Hemijski akcidenti (Hemijska industrija)

- Toksini (postoje različiti termini) - ... su materije biološkog porekla koje u dodiru sa
organizmom ili unete kroz hranu u organizam dovode do narušavanja zdravlja (oštećenje)
a konačni efekat je zagađenje životne sredine.

- To je prvi način zagađenja životne sredine.

Ostali su:
2. Hemijsko zagađenje usled akcidenata u proizvodnim pogonima
3. Transportom hemijskih supstanci
4. Skladištenjem i preko stovarišta hemijskih materija

- Sevezo u Italiji 1976. god. - hemijski akcident. Nije bio radni dan, što je dobro jer nije
mnogo ljudi stradalo. Zagađenje površine, puno evakuisanih ljudi, vratili su se tek posle
dekontaminacije.
- Doneta je Sevezo direktiva, dokument sa uputstvima kako postupati ako dođe do
zagađenja.

- Onda nabraja razne "akcidente": Madrid 1981, Meksiko 1984, Indija 1984, Bazel
1986(oticanje u reku Rajnu i pomor ribe)

- Naši akcidenti su bili manjeg obima: Boris Kidrič (Nikšić 1984, 1 poginuli, 2
povređena), Župa KŠ, Šabac 1986, Petrohemija Pančevo 1987... uglavnom su nesreće
izbijale sa sumpor-dioksidom, amonijakom, tečnim natrijumom...

- Bombardovanje uglavnom proizvodi redioaktivno zagađenje, ali ukoliko gađaju

hemijsku industriju onda dolazi i do hemijskog!

- Onda akcidenti koje je proizveo transport hemijskih materija (hlor, vinil-hlorid,

natrijum...):
amonijak 1986. Šabac, Niš(ne znam šta, nisam još počela da učim, ovo kucam za vas),
hlor Novi Sad 1986, Dimitrovgrad (1997-prevrtanjem cisterne hemikalije su dospele na
zelenu površinu), '98 (ne znam gde, pogledajte u skripti; oticanbje amonijaka iz cisterne,
otrovali se ljudi pokušavajući da zatvore cisternu), 2002. Topčider (železnički saobraćaj),
Dorćol...

- takođe i transportom tankerima

- ključne godine su 1992. i 1994.
- 1t nafte proizvede naftnu mrlju od 1km2
- Dunav je zagađen zbog transporta i dr. stvari

Stovarišta

- mogu dovesti do zagađenjua pijaće vode

- treba 50 godina da bi se plastična ambalaža raspala
- malo se reciklira kod nas, u svetu mnogo više
- otpad se deli na: čvrsti, komunalni (urbane sredine)-najviše ga ima, hemijski,
radioaktivni

Definisanje (ili pojam životne sredine)

- naši/strani autori, više ćemo se pozivati na naše

- životna sredina, humana sredina, okoliš... razni termini, a razne i definicije
- imamo zakone o zaštiti životne sredine -> dakle, taj termin se ustalio kod nas

- Opšta enciklopedija: životnu sredinu čini prirodna sredina, to je skup prostorno

razmeštenih stvari ili događaja, koji postoje nezavisno od aktivnosti čoveka. To nije isto
što i društvena sredina - ona je okvir u kome se nešto zbiva pod uticajem čoveka.
Međutim, gubi se ta granica. Sve više se koristi pojam životna sredina. Opšta
enciklopedija za zaštitu životne sredine vezuje 2003. godinu.

- životna sredina = ekosfera = biofera + tehnosfera (tu su naselja, infrastruktura...)

Razne definicije:
- Vidačok: ž.s. je odnos između čoveka i sredine
- Kuzmanović: skup prirodnih, veštačkih, hemijskih, bioloških, fizičkih faktora i sila koje
okružuju čoveka
- Marić: prostor u kome je čovek stalno i aktivno prisutan (menja taj prostor)
- Stojkov: multidimenzionalan pojam, uključuje na samo prirodne, već i veštačke faktore
*tehnosferu je stvorio čovek, ona uključuje urbana i seoska naselja, industriju...
- Bakotić: pojam koji obuhvata sve - odnose između... (beskonačan spisak)
- Pjer Žorž: posmatra ž.s. kao prostor u kome postoji dijalektički odnos između čoveka i
kolektiva
- ima u knjizi i drugih definicija

- Zakoni u našoj zemlji. Ustav kaže:

"Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje
o njenom stanju". Trebalo bi da to čini Zavod za zaštitu zdravlja.
"Svako, a posebno Republika Srbija, odgovoran je za zaštitu ž.s."
"Svako je dužan da čuva ž.s."
-2004. Zakon donet 22.decembra, Zakon o zaštiti ž.s. koji važi i sada je u Službenom listu

- '96. CG se proglasila ekološkom državom, a za to nisu imali zakonsko pokriće. Mi smo

prvi doneli taj sistem zakona (Republika Srbija).

- britanski zakon - 1990. - o zaštiti ž.s. - nabraja se, nema veće razlike u definiciji
"ž.s. se satoji od vode, vazduha, zemljišta...", "čini prostor između zgrada(vazduh)",
uključuje i aktivnosti čoveka iznad i ispod zemlje

- Rečnik agencije za zaštitu ž.s. "zbir ekstremnih uslova koji utiču na život, razvoj i
preživljavanje organizama"
Ovo je važno jer ima podataka izmenjenih u odnosu na skriptu

Mere zaštite životne sredine.

Reguliše ih zakon o zaštiti životne sredine.

- Zaštitu zemljišta reguliše član 22. zakona iz 2004. (primena pesticida od 50-ih.
Godišnje, preko 2 miliona kg pesticida se upotrebi u poljoprivredne svrhe)

- član 25 - zakonska regulativa - šume (u 2005. oko 340.000. ha šumskog fonda bilo je
zahvaćeno gubarima. Do 2005. je bilo predviđeno da se poveća šumski fond ali to nije
ispunjeno)

- član 24 - reguliše zaštitu od aerozagađenja

- član 23 - reguliše zaštitu voda od zagađenja

Tehničko-tehnološke nesreće

Nuklearni akcidenti:

od ukupne proizvodnje električne energije u svetu, 15% potiče iz nuklearnih elektrana.

Predstavljaju veliku opasnost. Najviše ih je u Evropi i Americi. U svetu ih ima preko 442,
35 je u izgradnji. Opasnost: problem je nuklearni otpad - 235U (=uran, brojka se piše
mala i dole, cini mi se da je to redni broj u periodnom sistemu koliko se sećam:), 238U,
234U, radijum... ove materije su pogonsko gorivo. Najveći problem: skladištenje
nusproizvoda. Koriste takozvane sarkofage(metalni sanduci), koji se odlažu ispod zemlje,
u morske dubine... O tome se u Americi raspravljalo za vreme Regana. Odredio je 3
lokaliteta.

Važno! Nemojte da vam se omaknu hemijske oznake za elemente, osim eventualno za

uran, pišite puna imena elemenata, još bolje, pišite prema skripti.

Nuklearnih akcidenata bilo je i pre Černobila u današnjoj Ukrajini, on je najveći,

dogodilo se 26.aprila 1986. Prečnik radijacije iznosio je preko 200km. U tom početnom
talasu je stradalo oko 200.000. ljudi - umirali su posle 3-4 nedelje. Prve su objavile
skandinavske zemlje, potom SSSR.
Mi smo imali 1 manji nuklearni akcident, Vinča 1958. 1 smrtni slučaj, 8 ozračenih.
Brzom intervencijom, presađena koštana srž i svi su preživeli.
Prošle godine vratili smo nešto nuklearnog otpada za Rusiju, ali opasnost i dalje postoji
za radnike Instituta. Opasnost raznošenja - odlaže se zajedno sa sanitetskim materijalom,
obično u kontejnere. Opasno je zbog pasa lutalica ili sakupljača sekundarnih sirovina tj.
kopača po kontejnerima.

Ovoga nema u knjizi a nama je diktirala da svi zapišemo, što znači da treba da se napiše:
Vreme poluraspada:
-> 238 U - 4,47 milijardi god.
-> 234 U - 245.000. god.
-> 226 Ra(radijum) - 1.600. god.
-> 23 torijum - nisam stigla da zapišem, nek neko doda ako zna pa ću editovati, mada
mislim da ćemo preživeti i bez njega
-> 218 polonijum - 3,05 min
-> 210 Pb(olovo) - 22,3 god.

2 vrste radijacije (2 izvora):

1. prirodna -> kosmičko zračenje + radijacija Zemlje
2. veštačka radioaktivnost -> rezultat nuklearnih proba, nuklearnih zračenja, medicinski
aparati (rendgen je izvor radijacije, zato medicinski radnici koji rade na rendgenskom
snimanju imaju skraćeno radno vreme)

Od '81. god. primenjuje se SI sistem. Jedinica za adsorpcionu dozu je 1 grej.

1 grej = energija od 1 J(dzula) koja se apsorbuje u masi od 1 kg.
1 rad = 0,01 grej
1 grej = 100 rada

Za muškarce podnošljivo zračenje je 0,5 - 1 Gy. 1-2 Gy nastupa sterilitet. Kod žena
nastupa sterilitet od 3 Gy.
Očno sočivo: 2-5 Gy rezultira kataraktom.

Socijalna ekologija - nastanak i konstituisanje

Više od jednog veka iz ekologije se izdvaja socijalna ekologija. Kao nova društvena
nauka nastaje 60-ih godina 20. veka. U početku je bio osporavan njen predmet, pa čak i
mesto u sistemu društvenih nauka.

Proširuje se predmet interesovanja humane ekologije, ona se bavi mestom čoveka u

ekosistemu. Ali - s obzirom na pojavu industrije - odnosi čoveka i ekosistema i ekološki
konflikti, kao i ekološka kriza, dolaze u centar interesovanja. Traže se mehanizmi koji bi
to zaustavili. Ove pojave se javljaju kao društvene, više ne mogu da se reše samo u
okviru biologije. Pokušaj oformljenja sozologije - mehanizam njenog rada je da se
metodama prirodnih nauika rešavaju/objasne nastale društvene pojave. Bilo je potrebno
uvesti mehanizme koji bi zaustavili degradaciju životne sredine.

Razvoj humane ekologije započinje posle Prvog svetskog rata i vezuje se za MekKenzija.
1927. pokušao je da objasni predmet ove nauke: "Izučavanje prostorno - vremenskih
odnosa u skladu sa distributivnim i akumulativnim snagama sredine"

50-ih: razvoj industrije. Proširuje se predmet izučavanja humane ekologije. Problemi se

vezuju za Francusku i Veliku Britaniju. Smišljaju se nove koncepcije. U Francuskoj se
pojavljuje neortodoksna koncepcija a njen tvorac je Amos Hawley. Posmatraju se
teritorijalne zajednice - on ih posmatra, kao i njihove promene. To je najčešće
upotrebljavano kod sociologije grada.

Postoje i drugi načini definisanja socijalne ekologije. Govori se o "ekološkim

kompleksima". Tvorci: L.Šur i M.Dankan. Radi se o 4 promenljive ili varijable:
1.populacija, 2.sredina, 3.tehnologija, 4.struktura(organizacija).

Važno!!! Naglasila je, za to verovatno obara jer je baš naglasila, nikako umesto
populacije i sredine ne pišite stanovništvo i okolina, jer su to teme u drugoj lekciji
(humana ekologija: stanovništvo, okolina, tehnologija, organizacija). Kaže da je okolina
pojam 19.veka, a sredina 20. pa je i širi pojam, pa kao zbog toga.

Između ovih varijabli postoji recipročno - kauzalni odnos. Ako izostavimo samo jedno,
izašli smo iz okvira socijalne ekologije. Treba uvažavati prirodne uslove ali
industrijalizacija to ne čini, ogromna je emisija štetnih gasova...

Sve ovo doprinosi nastanku socijalne ekologije 60-ih godina 20. veka i ona stiče pravo
građanstva u sistemu društvenih nauka. Za njen nastanak i dalji razvitak bitna su 2
kongresa sociologa: 1. Svetski kongres sociologa u Evijanu, 1966. u Francuskoj i 2.
Svetski kongres sociologa 1970. u Varni. Na drugom kongresu je oformljen istraživački
komitet svetskog udruženja sociologa za socijalnu ekologiju.

Sa nastankom socijalne ekologije ne gasi se humana ekologija, ona i dalje postoji i vezije
se uglavnom za medicinu. Za nastanak socijalne ekologije bitna je biologija, prirodne
nauke, bioekologija... Bitna su 2 uzroka ili faktora:
1. Čoveka ne možemo da posmatramo samo kao prirodno biće, već i kao društveno biće.
On ima svoje mesto u ekosistemu što rezultira povratnim dejstvom na okolinu.
2. Pojava novih termina u ekologiji: biocenoza, ekosistem, biogeocenoza, ekosfera

Biocenoza.
Naziv se sastoji iz 2 reči: bios (život) i cenos (zajednica). Prvi put ga koristi Karl Mibius
1977. god. To je živa komponenta prirode i ona je u najtešnjoj vezi sa staništem
(biotopom = bios + topos(tlo)). Biocenoza je jedinstvo biotičkih i abiotičkih komponenti
prirode. Biocenozu čine: fitocenoza, zoocenoza i mikrocenoza (imena potiču od prefiksa
fito-, zoo-, mikro-).

Ekosistem.
Termin se javlja 1935. i prvi put ga upotrebljava A.Dž. Tensli (puno ime imate u skripti
mrzi me sad da gledam:). Čini ga jedinstvo biocenoze i biotopa: jedinstvo živih bića i
sredine u kome vladaju ekološki odnosi (životna sredina).

Mala caka! Ove i slične pojmove uvek propratite ovakvim jednačinama, jer je ona to
radila na tabli:
Biocenoza + biotop = ekosistem

Biogeocenoza.
Pojam uvodi ruski ekolog Sukačov 1947. Kaže da je ovaj pojam ispravnije koristiti
umesto pojma ekosistem. bios+gea+cenos (prevedi). On polazi od toga da ima više
ekosistema: mogu biti:
-prirodni
-veštački
-eksperimentalni
a kada govori o ekosistemu misli na prirodni.
Slični ekosistemi se povezuju i čine jednu celinu koja se naziva biom. Biomi su velike
nadceline, vezuju se za određene regije. Razlikovni faktor kod njih je klimatski.
Zonobiomi = zonalni biomi, ako polazimo od klime u određenim regijama. Postoje
zonobiomi: tundre, tajge, stepe, tropske kišne šume, savane...
Priroda sama uspostavlja ravnotežu. Ako uništimo jednu vrstu, nastaju drugi problemi.
Svi ekosistemi i biomi čine jednu celinu - to su biociklusi. Na planeti postoje: 1. biociklus
kopna, 2. biociklus slatkih voda (reke, bare, jezera), 3. biociklus slanih voda. Postoje i
poluslane vode - nastaju mešanjem slanih i slatkih.

Biosfera.
Vrhunsko jedinstvo žive i nežive prirode. Tu vladaju ekološki procesi. Neko kaže da je
biosfera = ekosfera. Ali biosfera obuhvata i ono što je nastalo radom čoveka. Moramo ga
uzeti kao aktivnog činioca u biosferi.

Teorije o zaštiti životne sredine

Nastale su iz potrebe i angažovanja stručnjaka na rešavanju ekoloških problema.

Dve su iz 19.v. a tri iz 20.v.
(!) Posmatraju se parcijalno a ne kao celina.
Gotovo je isto kao u skripti. Navedete 5 teorija, kažete autore ako ih ima, objasnite. Evo
šta je još rekla.

Kod bentamista:
da je Bentam bio bogataš ali da je živeo u radničkoj klasi. Zamerali su mu zbog njegovih
zalaganja. To je doba Olivera Tvista (eto književnosti:). Izrabljivanje dece bilo je
uobičajeno.

Kod Maltusa:
istaći kritiku -> ograničava se na niže slojeve i radničku klasu, dok je bogatašima
dozvoljeno da se reprodukuju. Ima zemalja koje su provukle ovo kroz zakonsku
regulativu. U Kini nije dozvoljeno imati više od 1 deteta. Drugo dete nema pravo nasleđa
a nadalje slede kazne. Maltusovu teoriju možemo naći na našim prostorima (ratovi su
desetkovali stanovništvo).

Kod tihog proleća:

60-ih naglo kreće primena hemijskih sredstava. U početku se dobijalo više hrane. Ali sa
vremenom, prinosi se smanjuju jer je došlo do zagađenja životne sredine. Ne može se ni
na istoj površini saditi godinama ista kultura.

Kod Rimskog kluba:

ukupno su dali 5 izveštaja, a na teoriju granice rasta odnose se prva 2. Možete da proširite
odgovor - imate detaljne izveštaje od strane 90 kod Rimskog kluba.

kosacice belih rada

Od 1962-1970. Ameri su bacili preko 50000 tona različitih herbicida. U tom periodu traje
Operacija belih rada. Koristili su avione u brišućem letu, na 50m iznad površine zemlje,
brzinom od 120-130 km/h. Raspršivali su hemikalije po šumama i zasejanim poljima
pirinča. Tretirali su određene površine 2-5 puta u razmaku od 15 dana. Tretirali su oko
56200 km kvadratnih južnog Vijetnama. Postoje 4 vrste recepture: narandžasta (2
hemikalije u odnosu 50:50), purpurna (50+30+20), plava (50+20+30), bela (80+20).
Uništeno je oko(je l' baš toliko?) 1.530.620. ha zasejanih pod šumama i usevima. Uništili
su oko 10% šumskog fonda u Vijetnamu. Po nekim podacima, 90,5% šume i 9,5%
useva(tj. oko 202.000. ha).

Rimski plugovi

Operacija "Kosacice belih rada" nije dala zadovoljavajući efekat, pa se od 1971. kreće sa
operacijom Rimski plugovi, koja traje sve do kraja rata. Operacija ''Rimski plugovi'' je za
cilj imala totalno uništenje šumskog fonda u Vijetnamu salinizacijom tla, a trajala je od
1971., pa sve do kraja borbi 1975. Korišćeni s traktori... Dnevno uništene zelene površine
dosezale su i 400ha. Operacija je dobila ime po načinu na koji su i Rimljani želeli da
unište Kartaginu.

Buka pre tehnicko-tehnoloske revolucije

Covek je oduvek ziveo u prirodi sa bukom (grmljavina, zvizduk vetra, rika divljih
zivotinja! i sl..) Sa pronalaskom tocka oko 3500. godina p.n.e. buka je pocela da se
pogorsava, izumeli su vodenice, poceli da se bave kovackim zanatom, i buka tada pocinje
da remeti staniste ljudi

Neki vladari su pokusali da regulisu problem buke odredjujuci norme, prvi je bio Gaj
Julije Cezar koji je doneo "Carski zakonik" kojim je zabranio koriscenje kocija nocu.

Pocetkom 13. veka T. Alfonso Mudri je napisao "Las Patridas" i zalio se na

TRUBADURE koji su nocu izvodili predstave.

Artur Sopenhauer je u 19. veku u "Svakodnevnoj buci" govorio o skandaloznoj buci koju
proizvodi udaranje bicem kocijasa na nemackim ulicama.

Robert Koh je rekao da ce doci vreme kada ce buka biti veliki problem za coveka kao sto
su nekada bile kuga i kolera pa se zato protiv buke treba boriti.