EKSKLUZIVNO

K A D D O \ E D O Z A M O R A A V I O N A

PRASAK N A
5. 0 0 0 METARA
Z
[ta se doga|a kada iz a pilote MiG-a 21 potpukovnika Belu Gerstmajera i majora Mladena Ko-
sti}a Rokija iz 204. lova~kog puka, na ~ijem je ~elu potpukovnik Milosav
~ista mira pukne i Veqanovi}, slobodno se mo`e re}i da su ovog 28. juna, na Vidovdan, do-
`iveli i pre`iveli – ~udo.
potom nestane ceo Toga dana, po{to su u tankove i cisterne batajni~kog aerodroma, posle
du`eg vremena, do{le izvesne koli~ine mlaznog goriva, dva pilota su se spre-
mala da krenu put neba. Naime, bio je planiran let za obnovu trena`e pilota
poklopac kabine Kosti}a, koji je zavr{io teoretski deo kursa za probne pilote u Vazduhoplov-
nom opitnom centru. Da bi major dobio to zvawe, trebalo je da pro|e i prak-
MiG-a 21 na nekoliko ti~ni deo, odnosno da sa svojim kolegom Gerstmajerom odradi vi{e letova na
MiG-u 21 i da po programu tzv. probnog leta, izvr{i ubrzavawe, ”plafon” i –
hiqada metara, osetili jedan oblet avionom.

su na svojoj ko`i, ovog LET DINAMI^KOG VRHUNCA

Vidovdana, piloti Prethodnog dana obavqena je priprema. Odlu~eno je da to bude let di-
nami~kog vrhunca, takozvani plafon, odnosno da se u svom dvosedu piloti
potpukovnik Bela popnu na 18.000 metara.
– Na nekih 150 kilometara od aerodroma avion se okrene i leti se nazad.
Na 11.000 do 13.000 metara ubrza se let na 1,8 do 1,85 maha i pod uglom od 15
Gerstmajer i major stepeni krene se nagore, na vrhunac leta, do 18.000 metara. Tako je trebalo da
bude – pri~a pilot Gerstmajer, koji je kao instruktor sedeo iza svog kolege.
Mladen Kosti} Roki iz Probni let po~iwe, pri~aju piloti, najpre podacima o izvr{enim rado-
vima na avionu… Zatim se probni let najavi, pa planira vreme poletawa.
204. lova~kog puka Pogleda se dokumentacija, sve prekontroli{e: kiseoni~ka oprema, germo-
{lem, visinska odela koja za tu priliku piloti obavezno nose… Za razliku
od drugih rutinskih letova, kod ovog se pamte i bele`e parametri. Uz to, u ka-
bini aviona se kontroli{u i odr`avaju elementi, upravqa, odr`ava radio-
veza, navigacija… I to je, kao i mnogo puta ranije, bila svrha leta.

14 15. jul 2006.

 Ta~no u 10.20 tog Vidovdana piloti su pokrenuli motore na
avionu NL-16155 i po~eli da rulaju pistom. Uskoro, MiG se odle-
pio od zemqe. Pilot Kosti} je sedeo napred i upravqao avionom.
Iskusniji Gerstmajer, s vremena na vreme, sugerisao mu je kako i na
kojoj visini da u{tedi malo goriva. I sve je bilo – normalno.
Avion je leteo ka Pan~evu i peo se punim gasom od 870 kilome-
tara na ~as. Lagano su stigli do Pan~eva. Visina oko 4.000 metara.
Lagano zaokre}u ka kursu 125 i procewuju da bi, posle Po`a-
revca, ta~nije kod @agubice, po{to se stalno pewu, trebalo da do-
stignu visinu od 10.000 metara.
Gerstmajer odr`ava radio-vezu sa operativnim centrom i ja-
vqa svoju ta~nu poziciju i kurs. Proverava natpritisak u kabini…
Na visinomeru: 5.000 metara.
– U tom trenutku desio se strahoviti prasak. U kabini se javi-
la kao neka para, nagla kondenzacija… U trenutku sve se zaledi-
lo… @estoka buka! Karakteristi~an miris plastike oko mene, kao
da gori… Visinsko odelo, iako nismo na velikoj visini, zbog eks-
plozivne dekompresije, po~iwe lagano da se naduvava. Pritisak ki-
seonika u germo-{lemu raste… Jako sam se upla{io! Video sam tu
eksploziju poklopca kabine. Video sam i da je i moje za{titno plek-
sistaklo, koje me odvaja u kabini od kolege, a debelo oko dva centi-
metara, sa leve strane, delom odvaqeno… ^ak sam osetio da me na
levom ramenu ne{to doka~ilo, ali nisam ose}ao bol – pri~a Gerst-
majer, pilot sa 20 godina iskustva, i nastavqa:
– Zbog germo-{lema i veoma ograni~enog prostora u kabini,
te zbog instrumenata i sedi{ta ispred, ne mogu da vidim {ta je sa
Rokijem napred. Ne znam je li `iv. U mislima mi sve najcrwe… Po-
NAKNADA ZA RIZIK
Posle odre|enih radova ili popravki na borbenom
avionu, da bi u{ao u operativnu upotrebu, neophodno je oba-
viti probni let tim vazduhoplovom. Taj opasni posao u na-
{em vazduhoplovstvu izvode probni piloti. Naknada za taj
rizik, po letu, prema aktuelnom pravilniku, danas iznosi
oko – 650 dinara. Ina~e, piloti koji lete na nadzvu~nim avi-
onima, ~ina major – potpukovnik, imaju mese~nu platu od
43.000 do 45.000 dinara.
mi{qam da smo u ne{to udarili, ne znam u {ta… Setih se da je, pre
neku godinu, jedan kolega ”pokupio” divqu patku. Probila mu vetro-
bran, izuzetno debeo, sre}a da je imao vizir… Vidim da nedostaje
ceo poklopac, da je prosto nestao iz samog svog le`i{ta. Ne znam
da li je zaka~io Kosti}a. Zbog neverovatne buke u kabini ne ~ujemo
se me|usobno. Odmah sam javio centru da prekidamo, rekao pomalo
i u panici da nam se odvalio poklopac, da se vra}amo… Verovatno
zato {to sam zbog ogromne buke govorio glasnije, centar me, kao ni
Roki, ne razumeju… Ponavqam vi{e puta, ali ni{ta. Tek kada sam
spustio glas, mogli smo da komuniciramo.
Piloti su na metar i po jedan od drugog u kabini, ali se zbog
instrumenata ne vide i ne znaju {ta se onom drugom doga|a. Preko
periskopa Gerstmajer, dodu{e, mo`e da vidi napred, ali ne i u ka-
binu kolege. Tek kada je Bela preuzeo komandu i protresao ru~icu,
Rokiju je bilo jasno da je sa kolegom sve u redu.
– Po~eo sam da sni`avam visinu leta iako je trebalo najpre to
da uradim sa brzinom. No, u tom trenu, jer se sve doga|a muwevito,
~ovek reaguje nekako instinktivno… Na nekih 2.000 metara, Roki se
javqa i ka`e: Ej, dobro sam, a ti? Sve u redu? Jeste, ali mi nije vi-
{e toplo, {ali se on.
Unutra duva, otkida! Ipak, situacija je koliko-toliko pod kontro-
lom. Kod Smedereva prelaze Dunav, zaokre}u ponovo ka Pan~evu, na
kurs… Sad se ve} i dobro me|usobno ~uju. Sni`avaju visinu, lagano. U
me|uvremenu Kosti} ponovo preuzima komande, leti ka Batajnici.
– Kada je do{lo do stra{ne eksplozije, ja sam kontrolisao ure-
|aje… Zbog eksplozivne dekompresije, krenuo sam gore… Ali po{to
se to dogodilo na ”samo” 5.000 metara, dekompresija nije bila to-
liko radikalna. Na{ao sam se u ~udu! Nisam mogao da verujem da iz-
nad mene vi{e nema poklopca od pleksiglasa! Prvo {to mi je palo
na pamet bilo je da sam `iv. ^ak nisam imao vremena ni za strah.
Major Mladen Kosti} Roki
i potpukovnik Bela Gerstmajer
Onda sam pogledao da li je avion ~itav, {ta je sa motorom…. Ve}
narednog trenutka Bela oduzima gas, izvla~imo vazdu{ne ko~nice…
Poku{avam da mu ka`em da sam dobro, ali zbog nesnosne buke to mi
ne uspeva. Ogromna brzina i nedostatak poklopca prosto su me isi-
savali iz kabine, mlatili vazduhom – pri~a Mladen i, gotovo u {a-
li, kao da se ni{ta nije dogodilo, nastavqa:
– Bili smo vezani tako da do ispadawa nije ni moglo da do|e. Da
se to dogodilo na 8.000 metara, sve bi bilo mnogo komplikovanije.
Osetili bismo bol u u{ima, mo`da bi nam popucale i bubne opne…
Ovako, sre}a u nesre}i! Da se to dogodilo na 18.000 metara, mo`da
bismo i pre`iveli, ali bi to ostavilo trajne posledice na zdravqe.
Iako imamo za{titno visinsko odelo, zglobovi na rukama i nogama
bi stradali, jer je gore, u tropopauzi, u tih 500 metara, temperatura
oko minus 54-55 stepeni Celzijusa. Zbog malog pritiska vazduha na
odre|enoj visini, ali i niske temperature, zato mo`e do}i do tzv.
hladnog kqu~awa krvi. Recimo, na Himalajima, tako|e zbog malog pri-
tiska vazduha, da bi prokqu~ala voda, ne treba sto, ve} samo tridese-
tak stepeni. Rusima koji su imali takve otkaze kao mi, ali na 10.000 i
vi{e metara, ka`u, morali su da amputiraju {ake, stopala…
HLADNOKRVNO PRIZEMQEWE
Posle prvog iznena|ewa, zahvaquju}i hladnokrvnosti, ali sva-
kako i svom znawu, piloti su uzeli stvari u svoje ruke. Uskoro se na
vidiku pojavila Batajnica, pista… Znali su ve} tada da su uspeli.
Dole na stajanki ~ekale su ih, sa strepwom, kolege. To~kovi su
dodirnuli pistu i piloti i tehni~ari okupili su se oko aviona da
vide ~udo. Uskoro je do{la i stru~na ekipa, fotografisala kabinu,
pokupila delove pleksiglasa… Ovih dana o~ekuje se wihov ekspert-
ski nalaz {ta je, zapravo, dovelo do tog zaista neobi~nog i nesvaki-
da{weg ispadawa poklopca na kabini nadzvu~nog aviona. Prelimi-
narna tuma~ewa govore da je, po svemu sude}i, do{lo do zamora ma-
terijala, da je specijalno lepilo, posle toliko godina na suncu, ve-
tru, ki{i i snegu, jednostavno popustilo…
Na kraju, pitamo pilote i prave heroje, Belu Gerstmajera i
Mladena Kosti}a, kojima nije palo na pamet da se katapultiraju: O
~emu danas razmi{qaju posle te drame, kako su to saop{tili svojim
porodicama?
– Ama, nisam im ni rekao! – smeje se major Roki. – Posle, kad
se sve smirilo, sutradan, do{le neke tu`ibabe i sve ispri~ale na-
{im `enama…
Du{an MARINOVI]
Snimio Goran STANKOVI]
15