima kao {to su:
– putevi nasle|a/tradicije;
– putevi prirode;
– putevi zdravqa;
– putevi izazova za mlade;
– putevi saradwe izme|u qudi, regiona i dr‘ava;
– putevi re~nih tokova;
– kombinovani putevi.

Prirodni i kulturni resursi kao seoski kapital

Dok su termini kao {to je prirodni kapital ve} dugo ustanovqeni u lite-
raturi, specifi~an termin „seoski kapital” je u{ao u akademski govor tek u
posledwih nekoliko godina. Kao takav nema definiciju oko koje se svi sla‘u.
^ini se da je ovaj termin prvi put upotrebqen u Velikoj Britaniji od strane
Agencije za selo, kao na~in konceptualnog povezivawa wihova dva programa.
Prvi od ovih programa ukqu~ivao je osnivawe „Inicijative za upravqawe ze-
mqi{tem”, koja je imala za ciq da uka‘e na probleme sa kojim se susre}e pro-
izvodwa, promovi{u}i odr‘ivo upravqawe zemqi{tem. Ovo je podrazumeva-
lo usvajawe prakse upravaqawa zemqi{tem od koje ne bi imala koristi pri-
vreda ruralnih krajeva, nego bi tako|e pomogle o~uvawu kvaliteta prirodnog
okru‘ewa i vitalnosti lokalnih zajednica. Druga inicijativa, poznata kao
„Hranite se pogledom”, imala je za ciq da podstakne turisti~ki biznis, da se
boqe pove‘e sa lokalnom privredom koriste}i i prodaju}i lokalno proizve-
dene prehrambene proizvode i pi}a. Ciq je stoga bio da se pomogne turi-
sti~kom biznisu da kapitalizuje lokalne vrednosti, kao i da se pozabavi ne-
kim spoqnim faktorima koji su obi~no povezani sa transportom prehrambe-
nih proizvoda i napitaka. Zbog toga se mo‘e zakqu~iti da dok se IUZ usmera-
vaju na podsticawe ruralnog biznisa da izgradi sopstveni seoski kapital,
inicijativa „Hranite se pogledom” se koncentri{e da ih ubedi da boqe kori-
ste postoje}e seoske kapitalne vrednosti.
Seoski kapitala je „osovina sela, seoskih naseqa i pija~nih gradova”. S
jedne strane, ova definicija se mo‘e smatrati do izvesne mere pojednostavqe-
nom, ali je bez sumwe vredna u tome {to opisuje seoski kapital kao ne{to {to
obuhvata razli~ite komponente osovine sela. To mogu biti primarno prirod-
ne komponente, kao {to su biqni i ‘ivotiwski svet, primarno izgra|ene, kao
68
{to su ruralna naseqa, ili primarno socijalne, kao {to je lokalna kulturna
tradicija. U praksi, naravno, ve}ina seoskih kapitalnih vrednosti predsta-
vqaju amalgam ova tri glavna tipa. Daqe, glavne komponente seoskog kapitala
mogu biti opipqive ili perceptivne. Na primer, dok ‘ivica ~ini fizi~ki
doprinos seoskom kapitalu kao na~in ogra|ivawa poqa i uto~i{te biodiver-
ziteta, tako|e ~ini i {iri doprinos seoskom kapitalu u smislu uloge koju
igraju u formirawu kona~nog izgleda pejza‘a. Relevantno je primetiti da ova
definicija ne podrazumeva samo otvoreni seoski predeo nego i seoska naseqa
i pija~ne gradove, koji se smatraju funkcionalnim elementima ruralne pri-
vrede. Ovo je daqe ilustrovano u tabeli 1, koja identifikuje opseg komponen-
ti seoskog kapitala koji bi mogao da se iskoristi od strane ruralne turi-
sti~ke privrede u razli~itim stupwevima lanca ruralnih turisti~kih vred-
nosti. Ovo mo‘e da ide od obezbe|ivawa imixa sela koji se koristi za promo-
visawe ruralne turisti~ke destinacije, kroz obezbe|ivawe razli~itih aktiv-
nosti ruralnim turistima i atrakcija koje mogu da posete, do doprinosa lo-
kalne tradicije i obi~aja koji }e u~initi boravak turista nezaboravnim (Ga-
rod i drugi, 2006).
Tabela 1. Sastavni elementi seoskog kapitala
Pejza‘, ukqu~uju}i primorski pejza‘
Biqni i ‘ivotiwski svet
Biodiverzitet
Geologija i zemqi{ta
Vazduh i kvalitet vazduha
@ivica i ogra|ivawe poqa
Poqoprivredne gra|evine
Ruralna naseqa, od izolovanih nastambi do pija~nih gradova
Istorijske karakteristike, kao {to su istorijske zgrade, ostaci industrije
Staze, puteqci, ulice i putevi
Potoci, reke, bare i jezera
Voda i kvalitet vode
[umarci, {ume i planta‘e
Distinktivni lokalni obi~aji, jezici, no{we, hrana, zanati, festivali,
tradicije, na~in ‘ivota
Izvor: Garod i drugi, 2006.

O razli~itim elementima seoskog kapitala mo‘e se razmi{qati kao o

kqu~nim komponentama vrednosne osnove biznisa ruralnog turizma. Ovo pod-
razumeva da kvalitet do‘ivqaja ruralnog turizma zavisi od kvaliteta seo-
skog kapitala koji ga podr‘ava. Ovim se ne ‘eli sugerisati da je seoski kapi-
tal jedina determinanta kvaliteta do‘ivqaja ruralnog turizma. Drugi odre-
|uju}i faktori ukqu~uju dostupnost usluga, mno{tvo informacija, visoki
standard usluga i brigu o posetiocu. Tako|e je va‘no prepoznati da va‘nost
seoskog kapitala ide daqe od wegove uloge u ruralnom turizmu. Ovde se iden-
tifikuju ~etiri {ire dimenzije va‘nosti seoskog kapitala:
69
 – Obezbe|ivawe prednosti na tr‘i{tu za poqoprivredne proizvo|a~e,
prera|iva~e hrane i distributere,
– Wegovo predstavqawe kao vrednosti u smislu kulturnog nasle|a i pove-
zanog biznisa,
– Obezbe|ivawe primarnih usluga, na primer, energije vetra, odbrane od
poplava, rekreativnih resursa
– Faktor privla~nosti za unutra{we investicije.
Sa druge strane, mo‘e se re}i da je poseban nedostatak definicije seoskog
kapitala taj da se nedovoqno nagla{ava dimenzija „kapital”. Glavna pred-
nost opisivawa osnove sela kao kapitala je da se time nagla{ava kriti~ka
uloga koju ona igra u formirawu proizvoda ruralnog biznisa. Turizam, kao
bilo koja druga ekonomska aktivnost, mo‘e se u osnovi zamisliti kao proiz-
vodni proces u kojem se uzima sirovi materijal i sastavqa se u finalni proiz-
vod, koji se zatim prodaje korisnicima. U slu~aju seoskog turizma, mnogi si-
rovi materijali su zapravo komponente uloga seoskog kapitala – pejza‘, bio-
diverzitet, istorijske zgrade i sli~no – koji se mogu smatrati za deo „vredno-
sti kapitala” ruralne turisti~ke privrede. Ipak, dok turisti~ki biznis
mo‘da ne prepoznaje ove komponente seoskog kapitala kao vredan sirovi mate-
rijal, oni su bez sumwe vitalni podsticaj ruralne turisti~ke proizvodwe i
kao takvi su veoma vredni.
Jo{ jedno va‘no poja{wewe isti~e kako je seoski kapital, kao bilo koji
drugi oblik kapitala, istovremeno i koncept uloga i koncept protoka. Oso-
vina sela predstavqa kapitalni ulog. Pa‘qivim upravqawem protoka prema
ovom ulogu i iz ovog uloga, dru{tvo mo‘e da obezbedi da dovoqan broj seoskih
dobara bude na raspolagawu ruralnom biznisu, kao oni koji su ukqu~eni u sa-
stavqawe i prodaju ruralnih turisti~kih proizvoda.
Koncept kapital je dugo kori{}en od strane ekolo{kih ekonomista. Kri-
ti~ko shvatawe je da pro{le, sada{we i budu}e generacije zapravo dele istu
vrednosnu bazu – kapitalni ulog koji je osnova svih ekonomskih aktivnosti.
Kao takav, kvalitet ‘ivota sada{wih generacija u zna~ajnoj meri zavisi od
toga koliko su mudro pro{le generacije upravqale ovim kapitalnim ulogom.
U tom smislu, dobrobit budu}ih generacija zna~ajno zavisi od mudrog kori-
{}ewa sada{we generacije. Ovaj odnos oslikava potrebu za shvatawima koja se
koncentri{u oko koncepta „intergeneracijske nepristrasnosti” (po{tewe
kroz generacije), koji bi trebalo integrisati u dono{ewe ekonomskih odluka.
Najboqi na~in da se ovo postigne je da sada{wa generacija obezbedi preno{e-
we ovog uloga kao nasle|a za slede}u generaciju, koji nije ni mawi po veli~i-
ni, ni lo{iji po kvalitetu od onog koji su oni nasledili od prethodne genera-
cije. Ovo je postalo poznato kao „pravilo konstantnog kapitala” i predsta-
vqa osnovu ve}ine mi{qewa o odr‘ivom razvoju.
Slike-poruke pre posete Slike seoskog predela, na primer, stoka
na ispa{i, panoramski pogledi, lokalno
stanovni{tvo u ruralnim aktivnostima.
70
Informacija pre posete
Rezervacije
Putovawe do destinacije
Prvobitna dobrodo{lica
Informacija u destinaciji
Boravak
Ishrana
Atrakcije i znamenitosti
Infrastruktura i okolina
Ispra}aj i povratak
Kontakti posle posete-se}awa
[ema 1. Uloga seoskog kapitala u turisti~koj vrednosti.
Izvor: Garod i drugi, 2006.
Informacija o lokalnoj tradiciji, jezi-
cima, na~inima ‘ivota, itd.
Uticaj seoskog ambijenta doprinosi od-
luci da se poseti
Pogledi na seoski predeo dok se putuje do
destinacije
Topla dobrodo{lica za goste u lokalnoj
zajednici
Informacija o specifi~nim mestima
koje treba posetiti, aktivnosti itd.
Okru‘ewe seoskog predela prilikom bi-
rawa sme{taja, pogledi sa prozora
Uvrstiti lokalnu hranu i pi}a na meni
Posete i aktivnosti u seoskom ambijentu;
aktivnosti zasnovane na konzervaciji
Kori{}ewe lokalnog gra|evinskog mate-
rijala, arhitektonskog stila, okru‘ewe
su‘ivota
Napu{tawe seoske zajednice, pogledi
kroz prozor vozila
Fotografije, pri~e, se}awa, mogu}a po-
novna poseta

Ko ula‘e u seoski kapital?

Prou~avawe investicija u seoski kapital je slo‘en proces zbog postojawa
mno{tva agencija ili preduze}a, koja, barem u teoriji, imaju interes u predu-
zimawu investicija i potencijalno }e ih i u~initi. Da uzmemo samo jedan
primer iz Velike Britanije, ulagawe u ‘ivicu i prirodne granice izme|u po-
qa preduzima se od strane {irokog spektra seoskih deoni~ara, od poqopri-
vrednih proizvo|a~a do privatnih vlasnika zemqi{ta, od lokalnih vlasti i
dobrovoqnih grupa za konzervaciju. Situacija se daqe komplikuje sa tenden-
cijom da se takve investicije finansiraju iz {iroke raznosvrsnosti izvora,
od privatnih fondova do evropskih fondova, od centralizovanog dr‘avnog
finansirawa, prihoda od op{tinskih poreza, i dobrotvornih donacija.
Tabela 2 nudi pojednostavqeni pregled investicija u {irokom rasponu
dobara seoskog kapitala u Engleskoj, obezbe|uju}i primer organizacija i
agencija koje trenutno preduzimaju takve investicije, bilo da su one direktne
ili indirektne. Investitori koji su ukqu~eni u tabelu jasno se prote‘u od
javnog, privatnog i dobrovoqnog sektora. Ono {to je zna~ajno je da mnogi od
71
ovih investitora nemaju ruralni turizam kao svoj primarni interes. Engle-
ska priroda, na primer, trenutno je u resoru vladine agencije ~ija je primarna
uloga da podsti~e konzervaciju seoskog predela u Engleskoj. Ipak, mnoge wene
aktivnosti, ukqu~uju}i i primenu Akcionog plana biodiveziteta, nude indi-
rektnu korist ruralnim turistima, biznisima i destinacijama u obliku obez-
be|ivawa raznovrsnog i stimulativnog ruralnog okru‘ewa u kojem se wihove
aktivnosti mogu odr‘avati. U sli~nom duhu, Kraqevsko dru{tvo za za{titu
ptica, doprinosi direktno seoskom kapitalu kroz konzervaciju, dok u isto
vreme nudi turisti~ke i rekreativne aktivnosti za posetioce koje se baziraju
na seoskom predelu. Tabela tako|e pokazuje kako se odvija investirawe u seo-
ski kapital na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Ruralna turi-
sti~ka privreda jasno ula‘e u seoski kapital iz vi{e razloga. Sa ~isto turi-
sti~ke ta~ke gledi{ta, menaxeri mogu da ose}aju kako }e im ovaj na~in inve-
stirawa najverovatnije pomo}i da pridobiju i zadr‘e konkurentnost nad de-
stinacijama. Ovo mo‘e biti u obliku prednosti u vezi sa tro{kovima, na pri-
mer, u{tede u vezi sa „zelenim” aktivnostima kao {to su smawewe energije ili
reciklirawe otpada.
Javni sektor, za to vreme, mora biti vi{e zainteresovan za podsticawe
odr‘ivog ruralnog razvoja u {irem zna~ewu. U tom smislu, investicije u seo-
ski kapital mogu da doprinesu lokalnoj zajednici obezbe|uju}i rekreativne
mogu}nosti, usluge i znamenitosti koje ina~e ne bi bile na raspolagawu. S
druge strane, investirawe u seoski kapital mo‘e da pomogne da se obezbede
ili poboq{aju kvalitet ruralne sredine, i stoga poboq{a kvalitet ‘ivota
qudi koji ‘ive u ruralnim zajednicama. To mo‘e tako|e pomo}i da se stimu-
li{e unutra{we investirawe koje mo‘e doprineti ekonomskom i socijalnom
boqitku ruralne zajednice. Ovakva motivacija nije, naravno, u potpunosti
ograni~ena na organizacije javnog sektora; dobrovoqne organizacije tako|e
mogu imati veoma sli~ne ciqeve, i zakqu~i}e da investirawe bilo direktno
ili indirektno u seoski kapital jeste efikasan i efektivan na~in da se to po-
stigne.
Tabela 2. Primeri investirawa u seoski kapital

Komponenta seoskog Primer investitora Tip investicije

kapitala
Pejza‘, ukqu~uju}i Departman za ‘ivotnu Konzervacija, proizvodwa
primorski predeo sredinu, hranu i ruralne hrane, pristup turizmu i
poslove, Nacionalni rekreaciji, agrarna
fond, Komisija za okolina, „za{ti}eni
{umarstvo, [umarski pejza‘”, npr. Nacionalni
fod, lokalne vlasti, parkovi, Delovi izuzetne
vlasti Nacionalnog parka, prirodne lepote,
Agencija za selo, Priobalno nasle|e
poqoprivredni
proizvo|a~i i drugi
vlasnici zemqe

72
Biqni i ‘ivotiwski svet Kraqevsko dru{tvo za Rezervati prirode,
za{titu ptica, Engleska Posebno za{ti}ene zone,
priroda Mesta od posebnog nau~nog
zna~aja, savetodavne usluge
Biodiverzitet Engleska priroda, lokalne Savetodavne usluge,
i nacionalne nevladine nacionalni i lokalni
organizacije za za{titu, akcioni planovi
poqoprivredni biodiverziteta, agrarna
proizvo|a~i i drugi okolina, specijale zone
vlasnici zemqi{ta, pod za{titom
Komisija za {umarstvo,
Agencija za ‘ivotnu
sredinu
Geologija i zemqi{te Poqoprivredni Obra|ivawe zemqe
proizvo|a~i i drugi
vlasnici zemqi{ta,
Geolo{ka ispitivawa,
Engleska priroda
Vazduh i kvalitet vazduha Agencija za ‘ivotnu Monitoring, kapitalne
sredinu, lokalne vlasti, investicije
pojedinci
@ivica i prirodne Engleska priroda, Sadwa, savetodavne usluge,
granice poqa Departman za ‘ivotnu pomo} u vidu grantova
sredinu, hranu i ruralne
poslove, Komisija za
{umarstvo, [umski fond,
poqoprivredni
proizvo|a~i i drugi
vlasnici zemqi{ta
Poqoprivredne zgrade Poqoprivredni Gradwa, adaptirawe
proizvo|a~i i drugi nepotrebnih gra|evina,
vlasnici zemqi{ta, savetodavne usluge,
Departman za ‘ivotnu grantovi
sredinu, hranu i ruralne
poslove, Englesko nasle|e
Ruralna naseqa, od Lokalne vlasti, Uputstva i regulative za
izolovanih nastambi do Regionalne agencije za planirawe, kapitalne
trgova~kih centara razvoj, Agencija za selo, investicije, savetodavne
privatni sektor, privatni usluge
pojedinci
Istorijske Englesko nasle|e, Konzervacija, odr`avawe,
karakteristike, kao {to su Nacionalni fond, lokalna promocija turizma
istorijske zgrade, ostaci dru{tva za konzervaciju,
industrije Gra|anski fond, privatni
pojedinci

73
Staze, puteqci, staze za
kowe, ulice i putevi
Potoci, reke, bare i jezera Agencija za ‘ivotnu
sredinu
Kvalitet vode
[umarci, {ume i
planta‘e
Distinktivni lokalni
obi~aji, jezici, no{we,
hrana, zanati, festivali,
tradicije, na~ini ‘ivota
Izvor: Garod i drugi, 2006.
Agencija za autoputeve, Odr‘avawe, obezbe|ivawe
lokalne vlasti, Komisija pristupa, turisti~ka i
za {umarstvo, Agencija za rekreativna usluga,
selo agrarna okolina
Monitoring zaga|ewa,
savetodavne usluge
Agencija za ‘ivotnu Nagrada Plava zastavica,
sredinu Primorska nagrada,
Nagrada Zelena obala
Komisija za {umarstvo, Proizvodwa drvne gra|e,
privatni sektor, [umski pristup turizmu i
fond, lokalne i rekreaciji, konzervacija
nacionalne nevladine
organizacije za
konzervaciju.
Kraqevsko dru{tvo za Inicijativa, na primer
za{titu ptica, Regionalne hrana i turizam,
turisti~ke organizacije, savetodavne usluge, posebne
pojedinci, privatna manifestacije
preduze}a, grupe za
kampawe

Kako seoski kapital doprinosi identitetu, uspehu, imixu i promociji

ruralne turisti~ke destinacije?
Raspolo‘ivi dokazi sugeri{u da dok slika i vizuelni imix u okviru tu-
risti~ke promocije ne moraju da ubede neposve}enog potencijalnog turistu da
poseti destinaciju, mogu da poslu‘e za u~vr{}ivawe namera onih koji su ve}
predodre|eni za posetu. Izbor destinacije u velikoj meri zavisi od zami{qe-
nog ose}aja empatije sa tom zonom i to za sebe funkcioni{e kao identitet de-
stinacije koji se projektuje.
Uloga vizuelnog imixa destinacije postaje sve kriti~nija. Zaista, turi-
zam je privreda koja se zasniva na vizuelnom imixu: wena neiscrpna te‘wa da
stvori, kroz mnogobrojne predstave raja, imix koji privla~i stranca da sebe
smesti u taj definisani prostor. Ipak, dok broj turisti~kih destinacija na-
stavqa da raste, sve je te‘e turisti~kim destinacijama da se razlikuju jedne od
drugih. Kao posledica toga, izgleda da postoji pojava razvodwavawa identi-
teta destinacije. U isto vreme, neuhvatqiva priroda turisti~kog proizvoda
ote‘ava potencijalne korisnike da ispitaju ili probaju proizvod pre nego
{to ga kupe. Kao posledica ovoga, menaxeri destinacija shvataju da je sve te‘e
uspostaviti i odr‘ati distinktivni identitet koji ne samo da se dopada ciq-
nim segmentima tr‘i{ta nego i odslikava realnost do‘ivqaja koji wihova
destinacija ima da ponudi.
74
 Ruralne turisti~ke destinacije se suo~avaju sa posebnim izazovima u smi-
slu kreirawa i projektovawa efikasnih marketin{kih identiteta. Jedan
va‘an razlog je relativno ograni~ena mo} privla~ewa koje ruralne destina-
cije mogu da postignu u sve konkurentnijim i globalnijim turisti~kim tr‘i-
{tima. Drugi je taj da ruralna turisti~ka privreda ostaje veoma fragmenti-
zovana, u nameri da obuhvati veliki broj relativno malih, uglavnom poro-
di~nih preduze}a. Ovo ograni~ava sposobnost privrede da se udru‘uje da bi se
kreirao i odr‘ao jasan i konkurentan imix destinacije. Va‘na implikacija
je da u ruralnim zonama, retko postoji op{ta saglasnost koji konkretan imix
turisti~ke destinacije projektovati. Pod ovim okolnostima postoji poten-
cijal da se pojave dvosmisleni i potencijalno destruktivni imixi.
Imix i identitet destinacije obuhvata funkcionalne i nefunkcionalne
atribute, kod kojih ovi drugi ukqu~uju „fizi~ke” aspekte kao {to su lokacija,
lako}a pristupa, sme{taj, aktivnosti i usluge, a drugi ukqu~uju vi{e „emo-
tivne” aspekte kao {to su pejza‘, atmosfera i qubaznost doma}e populacije.
Ovi atributi se zajedno kombinuju u oblik op{teg identiteta ruralne turi-
sti~ke destinacije i, kao takvi, predstavqaju kriti~ku vezu izme|u ruralnog
turizma i seoskog kapitala. Da bi postigli kontinuirani uspeh na tr‘i{tu,
ruralne destinacije }e morati da izgrade identitet ili brend koji objediwuju
za potencijalne posetioce su{tinu fizi~kih kvaliteta, pejza‘a, qudi, kultu-
ru, kvalitete i ‘ivost te zone. Postoje zna~ajni dokazi koji sugeri{u da pose-
tioci seoskog kraja visoko cene ove elemente. Ovo su naravno sve konstitutiv-
ni elementi uloga seoskog kapitala koje neka destinacija ima da ponudi.
Gubitak „rusti~nog” u nekim ruralnim oblastima je samo intenzivirao
potragu za wim i wegovo nagla{avawe u drugima. Dok je ose}aj mesta – kroz
marketing i promociju imixa kulture i nasle|a u nekim lokalitetima – mogao
biti ponovno uspostavqen, gubitak duha mesta mogao je biti izgubqen kao po-
sledica brzih promena i nestajawa baze „tradicionalnih” ruralnih aktivno-
sti i qudi, dok se holisti~ki smisao postojawa u nekim ruralnim oblastima
nije uop{te izgubio.
Jedno mesto se mo‘e posmatrati u smislu ~etiri komponente: karaktera,
utvr|enog okru‘ewa, obezbe|ivawa usluga, i zabave i rekreacije. Ipak, ono
{to nadilazi sve ovo je wen smisao – osnova za razvoj tog mesta u okviru kon-
teksta specifi~nog okru‘ewa i wegovih posebnih demografskih i kulturnih
karakteristika. Mo‘da je ovde jedan od paradoksa potrage za idilom: duh me-
sta, jedan introspektivni, funkcionalni, mo‘da utilitarni svrsishodni niz
za neku radnu „zajednicu” i weno okru‘ewe, nepovratno }e se raspr{iti kada
se ili promeni ili izgubi prvobitna svrha te zajednice, ili kada „do{qaci”
bilo naseqavawem ili stalnim posetama, po~nu da ostavqaju uticaj ili da
stvaraju odre|ene misaone stavove.
Naravno, imix u ruralnim oblastima je tek u posledwe vreme dobio na
va‘nosti. Za ne ba{ uvek komplementarne turisti~ke razloge i promociju
vlasni{tva i privla~ewe unutra{wih investicija za ekonomski razvoj, glav-
ni napori su u~iweni u raznim okru‘ewima da se svesnost „poboq{a”, usta-
novi ili promeni smisao mesta u ruralnim oblastima kroz kreirawe i stva-
75
rawe novih, posebnih imixa. Uzev{i u obzir razli~itu svrhu ovih imixa,
mnogo istra‘ivawa je potrebno da bi se selektovali procesi i izblansirali
interesi koji su u wima predstavqeni. Predla‘u se ~etiri glavne karakteri-
stike procesa stvarawa ruralnog imixa, od kojih neki ili svi mogu biti pri-
stuni:
– Razvoj kriti~ne mase atrakcija i usluga;
– Organizovawe manifestacija i festivala;
– Razvoj ruralnih turisti~kih strategija i politike, ~esto u vezi sa no-
vim ili obnovqenim regionalnim turisti~kim organizacijama i pove-
zanim razvojem regionalnog marketinga i promotivnih kampawa i
– Razvoj rekreativnih i kulturnih usluga i projekata koji podr‘avaju re-
gionalni marketing i turisti~ki napor (Roberts, Hal, 2003).
Lokalno stanovni{tvo mo‘e i da odbaci imix koje bi trebalo da pri-
ka‘e, naro~ito ako se koriste za (politi~ku) propagandu ili komercijalnu
promociju ili kao odraz negativnih medijskih imixa. @ivot lokalne zajedni-
ce i wena integracija sa pejza‘om je ~esto kqu~ni deo marketin{kog imixa i
brendirawa (ruralnog) turisti~kog proizvoda. Jasno je da je kqu~no da se iz-
begne uni{tavawe ili kompromitovawe na~ina ‘ivota u okolini u kojoj je ba-
zirana lokalna atrakcija. Ipak, mo} i potra‘wa za realizacijom tradicio-
nalnih, „idili~nih” imixa ve~ne odr‘ivosti i wena komodifikacija, mogu
u~initi da se ugrozi izra‘avawe stvarnog, lokalnog identiteta.
Antropolo{ka istra‘ivawa u razvijenim zemqama su istakla sve ve}u za-
magqenu prirodu granica izme|u identiteta i uloga doma}ina i gosta, naro-
~ito tamo gde ima malo ili nema uop{te kulturne razlike. Gosti mogu presta-
ti da dolaze u posetu i postati doma}ini: doma}ini i sami mogu biti posetio-
ci na du‘e vreme, kao {to su sezonski emigranti. Stavovi stanovnika prema
turizmu i turistima mogu se tokom vremena promeniti, bilo pozitivno ili
negativno. Kao posledica, ose}aj mesta i „zajednice” mo‘e postati zamagqen.

Ruralni potencijali u svojstvu promene pejza‘a

U zapadnim privredama, me|upovezanost izme|u porasta u agrobiznisu i
pada u tradicionalnoj porodi~noj poqoprivredi izazvala je iznena|uju}e
promene u prirodi i funkcionisawu farmi i ruralnog pejza‘a. Izgled, kako
velikih korporacijskih tako i mawih individualnih, nekada urbanih, vla-
snika rezultiralo je u promenama u stavovima prema kontroli i pristupu seo-
skom kraju. Tako se u nekim ruralnim kontekstima, ba{ u trenutku kada je po-
tra‘wa kompleksnija i raznovrsnija i sve vi{e raste, resursi i mogu}nosti za
zadovoqewe ovih potreba tako|e mewaju, ali mo‘da se zapravo smawuju. Ove
snage ruralne promene mogu biti vi|ene kao:
– endogene, kao {to je smawivawe protekcionizma, politika podr‘avawa
multikulturalnosti; smawewe broja stanovnika, naro~ito mla|eg obu-
~enog stanovni{tva; ili pove}awe starosti stanovni{tva, pove}ano
slobodno vreme, mewawe porodi~ne strukuture i
76
 – egzogene, koje su povezane sa poslovawem transnacionalnih korporaci-
ja, tehnolo{kim inovacijama, globalnim finansijskim tr‘i{tima i
restrukturirawem. Ruralno restrukturirawe je svakako u vezi sa proce-
som i uticajem globalizacije, i ne mo‘e se posmatrati izolovano od we.
Efekti ruralne promene mogu biti maskirani ili prekriveni mnogim
skoro urbanim ili grani~nim zonama koje ostaju „ruralne” u administrativ-
nom i tako|e statisti~kom smislu. Na primer, statistika privredne delatno-
sti, nezaposlenosti i pada u broju stanovnika u ruralnim oblastima mo‘e bi-
ti prili~no izmewena u ovim i drugim oblastima:
– uticajem novoprido{lih penzionera
– ukqu~ivawem seoskih stanovnika koji putuju na posao u urbane zone
– relativno velikim brojem honoranih i sezonskih radnika (Braun, 2000).
U nekim ruralnim oblastima uz promenu trenda depopulacije, izvestan
broj fakotora je kqu~ni za stimulisawe i odr‘ivost procesa kontra-urbani-
zacije, koji je naro~ito primetan u posledwih 30 godina:
– potro{a~ka stremqewa mnogih qudi da tra‘e ruralni ‘ivotni stil;
– zna~ajan broj poslova koji se {ire u ruralne i periferne urbane zone
koristi prednost ni‘ih tro{kova i lak{eg pristupa transportu preko
regionalnog auto-puta
– dr‘avne i nadnacionalne politike podsti~u investirawe u ruralnim
oblastima, privla~e}i poslove i stanovni{tvo u ranije stagniraju}e i
opadaju}e regione;
– {ire ekonomske i tehnolo{ke promene imaju rezultat u industrijskom
restrukturirawu i
– sveop{ta prirodna ekspanzija dinami~kih urbanih oblasti, naro~ito
podsticana u Evropi tokom osamdesetih od strane izvesnog broja dr‘a-
va orijentisanih na slobodna tr‘i{ta.
Prvi od ovih stavova mo‘e biti najva‘niji u mnogim oblastima, i nivo
dru{tvene integracije }e rezultirati procesima koji mogu biti kqu~ni za
zdravqe i samopercepciju (a time i imix) ruralnih oblasti. Jedno vi|ewe je
da odre|eni broj novih, nekada{wih urbanih stanovnika u ruralnim gradovi-
ma i selima donosi sa sobom „niz vrednosti koje proizilaze iz ruralnih zajed-
nica iz pro{losti”. Oni tako poku{avaju da za{tite ruralnu idilu protive-
}i se bilo kom obliku modernog razvoja koji bi mogao da pokvari wihov novo-
otkriveni ruralni ‘ivot. Mnoga sela na Zapadu, posebno u Velikoj Britani-
ji, u opasnosti su da postanu fosilizovana i sterilizovana. Dolazak sredweg
sloja stanovni{tva u nekada poqoprivredne oblasti mogao bi da transfor-
mi{e sela u ne{to {to je samo produ‘etak bur‘oaskih predgra|a sa dodatnim
luksuznim i modernim radwama koje bi trebalo da istisnu obi~ne aktivnosti.
U kontekstu ruralnog turizma, posledice ovoga mogu biti kontradiktorne:
– „tipi~no” ruralna sela }e verovatno privu}i posetioce koji su ‘eqni
da iskuse imix ruralnosti, stvoren, direktno ili indirektno, kon-
tra-urbanizacijom; ipak
77
 – turisti ne}e biti dobrodo{li od strane novoprido{lih ruralnih sta-
novnika (wihovih nekada{wih sugra|ana) koji su bili pokreta~i „o~u-
vawa” ili osna‘ivawa tog jedinstvenog pejza‘a.
Donekle paradoksalno, uzev{i u obzir gore pomenuto stanovi{te, rural-
ni doseqenici poma‘u u transformaciji dru{tvene i fizi~ke su{tine nase-
qa u kojem su odabrali da ‘ive, na mudar ili drugi na~in. Intenzitet tih pro-
cesa je razli~it {irom Evrope, i u pojedina~nim zemqama, i zavisi od kombi-
nacije, lokalnih, regionalnih i nacionalnih faktora. Wihova seoska idila,
dru{tveno i fizi~ki mobilne prido{lice mogu da u‘ivaju u prostoru i
sve‘em vazduhu ruralne sredine bez odricawa od ekonomskih, kulturnih i teh-
nolo{kih prednosti grada. Wihov broj mo‘e biti dovoqan da pomogne lokal-
noj ruralnoj sredini da zadr‘i ili ~ak revitalizuje usluge i objekte kao {to
su {kole, po{te i prodavnice. Pozitivno evropsko vi|ewe takvih prido{li-
ca mo‘e doneti nove preduzetni~ke ve{tine i o‘iveti lokalni demografski
profil.
Ali jedna neprijateqska nuspojava ovakve „kontra-urbanizacije” je in-
flacija u cenama ruralnih ku}a, ote‘avaju}i dugoro~niji trend da mla|a po-
pulacija ro|ena na selu migrira ka urbanim oblastima gde o~ekuju boqe zapo-
slewe i boqi ‘ivotni standard. U Engleskoj samo, 1.700 novih stanovnika se
doseqavaju u selo svake nedeqe. Skoro polovina svih ruralnih stanovnika ro-
|ena je u urbanim zonama. Mawe je jasno u kojoj meri se „tradicionalni” rural-
ni stanovnici sele u obli‘we urbane stambene zone, udaqeni od wihove „po-
stojbine”.
Veliki broj javnih i privatnih ustanova su usvojili turizam i rekreaciju
kao izvore potencijalne regeneracije u svetlu smawewa agrarnog prihoda i
ograni~enih mogu}nosti industrijskog zaposlewa. I dok turizam predstavqa
jedan od nekoliko potencijalnih mogu}nosti diversifikacije, neki ga vide
kao nosioca dodatnih prednosti iskori{}avawa postoje}ih „prirodnih” re-
sursa pejza‘a i pristupa otvorenom prostoru, ali po odre|enoj ceni. I zaista,
barem delimi~no kao posledica ruralnog ekonomskog restrukturirawa, izve-
stan broj dru{tvenih pitawa je postao vidqiv. Brojne stavke ruralnog ‘ivo-
ta su se pogor{ale ruralnim turizmom i razvojem rekreativnih aktivnosti
(Roberts, Hal, 2003).

78
 INTERNET MARKETING U SEOSKOM TURIZMU
priredio Vladimir Ivanovi}

Internet marketing je prepoznat kao jedan od najefikasnijih i svakako

najjeftinijih vidova promocije seoskog turizma. Pojava Interneta ubraja se u
najzna~ajnije otkri}e u istoriji civilizacije. Zahvaquju}i mogu}nosti da
milioni ra~unara telekomunikacionim linijama i satelitom me|usobno raz-
mewuju informacije iz osnova je promewen na~in komunicirawa me|u qudi-
ma. Pojava novog komunikacionog sredstva otvorila je nesagledive mogu}no-
sti primene u svim oblastima qudske delatnosti, pa je Internet na{ao {iro-
ku primenu i u oblasti promocije poqoprivrede i sela. Za to postoji nekoli-
ko zna~ajnih razloga:
1. Globalan domet informacija. Ponuda poqoprivrednih proizvoda i
usluga plasirana preko Interneta dostupna je svakom wegovom korisniku bez
obzira na geografsku lokaciju. Internet je u potpunosti relativizovao geo-
grafski polo‘aj bilo koje ta~ke na planeti omogu}iv{i jednake {anse za pri-
stup globalnom fondu znawa svakom stanovniku planete Zemqe.
2. Ogromno tr‘i{te. Trenutno Internet koristi preko 500 miliona qudi
i wihov broj se uve}ava svakoga dana. Na osnovu nekoliko nezavisnih is-
tra‘ivawa procewuje se da je na prostoru Srbije na Internet prikqu~eno oko
1.500.000 qudi. Tom broju treba pridodati i preko 1.000.000 na{ih qudi u
inostranstvu. Ve}ina wih su potencijalni kupci poqoprivrednih proizvoda
i na{i seqaci ne smeju da ostanu ravnoduqni prema novom tr‘i{tu koje im je
prakti~no nalazi na monitoru ra~unara.
Internet je tr‘i{te budu}nosti. I sam pojam elektronska trgovina u bli-
skoj budu}nosti }e biti promewen jer }e se podrazumevati da se trguje elek-
tronskim putem.
3. Stalnost i a‘urnost prezentovawa. Informacije postavqene na Inter-
net dostupne su 24 ~asa dnevno. To je velika prednost u odnosu na druge medije,
gde se informacije objavquju u veoma ograni~enom vremenskom trajawu. Mo-
gu}nosti dnevne, ~ak i ~e{}e promene sadr‘aja, elimini{e zastarelost sa-
dr‘aja, koja je karakteristi~na za ve}inu drugih medija.
4. Atraktivnost. Zahvaquju}i multimedijalnim mogu}nostima Interneta,
promotivni materijal mo‘e u sebi da objedini tekst, fotografije, zvuk, video
sekvence, animacije, linkove...
79
 5. Ekonomi~nost. Izrada promotivnog materijala, wegovo dr‘awe na ser-
verima i redovno odr‘avawe zahtevaju znatno mawe tro{kove u odnosu na dru-
ge oblike promocije vlastitog biznisa.
6. Interaktivnost. Zahvaquju}i mnogobrojnim servisima (e-mail, disku-
sione grupe, kwige utisaka...) korisnicima Interneta je omogu}ena dvosmer-
na komunikacija, {to je od izuzetnog zna~aja za vlasnike veb prezentacije.
Kod klasi~nih medija ova mogu}nost ne postoji ili su mogu}nosti veoma
ograni~ene.
7. Personalizacija. Ponuda poqoprivrednih proizvoda mo‘e se prilago-
diti odre|enoj grupi potro{a~a koja je po svojim unutra{wim karakteristi-
kama homogena. Mogu}e je izvr{iti wihovo grupisawe na osnovu sli~nih in-
teresa i ‘eqa: posna hrana, visoko vredna (zdrava) hrana... Svaka od ovih gru-
pa je ciqana populacija i svakoj od wih mo‘e se preko Interneta uputiti od-
re|ena propagandna poruka. Vlasnici poqoprivrednih portal sajtova
obi~no dele svoj sajt na ve}i broj tematskih celina koje okupqaju svoje poklo-
nike. Internet omogu}uje maksimalnu individualizaciju sadr‘aja tj. maksi-
malno prilago|qvawe ‘eqama posetilaca. Za to se koriste i dodatne akcije
kao {to su prevod teksta na strane jezike, anketa posetilaca sajta, uva‘avawe
sugestija posetilaca...
8. Brzina. Zahvaqaju}i brzini prenosa informacija i sna‘nim pretra‘i-
va~kim ma{inama na Internetu, korisnici Interneta mogu prakti~no tre-
nutno da do|u do ‘eqenih informacija.
Istra‘ivawa pokazuju da sve ve}i broj stanovnika grada pretra‘uje
sajtove na kojima se nude poqoprivredni proizvodi ili odmor na selu. Sa
druge strane sve vi{e na{ih poqoprivrednika nabavqa ra~unare i povezu-
je se na Internet gde se interesuju za vremensku prognozu, oglase, nabavku
mehanizacije.

Osnovni ciqevi Internet marketinga u seoskom turizmu

U osnovi predstavqawe na Internetu ima za ciq generisawe profita!
Motivi za nastup seqaka na Internetu mogu biti razvrstani u slede}e seg-
mente:
– promocija ponude sme{tajnih kapaciteta sa ciqem osvajawe novih
tr‘i{ta tj. pronala‘ewe novih gostiju
– direktna (on-line) prodaja poqoprivrednih proizvoda korisnicima
Interneta
– direktno poslovawe
– poboq{awe efikasnosti i smawewe tro{kova poslovawa
– stalno stru~no obrazovawe
– poboq{ati internu komunikaciju
– eliminacija sezonske komponente u plasmanu turisti~kih i poqopri-
vrednih proizvoda.
– uspe{nom promocijom na Internetu mogu se prona}i zainteresovani
investitori u seoskom turizmu.
80
Priprema promocije na Internetu
Pre nego {to se napravi scenario za on-line poslovawe potrebno je uradi-
ti slede}e:
– formirati stru~ni tim (vebmaster, PR menaxer, administartor, pro-
gramer, veb dizajner);
– definisati i istra‘iti ciqano tr‘i{te (prikupqawe i obrada ve-
}eg broja podaka o seoskom turizmu, konkurenciji i potencijalnim
kupcima);
– izvr{iti semgentaciju tr‘i{ta (grupisati kupce prema odre|enim ti-
povima). Segmentacija mo‘e biti demografska (pol, starost, zanimawe,
mese~ni prihodi), benefit (razli~iti kupci nabavqaju robu iz razli-
~itih motiva (dijeta, preporuke lekara, sportske potrebe...) i geograf-
ska (na primer, kupci iz ravni~arskih krajeva tra‘e sme{taj u planin-
skim krajevima, koji im nedostaju i obrnuto);
– precizno definisati potrebe potencijalnih kupaca;
– prou~iti kako se predstavila konkurencija: kako je ura|en sajt, kako je
pozicioniran na pretra‘iva~ima, koje reklamne servise Interneta ko-
riste, kakva im je pose}enost sajtu, da li svoj sajt reklamiraju u kla-
si~nim medijima... Ciq ovih istra‘ivawa je da se prou~e dobre i lo{e
strane nastupa konkurencije na Internetu kao bi {to boqe pozicioni-
rali svoju ponudu;
– obezbediti buxet za projekat. Svaka poqoprivredna organizacija ili
poqoprivrednik mora u svom godi{wem planu posebno da defini{e
sredstva za on-line poslovawe. Finansijskim planom moraju se preci-
zno izdvojiti sredstva za svaku stavku posebno:
– tro{kovi izrade marketing plana,
– tro{kovi zakupa domena,
– tro{kovi zakupa prostora na serveru (hosting),
– izrada koncepta, dizajnirawe, programirawe i instalirawe sajta na
server,
– tro{kovi programa on-line promocije,
– tro{kovi programa klasi~ne promocije,
– tro{kovi odr‘avawa i a‘urirawa sajta,
– tro{kovi statisti~ke analize i formirawe smernica za upravqawe
sajtom.

Izrada internet prezentacije

Od kvaliteta sadr‘aja zavisi uspeh svakog veb sajta. [to je sadr‘aj zani-
mqiviji privu}i }e ve}i broj posetilaca, bi}e boqe pozicioniran u veb kata-
lozima, predstavqen u kvalitetnim stru~nim ~asopisima, medijima...
Prilikom izrade sajta iz kompletne turisti~ke ponude mora se izvu}i
onaj deo koji tu ponudu ~ini jedinstvenom. TO JE JEDINI NA^IN DA SE
USPE NA INTERNETU.
81
 Tu jedinstvenu ponudu treba fokusirati na udarno mesto na veb sajtu. Ako
se to ne uradi prose~an korisnik Interneta ne}e videti za{to bi ba{ oda-
brao sme{taj koji mu se nudi tj. za{to je on boqi od mno{tva drugih. Toj jedin-
stvenoj ponudu podre|en je ceo posao oko koncipirawa sajta i cela reklamna
kampawa.
Svaki turisti~ki sajt ima u sebi stalne i dinami~ne sadr‘aje. Wihov me-
|usobni odnos zavisi od tematike koja se predstavqa na sajtu.
Ukoliko je na sajtu predstavqeno selo, obi~no su prvi (uvodni delovi) saj-
ta stacionarni: geografski polo‘aj, klima, komunikacije, znameniti qudi,
istorija, spisak doma}instava...
Prilikom koncipirawa prve stranice sajta treba se dr‘ati nekih pra-
vila:
a) najva‘niji sadr‘aji moraju biti vidno istaknuti na vrhu strane, a za
ostale sadr‘aje koristiti horizontalnu navigaciju na vrhu i verti-
kalnu na levoj strani;
b) veli~ina prve stranice mora biti maksimalno optimizovana po pita-
wu veli~ine (kB) kako bi se dovukla sa servera za 1-5 sekundi;
c) ukoliko na prvoj stranici postoje grafi~ki linkovi (slike) kopija
najva‘nijih linkova mora postojati i u tekstualnom obliku, kako bi
posetilac odmah po pristupu sajtu imao pregled glavnih tematskih
poglavqa sajta (kod stranica koje se skroluju po vertikali obavezno
na dno stranice staviti tekstualne linkove);
d) izbegavati suvi{ne stranice sa dobrodo{licom ili prazne prve
stranice sa velikim linkovima kao {to su: klikni ovde, enter, izabe-
ri jezik...
e) kod velikih sajtova na prvoj stranici postaviti interni pretra‘iva~;
f) stranice se optimizuju za rezoluciju monitora;
g) sajt se optimizuje za starije verzije Internet ~ita~a. Nedopustivo je
na prvoj stranici staviti upozorewe da se sajt mo‘e videti samo uz
pomo} posebnih programa koji se mogu na}i na Internetu.

Reklamne kampawe
Da bi informaciju o turisti~koj ponudi video {to ve}i broj korisnika
Interneta potrebno je sprovesti reklamnu kampawu. Ona mo‘e biti realizo-
vana direktno na Internetu ili kori{}ewem klasi~nih medija. Kod on-line
kampawe koriste se pla}eni i besplatni servisi.
Koncept reklamne kampawe je u direktnoj vezi sa sadr‘ajem sajta. Uspeh
promotivnih aktivnosti zavisi od mogu}nosti posetioca da putem sajta naba-
vi robu ili re{i neki svoj problem (prim. kupi rezervni deo za svoj traktor)
ili zadovoqi neku svoju potrebu: rekreacija ili odmor na selu.
Pored osnovne ponude u reklamnu kampawu moraju biti ukqu~eni i neki
elementi dodatne ponude ili pogodnosti za posetioce sajta. To se naj~e{}e re-
{ava odobravawem popusta za on-line naru~ivawe nekog poqoprivrednog
proizvoda, organizovawe nagradnih igara, uvo|ewem besplatnih usluga...
82
Reklamirawe na Internetu
Pla}eni servisi
Komercijalne firme i organizacije zapo~iwu svoju reklamnu kampawu uz
pomo} serije pla}enih servisa na Internetu. Pla}eni servisi obezbe|uju pla-
sman reklamne poruke na najkvalitetnija oglasna mesta na Internetu uz mo-
gu}nost preciznog pra}ewa efekata reklame.
Baneri
Baneri su najstarije i najrasprostrawenije reklamno sredstvo na Inter-
netu. To su reklamne sli~ice razli~itih dimenzija (naj~e{}e 468h60, 120h60,
120h300,120h600, 88h31...). U stvari to su reklamni bilbordi na kojima se poja-
vquju reklamne poruke sa ciqem da ih vidi {to ve}i broj korisnika Interne-
ta. Naj~e{}e se prave u formi animirane slike koja treba da privu~e pa‘wu
posetilaca.
Pla}eni baneri se obi~no zakupquju na mesec dana, mada su mogu}i i drugi
aran‘mani sa vlasnicima sajtova. Najboqe rezultate daju du‘e reklamne kam-
pawe u trajawu od 6 do 12 meseci. Me|utim, ukoliko je potrebno promovisati
neki doga|aj (manifestacija u selu, poqoprivredni sajam...) u kra}em vremen-
skom intervalu reklamna kampawa mora biti intenzivna (zakupquje se veliki
veliki broj impresija banera na ve}em broju sajtova).
Od vlasnika sajta na kome se postavqa baner treba tra‘iti odre|en broj
garantovanih impresija (pokaziva~a banera). Neki sajtovi nude i pla}awe za
odre|en broj klikova, ali u tom slu~aju mora biti obezbe|ena softverska po-
dr{ka kako bi se pratile IP adrese posetilaca koji su kliknuli na baner (da
bi se spre~ile zloupotrebe).
U reklamnoj kampawi putem banera treba definisati prioritetan ciq.
Nekada to mo‘e biti reklamirawe robne marke (brend firme ili proizvoda),
a nekada je iskqu~ivi ciq dolazak {to ve}eg broja posetilaca na sajt. Ako je
ciq promocija brenda poqoprivredne firme (kombinat, zadruga...) onda je
potrebno zakupiti {to ve}i broj impresija na velikoj grupi sajtova. U tom
slu~aju na baneru centralno mesto mora zauzeti ime brenda. Naj~e{}e se ova
dva ciqa reklamne kampawe prepli}u.
Od svakog vlasnika sajta na kome se ‘eli postaviti reklamni baner treba
tra‘iti demografske pokazateqe posetilaca sajta. Veoma je va‘no znati
strukturu posetilaca odre|enog sajta: pol, starost, stru~na sprema, profesi-
ja... Izuzetno va‘an podatak je i regionalna struktura posetilaca jer se iz we
vidi da li odre|eni sajt pose}uje ciqana populacija koja je interesantna za
poqoprivredni proizvod koji se plasira u odre|enom gradu ili grupi grado-
va. Tek nakon analize tih podataka treba doneti odluku o pla}awu banera.
Virtuelne razglednice
Vlasnici sajta na kome je predstavqena atraktivna seoska destinacija
treba da aktiviraju servis za slawe virtuelnih razglednica. [to su razgled-
nice lep{e to }e ih ve}i broj posetilaca poslati svojim prijateqima. Pone-
83
kad se izuzetno lepe razglednice mogu na}i i na najpose}enijim sajtovima {to
vlasniku seoskog sajta mo‘e doneti izuzetno veliki broj posetilaca.
Preporuka
Izuzetno dobri reklamni efekti na Internetu se posti‘u sistemom pre-
poruka sajta. To su automatizovani servisi gde posetilac popuwavawem for-
mulara preporu~uje sajt svojim prijateqima. Wegovi prijateqi dobijaju pre-
poruku na e-mail.
Razmena banera i linkova
Vlasnici poqoprivrednih sajtova op{tije tematike (seoski veb portali,
sajtovi poqoprivrednih zadruga...) naj~e{}e razmewuju banere u ciqu pove}a-
wa posete svojim sajtovima. Baneri se mogu razmeniti bilateralno (direktno
sa vlasnicima drugih sajtova) ili putem automatizovanih servisa za razmenu
banera.
Kod direktne razmene pronalaze se sajtovi sa pribli‘no istim brojem po-
setilaca iz iste ili komplementarne oblasti. Sa svakim vlasnikom se direkt-
no dogovaraju uslovi razmene. Obi~no se razmewuju fiksni baneri ili linko-
vi na prvoj stranici.
Prednost ovog na~ina razmene banera je {to se unapred zna na kojim }e saj-
tovima baner biti prikazan i koji }e se baneri na}i na sajtu vlasnika koji
inicira razmenu. Nedostatak je u ~iwenici da je broj sajtova sa kojima je mogu-
}a ovakva vrsta razmene ograni~en.
Suveniri
Prodaja suvenira preko veb sajtova je izuzetno va‘na za promociju seoske
ponude. Na ovaj na~in se privla~e posetioci na sajt, promovi{e lokalna seo-
ska ponuda, ali se ostvaruje i dodatni profit zna~ajan za finansirawe sajta.
U ovom slu~aju suveniri su proizvod koji se pravi sa ciqem off-line promo-
cije sajta. To mogu biti tradicionalni odevni predmeti, predmeti za ~uvawe
hrane (zastrug, ka~ica za sir...), moderni odevni predmeti (majice, kape, ka~ke-
ti...), razglednice sa seoskim motivima, {oqice za kafu... Kod izrade suveni-
ra obavezno je da se na wemu na|e adresa sajta. Na sajtu nuditi one predmete ko-
ji se ~esto nose (majice, kape...) kako bi reklamni efekat bio {to ve}i. Suveni-
ri ne smeju biti skupi, a po‘eqno je aktivirati neki od servisa za on-line
pla}awe (preko Interneta, fiksnog ili mobilnog telefona). Suveniri su izu-
zetno pogodni za nagradne igre.

Reklamirawe u klasi~nim medijima

Uporedo sa on-line promocijom potrebno je sprovesti i preko svih drugih
medija, jer se samo na taj na~in mogu posti}i maksimalni reklamni efekti.
Mogu}nosti off-line reklamirawa su izuzetno velike i ovde }e biti pome-
nute najzna~ajnije.
– Prilikom lansirawa sajta potrebno je odr‘ati konferenciju za {tam-
pu i tom prilikom podeliti novinarima {tampani materijal sa adre-
som sajta.
84
– Odmah po instalaciji sajta od{tampati nove dokumente sa adresom saj-
ta: vizit karte, memorandume...
– Adresu sajta od{tampati na sve klasi~ne promotivne materijale.
– Od{tampati plakate sa adresom sajta. Plakate lepiti u mestima gde se
nalaze potencijalni kupci i obavezno u blizini lokalnih provajdera
(jedina mesta gde dolazi svi korisnici Interneta).
– Objaviti adresu sajta u svim {tampanim oglasima: Halo oglasi, Novo-
sti oglasi, Krov oglasi...
– Objaviti adresu sajta na suvenirima
– Maksimalno koristiti reklame na odevnim predmetima: majice, kape,
ka~keti...

85
 VODI^ ZA BIZNIS PLANIRAWE
Sandra Jakovqevi}

Tekst koji sam napisala nalazi se pod Creative Commons licencom. [to zna~i da slo-
bodno mo‘ete da ga preuzete, kopirate i objavqujete pod USLOVOM da ne mewate
tekst, ne zara|ujete novac od toga i da uvek navedete moje ime.

Biznis plan treba da bude:

1. kompletan,
2. precizan,
3. sa‘et i
4. dobro prezentiran.
Kada se pristupi izradi biznis plana, postoje neka op{ta pravila. Kao
{to su: koristite kratke re~enice, izbegavajte ‘argone, koristite isti font,
obele‘ite stranice, trudite se da lepo struktuirate va{ plan, ~inite ~itawe
interesantnim itd.

Za{to pisati biznis plan?

Danas, je prosto trend pisati biznis plan. I uglavnom se pristupa izradi
biznis plana radi podno{ewa istog nekom finansijeru. Ne ka‘em da je to po-
gre{no ali ka‘em da se biznis plan pi{e i treba ga pisati iz 2 razloga.
1. ZBOG VAS
Wime }ete: razraditi va{u ideju, ispitati va{u ideju, proveriti va‘ne, u
nekim slu~ajevima kqu~ne aspekte izvodqivosti i odr‘ivosti va{e ideje. On
}e vam pokazati pravac kretawa va{eg biznisa, omogu}iti vam da br‘e reagu-
jete na promene itd.
2. ZBOG DRUGIH
Zbog onih koji }e ~itati va{ biznis plan sa ciqem da vam odobri neka
nov~ana sredstva. Uvek imajte na umu da onaj ko ga ~ita „tra‘i” svoj interes u
wemu ili finansijsku opravdanost.
Va{ poslovni plan mogu ~itati razli~ite organizacije/pojedinci:
– potencijalni investitori (kompanije, investitori u poslovne poduhvate)
– kreditne agencije (banke, ostali komercijalni kreditori)
– vladine ustanove za podr{ku biznisu (EU/EC, agencije Svetske banke
itd)
86
 – donatori (internacionalne NVO ili fondacije)
– pojedinci zainteresovani za pridru‘ivawe biznisu (potencijalni me-
naxeri, savetnici, konsultanti itd)
– „interni” ~itaoci: novi zaposleni ili pojedinci.

Dakle pisawe biznis plana nije pisawe plana, ve} uraditi plan
da bi mogli planirati svoje aktivnosti!
Pre nego {to u ovoj maloj kwi‘ici vas uvedem u sadr‘aj pisawa jednog
biznis plana. @elim ista}i neke gre{ke koje naj~e{}e nastaju tokom pisawa
biznis plana. A koje su lo{e.

Struktura tih gre{aka jeste:

– Dakle na samom po~etku, lo{e je da biznis plan nema: nema sadr‘aj ili
brojeve stranica, da lo{e izgleda, da je te‘ak za }itawe, da je preop{i-
ran, da nema logi~ku strukturu.
– Sa aspekta va{eg prestavqawa lo{e je da: ima malo informacija o vama
i va{em iskustvu, o va{im poslovnim rezultatima, da nije jasno presat-
vqawe va{e ideje, motivacije itd.
– Sa aspekata va{eg posla ili rezimea: da je nejasna va{a vizija, misija, da
ne postoji jasno prestavqawe proizvoda/usluge, da tr‘i{te nije jasno od-
re|eno, da nije ura|eno ispitivawe tr‘i{ta, da nije ura|ena tr‘i{na
segmentacija ili nema karakteristi~nog tr‘i{nog fokusa itd.
– Sa aspekta finansijskog plana: da nema kalkulacija cena ko{tawa, da
nisu predvi|eni tro{kovi ili nedovoqno precizno prezentovani, da je
projekcija previ{e optimisti~na, cena suvi{e niska itd.

Sadr‘aj jednog biznis plana.

Naslovna strana
Rezime
Sadr‘aj
Podaci o preduzetniku
Opis biznisa
Pregled tr‘i{ta
Proizvod/usluga
Marketing i prodajna strategija
Proizvodwa i nabavka
Menaxment i organizacija
Budu}i rast i razvoj
Faktori uspeha i rizika
Finansijski plan
Dodaci
87
 U BIZNIS PLANOVIMA NEMA MESTA MUDROVAWU I NA
JEDNOSTAVNA PITAWA KAO [TO SU:
[ta }ete raditi? Za{to? Za koga? Kako? Kojim sredstvima? Da li su vam
potrebni radnici i koliko? Kako }ete osmisliti prodaju? Koliko }e vas ko-
{tati sve to? Ko su vam konkurenti? Koje prednosti imate i koje mane? [ta
o~ekujete koje rezultate? Itd.

MORATE IMATI ODGOVORE ODMAH!!

Do sadr‘aja va{eg biznis plana dolazite odgovorima na slede}a pitawa.
Pri tom nagla{avam da svako pitawe ima svoju te‘inu. I svakom odgovoru
treba pristupiti: ozbiqno i realno.

Rezime
[ta }ete raditi, opis va{e delatnosti?
[ta je va{a vizija i misija?
Gde ste sada i kuda idete sa va{im poslom?

Podaci o preduzetniku
Ko ste vi? Predstavite sebe i svoj posao.
Koji je va{ motiv rada?
Opi{ite svoju ulogu u poslu, o kome pi{ete.
Koja specifi~na iskustva imate da bi ostvarili svoju konkurentsku pred-
nost?

Opis biznisa
[ta je va{ biznis i {ta ‘elite da postignete ?
Koji su Va{i ciqevi?
Lokacija Va{eg biznisa?
Glavne aktivnosti?
[ta je Va{a vizija?
[ta je Va{a misija?
Opis va{eg proizvoda/usluge.
Savet: budite jasni i kratki.

Pregled tr‘i{ta
Koje je va{e tr‘i{te?
Koji je potencijal i veli~ina va{eg tr‘i{ta?
Kakav je trend kretawa na va{em tr‘i{tu?
Koja je va{a ciqna grupa?
Ko su va{i konkurenti?
Ko su direktni konkurenti?
Ko su indirektni konkurenti?
88
 [ta su va{e konkurentske prednosti?
[ta vas ~ini druga~ijim?
Kako se va{ proizvod pozicionira u odnosu na konkurenciju?
Ukoliko nema konkurencije, verovatno nema ni tr‘i{ta. Brian Wood
Savet: Budite konkretni {to je vi{e mogu}e, prilo‘ite statisti~ke po-
datke, brojeve, izvore podataka.

Proizvod/usluga
[ta je va{ proizvod/usluga? Opi{ite.
[ta su kqu~ne karakteristike proizvoda i kako se razlikuju od konkuren-
cije?
Da li imate jedinstven proizvod i ako da u ~emu se jedinstvenost ogleda?
Za{to potencijalni kupci kupuju Va{ proizvod/uslugu pre nego proiz-
vod/uslugu konkurencije?
Savet: budite inovativni i svojom inovativno{}u idite korak ispred
konkurencije.

Marketing i prodajna strategija

U ~emu se ogleda va{ marketing koncept?
Kakva je va{a marketing strategija?
Ko su va{i kupci?
Koje je va{e tr‘i{te – va{ ciqni segment?
Istra‘ivawe tr‘i{ta se sproveli na kojoj teritoriji?
Na kom tr‘i{tu }ete pristupiti tr‘i{nom pozicionirawu?
Poka‘ite kako }ete dopreti do svog tr‘i{ta?
Kakva je va{a strategija cena?
Na koji na~in }ete vr{iti distribucija proizvoda/usluga?
Kako }e va{ proizvod sti}i do kupca?
Uradite Swot analizu! Ili {ta su va{e sna‘ne i slabe ta~ke (interne),
kao i va{e {anse i pretwe iz okru‘ewa?
Va{i marketin{ki i prodajni ciqevi?
Prilikom definisawa trebaju svi ciqevi da budu SMART (Specific, Mea-
surable,Achievable, Realistic and Timed) ili ti (jasan, merqiv, dosti‘an, vre-
menski odre|en i izazovan).

Proizvodwa i nabavka
Koju su va{i dobaqa~i?
Na osnovu kojih kriterijuma ih birate?
Kako ste osmislili va{ proizvodni proces?

Menaxment i organizacija
Kakva je va{a organizaciona forma?
89
 Va{ menaxment tim ili ti ko }e obavqati posao?

Budu}i rast i razvoj

[ta su kqu~ni faktori uspeha va{eg posla?
Na ~emu bazirate va{ rast?
Na ~emu bazirate va{ razvoj?
Kako }ete meriti va{ budu}i rast i razvoj?

Finansijski plan
Prika‘ite va{e tro{kove.
Prika‘ite projektovane prihode.
Kako izgleda va{ investicioni plan.
Da li i kada Va{ biznis postaje profitabilan?
Da li }ete imati dovoqno gotovine?
Cah flow (primer ra~unice)
Po~etno stawe ke{a + Priliv: prodaja+naplataodatno primqen ke{ -
Odliv: potro{en ke{ + pla}eni ra~uni + dodatno potro{en ke{ = Stawe
ke{a na kraju perioda
Kako izgleda va{ projektovani bilans uspeha?
Kako izgleda va{ projektovani bilans stawa?
Gde je prelomna ta~ka rentabiliteta?
Kako izgleda projektovani tok gotovine – cash flow?
Kakvi su va{i racio pokazateqi i wihovo kretawe?
Racio analiza?
Pokazateqi likvidnosti?
Pokazateqi aktivnosti?
Pokazateqi rentabilnosti?
Period povra}aja?
Jer na osnovu wih }ete imati kona~nu ocenu finansijskog stawa va{eg posla.
Za{to je finansijski deo biznis plana bitan i potreban?
Dobi}ete odgovore na pitawa: da li imate dovoqno sredstava ili je po-
trebno i}i na dodatna finansirawa? da li i kada }e va{ posao postati pro-
fitabilan? kada nastaje rizik za poslovawe? Itd.

Dodaci
Ukoliko imate ma kakve ugovore prilo‘ite ih. Ukoliko imate neki media
kit materijal prilo‘ite ga itd.
90
 OSNOVE BIZNIS PLANA – POSLOVNOG PLANA
priredila Sandra Jakovqevi}

Dobro napisan poslovni plan u potpunosti prikazuje:

1. svrhu,
2. ciqeve,
3. tr‘i{te,
4. strukturu menaxmenta,
5. iskustvo i finansijsko zdravqe biznisa.

Kada pi{ete poslovni plan imajte na umu da onaj ko ga ~ita „tra‘i” svoj
interes u wemu ili finansijsku opravdanost.

KO ]E ^ITATI VA[ BIZNIS PLAN?

Va{ poslovni plan mogu ~itati razli~ite organizacije/pojedinci:
– potencijalni investitori (kompanije, investitori u poslovne
– poduhvate)
– kreditne agencije (banke, ostali komercijalni kreditori)
– vladine ustanove za podr{ku biznisu (EU/EC, agencije Svetske banke
itd)
– donatori (internacionalne NVO ili fondacije)
– pojedinci zainteresovani za pridru‘ivawe biznisu (potencijalni me-
naxeri, savetnici, konsultanti itd)
– „interni” ~itaoci: novi zaposleni ili pojedinci

SAVETI ZA PRIPREMU PLANA

Vreme
Budite spremni da potro{ite puno vremena rade}i na poslovnom planu.
Po~etno razvijawe plana }e zahtevati zna~ajnu koli~inu istra‘ivawa, bra-
instorminga, i diskusije sa va{im poslovnim partnerima ili savetnicima.
Va‘no je zapamtiti i da poslovni plan nikada ne mo‘ete zavr{iti, i da }ete
ga stalno dopuwavati. Mo‘da }ete trebati da „skrojite” razli~ite verzije za
razli~ite potencijalne investitore. Kada po~nete da pripremate va{ prvi
nacrt, nemojte se obeshrabriti. Najva‘niji ciq je da po~nete prenositi ideje,
misli i ~iwenice na papir, {to }e vam dozvoliti da vidite kako poslovni
91
plan i biznis po~iwu dobijati oblik. I nekada je bitnije po~eti da radite
bilo {ta i pisati bilo {ta nego sedeti i ne raditi ni{ta.

Du‘ina
Nema „zlatnog pravila” za du‘inu poslovnog plana. Ne trebate previ{e
razmi{qati o broju stranica – ciq poslovnog plana treba biti da sadr‘i sve
potrebne i relevantne informacije u {to je mogu}e mawe stranica.
Budite koncizni i kompletni.

Sredstva za istra‘ivawe
Nije dovoqno samo da imate dobru ideju za biznis – morate biti sposobni
da sprovedete istra‘ivawe potrebno da bi se dokazalo da va{a poslovna ideja
mo‘e biti uspe{na. I morate imati motiv jak u sebi. Nikada nemojte re}i „ja
znam” jer uvek postoji ne{to novo {to se ne zna i budite spremni da pravite
studijska istra‘ivawa i da za va{u ideju koju ‘elite da sprovedete u biznis
potro{ite sate, dane, mesece rada i istra‘ivawa.
Vodite ra~una ko su Va{i izvori informacija i da li je osoba koja Vam je
dala informaciju kompetentna za to. Izvori relevantnih informacija mogu
biti razli~iti u zavisnosti od vrste biznisa kojim se bavite, postoje neki op-
{ti izvori informacija i tehnike koje }ete uskoro po~eti da koristite. Neki
primeri su:
– privredni izve{taji
– istra‘ivawe (formalno i neformalno)
– generalni ekonomski podaci
– vodi~i poslovnog planirawa i istra‘ivawa na Internetu
– ‘ivotno iskustvo itd.
Budite spremni da razgovarate sa mnogo qudi i da puno ~itate tokom is-
tra‘ivawa za poslovni plan. Kada istra‘ujete, pitajte se
„[ta treba da znam da bih ubedila/o druge qude da je ovo dobra ideja?”

Stil pisawa poslovnog plana

Poslovni plan }e ispri~ati pri~u o va{em biznisu, idejama i viziji.
Trebate napisati poslovni plan tako da privu~e pa‘wu ~itaoca, da bi on po-
stao odu{evqen planom kao {to ste vi.
Neki primeri slabih i jakih re~enica u okviru va{eg biznis plana
Slaba re~enica Jaka re~enica
Menaxment tim ‘eli da otvori nove Menaxment tim je uvideo mogu}nost za
prodavnice u regionu. {irewe poslovnih aktivnosti i
otvori}e dodatne centre u nekoliko
regiona {irom zemqe.

92
 „Sitsolutions” bi ‘elio da na|e dodatna „Sitsolutions” je uveren da }e ova poslovna
sredstva za {irewe biznisa. prilika ponuditi veliki potencijal za
rast profita i tra‘i investitore koji
su zainteresovani da u~estvuju u ovoj
mogu}nosti.
Mislimo da je dobro vreme da se zapo~ne Menaxment tim je istra‘io tr‘i{te i
ovaj posao jer niko drugi to ne radi. ustanovio da postoji velika potreba
me|u lokalnim stanovni{tvom za na{om
uslugom. Trenutno nemamo konkurencije
u ovom poslu i mi smo spremni da
iskoristimo prednost kao prvi na ovom
poqu da bismo na{u organizaciju
napravili vode}om na tr‘i{tu.

@ELITE DA ZAPO^NETE USPE[AN POSAO, SVOJ BIZNIS.

MORATE ODGOVORITI NA OVA PITAWA

1. [ta moja organizacija radi? (Ili {ta }e moja organizacija raditi?)

Ovo pitawe izgleda osnovno i o~igledno, ali ipak je vrlo va‘no. Odgovor
na ovo pitawe pru‘a razlog i opravdawe za postojawe organizacije.
Koja je svrha organizacije?
[ta ona nudi klijentima?
Kako organizacija doprinosi privredi i zajednici?
Da biste odgovorili na ova pitawa, prvo objasnite da li nudite proizvo-
de ili usluge.

2. Za{to je mojoj organizaciji potreban poslovni plan?

Ovo pitawe i odgovor na wega }e vam pomo}i da identifikujete promene u
poslovnom okru‘ewu koje tra‘e novi ili promeweni pristup va{em poslu.
Va{ biznis mo‘e biti u jednom od slede}ih stadijuma:
– potpuno novi biznis („start-up”)
– {irewe postoje}eg biznisa
– preuzimawe drugog biznisa itd.

3. Koje je MOJE ciqno tr‘i{te?

Ko }e kupovati va{e proizvode ili usluge?
I jo{ va‘nije, za{to mislite da }e vam oni dati svoj novac za ovu uslugu
ili proizvod? Morate shvatiti, a ~ak i predvideti pona{awe kupaca i wiho-
ve kupovne navike, tako da va{ biznis mo‘e odgovoriti na wihove potrebe.

4. [ta je moj poslovni ciq?

Objasnili ste namenu svog biznisa, poslovno okru‘ewe koje se mewa i
ciqne korisnike. Sada razmislite o ciqevima organizacije za slede}u godi-
93
nu. Budite realni – potencijalni investitori }e imati pitawa ako pro~itaju
u poslovnom planu da se o~ekuje rast od 100 % u prvoj godini. Razmislite {ta
va{ menaxment tim mo‘e posti}i, uzimaju}i u obzir lokalno i regionalno
poslovno okru‘ewe i odredite razuman ciq.
Tako|e }ete hteti da odredite ciqeve za slede}ih 3 do 5 godina.
Zapamtite da ovi ciqevi jesu vodiqa, ali se mogu mewati.
Poslovno okru‘ewe je promenqivo, a i neki drugi faktori mogu voditi
novim ciqevima.

5. Koje su glavne jake strane moje organizacije?

Treba postojati razlog za{to ste zainteresovani za odre|enu poslovnu
priliku.
Poku{ajte brainstorm metodom dobiti 3 ili 4 jake strane kojima va{ bi-
znis mo‘e doprineti zajednici i privredi – tako }ete imati boqu predstavu o
potencijalu organizacije i mo}i }ete jasno objasniti prednosti va{eg biznisa.

6. Koje su najve}e slabosti moje organizacije?

Sada kada ste razmotrili jake strane va{eg biznisa, vrlo je va‘no da znate
i slabosti. Spoznavawem va{ih slabosti po~e}ete razmi{qati o tome kako
ih mo‘ete popraviti i poboq{ati organizaciju. Budite iskreni u razmi-
{qawu kako da prevazi|ete svoje slabosti.

7. Koji su glavni izazovi sa kojima }e se moja organizacija suo~iti?

Identifikovawe izazova sa kojima }e se organizacija suo~iti }e pomo}i
da se razjasne faktori internog i eksternog okru‘ewa, a koji }e biti kqu~ni
za poslovno okru‘ewe organizacije. Identifikovawe izazova sa kojima }e se
organizacija suo~iti se razlikuje od odre|ivawa slabih strana organizacije.
Slabe strane odra‘avaju interne karakteristike organizacije na koje se treba
obratiti pa‘wa, dok izazovi mogu odra‘avati uslove u poslovnom okru‘ewu
na koje ne mo‘ete uticati, ali koji se mogu shvatiti i minimizirati.
Poku{ajte odrediti izazove sa kojima }e se va{a organizacija suo~iti u
slede}ih 3 do 5 godina, a onda, za svaki od izazova probajte smisliti na~ine na
koje ih organizacija mo‘e prevladati.

8. Da li menaxment tim ima sve {to je potrebno za uspe{an biznis?

Ovo je verovatno najte‘e pitawe od svih, i odgovor }e imati uticaja u sva-
kom pogledu na va{u organizaciju. U svakom slu~aju, ako je odgovor „ne”, tada
su sva prethodna pitawa u ovoj proceni nerelevantna. Razmislite o va{oj ulo-
zi u organizaciji, o menaxment timu, o va{em odnosu prema organizaciji, kao
i o odnosu jednih prema drugima.
Da li verujete da }e ~lanovi va{eg tima naporno raditi sa vama?
94
 Da li ste spremni da provedete mnogo vremena u izradi poslovnog plana i
u pokretawu posla?
Da li imate poverewa u organizacione planove i da li ste spremni da raz-
govarate sa potencijalnim investitorima o va{im poslovnim idejama?
Razmotrite viziju posla koju imate i na kraju odredite da li ste spremni da
pretvorite tu viziju u stvarnost.

OSNOVA POSLOVNOG PLANA

Osnovni poslovni plan se sastoji od slede}ih delova:
Uvodne informacije
Opis posla
Opis proizvoda ili usluge
Analiza tr‘i{ta i marketin{ka strategija
Tr‘i{te
Konkurencija
Marketin{ki planovi
Menaxment
Menaxment tim
Pomo}no osobqe
Pretpostavka budu}ih potreba za osobqem
Planovi za trening (edukaciju) osobqa
Plate/buxet – sa‘etak
Operativne procedure
Prostorije/lokacija
Oprema
Radno vreme
Planovi informativne tehnologije
Kwigovodstvo/ra~unovodstvo
Vremenski raspored rada
Pravni zahtevi
Finansijski podaci
Finansijski zahtevi
Operativni profit i gubitak
Izjava o protoku gotovine (cash flow statement)
Zavr{ni ra~uni
Analiza ta~ke preloma

95
Kqu~ni elementi naslovne strane
– Naslov biznisa/organizacije
– Adresa
– Brojevi telefona/faks
– Email adresa
– Kontakt osoba
– Logo/grafi~ki simbol (opcija)
– Zadwa stranica korica (opcija)
– Istaknute stavke (bullet points) (opcija)

Kqu~ni elementi kratkog prestavqawa va{eg biznis plana

– Koji proizvod ili uslugu nudi organizacija?
– Koja je vizija biznisa ili organizacije ?
– Koje je ciqno tr‘i{te?
– Ko su konkurenti?
– Kakva finansijska podr{ka treba organizaciji?
– [ta }e investitor dobiti zauzvrat za svoju investiciju?
– Koji deo razvoja biznisa }e podr‘ati finansirawe?
– Kada }e preduze}e biti profitabilno?
– Koji je operativni vremenski okvir? (kratkoro~ni i dugoro~ni)
Budite koncizni i jasni!

Kqu~ni elementi u opisu proizvoda/usluge

– Koju vrstu proizvoda ili usluge }e biznis ponuditi?
– Koja je va{a prednost u odnosu na druge konkurente?
– Za{to je ova usluga ili proizvod potreban?
– Kada, gde i za{to je va{a organizacioni tim menaxmenta formiran?
– Za{to je uop{e bio formiran?
– Na koji na~in se posao razvio i promenio?
– Koji su va{i poslovni ciqevi?
– Na koji na~in ste odabrali va{u poslovnu lokaciju?

Kqu~ni elementi tr‘i{ta/opis marketinga

– Opi{ite tr‘i{te i tr‘i{ne potrebe
– Opi{ite va{e ciqno tr‘i{te
– Opi{ite veli~inu tr‘i{ta
– Razmotrite izvodqivost na tr‘i{tu
– Opi{ite va{u direktnu i indirektnu konkurenciju
– Opi{ite bilo koje prednosti koje imate kao prva osoba u otvarawu tog posla
– Opi{ite marketin{ke planove bazirane na proizvodu, ceni, promociji, proviziji
– Opi{ite va{e reklamne i promocione planove

96
Kqu~ni elementi u opisu menaxmenta
– Opi{ite strategiju qudskih resursa
– Opi{ite glavno osobqe u menaxment timu
– Razmotrite i re{ite potencijalne slabosti va{eg osobqa
– O~ekivane potrebe osobqa u budu}nosti i planovi osobqa

Kqu~ni elementi u opisu operacione procedure

– Opi{ite lokaciju i prostorije mesta gde nameravate otvoriti biznis
– Pregledajte planove za kupovinu opreme, kao i planove za weno odr‘avawe
– Nazna~ite vreme delovawa
– Pregledajte va{e planove vezane za informativnu tehnologiju

Kqu~ni elementi pravnih/regulativnih zahteva

– Nazna~ite poslovne/organizacijske zahteve za registraciju
– Nazna~ite relevantne regulacije vezane za uvoz/izvoz
– Nazna~ite da razumete relevantne zakone vezane za porez

Kqu~ni elementi u finansijskom planu

– Odredite svoje tro{kove
– Odredite svoj prihod
– Odredite svoj po~etni buxet
– Nazna~ite svoje finansijske zahteve
– Ukqu~ite Break Even Analysis (analiza ta~ke preloma)

Ovo su svi elementi koje plan treba imati.

Ali isto tako zapamtite da va{ plan ne sme biti „debela kwiga.”
Izvori informacija o poslovnim planovima na Internetu
The US Small Business Association (Ameri~ko udru‘ewemalih poslova) ima fanta-
sti~nu web stranicu, sa informacijama vezanim za pisawe poslovnog plana, kao i in-
formacije vezane za sve aspekte planirawa poslovnog plana i operacionog procesa.
http: //www.sba.gov/starting/indexbusplans.html
Ova web stranica, napravqena od strane Rutgers University u SAD-u, obezbe|uje ve-
ze za usluge na Internetu i mre‘i, kao {to su kwige i veb stranice koje pokrivaju svaki
deo poslovnog plana.
http://www.libraries.rutgers.edu/cgi-bin/htsearch
The Lansing Community College Small Business Development Center (Lansing fakul-
tet za razvoj centra za male poslove) u SAD-u ima korisnu veb stranicu. Daje dobre in-
fromacije na Internetu vezane za pregled poslovnog plana, zatim korisna obja{wewa
va‘nih delova poslovnog plana, kao i dobro obja{weno finansijsko poglavqe.
http://www.nemoonline.org/bus_plan
The Canada/British Columbia Business Service Center (Poslovni servisni centar u
Britaniji/Kanadi) ima veb-stranicu sa dobrim primerima radionica, kurseva preko
interneta, kao i sam primer plana.
http://www.sb.gov.bc.ca/smallbus/workshop/busplan.html5d

97
 The Lowe Foundation (Lowe fondacija) nudi razne vodi~e za vlasnike malih poslova,
kao i za preduzetnike.
http://209.241.14.8/fmpro?-db=library.fp5&fomat=fulltext1. htm&Record=7704&-find
Stranice sa besplatnim softverima ili softverima koji se pla}aju
Invest-Tech Limited: PlanWare, Free-Plan i Biz-Plan
http://www.planware.org/busplan.htm
Ova stranica vam daje osnovne templates i infromacije u Microsoft Word formatu.
Nudi vam materijal za dobre reference, sa informacijama za pisawe strate{kog i fi-
nansijskog plana. Daju vam izbor za Shareware, kao i poslovni plan koji mo‘ete kupiti,
ukqu~uju}i i finansijski deo plana.
BulletProof Biz
http://www.bulletproofbizplans.com/bpsample/Sample_Plan/sa mple_plan.html
Ova stranica vam nudi jako dobar primer i obja{wewe poslovnog plana. Iako su
primeri poslovnog plana vi{e tehni~ki, mo‘ete prona}i jako korisne informacije i
obja{wewa koja su releventna za organizacije.
Bplans.com
http://www.bplans.com/sp/index.cfm?a=bc
Ova stranica ima finu biblioteku sa preko 50 primera poslovnog plana, a svaki
od wih je napisan od strane wihove softver-kompanije.
Hvala {to ste odvojili vremena, da ovo pro~itate.
Nadam se da Vam je bilo korisno.

98
 IDEJE DO BIZNISA!!
priredila Sandra Jakovqevi}

U ovoj bro{uri sadr‘ane su informacije o tome kako pokrenuti, voditi i

razvijati poslovnu aktivnost. Za pokretawe biznisa potrebno je dosta stvari.
Treba razmisliti o tome {ta ta~no ‘elite raditi. Tako|e potrebno je obezbe-
diti sredstva kojim }ete pokrenuti posao, registrovati preduze}e, na}i tr‘i-
{te za va{e proizvode i usluge, kao i na~ine kako da te proizvode i usluge pla-
sirate na tr‘i{te. Kada sve to obezbedite – mo‘ete po~eti sa poslom.
Ciq ove bro{ure je da vam pomogne u tome.
Tekst koji sam napisala nalazi se pod Creative Commons licencom. [to
zna~i da slobodno mo‘ete da ga preuzmete, kopirate i objavqujete pod USLO-
VOM da ne mewate tekst, ne zara|ujete novac od toga i da uvek navedete moje
ime. Neka prava na ovaj tekst su zadr‘ana i nalaze se pod Creative Commons li-
cencom.
1
BIZNIS PLAN!!
Nije te{ko napraviti Biznis plan, trebate biti:
REALNI,
JASNI
VA[E MISLI PRETO^ITI U RE^I,
MALO ^ITATI.
MALO SLU[ATI DRUGE i
NA PRAVOM STE PUTU !!
A kada ono {to mislite i napi{ete, vide}ete koliko je lak{e i koliko
Vam zapravo biznis plan poma‘e.
Ako krenete sa dobrim planom imate vi{e {ansi da uspete u razvijawu po-
sla jer:
1. plan vam omogu}uje da razmislite o svim mogu}nostima koje imate i ko-
racima koje preduzimate;
2. plan vam omogu}uje da se usredsredite na kqu~na pitawa;
3. plan vam daje pravac koji sledite sa periodi~nim proverama i pokazate-
qima koji }e vam re}i da li se va{ posao razvija po planu;
4. kada budete radili plan razmi{qa}ete o potencijalnim problemima i
re{avati ih pre nego se oni i pojave;
99
 5. planom utvr|ujete koje su vam vrednosti i time osiguravate kori{}ewe
svojih kapaciteta u potpunosti;
6. sa biznis planom ve}a je verovatno}a da }ete od bankara i investitora
obezbediti novac koji vam je potreban.

BIZNIS PLAN TREBA DA BUDE:

1. kompletan,
2. precizan,
3. sa‘et,
4. dobro prezentiran.

U BIZNIS PLANOVIMA NEMA MESTA MUDROVAWU I NA JEDNO-

STAVNA PITAWA KAO [TO SU:
[ta }ete raditi, za{to, za koga, kako, kojim sredstvima, da li su vam po-
trebni radnici i koliko, {ta }e raditi i koje kvalifikacije }e imati, kako
}ete osmisliti prodaju, koliko }e vas ko{tati sve to, ko su vam konkurenti,
koje prednosti imate i koje mane, {ta o~ekujete koje rezultate, po~etne proble-
me imate konkretna re{ewa su ta i ta itd.
MORATE IMATI ODGOVORE ODMAH!!
Napisali ste biznis plan. Slede}i korak jeste finansirawe.
2

FINANSIRAWE!!
Da biste zapo~eli ili razvili bilo kakvu poslovnu aktivnost potrebna
su vam odre|ena finansijska sredstva, odnosno novac. Ukoliko nemate potre-
ban novac, mo‘ete razmotriti mogu}nost da zatra‘ite zajam od banke. Va‘no
je znati da }e kamata koju }ete pla}ati za zajam biti zna~ajna suma. Kolika je ta
suma zavisi od veli~ini i vrste zajma. Pre nego {to uzmete zajam raspitajte se
o najpovoqnijim uslovima jer neke banke nude povoqnije zajmove.
Korisna adresa svakako za ovakve informacije jeste http://www.serbiacre-
dit.co.yu/
Svakako mo‘ete i kontaktirati direktno banke da biste dobili odgovore
koji Vas zanimaju.
Nalazim da je znatno lak{e pozvati trelefonom i pitati konkretno {ta
Vas zanima, nego i}i od banke do banke.
Zato }u ovde napisati par Internet adresa najpoznatijih banaka kod nas:
BANKA PO[TANSKA [TEDIONICA A.D. BEOGRAD
www.posted.co.yu
BANCA INTESA A.D. BEOGRAD
www.bancaintesabeograd.com
100
 VOJVO\ANSKA BANKA A.D. NOVI SAD
www.voban.co.yu
EUROBANK EFG [TEDIONICA A.D. BEOGRAD
www.eurobankefg.co.yu
KOMERCIJALNA BANKA A.D. BEOGRAD
www.kombank.com
MERIDIAN BANK-CR DITAGRICOLE GROUP A.D. NOVI SAD
www.bankmeridian.com
ProCredit BANK A.D. BEOGRAD
www.procreditbank.co.yu
RAIFFEISEN BANKA A.D. BEOGRAD
www.raiffeisenbank.co.yu
SOCI T G N RALE YUGOSLA
V BANK A.D. BEOGRAD
www.socgenyu.com
HYPO ALPE-ADRIA-BANK A.D. BEOGRAD
www.hypo-alpe-adria.co.yu
CREDY BANKA A.D. KRAGUJEVAC
www.credybanka.com
Naravno spisak banaka je veliki, ovo je moj izbor banaka. Va{ mo‘e biti
neki drugi.
Naravno banke nisu jedino mesto gde mo‘ete aplicirati za pomo} prili-
kom otpo~iwawa posla. To mogu biti i fondovi, recimo:
Fond za razvoj Republike Srbije
www.fondzarazvoj.sr.gov.yu
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja – Sektor za razvoj MSPP
www.mpriv.sr.gov.yu
Agencija za strana ulagawa i promociju izvoza (mo‘da }ete i sebe tu prona}i)
http://www.siepa.sr.gov.yu/srp/
Privredna komora je ovde na{la mesto za raznim informacija za preduzetnike
http://pks.komora.net/
Potom neizostavne nevladine organizacije
GTZ / WBF
www.gtz.de
HELP
www.help-serbia.org.yu
Unija poslodavaca Srbije
www.poslodavci.org.yu
Stalna konferencija gradova i op{tina
www.skgo.org
101
 Na ovoj strani mo‘ete prona}i ponudu fondova, komercijalnih banaka i
lizing kompanija za MSPP
http://www.sme.sr.gov.yu/bazkredlin11.php?Lang=LA&mm=fi&N=
3&IDM=5&IDD=&kur=&N1=0&N2=0

Slika: pregled fondova, banaka i drugih institucija za finansirawe va{eg posla

Korisna adresa za kredite, zahteve za startap itd.
http://www.fondzarazvoj.sr.gov.yu/
Ili pak ‘elite
START UP
Onda je pri~a u na{oj zemqi slede}a
Fond za razvoj Rebublike Srbije, Kredit za po~etnike bez hipoteke Star-
tap kredit za pravna lica
Na adresi:
http://www.sme.sr.gov.yu/pp.php?Lang=CI&mm=fi&N=2&IDM=5&ID
1=22&ID2=61&
ID3=&ID=61&IDD=&kur=&N1=-1&N2=0
Ili aktuelni business startup-ovi u zemqi
http://bsckragujevac.org Biznis start up Kragujevac
http://www.bscbitola.org/ Biznis start up Bitola
http://www.bscbar.org/ Biznis start up Bar
http://www.bsczenica.org/ Biznis start up Zenica
http://www.sensi.biz/
Ukoliko ste re{ili problem finansirawa i idete daqe da va{u ideju
pretvorite u biznis onda smo do{li do registracije preduze}a.

102
 3

REGISTRACIJA PREDUZE]A
Kako je ovo zemqa Srbija, pripremite se za puno nervirawa i sitnih glu-
posti oko
registracije Va{e firme. Naime, mora}ete zagristi u svet „papirologije”
pripremiti se za {etwe po gradu od agencije do agencije, od op{tine do pore-
ske uprave i tako daqe.
Naime, ne mogu Vam tu svojim pisawem ni{ta pomo}i, jer koraci koje je
potrebno
preduzeti kako biste registrovali to ~ime ‘elite da se bavite se razliku-
je. Prvo od toga ~ime ‘elite da se bavite, preko toga gde ‘ivite, grad, op{ti-
na itd. Procedura je svuda razli~ita ali opet ista. Neki „standardi” ipak po-
stoje. Dakle, kada ste ve}e zakora~ili u svet sopstvenog biznisa imate pitawa,
pravne prirode.
Kako registrovati firmu koju ‘elim da otvorim.
Onda su Vam korisne slede}e adrese:
http://www1.apr.sr.gov.yu/apr.public/Default.aspx?
AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE

Slika: mesta gde mo‘ete odgovore na razli~ita pravna pitawa

u vezi osnivawa preduze}a

Ona Vam daje odgovore na pitawa

– [ta je potrebno da se podnese za osnivawe preduzetnika?
– Za osnivawe preduzetnika sa jednim osniva~em
– Za osnivawe orta~ke radwe
– Koje su to delatnosti za koje je potrebna prethodna saglasnost?
Pogledajte sajt svakako }e Vam biti koristan!!
Kada ste u agenciji za privredne registre zavr{ili {ta je potrebno,
mo‘ete posetiti sajt
http://www.sme.sr.gov.yu/pp.php?Lang=LA&IDM=3&N=0&mm=pp&p = p
REPUBLI^KE AGENCIJE ZA RAZVOJ MALIH I SREDWIH PREDU-
ZE]A
103
 Slika: pravna pomo} prilikom osnivawa preduze}a

U okviru sekcije za pravnu pomo} mo‘ete se informisati o svim pitawi-

ma vezanim za otpo~iwawe posla!! Na primer, mo‘ete se informisati u vezi
sa pravnom formom za koju ste se opredelili da registrujete, o porezima i do-
prinosima, kao i o svim va‘e}im propisima itd.
http://www.poreskauprava.sr.gov.yu/sr/
PORESKE UPRAVE }e vam omogu}iti informisawe o svim pitawima u
okviru PDV-a, poreskim propisima itd.
Putawa osnivawa preduze}a ima nekih 4 koraka i to je mawe vi{e svuda
isto. Ali cene, vreme i jo{ mnogo {to {ta nije isto ali generalno

PUTAWA OSNIVAWA PREDUZE]A JE:

1. Prilikom podno{ewa zahteva za registraciju osnivawa privrednog su-
bjekta potrebno je prilo‘iti slede}ih {est dokumentata:
– Dokaz o identitetu osniva~a (fotokopija li~ne karte ili paso{a fi-
zi~kog lica i/ili izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice),
– Akt o osnivawu dru{tva (odluka ili ugovor), sa overenim potpisima
osniva~a,
– Potvrda banke o uplati nov~anog uloga na privremeni ra~un ili overe-
na izjava osniva~a o tome da je obezbedio osniva~ki ulog,
– Odluka o imenovawu zastupnika dru{tva, ako zastupnik nije odre|en
osniva~kim aktom,
– Overen potpis zastupnika,
– Dokaz o uplati takse za osnivawe.
Agencija za registraciju donosi re{ewe o registraciji privrednog su-
bjekta u roku od 5 dana od dana podno{ewa prijave.
2. Istovremeno sa zahtevom za osnivawe podnosi se i zahtev za odre|ivawe
mati~nog broja Republi~kom zavodu za statistiku za koji se pla}a taksa.
3. Nakon toga, podnosi se Poreskoj upravi zahtev za dobijawe PIB broja
za koji se ne pla}a taksa a za isti se ~eka oko 10 dana.
4. Po dobijawu PIB broja kompletna dokumentacija se dostavqa banci
radi otvarawa teku}eg ra~una i po dobijawu istog (za jedan dan) preduze}e
104
mo‘e da otpo~ne obavqawe delatnosti (ako nije u pitawu delatnost za koju je
potreban posebna dozvola).
To je putawa za REGISTRACIJU PREDUZE]A!!
Otpo~eli ste posao i zvanilno kre}ete u rad. Slede pitawa finansija kao
i celokupnog poslovawa.
4

FINANSIJE
Biznis tj. poslovna delatnost predstavqa mehanizam za stvarawe novca.
Kqu~ uspeha jeste u tome da ste stalno upoznati sa finansijskim stawem
va{eg poslovawa. Ovo je bitno prvenstveno za vas ali i za poresku upravu na
kraju va{e prve godine poslovawa ali i svake slede}e.
Ako se ima u vidu da je su{tina upravqawa finansijama, dono{ewe racio-
nalnih investicionih i finansijskih odluka, moram zakqu~iti da je usko
skop~ano sa finansijama i upravo finansijskom analizom. Naime, kako nam je
finansijska analiza bitna pilikom otpo~iwawa posla, isto tako nam je bit-
na i tokom rasta i razvoja na{eg posla. Kqu~ uspeha je dobro vo|ewe finansi-
ja. Wima }u ovde posvetiti vi{e pa‘we. Jer upravo nam finansijska analiza
omogu}uje relevantnu procenu:
1. teku}e finansijske pozicije preduze}a (UKOLIKO VE] IMATE SVOJ
POSAO ILI VA[A STARTNA NOV^ANA POZICIJA ZA OTPO^IWA-
WE POSLA)
2. potreba pro{irewa poslovne aktivnosti (GDE STE I KUDA IDETE)
3. potreba pribavqawa dodatnih izvora finansirawa.(PROCENA STA-
WA) Navedeni procesi, zapravo, predstavqaju informacionu osnovu za upra-
vqawe va{om idejom i va{im poslom.
ONO [TO JE JAKO BITNO JESTE DA SVE [TO OVDE BUDEM NA-
PISALA UKOLIKO SE PRATI I RADI U SAMOM STARTU, REALNO
JE PRAVA OSNOVA ZA PROCENE:
– KOLIKO NAS SVE KO[TA,
– KOLIKO REALNO NA OSNOVU TOGA MO@EMO FORMIRATI
CENU,
– KAKVA NAM JE POZICIJA SA DATOM CENOM NA TR@I[TU,
– KAKVA ]E BITI PRODAJA (BEZ OBZIRA DA LI JE PROIZVOD
ILI USLUGA) itd.

KREDIT ZAPOSLENI TRO[KOVI

Sve ovo i jo{ mnogo {to {ta staja}e ispred vas kao pitawa!!
I sve se ti~e para, naravno!!
Zato kada po~nete ma koji posao, morate uraditi stru~no zvanu ra~unovod-
stvenu i finansijsku analizu. Elem, {ta to zna~i.
Ra~unovodstvena analiza je ispitivawe i ocena pro{lih performansi koje
se odnose na finansijsku situaciju preduze}a i wegov rentabilitetni polo‘aj.
105
 Finansijska analiza predstavqa deo ra~unovodstvene analize i kao in-
formacionu podlogu koristi osnovne finansijske izve{taje – bilans stawa,
bilans uspeha, bilans tokova gotovine i aneks. Navedeni finansijski izve-
{taji nisu alternativni, ve} komplementarni zbog razli~itih vrsta infor-
macija koje pru‘aju.
Tako, na primer, bilans stawa prikazuje finansijsku konstituciju preduze-
}a, zato je on adekvatan za sagledavawe i ocenu finansijske situacije preduze}a.
Bilans uspeha sadr‘i detaqne informacije o visini i poreklu rezultata,
pa je prikladno sredstvo za uvid u rentabilnost poslovawa, odnosno prinosnu
snagu preduze}a. To prakti~no zna~i da su svi zajedno neophodni za komplek-
sno sagledavawe i ocenu finansijskog polo‘aja i zara|iva~ke sposobnosti.
Ispred sebe stavite ovakav jedan bilansa stawa
AKTIVA PASIVA
1. Imobilizacija 1. Sopstveni kapital
2. Zalihe 2. Dugoro~ni zajmovi
3. Aktivna vremenska razgrani~ewa 3. Kratkoro~ne obaveze
4. Potra‘ivawe 4. Neposlovni izvori
5. Gotovina (fond zajedni~kepotro{we)
6. Neposlovna sredstva
(sredstva zajedni~ke potro{we)
I jedan bilans uspeha

A. POSLOVNI PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVAWA

I. Poslovni prihodi
1. Prihodi od prodaje
2. Prihodi od aktivirawa u~inaka i robe
3. Pove}awe vrednosti zaliha u~inaka
4. Smawewe vrednosti zaliha i u~inaka
5. Ostali poslovni prihodi
II. Poslovni rashodi
1. Nabavna vrednost prodate robe
2.Tro{kovi materijala
3. Tro{kovi zarada, naknada zarada i ostali li~ni rashodi
4. Tro{kovi amortizacije i rezervisawa
4. Ostali poslovni rashodi
III. POSLOVNA DOBIT
IV. POSLOVNI GUBITAK
V. Finansijski prihodi
VI. Finansijski rashodi
VII. Ostali prihodi
VIII. Ostali rashodi
IX. DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVAWA
X. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVAWA

106
 B. VANREDNE STAVKE
I. Vanredni prihodi
II. Vanredni rashodi
III. Dobit po osnovu vanrednih stavki
IV. Gubitak po osnovu vanrednih stavki
C. DOBIT PRE OPOREZIVAWA
D. GUBITAK PRE OPOREZIVAWA
E. Porez na dobit
F. NETO DOBIT
G. NETO GUBITAK

Ovo }e za vas raditi stru~no lice ali nije lo{e da imate na umu te stvari
prilikom rada i da sami imate u glavi kako stoje stvari.
Opis ispod prestavqa krajwe pojednostavqen tok va{eg protoka novca.

Prognoza protoka novca

1. Gotovina na kraju meseca
1.1 Tro{kovi A
1.2. Tro{kovi B
2. Gotovina na kraju meseca

Stvarno stawe bi}e druga~ije, barem u po~etku!!

Sve ovo je bitno zbog toga pa‘qivo treba voditi finansijske kwige.
Mo‘ete imati sjajan biznis koji bi vam u budu}nosti mogao donositi veliku
dobit, ali va{ }e biznis propasti ako ne budete imali dovoqno gotovine da
platite teku}e tro{kove. Isto je i sa mar‘om i prodajom: ukoliko se one vre-
menom budu smawivale, va{em biznisu preti rizik.
Dakle, ako ‘elite uspe{an posao nije dovoqno imati dobru ideju ve} i zna-
ti upravqati wome.
U ekonomiji postoji izraz racio analiza. Ona podrazumeva ispitivawe i
ocenu finansijskog statusa i zara|iva~ke sposobnosti preduze}a na bazi seta
svrsishodno odabranih i adekvatno grupisanih racio brojeva. U praksi bi to
zna~ilo „koliko para toliko muzike”.
I racio brojevi se grupi{u na: pokazateqe likvidnosti, aktivnosti, fi-
nansijske strukture, rentabilnosti, tr‘i{ne vrednosti. Ovde se ne}u baviti
ovim pitawima samo sam ih pomenula da bi se shvatila ozbiqnost istih. Ali
ukoliko se kre}e u posao i posao ‘ivi vremenom }ete mo‘da raditi neku du-
bqu analizu ili konkurisati za neki novi kredit, ulazitu u neku novu inve-
sticiju onda }e studiozna analiza zahtevati ozbiqno sagledavawe finansij-
ske mo}i va{eg biznisa, i tada finansijska analiza i analiza racio brojeva
bi}e kqu~ svega. Jer ona obezbe|uje informacionu podlogu za ocenu finansij-
skog polo‘aja i uspe{nosti poslovawa preduze}a.
107
 I na samom kraju ona treba vama ali i ocena je poslovawa preduze}a od
strane drugih!!

RAZNE TA^KE VEZANE ZA VA[ POSAO

Tro{kovi
U ciqu planirawa, oporezivawa i odre|ivawa cena, morate znati ko-
liki su vam tro{kovi. Potrebno je u potpunosti sagledati situaciju prije
nego {to zapo~nete s poslovnim aktivnostima. Proizvodwa odre|enog pro-
izvoda ili pru‘awe usluga mo‘e ko{tati mnogo vi{e nego {to mislite i
mogu}e je, ukoliko niste predvideli odgovaraju}e tro{kove, da na kraju ne-
}ete mo}i prodati svoje proizvode ili usluge i ostvariti profit. Zato re-
alno sve na papir!!

Cene
Ukoliko su va{e cene tako niske da ne pokrivaju teku}e tro{kove ili su
toliko visoke da niko ne kupuje va{e proizvode ili usluge – vi }ete bankroti-
rati. Ukoliko su va{e cene upravo odgovaraju}e, ima}ete maksimalnu dobit.

Zato imajte na umu da:

1. nije dovoqno samo „ostvariti dobit”. Morate zara|ivati vi{e novca ne-
go {to biste zara|ivali sa va{im novcem u banci ili na nekom drugom poslu;
2. cena koju konkurenti tra‘e ne mora biti i cena koju }ete vi tra‘iti za
va{e proizvode ili usluge. Renomirana marka mo‘e tra‘iti vi{u cenu od va{e
(dok ne postanete jednako poznati). Qudi biraju na osnovu cene i kvaliteta.
3. je u maloprodajnu cenu ura~unata mar‘a na dobit (a mo‘da i mar‘a na
dobit posrednika) te da to nije cena koja oslikava realnu dobit;
4. ve}ina preduzetnika odre|uju cene za koje smatraju da }e im doneti mak-
simalnu dobit od samog po~etka poslovawa. Ukoliko je potreban du‘i period
da do|ete do vidqive dobiti, mogli biste poku{ati najpre pridobiti ve}i
broj kupaca tako {to }ete odrediti ni‘e cene. Kada pridobijete va{u klijen-
telu, mo‘ete postepeno podizati cene. Tre}a alternativa jeste da odredite re-
lativno visoke cene kako biste va{em proizvodu dali ekskluzivni imix koji
mo‘ete iskoristiti u budu}nosti ~ak i ako to zna~i samo mali broj kupaca u
bliskoj budu}nosti.

Promotivne aktivnosti iliti reklama!!

Nije dovoqno samo ponuditi dobar proizvod po dobroj ceni. Tako|e se
morate pobrinuti da potencijalni kupci znaju za te proizvode. Ne treba raz-
mi{qati da li da zapo~nete promotivne aktivnosti, nego na koji na~in.
108
Neke od mogu}nosti su:
1. Ogla{avawe: bilo koji oblik prezentirawa va{ih proizvoda ili uslu-
ga koji pla}ate i koji se ne obra}a pojedina~no potro{a~ima
2. Li~na prodaja: svaki oblik prezentirawa proizvoda koji podrazumevaju
direktnu komunikaciju sa potro{a~ima
3. Promotivna prodaja: privremeno ponuditi ne{to dodatno
4. Odnosi s javno{}u: razvijawe dobrih odnosa, ne samo sa potencijalnim
kupcima nego i sa doma}im novinarima ili novinama
5. Direktni marketing: ~ak i ako nikad niste sreli svoje kupce mogu}e je
pru‘iti im „direktnu pa‘wu” putem sms-a itd.

Distribucija
Zamislite da ste s uspehom izvr{ili promociju zaista dobrih proizvoda
ili usluga po veoma razumnim cenama. Mnogi kupci vam po{aqu naruxbinu, a
vi im zatim ne isporu~ite svoje proizvode ili usluge na vreme.
Jednostavna poruka ovoga jeste – ukoliko nemate odgovaraju}i sistem di-
stribucije, nema smisla proizvoditi bilo {ta.
Postoji pet metoda distribucije.
1. Direktna prodaja: vi sami prodajete va{e proizvode ili usluge
2. Firme za prevoz/distribuciju: ukoliko ne ‘elite ili ne mo‘ete kupova-
ti skupa vozila i brinuti o odr‘avawu, svoju robu mo‘ete isporu~iti uz po-
mo} firmi koje se bave distribucijom/prevozom robe.
3. Prodaja na veliko ili prodaja na malo: ~esto broj kupaca do kojih dopi-
rete zavisi zna~ajno o tome koristite li jednu od navedenih grupa. Prodavci
na veliko i malo ostvaruju zaradu tako {to kupuju i preprodaju robu koju su
drugi proizveli. Obim va{e prodaje }e se verovatno pove}ati, ali naravno ce-
na koju dobijate za svoje proizvode je ni‘a nego kod direktne prodaje.
4. Agencije za marketin{ke usluge: ove agencije vam mogu pomo}i da usme-
rite, i pravilno distribuirate svoje proizvode na tr‘i{te.
5. Zadruge: naro~ito u oblasti poqoprivrede, zadruge ~esto poma‘u poqo-
privrednicima da prona|u tr‘i{ta za svoje proizvode

Prodaja
Dana{wi proizvo|a~i se susre}u sa sna‘nom konkurencijom velikog bro-
ja proizvo|a~a. Poslovi osredweg kvaliteta propadaju.

Pru‘awe usluga je umetnost.

Svrha prodaje nije samo da se ne{to proda.
Ciq ove umetnosti je da va{i kupci budu zadovoqni.
Nije lako zadovoqiti kupce.
Naravno, postoje neki osnovni principi.
Va‘no je, na primer:
109
 1. ponuditi pomo}, ali ne biti agresivan,
2. poznavati proizvode i pru‘iti dobar savet,
3. nikad ne ignorisati kupca koji ~eka,
4. izvinuti se ukoliko napravite gre{ku,
5. biti iskren,
6. ukoliko nemate odre|eni proizvod, dajte savet o zameni za isti ili kup-
cu recite gde mogu na}i taj proizvod,
7. nemojte zatvarati ta~no na vreme ukoliko je kupcu potrebno jo{ nekoli-
ko minuta da se odlu~i za kupovinu,
8. izgledajte profesionalno i neka va{e prostorije budu u skladu s tim,
9. dajte samo obe}awa koja mo‘ete ispuniti,

I kona~no, zapamtite – kupac je uvek u pravu.

Radnici
Radnici su osnova va{e poslovne delatnosti. Pre nego ih zaposlite, mo-
rate prvo videti da li ih zaista trebate i ako trebate, da li ba{ sve koje ste
planirali zaposliti. Ako zakqu~ite da ih trebate, pa‘qivo izvr{ite izbor
i ula‘ite u wihove sposobnosti, sigurnost i uslove koji }e ih ~initi zado-
voqnim na poslu. Sve ovo je potrebno da bi va{i radnici bili zdravi, odani
i efikasni na svojim radnim mestima.

Porezi
Svi poslovni subjekti su obavezni izvr{iti registraciju i pla}ati poreze.
Poreske stope i sve o wima na adresi http://www.mfin.sr.gov.yu/html/in-
dex.php
I na samom kraju, nadam se da kada pro~itate ovo upostvo i posetite nave-
dene linkove ima}ete jasnu predstavu o otpo~iwawu posla. Ideja je kqu~ svega.
Ali nije potrebna samo ona, ve} istrajnost u woj. Nailazimo svi mi na mnogo-
brojne prepreke i mnoga pitawa, bitno je da ostanemo verni sebi i da verujemo
u sebe. Sve ostalo je stvar voqe i istrajnosti.

NADAM SE DA VAM JE KORISTILO!!

110
 Priru~nik priredili

1. Ana Jovanovi}, osniva~ i koordinator projekta „Suveniri Srbije”,

osniva~ i izvr{ni direktor firme Kroja~ d.o.o.
Kontakt: Dobanova~ka 9, 11080 Zemun, Srbija
Tel: +381 (0)11 3165 336
E-mail: ana@krojac.com
www.krojac.com

2. Milka Krstivojevi}, vi{i stru~ni saradnik Zavoda za za{titu

spomenika kulture Vaqevo
Kontakt: Milovana Gli{i}a 2, 14000 Vaqevo, Srbija
Tel: +381 (0) 14 291 656
E-mail: milka@vaza.co.yu
www.vaza.co.yu

3. Dragan Nedeqkovi}, profesor grupe predmeta za hortikulturu u

Poqoprivrednoj {koli Vaqevo
Kontakt: Kara|or|eva 127, 14000 Vaqevo, Srbija
Tel: +381 (0) 14 236 542
E-mail: mushroom@ptt.yu
www.domaciniva.org.yu

4. Branka Mihoq~i}, Ministarstvo zdravqa RS – Na~elnik odeqewa u

Vaqevu
Kontakt: Kara|or|eva, 14000 Vaqevo, Srbija
Tel: +381 (0) 14 221 469
E-mail: sanit@nadlanu.com

5. Danijela Milutinovi}, op{tina Loznica – Kancelarija za lokalni

ekonomski razvoj -vi{i stru~ni sardanik za turizam
Kontakt: Kara|or|eva 2, 15300 Loznica, Srbija
Tel: +381 (0) 15 898 401
E—mail: dmilutinovic@lo.sr.gov.yu
www.lo.sr.gov.yu

6. Vladimir Stojanovi}, Profesor Prirodno matemati~kog fakulteta –

Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo u Novom Sadu
Kontakt: Trg Dositeja Obradovi}a, 21000 Novi Sad, Srbija
111
 Tel: +381 (0) 21 450 105
E-mail: stvanya@yahoo.com
www.ig.ns.ac.yu

7. Vladimir Ivanovi}, Direktor Turisti~ke organizacije op{tine Qig

Kontakt: Kara|or|eva 7, 14240 Qig, Srbija
Tel: +381 (0) 14 83 300
E-mail: vladimir@turizam.net
www.ljig.org.yu

8. Sandra Jakovqevi}, Izrada biznis planova za razli~ite organizacione

forme iz oblasti poqoprivrede, turizma, drvne industrije; autor projekta
www.agencije.net, portala koji se bavi turizmom, turisti~kim
organizacijama
Kontakt: Atinska 56, 34000 Kragujevac, Srbija
Tel: + 381 (0) 34 341 119
E-mail: sandrajakovljevic@gmail.com
www.sandrajakovljevic.com

9. Mirjana \or|evi}-Gavrilovi}, Regionalna privredna komora Vaqevo –

Sekretar Udru`ewa za poqoprivredu, prehrambenu industriju,
vodoprivredu i {umarstvo
Kontakt: Kara|or|eva 64, 14000 Vaqevo, Srbija
Tel: +381 (0) 14 221 721
E-mail: mira@rpk-valjevo.co.rs
www.inwestserbia.com

U Vaqevu, jun 2008.

112
 Sadr`aj

SEOSKI TURIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
priredila Ana Jovanovi}
KAKO SE BAVITI SEOSKIM TURIZMOM I DA LI JE TO
ODGOVARAJU]I VID POSLOVNE AKTIVNOSTI . . . . . . . . . . . 13
priredila Ana Jovanovi}
OBJEKTI SME[TAJ I URE\EWE
U TRADICIONALNOM STILU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
priredila Milka Krstivojevi}
HORTIKULTURNO URE\EWE SEOSKOG GAZDINSTVA . . . . . . . . 34
priredio Dragan Nedeqkovi}
SANITARNI USLOVI SEOSKOG GAZDINSTVA . . . . . . . . . . . . 38
priredila Branka Mihoq~i}
BEZBEDNA HRANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
priredila Branka Mihoq~i}
RAZVOJ RURALNOG TURIZMA
AKTIVNOST – REKREACIJA, SPORTSKE AKTIVNOSTI,
LOV, RIBOLOV, SEZONSKI POSLOVI U POQOPRIVREDI,
ZANATSKI RADOVI I BEZBEDNOST GOSTIJU . . . . . . . . . . . . . 47
priredila Danijela Milutinovi}
BEZBEDNOST GOSTIJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
priredila Danijela Milutinovi}
PRIRODNO OKRU@EWE I AUTENTI^NA KULTURA
U SEOSKOM TURIZMU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
priredio Vladimir Stojanovi}
INTERNET MARKETING U SEOSKOM TURIZMU . . . . . . . . . . . . 79
priredio Vladimir Ivanovi}
VODI^ ZA BIZNIS PLANIRAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
Sandra Jakovqevi}
OSNOVE BIZNIS PLANA – POSLOVNOG PLANA . . . . . . . . . . . 91
priredila Sandra Jakovqevi}
IDEJE DO BIZNISA!! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
priredila Sandra Jakovqevi}
Priru~nik priredili. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
113
 U^ESNICI PROJEKTA

VAQEVO sela: DEGURI] (Stojanka Likni}, 064/460-18-85), PRI^EVI] (Zoran

Bo{kovi} 014/270-188, 064/3236398), BREZOVICE (Dragica Tomi}, 014/273-169, Slo-
bodan Stoji}, 064/3049059), SUVODAWE (Stepanovi} Milovan, 014/271-154, Goran
Bir~anin 014/271-548, Milenko Bir~anin, 014/271-504), STAVE (Dragutin @ivani},
014/271-136) TUBRAVI] (Vuji} Milovan, 064/4744883), MILI^INICA (@ivorad
Kne`evi}, 064/2694911, Neboj{a Bo`i} 014/260-577), POPU^KE (Molena Jovanovi}
014/283/317,063/7332015), PODBUKOVI (Mile Obradovi}, 014/255-114, 014/255-173,
Nemawa Obradovi}, 064/141-92-49), PETNICA (Milan Nikoli} 014/251-195,
064/1956290, Luki} Mitra, 014/251-025), LESKOVICE (Momir Rankovi} 014/275-243,
064/4077323, Milinko ]ebi}, 014/275-146), GORWA BUKOVICA (Milena Mitrovi}
014/236-548, 014/282-207), DOWI TAOR (Radi{a Milovanovi} 031/888-476,
064/3995907), VAQEVSKA KAMENICA (Marko Markovi} 014/233-800,064/1239343,
Branko Raki} 014/254-407 ,062/254-407, Vesna Stevanovi}, 014/270-370), VUJINOVA-
^A (Vasilije Jovanovi}, 014/273-180), BRANKOVINA (Ru`ica \uri~i}, 014/272-177),
JOVAWA (Vesna Crepi}, 014/229-220).

OSE^INA sela: LOPATAW (\ur|evi} Branko014/59-178, Dragi}evi} Adam,

014/59-550, Panteli} Dragan 014/59-530, Marinkovi} Zdravko 014/50-295), GORWE
CRNIQEVO (Jovi} Milorad, 014/58-103), DRAGIJEVICA (Sre}kovi} Paun,
014/57-169), TU\IN (Jovanovi} Svetislav, 014/53-211), BELOTI] (Sekuli} @ivo-
rad 015/883-390), GUWACI (Mi}i} Zoran, 014/55-406)

QUBOVIJA sela: KO[QE (Mitrovi} Mileta, 015/656-100, Mutapovi} Milosav

015/656-001, Moji} Rade 064/1324210, Bogosav @ivkovi}, 015/656-183), VRHPOQE
(Kne`evi} Nikola 015/667-133, Vasi} Milorad 015/667-100 ), PODNEMI] (Petrovi}
Neboj{a 015/662-072), UZOVNICA (Tomi} Bratislava 015/666-121)

LOZNICA sela: TR[I] (Predrag Mi{i} 064/3014526 015/868-231, Vasi} Momir

015/868-230, Mati} Budo 064/3238701, Milena Kondi} 015/868-228, 064/2266521, Brano
Dragi}evi} 015/888-044 064/8841314, Mitar Dragi}evi} 015/889-476 064/3940597), BA-
WA KOVIQA^A (Spasojevi} Dane, 015/818-598)

MIONICA, sela: STRUGANIK (Nina Toma{evi} 014/65-124), KQU^ (Vlajko

Vukovi}, 063/8004264, Qubivoje Teki} 064/3112467), PA[TRI] (Predrag Petrovi}
014/65-430)

KOCEQEVA sela: DRU@ETI] (Jovan Juri{i}, 015/556-837, Miodrag Lazi}

015/557-776, Dragan Puri}, 015/556-927, Slavko Milivojevi} 015/556-945, Slobodan
@ivkovi}, 015/556-785)

MALI ZVORNIK sela: ^ITLUK (Sredojevi} Milka 064/303-2741), AMAJI]

(Dragica Vu~eti} 064/9071-378), BRASINA (Tadi} Du{an 064/458-07-68), VELIKA
REKA (Stojanka Rajnovi} 064/939-2463)

[ABAC, selo VARNA (Milojka Kova~evi}, 015/284-233)

VLADIMIRCI, selo SKUPQEN (Bora Panteli} 063/890-40-78)

KRUPAW selo KR@AVA (Milan Jovanovi}, 062/801-29-78)

114