11.

Liderstvo

Opšte odredbe
Najviše rukovodstvo mora da pokazuje liderstvo i posvećenost u odnosu na

p
r
o
• cb e
u
e
obezbeđuje
promoviše korišćenje
integrisanje
procesnog
zahteva pristupa i razmišljanja zasnovano na riziku;
• e z
i
b
kobezbeđuje dostupne rasurse ;
m
e
o
a
đ
m
obezbeđuje da sistem menadžmenta kvalitetom ostvaruje namjeravane
k
u
jr
n
angažuje, usmerava i podržava osobe da doprinose efektivnosti
• i) a promoviše poboljšavanje;
ie
• jcd
n
ia
p
Mere za rsj izgradnju i uspostavljanje liderstva
o
u
a
d
1. Procesi mentorstva
p
ro
2. Centar za ocenjivanje visokih ljudskih potencijala
d
o
žvažnosti efektivnog menadžmenta kvalitetom i usaglašavanja sa zahtevima
3. Trening pri preuzimanju nove liderske pozicije
slg
a
4. Stalna izmena iskustva lidera
vio
5. Stalna supervizija liderstva
stv
a
6. Vođenje procesa kroz timski rad
tio
d
7. Sprovođenje 360° povratne sprege
k
re
8. Izgradnja lidera (interno i eksterno)
n
a
m
u
9. Visoko obrazovanje za određene pozive/oblasti
ko
a
g
Politika vs kvaliteta mora:
m
e
t
a
re
a) da lz bude dostupna i da se održava kao dokumentovana informacija;
n
e
b) da i se o njoj komunicira, da se razume i primenjuje unutar organizacije;
la
c) da t bude dostupna relevantnim zainteresovanim stranama, kako je
d
e
f
vže
odgovarajuće
te
m
a
Načinin kkomuniciranja:
a
e
i
tn
• Pisana komunikacija:
tci
n
• Izjava o politici Q kod radnika
iv
a
e
• E-mail
rkln
vjo
u
s
e
ka
 • Regularan Q-blog, itd.
• Dijaloška komunikacija
• Razrada određenih tema o politici Q
• Timsko preispitivanje politike Q,
• Analogno određivanje
• Zajednička politika Q za celu organizaciju

12.Planiranje

Prilikom planiranja sistem menadžmenta kvalitetom, organizacija mora da

razmatra pitanja i zahteve, i da utvrđuje rizike i prilike, kojima je potrebno da se
bavi, da se:

a) pruža uverenje da sistem menadžmenta može da ostvaruje nameravani

rezultat (nameravane rezultate);
b) povećavaju željeni efekti;
c) sprečavaju ili smanjuju neželjeni efekti;
d) postižu poboljšavanja.

Organizacija mora da planira:

a) mere koje se odnose na te rizike i prilike;

b) kako da:
1. integriše te mere u svoje procese sistema menadžmenta kvalitetom i
kako da ih primeni
2. vrednuje efektivnost tih mera.
Ciljevi kvaliteta i planiranje za njihovo ostvarivanje

Organizacija mora da uspostavlja ciljeve kvaliteta za relevantne funkcije, nivoe i

procese koji su potrebni za sistem menadžmenta kvalitetom.

Ciljevi kvaliteta moraju:

a) da budu konzistentni sa politikom kvaliteta;

b) da budu merljivi;
c) da uzimaju u obzir primenljive zahteve;
d) da budu relevantni za usaglašenost proizvoda i usluga i za povećanje
zadovoljstva korisnika;
e) da se prate;
f) da se o njima komunicira;
g) da se ažuriraju po potrebi.

Organizacija mora da održava dokumentovane informacije o ciljevima kvaliteta.

Kada organizacija utvrđuje potrebu za promenama u sistemu menadžmenta

kvalitetom, promene moraju da se sprovode na planiran i sistematičan način

Organizacija mora da razmatra:

a) svrhu promena i njihovih potencijalnih posledica;

b) integritet sistema menadžmenta kvalitetom;
c) dostupnost resursa;
d) raspodelu ili preraspodelu odgovornosti i ovlašćenja.
13. Podrška

Resursi

Opšte odredbe

Organizacija mora da utvrđuje i obezbeđuje:

1. resurse koji su potrebni za uspostavljanje, primenu, održavanje i stalno

poboljšavanje sistema menadžmenta kvalitetom.
2. Osobe koje su joj neophodne za efektivnu primenu svog sistema
menadžmenta kvalitetom, i funkcionisanje procesa, i za upravljanje svojim
procesima
3. I održava infrastrukturu koja joj je neophodna za funkcionisanje svojih
procesa da bi se ostvarivala usaglašenost proizvoda i usluga.

Infrastruktura može da obuhvata:

• a) zgrade i povezane komunalne usluge

• b) opremu, uključujući hardver i softver;
• c) resurse za transport
• d) informacione i komunikacione tehnologije.

Kada se praćenje ili merenje koristi za verifikaciju usaglašenosti proizvoda i

usluga sa zahtevima, organizacija mora da utvrđuje i obezbeđuje resurse koji su
potrebni da bi se obezbedili validni i pouzdani rezultati.

Organizacija mora da čuva odgovarajuće dokumentovane informacije kao dokaz

pogodnosti resursa za praćenje i merenje, za odgovarajuću namenu

7.1.6 Znanje organizacije

Organizacija mora da utvrđuje znanje koje je neophodno za funkcionisanje njenih

procesa i za ostvarivanje usaglašenosti proizvoda i usluga.

Kada se bavi promenljivim potrebama i trendovima, organizacija mora da uzme u

obzir postojeće znanje i da odredi kako da stekne ili da pristupi neophodnom
dodatnom znanju i zahtevanom inoviranju znanja.
Kompetentnost

Organizacija mora:

a) da utvrđuje neophodnu kompetentnost osobe/osoba koje obavljaju rad kojim

organizacija upravlja, a koji utiče na performanse i efektivnost sistema
menadžmenta kvalitetom.
b) da obezbeđuje da su te osobe kompetentne na osnovu odgovarajućeg
obrazovanja, obuke ili iskustva;
c) gde je primenljivo, preduzima mere za sticanje neophodne kompetentnosti i
da vrednuje efektivnost preduzetih mera;
d) da čuva odgovarajuće dokumentovane informacije kao dokaz o
kompetentosti.

Svest

Organizacija mora da obezbeđuje da relevantne osobe, koje obavljaju posao

kojim organizacija upravlja, imaju svest o politici i ciljevima kvaliteta,o svom
doprinosi kao i o posljedicama neusaglasenosti sa zahtjevima

7.4 Komuniciranje

Organizacija mora da utvrđuje interna i eksterna komuniciranja koja su relavantna

za sistem menadžmenta kvalitetom, uključujući: o cemu, kada, kako, ko i sa kim
ce se komunicirati

Dokumentovane informacije

7.5.1 Opšte

Sistem menadžmenta kvalitetom organizacije mora da obuhvata informacije koje :

a) zahteva ovaj međunarodni standard;

b) je organizacija utvrdila kao neophodne za efektivnost sistema menadžmenta
kvalitetom.

Dokumentovane informacije moraju biti dostupne I prikladne za upotrebu ali I

adekvatno zasticene

Da bi upravljala dokumentovanim informacijama, organizacija mora da se bavi

sledećim aktivnostima kako je primenljivo:

a) distribucijom, pristupom, pretraživanjem i korišćenjem;

b) skladištenjem i očuvanjem, i odbacivanje.
c) upravljanje izmenama
 d) Dokumentovane informacije koje se čuvaju kao dokaz o usaglašenosti
moraju da budu zaštićene od nenameravanih prepravki.

14. Funkcionisanje

Planiranje i upravljanje funkcionisanjem

Organizacija mora da planira i primenjuje procese, i da upravlja procesima kroz:

a) utvrđivanje zahteva za proizvode i usluge;

b) uspostavljanje kriterijuma:
1. za procese;
2. za prihvatanje proizvoda i usluga;

c) utvrđivanje resrusa za ostvarivanje usaglašenost sa zahtevima za

proizvode i usluge
d) primenjivanje upravljanja procesima u skladu sa kriterijumima;
e) utvrđivanje i vođenje dokumentovanih informacija u obimu u kome je to
neophodno:
1. da bi se imalo poverenje u to da su procesi izvršeni kao što je
planirano
2. da se prikazuje usaglašenost proizvoda i usluga sa zahtevima.

Zahtevi za proizvode i usluge

8.2.1 Komuniciranje sa korisnikom

• Komuniciranje sa korisnicima mora da obuhvata:

a) pružanje informacija;
b) postupanje sa upitima, ugovorima ili narudžbinama, uključujući
izmene;
c) dobijanje povratnih informacija od korisnika;
d) postupanje ili upravljanje imovinom korisnika
e) uspostavljanje specifičnih zahteva za vanredne mere

8.2.3 Preispitivanje zahteva koji se odnose na proizvode i usluge

• Organizacija mora da obezbeđuje da poseduje sposobnost da ispunjava

zahteve za proizvode i usluge koji se nude korisnicima. Pre nego što se
obaveže da isporučuje proizvode i usluge korisniku, organizacija mora da
sprovodi preispitivanje, da bi obuhvatila:
 a) zahteve koje je korisnik specificirao,
b) zahteve koje korisnik nije iskazao, ali su neophodni za specificiranu ili
nameravanu upotrebu, kada je poznata;
c) zahteve koje je specificirala organizacija;
d) zahteve zakona i propisa primenljive na proizvode i usluge;
e) zahteve ugovora ili narudžbine koji se razlikuju od onih koji su prethodno
izraženi.

8.3.3 Ulazni elementi projektovanja i razvoja

Ulazni elementi moraju budu adekvatni za svrhe projektovanja i razvoja,

moraju da budu potpuni i nedvosmisleni.

 Konfliktni ulazni elementi projektovanja i razvoja moraju da se reše.

 Organizacija mora da čuva dokumentovane informacije o ulaznim
elementima projektovanja i razvoja.

8.3.5 Izlazni elementi projektovanja i razvoja

Organizacija mora da obezbeđuje da izlazni elementi projektovanja i razvoja:

a) ispunjavaju zahteve ulaznih elemenata;

b) da su adekvatni za procese obezbeđenja proizvoda i usluga,
c) uključuju ili se pozivaju na zahteve za praćenje i merenje,
d) specificiraju karakteristike proizvoda i usluga koje su suštinske za njihovu
nameravanu svrhu i njihovu bezbednu i pravilnu isporuku.

Izmene projektovanja i razvoja

• Organizacija mora da identifikuje, preispituje i upravlja izmenama učinjenim

tokom procesa projektovanja i razvoja proizvoda i usluga
• Organizacija mora da čuva dokumentovane informacije:

 o izmenama u projektovanju i razvoju;

a) o rezultatima preispitivanja;
b) o odobravanju izmena;
c) o merama preduzetim za sprečavanje štetnih uticaja.
15. Vrednovanje performansi

9.1 Praćenje, merenje, analiza, vrednovanje

9.1.1 Opšte

Organizacija mora da utvrđuje:

a) šta je potrebno da se prati i meri;

b) metode za praćenje, merenje, analizu i
c) vrijeme provodjenja praćenja i merenja
d) kada rezultati praćenja i merenja moraju da se analiziraju i vrednuju.

9.1.2 Zadovoljstvo korisnika

• Organizacija mora da prati percepcije korisnika o stepenu u kome su njihove

potrebe i očekivanja ispunjeni. Organizacija mora da utvrđuje metode za
dobijanje, praćenje i preispitivanje tih informacija.

9.1.3 Analiza i vrednovanje

• Organizacija mora da analizira i vrednuje odgovarajuće podatke i informacije

koji proizlaze iz praćenja i merenja.
• Rezultati analize moraju da se koriste da bi se vrednovalo sledeće:

a) usaglašenost proizvoda i usluga;

b) stepen zadovostva korisnika;
c) performanse i efektivnost sistema menadžmenta kvalitetom;
d) da li je planiranje efektivno primenjeno;
e) efektivnost preduzetih mera koje se bave rizicima i prilikama
f) performanse eksternih isporučilaca;

9.2 Interna provera

9.2.1 Organizacija mora da sprovodi interne provere u planiranim intervalima,

kojima se pružaju informacije o tome:

a) da li je sistem menadžmenta kvalitetom usaglašen:

1. sa sopstvenim zahtevima organizacije za njen sistem menadžmenta
kvalitetom
2. 2) sa zahtevima ovog međunarodnog standarda;
b) da li se sistem menadžmenta kvalitetom efektivno primenjuje i održava.
  Najviše rukovodstvo mora da preispituje sistem menadžmenta kvalitetom
organizacije u planiranim intervalima da bi obezbedilo stalnu prikladnost,
adekvatnost, efektivnost i ujednačenost sa strateškim usmerenjem
organizacije.

Ulazni elementi za preispitivanje od strane rukovodstva

• Preispitivanje od strane rukovodstva mora da se planira i izvrši uzimajući u

obzir:

a) status mera iz prethodnih preispitivanja od strane rukovodstva;

b) promene u eksternim i internim pitanjima koje su relevantne za sistem
menadžmenta kvalitetom;

c) informacije o performnsama i efektivnosti sistema menadžmenta kvalitetom,

adekvatnost resursa;

d) efektivnost mera preduzetih u vezi sa rizicima i prilikama;

e) prilike za poboljšavanja.

• Izlazni elementi preispitivanja od strane rukovodstva moraju da obuhvataju

odluke i mere koje se odnose na:

a) prilike za poboljšavanja;
b) bilo koju potrebu za promenama u sistemu menadžmenta kvalitetom;
c) potrebe za resursima.

16. Poboljšanje

10.1 Opšte

• Organizacija mora da utvrđuje i da izabere prilike za poboljšavanja, i da

primenjuje sve mere koje su neophodne da bi ispunjavala zahteve korisnika
i da bi povećavala zadovoljstvo korisnika.
• Ovo mora da obuhvati:
a) poboljšavanje proizvoda i usluga da bi se ispunjavali zahtevi, kao i da
bi se odgovorilo budućim potrebama i očekivanjima;
b) korigovanje, sprečavanje i smanjenje neželjenih efekata;
c) poboljšavanje performansi i efektivnosti sistema menadžmenta
kvalitetom.

• Kada nastane neusaglašenost, uključujući bilo koju koja proizlazi iz

prigovora, organizacija mora:
 a) da reaguje na neusaglašenost i, kako je primenljivo:
1) da preduzima meru da njome upravlja i da je koriguje;
2) da se bavi posledicama;
3) da vrednuje potrebu za merom da bi se eleminisao uzrok (eliminisali
uzroci) neusaglašenosti, sa ciljem da se ne pojavljuje ponovo ili da ne
nastane na drugom mestu, putem:
4) preispitivanja i analiziranja neusaglašenosti;
5) utvrđivanja uzroka neusaglašenosti;
6) utvrđivanja da li postoje ili potencijalno mogu da nastanu slične
neusaglašenosti;

Korektivne mere moraju da odgovaraju efektima neusaglašenosti na koje se

nailazi.

Organizacija mora da čuva dokumentovane informacije kao dokaz:

a) o prirodi neusaglešnosti i bilo kojim naknadno preduzetim merama;

b) rezultatima bilo koje korektivne mere.

Vrednovanje uzroka neusaglašenosti:

─ Kritična neusaglašenost/greška
─ Glavna neusaglašenost/greška
─ Pomoćna neusaglašenost/greška

Uzroci se otkrivaju pomoću metoda:

─ Ishikava dijagram
─ ______ mera
─ brainstorming

Stalno poboljšavanje

Organizacija mora stalno da poboljšava prikladnost, adekvatnost i efektivnost

sistema menadžmenta kvalitetom.

Organizacija mora da razmatra rezultate analize i vrednovanja, kao i izlazne

elemente preispitivanja od strane rukovodstva, da bi utvrđivala da li postoje
potrebe ili prilike kao deo stalnog poboljšavanja, kojima se mora baviti
17.Zahtjevi standarda ISO 14001-2015

ISO 14001 je međunarodno dogovoren standard koji postavlja zahtjeve za sistem

upravljanja zaštitom okoliša

Kao i svi standardi ISO sistema upravljanja, ISO 14001 uključuje potrebu za
kontinuiranim poboljšanjem sistema organizacije i njihov pristup rješavanju
ekoloških pitanja. Standard je nedavno revidiran, a ključna poboljšanja su
povećana istaknutost upravljanja zaštitom okoliša unutar procesa strateškog
planiranja organizacije, veći doprinos liderstva i snažnija posvećenost proaktivnim
inicijativama koje podstiču ekološki efekat

ISO 14001:2015 sada daje zahtjeve za sljedeće:

1. da upravljanje okolišem bude istaknutije unutar strateškog pravca

organizacije;
2. • da postoji veća posvećenost liderstva;
3. • implementacija inicijativa za zaštitu okoliša od štete i degradacije, kao što
je održiva upotreba resursa i ublažavanje klimatskih promjena;
4. • usvajanje perspektive u vezi sa životnim ciklusom kako bi se osiguralo
razmatranje ekoloških aspekata od razvoja do kraja života;
5. • uvođenje komunikacijske strategije fokusirane na zainteresovane strane.

18.Zahtjevi standarda ISO 18001

OHSAS 18001 je međunarodno priznat sustav zahtjeva koji se odnose na za

sigurnost i zaštitu na radu.

Glavna područja OHSAS 18001

Temeljna područja koje pokriva ispunjavanje zahtjeva prema OHSAS 18001 su:
 planiranje identifikacije opasnosti, procjena i kontrola rizika,
 plan i program upravljanja rizicima,
 struktura i odgovornost unutar organizacije,
 obuka, svijest i kompetentnost organizacije,
 suradnja i komunikacija,
 upravljanje operacijama,
 spremnost i reakcija na hitne situacije i događaje te
 mjerenje performansi, nadzor i poboljšavanje ukupnog sustava.

19. Zahtjevi standarda ISO 50001

ISO 50001 Sistem menadžmenta energijom (Energy Management System) je

jedan od najnovijih standarda iz oblasti sistema menadžmenta. Nastao je kao
odgovor na zahtjeve za očuvanje životne sredine, energetsku efikasnost i održivi
razvoj.

ISO 50001 daje okvir zahtjeva koji omogućava organizacijama da:

1. izrade politiku za efikasniju upotrebu energije,

2. • postave zadatke i ciljeve u skladu s politikom,
3. • koriste podatke za bolje razumijevanje i donošenje odluka koje se tiču
upotrebe i potrošnje energije,
4. • izmjere rezultate,
5. • preispitaju efektivnost politike, •
6. stalno poboljšavaju upravljanje energijom.

Opšti zahtjevi standarda:

1. uspostavljanje, dokumentovanje, održavanje i poboljšavanje sistema

energetskog upravljanja;
2. • definisanje i dokumentovanje područja primjene i granice sistema
energetskog upravljanja;
3. • ispunjavanje zahtjeva ovog međunarodnog standarda u cilju postizanja
stalnog poboljšanja energetskih performansi.

20. Zahtjevi standarda ISO 27001

Standard ISO/IEC 27001 je pripremljen da bi obezbedio model za utvrđivanje,

sprovođenje, funkcionisanje, nadzor, proveru, održavanje i poboljšanje sistema
menadžmenta bezbednosti informacija

Ovaj međunarodni standard specificira zahtjeve za uspostavu, primjenu,

održavanje i stalno poboljšavanje sistema za upravljanje sigurnošću informacija u
kontekstu organizacije. Također, standard obuhvata zahtjeve za procjenu i
tretman rizika vezane za sigurnost informacija u skladu s potrebama organizacije.
Zahtjevi postavljeni u ovom standardu su opći i namijenjeni su za primjenu u svim
organizacijama, bez obzira na njihov tip, veličinu ili oblik.
 ISO 27001će Vam pomoći u zaštiti informacija u skladu sa sljedećim principima:

 Povjerljivost- osigurava da su informacije dostupne samo ovlaštenim osobama

 Integritet- očuvanje točnosti i cjelovitosti informacija
 Dostupnost- osigurava da ovlaštene osobe imaju pristup informacijama u
odgovarajućem obliku i kada su potrebni