Xegan Marija

KRALjEVSTVO SELEUKIDA

Napomena

Tekst koji sledi posveen je dravi Seleukida i podeljen je prema pred-

stavnicima dinastije. Zasnovan je na studijama Krajsiga i Ranoviqa: Heinz
Kreissig, Povijest helenizma, prevod s njemac̆kog Micheline Popović, Zagreb 1987. i A.B.
Ranoviq, Helenizam i njegova istorijska uloga, Sarajevo 1962. Dodatna liter-
atura bie posebno navedena.
M.X.

Uvod

Drava Seleukida je obuhvatala velik deo Male Azije, ali u prvom

redu Siriju i Mesopotamiju. Meutim, ova drava nije imala teritorijalnog
naziva. Tokom vremena je u literaturi nazivana Sirijom, tj. imenom oblasti u
kome je vlast Seleukovih potomaka bila najqvrxa i u kojoj se nalazila njihova
prestonica. Krajsig pixe da dok su se Antigonidi i Ptolemeidi ograniqili na
odreeno podruqje vlasti, Seleukidi su se uvek zanosili politikom ekspanzije.
Izvori za ovaj period su u vrlo loxem stanju. Ako se ne raquna kratak pregled
kojim Apijan zavrxava istoriju rimskih ratova sa Sirijom, danas nije saquvana
nijedna sistematski napisana istorija o dravi Seleukida. Za period od 220.
nalazimo sistematsko izlaganje kod Polibija, kao i kod rimskih istoriografa.
Pitanja:
Izvori za dravu Seleukida?

Lista kraljeva

–1–
Seleuk I Nikator (305 — 281)

Seleukov otac Antioh bio je general u vojsci Filipa II Makedonskog.

Seleuk je uqestvovao u Aleksandrovom pohodu na Persiju i zapovedao je pexadi-
jom u bici kod Hidaspa, 326. p. n. e. Nakon smrti Aleksandra, 323. p. n. e.,
uqestvovao je u Perdikinom pohodu na Egipat. U Egiptu je, meutim, sudelovao
u ubistvu Perdike. 321. p. n. e. Seleuku je, kao satrapu, dodeljena uprava
Vavilonije. 316. p. n. e. Antigon je, uz pomo Seleuka, porazio i pogubio
Eumena. Antigon je tada pokuxao uhapsiti Seleuka pod izgovorom da je pron-
everio novac pa je Seleuk pobegao u Egipat i uxao u Ptolemejevu slubu. 315.
p. n. e. pridruio se Ptolemeju, Lisimahu i Kasandru u ratu protiv Antigona
i njegovog sina Demetrija. Nakon pobede Ptolemeja nad Demetrijem u bici kod
Gaze, 312. p. n. e., Seleuk je sa malom vojskom uspeo povratiti vlast u Vavilonu.
Sledeih desetak godina Seleuk je proxirio svoju vlast daleko na istok, sve do
reke Ind. 305 p. n. e. uzeo je titulu kralja i prozvao se Nikator (Pobednik).
302 p. n. e. postigao je sporazum sa indijskim vladarom Qandraguptom. Deo
sporazuma je ukljuqivao i ustupak dela teritorija Qandragupti u zamenu za 500
slonova. Zatim je, zajedno sa Lisimahom i Ptolemejem napao Antigona. Seleuk
i Lisimah porazili su Antigona i Demetrija u velikoj bici kod Ipsa, 301 p. n.
e. Antigon je poginuo, a Seleuk zadobio velik deo Sirije. Godine 300. Seleuk
je osnovao Antiohiju na Orontu i uqinio je centrom svoje drave. 298. p. n.
e. Seleuk je oenio Stratoniku, ker Demetrija. Ali kada je Demetrije 294.
p. n. e. zauzeo Makedoniju i nameravao vojskom krenuti na Aziju, Seleuk je
podrao Lisimaha, Ptolemeja i Pira u ratu protiv Demetrija. 285. p. n. e.
Demetrije se predao Seleuku i umro dve godine posle. 291. p. n. e. proglasio
je sina Antioha I Sotera savladarom i naslednikom. Seleuk se zatim okrenuo
protiv Lisimaha i porazio ga u bici kod Kuropediona, 281. p. n. e. Tu je
Lisimah i poginuo. Zatim je postavio zahtev za makedonsku krunu ali je ubijen
od Ptolemeja Kerauna.1
Smru Seleuka zavrxeno je dalje xirenje njegove drave. Pa ipak, ideja o
stvaranju svetske drave nije se gasila u kui Seleukida.

Antioh I Soter (281 — 261)

Seleuka je na prestolu nasledio sin Antioh I. On je za ivota svog

oca nosio kraljevsku krunu (294/3). Nakon pohoda na Indiju bio je imenovan
satrapom iranskih zemalja. Tu ga je i stigla vest o vladarevoj smrti. Bilo je
to nesigurno vreme: Ptolemej Keraun proglasio se na Helespontu kraljem Make-
donije i poveo Seleukovu vojsku u Pelu. Tako su zapadne seleukidske satrapije
ostale nezaxtiene, u prvom redu od Kelta koji su prodirali u Malu Aziju kao
plaenici bitinskog kralja Nikomeda i pontskog kralja Mitridata. Antioh je
Kelte potukao 278/277. i zbog ovog bio proglaxen za Sotera ili Spasitelja.
Meutim, Kelti su se uqvrstili na prostoru severno od Frigije, gde je obrazo-
vana nezavisna oblast Galatija.
Pitanje vlasti nad junom Sirijom, xto ju je Ptolemej I bio zauzeo u borbama
protiv Antigona Jednookog, a uprkos zahtevima Seleuka I i nadalje zadrao,
ostalo je nerexeno. Izmeu sinova tih vladara, Ptolemeja II i Antioha I, izbio
je zbog toga I sirijski rat (274 - 271). Izvori ne daju jasnu sliku o ratu.
Zavrxen je bez ikakvog rezultata, osim xto je Damask postao seleukidski grad.
Godine 263/2. u dubokoj starosti umro je Filiter, vladar grada Pergama.
Njegov posinak Eumen je, uz pomo najamniqke vojske sastavljene od Galata, po-
tukao Antioha I i time Pergam uqinio nezavisnim. Od 262. dravom je vladala
dinastija Atalida.
Antioh I je umro 261., izgubivxi skoro sve izlaze na Egejsko more. Ipak, se-
leukidska vlast se uqvrstila u Siriji, novom sredixtu moi. Antiohija na
1
http://hr.wikipedia.org/wiki/Seleuk I Nikator

–2–
Orontu ostala je neosporna prestonica i kraljeva rezidencija, dok je stara Se-
leukija na Tigru ostala centar trgovine sa Istokom. Druga Seleukija, na obali
Sredozemlja nedaleko od Antiohije, postala je morska luka prestonice.

Antioh II (261 — 246)

Antioha I nasledio je sin Antioh II.

U II sirijskom ratu (260 - 253) Antioh II je uspeo, uz pomo makedonskog kralja
Antigona II Gonate, proterati Ptolemeide iz maloazijskih i junoanadolijskih
krajeva. Oslobodivxi tako svoje zalee, mogao se posvetiti junoj Siriji. Pri
sklapanju mira Antioh II je uzeo za enu ker Ptolemeja II, Bereniku, i napustio
svoju dotadaxnju enu Laodiku. Taj dinastiqki brak, kojim se eleo zapeqatiti
mir, pokazao se kasnije uzrokom novih zapleta.
Godine 246. Antioh II je na neobiqan naqin iznenada umro. Njegova bivxa
ena Laodika ubila je egipatsku princezu kako bi svom sinu obezbedila sig-
uran presto.

Seleuk II (246 — 223)

Posle smrti Antioha II (246), Antiohov sin iz braka sa Laodikom

proglaxen je za kralja Seleuka II u Maloj Aziji, a novoroeni sin Egipanke
Berenike za kralja u prestonici Antiohiji. To je odmah iskoristio Ptolemej
III Euerget da zauzme seleukidske metropole.
U toku III sirijskog rata (246 - 241) Ptolemej III je upao u Siriju. Sam Seleuk
II nije bio spreman za rat. Mada je Ptolemej III uqvrstio svoju vlast u Koile
Siriji i Fenikiji, usled nemira u zemlji morao se povui u Egipat. Ipak je
zadrao luku Seleukiju. Sklapanjem mira 241. godine Ptolemeidima su ponovo
vraena velika podruqja u Maloj Aziji i Kilikiji. Xto se tiqe bitnog i na-
jvanijeg spora, vlasti nad junom Sirijom, Judejom i Transjordanijom, nixta
se nije izmenilo.
Dalja vladavina Seleuka II bila je ispunjena borbom protiv mlaeg brata An-
tioha Hijeraksa ili Jastreba, koji je pretendovao na presto. Seleuk je bio
primoran da mu prepusti nezavisan poloaj u Maloj Aziji, gde je Antioh Jas-
treb protiv sebe izazvao pergamskog kralja i Galate. Ubijen je od strane svojih
najamnika. Uskoro je umro i Seleuk II.
U ovom periodu istoqne satrapije se osamostaljuju. Kralj Diodot I iz Baktrije
uqvrstio se u Sogdijani, Areji i Paropamisadi. Kralj Arsak I, predvodnik nar-
oda Parnijca, zauzeo je Partsku dravu i Hirkaniju. Ovim zapoqinje propadanje
seleukidske drave.

Antioh III Veliki (223 - 187)

Okolnosti dolaska na vlast — Antioh III je bio mlai sin Seleuka II. Po oqevoj
smrti presto je nasledio Antiohov stariji brat Seleuk III. U vreme vladavine
Seleuka III pergamski vladar Atal I pod svoju vlast je podveo prostor Male Az-
ije. To mu je poxlo za rukom nakon pobede nad Antiohom Hijeraksom, protivniku
Seleuka II u tzv. ratu brae. Seleuk III odluqio je da povrati vlast nad Malom
Azijom i povede rat protiv Atala I. Tom prilikom upravu nad dravom je os-
tavio Hermiji iz Karije. Ovaj Hermija je bio veliki vezir: ulazio je u sastav
sinedrija2, nadgledao upravu provincija, vodio pregovore sa stranim dravama
i brinuo se za vojne zalihe i isplatu trupa. Seleuka III ubili su galatski
najamnici, a na presto dolazi njegov mlai brat Antioh III.

2
Kraljevski savet (sinedrij) qinili su najvaniji qlanovi dvora; nije stalno zasedao,
ve se sastajao prema potrebi. Njegovi qlanovi su imali samo savetodavna ovlaxenja.

–3–
Antioh III ostavio je Hermiju na poloaju vezira. Vlast nad Malom Azijom
poverio je svome roaku Aheju, Mediju Molonu, a Aleksandru Persiju.3

Uqvrxivanje vlasti — Na poqetku svoje vladavine Antioh III oslanjao se na Her-

miju. Sam Hermija podbadao je Antioha na rat protiv Egipta zbog Koile Sirije.
Antioh zaista krene na Koile Siriju, dok pod komandom Ksenona poxalje vojsku
protiv Molona, koji se proglasio za kralja. Molon je potukao Ksenona, zauzeo
Seleukiju na Tigrisu i poqeo dalje osvajati teritorije u Mesopotamiji i na Eu-
fratu. Zbog tog Antioh bude prinuen da odustane od pohoda na Koile Siriju
i sam poe protiv Molona. Kad se pojavio Antioh, Molonove grqko-makedonske
jedinice preu na njegovu stranu, a Molon izvrxi samoubistvo. Antioh se 220.
vrati u Siriju. Nexto pre toga, bila je organizovana zavera protiv Hermije,
koji je ubijen.
U meuvremenu Ahej, Antiohov roak, se proglasio za kralja i poe na Siriju.
Meutim, vojska odbi da krene protiv zakonitog vladara. Ahej se vrati u Malu
Aziju s namerom da uqvrsti vlast protiv jakih suparnika Bitinije i Pergama.

Qetvrti sirijski rat — Antioh je organizovao nov pohod na Koile Siriju, xto
e biti povod za IV sirijski rat (220 - 217). Seleukidska vojska je 219. go-
dine prodrla sve do Sinaja, a istovremeno je osvojila luku Seleukiju Pjeriju.
Kod Rafije (juno od Gaze), ta je vojska nexto kasnije bila do nogu poraena.
Sva osvojena podruqja, osim Seleukije Pjerije, morala su se vratiti. Bitka
je znaqajna zbog toga xto su Egipani tu prvi put nastupili s kontingentom
texko naoruanih Egipana, umesto plaenika kao do tada. Posledica toga bio
je ne samo katastrofalni poraz Seleukida, nego i ozbiljni ustanci Egipana
ispunjenih novim samopouzdanjem. Ali Antioh nije iskoristio tu situaciju.
Posle poraza, Antioh organizuje kazneni pohod na Istok. Porazio je Aheja i
ubio ga. Vladare na Istoku je prisilio da priznaju njegovu vrhovnu vlast, pa
makar i formalno, i da mu postanu saveznici.

Savez Antioha III i Filipa V — Posle kaznenog pohoda na Istok, Antioh je pris-
tupio ka ponovnim priprema za pohod na Koile Siriju. Sliqne ciljeve je imao
i Filip V Makedonski. Posle mira u Feniki (205), kojim je bio zavrxen tzv.
I makedonski rat, Filip je bio primoran da se odrekne hegemonije nad Grqkom.
Stoga svoje tenje usmerava ka Istoku. Godine 203. sklopio je savez sa Antio-
hom. Antioh i Filip su se sporazumeli da podele dravu egipatskog faraona.
Filip je hteo da pod svoju vlast podvede prostor Egejskog mora, Kariju i Samos,
dok je Antioh trebao da zaposedne Koile Siriju i Fenikiju.
Kad su se 202. godine Seleukidi spremali da preu granicu, Ptolemej V je
uqinio ono xto je oznaqilo poqetak propasti helenistiqkih drava na Is-
toku: pozvao je Rimljane u pomo. Poxto su u to vreme Rimljani bili zauzeti
opsedanjem Kartagine, oni samo sreqili Antioha da ue u Egipat. Godine 200.
odigrala se odluqujua bitka izmeu Ptolemejevog vojskovoe Skopasa i An-
tioha kod Paniona. Skopas je potuqen. Davnaxnji spor izmeu Seleukida i
Ptolemeja za vlast nad junom Sirijom, Fenikijom i Palestinom, trenutno je
bio rexen u korist Seleukida.

Sukob Antioha i Rima — U meuvremenu su Rimljani zavrxili II makedonski rat,

te su praktiqno zavladali Grqkom. Meutim, niko nije spreqio Antioha da
zauzme niz gradova na junoj obali Male Azije, na zapadnoj obali Efes, pa qak
i da pree Helespont.
Antioh je vodio dugotrajni diplomatski rat sa Rimom, koji je namerno odugov-
laqio sve pregovore, radi toga da dobije na vremenu i da se spremi za odluqujue
borbe, koje su zapoqele 192. godine. Rat je zapoqeo u Etoliji koja je zapoved-

3
Polibije, Istorije I, predgovor, prevod i komentar Marijana Ricl, Novi Sad 1988.

–4–
nixtvo predala Antiohu, xto nije naixlo da podrxku ostalih grqkih gradova.
Rimljani su uputili svoj kontingent na seleukidsku vojsku. Zaobixli su An-
tioha i njegove qete 191. godine kod Termopila na isti naqin kao Persijanci
Spartance 480. godine. Kralj je bio poraen i napustio je Grqku morskim
putem. Ujedinjene mornariqke jedinice Rima, Pergamskog kraljevstva i ostrva
Rodosa unixtile su mnogo seleukidskih brodova. Nakon prelaza Rimljana u
Aziju rimska vojska je pod vostvom brae Scipiona, uz pojaqanje pergamskih
qeta, potpuno porazila seleukidskog kralja kod Magnezije u Lidiji (189). Kod
Apameje u Frigiji je 188. godine bio sklopljen mir. Antioh je bio primoran da
se povuqe iz dela Male Azije severno od Taura, da u roku 12 godina uplati Rimu
kontribuciju u visini od 15 000 talanata, da plati Eumenu pergamskom 400 ta-
lanata i da preda sve slonove i ratne brodove. Za sebe je smeo zadrati deset
brodova i morao je predati neprijatelje Rima i meu njima Hanibala. Njegovi
posedi u Maloj Aziji podeljeni su izmeu Pergama i Rodosa. Pergam je izrastao
u veliku dravu, ali je stvarno izgubio svoju nezavisnost i postao posluxno
orue u rukama Rima.
Prvi put su se u tom ratu rimske qete naxle na azijskom tlu, prvi put su se
Rimljani odluqno postavili za sudije u konfrontaciji izmeu helenistiqkih
drava. Prvi put se pojavilo Pergamsko kraljevstvo kao gotovo ravnopravni
pregovaraq uz Makedoniju, Seleukidsku dravu i ptolemejski Egipat.

Antiohova smrt — Godine 187. Antioh je preduzeo pohod na Istok, gde je pre
svega morao pronai novac za plaanje kontribucije. Pri pokuxaju da opljaqka
Belov hram u Elimeji, bio je ubijen.

Seleuk IV Filopator (187 - 175)

Sin Antioha III, Seleuk IV, nasledio je oslabljenu vojsku, ali jox mu
je vee potexkoe predstavljalo plaanje ratnih dugova. Cela spoljna poli-
tika bila je, usled toga, paralizovana. Da bi nabavio novac, Seleuk je poslao
velikodostojnika Heliodora u Jerusalim da se domogne blagajne u Jehovinom
hramu. Pokuxaj nije uspeo jer je narod odbranio svetilixte. Iste godine (175)
Heliodor je ubio Seleuka. Protiv Heliodora digao se brat ubijenoga, Antioh.

Antioh IV Epifan (175 - 163)

Okolnosti dolaska na vlast — Antioh IV Epifan je bio talac u Rimu, ali je u

zamenu za Seleukova sina Demetrija bio puxten. Uz oruanu pomo iz Pergama
i sa rimskim blagoslovom uspeo je doi do prestola, koje mu je i pripadalo.
Antioh IV za sve vreme svoje vladavine nije zaboravio da svoj poloaj zahvaljuje
jedino naklonosti tih dveju sila, te se potpuno posvetio Jugu i Istoku.

Sirijski rat (170 - 168) — Koristei se time xto je Rim od 171. godine bio anga-
ovan ratom sa Persejem, Antioh prekrxi apamejski sporazum, sagradi flotu,
nabavi ratne slonove i krene na Egipat. Bez muke potuqe Egipane i zarobi
Ptolemeja VI. Tamo za kralja proglasi mlaeg Ptolemejevog brata — Ptolemeja
VII Euergeta II. Ovim Antioh ne bi postupio kao osvajaq, ve kao zaxtitnik
zakonitog vladara. Meutim, Antiohovi planovi bili su povuqeni kompromisom
koje su postigle pristalice obojice Ptolemeja, a prema kojem dvojica vladara
trebaju da vladaju kao savladari. Tako je Antioh bio primoran da se vrati u
Siriju, istina s velikim plenom, ali bez realnih politiqkih uspeha.
168. godine Antioh ponovo krene u pohod na Egipat, zauze Memfis i proglasi
se za kralja Egipta. Iz Memfisa se uputio u Aleksandriju. Ali u to vreme,
leta 168., Rim je zavrxio rat sa Persejem i mogao je da se pozabavi Istokom.
Nedaleko od Aleksandrije Antiohu se najavi predstavnik Rima. O tom sud-

–5–
bonosnom susretu pixe Tit Livije. Rimljanin je Antiohu predao ultimatum —
neodloena evakuacija iz Egipta. Antioh se morao pokoriti i vratiti u Siriju.

Ustanak Makabejaca — Konflikt izmeu evropskog stanovnixtva i Sirije pripre-

man je celokupnom politikom Seleukida. Prodor helenistiqkog kapitala u
privredno zaostalu Judeju, snano je pogodio stanovnike ove zemlje. Politika
tzv. ,,helenista” naixla je na otpor narodnih masa. U prvo vreme se taj ot-
por nije manifestovao kao politiqki, ve samo kao religiozni pokret. Kad
je jedan od kraljevih ljudi hteo da konfiskuje blagajnu hrama, kako bi se tim
novcem oduio kraljevskoj vladi, narod je dotrqao, rasturio njegov odred, a
njega samog ubio. To je Antiohu bio povod da se obraquna sa Jerusalimom.
Dve godine kasnije, 168., poxto su Rimljani naterali Antioha da se povuqe iz
Egipta, on ponovo krene na Jerusalim. Zavaravxi branioce grada, komandant
sirskog odreda zauzme Jerusalim, izvrxi pokolj i dobar deo stanovnixtva proda
u ropstvo. Da uqini kraj neprekidnim pobunama, do kojih je po Antiohovom
mixljenju dolazilo krivicom judejske religije, on izdade naredbu o zabrani
judejskog kulta. Veina, smatrajui da se njome krxe iskonska prava naroda
i vrxi otvoreno proganjanje religije, suprostavila se njenom sprovoenju. Ot-
por je bio naroqito jak na periferiji, gde je kontrola nad sprovoenjem bila
texka.
Godine 167. u vezi sa naredbom, protiv sirske vlasti ustao je svextenik iz
Modina Matatija i njegovi sinovi, Hasmoneji i Makabeji. Sakupivxi mali
odred, Makabeji su poveli partizanski rat protiv Siraca. Na qelo ustanka se
stavio Juda, sin Matatije, koji je uskoro iza toga umro. On je ukinuo verski
propis kojim se zabranjivala upotreba oruja subotom. Naime, Sirci su dotle
napadali Jevreje subotom. Protiv Makabeja su upuena tri odreda, koja je Juda
porazio i potom zauzeo Jerusalim. Juda je izvrxio novu podelu svexteniqkih
mesta. Juda je sve svextenike, bez obzira na ugled njihova roda, podelio u 24
grupe, koje su naizmeniqno vrxile dunost u hramu. On je zaplenio imovinu
helenista, koji su se posakrivali u tvravi Akri; postoji obavextenje da je
Juda preduzeo izvesne mere za unapreivanje poljoprivrede i poloaj seljaka.

Pohod na Indiju — Pohod Antioha IV na Indiju zapoqeo je 165. godine, a zavrxio

se ve 164/3. u Suzijani kraljevom smru pri pljaqkanju nekog hrama.

Naslednici Antioha IV

Tokom sledeih 100 godina u Siriji se vode skoro neprekidne borbe

izmeu pretendenata na presto. Svih devetnaest vladara, poqevxi od Antioha
V Eupatora do poslednjeg, Antioha XIII, umiru nasilnom smru. Te meusobne
borbe bile su znak trulosti i propadanja drave. Jedno vreme Sirija je bila
podeljena na dve drave, za vreme vladavine Antioha VIII i Antioha IX. U Sir-
iji su gospodarili Parani, Judejci, Ptolemeji, Arapi i obiqni avanturisti.
83. godine Sirija postaje plen Tigrana, vladara Armenije; u njegovim rukama
nalazila se do 69. godine. Rimljani su postepeno zavladali Pergamom, Bi-
tinijom i skrxivxi pontsko kraljevstvo Mitridata VI, godine 63. pripojili su
rimskoj republici Siriju kao njenu provinciju. Drava Seleukida je zavrxila
svoj ivot. Rimska agresivna politika zadala je odluqujui udarac.

Ureenje drave

U administrativnom pogledu cela Seleukova drava bila je podeljena

na 72 satrapije. Na qelu satrapije je stajao satrap ili strateg. Njemu je bio po-
dreen hiparh, koji je upravljao manjom administrativnom jedinicom. Dunosti
niih organa vlasti vrxili su quvar dravnog arhiva, koji su quvali slubene

–6–
isprave i pravna dokumenta privatnih lica. U najvixe predstavnike vlasti
ubraja se i epistolograf, dravni sekretar. Osim epistata, gradom su up-
ravljale i bule; tu se pominju agoronomi, blagajnici, sitoni (trixni inspek-
tori), glasonoxe, gradske sudije.
Seleukidi su prema grqkim polisima nastavili politiku kakvu su vodili dija-
dosi. Ta politika je bila usmerena na povezivanje autonomije i demokratije u
grqkim gradovima sa monarhijskim reimom, koji je gradove podreivao vrhovnoj
kraljevskoj vlasti. Prema tome politika dijadoha i Seleukida u odnosu na
gradove pokazuje dvostruko lice: gradovi su dobijali razne privilegije, xto
je bilo neophodno, budui da su gradovi temelj drave; ali sloboda gradova u
stvari je bila fiktivna. S druge strane, gradovi su prvenstveno brinuli za
svoje interese i njihova vernost kralju nije bila pouzdana.
Dugotrajni ratovi sa Ptolemejima prisilili su Seleukide da otvaraju nove
trgovaqke puteve ka Istoku, da svoju trgovinu usmeravaju ne preko feniqan-
skih, ve preko sirijskih luka. Posle gubitka Male Azije sirski i feniqan-
ski gradovi su poqeli da jaqaju svoje veze sa Zapadom — s Delosom (Berit) i
neposredno s Italijom (Tir).

Belexke:
— Jankov Jadranke na osnovu A.B. Ranoviq, Helenizam i njegova istorijska
uloga, Sarajevo 1962.

–7–