Velimir ABRAMOVIC

TESLA

EVOLUCIJA SVESTI

COVECANSTVA

Fotografije su slobodno preuzete sa interneta i iz privatnih izvora,

na osnovu pravnog tumacenja Zavoda za intelektualnu svojinu republike ,~~
Srbije, po kome su sva autorska prava Nikole Tesle istekla 50 godina na­ o ~ J .l\fr­
kon fizicke smrti, 1943. Autor posebno veruje daje to potpuno u skladu i
sa Teslinom visoko moralnom idejom Slobodne energije za Covecanstvo rI-02J111- GO---ft1 '::' JAo ci ~ I

Teslinog tehnoloskog komunizma (TESLINE SVETSKE ZAJEDNICE ­

TESLIJANA).
c;;-o~~ 1.{ft~;'
~ ~.f~ ~/tA:)u.x-
Sva prava prevoda i obJavljivanja zaddava autor. Nijedan deo knjige
ne sme se upotrebiti niti reprodukovati na bilo koji naCin bez pisane do­ ,J 1rfr
zvole autora, osim u slucaju kratkih navoda u kritikama ili ocenjivackim
Clancima. Yv- ~ J ~/V-1 lnJ.- Iy-;-.' j
).F ~'-'I J~. If /
Fotos na koricama: Kula Vordenklif
G{r-I
Plasman:
Tel. 0118304697
Za pozive iz inostranstva + 381 11 8304697
velimirOabramovic@gmail.com
1 w

www.constantpresenttime.com ,llPACnAP
 ---
Ordenorn duhovnosti prvog reda, kosrnicki urn
odlikuje !Mirjanu ,7l1eksandrovu 'Rajkovic
za vrsenje 'Tesline filosofije harrnonije.
'.
ZASTO OVA KNJIGA
Teozofsko nacelo Helene Blavacke: "Nema dublje religije od is­
tine", je cisto naucno.
Savremenid smo radanja jedinstvene zajednicke Duhovnosti
planetarnog covecanstva.
Istorijski gledano, ovog puta ee se novi odgovarajud tip religi­
oznosti pojaviti iz nauke. Biee to Nova i jedinstvena Duhovnost,
odgovarajuea Sdjentistickom dobu Globalnog drustva, iznad na­
donalnih kultura i naroCito iznad postojedh religija, u sustini ­
dublje shvatanje prave, ali jos uvek misticne matematike, one koja
proizvodi stvarnost.
Ujedinjenoj planeti neophodan je i novi vid religioznosti, koji
ce sigurno biti univerzalno ucenje oduhovljene Fizike ukorenje­
ne u transcendentalnom nivou postojanja koji se odnosi na samo
stvaranje Sveta i prevazilazi moe poimanja ljudskim umom.
Svaka religija imala je i svog ljudskog osnivaca, Arijevd Ramu,
Judaizam - Mojsija, Hinduizam - Krisnu, Zoroastrijand - Zara­
tustru, Hriseani - Hrista, Budisti - Budu, Islamisti - Muhameda.
Nova naucna religija, primerena sdjentistickom globalnom dru­
stvu ima svetog naucnika, asketu, modernog monaha najvisih du­
hovnih i dusevnih svojstava - Nikolu Teslu.
Sta treba da uradimo, pa da najzad prevlada taj novi oblik reli­
gioznosti - naucni?
Treba da artikuliSemo savremenu teozofsku misao koja bi u fi­
zid dala eksperimentalne rezultate na osnovu ponovljenih istrazi­
vanja vremena, prostora, svetlosti i teske mase Teslinom etarskom
tehnologijom. Za pocetak, neophodno je uvesti dokazivu Hipote­
zu Vremena. Samo Vreme u Cistom obliku, izdvojeno od materije,
nigde se ne pojavljuje, ono je izvan Ijudske culne spoznaje, natcul­
na osnova Sveta, beskonacni prirodni Kontinuum. Jedina manife­
stadja vremena je Svest, odnosno ceo nas Svet, koga smo svesni.
U stvari, svest Hi neprekidnost postojanja Sveta je glavna osobina
7
 ---
Konstantne sadasnjosti, po Cijem zakonu kontinuiteta Svet stalno nama, kosmiekim patriotima, nama, kojima je, kao Tesli - Svetlo­
nastaje (creatio continua). sni Etar prava domovina, osigurano je, po duhovnoj nuznosti, da,
Uvodenjem fizicke interpretacije vremena u nauku, cak i sa­ kada odemo sa ovog sveta, prosirimo nase telom ogranieeno culo
mom sveseu 0 potrebi da se to uradi, pa i samom namerom iIi ze­ vida u sveopsti i vecni dusevni vid, i, oslobodeni od teSke rnase,
ljom ne sarno fizika, nego i sve druge nauke ukorenjene u nju, ogranicenja i varke cula - sagledamo sve ucestalosti, sve talasne
a to su zapravo sve ljudske naucne discipline, celokupna' filozofija duzine Etra odjednom i ugledamo tad pravi Kosmos u svoj svojoj
i ljudsko saznanje uopste - zadobiee nov smisao, oduhovice se i velicanstvenoj jednostavnosti, ugledamo ga i probudenom, iskon­
uspostaviti vezu sa neprolaznom fizickom realnoscu, Ciji temelj je skom sveseu obdareni, uronimo u tu bljeStecu sferu beskrajnog
Duh, za koji u fizici imamo pravo ime, ali ime koje naucno ne ra­ precnika.
zumemo, a to je neprolazno univerzalno vreme - Konstantna Sa­ I prolazeCi, svesni i do kraja probudeni, kroz tu zadnju ko- smi­
daSnjost, Vecnost. Uvek je isto vreme - sadasnje. Trenutak sadas­ cku opsenu jasne sveblistave svetlosti, spoznacemo i krajnju istinu,
njosti je nezavisan od promena prostora i rnase, stalno je sebi isti, onu koja se jos uvek moze izreCi jezikom reci, spoznacemo sve­
beskonaean je i nepromenljiv; vreme se ne krece, nema nikakav prozimajueu gravitaciju kao bezmernu ljubav poslednju osnovu
tok, niH brzinu. postojanja, pre Boga.
"Svet nije nastao u vremenu, nego od vremena", Sv. Avgustin,
Ispovesti. William Abramchik
Vreme nije obiena, relativna mera za prostor i masu, kako se
danas gleda, vee fundamentalni prirodni zakon sveopste kosmi­
eke promene, i poput svih tacnih fizickih zakona - nema evoluci­
ju. Ono sto je zaista efemerno, jesu prostor i masa, koji nastaju iz
vremena i menjaju se po glavnom i najdubljem prirodnom zakonu
neprekidnosti, zajednickom konstitutivnom svojstvu ontoloskog
Kontinuuma, matematickih objekata tacke i nule, (takode nepre­
kidnih), i najzad, Konstantne sadasnjosti, koja usled toga sto je
beskrajna, ima rna koliko mnogo centara u koegzistenciji (policen­
tricna je). Ta neprestana sadasnjost, naglasavam, ima genericka
svojstva, stvaralacku moe. Dva po dva centra ontoloskog Kontinu­
uma (iIi fizieki - besRrajnog sada) obrazuju polupreenik, radius,
koji zatim dalje radi razlazuCi Kontinuum u unutrasnje sferne de­
love. Dijametri tako nastalih sfera su interna vremena koja nejed­
nake n delove prostora razgranicavaju medusobno (manji sferni
prostor od veceg) i ceo prostor od beskonacnosti (sferni prostor od
tacke vremena).
Ceo Svet zapravo se sastoji od vecne sadaSnjosti kako je Sveti
Avgustin shvatio, (VI vek nase ere) dok jos Zapadna i Istocna crkva
nisu usle u sizmu i neznanje, dok je odsev pravog znanja prethod­
nih civilizacija jOs uvek dopirao do umova filozofa.
Ne treba ni za time zaliti, nicega se bojati, nista planirati, jer ni­
sta niti prolazi niti dolazi, (covek snuje, a Bog odlucuje ...) jer svima

8 9
 .,......­

POREKLO, ZIVOT, RAD,

NAUCNO STVARALASTVO, EKSPERIMENTI,

PATENTI, KOSMOLOSKA TEORIJA,

NEOBICNA PSIHICKA SVOJSTVA, BUDUCNOST

RAZVOJA ORIGINALNE SAVREMENE

NAUKE KOJU JE ZAPOCEO

GENIJALNI PRONALAZAC NIKOLA TESLA

Bite Sveta je nepredvidivo. Po nacelu energetske ekonornije, u

prirodi se dogada uvek ono sto je najiakse. Na putu ka ostvarenju,
ideja prolazi tarno gde je otpor najrnanji, tarno gde je za nju vee sve
sprernno da se pojavi. I zato se Tesia nije rodio u Becu, Londonu,
Parizu, niti u jednoj od naucnih rnetropoIa, nego u kuei Duke i
Milutina Tesle, u idilicnoj prirodi Like.
Teslin zernaljski zivot poCinje...
,,8 vremena na vreme, u retkim intervalima, Veliki duh otkriCa
silazi na zemlju da saopsti neku tajnu koja treba da unapredi co­
vecanstvo. Bira najbolje pripremljenog, najzaslutnijeg i sapuce mu
tajnu na uho. Dragoceno saznanje dolazi kao bljesak svetlosti. Kad
shvati skriveno znacenje, izabranik vidi cudesnu promenu: pred
njegovim ushiCenim ocima je jedan novi svet, jedva da naslucuje
slicnost sa starim. To nije prolazna iluzija, puka igra njegove ra­
zigrane maSte iii fantom od izmaglice koja ce se raziCi. Cuda koja
. ~.
vidi, koliko god da izgledaju udaljena, ostace ovde. On to zna,
nema ni senke sumnje u njegovom umu, svakim delicem svog tela
on oseea: to je Velika ideja. " - pisao je Nikola Tesla u BeleSci 0 Ka­
baneljasovom patentu br. 164.995 oko 1900. godine, kada se nje­
gov poliJazni sistem, zasnovan na obrtnom magnetnom polju, vee
uveliko primenjivao, a sve nedoumice oko prvenstva izuma bile
otklonjene.
Voden Providenjern nad sobom i Velikorn idejorn u sebi, Ni­
kola Tesla se, 6. juna 1884, obreo u Iud za useljenike na ostrvu
Bedlou, blizu Njujorka. Krenuo je iz Pariza, vozorn, do Avra, po­
torn brodorn do Liverpula, odakle je parobrodorn City ofRichmond
doplovio u Arneriku. Irnao je cetiri centa u dzepu, nekoliko svo­

11
 ,..-­
jih pesama, resenje jednog tdkog integrala i nacrte letece masine.
1936. godine, zahvaljujuCi se na godiSnjoj nagradi koju je dobio od
Institute of Immigrant Welfare, Tesia je opisao ovaj svoj susret sa
Novim kontinentom:
"Pocetkom 1884, dok sam radio u Franeuskoj kompaniji u Pa­
rizu, nacinio sam velika unapredenja u dinamo masinama i mo­
torima, pa me je Edisonova firma iz Njujorka angazovala da na­
ertam i konstruisem slicne masine za njih. Vrhunae moje ambicije
i moja najvatrenija zelja bila je da dodem u dodir sa Edisonom i
vidim Ameriku. Prema tome, ja sam krenuo na put, pa, nakon sto
sam izgubio novae i karte, prosao niz komplikacija, ukljucujuCi i
pobunu u kojoj sam za malo izgubio zivot, ja sam se iskreao na ove
blagoslovene obale sa eetiri eenta u dzepu. Moja prva namera bila
je da potrazim bliskog ameriekog prijatelja pre nego sto odem do
Edisonovog sediSta. Na putu ka eentru grada prosao sam kraj jed­
ne radnje gde je majstor pokusavao da popravi elektriCnu maSinu
evropske proizvodnje. Upravo je odustao od posla kao beznadez­
nog i ja sam uzeo da masinu popravim, ni ne pomisljajuii na bilo
kakvu nadoknadu. Nije bilo lako, ali sam stvar doveo dotle da je
savrseno radila. Bio sam zapanjen kad mi je majstor dao dvadeset
dolara i rekao kako bi bilo dobro da sam dosao u Ameriku mnogo
godina ranije. «
Godine 1689, kada su Turd konacno napustili Liku, selo Smi­
ljan naseljavaju Srbi, Bunjevci i Primorci. Svi su bili hriScani, ali
Bunjevd i Primorci bili su katolicke veroispovesti, a Srbi pravosIav­
ne. U to vreme, Lika postaje deo Vojne Krajine u sastavu Austrou­
garske monarhije i sedIste 11. pukovnije pod komandom krajiSkog
kapetana, Srbina. Vojna Krajina je bila militarizovana pogranicna
zona koja je sluzila zapadnoevropskim ddavama u odbrambene
svrhe. Ovo je konacno zaustavilo prodor Turske imperije na Za­
pad. Oblast se pruzala od reke Drave na severu do planine Velebit
na obali Jadranskog mora.
Sredinom 19. veka Lika je, kao deo Vojne Krajine, bila pod ne­
posrednom jurisdikcijom austrijskog dvora i srpsko stanovniStvo
Smiljana nije zavisilo ni od hrvatske ni od madarske uprave. Au­
strijski generalStab u Becu bio je pun oficira visokih Cinova, pore­
klom Srba. Nakon Hrvatsko-madarske nagodbe (1869.) i ukidanja
Vojne krajine, Lika gubi svoj raniji znacaj i povlasceni status, ali
12
ostaje u sastavu Austro-ugarske monarhije sve do 1918. godine,
kada se prisajedinjuje Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca, koja me­
nja naziv u Kraljevina Jugoslavija (1929). U to vreme Hrvatska ne
postoji kao samostalna ddava.
Godine 1941. 10. aprila, hrvatski nacisticki pokret - Ustase, pro­
glasava Nezavisnu ddavu Hrvatsku, pod okriljem Nemacke, Italije
i Japana i proganja Srbe na svojoj teritoriji. Tada su u Smiljanu sru­
sene srpska pravoslavna crkva u kojoj je Teslin otac bio svestenik i
Teslina rodna kuca.
Nakon Drugog svetskog rata, Lika teritorijalno pripada Narod­
noj republici Hrvatskoj, kao jednoj od konstitutivnih republika
Demokratske Federativne Jugoslavije (DFJ), zatim, Federativne
narodne republike Jugoslavije, (FNRJ), i napokon Socijalisticke fe­
derativne republike Jugoslavije, (SFRJ). Tada su odredene hrvatske
granice koje i danas vaze. Republika Hrvatska u nizu transformaci­
ja konacno dobija nezavisni ddavni status medunarodnim prizna­
njem 1992. godine. Posle toga veCina srpskog stanovnistva se ise­
ljava i uspostavlja se Karlovacka zupanija, koja obuhvata i Liku, kao
organizaciona jedinica u politickoj strukturi nove hrvatske ddave.
Nikola Tesla je Srbin, pravoslavne vere, roden u zoni Vojne kra­
jine pod jurisdikcijom austrijskog dvora, skolovan u hrvatskom i
austrougarskom okruzenju (gimnazija u Karlovcu, Politehnika u
Grazu i Pragu), koji je sve svoje naucne ideje ostvario u Sjedinje­
nim americkim ddavama, gde je i umro.
Lika, iz koje je poticao i u kojoj je odrastao bila je mnogo dru­
gaCija od Amerike. Epska tradicija srpskog naroda sazeta u postu­
latu da je vaznije carstvo nebesko od carstva zemaljskog, protivre­
Cila je americkoj prakticnosti. Citavog zivota, visoke eticke norme
koje je primio od oca pravosIavnog svestenika, sudarale su ga s
americkom stvarnoscu. Fotografije iz tog perioda prikazuju njego­
vo uspravno ddanje, smeo i jasan pogled, Cistocu i prefinjenost u
odevanju, koje je zaddao do kraja zivota. Ali, uprkos omiljenosti u
drustvu, visoko je cenio usamijenost, uzivajuCi u rano otkrivenom
duhovnom svetu.
U poznijim godinama, Nikola Tesia se predao asketizmu, uzdr­
zavajuCi se od svega sto ga je odvajalo od rada. Sa sobom je u Ame­
riku doneo genetsku izdrZljivost svojih predaka i uputstva 0 postu
i odricanju; najzanimljiviji mu je bio onaj deo Biblije koji govori 0
13
 ~
postanju sveta. Dugotrajnom vezbom uspeo je da telesne potrebe
prilagodi zahtevima uma.
Ime njegovog rodnog kraja, Lika, nastalo je od grcke reci lykos,
(vuk). Najranija Teslina seeanja su voda i kamen.
Sira Lika je prirodna tvrdava izmedu visokih dinarskih plani­
na Velebita, Pljesevice i Kapele. Smiljanski kraj je velika zaravan
u eentru Like, koju sa severa ogranicava recica Otesica, sa istoka
reCica Lika i grad Gospie, s juga brdo Ostra, a sa zapada Velebit.
Nikolina rodna kuea nalazila se u podnozju brda Bogdanie, odmah
uz parohijalnu erkvu, u kojoj je sluzbovao njegov otae Milutin. Is­
pod same kuee i erkve proticao je potok Vaganae.
NajbliZi susedi bili su udaljeni po nekoliko kilometara. Casovi
okrenutosti sebi, Nikoli su od pocetka bili nesto uobieajeno, a bli­
skost sa prirodnim silama se podrazumevala. 0 H&oj prirodi pisao
je Teslin otae, prota Milutin, na Petrovdan 1855, u Srbskom dnevniku.
"luce je bila vruCina velika i vazduh tezak, popodne padalo je
krajem Velebita kise, apred veee izvedrilo se je i vazduh je bio ladan,
nebo se smjeSilo i zvijezde sjajile kao igda. Najedanput, blesnu od
strane istoka, i kao kad bi zabuktilo trista luca potegnu na zapad,
zvijezde ukloniSe se, i bi reei sva priroda stade. Pojavljenje pak pre­
ko neba svoda Cinito je se tako blizo, kao da bi ga iz prace dovatiti
mogao, a culo se je kao daleki vodopad i prosipajuci od sebe varnice
ostavijalo je modre pruge za sobom, i kad je smrknulo za prvi brijeg,
zorilo je se tamo, kao da bi se sruSila kakva velika kula, a odjek pro­
tezao se je u Velebitu najuznoj strani zadugo. Zatijem obuze caskom
pomraCina i mirijade svjetila nebesnije ostadose preblijedene od liea
ovoga malog bozjegfenomena."
Nepunu godinu po~·uocenom i opisanom prirodnom fenome­
nu, proti Milutinu Tesli rodilo se cetvrto dete, sin Nikola.
Njegova zena Djuka rodila mu je prvog sina Danila u Senju,
gde je prota sluzbovao odmah po zavrsenoj bogosloviji. Tu se ro­
dilo i drugo dete, cerka Milka. Po preseljenju u Smiljan, prvo se
rodila Angelina, potom Nikola, u ponoe izmedju 9. i 10. jula 1856.
god. Podatak da je roden tacno u ponoe potice od samog Tesle, koji
je kasnije opisao dogadaj u kome je to saznao. Jedne kisovite noei,
majka ga je pozvala da se oprosti sa preminulim bratom, reCima:
"Bog mi je dao jednog u ponoc, a u ponoc mi je uzeo drugog".
Prepis krstenice, koji se danas cuva u Muzeju Nikole Tesle u Be­
ogradu, ispisan je erkvenoslovenskim jezikom i kao datum rodenja
14
navodi 28. juni po julijanskom kalendaru iii 10. juli po gregori­
janskom. U krstenici mu je zapisano ime Nikolaj, a dobio ga je po
obojid svojih deda. Kum na krstenju bio je prijatelj prote Milutina
kapetan Jovan Drenovae, a tin krstenja je u smiljanskoj erkvi Petra
i PavIa obavio svestenik Toma Oklobdzija, administrator GospiCki.
U to vreme, Smiljan je bio glavna parohija, a GospiC kapelanija.
Krstenje je obavljeno sutradan po rodenju deteta, sto nije bilo
uobicajeno. Ovako brzo krstenje obavljano je same kod deee koja
su bila slaba, bolesljiva i kad su roditelji strahovali da ee one umre­
ti. Ima, medutim, pripovest po kojoj se Teslino rodenje dogodilo
ovako, a sto potvrdjuju mnogobrojni rodaci po majd - MandiCi,
kao i sarna Mica Trbojevie (u Hcnoj arhivi Save Kosanoviea), sao­
snivac Teslinog muzeja u Beogradu:
"Tesla je roden ispred erkve Svetog Petra i PavIa u selu Stikala,
na pet kilometara od Gracaea. Toga dana, na Vidovdan, Nikolini
otae i majka su se vracali iz kuce Dukinih roditelja, dakle kuce vee
pokojnog prote Mandica. Ali, Djuka je na putu dobila trudove, pa
kako su Gracae vec bili prosli, a GospiC je bio daleko na drugoj stra­
ni, ona se porodila u porti erkve uz pomoc ondasnje popadije. Posle
toga je prota Milutin Duku i novorodenog sina dovezao u kucu svog
oea u selo Raduc, gde je Tesla proveD prve dane po rodenju, da bi ga
zatim odneli u Smiljan, gde je krsten i upisan u erkvene knjige na
Vidovdan 28. luna 1956. po julijanskom kalendaru. « (Arhiv Save
Kosanovica, porodicna kolekcija)
S obzirom da je svaki gregorijanski Bozic (25.XII tekuee godi­
ne) i dan danas pre svakog julijanskog (7.1 naredne godine), to bi
za pravi gregorijanski datum Teslinog rodenja trebalo smatrati 16.
VI. (28-12=16), a ne 1O.VII 1856. (28+12), kako se racuna. Intere­
santno je da je sam Tesla u zahtevu za americko drZavljanstvo kao
gregorijanski datum naveo upravo 10. juli i tako zbunio sve one
i zle i dobre radoznale koji su hteli astroloski da saznaju ko je on
zapravo.
Zahvaljujuei se na Edisonovoj medalji, 18. maja 1917. Tesla se
seeao da su mu roditelji od rodenja namenili sluzbu svestenika i da
je tome uzrok verovatno neki izuzetan dogadaj prilikom rodjenja:
"Roden sam taCno u pono'" - piSe on - "nemam rodendan i ni­
kad ga ne slavim. Ali nesto drugo mora da se desilo tog datuma.
Rekli su mi da mi je od rodenja srce kucalo na desnoj strani i tako
je bilo godinama kasnije. Kako sam rastao, ono je kucalo na obema
15
 ,....-­
stranama i konaeno se smirilo na levoj. Seeam se da sam se iznena­
dio, kad sam se vee razvio u vrlo snaznog coveka, sto sam srce naSao
na levoj strani. Nikom nije jasno kako je doslo do toga. "
Nikolina majka Georgina, koju su svi zvali Buka, rodena je
1822. kao najstarije od osmoro dece Nikole Mandita i Sofije, ro­
dene Budisavljevic. Kao vecina zena siromasnog i pasivnog kraja,
Buka se nikada nije fotografisala i 0 njenom zivotu je ostalo malo
materijalnih podataka. Tesla 0 njoj piSe: "Moja majka potice od
jedne od najstarijih porodica u zemlji. Bila je pronalazacki talenat
prvog reda i ja sam ubeden da bi ona uCinila velike stvari da nije
bila toliko udaljena od modernog zivota i njegovih bezbrojnih pri­
lika. (...) bila je genijalna zen a, posebno nadarena intuicijom."
TesHn skolski drug, Mojo Medic, ostavio je svedocanstvo da je
sa drugim decacima cesto moHo Nikolu da ih odvede kuCi, gde bi
im njegova majka pokazivala cudo od vestine - vezivanje cvora na
trepavici sa dva prsta. Sarna je konstruisala i napravila razboj, a da
ga pre toga nikada nije videla. Usavrsavala je i pronalazila nove na­
Cine da od razlicitih biljaka pravi neobicne niti od kojih je izrdivala
tkanine.
o unutrasnjem miru i dusevnosti ove zene govori i podatak da
je jednom prilikom otiSla u kucu porodice u kojoj su svi clanovi
umrli od opasne zarazne bolesti, okupala ih, obukla i pripremila ih
za sahranu, sto niko drugi nije smeo da uradi.
Od svih porodica Ciji su se geni ukrstili u Nikoli Tesli, najviSe
pisanih podataka ostalo je 0 BudisavljeviCima, od kojih je rodom
bila njegova baba po majd. BudisavljeviCi su bili medu najugledni­
jim srpskim porodicama - plemenima u Lici.
Dva Budisavljevica su u XVIII i XIX veku dobila plemstvo od
austrijskih careva. Bili su obrazovani i imucni, sa dovoljno svesti i
slobodnog vremena da se bave sopstvenim poreklom. Aleksandar
Leko Budisavljevic, sin austrijskog generala Bude, Teslin ujak, na­
pisao je i 1890. godine u Novom Sadu objavio rukopis Pleme Budi­
savljevica u Gornjoj Krajini.
Prelomna godina u istoriji porodice Budisavljevic je 1459. Posle
Kosovske bitke 1389. godine, u kojoj je u sukobu sa Turcima pogi­
nuo knez Lazar Hrebeljanovit, poslednji potpuno nezavisni srpski
srednjovekovni vladar, knezeva udovica Milica dala je najmladu
kcerku turskom sultanu Bajazitu u harem, obezbedivsi tako kratak
16
period vazalnog statusa Srbije. Kada je 1459. Turska imperija pono­
vo pokrenula vojsku radi osvajanja Evrope, pod naroCitim udarom
Turaka naslo se srpsko pravoslavno svestenstvo: "Jednorn godiSnje,
kakav stari kaluder, pustinjak izlazio bi na planinu da prekrst; na sve
letir; strane i blagoslov;o: Sto je rodeno, neka vazi da je krSteno, sto se
sastalo, da je vjenlano, a sto se upokojilo, da je opojano':
Istorijska uloga srpskog sVeStenstva toga doba bila je u ocuva­
nju obelezja koja je srpskoj crkvi dao njen prvi arhiepiskop sveti
Sava, koga vladika Nikolaj Velimirovic, oCigledno inspirisan Tesli­
nom misijom, naziva izumiteljern, koji je presekao kolebanje srp­
skih zupana izmedu vizantijske i rimske crkvene vlasti, i kOji je
"izurneo treeu vlast, ni vizantijsku ni rimsku" - "vlast slobodne naci­
onalne crkve".
U studiji Licka grupa iz 1931, Jovan Cvijic daje kljucne podatke
o karakteru Lieana:
"...Irnaju velikih pokreta duse: rnogu rnnogo oprastati i zrtvovati
se, ali ; svetiti do bezumlja... Ogresiti se o Boga i 0 loveka, sto je kod
Lilana isto, to je najteze i najdublje oseeanje... koje najstrasnije pele
dusu i nerna ispastanja koje ne bi u pokajanju podneli, sarno da joj i
olakSaju. Osobito cene ljude 'ad Bozje strane', dobre i na dobro upu­
cene; za loveka rdavih osobina i koji ne drzi 'veru' irnaju ret 'raslo­
vek'. U najgorirn prilikarna tde se sudbinorn i njoj se pokoravaju. "
U toku turske okupadje Like, ali i kasnije, sve do polovine 19.
veka, bila je razvijena hajduCija u kojoj su Licani bili surovi, ali i "bla­
gorodni". Za njih je "vera", tj. obecanje dato neprijatelju, takode bilo
svetinja. Voleli su dvoboje. Bilo je i zena hajducica. Bili su veoma
pobozni i "cesto su u kundaku od puske nosili kost nekog sveca'; na
polasku u boj okretali su se istoku i molili se Bogu".
General Bude Budisavljevic roden je 1790. u Pecanima. Zavrsio
je nemacke vojne skole i vec sa devetnaest godina ucestvuje u svim
vafnijim okrsajima za vreme provale Francuza u Liku. Godine
1812. kao profesionalni vojnik pridruzuje se pohodu Napoleonove
vojske na Rusiju. Njegove beleske s tog pohoda objavljene su u vidu
dnevnika, u listu Srbobran, 1912. godine.
Burne 1848. godine Bude se sa cetiri sina oficira borio na celu
vojske svog kuma bana JelaCica, koji ga je postavio da vodi pret­
hodnicu znajuCi za njegove sposobnosti i krajnju odvaznost. Za za­
sluge, vanrednim ukazom je imenovan za generala, ali nije dobio
orden Marije Terezije koji je po JelaCicevim recima, zasluzio.
17
 r-
Budin zivotni cilj je vremenom postao uvodenje srpskih skola
u Lici i posebno je uticao na Milutina Teslu, koji je nastavio njego­
vo delo.
Prijateljstvo i postovanje koje je Milutin gajio prema Budi i
celoj njegovoj porodici svakako je u tesnoj vezi sa njegovim bra­
kom sa Georginom Bukom, najstarijom cerkom svdtenlka Nikole
MandiCa i Sofije, rodene BudisavljeviC.
Prema Dzonu 0' Nilu, porodica Tesla se u Liku doselila iz stare
Srbije krajem 17. iIi pocetkom 18. veka. Prema svedocenju samog
Nikole, a i prema predanju koje se sacuvalo u porodici, oni su se
ranije prezivali Draganic.
Deda Nikole Tesle po ocu, takode Nikola, bio je ozenjen Anom,
rodenom Kalinie i pored sina Milutina, imao jos dye eerke i sina
Josifa, koji je u porodici bio poznat kao odlican matematicar.
Milutin Tesla se rodio februara 1819., u selu Raducu. Zajedno
sa bratom Josifom, prvo je u Gospieu zavrSio nemacku skolu, da
bi zatim presao u vojnu skolu, koju je napustio i najzad upisao bo­
gosloviju u Plaskom, tada jOs uvek smestenu u kuCi Lukijana Musi­
ckog. Odmah po zavrsenoj bogosloviji 1845.godine, ozenio se Bu­
komMandie.
Prema opisu savremenika, Milutinje bio visok i suvonjav eo­
vek, bledog, izduzenog lica sa istaknutim jagodicama i zamislje­
nim pogledom.
Za nase prilike neobican je i podatak koji je ostavio Nikola, da
je Milutin svoj svestenicki posao u Smiljanskom kraju i okolini,
vrsio, ne sarno za hriseane, vee i za Turke muhamedanske vere.
Verovatno se radi 0 nekom od Srba preobracenih u Islam, koji su
tajno zvali srpskog svestenika da im na dan nekadasnje porodicne
slave, ocita molitvu.
"Moj otac je bio istinski jilozoJ pesnik i pisac... imao je van­
redno pamcenje i znao je cesto da recituje duge Jragmente iz dela
napisanih na raznim jezicima. Cak bi znao da kaze u sali da bi
on, kada bi se izgubilo koje klasiCno delo, bio u stanju da ga po
pamcenju napiSe... Imao je smesan obicaj da govori sam sa sobom
i tako bi teSee u sobi glasno raspravljao i pritom menjao i glas.
Da ga je neko neupucen slusao, zakleo bi se da u sob; sa njim ima
nekoliko lica. cc
U intervjuu datom u Americi, Tesla je ispricao da je kao decak
od 10 godina od oca slusao pricu 0 hriscanskom svetitelju, koji je
18
ruku stavio u vatru da bi pokazao cvrstinu vere i nije je povukao
dok nije izgorela. Otrcao je po petrolejsku lampu, upalio je i stavio
kaziprst nad nju. Meso je pocelo da gori i otac i sestra su ga jedva
umolili da skloni prst.
Osecaj nesigurnosti pratio je Teslin rani razvoj. Uzrok tome
bio je brat Danilo, kojije u porodici vazio za genijalnog. Nisu osta­
la nikakva svedocanstva 0 njegovoj izuzetnosti, nikakav opis lika,
niti fotografija, svedocenja oca, majke iIi rodaka. Cak ne znamo
tacno ni koliko je Danilo imao godina kada je umro. I sam Tesla je
u svojim seeanjima neodreden.
U pismu turskom konzulu u Njujorku, Mehmet Ali Jukselenu,
Tesla je opisao detalje tragicnog dogadaja: .
"Otac mi je bio veoma ucen i slavan sVeStenik Grtke pravo­
slavne crkve na misionarskom poslu za HriSlane i Mohamedance,
otprilike pre oko osamdeset godina. Morao je da deluje na veli­
kim udaljenostima, prelazi planinske vrlet; ostrim i strmoglavim
stazama; iako sjajan jahac, imao je poteskoca da naae brzog i
stabilnog konja posebno zbog toga sto su planine pustosili vuko­
vi. Kako je ucinio vredne usluge vasim ljudima, to je bilo preneto
jednom prosvetljenom i bogatom Pasi, koji mu je iz zahvalnosti za
humanitarne napore mog oca poklonio velicanstvenog konja ciste
arabijske krvi ciji je normalan tempo bio veoma brzi galop. Ovi
konji spasavaju zivot neverovatnom inteligencijom i hrabroscu i
u najveCoj opasnosti od vukova. Ali, na nesrecu, moj brat je (u
mladosti hvaljen kao genije) bio izbacen iz sedla i zadobio povrede
od kojih se nikada nije oporavio. Konj je bio vise vezan za njega i
pokazao je svoju ialost tako da nam se svima srce paralo. Bio sam
svedok ove tragiCne scene kad sam imao tri godine i to se neizbri­
sivo ubeleiilo u moju memoriju. Posle smrti brata, moj ocajni otac
vratio je konja njegovom velikodusnom davaocu. cc
U tom uzrastu, Nikola je poceo da oseea odvratnost prema
zenskim mindusama, ustanovio je da ne podnosi biser, fascinirao
ga je oblik i sjaj kristala, dobijao bi groznicu sarno od posmatranja
breskve, brojao je zalogaje i korake u hodu, racunao zapreminu
tanjira iIi soljice za kafu i sve s time je dolazio u dodir, a bilo je
brojivo, moralo je da bude deljivo sa trio
Svest 0 tome da je drugaCiji od drugih i da se sa njim desava ne­
sto ujedno cudno, zastrasujuce i lepo, polako ali sigurno sve vise ga
je obuzimala. Uz skolsko obrazovanje, otac mu je davao dodatnu
19
 ~
pouku koja se sastojala od raznih korisnih vezbi kao sto su: "poga­
danje tudih misli, otkrivanje raznih greSaka iii izraza, ponavljanje
dugih reeenica iii racunanje napamet".
Brzo je naueio nemaeki, s obzirom da se nastava u skoH od­
vijala na tom jeziku i poeeo da eita sve redom. Ali, uskoro je otae
poeeo da ga ogranicava, zabrinut za njegovo zdravlje. Citanje jere­
tickih knjiga, tudih hriseanstvu, kao i einjenica da kod sina ne vidi
nikakvo odusevljenje za svestenieki poziv, proti se nisu dopadale.
Jedna od knjiga koja je veoma uticala na Nikolu po dolasku u
Gospie je i roman Abaji, madarskog pisea Jozike, u srpskom pre­
vodu. Roman je zivotna prica mladica koji je postepeno skrenuo
stranputicom i koga je preokrenula slucajem probudena volja i rde­
nost da popravi svoj zivot. Tesla je imao osam godina kada je to
procitao i kada je s deeackim odusevljenjem poceo da vezba svoju
volju. Ubrzo je otkrio kako umom moze da upravlja svojim zeljama.
Temelj njegove pronalazacke metode, zaeete u tim decackim
danima u Gospicu, bila je sposobnost da zamisli u prostoru ispred
sebe sliku bilo kog predmeta, uredaja iIi masine, precizno, sa svim
detaljima i u srazmeri, sa mogucnoscu da delove pokreee, da sraz­
meru menja i sliku po volji smanjuje i povecava.
S dvanaest godina prvi put je uspeo da snagom volje otkloni
spontanu ejdetsku sliku. Odusevljen, otrcao je majd i oeu, i uzvi­
knuo: "Mogu da jzgovorim ree, a da je ne vidim~
Od 1867. pohadao je tri godine ViSe osnovne skole, takozvane
realke.
"Bio je sHan kartas" - pricao je njegov drug Braean - "Najvise
bi se sastajao sa VurdeljOfn i Pus om, pa bi otiSli pod nase stogove i
Citav dan kartali".
Teslin dobar drug iz tog doba, Mojo Medic, istice darezljivost kao
posebnu Teslinu vrlinu: "Nikola je bio roden sa otvorenim rukama".
Najsnazniji duhovni uticaji izvrseni su u okrilju porodice. Do
odlaska u Karlovae bio je zvonar i stee u oeevoj erkvi. MoHo se,
ucestvovao u liturgijskom zivotu, postio i pricddvao se.
Lika je bila na periferiji srpskog naroda i Srbi su tu imali snaz­
nu nostalgiju za maticom. Za Licane nisu najvaznije bile materijal­
ne, vee duhovne vrednosti kao sto je odbrana istine. Cvrsto su se
drfali izvornog Hristovog ucenja i verovanjem u besmrtnost duse
odrZavaH moral u najtezim uslovima.
20
Ono sto je Teslu razlikovalo od predaka, bio je radonalan po­
gled na svet. Za susret sa dekartovskom skepsom, odgovoran je
ujak Petar, budud mitropolit Dabrobosanski. Prema Teslinom sve­
docenju, ujak Petar je Dekarta "citao iz dosade" zbog cega su mu
se ostali sveStenici podsmevali. Pod njegovim okriljem Nikola je
izucavao temelje modeme filosofsko-naucne misli i sa njim vodio
rasprave 0 Dekartovom mehanicizmu. U Teslinoj dusi tada se odi­
grao sukob dve duhovnosti: svetosavlja i zapadnog pragmatizma.
Ima autora koji smatraju, (Dan Mrkic), da se sa Teslom tada de­
silo isto sto i sa ostalim srpskim intelektualcima u novijoj istoriji:
ojacani obrazovanjem i u tom smislu nadmoeni nad svojim rodi­
teljima, istovremeno zavarani jednostavnoseu ucenja pravoslavne
vere, lako su postajali pristaliee zapadne filozofije zivota koja je
navirala u svim svojim varijetetima nosed ideal radonalizma kao
zamenu za ideal Boga.
Godine 1870, Tesla postaje ucenik Vise realne skole, i dolazi
u Karlovae u Hrvatskoj. Na putu iz Gospiea za Karlovae, prvi put
u zivotu je video zeleznicku kompoziciju i to ga je silno uzbudilo.
RazmiSljanje 0 pronalasku idealnog transportnog sredstva postaee
mu jedna od omiljenih tema kojom se bavio do kraja zivota.
Karlovacka realka bila je poznata i eenjena skola u kojoj su se
daci pripremali za studije tehnike. Prema sacuvanim podacima,
skolske 1880/81. godine u kabinetu za fiziku je bilo 277 aparata i
sprava. Znaeajnu ulogu u Teslinom zivotu imao je profesor Mar­
tin Sekulie. Upoznavao je svoje dake sa najnovijim dostignucima
u elektrotehnici: otkricem olovnog akumulatora, Gramovim masi­
nama jednosmernih struja, povezivanjem Amerike i Evrope pola­
ganjem transatlantskog kabla.
Tesla se rado seiao casova jizike i eksperimenata koje je demon­
strirao profesor: "Ni priblizno yam ne mogu opisatijaCinu svojih ose­
canja kad bih prisustvovao njegovim eksperimentima sa tim tajan­
stvenim pojavama. Svaki je eksperiment nailazio na hiljade odjeka
u mome mozgu. Zeleo sam da vise saznam 0 toj izvanrednoj snazi,
leznuo za opitima, za ispitivanjima i povukao se sa bolom u dusi... «
Teslin skolski drug, Julije Bartokovic kaze: "Nikada nije on ucio
mnogo skolskih knjiga, ali je pazljivo pratio predavanja, osobito
profesora fizike, kojemu se mnogo uplitao u ree."
U to vreme Cita i :lila Verna, a u skoli radi tek onoliko koliko
je potrebno. Njegov tajni unutrasnji zivot sve je dublji. U Karloveu
21
 --
uspeva da ovlada mentalnim slikarna toliko da mu one predstavlja­
ju izvor velikog zadovoljstva.
Tesla je maturirao 1873. sa "vrlo dobrim" jer je iz naertne ge­
ometrije (I?) oeenjen sarno dovoljnom oeenom. U prvom polugo­
diStu sedmog razreda postigao je prilicno slab uspeh - dovoljan iz
matematike, fizike i naertne geometrije, sto sarno govori da je tada
radio neSto drugo, daleko vaznije od skolovanja.
Dosao je i cas u kome je morao da se suoCi sa sudbinom koju
su mu odredili roditelji. A ona mu je bila narnenjena jos od rodenja
i sve 8tO se kasnije desavalo sa njim roditelje je sarno ucvrsCivalo
u uverenju da njegov zivot treba da bude posvecen Bogu i da on
mora da postane sveStenik. Kada je sa krova kuce pao u kazan s
vrelim mlekom, i izvukao se bez povreda i opekotina, roditelji su
rekli: "Zar to nije bilo cudno? On ce sigurno biti episkop, mitropo­
lit, mozda i patrijarh. «
Mladi Tesla je cesto pokazivao neposlusnost roditeljima, poseb­
no oeu. Bezao je iz skole, kartao se, kasnije strastveno citao knjige,
zatim pU8io, neumereno pio kafu i sve to uprkos ocevim zeljama.
Odmah po dolasku u Gospic tesko se razboleo od kolere i pao u po­
stelju gde provodi sledeCih devet meseci. Ocekivalo se da ce umreti.
jednom trenutku, stari Tesla je prisao postelji, pomilovao sina po
glavi i rekao: "Bice ti dobrd'. "Mozda, ako me pustis da studirarn teh­
niku" - promueao je u bunilu Nikola. Milutin je osecao da u svemu
sto se desava sa njihovim sinom postoji bozja promisao i obecao je
sinu da ce ga poslati u najbolju tehnicku skolu u Evropi. Na opste cu­
denje, Nikola je ozdravio, a njegov oporavak pomogla je jedna stara
sluZavka koja ga je leCila gorkim ekstraktom pasulja.
Posle godinu dana ~poravka u planinama, u jesen 1875. godine
Nikola Tesla se upisao na politehniku u Graeu, jednu od cetiri skole
u Austro-ugarskoj koje su skolovale inzenjere, pored Politehnike u
Becu, Praske visoke tehnicke skole i Tehnol08kog instituta u Brnu.
ZahvaljujuCi autoritetu rodaka Brankovica. izdejstvovana je sti­
pendija Karlovackog vojnog okruga koja je "pokrivala" deset skol­
skih meseci. Tesla je marljivoscu i upornoscu pokusavao da se oduzi
naporu porodice:
"Ocekivao sam taj cas sa velikim nestrpljenjem i pristupio sam
studijama sa sreenim znamenjima i sa potpun om verom u uspeh.
Moja priprema je bila visa od srednje, sto sam mogao da zahvalim
oeu, njegovim svakodnevnim brigama za moje vaspitanje, njego­
22
vim mudrim instrukcijama. Tih sam godina vee mogao da govo­
rim na nekoliko jezika, procitao sam mnogo najrazliCitijih knjiga
tako da sam imao pojma 0 mnogim manje iii vise korisnim stvari­
ma. Mogao sam, konacno, prvi put u zivotu da se prihvatim onih
predmeta koji su me najvise interesovali. Crtanje me u to doba
viSe nije mucilo. Cvrsto odlucivsi da zadivim i obradujem rodite­
lje, prve godine sam uCio bez odmora od tri sata izjutra do jeda­
naest sati na noc. I tako iz dana u dan, i nedeljom i praznikom.
Moje kolege se nisu odnosile tako ozbiljno prema ucenju i zato se
ne treba cuditi sto sam bio prvi meau njima, tokom prve godine
sam polozio svih devet ispita i moji su profesori bili jednoglasni da
zasluzujem najvise moguce oeene. Sa mnostvom najpohvalnijih
karakteristika stigao sam kuCi na kratak odmor, uveren da ce me
docekati trijumfalno.
Kakvo je, pak, bilo moje razocaranje kada sam video kako se
ravnodusno odneo otae prema pohvalama koje sam zasluzio. To je
u mnogome pokolebalo moje ambicije; tek kasnije, kada sam posle
oceve smrti sreaivao njegove papire, saznao sam za pravu osnovu
njegovog ponasanja. Ispostavilo se da su moji profesori u svojim
pismima savetovali oeu da mi zabrani dalje skolovanje, posto bi
moje preambiciozno ucenje, moglo, navodno, da me unisti. Vra­
tivsi se u Grae, ja sam se posvetio uglavnom studijama fizike, me­
han ike i matematike, a sve moje slobodno vreme sam provodio po
bibliotekama. "
Bilo je, medutim, medu papirima Milutina Tesle i drugih pisa­
rna iz njegove prepiske sa Nikolinim profesorima, pisama koja sve­
doce 0 izvanrednoj sposobnosti njegovog sina da se hvata u kostae
sa najslozenijim problemima studijskog programa, koje ostavlja
utisak na sve clanove fakulteta. Teslin uspeh na univerzitetu u Gra­
eu, posmatran u svetlu licnosti koje tvore vrhunee evropske nauke
i kulture, kao sto su Johan Kepler, koji je u Graeu napisao svoj prvi
veliki traktat Tajna vaseljene, ili cuveni fizicar Ludvig Bolcman koji
je od 1869. go dine ddao predavanja iz teoretske fizike, dobija di­
menzije znacajnih koraka za njegovu buducnost.
U secanjima Nikole Tesle, vezanim za ovaj period zivota, zna­
cajno mesto zauzimaju njegovi profesori Morie Ale, sef katedre
viSe matematike, i Jakob Pes}, profesor fizike: "Moji uspesi su bili
neobicni i izazivali su interesovanje profesora. Medu njima su bili
23
 r
dr Ale, koji je predavao diferencijalne jednaCine i druge grane vise
matematike, Cija su se predavanja izdvajala nesvakidasnjom inteli­
gencijom, i prof. Pes!, koji je bio sefkatedre teorijske i eksperimen­
talne fizike. Toga se coveka uvek prisecam sa osecanjem zahval­
nosti. Profesor Pesl je bio cudak: govorkalo se da. za dvadesetak
godina nije promenio odele koje je nosio. Odsustvovanje spoljne
privlacnosti je nadomestao besprekornim naCinom izlaganja, a ek­
sperimenti koje je on prikazivao bili su po svojoj preciznosti nalik
na casovnik".
Peslovi eksperimenti sa generatorom jednosmeme struje bili su
sudbonosni za Teslinu buducnost. Na predavanju 0 Gramovoj ma­
sini suprotstavio se autoritetu profesora. Nesto ga je nateralo da,
onog dana kada je profesor Pesl studentima prikazivao pojave sa­
moindukcije jednosmerne struje, ustane i kaze da uprkos velikom
postovanju, on ne misli isto po pitanju objasnjenja funkdonisanja
Gramovog motora. Dodao je da motor kOji radi na jednosmernu
struju i pri tom koristi kolektor sa cetkicama, moze drugaCije da
se konstruiSe, da se pojednostavi i da radi bez kolektora na naiz­
menicnu struju. To sto je Tesla izgovorio bila je tada naucna jeres.
Cinjenica da se naizmenicna struja ne moze koristiti za stvaranje
obrtne sHe bila je u to vreme, medu naucnicima - elektrotehnicari­
rna, cvrsta kao Njutnov zakon. Ostvarenje te ideje smatralo se ne­
mogucim, sto je profesor Pesl odmah i rekao svom talentovanom
studentu. Ostvarenje takve ideje "bilo bi isto sto i pretvaranje sile
koja deluje u jednom pravcu, na primer sHe teze, u silu kruznog
kretanja, sto je apsolutno nemoguce!"
Tesli to nije bilo'l'rvi put da ustaje i komentarise predavanja
svojih profesora. Njegov drug sa studija Antun Zoric, u pismu koje
je Tesli uputio 30. jula 1926. secao se kako je prof Roegner, koji je
predavao diferencijalni i integralni racun, cesto znao da postavi
pitanje, na koje su obicno svi cutali, osim Tesle, koji je uvek znao
odgovor.
Tih dana Tesla se prikljuCio i studentskom druStvu Srbadija, koje
je negovalo i odrfavalo duh slovenstva. U almanahu drustva, stam­
panog u Novom Sadu, 1884. godine, nalazi se podatak da je Tesla
odrfao predavanje 0 kapilarnim cevima. Pojava povrsinskog na­
pona tecnosti bila je tada potpuno novo dostignuce molekularne
fizike.
24
Kako je drustvo, pored nauke, negovalo i zabavu, Tesla je reci­
tovao, glumio i rado se ukljucivao urad drustva. KulisiC pominje
Teslino predavanje 0 nosevima, koje je bilo jako duhovito.
Na drugoj godini studija Tesla se nasao na zelenaskoj listi duznika.
Na trecoj godini studija, sve viSe, univerzitet zamenjuje kafa­
nom. U pismima upucenim Nikoli, Antun ZoriC se setao njihovih
veceri provedenih u igranju preferansa i ajnca, Teslinog majstor­
stva u igranju karambola, i njihovih kafanskih poznanstava sa Pa­
najotovicem, Kosiricem, Mimmi i Pfaffi.
"Moji roditelji su bili jako zabrinuti mojom straitu prema
kocki. Posebno se ljutio otac, koji je prezirao moje rasipanje vre­
men a i novca. ja mu, medutim, nikada nisam obeeavao da neeu
igrati, vet sam se, suprotno, na razne naline i dosta vulgarno
pravda 0 ...". Epilog ovih dogadaja nije tesko naslutiti: od januara
1878. godine, Tesla vise nije student Politehnike u Gracu.
Izgubivsi stipendiju, Tesla se po drugi put obraca Matid Srp­
skoj. Iz molbe upucene 1. septembra 1878. saznajemo da je zeleo
da nastavi studije u Becu ili Pragu, ali ne u Pesti, jer je u to vreme
pored nemackog nauCio francuski, italijanski i engleski, ali madar­
ski jos nije znao. Ni ton poniznosti, koji je doduse bio opSta odlika
stila pri takvoj vrsti obracanja, nije pomogao:
"Nizepodpisani moli slavnu srpsku Maticu najponiznije, da
mu podjeljenjem stipendije za Bel iii Prag mogute ulini zapolete
nauke na tehnici dovrsiti. ... Srbinje kao sto se samo razumije ..."
Nikola Tesla je ponovo bio odbijen. Ali, 1902. godine je kao sla­
van naucnik oprostio "greh" "slavnoj" Matici Srpskoj i postao njen clan.
Krajem 1878. godine, nikog ne obavestivsi, odlazi iz Graca. Po­
cinje sumoran period njegovog zivota; Teslina genijalnost jOs uvek
nikome nije bila potrebna.
Teslin rodak, Duro Banjanin, na molbu roditelja, dao se u po­
tragu za Nikolom, ali bez uspeha. Teslu je sasvim slucajno pronasao
njegov drug sa studija Kulisic, koji je po dobijanju diplome dosao
u Maribor, tadasnji Marburg, trazeCi sluzbu. Nabasao je na njega u
krcmi pored zeleznicke stanice.
Prema sacuvanim dokumentima iz Mariborske gradske upra­
ve, Tesla je, odlukom od 8. marta, bio proteran iz ovog grada i pod
policijskom strazom sproveden u Gospit. Uprava u Gospitu je 17.
marta obavestila kolege u Mariboru da je sprovedeni stigao. Prema
25
 -----
tada vazeCim zakonima Austrougarske, proterivani su beskucnici,
prostitutke, prevremeno pusteni zatvorenici i lica bez sredstava za
izdrfavanje.
Mesee dana kasnije, 30. aprHa 1879, umro je Teslin otae, Milutin.
Prema svedocenju Moje Medica, Teslinog druga koji je odrZao
posmrtno slovo na protinoj sahrani, Nikola nije bio uz oea kad je
umirao, a gde je bio u to vreme, nije poznato.
Ono sto je Teslu tada zaista muCilo, bila je prividna "beseiljnost
njegove genijalnosti".
Pocetkom januara 1880. godine, otputovao je u Prag.
a tamosnjem Teslinom kratkotrajnom boravku podatke iznosi
FrantiSek Zurek u tekstu Uspomene 0 Nikoli Tesli, objavljenom u
Praskim novinama iz 1927. godine:
"Upoznao sam se s rtjim osamdesetih godina proslog stoleca, u
tadasnjoj kafani Nacional u Vodickovoj ulici, omiljenom sastajali­
stu studenata. Tu su se okupljali i istaknuti umetnici, medu njima
Bedrih Smetana i Antonjin Dvorfak. Sala, Ciji su prozori gledali na
ulieu, imala je bilijarske stolove. Student Tesla je bio neprevazideni
majstor ove igre ... bio je visok, mrsav i lepo graden mladic, prepla­
nulog lica bez brkova, sa nemarno povezanom kravatom. Bio je to
covek bez velikih zahteva, koji je svojim sarkasticnim osmehom
ostavljao utisak i razumnog muskarea. Dobro je govorio ceski... Ta­
dasnje studente su zapanjivala njegova matematicka znanja... Posle
izvesnog vremena sam se susreo s njim u Carskoj javnoj biblioteci
u Klementinumu. Tih godina su se kod nas svi zanosili Bajronom.
Citao sam njegove stihove na nemackom prevodu, poredeCi ih sa
engleskim originalom: Najednom se preda mnom kao prividenje
pojavio Tesla, i njegova koscata ruka se ispruzila ka mojoj knjizi.
On mije predlozio da ja citam pocetak svake strofe, a on ce napa­
met da citira dalji tekst, a ako hocu moze da ide i do kraja knjige.
Pokusao sam nekoliko puta, i ubedio sam se da zna napamet prak­
ticno eelokupnog Bajrona."
U Pragu, Tesla se skolovao kao vanredni student Fizicko- ma­
tematickog fakulteta, Karlovog univerziteta iii Karolinuma i to od­
seka za prirodnu filozofi;u. Stanovao je u ulici Smeckagasse br 13.,
odlazio na predavan;a na Karolinum i u Carsku javnu biblioteku -
Klementinum, a uvece obavezno u Nacional na partiju karambola
saha. Veliki ljubitelj bilijara bio je jOs jedan znameniti Sloven
26
XIX veka, Njegos, Ciji je Gorski vijenac Teslina majka znala napa­
met. Njegosevu eetinjsku rezidenciju narod je nazvao Biljarda.
Tesla je na univerzitetu u Pragu posecivao predavanja iz anali­
ticke geometrije, vezbe iz eksperimentalne fizike, kao i casove pro­
fesora filozofije Karla Stumfa. Tog semestra na redu je bio Hjumov
"Ogled 0 ljudskom razumu': Profesor je posebno insistirao na vaz­
nosti osmatranja i da bi to sto ubedljivije demonstrirao, umoCio
je prst u gorku tecnost, a zatim liznuo drugi prst i trazio od stu­
denata da "ponove ono sto su videli" i potom "objasne sta su ura­
dili". Time je hteo da nam pokaze da prostim culnim opazanjem i
najsavesnijim ispitivanjem, rna kako bilo detaljno i tacno, ne mo­
zemo otkriti ni jedan uzrok niti posledicu nekog zbivanja, vec to
moramo uCiniti, kako se izrazavao - culom duha. Na ta; originalan
naCin nas je uCio da obicnim ,ulima dostupnim svojstvima nikada
nijedan predmet opazanja ne otkriva uzroke koji su ga proizveli, a
ni posledice koje ce iz njega proizaci..
Na ulieama Praga, Tesla je prvi put u zivotu uZivao u elektric­
nom osvetljenju. Ruska svetlost P. N. Jablockova, prikazana u Pa­
rizu 1878. godine, obasjala je i Hibernsku ulieu u Pragu zahvalju­
juCi ceskom elektrotehnicaru Frantiseku Krfiziku, koji je u Plzenu
osnovao omanju fabriku za proizvodnju lampi.
PraSki period zivota Nikole Tesle obelezen je traganjima za no­
vim elektromotorom bez kolektora: "Naslikao bih sebi, pre svega,
maSinu jednosmerne struje, pustio je u rad i gledao kako se stru­
ja menja u njenom rotoru. Zatim bih zamislio jedan alternator
i uradio istu stvar. Najzad bih vizualizovao sisteme koji sadrze
motore i generatore.... odvojio bih kolektor od masine, stavio ga
na drugu osovinu i pustio da radi u mojoj svesti... i sa tom prak­
som sam nastavio bez prekida... " (Predavanja str 302). Napustio
je Prag bez stecene inzenjerske diplome, ali veran nepogresivom
unutrasnjem glasu: "Instinkt je neSto, sto se nalazi sa druge strane
naucnog istrazivanja. Mi posedujemo, u to nema sumnje, veoma
osetljive nervne celije, koje nam omogucavaju da osecamo istinu, i
onda kada je ona jos nedostupna logickim zakljuccima iii drugim
umnim naporima. Pod delovanjem autoriteta profesora, ja sam se
za kratko vreme gotovo odrekao svoje ideje ...".
Najzad, jOs u svojoj mladosti, Tesla je imao velike probleme s
profesorima i kolegama, inzenjerima, koji nisu shvatali da svaka
27
 --
kreativnost, onome koji ne zna njenu tajnu, mora u poeetku izgle­
dati kao greska. Posebno strucnjaku, jer je njegovo uverenje da zna
jace nego u drugih, pa mu je i propusna moe za novitete smanjena.
Zahvaljujuei vezama ujaka Paje Mandiea, aktivnog oficira u
Austro- ugarskoj vojsci, ozenjenog eerkom bogatog veleposednika,
Tesla 1882. godine dol~i u Budimpestu. Dobio je posao u elek­
trienoj centrali, Ciji je vlasnik bio dobar ujakov prijatelj Ferenc
Puskas. Ferencov stariji brat Tivadar, bio je prvo bliski Edisonov
saradnik, specijalizovao telefoniju, tada potpuno novu oblast pri­
menjene tehnike, i ucestvovao u gradnji prve telefonske centrale
na svetu Western Union Telegraph u Konektikatu. U svojstvu Edi­
sonovog zastupnika, preneo je telefonski biznis u Evropu. Na Svet­
skoj izlozbi odrZanoj 1881. u Parizu, uspostavio je telefonski pre­
nos iz pariske Velike opere sto je tada izazvalo senzaciju. Prava za
uspostavljanje telefonskih central a u Madarskoj, Tivadar je preneo
na mladeg brata i kada je Tesla poceo da radi kod Ferenca, uveliko
se zavrsavalo montiranje prve telefonske centrale u Pesti. Tesli je
ponudeno mesto "glavnog elektricara".
4. februara 1882. Ferenc Puskas je sa velikim uspehom ostvario
telefonski prenos opere Janos Hunjadi iz Nacionalnog teatra u kon­
certnu salu Vigado. Iz tog vremena potice i Teslino poznanstvo sa
madarskim inZenjerom i pronalazacem Karoljem Cipemovskim.
Kvalitet prenosa je bio bolji od pariskog zahvaljujuCi prvom Te­
slinom pronalasku, telefonskom pojaCivacu. Prema A. G. Cveravi,
autoru biografske knjige Nikola Tesla, objavljene 1974., ovaj prona­
lazak se odnosio na us'avrsavanje telefonskog prijemnika. Tesla je
poveeao broj magnetl'-u prijemniku i izmenio im mesto u odnosu
na membranu, Cime je otklonio sumove i poveeao cujnost.
I ovde je trijumfovala Teslina ranD ispoljena sposobnost da u
aparatu koji je predmet usavrSavanja uoCi sve glavne elemente i
razvrsta ih tacno po vaznosti uloge koju imaju. Ovo ee kasnije po­
stati jedna od kljucnih odlika njegovog rada, tajna njegove kon­
struktorske vestine.
Pronalazak telefonskog pojaCivaca, ostao je sarno jedan Teslin
doprinos uspehu Puskaseve kompanije od koga on Hcno nije imao
materijalne koristi. Varijantu ovog pronalaska Tesla je kasnije, u
Americi, otkrio Pupinu, kada se ovaj muCio da shvati tajnu pojaci­
vaca telefonskih signala.
28
Pocetkom 1882, u svojoj 26-oj godini, Tesla se ponovo tesko
razboleo. Neobicna bolest manifestovala se tako sto su sva njego­
va cula viSestruko uvelicavala sve sto su primala. Tlo pod nogama
mu je neprestano podrhtavalo, sletanje muve na sto Teslino uho
primalo je kao tup udar, pisak lokomotive na velikoj udaljenosti
potresao mu je telo, u mraku je oseeajem jeze na celu kao slepi
mis mogao da razazna predmete na odstojanju, puIs mu je varirao
do flatera, visokofrekventnog podrhtavanja, a celo telo trzalo se i
drhtalo. Mucenje su prekidali kratkotrajni trenuci odmora na kre­
vetu koji je gumenim podloskama odvojio od tla. Lekari nisu imali
dijagnozu za ovu bolest, a Tesla je smatrao da je u pitanju bio slom
zivaca. U medicinskoj literaturi nema mnogo opisa ovakvih stanja,
ali zato opis simptoma identicnih kao kod Tesle nalazimo u priCi
Pad kuce Aser americkog pisca Edgara Alana Poa. Za razliku od
Poovog lika, Tesla se izleCio.
Antal Sigeti pojavljuje se u ovom bitnom trenutku njegovog zi­
vota kao covek koji mu je savetima i primerom pomogao da se po­
sveti fizickim vezbama i preusmeri navike. Ali, Teslina preterivanja
i dalje traju. Jednom se sa Sigetijem kladio u to ko ee da ispije vise
mleka, ali je izgubio kod 38 flase.
Njemu, Sigetiju, nacrtao je Tesla istorijski crtez motora bez ko­
lektora, koji je 1888. god. prikazao u predavanju pred Americkim
institutom elektro-inzenjera. U jednostavnoj skici nastaloj u pe­
sku Gradskog parka u Budimpesti bio je sadd.an princip stvaranja
obrtnog magnetnog polja naizmenicnim strujama cije je najvaz­
nije otelovljenje predstavljao indukcioni motor. Iz te jednostavne
skice proizaCi ee citav polifazni sistem.
"Moja mastanja su se izjednacila sa stvarno5Cu. Ideal mi je
bio Arhimed. Divio sam se delima umetnika, ali ona su po mom
shvatanju bila samo senke i likovi u ogledalu. Pronalazac, smatrao
sam, daje svetu dela koja stvarno iive. cc (Neka lUna seeanja)
1882. godine, sa preporukom svoga poslodavca, Tesla odlazi u
Pariz da radi u Edisonovoj kontinentalnoj kompaniji koju je dd.ao
Ferencov brat Tivadar.
U Parizu je stanovao u Bulevaru s1. Marsel, u siromasnom pred­
gradu Sen Marso. Zgrada fabrike u Ivriju u kojoj su se proizvodile
razne elektricne masine i najnoviji Edisonov pronalazak, sijalica sa
uzarenim vlaknom, nalazila se pet kilometara daleko. Posle jutar­
njeg kupanja u Seni, Tesla bi pesice odlazio na posao diveCi se us­
29
 --
put "gradu svetlosti" koji je u to vreme vee bio dvomilionski grad.
Nedostajala mu je Ajfelova kula, koja ee biti izgradena sedarn godi­
nakasnije.
Na pariskoj elektricnoj izlozbi, odrZafioj u avgustu 1881, prika­
zana su najnovija dostignuea tehnike: Belov telefon, Edisonov si­
stem osvetlj enj a sijalicarna s uzarenim vlaknom, napajan u to vre­
me najvecim generatorom jednosmerne struje snage 110 kilovata,
nazvanim Dzambo. Na istoj izlozbi je i cuveni prirodnjak i urednik
casopisa La Nature, Gaston Tisandi, zajedno sa svojim bratom AI­
berom, prikazao model balona s elektricnim motorom.
"U Parizu sam upoznao nekolicinu Amerikanaca koji su me
zavoleli zbog moje vestine u igranju bilijara. Ovim ljudima sam ob­
jasnio moj izum i jedan od njih, gospodin D. Kaningam, poslovoda
masinskog odeljenja, ponudio je da osnuje deonicarsko drustvo. Pre­
dlog mi se uCinio krajnje smesnim. Nisam 0 tome znao niSta osim da
je to naCin na koji rade Amerikanci. «
Kada je Edisonova kompanija dozivela neuspeh sa pustanjem
u pogon elektricnog sistema jednosmernih struja 1883. godine u
Strazburgu (danasnji Strazbur u Francuskoj) i to u prisustvu ne­
mackog cara, Tesla je sve doveo u red.
U ovom gradu 1883. Tesla je napravio svoj prvi poslovni ugo­
vor sa Dzordzom H. Stoutom 0 komercijalizaciji svog velikog ot­
kriCa i prvi model indukcionog motora u kome je iskoriscen prin­
cip stvaranja obrtnog magnetnog polja naizmenicnim strujarna.
Kao predmet pogodbe naveden je Novi sistem elektro-dinamicke
armature koji je Tesla oznacio kao Armatura gvozdenim sipkama
sto je bio rani naziv za Polifazni sistem i potpisao se Cirilicom.
5. juna 1884. Tesla je zakucao na Edisonova vrata u njujorskoj
South Fifth Avenue broj 65, sa cuvenom preporukom inzenjera
Carlsa Bacelora: "Poznajem dva velika coveka. Jedan ste vi, a drugi
je ovaj mladi covek koji stoji pred vama. "
Edisona nisu fascinirale pohvale i price vee sarno teZak rad i
sposobnost da se ostvare rezultati. U pocetku, Tesla se nadao da ce
ga zainteresovati za svoje pronalaske, ali prilika za razgovor sa gaz­
dom nikako nije iskrsavala. Kada je u decembru iste godine Tesla
izvrsio bitna poboljsanja na generatorima jednosmernih struja, za
sta mu je bila obecana nagrada od 50.000 dolara i kada je cuo da je
obecanje bilo sarno neslana sala, odluCio je da napusti posao. Po­
30
slednji datum zabeIeZen u njegovom dnevniku iz Edisonove radio­
nice bio je 7. decembar. Na sledeeoj strani Tesia je zapisao velikim
slovima:
"GOOD BY TO THE EDISONE MACHINE WORKS«
"ZBOGOM KOMPANIJO EDISONOVIH MASINA«
30. marta 1885. Dvadeset devetogodisnji Tesia podnosi svoju
prvu patentnu prijavu za Elektricnu lucnu lampu. Ali podrska jos
uvek izostaje. U zimu 1886 - 1887. ostao je bez novca i morao je da
radi fizicke poslove za nadnicu od 2 dolara.
Elektricni motori i generatori su tih godina poceli da se koriste
za elektricno osvetljenje, ali domet prenosa elektricne energije bio
je mali, tako da su se na skoro svaki kvadratni kilometar gradskog
naselja gradile centrale sa generatorima jednosmerne struje koji su
mogli da daju struju dovoIjnu sarno za toliko podrucje. U Njujorku
je otprilike tada bilo oko 200 centrala.
Kada je 1886. godine Vestinghaus uvideo da se pomocu trans­
formatora moze poveeati domet prenosa elektricne energije, kupio
je patentna prava za koriseenje transformatora, Ciji su izumiteIji
bili Gular i Gibs. U periodu od 1886 1888. Vestinghausova kom­
panija je podigla 130 malih centrala jednofazne naizmenicne st­
ruje, malih snaga do 6 kW, koje su radile na frekvenciji 133 Hz.
Poveo se pravi "rat struja", posto su Vestinghausove centrale sa
naizmenicnom strujom postajale ekonomicnije za osvetljenje, a
Edisonove jednosmerne centrale za napajanje trarnvaja i drugih
elektromotornih pogona. Pristalice naizmenicnih struja bili su u
tdiSno 105i;0; poziciji jer im je nedostajao, ne sarno odgovarajuCi
motor, vee i merae potrosnje.
Tesla je u pravu igru U5ao marta 1887. preko Carlsa Peka, advo­
kata i sekretara Mutual Union Company. Vee 5. aprila 1887. Tesia i
Pek su potpisali sporazum 0 saradnji kojim se Pek obavezao da ee
uloziti 1000 dolara u osnivanje The Tesla Electric Company i razvoj
Teslinih otkriea i da ee Tesli lieno, za zivotne troskove, isplatiti po
60 dolara meseeno, u toku sledeea tri meseca. Zauzvrat, dobio je
treeinu akcija buduee kompanije, Tesli je pripaia druga treCina, a
treea je trebalo da se pretvori u radni kapital.
Srecom, ni sam Tesia koji je bezgranicno verovao u primenu
svog novog sistema, nije predvidao razvoj dogadaja.
31
 ~
U toku sledeCih sedamnaest godina, koliko je trajala patentna
zastita za polifazni sistem, sarno u Sjedinjenim ddavama je uloze­
no 6. milijardi dolara u Teslina otkriCa. Da bi se dobila predstava 0
danasnjoj vrednosti, ovu cifru bi trebalo pomnoziti sa 30.
Uskoro je Tesla prijavio dva patenta iz oblasti polifaznog sis­
tema: Komutator za dinamo elektricne masine i Pi- romagnetoelekt­
ricni generator. Uz pomoc Sigetija, koji je u maju 1887. dosao u
Ameriku, Tesla je konstruisao svoje prve modele motora s rotorom
u obliku celicnog diska. Od 12. oktobra do 23. decembra advokat
Parker Pejdz iz tada poznate patentne kacelarije Duncan, Curtis
& Page, pripremio je za prijavljivanje u Patentnom zavodu, sedam
Teslinih patenata kojim je pokrio osnovne modele indukcionog
motora u dvofaznom i trofaznom izvodenju kao i dvofazne i tro­
fazne sinhrone generatore. Svih sedam patenata odobreni su u Pa­
tentnom zavodu Sjedinjenih ddava 1. maja 1888.
ObaveSten 0 tome da je Tesla dobio patente za motor naizme­
nicne struje i da je formirana kompanija za njihovu kapitalizaciju,
Vestinghaus je hitno poslao svog advokata Bilezbija da uspostavi
kontakt. Takode je, dan po susretu sa Teslom, industrijski spijun
inzenjer Stenli napisao Vestinghausu:
"Njegov motor je najbolji te vrste, koji sam ikada video! Veru­
jem da je efikasniji od veCine motora na jednosmernu struju."
Ali, Vestinghaus je procenjivao vrednost posla i na drugoj stra­
nL Njegov pomocnik inzenjer Gvido Panteleoni pregovarao je u
isto vreme s italijanskim pronalazacem Ferarisom oko njegovog
pronalaska motora naizmenicne struje. Na kraju, odluCio se za sa­
radnju sa The Tesla Electric Company. Ovaj ugovor izbacio je Ve­
stinghausovu kompaniju u vodeCi elektricni koncern 90-tih godi­
naXIX veka.
Istorijski ugovor je sklopljen 7. jula 1888. Neoprezan, Tesla je
pristao da prepiSe sva svoja patentna prava na The Tesla Electric
Company, Ciji je bio jedan od vlasnika, ali kontrola nad sudbinom
kompanije i patenata nije bila u njegovim rukama.
"Bila je to najveea greska u mom zivotu - izjavio je 20. aprila
1908. kao svedok na sudenju Wagner elektriCne kompanije pro­
tiv Senceri elektricne kompanije - da pristanem na takvu izmenu,
zato sto me je to uskratilo za velika i vredna novcana sredstva.
Ima sada hiljade miliona dolara samo u ovoj zemlji ulozenih u
32
moj sistem prenosa i da ja nisam pristao na aranzman, kompanije
'Vestinghaus, Dzeneral elektrik', i mnoge druge radile bi po mojim
licencama, i gomile elektricnih aparata na danaSnjem triistu bile
bi prodavane u moje ime. Kao sto je poznato, ovi aparati se proda­
ju pod imenima individualnih kompanija, uprkos Cinjenici da su
napravljeni i dalje se proizvode po mojim patentima. "
U knjizi Nenadmasni genije novinar i publicista Dzon O'Nil
koji je poznavao Teslu, prvi je objavio pricu da je Tesla na zahtev
Vestinghausa da revidiraju ugovor, isti velikodusno pocepao da
pruzi podrsku velikom industrijalcu. Ali, u pismu svom prijatelju
Robertu Andervud Dzonsonu od 24. decembra 1914, Tesla je dao
detalj koji potvrduje tezu da je bio prevaren odmah na pocetku, da
je ugovor bio sastavljen tako da za njega bude bezvredan, i da po
tom istom ugovoru ionako ne bi dobio niSta:
"Stari isecci iz novina, koje ste mi poslali, tuzni su podsetnik
moje nekadaSnje gluposti. Imao sam trideset i sest patenata mog
sistema prenosa energije u koje su sada investirane milijarde. Do­
bio sam svaku presudu bez izuzetka i da to nisu bili samo "otpaci
od papira'~ primio bih vee u honorarima Rokfelerovo blago. "
Ukupna vrednost tantijema koje je Vestinghaus navodno tre­
balo da isplati The Tesla Electric Company, do 1906. go dine, kada
je istekla vaznost Teslinih osnovnih patenata, procenjena je, prema
instalisanoj snazi do te godine, na 12 miliona tadasnjih dolara.
Devedesetih godina devetnaestog veka Tesla prelazi na novo
podrucje naizmenicnih struja - na struje visokih frekvencija.
Godine 1887. Herc je objavio rad pod naslovom 0 vrlo brzim
elektricnim oscilacijama u kome je opisao svoje eksperimente koji
su postali deo istorije elektrotehnike. Na Helmholcov podsticaj,
mladi Herc je, jednostavnom aparaturom koja se sastojala od var­
nicnog generatora i simetricne dipol antene, dokazao da se brzo
promenljivim naizmenicnim strujama stvaraju elektromagnetni
talasi, sto je potvrdilo Maksvelove jednaCine.
Hercov veliki ciIj bio je da dokaze da su elektromagnetski talasi
isto sto i svetlost. Njegova aparatura proizvodila je jako prigusene
oscilacije frekvencije 50 miliona puta u sekundi i sa takvom fre­
kvencijom dobio je talase koji su se prostirali pravolinijski i kao ni
svetlosni zraci, nisu mogli da zaobilaze prepreke. Zbog toga Herc
nije verovao u mogucnost primene ovih struja za prenos poruka u
globalnim razmerama.
33
 r­
"Kada razmatram dogaaaje iz proslosti, shvatam koliko su ta­
nani uticaji koji jormiraju nase sudbine. Dogadaj iz moje mladosti
moze da posluzi kao ilustracija za to. Jednog zimskog dana uspeo
sam da se popnem na vrlo strmu planinu u drustvu drugih deeaka.
Sneg je bio dosta dubok i topao juzn; vetar nam je isao na ruku.
Zabavljali smo se bacajuci grudve niz padinu, koje su se kotrljale,
hvatajuci po sebi sneg i rasle, neka manje neka vise....jedna gru­
dva je nadmasila sve prethodne, rastuci sve vise, dok nije postala
velika kao kuca i sjurila se u dolinu, uz straSnu grmljavinu. Gledao
sam omadijan .... Nedeljama posle toga stika lavine mi je bila pred
olima i pitao sam se kako je moguce da nesto tako malo moze tako
silno da naraste. Od tada me jascinira uveeanje slabih dejstava, i
kada sam, godinama kasnije, preduzeo eksperimentalno proula­
vanje mehanilke i elektrilne rezonance, bio sam veoma zaintere­
sovan od samog pocetka. Mozda, bez tog dozivljaja iz detinjstva,
koji je na mene ostavio snazan utisak, ja ne bih sledio malu varnicu
koju je pioizveo moj kalem i nikada ne bih usavrSio svoj najboiji
izum... «
(Moji pronalasci).
Prvi Teslini alternatori - uredaji za proizvodnju struje visoke
frekvencije, bili su mehanickog tipa, konstruisani na principu na
kome su radiIi njegovi asinhroni motori i generatori. Jedan takav
uredaj koji je zastitio patentom lO. marta 1891. god. mogao je da
proizvede naizmenicnu struju frekvencije lO do 20 kiloherca. Sa
njima je postigao prve inacajne rezultate u ovoj oblasti i efekte koji
su zapanjili pubIiku,na: predavanjima koja ce uslediti. Ali moguc­
nost dobijanja relativno malih frekvencija do 50 kiloherca, sa ova­
kvim alternatorima, naterala ga je da dalje traga za masinom koja
bi davala daleko viSe frekvencije i kvalitativno drugaCije stvarala
elektricne oscilacije.
Tesla nikada nije zurio u donosenju odluka 0 koracima u istra­
zivanju.
ZahvaljujuCi inspirativnoj ideji 1891. otkrio je oscilatorni tran­
sformator, danas poznatiji kao Teslin kalem iii Tesla coil. Iskoristio
je u to vreme poznatu Cinjenicu da kondenzator koga puni genera­
tor visokog napona, odredenog kapaciteta i sopstvene indukcije i
koji se prazni preko vazdusnog procepa u kolu, stvara veoma brze i
34
nepravilne oscilacije ucestalosti viSe miliona puta u sekundi. Henri
je jos 1842. primetio ovu pojavu na Lajdenskim bocama, a Lord
Kelvin je 1853. to matematicki formulisao. I kao u slucaju asinhro­
nih motora, Tesla je opet pokazao genijalnost. Ono sto je za istrazi­
vace tog vremena, skucene elektromagnetskom teorijom, bila poja­
va potpuno objasnjiva kombinacijom poznatih elektricnih velicina
kao sto su kapacitet, samoindukcija, otpor, frekvencija i napon, za
Teslu je bio moguCi pocetak razvoja cele jedne tehnologije.
Osnovni patent u kome je opisao rad novog uredaja, oscilator­
nog transformatora, prijavio je 25. aprila 1891. i dobio ga 23. juna
iste godine pod brojem 454 622. Svojim transformatorom mogao
je da proizvodi slabo prigusene i kontinuirane visokofrekventne
struje. Pre pojave njegovog otkrica ne mozemo ni govoriti 0 po­
stojanju visokofrekventnih struja, jer one sto se proizvodilo do
tada poznatim oscilatornim kolima bili su paketi jako prigusenih
visokofrekventnih impulsa. Nove struje su ubrzo nazvane Teslinim
strujama, a uredaj, Teslin transjormator.
20. maja 1891. Tesla je pozvan da odrfi svoje drugo predavanje
pred Americkim institutom elektroinzenjera, ovog puta na Kolum­
bija Koledzu u Njujorku, pod nazivom Eksperimenti sa naizmeniC­
nim strujama vrlo visoke frekvencije i njihova primena u vestackom
osvetijenju. Strucni deo publike zeleo je da utvrdi da Ii je TesIin
uspeh sa polifaznim sistemom bio slucajan ili se radi 0 istrazivacu
velikog formata.
Predavac nije razocarao prisutne. Prikazao je najnovije gene­
ratore struja visoke frekvencije koje je povezivao sa Rumkorfovim
kalemom da bi dobio visoke napone i veliki broj razliCitih praznje­
nja. Demonstrirao je svetljenje sijalica originalnih konstrukcija u
kojima je telo od prigodnog materijala dovodio do usijanja spaja­
juCi ga sa izvorom struje visokog napona i frekvencije. Pomenuo
je takode i druge efekte kao sto su indukciono zagrevanje, proi­
zvodnja ozona i medicinska dejstva. Izneo je i komercijalno zna­
cajnu ideju da ulje moze uspesno da se koristi za izolovanje visoko
naponskih kalemova. Predavanje je zavrsio najavom da ce njegov
buduCi rad biti usmeren ka shvatanju energetskog potencijala pri­
rodne sredine:
"Mi svi zajedno hrlimo kroz beskrajni prostor neverovatnom
brzinom, sve oko nas se vrti, krete, okruieni smo energijom. Mora
35
 ~
da postoji neki direktniji pristup ovoj energiji. Uz svetlo dobijeno iz
okolne sredine, putem energije koju smo takoae odatle izvukli, uz
mnoge oblike energije dobijene bez napora iz beskonacnog i neis­
crpnog izvora, covecanstvo ce napredovati diinovskim koracima. "
avo predavanje objavljeno je i u casopisu Electrical World 11.
jula 1891. i u Zborniku AIEE, prevedeno je na sve glavne svetske
jezike i prestampavano u strucnim casopisima. Ostavilo je veliki
utisak na Roberta Milikena, kao i pronalazaca Mek Farlan Mora
koji je pocetkom dvadesetog veka komercijalizovao "hladno sve­
tIo" u Americi.
1891. Tesia patentira niz novih otkriea (oscilatomi transforma­
tor, konstrukcije specijalnih sijalica, elektricno brojilo, kondenza­
tor). U casopisima Electrical World i Electrical Engineer objavljuje
clanke 0 dejstvima struja visoke frekvencije i napona, praznjenju u
vakuumskim cevima, elektrolitickom casovniku i jednopolnoj dina­
mo-masini. Tridesetog jula iste godine, postaje i drZavljanin SAD.
Dvadeset sestog januara 1892. Tesia je doputovao u London na
poziv Britanskog instituta elektroinzenjera. Docekaia ga je koCija
direktora Postal Telegraph Office, sir Viliama Prisa, i poziv da od­
sedne u njegovoj kuei. Posle viSe dana odmora, u sredu uvece 3.
februara odrZao je predavanje pod nazivom Eksperimenti sa naiz­
menicnim strujama visokogpotencijala i visokefrekvencije, kome su
prisustvovali i Viliam Kruks, Dzejms Devar, Viliam Pris, J.J. Tom­
son, Oliver Hevisejd, Silvanus Tomson, Dzozef Svon, Dzon Am­
broz Fleming.
Jos kao dak, Tesia je rad Viliama Kruksa, Radiant matter, citao na
nemackom, a sada, u sv~joj 35-oj godini, video ga je u prvom redu
kako mu iskreno aplaudira.
Sutradan, tokom obilaska Royal Institution i pregleda laborato­
rije Majkla Faradeja, sir Dzejms Devar ga je ubedio da ponovi svo­
je predavanje pred clanovima Royal Institution. Posadio je Teslu u
jednu fotelju, sipao mu viski iz kristalne flase i rekao: "Sada sedite
u fotelji u kojoj je sedeo Majkl Faradej i pijete viski koji je on pio".
Teslino obraeanje engleskoj naucnoj javnosti bilo je sa poseb­
nim ubedenjem i inspiracijom. Bio je svestan da je tadasnja Engle­
ska bila centar moderne nauke. Zato se izborom opreme posebno
pripremio za nastup. Najspektakularnije bilo je provodenje struje
visokog napona kroz sopstveno telo.
36
Pre odlaska, poklonio je Kruksu jedan svoj transformator i pri­
sustvovao spiritistickoj seansi. Viliam Kruks, Oliver Lodz, Lord Raj­
Ii i mnogi drugi britanski naucnici u to vreme pokusavali su da
naucno objasne fenomen spiritizma koji je tih godina bio veoma
rasiren u Londonu. Na opste iznenadenje, umesto da raskrinkaju
prevaru, oni su postali ubedeni spiritisti, iznoseCi cvrste dokaze 0
postojanju duhova.
U pismu Monro Sansajn, 6. oktobra 1919., Tesla je 0 spiritizmu
pisao sa skepsom:
"Litno ne verujem u te manifestacije i svi medijumi koji su po­
kusali da mi ih prikaiu ialosno su podbacili. Kad god su oni pred­
loiili natin kako da to obave, insistirao sam na promenama da
uklonim svaku mogucnost prevare i to bi sredilo tu stvar."
U Parizu je Tesla ponovio londonsko predavanje pred clanovi­
rna Societe de Physique i Societe International des Electriciens. Upo­
znali su ga sa belgijskim princom Albertom, a sreo se sa francuskim
lekarom D'Arsonvalom koji je eksperimentisao visokofrekventnim
strujama, ne priznavajuCi Cinjenicu da je Tesla pre njega objavio za­
pazanja 0 njihovom fizioloskom dejstvu. Tesla je iza sebe vee imao
jedan dobijen sudski spor oko prioriteta u otkricu indukcionog
motora nad Ferarisom, i sada je razmisljao da pokrene drugi pro­
tiv D'ArsonvaIa, ali je odustao, razoruzan sarmom pariskog Iekara.
Odmor mu prekida telegram ujaka Petra: "Majka ti je na samrti,
pozuri,"
Vozom i koCijama stigao je u Gospie 15. aprila, ali nije stigao na
vreme da cuje poslednje majcine reCi: "NikoIa, diko moja". Potpu­
no potresenog i uplakanog odveli su ga u susednu kucu da se pri­
bere. Tu je imao i misticno iskustvo videnja majcine smrti, kojoj,
kao ni ocevoj, takode nije prisustvovao.
37
 ,....­
DEC;ASTVO I MLADOST
tajuCi duboko u sebi svoj neugasivi zivotni poziv elektroinrenjera,
- UM KOJI RADI KAO PRIRODA
Nikola se tesko razboleo. Kada je bio gotovo na umoru i bilo je oCi­
Sve dok nije napunio osam godina, Tesia je bio slab i kolebljiv.
Jednostavno, nije imao snage i odvaZnosti da donese bilo kakvu
evrstu odluku. Osetanja su mu nadolazila naizmenicno i nekon­
trolisano, u talasima, i mali Nikola neprestano je oscilirao izme­
du dye krajnosti odusevljenja i tuge. "Zelje su mi imale razornu
moe<', seta se on, "a umnozavale su se poput glava mitske Hidre':
Bio je opsednut razmisljanjem 0 bolu u zivotu, 0 smrti, 0 ver­
skom strahu. "Sujeverna ubedenja su me razdirala, ziveo sam u
stalnom uzasavanju od zlog duha, od utvara, od dzinovskih Iju­
dozdera i ostalih satanskih rudovista mraka. A onda je, odjednom,
nastala korenita promena i celokupno moje bivstvovanje krenulo
je novim tokom':
U to doba u njemu su se razvile mnoge eudne naklonosti, ne­
trpeljivosti i navike, od kojih neke mogu da se protumaee spolj­
nim utiscima i alergijom, a neke ostaju gotovo neobjasnjive. Bilo
je dovoljno da ugleda biser, pa da ga spopadne nesto nalik na na­
pad. Nasuprot tome, opCinjavalo ga je svetlueanje kristala, iii nekih
predmeta ostrih ivica i ravnih povrsina. Dobijao je groznicu kad
god bi ugledao breskvu, a ako bi se delit kamfora nalazio bilo gde
u kuti, to je u njemu izazivalo najmucniju nelagodnost. "los i da­
nas': piSe on sezdeset .&odina kasnije, "osetljiv sam na neke od tih
neprijatnih nadrazaJa. tim spustim cetvrtaste komadice hartije u
posudu s terno5Cu, redovno u ustima osetim neki neobiran i nepri­
jatan ukus':
Knjige je voleo vise od svega i kako je njegov otae imao veli­
ku biblioteku, mali Tesia je nastojao da u njoj zadovolji svoju ranD
probudenu Citalaeku strast. Otae se, medutim, protivio tome i spo­
padao bi ga bes kad god bi ga zatekao da cita notu. Sakrivao je od
sina svete jer nije feleo da kvari oei. Ali on je dobavljao IOj, pravio
fitilje, izlivao tanke stapove IOjanica, i iz noei u not, posto bi zapu­
sio kljueaonicu i sve pukotine, eitao je eesto do zore.
Teslina porodica je zabranjivaia Nikoli i da studira politehniku,
naroeito otae koji je od njega zahtevao da uti za svestenika. Ose­
38
to da nete preziveti, otae je konacno odobrio sinovljevu zelju. Kao
nekim eudom, on je ubrzo ozdravio i say se predao pronalazaekim
mastanjima. Prenapregnutog uma, poeeo je da pati od eudnog po­
remetaja "pojavljivanja zivih slika koje je resto bUo praceno jakim
bljeskovima svetlosti': sto je, more se reCi, karakteristicno za Ijude
obdarene parapsihiekim moCima. "Ovijaki svetlosni bljeskovi pre­
krivali su prizore realnih objekata i prosto zamenjivali moje misli.
Te slike stvari i scena imale su karakter stvarnosti': Tesla napomi­
nje da ih je vrlo dobro razlikovao od imaginacija. Objasnjavajuti
sta mu se dogadalo, on navodi kako bi mu se slika nekog prizora
koji uzbuduje nerve, a koji je video preko dana, iznenada pojavila
notu kao potpuno realna i ostajala bi takva u prostoru pred njim
eak i kad bi pokusao da je skloni rukama.
Da bi se oslobodio patnje koju je pojavljivanje "cudnih realnih
slika" unosilo u njegovu dusu, on je pokusavao da se u tim trenu­
cima koneentriSe na prizore iz svakodnevnog, "obicnog" zivota.
"U nameri da se tako oslobodim, ja sam neprestano trazio nove
slike i tako ubrzo iscrpeo sve prizore koje sam znao - prizore iz kuce
i najblize okoline. Nakon sto sam vise puta primenio ove mental­
ne operacije, pokuSavajud da oteram svoje vizije, primetio sam da
"obiCni zivot" gubi bitku, a realnost vizija postaje sve cvrsca. Zatim
sam instiktivno poreD da vrsim ekskurzije izvan granica malog sve­
ta u kome sam bio, i ubrzo video nove scene. One su bile u poretku
vrlo maglovite, nejasne, i bezale kad bih ja pokusao da usredsredim
paznju na njih, ali uskoro sam uspeo da ih zadrzim. One su dobile
na snazi ijasnoci i najzad postale konkretne kao realne stvari. Usko­
ro sam otkrio da se najbolje oseeam kad se opustim i dozvolim da
me sama vizija nosi dalje i dalje. Sve vreme dobijao sam sve nove i
nove impresije i tako sam poreD mentalno da putujem. Svake nod i
ponekad i preko dana, kada bih ostao sam, polazio sam na ta moja
putovanja, vrlo resto, u nova mesta, gradove i zemlje, ziveo tamo,
sretao ljude, pravio prijateljstva i poznanstva, i ma kako to izgle­
dalo neverovatno, rinjenica je da su mi oni bili isto toliko dragi kao
; moja porodica, i svi ti nov; svetovi nisu bili manje intenzivni u
svojim manifestacijama."
Na svoje zadovoljstvo, primetio je da mofe sa velikom jasno­
tom i preciznostu da vizualizuje svoje izume tako da mu nisu ne­
39
 "'"
ophodni eksperimenti, modeli iii crtezi. Tako je razvio svoj novi
metod materijalizacije inventivnih koncepcija i ideja. Tesla je vrlo
jasno pravio razliku izmedu ideja koje se deduktivno inkarniraju u
misao, odnosno viziju, i koncepata koji se stiCu generalizovanjem
iskustva, induktivno.
"Momenat kada neko konstruise zamisljeni aparat,· nosi pro­
blem transformacije sirove ideje u praksu. Zato svakom tako proi­
zvedenom izumu nedostaju mnogi detalji, i obicno je defektan (...)
Moj metod je drugaciji. fa ne zurim da se upustim u materijalni
rad. Kada primim ideju, odmah pocinjem da je dogradujem u svo­
joj imaginaciji. Menjam konstrukciju, pravim poboljsanja i uklju­
cujem aparat u svom umu da radio Sasvim mi je svejedno da Ii
testiram svoju napravu u umu iii u laboratoriji. Cak primetim ako
nesto smeta u pravilnom radu. (...) Na ovaj nacin ja sam u stanju
da brzo razvijem koncepciju do perfekcije, ne dotiCuci nista ru­
kama. Kad dospem tako daleko da na svoj izum primenim svako
moguce poboljsanje i vise nigde ne vidim nikakvu greSku, tek onda
stavim u konkretnu formu ovaj konacni produkt mog mozga. Bez
izuzetka moji su aparati radili uvek tacno kako sam zamislio da
treba, i eksperimenti su se dogadali onako kako sam planirao. Za
dvadeset godina nije bilo nikakvog izuzetka.
(...) Tesko da ima naucnog izuma koji moze biti unapred pred­
viden iskljuCivo matematicki, bez vizualiziranja. (...) Sprovodenje
u praksu nedovrsenih, grubih ideja je trosenje energije i gubljenje
vremena. «
IzucavajuCi mehanizme svog psihickog zivota, Tesla je otkrio da
je niz slika iz "druge reatnosti" uvek u vezi sa dogadajima u "pra­
voj realnosti" i da tu' postoji prilieno pravilna kore1acija. Ubrzo je
stekao sposobnost da shvati kauzalni odnos. Postao je svestan, na
svoje iznenadenje, da je svaka njegova misao sugerisana spoljnom
impresijom. "Ne sarno misli, vee i akcije izazivaju se na isti naCin.
Posle izvesnog vremena, bilo mi je savrseno oeigledno da sam ja
sarno jedan automat obdaren mogutnostu kretanja, koji odgovara
na stimulanse senzitivnih organa i misli i radi prema tome. Prakticni
rezultat ovoga saznanja bilo je, mnogo godina kasnije, otkriCe tele­
automatske kontrole Cijih zakona sam postao najzad svestan, iako
sam ih od ranije nosio u sebi u obliku nejasnih i nedovrsenih ideja.
Za razliku od Ajnstajna koji je isticao presudni znaeaj "kineste­
zije" i "saglasnosti sa unutrasnjim osetajem taenosti i potpunosti"
40
neke ideje iii teorije, Nikola Tesla podvlaci imaginaciju izuma kao
psiholoski razlog formulisanja iskaza predvidanja u matematickom
obliku. Na primer, za njegovog savremenika Tomasa Edisona se ova­
ko nesto ne moze reCi jer se on, buduCi bez znanja matematike, pre­
vashodno oslanjao na dugotrajno i mukotrpno eksperimentisanje.
U spisima, Tesla cesto govori 0 svojoj predisponiranosti za men­
talne procese rezonantne sa principima kojima se povinuje pri­
roda. Ova urodena sposobnost, smatra on, javlja se u pronalazacu
kao difuzan psiholoski pritisak, kompulzivna nuzda, uzrokujuCi
osecanje nedostajanja buduteg pronalaska, lj. onoga cega u pro­
nalazacevom prethodnom iskustvu nikada ranije nije bilo. U tome
on vidi ne sarno poreklo pronalazackog htenja uopste, vet i jedan
dokaz vise delovanja zakona vanljudske stvarnosti kroz coveka.
Ukratko, Tesla kreativnu imaginaciju smatra pocetkom saznajnog
akta predvidanja.
Iz shvatanja da naucni principi egzistiraju i van oblasti ljudskog
saznanja sledi i posebnost Teslinog odnosa nepristajanja na usvojena
i ogledima verifikovana nauena znanja, kao i na tzv. univerzitetsku
nauku. Kosmos je za Teslu, kao i za astronoma Dzejmsa Dzinsa
urn, a kao i za filosofa Lajbnica - ziv u svim svojim delovima.
Po Teslinim reCima, u njemu se odredeni zakon pojavljivao
uvek spontano i u obliku geometrijske slike. Slede zatim razume­
vanje principa i fizieko interpretiranje kao kasnije faze procesa
otkrivanja. Tek tada dolazi do aritmetizacije zakonitosti i do izra­
zavanja tehniekih osobina materijala najpogodnijih za neometa­
ni rad zakona u konstruisanom fizickom modelu. Shodno lienom
iskustvu svoje inventivnosti, Tesla je driao da rad vrSe prirodni za­
koni, a ne materijalne strukture. Pod radom na otkritu on pre sve­
ga podrazumeva borbu za mentalno proeiStenje, tj. apstrahovanje
od sekundarnih misli i culnih sadriaja opteretenih detaljima koji
zamracuju jasnost slike principa i oteiavaju uvid u pravu prirodu
relacija geometrijskih elemenata.
Teslin postupak shvatanja principa zavrsen je, a princip spre­
man za primenu onda kada je postignuta univokna koresponden­
cija matematickih i fizickih elemenata. Otkrite je, dakIe, dosegnuto
u momentu postizanja identicnosti nezavisnih clanova matematic­
kog algoritma i njihovih fizickih interpreta, tako da se u samom al­
goritmu prepoznaje fizicki zakon koji vlada stvarnim svetom. Ideja
41
 r
se, prema tome, kod Tesle ekskluzivno pojavljuje kao akt kreativne
imaginacije eije matematiziranje vodi konaeno do fiziekog modela.
Induktivno predvidanje u Teslinom radu je veoma retko, ako
ga uopste i ima, i karakter takvog predvidanja strogo je podstica­
jan, tj. utice sarno na promenu miSljenja u deduktivno. Njemu je
svojstven specijalan tip deduktivnog predvidanja koji poCinje sli­
kom, nastavlja se uvidom u geometrijski princip, iz koga se, dakle,
tek u treeem koraku obrazuje tzv. opsti stav izrazen matematicki,
tj. nekom relacijom brojeva. Dalji tok je uobicajen hipoteticki stay
koji se odnosi na nepoznatu cinjenicu, na primer, parametre rada
konkretnog aparata i sledi iz opsteg stava kao njegova posledica. Ta
posledica jeste konstrukcija indukcionog motora, modela obrtnog
magnetnog polja, itd.
Tesko je dobro razumeti Cinjenice na koje Tesla odlueno insisti­
ra u opisima naCina kojim je vrsio izume, a to je da jasna slika izu­
rna prethodi cak i samom shvatanju principa kao i svim docnijim
pretpostavkama koje ga vode do njegove realizacije u konkretnom
materijalu. I kako sam kaze, on je metodu misaonog eksperimen­
tisanja vremenom do te mere usavrsio da je bio u moguenosti da
obavi sve korekcije svoje zamisli u umu, bez i jedne jedine fizicke
probe, 8to svakako osvetljava donekle i enigmu kvaliteta njegovog
rada Ciji obim, obzirom na naucne iii bar tehnicke novine mnogih
segmenata, upravo zapanjuje.
U nastojanju da sebi objasni tajnu precizne imaginacije pri­
menljivog izuma pre uvidanja samih principa rada, Tesla je posta­
vio i teoriju 0 iskljuCivo spoljasnjem stimulansu covekovog mislje­
nja i pameenja, a oslanj~juei se delom na Rene Dekarta zakljucuje
o kosmickom automatizmu svih ljudskih subjektivnih delatnosti
kao i ljudske egzistencije uopste. Ali kako ishod automatskog rada
mozga upravo po Teslinom sopstvenom iskustvu moze biti stvara­
lacki (tj. proizvodnja do tada nepoznatih vizuelnih saddaja) to on
radi koherencije razvija i dodatnu pretpostavku 0 povratnom dej­
stvu vidnih centara mozga na retinu i u tome vidi uzrok pojave ei­
detskih slika svojih pronalazaka. Tako ljudski mozak, iako izazvan
na rad spolja, ipak moze neprestano da produkuje nove saddaje,
misli i slike, jer je broj nadraiaja okoline neogranicen.
Najzad, za Teslu su, misljenje, pameenje, kretanje itd. sarno po­
vratni (feedback) procesi, pa se moze primetiti da je u naporu da
42
domisli sopstveni dar pronalazastva ujedno utemeljio pankosmic­
ki, tj. idealan stay kibrnetike.
VerujuCi da je sva vasiona ziva i da su ljudi auto mati koji se vla­
daju po kosmiekim zakonima, Tesla je izgradio i originalnu teoriju
memorije. Smatrao je da ljudski mozak nema osobinu da pamti
onako kako se to obieno smatra (tj. biohemijski, odnosno biofizie­
ki) vee da je memorija same reakcija ljudskog mozga na ponovljeni
spoljasnji stimulans. Zaista je neobieno da covek poznat po retko
dobrom pamcenju (govorio je sedam-osam jezika), koji je uz to
imao i sposobnost eidetskog predstavljanja misaonih slika, smatra
da ne postoji Ijudska memorija. Jos znaeajnije je, naravno, da neko
sa vise stotina naucnih pronalazaka ne pripisuje inventivnost u za­
slugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vrSi ulogu sprovodnika
ideja iz sveta nauke u svet ljudske prakse. Sve ovo ne deluje viSe
tako kontradiktorno, ako se ima u vidu da je TesIa, sin pravoslav­
nog svestenika, na pitanje koje je veroispovesti, odgovorio da on
veruje u jednog Boga koji nije opisan il religijama, ali da je najbli­
zi budizmu. Kasnije, Tesla se budizmu sve viSe priblizavao, cak i
prakticno: veibao je jogu, pazio na ishranu u filozofskom smislu te
reCi, upraznjavao meditaciju, a u poslednjim godinama pred smrt
u sred Njujorka ziveo je izuzetno asketski, gotovo kao indijski guru
iii pravoslavni svetac.
Tesla je bio star dvanaest godina kada je uspeo da voljno kon­
troliSe konkretne vizije ispred svojih oeiju i zamenjuje ih drugacijim
slikama, ali kako sam napominje, nikada nije uspeo da pod kontro­
Iu stavi iznenadne bljeskove svetlosti. Oni su se obieno pojavljivali
prilikom nekih opasnih situacija iii kad je bio jako uzbuden.
"U nekim momentima viaao sam sav vazduh oko sebe ispunjen je­
zicima Zivog plamena. Njihov intenzitet, umesto da se smanjuje, pove­
eavao se sa vremenom i dostigao je maksimum kada sam imao dvade­
set petgodina. " Ujednoj prilici, doslovno svedoCi nauenik, "Imao sam
oseeaj da mi se mozak zapalio i da mi malo Sunce sija uglavi".
"Ovi svetlosni fenomeni': pise Tesla u svojoj 65-oj godini, "jos
uvek se manifestuju s vremena na vreme, narocito kad mi neka
nova ideja otvori do tada neslucene mogucnosti, ali su relativno
malog intenziteta'~
U stanjima relaksacije, pre nego sto bi zapadao u san, Tesla
je takode imao zanimljive vizije. "Kada zatvorim oci, uvek prvo
primetim tamnu i jednolicnu plavu pozadinu, slicnu nebu u ve­
43
 [
droj nod bez zvezda. Za nekoliko sekundi ovo se polje ispunjava
bezbrojnim zelenim pegama koje osciluju, uredenim u nekoliko
slojeva koji mi se priblizavaju. Zatim se sa desna pojavljuje divna
sara od dva sistema paralelnih linija, medusobno vrlo bliskih i pod
pravim uglom. Ova slika preliva se u svim bojama, ali dominiraju
zuto-zelena i zlatna. Odmah zatim linije postaju svetlije i ceo pri­
zor biva gusto prekriven tackama zmirkajuceg svetla. Citava ova
slika lagano prolazi poljem vizije i nestaje u levo, ostavljajuci za
sobom pozadinu neprijatnog i nepokretnog sivila, koje ubrzo biva
zamenjeno morem oblaka za koje je oligledno da pokusavaju da
se uoblice u zive likove. Cudno je da ja ne mogu da projektujem
bilo kakvuJormu u sivu pozadinu pre nego sto scena ude u drugu
Jazu. «
"Svaki put pre spavanja(~ prica Tesla, slike ljudi i objekata pro­
laze ispred mojih ociju. Kad ih vidim, znam da cu ubrzo izgubiti
svest. Ako su odsutni i odbijaju da dodu, to uvek za mene znali
noc bez sna(~
Dugo vremena Tesla je posvetio reSavanju enigme smrti i pazio
na bilo koju njenu indikaciju u realnom fivotu.
"Samo jedanput u svojoj dosadaSnjoj egzistencij;<~ kate on,
"imao sam iskustvo koje je ostavilo na mene utisak natprirodnog.
Bilo je to u vreme smrti moje majke. Bio sam bolestan i iscrpljen
groznicom: lemo sam u krevetu. Odjednom, pomislio sam da, ako
moja majka umre dok sam daleko od nje, sigurno je da ce mi dati
neki znak. Dva iii tri meseca posle toga bio sam ponovo u Londonu
sa mojim, dok ovo pisem; veepokojnim prijateljem, engleskim nauc­
nikom ser Viljemom Krllksom, gde se diskutovalo 0 spirituaJizmu, i
bio sam pod punim utiskom ovih misli. Mozda ne bih obratiopainju
na drugog coveka koji bi isto to govorio, ali sam bio podlomn njego­
vim argumentima, seeajuci se njegovog epohalnog rada 0 "Radiant
matter" (zracecoj materiji) koji sam Citao kao student i kojije ulinio
da zavolim karijeru elektroinienjera. Pomislio sam da su uslovi da
se pogleda "iza« vrlo dobr;, jer je moja majka bila zena posebno psi­
hiCk; mocna i obdarena. Citave noCi svako vlakno mog mozga bilo
je napeto u iScekivanju, ali nista se nije desilo do ranog jutra, kada
sam zaspao, iii mozda zadremao, i video oblak kako nosi andeoske
figure bozanske lepote. /edna od njih pogledala je prema meni sa
ljubavlju i ja postepeno prepoznah svoju majku. Prikazanje je pola­
44
ko plovilo kroz sobu i iSlezlo, i ja sam naglo bio probuden neopisivo
slatkim pesmama mnogih glasova. U tom momentu, sigurnost koju
nikakve reei ne mogu opisati, ispunila meje i bio sam uveren da mi
je majka upravo umrla. I to je bila istina. «
Istoga dana Tesla je poslao pismo Kruksu, pod utiskom vizije
i jos uvek bolestan. Ova dva naucnika godinama su se dopisiva­
la, ali Teslina pisma Kruksu nisu dostupna javnosti jer su sklonje­
na zajedno sa citavom Kruksovom zaostavstinom 1918. godine.
Ogroman Kruksov naucni materijal sadrfavao je brojne beleske sa
strogo naucno-eksperimentalno vodenih spiritualistickih seansi i
na stotine uspelih fotografija materijalizovanih duhova iz razliCitih
istorijskih epoha. U Muzeju Nikole Tesle u Beogradu sacuvano je
Kruksovo pismo Tesli iz 1893. godine u kome mu se Kruks zahva­
ljuje za poslatu specijalnu elektromagnetsku zavojnicu koja emani­
ra polje u kome se bolje ocrtavaju materijalizovana tela duhova, a
istovremeno blagotvorno utice na nerve medijuma, sto sve zajedno
olaksava eksperimentisanje.
1869, Kraljevsko drustvo u Londonu zamolilo je Majkla Fara­
deja da istrazi spiritisticke medijume kojih je bilo sve viSe (Euze­
pija Paladino u Italiji, sestre Foks u Americi, Florens Kuk i Daglas
Houm u Engleskoj) i utvrdi da li je ree 0 prevari iIi nauci nepozna­
tom fenomenu. Faradej se prihvatio posla i postavio hipotezu ne­
voljnog, odnosno nesvenog kretanja miSiea medijuma koji podizu
stolove bez eksera i manipuliSu Vidfom (okruglim uredajem kojim
se slufe pri dobijanju spiritistiekih poruka), ali je svega nakon tri
meseca oboleo od galopirajuee senilnosti i povukao se. Njegovo
mesto zauzeo je rnIadi Kruks, vee poznat u hemiji po pronalasku
elementa talijuma, u fizici po Kruksovim cevima, prvim katodama,
kao i studiji 0 Iks zracima - Zraceea materija, (Radiant matter).
Kasnije je konstruisao i spintariskop, aparat za detekciju i brojanje
radioaktivnih eestica u gasovima.
Pazljivo eksperimentisuei, Kruks je napokon pretpostavio da
postoji psihoda - supstanca kojom se vrsi dusevni uticaj na materi­
jalni svet, bez dodira, ali je njegov izvestaj Kraljevsko drustvo od­
bilo glasanjem. Kruks se nije pokolebao, vee je nastavio ispitivanja
sve do smrti 1919.
45
 r
Fotografija duha Ane Morgan, koju je ekscitacijom
Lumino-Jeroznog Etra materijalizovala medijum Florens Kuk
u Kruksovoj kuCi. Levo je jedan od ucesnika eksperimenta.
Snimljeno naJoto-plocu dugom eksponazom pri osvetljenju JosJorom.
U isto vreme kada je Kruks u Londonu otpoeeo sa nauenim pro­
ueavanjem spiritualnih fenomena, isto to je u Petrogradu zapoeeo
i Mendeljejev, sedamdesetih godina prosloga veka. Osnovana je u
Petrogradu komisija sttlIenjaka, koja je nakon kraceg istrazivanja,
odriavsi desetak seansi, odustala od daljeg rada, uz zakljuCak da je
ree 0 praznoverju. Od tada u Engleskoj i Rusiji nauka se prakticno
deli na tajnu, to jest pravu, onu koja daje moe, kojoj pripada i Teslina
etarska fizika i najavnu, univerzitetsku, korisnu nauku komercijal­
nog znacaja, kao sto su nuklearna fizika i teorija relativnosti.
Vratimo se u Smiljan gde je Duka Tesla umrla u noCi 15. aprila
1892. godine, pred Uskrs, na Veliku subotu, u 1 eas posle ponoCi.
Sahranjena je na groblju u Jasikovcu, pored Milutina, u haljini od
svile koju joj je Nikola poklonio tri godine ranije.
Posle majCine smrti, na poziv ujaka Petra, sada monaha Niko­
laja, koji je prethodne 1891. Godine, izgubivsi zenu i decu, primio
46
monaski postrig, Tesla odlazi u manastir Gomirje, smesten u spo­
kojnu prirodu planine Kapele, u blizini reke Ribnjak.
".. .lutajuCi planinom potraiio sam skloniste od oluje koja je nai­
lazila. Nebo je bilo prekriveno tamnim oblacima, ali kisa nikako da
padne, dok iznenada nije sevnula munja a nekoliko trenutaka kasni­
je nastao potop. Ovaj prizor me je podstakao na razmiSljanje. Bilo je
oCigledno da su ove dve pojave tesno povezane kao uzrok i posledica.
Posle malo razmiSijanja, zakijuCio sam da je elektril:na energija koja
je izazvala toliko prolivanje vode bila neznatna, dok je munja odi­
grala ulogu osetljivog okidaca... Kad bismo mogli da proizvedemo
elektricne efekte, potrebnih svojstava, Citava planeta i usZovi iivo­
ta na njoj mogli bi da se promene... navodnjavali bismo pustinje...
dobijali pokretacku snagu vode u neogranicenim kolil:inama. Ovo
bi biD najdeZotvorniji naCin da se Sunce iskoristi za potrebe l:oveka.
Ostvarenje ovog zavisi od nase mogucnosti da razvijemo eZektril:ne
siZe iste kao u prirodi." ("Moji pronalasci")
Bliskost sa prirodom, kakvu je imao u detinjstvu, iz koje se ro­
dila velika ideja, bila je zastrasujuca.
Posle manastira odlazi u Bee, Varazdin i Zagreb, pa u Budimpes­
tu, gde ga pronalazi delegacija beogradske opstine na eelu sa Dor­
dem Stanojevicem, na Ciji poziv Tesla posecuje Beograd, 1. juna
1892, prvi i jedini put u zivotu.
Stigao je brzim vozom iz Peste uveee u 11 easova. Doeek na
beogradskoj zelezniekoj stanici na Teslu je ostavio jak utisak. tim
je izasao iz voza, nekoliko hiljada okupljenih gradana predvodeni
predsednikom opstine i nekolicinom profesora Velike skole, do­
eekalo ga je burnim: "Ziveo Tesla!"
Odseo je u hotelu ImperijaZ koji danas ne postoji, a nekad se
nalazio odmah do Kapetan MiSinog zdanja, na sadasnjem platou
Filozofskog fakulteta. Sledeceg dana, u eetvrtak drugog juna, pri­
mljen je u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovica, koji mu
je dodelio orden Svetog Save.
ObiSao je beogradsku tvrdavu i upoznao se sa planovima za
uvodenje elektrienog osvetljenja jednosmernom strujom. Beograd
je u to vreme imao oko 60. 000 stanovnika i tramvaj na konjsku
vueu. Dorde Stanojevic ce planove za uvodenje elektrienog osvet­
ljenja prosiriti zahtevom za dye masine naizmeniene struje.
Priredena je igranka na Kalemegdanu Tesli u cast, ali je najo­
pustenije bilo na sveeanoj veeeri u Smutekovcu koji se nalazio na
47
 r
me stu danasnje pivare na Topciderskom brdu. U trenutku kada je
Zmaj proeitao pozdravnu pesmu Tesli i kada je Tesla ganut skocio
i poljubio mu ruku, mnogi su zaplakali.
Pre povratka u Njujork u Ieto 1892, Tesla je iskoristio priliku da
poseti cuvene nemaeke naucnike Helmholca u Berlinu i njegovog
jos euvenijeg daka Hajnriha Herea u Bonu.
"U to vreme vee sam bio dovoljno saznao da dobijem ideju da
energija moze da se prenosi i bez tica. U to vreme nije me zanima­
10 da Ii ce se to koristiti za telegrafiju, telefoniju iii prenos snage...
bezicni prenos energije, ako to ikada bude postignuto, nije samo
jedan izum, vee je to jedna umetnost.
Belov telefon, Edisonov fonograf iii moj indukcioni motor bili
su izumi, ali beziCni prenos energije je jedna umetnost koja zahte­
va veoma mnogo izuma u kombinaciji. «
Tesla je napravio plan otkrivanja zakonitosti na osnovu kojih
energija teee kroz planetu i preko planete, odnosno plan ispitivanja
oblasti struja visoke frekvencije i napona, koji je trebalo da pruzi
odgovor na kljucno pitanje - da li je elektricnim dejstvima moguce
ostvariti i globalne, a ne sarno lokalne efekte?
Dvanaestog septembra 1892. stiglo mu je obavestenje da je iza­
bran u Royal Institution of Great Britain, a zatim dobija i nagra­
du Drustva engleskih inzenjera, kao prvi kome je to dodeljeno u
Americi. Znaeajna engleska priznanja uticala su da uskoro dobije i
priznanja ameriekih institucija - zlatnu medalju Franklinovog in­
stituta Eliot Creson i pocasnu titulu doktora Kolumbijskog univer­
ziteta. Medutim, zanimljivo je, jer jasno govori 0 surevnjivosti srp­
ske "akademske elite",.da.fe iste godine na izboru za redovnog clana
Srpske kraljevske akademije, Tesla nije prosao na tajnom glasanju.
Pocetkom 1893. Tesla je na predavanju 0 svetlosti i drugim po­
javama visoke frekvencije 1. marta pred National Electric Light As­
sociation u St. Luisu priredio spektakl. Preko sest hiljada ljudi je
doslo da ga vidi kako kroz telo propusta struju napona od 200.000
volti, bez zica pali sijalice raznih oblika, iz prstiju ruke "izvlaci" pla­
mene jezike dugacke do 20 em. Tu je prikazao usavrsene varijante
svog oScilatornog varnicnog transformatora koga je dalje unapre­
dio i sa kojim je sada mogao da dobija neprekidne i malo prigusene
struje visoke frekvencije i napona veoma sirokog opsega. U pro­
cesu naglog gasenja varnice upotrebljavao je jake elektromagnete,
48
vazdusnu struju iIi specijalno konstruisane rotacione prekidace.
Da bi dokazao kako njegova naizmenicna struja na odredenim fre­
kvencijama nije opasna po zivot, Tesla viSe puta sam sebe javno
ukljucuje kao otpornik u kolo visokofrekventne naizmenicne stru­
je i postiie fantastican efekat: vrSi elektricno praznjenje sopstvenog
tela, u mraku, tako da mu citavo telo svetli, izgledajuCi kao da gori,
obliveno jezicima sablasnog plavicastog plamena.
Godine 1892. Kada je u Londonu odrzao cuvena predavanja
pred Britanskim Kraljevskim naucnim drustvom, paljenje lampe
beziCnim prenosom energije izveo je jednostavno stavivsi vaku­
umsku neonsku eev u polje svog transformatora, da bi zasvetlela.
Tim izvanrednim predavanjima na temu Svetlost i drugi viso­
kofrekventni fenomeni Tesla je u Engleskoj stekao veliki ugled i
mnoge prijatelje u naucnom svetu kao sto su pomenuti ser Vilijam
Kruks, ser Oliver Lodz i Lord Kelvin.
"Kada sam im ispriCao kako sam pokazao fosforescentnu sija­
licu lordu Kelvinu u Engleskoj, i rekao im da ce sijalica da zasija
svetloscu, i kada je struja ukljucena i sijalica prosto eksplodirala
svetloscu, poceo je stampedo sa dve gornje galerije i svi su pobegli.
Eto kako je bio primljen moj eksperiment. "
Jos u prethodnim predavanjima u Kolumbija koledzu 1891. i
Londonu tj. Parizu 1892, pokazao je da pod odredenim uslovima
visokofrekventna struja moze da se provodi kroz jednu zieu, da pov­
ratni vod nije potreban i da se na taj nacin mogu napajati sijalice po­
sebne konstrukcije. NaglasavajuCi znacaj rezonance u radu uredaja
naizmenicnih struja, ponovio je slicne eksperimente, uspevajuCi pri
tom da pomocu jedne iice pogoni i male motore sa diskom.
"Sada, kada znamo da se elektricna vibracija moze preneti
kroz jedan jedini provodnik, zasto ne bismo pokuSali da se poslu­
zimo Zemljom u tu svrhu? (...) ...kada elektrotehnicar razmiSlja 0
brzini sa kojom se elektriCni poremeeaji prostiru kroz zemlju, sve
njegove ideje 0 udaljenosti moraju potpuno da iSceznu. " (Preda­
vanja, str. 211)
Teslina dalja razmatranja u ovom pravcu sadrfala su izvesne
genijalne pretpostavke koje ce ga odvesti do bitnih otkrica:
"Od velikog bi znacaja bilo znati, prvo, kakva je kapacitivnost
Zemlje? I kakvo naelektrisanje ona sadrii ako se naelektrise? Iako
nemamo pozitivan dokaz da u prostoru postoji naelektrisano telo,
49
 r
a da u njegovoj blizini nema drugih naelektrisanih tela, postoji
prilicna verovatnoca da je Zemlja jedno takvo telo, jer ako je bilo
kojim procesom odvojena od drugih tela - a to je prihvacen stav 0
njenom poreklu - mora da je zadrzala naelektrisanje, kao sto se
dogada u svim procesima mehaniCkog razdvajanja. Ako bi to bilo
naelektrisano telo izdvojeno u prostoru, njegova kapacitivnost bi
bila izuzetno mala, mozda manja od hiljaditog dela farada. Me­
dutim, gornji slojevi vazduha su provodljivi, a to je mozda i sre­
dina u slobodnom prostoru izvan atmosfere, pa oni mozda sadrze
suprotno naelektrisanje... Ako ikada budemo mogli utvrditi ko­
jom periodilnoscu Zemljino naelektrisanje, kada je poremeeeno,
osciluje u odnosu na suprotno naelektrisan sistem iii poznato kolo,
saznacemo cinjenicu koja je verovatno od najveceg znacaja za do­
brobit ljudske rase... Moguce je da spoljasnji vazduSni slojevi koji
provode struju, iii uopste slobodan prostor, sadrze suprotno na­
elektrisanje ida, zajedno sa Zemljom, obrazuju kondenzator veo­
ma velike kapacitivnosti'~ (str. 211,212.)
Iz Kelvinovih predavanja iz 1860., godine, objavljenim u knjizi
Papers on Electricity and Magnetism, koja se danas cuva u Teslinoj
licnoj biblioteci u Muzeju Nikole Tesle, vidi se da je bilo poznato
sarno to da Zemlja nosi negativno naelektrisanje. NiSta se nije zna­
10 0 naelektrisanju gornjih slojeva atmosfere.
Vee tada Tesla objasnjava svoj osnovni plan beZicne telegrafije
i uvodi pojarn takozvanog otvorenog strujnog kola koji obuhvata
antenu i zemiju.
Na mestu prijema i predaje ima po dva kola spregnuta u rezo­
nancu. I na otpremnoj i na prijemnoj stanici je sekundar Teslinog
transformatora vezanJednim krajem za uzdignuto izolovano telo
velike kapacitivnosti, a drugim krajem za zemlju.
Promenom kapacitivnosti i sarnoinduktivnosti sva cetiri kola
dovode se u rezonancu.
1. maja 1893., izlozbom u Cikagu, proslavljena je godiSnjica
otkriea Amerike. Predsednik SAD Gruver Klivlend pritiskom na
dugme napravljeno od zlata i slonovace, upalio je hiljade sijalica
Cikaga. Bljesnule su zgrade, fontane, trgovi, kanali po ugledu na
venecijanske - Citav jedan grad ureden naroCito za ovu priliku. Bio
je to Vestinghausov trijumf. Za 6 meseci, koliko je izlozba bila ot­
vorena, dvadeset pet miliona arnerikanaca videlo je mogucnosti
naizmenicnih struja.
50
Na izlozbi, Tesla je imao zaseban stand na kome su bili izlozeni
indukcioni motori, modeli obrtnog magnetnog polja, mehanicki
i elektricni oscilatori i sijalice ispunjene razredenim gasom obli­
kovane prema imenima Faradeja, Maksvela, Franklina i srpskog
pesnika Zmaja. U isto vreme odrZan je III medunarodni kongres
elektrotehnicara sa glavnim cHjem odredivanja standarda elektric­
nih i magnetnih jedinica. U okviru Kongresa, u petak uvece, 25.
avgusta, u sali Paviljona poljoprivrede, Tesla je odrZao svoje deve­
to predavanje pod naslovom 0 mehanilkim i elektromehanickim
oscilatorima, koje nije objavljeno niti sacuvano. Ali, zahvaljujuei
T. C. Martinu, sadrZaj predavanja preprican je u knjizi Inventions,
Researches and Writings oj Nikola Tesla (Izumi, istrazivanja i spisi
Nikole Tesle) i prikazane su fotografije jednog broja uredaja ciji je
rad demonstriran.
Vestinghausov uspeh na Svetskoj izlozbi u Cikagu bio je od­
lucujuCi za donosenje dugo odlagane .odluke Internacionalne ko­
misije za iskoriScavanje Nijagarinih vodopada, 0 tome kome treba
poveriti gradnju sistema. Svakome je postalo jasno da Teslin poli­
fazni sistem, nema alternativu.
Jos 1890, na inicijativu Niagara Falls Power Co, osnovana je
Internacionalna komisija za Nijagaru, na Cijem celu je bio vodeCi
naucni autoritet tog vremena Lord Kelvin. Ova Komisija je raspi­
sala konkurs i ubrzo primila 17 projekata od 20 autora iz 6 zema­
Ija. Mnogi od ovih projekata danas izgledaju smesni. Edison je bio
jedan od najozbiljnijih ucesnika konkursa ali je i njegov predlog
o prenosu jednosmernih struja odbijen. Jedino je plan skotskog
profesora Dzordza Forbsa predvidao upotrebu Teslinog polifaznog
sistema, ali zbog snaznog protivljenja Lorda Kelvina sistemu naiz­
menicnih struja, ni plan profesora Forbsa nije bio usvojen.
Na pitanje Edvarda Adamsa, pisca dvotomne studije 0 projek­
tu na Nijagari, da Ii da u svojoj knjizi komentarise Cinjenicu da je
Lord Kelvin u pocetku bio protiv naizmenicnih struja, Tesla je od­
govorio pismom od 19. avgusta 1895:
"Bilo je bolje ne razocarati Lorda Kelvina, jer se time nista nije
moglo dobiti, ali se moglo mnogo izgubiti ukazivanjem na jednu
greSku velikog coveka."
Komisija je i zvanicno 6. maja 1893. godine odlucila da upotre­
bi Teslin sistem. Ova odluka za Teslu bila je sarno podsecanje na
51
 .,.....
dugo ocekivanu sudbinu: sa nepunih dvanaest godina, kada je Ci­
tao 0 Nijagarinim vodopadima, rekao je ujaku Petru: "Jednog dana
CU otici i na Nijagari sagraditi veliki tocak".
TesHn iskreni prijateIj, Robert Andervud Dzonson, urednik
Century Magazine, pesnik, i njegova zena Katarina su u svojoj kuCi
u Leksington Avenue br. 327. cesto pozivali goste, najcesce pisce,
pesnike, kompozitore, slikare. Tesia je bio jedan od retkih naucni­
ka koji je dolazio. Njihov salon postao je vremenom cuven kao me­
sto duha, otmenosti i ukusa. U Dzonsonovom casopisu objavijeni
su i neki od najznacajnijih Teslinih Clanaka.
U kuCi Dzonsonovih Tesia je upoznao Marka Tvena. Ispricao
mu je kako se, posle zavrsene male mature u Gospicu, razboleo i
kako mu je Citanje njegovih prica na nemackom prevodu pomoglo
da se oporavi. Ovo je Tvenu nateralo suze na oci.
U razgovoru sa genijalnim pijanistom Ignjacom Paderevskim,
konstatovao je da su obojica u isto vreme, 1882, boravili u Straz­
buru. Kod Dzonsonovih je upoznao i Antonjina DvorZaka, kom­
pozitora New World Simphony koja se bas u to vreme izvodila u
Njujorku, Radjarda Kiplinga, pisca Knjige 0 dzungli, kao i Teodora
RuzveIta, buduceg predsednika Sjedinjenih drZava.
Cesto je Tesla vodio prijatelje u svoju Iaboratoriju, gde je poka­
zivao retke i spektakularne eksperimente, navodeCi goste da i sami
u njima ucestvuju. Mastovito je rezirao ovakve sus rete, priredujuCi
prvo veceru u restoranu sa jelima po njegovim receptima, zabav­
IjajuCi goste recitujuCi im najIepsu italijansku, nemacku i engle sku
poeziju, da bi svi na kraju zavrSili u Iaboratoriji gde bi im Tesla u
mraku pokazivao varnicenja mocnih oscilatora ili najnovije fosfo­
roscetno svetlo. . , ~.
Energija iskrenog divIjenja visokog i umetnickog drustva Nju­
jorka bila je za Teslu Cistiji podsticaj od sumnjicavog naucnickog
zapitkivanja.
Trinaestog marta 1895. u velikom pozaru kOji je izbio u zgradi
u Juznoj petoj aveniji broj 35, potpuno je izgoreia Teslina Iaborato­
rija, a s njom i rukopis skoro zavrsene knjige Prica 0 J001 indukci­
onom motoru.
Svom novom prijateIju i meceni, predsedniku The Cataract Con­
struction Company, Edvardu Adamsu, Tesla je telegramom javio:
"Zgradu 35 Juzne Pete Avenije jutros je zahvatio pozar. Ocajan
sam. "
52
Po ruskim obavestajnim izvorima iz Amerike tog doba, pozar je
podmetnuo kvartovski vatrogasac na straii te noei, koga je potplatio
ljubomorni biznismen-pronalazal Tomas Edison. Povrh svega Tesli­
na laboratorija nije bila ni osigurana, pa je steta bila apsolutna.
Pozar u Laboratoriji ubrzao je dogovor 0 osnivanju Nikola Te­
sla Company, u cijem su upravnom odboru, pored Adamsa i Tesle,
bili jos i Teslin partner iz prethodne kompanije Alfred Braun i Vi­
Ham Rankin, sekretar The Cataract Construction Co.
Krajem marta Tesia se uselio u nove prostorije koje su zauzi­
male 2. i 3. sprat zgrade broj 46. i 48. ulice East Houston. Adams
mu je poklonio svoj pisaCi st~.
Pozar u laboratoriji omeo je Teslu da shvati da je prvi otkrio
x-zrake.
Neposredno pre pozara, radeCi sa strujama veoma visoke fre­
kvencije i specijalnim vakuumskim lampama, ustanovio je da po­
jedine fotografske ploce razbacane po njegovoj laboratoriji bivaju
osvetljene dejstvom nepoznatog zracenja. Ispitivanje uzroka ove
pojave odiozio je za kasnije. Kada je saznao za Rentgenove rezultate
i kada ih je uporedio sa eksperimentima koje je ranije vrsio, shvatio
je da je bio na pragu velikog otkriCa. Ne pokusavajuCi da uskrati
pravo prvenstva profesora Rentgena, dovrsio je svoje eksperimente
i objavio rezultate u periodu od 11. marta 1896. do 11. avgusta 1897.
u seriji clanaka u casopisu Electrical Review. Sa odusevljenjem, bez
trunke sujete, poslao je telegram profesoru Rentgenu:
"Mojim aparatom dobio sam izuzetno jak efekat. Ubeden sam
da nema etarskih talasa, ali ima jos velikih mogucnosti. Sve je
samo plod vasih napora. Hiljadu puta hvala za mnoge radosne
trenutke. "
Tek nekoliko godina kasnije je otkrio mnoge detalje vezane za
znacajan rad u ovoj oblasti koji je ostao u senci njegovih drugih
velikih rezultata. U Njujorskoj akademiji nauka, odrzao je 6. aprHa
1897. predavanje Struje Lenarda i Rentgena i n~vi aparat za njiho­
vo proizvodenje, na kome je demonstrirao i rad svojih specijalnih
uredaja za proizvodnju x -zraka. U pismu Ricardu Dodzu, predsed­
niku Komiteta za organizaciju predavanja u Akademiji nauka, od
7. maja 1897. Pisao je:
"Verovatno da ne bih nista ni pisao 0 Rentgenovom fenome­
nu, da nisam smatrao da je moj prethodni rad posredno doprineo
53
 ".,...­
njegovom razvoju, i da nisam bio uveren da imam viSe prava da
istrazim to polje, jer su neke od prvih proba izvedene u mojoj labo­
ratoriji. tc (prepiska)
Od samog poeetka u istrazivanjima Teslu su zanimali globalni
efekti i mogucnosti prenosa i signala i snage bez zica. Zato je vre­
menom, uvidevsi neefikasnost Hercove aparature, usmerio svoja
istrazivanja na oblast niskih frekvencija i dugih talasa.
Prenos energije zicama, na kome se u svetu u tom trenutku
dosta radilo, zahvaljujuti bas Teslinim pronalascima, ucinio je ne­
zanimljivim njegove nove poku8aje da se to uradi na drugi naein,
bez zica. Uskoro ce Teslin rad postati nerazumljiv ostalim struc­
njacima i razlike u pristupu resavanju problema prenosa energije,
nepremostive.
Na predlog Tomasa C. Martina, kQji je bio neka vrsta Teslinog
menadzera u to vreme, Tesla je pristao da se sva njegova objavljena
dela, patenti, predavanja i cIanci, skupe u jednu knjigu i prikazu
naucnoj javnosti. U februaru 1894. izasla je knjiga Izumi, istrazi­
vanja i spisi Nikole Tesle u izdanju Elektro-inzenjera. Knjiga je bila
posvecena "to his countrymen in eastern Europe" (njegovim ze­
mljacima u istocnoj Evropi).
Sledece 1895. knjiga je prevedena na nemaeki i objavljena u
Halle-u, a 1894. u Beogradu je Dorde StanojeviC u slienoj formi ob­
javio knjigu pod nazivom Nikola Tesla i njegova otkriCa. Iste godine
je u Beeu Etien Fodor, objavio Teslina istrazivanja u delu pod nazi­
vom Ogledi sa strujom visoke snage i ucestalosti.
Tako je doslo do paradoksalne situacije; s jedne strane Tesla
nije objavio sve 8to je znao i 8to bi kasnije u procesima utvrdivanja
prioriteta otkrica radija pomoglo da se utvrdi njegovo nesumnjivo
prvenstvo, a s druge, njegovi dotadaSnji radovi u kojima je izneo
potpuno nove ideje koje nije patentima zastitio, bili su dostupni
drugim istrazivacima. Tako je sam omogutio konkurentima da na
njegovim idejama grade svoj rad.
U martu 1897, prijavio je patentnu prijavu u kojoj je zastitio
transformator sa spiralnim primarom i sekundarom. Nastavio je
da usavrsava konstruktivne detalje ovog uredjaja i postepeno po­
vecavajuci snagu svojih oscilatora uvideo da sa nizim frekvencija­
rna i duzim talasima, dobija vecu prodornost emitovanih impulsa
na daljinu.
54
Uveliko je vrSio tajne eksperimente sa bezienom telegrafijom i
kako je mnogo godina kasnije izjavio kao svedok na jednom sud­
skom procesu, uspevao u to vreme da prenese bezicne signale od
svoje laboratorije u ulici Houston do Vojne akademije u Vest Po­
intu udaljene priblizno 30 milja. Imajuci na raspolaganju grubu
tehnologiju i nepreciznu mernu instrumentaciju, Tesla je izvrSio
prodor u oblast u kojoj ce se tek u XX veku odigrati elektronska re­
volucija. U to vreme pohvalio se da je bez prekida radio 75 cas ova i
potom otkrio tajnu ove zadivljujuce kondicije: "Svi moji napori su
napori ljubavi ':
Dalekoistoena ucenja upoznaje u to vreme preko indijskog mo­
naha i propovednika Svamija Vivekanande. Sa Svamijem rasprav­
lja 0 Brami, univerzalnom umu koji proizvodi pranu - Zivotnu sHu
i akaSu - etar.
Sa rodbinom sve vise gubi vezu; sredinom devedestih godina,
sestra Marica, nadala se da ce doti u Liku da se odmori:
"Primi lijep pozdrav od sviju odavle, koji se tvome dolasku ra­
duju kao negda Hristu sto se radovahu..."
Ali sve reda pisma zamenjivali su Teslini telegrami napisani na
brzinu, a uskoro su i oni prestali da stizu.
U Njujorku mu piSe novinar Evening Post-a, D. Nikols:
"Mr.Tesla, I have talked with Presidents and Governors, with
Thomas Edison and Dr Einstein, but the glow oftheir personalities
was as nothing compares to that indefinable lift and stimulation I
got from you." - "G-dine Tesla, razgovarao sam sa predsednicima
i guvernerima, sa Tomasom Edisonom i doktorom Ajnstajnom, ali
sjaj njihovih lienosti je kao nista u poredenju sa neshvatljivim uz­
dizanjem i podstrekom koje sam primio od vas."
Publicitet je bio potreban da bi se lakse obezbedili finansijeri.
U Teslinoj zaostavstini u Beogradu, cuva se oko 50.000 novinskih
isecaka u kojima se prikazuje njegova Henost i delo.
Sredinom 1896. povodom svojih najnovijih rezultata u oblasti
bezicne telegrafije u Clanku Tesla's New Marvel - Machine for Com­
munication with Stars - Teslino novo cudo - Masina za saobracanje
sa zvezdama, on izjavijuje:
"Na osnovu mojih nedavnih eksperimenata uveren sam da
cemo u vrlo kratkom vremenu prevaziCi nezgrapne metode proi­
zvodnje struje koje su sada u modi. ElektriCni fluid iz atmosfere
55
 ~
pruziCe nam dovoljno energije. Taj elektroomotal Zemlje omogu­
ciCe nam da trenutno saljemo poruke s jednog dela sveta na drugi.
lsti taj elemenat, za koji verujem da je beskonaean, i nije ograni­
len na naSu atmosferu, moze se koristiti i za saobracanje sa dru­
gim planetama. "
Samo mesec dana pre objavljivanja ovog intervjua, Tesla je sa
Adamsom, Rankinom i Vestinghausom, obisao novoizgradenu ge­
neratorsku stanicu na Nijagarinim vodopadima. Za to vreme dovo­
ljno senzacionalna bila je tvrdnja da se signali mogu slati bezicno.
Izjaviti da ce se poruke prenositi i na udaljene planete, bilo je so­
katno. Bio je to sarno jos jedan u nizu dokaza Tesline sposobnosti
da jasno predvidi razvoj tehnologije. Medutim, kao izjava coveka
koji upravo sklapa nove poslovne dogovore, ovo je bio iracionalan
potez. Sam Tesla pravi je uzrocnik senzacionalizma koji i danas
prati pominjanje njegovog imena.
Teslina nadmotnost i lakoea u izvodenju eksperimenata u
oblastima u kojima su drugi s mukom ostvarivali male pomake,
izazivala je profesionalnu zavist. Najuporniji Teslin tadasnji pro­
tivnik bio je profesor Elihu Tomson. Njihov sukob otpoceo je jos
1888. godine na Teslinom predavanju pred clanovima Americkog
drustva inienjera. Kasnije. nasli su se i na sudu. ali je Tesla dobio
spor sa Tomsonom oko prvenstva u otkricu "vakuumske sijalice".
Medu Tesline neprijatelje u to doba moze da se ubroji i Mihaj­
10 Pupin koji je u pocetku branio Teslin rad na naizmenicnim
strujama, ali je kasnije uspostavio rivalski odnos sa njim i cesto
ga otvoreno napadao. Jedan mali detalj koji je Tesla ispricao svom
netaku Savi KosanoviCu, govori 0 surevnjivom odnosu dva srp­
ska zemljaka. Prema Teslinoj prici, njih dvojica su se u Univerzi­
tetskom klubu u Njujorku pred publikom "kvacili'~ tj. igrali tada
popularnu igru natezanja palcevima. Tesla je pobedio i pri tome
Pupinu slomio palac.
1898. godine na protivnicku stranu stao je i Teslin nekadasnji
prijatelj Tomas Kamerford Martin. Njih dvojica su uSli u sukob u
vezi sa predavanjem Visokojrekventni oscilatori za elektroterapeut­
ske i druge svrhe, koje je Tesla pripremio i koje je proCitano 3. sep­
tembra pred American Electro-Therapeutic Association, u Bafalu.
Martin ga je objavio bez dozvole u casopisu Electrical Engineer i
Tesla je zestoko protestovao. Istini za volju, Martin je u periodu od
56
1890. do 1898. go dine objavio u casopisu Electrical Engineer 167
clanaka 0 Teslinom radu i smatrao je da ima neku vrstu monopola
nad objavljivanjem njegovih otkriea.
Svi navedeni ljudi bili su uticajni u naucnim krugovima i znat­
no su doprineli da se raspolozenje naucne zajednice vremenom
okrene protiv Tesle, i da se njegov rad prikaze kao neozbiljan i
bez vrednosti. Prof. Dzozef Ejms, je recimo, u clanku objavljenom
1901. pod naslovom The Latest Triumphs of Electrical Invention ­
The Work ofMarconi, Tesla, and Pupin - Najnoviji trijumf elektro­
izumitegstva - radovi Markonija, Tesle I Pupina, pohvalno pisao 0
Markonijevim i Pupinovim istrazivanjima i radovima u radioteh­
nici, a kriticko poglavlje 0 Tesli je zapoceo recima:
"It is extremly difficult to take Mr. Nicola Tesla seriously, and
still more so to understand the credulity of the people to whom the
daily paper is an organ of science." - "Yeoma je teSko uzeti g-dina
Teslu oZbiljno, a jOs je teze razumeti lakovernost ljudi kojima su
dnevne novine naucni izvor."
Kada je u februaru 1898. pod sumnjivim okolnostima poto­
pljen americki ratni brod Mejn koji je bio ukotvljen u Havanskoj
luci, sa 260 clanova posade, pod pritiskom javnosti Kongres je
izglasao rat okrivljujuCi Spaniju. Bogati amerikanci poput Hersta,
Astora, Morgana i drugih, pokazujuCi svoj patriotizam, stavili su
svoje luksuzne jahte na raspolaganje mornarici. Posebno su se tra­
file senzacionalne vesti 0 novim oruzjima. Reported su opsedali
pronalazace. Ni Edison ni Tesla nisu odoleli iskusenju. Tako je Edi­
son 29. aprila 1898. dao intervju u kome je tvrdio da moZe da pro­
izvede svetlost koja ee uciniti bezopasnom spansku flotu, a Tesla je
dan ranije izjavio da usavrsava novu ratnu masinu koju ee staviti
na raspolaganje vladi Sjedinjenih Driava. Upravo tih dana Tesla je
otpoceo proces patentiranja "daljinskog upravljanja".
Engleski novinari nisu poverovali da je on zaista ostvario po­
menuto otkriee. Tako je na vest koju je 9. novembra, posredstvom
svog dopisnika iz Amerike, objavio Londonski list Dejli Miror, da
je Tesla vee napravio model daljinski upravljanog broda bez posa­
de koji moze da nosi eksploziv i da bude iskoriscen za ratne svrhe,
urednik strucnog casopisa Electrical Engineer, reagovao ovako:
"Covek koji je preneo ovu glupost isti je kao i urednik koji ju je
prihvatio i objavio kao istinitu iii priblizno istinitu. Tesla vee dugo
57
 r­
radi sa izuzetnom energijom i pravci u kojima on radi su poznati,
i svaki pokusaj da se ovakve gluposti koje su date u Dejli Miroru
povezu sa Teslinskim otkricima, zavrsice se krahom. «
Visoko ceneCi individualnost i samocu, Tesla je u naucnom
radu imao potpunu kontrolu u svim fazama otkrica, do radnog
modela.
Astor se zainteresovao za Teslin sis tern osvetljenja, poznat pod
nazivom "hladno svetlo" i 10. januara 1899. otkupio 500 deoni­
ca Nikola Tesla Company po ceni od 200 dolara za jednu deonicu.
Time je Tesla dosao do vrednog kapitala od 100.000 dolara.
Napredak koji je naCinio od 1892. do 1899. bio je viSe nego za­
dovoljavajuci. Svi bitni elementi sistema za radio prenos su bili tu
i da je hteo da se posveti komercijalizaciji, bio bi nesumnjivo prvi
u ovoj oblasti. Ali, prema teoriji koju je razvio, iako se u jednom
uzemljenom antenskom sistemu dobija i zracenje takozvanih Her­
covih talasa, glavni razlog ekonomicne mogucnosti prenosa signa­
la i snage lezi u cinjenici da se istovremeno vrsi i provodenje struja
kroz zemlju. Provodenjem, a ne zracenjem, verovao je, omoguCi­
ce se proces bezicnog prenosa energije. Pre odlaska u Kolorado
demonstrirao je model provodenja struje kroz razredene slojeve
atmosfere, koristeCi otkrice da provodnost sve manje zavisi od pri­
tiska gasa sto je napon viSi.
Za prenos struje kroz zemlju imao je hipotezu hidraulicne ana­
logije. Nairne, prema njegovoj teoriji zemlja je puna elektriciteta i
ponasa se poput velike lopte sa elasticnim zidovima napunjene vo­
dom. "Mi ne znamo sta 'je elektricitet" - govorio je, "ali znamo da
se on ponasa kao nesti!ljivi fluid". Analogija izmedu elektriciteta i
vode bila je potpuna. Ako na obodu takve lopte postavimo klip koji
ce raditi u skladu ili u rezonanci sa talasima koje sam stvara, njego­
vo dejstvo se moze registrovati na instrumentima koji su raspore­
deni svuda po obodu i,koji u tom slucaju prihvataju prenetu ener­
giju pritiska i odgovarajucom reakcijom pokazuju njenu vrednost.
Na isti naCin, pretpostavljao je, Zemlja prenosi elektricni impuls.
Ako je on dovoljno snazan i saopsten na rezonantnim frekvenci­
jama zemlje, reflektovace se od antipoda na drugom kraju plane­
te i vratiti izvoru, u kom slucaju se moze neograniceno pojacavati
novim impulsima. Ovakvim rezonatnim "upumpavanjem" elektri­
citeta stvorili bi se dovoljno snazni elektricni poremecaji koji bi
58
mogli da se registruju kao signali na svim krajevima planete, kao i
da vrse odredeni rad.
U maju 1899. odluCio je da privremeno napusti Njujork jer us­
lovi koje je imao u laboratoriji u ulici Hjuston, nisu viSe odgovarali
planovima izgradnje oscilatora ekstremno visokih napona. Prihva­
tio je poziv svog prijatelja i advokata Leonarda Kurtisa da ode u
Kolorado Springs, gde mu je ponudena besplatna lokacija za novu
laboratoriju i struja za napajanje transformatora.
Na putu za Kolorado, zaustavio se u Cikagu, gde je pred Clano­
virna Commercial Club-a, 15. maja oddao vazno predavanje, malo
poznato, neobjavljeno, sacuvano samo u delovima, ali od velikog
je znacaja za razumevanje njegove filozofske misli: On the Art of
Teleautomatics - 0 umetnosti daljinskog upravijanja mehanickim
kretanjem.
U Kolorado Springs stigao je 18. maja, 1899. godine. Novina­
rima koji su se interesovali za razlog dolaska, rekao je da su mu ci­
ljevi da "konstruiSe generator visokofrekventnih struja velike sna­
ge, usavrsi metode individualizacije i medusobne izolacije prenete
energije i utvrdi zakone prostiranja struja kroz zemlju i atmosferu".
Prema njegovim uputstvima, za dye nedelje je sagradena labo­
ratorija - jednostavna drvena baraka 20 me tara dugacka, 17 siroka
i 9 metara visoka. Iznad vrata stavio je natpis iz Danteove Bozanske
komedije - "Ostavite za sobom svaku nadu, vi, koji ulazite! ':
Laboratorija je izddala mnogobrojne oluje, cak i jedan direk­
tan udarac groma. Nalazila se na visoravni na nadmorskoj visini
od oko 2000 metara. Taj predeo su dugo naseljavali Cejeni i okol­
ne reke, jezera i planine i danas nose naziv Bozanski vrt, i Manitu
izvori. Tesla je bio odusevljen lepotom neba iznad Kolorada, neve­
rovatnim oblacima najrazliCitijih boja i oblika, koji su podsecali na
"grudve od zlata" ili "komade usijanog metala". Opis prirode koji
je ostavio pod datumom 1. avgust 1899, u svom dnevniku, fasci­
nantan je gotovo isto toliko koliko i opisi rada njegovog cuvenog
transformatora od 12 miliona volti.
Sve je bilo podeseno za uspostavljanje veze sa svetom ideja.
Bio je okruzen zvezdanim neb om, ogromnim prostranstvom i tiSi­
nom. "Originalnost cveta u samoCi - izjavio je kasnije - slobodna
od spoljasnjih uticaja koji prete da obogalje kreativni urn. Biti sam
sa idejom, to je uslov otkrica."
59
 ..,..
Tu je konstruisao svoj tajanstveni uredaj: "oscilator sa dodat­
nim kalemom". Cilj je hio da dohije snafne efekte na velikoj daljini.
Prafnjenja ovog oscilatora proizvodila su munje dugacke do tride­
set metara, 5to se moze pratiti na stranicama njegovog dnevnika iz
Kolorado Springsa, uredno ispisanog crnim mastilom.
Kolorado ce ipak hiti zapamcen po otkricu vezanom za treti i
najamhiciozniji cilj - za elektricne osohine planete. U pismu ured­
niku Popular Mechanics Magazine, 2. juna 1912.0 tome kaze:
"Ali, ono sto je na mene ostavilo jaci utisak cudesnosti od bilo
cega drugogje otkrice stojecih talasa, koje sam ueinio 1899, poka­
zujuci da se eitava planeta na kojoj iivimo, uprkos njenoj neza­
mislivoj velieini, moie navesti da treperenjem odgovori na najsla­
bije treperenje ljudskog glasa. "
Neposredno posle oluje koja je pogodila Kolorado Springs u
noti izmedu 3. i 4. jula, Tesla je opisao eksperiment:
"Nocasnja zapaianja su bila takva da se ne mogu lako zabo­
raviti iz vise razloga. Velicanstvenu sliku je davala neobicna pa­
rada munja i bili smo ocevici ni manje ni vise no 10 do 12 hilja­
da prainjenja za dva sata. Gotovo neprekidno je sevalo pa cak i
docnije nocu, kada je oluja jenjavala moglo se izbrojati 15 20
munja u minutu. Neka prainjenja su bila eudesno sjajna i cesto
su se granala u 10 i dvostruko toliko munja. testo su neke bile de­
blje pri dnu nego pri vrhu. Da Ii je to moguce? Ovo treba pripisati
verovatno cinjenici da je prizemni deo bliii posmatracevom oku.
Oluja je dopirala iz daljine i kako se spustao mrak bivala je sve
jaca. Jedan instrument (obrtni "koherer,,) bio je uzemljen i vezan
za ploeu iznad zemlje; kho u mom planu za telegrafiju, a koriscen
je i jedan kondenzator radi pojacanja efekata koji se prenose kroz
tlo. Takav metod pojacanja obezbeauje mnogo bolje rezultate i biCe
podrobno opisan u vise modifikacija. Ja sam ga koristio prilikom
proucavanja svojstava Lenardovih i Rentgenovih zraka, i to sa od­
licnim rezultatima.
Relejno kolo nije bilo podeseno do velike osetljivosti, ali je ipak
poeelo da radi kada je oluja bila jos uvek udaljena oko 80 do 100
milja. Daljinu sam odredio na osnovu brzine prostiranja zvuka.
Kada se oluja primicala, trebalo je instrument podesavati na sve
manju osetljivost, da bi proradio prilikom svakog prainjenja.
Obicno zvonce bilo je vezano za zemlju pa je i ono cesto reagovalo.
60
Mali varniCar je bio premoscen svetlom varnicom kada je pocelo
da seva u blizini. Drianjem ruke na varnicaru mogao se osetiti
udar koji je pokazivao jaCinu struje koja je prolazila izmeau tla i
izolovane ploce.
Kada je oluja popustila, zapaiena je najinteresatnija i naj­
vrednija pojava. Dogodilo se to ovako: instrument je ponovo pode­
sen na osetljivo reagovanje na svako vidljivo iii cujno prainjenje.
Instrument je prvo reagovao, a zatim prestao. To se moglo pripisati
udaljenosti prainjenja koje se ddavalo moida na nekih 50 milja
daleko. Ali, najednom instrument je opet poceo da reaguje, a zatim
sve jace i ako se oluja brzo udaljavala. Posle nekog vremena opet
je prestao ali posle pola sata instrument je ponovo poceo da beleii.
Kada je opet stao, podden je na jos osetljivije reagovanje, u stvari
na veoma osetljivo reagovanje, pa ipak instrument nije reagovao,
ali posle pola sata, iii pribliino toliko, opet je poceo da radi i tada
je opruga bila zategnuta jako a instrument je jos uvek pokazivao
da se vrSi praznjenje. Tada se vee oluja prenela daleko. Ponovnim
podeSavanjem tj. postavljajuCi ga da bude veoma osetljiv, posle
izvesnog vremena instrument je poceo da radi periodiCno. Oluja
je bila tada daleko vise od 200 milja. Kasnije te noci instrument je
ponovo radio i prestajao naizmenicno u intervalima od blizu pola
sata, mada se nebo vee bUo potpuno razvedrilo.
To je bilo divno i veoma interesatno iskustvo sa naucne tacke
gledista. Ono je jasno pokazalo postojanje stacionarnih talasa, jer
inace kako bi se drugaCije moglo objasniti to zapaianje? Pa onda
kako bi ovi talasi mogli biti stacionarni ako nisu rejlektovani, i
odakle su rejlektovani, ako ne od mesta odakle su i posli? Bilo bi
tesko verovati da su se odbili od suprotne taeke na Zemljinoj povr­
sini, mada ni to nije iskljueeno. Ali ja pre mislim da su se oni odbili
od mesta na oblaku, gdeje i poceo provodni put. U tom slucaju tac­
ka gde je grom udario moze se smatrati cvornom tackom. Sigurno
je da se oni mogu proizvesti oscilatorom'~
61
 rezonatna frekvencija Zemlje 6 herca, sto je potvrdeno tek mere­
njima koje je 60-tih godina izveo Suman. I dok mu je ovaj podatak
obezbedio veliko priznanje savremene nauke, jedan drugi podatak
je bio uzrok kritike i misljenja da je u svojim merenjima i prora­
cunima negde pogresio. Nairne, on je tvrdio da se na opisan nacin
proizvedeni stacionarni talasi, sire planetom srednjom brzinom ve­
com od brzine svetlosti, tacnije 471240 kilometara u sekundi.
Do kraja 1899. Tesla je izveo niz eksperimenata i dosao do
drugih znacajnih otkriea i zapazanja koji su ostali u send rada na
bezicnom prenosu. Utvrdio je uslove pod kojima pri praznjenju

~1¥t·.· ·.'
njegovog oscilatora nastaju vatrene lopte, u jednom trenutku je u
pravilnim vremenskim razmacima registrovao signale nepoznatog
~,. porekla za koje je pomislio da dolaze od inteligentnih biCa sa druge
~ .. planete, stvorio je vestacku maglu u laboratoriji i uverio se u teh­

r1)­ niCku mogucnost vestackog proizvodenja kise. Pred sam odlazak

iz Kolorada, Robert Dzonson mu je poslao fotografa koji je snimio

rh najvaznije detalje eksperimenata.

Posle Kolorada, Tesli je svet izgledao drugaCije. U clanku Pro­

~~~
blem poveeanja ljudske energije izneo je novu viziju glavnih proble­
ma covecanstva u buduenosti i izazvao burne reakcije, skrenuvsi
"r.~.:•. ., paznju intelektualnog sveta na energiju kao faktor ljudskog zivota.
~ ,,". ObjavljujuCi senzadonalne fotografije iz Kolorada, zeleo je da
;I' , ,':'

uveri bogate i uticajne Citaoce, da onaj koji moze da napravi pra­

znjenje od trideset metara, moze da ostvari sve sto obeea. A on je
u svom clanku obecavao nove tehnologije i njihovu primenu ne
samo u bezicnoj komunikadji vee i u poljoprivredi, preradi metala
i u drugim vaznim granama industrije. Poslednji zapis u dnevniku
iz Kolorada nosi buduci datum Teslinog odlaska na Nebo, 7. janu­
Ispitivanje sastava i osobina LuminoJeroznog Etra u Kolorado
ar, datum dogadaja, koji neuki Ijudi zovu smrt.
Springsu: Eksperimentalna stanica u drugacijoj Jazi razvoja.

Otkrice "Stacionarnih talasa" uCinjeno 9. /ula 1899.

Kvantna mehanika, teorija relativnosti

Na osnovu otkrica stacionarnih talasa utvrdio je osnovne elek­
tricne osobine celokupne planete, neophodne da podesi svoj os­
cilator sa dodatnim kalemom tako da ova dva sistema, oscilator i
zemlja, mogu rezonatno da oSciluju.
U patentu Tehnika prenosenja elektricne energije kroz prirodne
sredine koji je prijavio 16. maja 1900. izneo je podatak da je najniza
i Teslina etarska tehnologija
U teorijskoj i eksperimentalnoj fizici XX veka mogu se jasno
uoCiti tri razliCita puta misljenja. I kvantni mehanicari, i relativisti,
i "tradicionalisti" kao Tesla, (u stvari jOs uvek neprepoznat naucnik
buducnosti) pokuSavali su da dokuce istinu 0 pravoj prirodi vre­

62 63
 ..­
mena i prostora, energije i materije, a naroCito, da objasne sU5tinu
kretanja.
Pre nego sto se upustimo u Teslinu metafiziku, to jest u svet
fundarnentalnih principa Tesline fizike, pokusajmo da 5tO tacnije
odredimo Teslino mesto u korpusu savremenih naucnih koncep­
cija. Plankova konstanta, Hajzenbergova relacija neodredenosti,
Paulijev princip i Sredingerova talasna funkcija bili su tada glav­
ni teorijski instrumenti kvantno-mehanickog pristupa kosmickim
dogadajima. Glavni cUj kvantne mehanike, da se otkrije i imenuje
osnovna opeka grade materije, i danas je neostvaren. I pored veli­
kih uspeha u izazivanju nuklearne Ian cane reakcije i razvoja fizike
atomskog jezgra, fuzija lakih elemenata periodnog sistema u teSke,
ostala je tajna ivan tehnicke kontrole.
Razvojno gledano, moze se zakljuCiti da je pokretacka snaga
osnovnih pojmova kvantno-mehanicke fizike iscrpljena. Pokazuje
se da pojave kao 5tO su vreme i prostor morarno ponovo istraziti
i definisati na dubljem nivou saznanja, na nivou ontologije, da bi­
smo pomoeu njih adekvatno odredili prirodu fizickih procesa.
Specijalna teorija relativiteta Alberta Ajnstajna nastala je u
Bernu, u Svajcarskoj i objavljena je 1905. godine u nemackom ca­
sopisu Annalen der Physic. Ovo je oznacilo prekretnicu u teorijskoj
fizici. Koristeei cetvorodimenzionalni prostorno vremenski konti­
nuum Minkovskog kao model fizicke realnosti, Ajnstajn je uspo­
stavio funkcionalnu relaciju brzine kretanja i vremenske koordi­
nacije. Logicka posledica uslovljavanja lokalnog vremena brzinom
kretanja samog posmatraca, bila je akauzalitet Dogadaje koji su se
dogodili kasnije, po ovoj"novoj teoriji bilo je moguee videti pre, to
jest, spoznati posledicu pre njenog uzroka. Kao glavnog informa­
tora kosmickih zbivanja Ajnstajn je oznaCio svetlost i postulirao
konstantnost i konacnost njene brzine u vakuumu.
Teorija relativnosti filosofski je zasnovana na tvrdnji Imanuela
Kanta da su vreme i prostor apriorne forme Ijudskog iskustva. I bu­
duCi da nema ni jednog fizickog sistema u kosmosu koji apsolutno
miruje, a svetlost se kreee odredenom konstantnom brzinom, po­
smatraci na svim fizickim sistemima koji se kreeu brzinama razli­
Citim od svetlosti imaee svoje karakteristicno lokalno vreme. Tako
ni jedan od njih neee objektivno percepirati dogadaje, vee sarno re­
lativno. KoristeCi radove cuvenog irskog matematicara Hamiltona,
64
Ajnstajn je stvorio takav sistem izracunavanja stvarnih pararnetara
fizickih dogadaja, koji su prevazilazili varijante subjektivnih utisa­
ka i matematicki tacno opisivali realnost.
U Opstoj teoriji relativnosti objavljenoj 1919. godine Ajnsta­
jn je pomoeu tenzorskog racuna i pretpostavke 0 zakrivljenosti
prostora uspeo da zarneni Njutnov pojarn sile i izracuna putanju
planete Merkur oko Sunca tacnije nego Ii da je koristio Keplerove
zakone kretanja nebeskih tela i Njutnov zakon gravitacije.
U svom cuvenom "epistemoloskom defektu", na sarnom pocet­
ku Opste teorije relativnosti, Ajnstajn pokazuje mogucnost da se
kugla koja miruje spljosti bez primene ikakve sile, sarno na osnovu
pretpostavke 0 brzom rotiranju druge kugle na kojoj je posmatrac
koji prati proces. Zakrivljenjem prostora i uvodenjem takozvanih
svetskih linija kretanja on je uspeo da dobije ubrzanje tela sarnom
promenom pravca kretanja, bez dodatnog impulsa. Takode, izjed­
nacavanjem inercione i gravitacione mase on je objasnio lebdenje
nebeskih tela lj. njihovu dinamicku ravnotezu bez koncepcije sile,
sarno na osnovu zakona akcije i reakcije. Samu materiju Ajnstajn
je smatra prostorno vremenskim dogadajem. Cuvena je njegova
kritika Njutnove koncepcije odeljenosti apsolutnog vremena, ap­
solutnog prostora i grube materije: "Ako bismo iz kosmosa izbacili
svu materiju, ne bi u njemu ostali ni vreme ni prostor".
TreCi pristup razumevanju fizicke realnosti bio je Teslin. Osla­
njajuCi se na radove Faradeja i Aragoa, s jedne, i Galvanija i Volte
sa druge strane, Tesla je na osnovu Helmholcove teorije akustickih
rezonatora i modifikovanog modela etra Lorda Kelvina, uspeo da
izgradi svoju originalnu koncepciju sveta koja je u eksperimentima
davala zapanjujuee rezultate. Njegov glavni aksiom bio je uda celo­
kuna energija jednog fizickog sistema potice iz spoljne sredine". Po
njemu, ekscitacija, odnosno medusobna komunikacija fizickih si­
stema zasniva se na zakonima rezonantnog vibriranja, tj. na simul­
tanom oscilovanju del ova sistema. Smatrao je da se koncept etra
nikako ne moze izbeCi u fizici, jer se materija i prostor ne mogu
apsolutno razdvojiti. Elektricitet je za Teslu bio fluidna supstancija
obdarena moCi percepcije i sveseu. U matematicije bio pobornik
realistickih glediSta, po kojima postoji identitet matematickih i fi­
zickih objekata, odnosno postvarenost matematike. U nacinu po­
stavljanja problema uzor mu je bio grcki mehanicar Arhimed, koji
65
je tvrdio "da vreme treba izbaciti iz fizike" kao suvisan pojam. (Jos
u devetnaestom veku naucnici Hajnrih Here i D'Alamber pokusali
su da stvore teorijsku fiziku bez pojma sile, ali je taj pokusaj okon­
can neuspehom; ruski naucnik N. A. Kozirev bio je u tome daleko
bolji, ali ni njegova teorija nije dovedena do stepena mikro-ekspe­
rimenta, tj. laboratorijske primene. Substitucija sHe principom de­
lovanja samog vremena u fizici je i dalje neresen problem.)
Kolorado Springs i Kula Vordenklif
rakter;
_ eksperimenti Tesline originalne jizike
6. za Ajnstajna, vreme je sarno poredak dogadaja, ne postoji
Teslina eksperimentalna tehnika sastojala se iskljuCivo u otkri­
vanju dubinskih zajednickih karakteristika fizickih sistema koje
treba uvesti u rezonanciju. Primer za to je njegov kompleksni elek­
tromagnetski oscilator - Kula Vordenklif, (izgradena na Long Aj­
lendu kod Nju Jorka 1901-5), kojomje mogao da uspostavi zajed­
nicko vibriranje jonosfere i planete Zemlje. I u matematici i u fizici
Tesla je bio pristaliea strogog determinizma. Iz njegovog realistic­
kog shvatanja matematike proistice da se fizicki proees moze ne
sarno matematicki opisati, nego u potpunosti izraziti i kontrolisati.
Kontrola procesa po Tesli vrsi se predvidanjem, a tacno predvida­
nje omogutava tempirano upravljanje, t.j. svesno izazivanje budu­
eih dogadaja. Ova njegova teorijska pozicija sasvim je suprotna te­
oriji relativiteta, po kojoj je objektivna spoznaja nemoguea, vee se
stvarno stanje mora pretpostaviti na osnovu matematickog opisa.
Razlike Tesle i AjlJ.~tajna u stavovima 0 fizickoj realnosti su
fundamentalne:
1. za Ajnstajna je svet akauzalan i relativan, a za Teslu strogo
kauzalan i determinisan;
2. za Ajnstajna, Ijudsko iskustvo je sasvim nepouzdano i ne od­
govara fizickoj realnosti, a za Teslu fizicka realnost je univerzalna
i prozima sve nivoe kosmicke egzistencije, tj. spoznaja istine ne
moze se izbeCi ni na koji naCin;
3. za Ajnstajna, svet je dualan, sastoji se iz ljudskog privida i
objektivne kosmicke stvarnosti, a matematika je cist gnoseoloski
intrument kojim se Ijudska empirija privodi fizickoj realnosti; za
Teslu, svet je jedinstven i materija koja proistice iz duhovnosti jeste
emanacija vremena i prostora;
66
4. za Ajnstajna, etar ne postoji kao stvarni entitet, vee je to plod
pogresnih miSljenja kroz istoriju nauke; za Teslu etar je jedinstveno
polje neizdiferenciranog vremena, prostora i energije i rezonan­
tnim proeesima u etru nastaje materija;
5. za Ajnstajna, sila je svojstvo prostora koje se ispoljava nje­
govom zakrivljenoseu, za Teslu sila je niz matematickih operaci­
ja koje imaju realno dejstvo koje se manifestuje stanjima fizickog
sveta; za Teslu matematika ima prirodu sile, dok za veeinu drugih
naucnika, kao i za Ajnstajna, obrnuto, tj. sHa ima matematicki ka­
kao fizicki entitet, vee se utvrduje merenjem od sistema do sistema;
za Teslu vreme je realni algoritam hipostazirane matematike koja
zakonom rezonancije komponuje fizicke sisteme iz etra i ponovo
ih dekomponuje u etar.
7. za Anstajna je najveca brzina u vakumu brzina svetlosti od
300.000 km/see, za Teslu brzina elektromagnetskih talasa nije og­
ranicena; njegova merenja i eksperimenti pokazuju da je u princi­
pu moguc trenutni prenos talasa i energije na bilo koju distaneu,
a da brzina mehanickih i elektricnih talasa kroz Zemlju uveliko
prevazilazi Ajnstajnovu brzinu svetlosti u vakuumu.
U razgovorima sa prijateljima Tesla je cesto pobijao mnoge Ajn­
stajnove tvrdnje, najceSce onu 0 zakrivljenosti prostora. Smatrao je
da je time povreden zakon akcije i reakcije: "Ako se u prisustvu ve­
likih gravitacionih masa prostor zakrivljuje, usled sile akcije, onda
bi reakcija samog prostora morala biti takva da se on ispravlja".
Ajnstajn je bio covek ciste teorije, a Tesla prevashodno ekspe­
rimentator. Nije poznato da su se sreli i razgovarali. Ipak, Ajnstajn
je Tesli cestitao njegov 75. rodendan, isticuCi kao glavnu njegovu
zaslugu u nauci polifazni sistem generatora i motora naizmenicne
struje, sto su po svemu sudeci Teslina manje znacajna otkrica.
67
 --
TESLIN NOVI SVETSKI POREDAK

IZ 1900. GODINE

- Telekomunikacioni sistem globalnog drustva ­

Po povratku u SAD, 1893., on se pomno posveeuje problemi­

ma radio-tehnike, teledirigovanja i bezicnog prenosa energije na
velike daljine bez gubitaka. U Kolorado Springsu uspesno eksperi­
mentise sa Zemljinim stacionarnim elektromagnetskim talasima i
bezicnim prenosom. Iako je dnevnik rada iz tog perioda sacuvan
i publikovan, prave naucne rezultate zaddao je za sebe. Ali to sto
je tamo postigao, ohrabrilo ga je da obeea svetski sistem za bezicni
prenos sHe i inteligencije. Ova planetarna transmisija informaci­
ja i energije trebalo je da se zasniva na primeni takvih znacajnih
pronalazaka i otkriea kao sto je Teslin rezonantni transformator
bez gvozdenog jezgra, i uvelicavajuCi predajnik od koga je nauc­
nik posebno mnogo ocekivao. Bio je to svojevrstan transformator
narocito podesen cia ekscitira planetu Zemlju. Pomoeu njega on
je jos u Koloradu ostvario elektricna praznjenja jaceg intenziteta
od atmosferskih munja i proizveo struju takve snage da do belog
usijanja jakom svetloseu osvetli viSe od dye stotine sijalica raspore­
denih po tlu miljama oko laboratorije. Za Teslu je to bio neoboriv
dokaz ispravnosti njegove koncepcije bezicnog prenosa energije, tj.
dejstva na daljinu. ~.
Nema sumnje da· je··Teslu prozimalo snazno oseeanje jedinstva
prirode i kosmickog reda.
Osnove svog Svetskog sistema, objavljenog 1900. godine, on je
sazeo u dvanaest tacaka koje sve odreda pogadaju sustinski smisao
tehnicke i tehnoloske mrde danasnjih svetskih telekomunikacija.
Ovaj sistem ujedno je i tehnoloska osnova za uspostavljanje global­ Tesla lita Teoriju prirodne filosofije Rudera Boskovica ispred
nog informatickog drustva cija tendencija svetskog ujedinjenja vee Uvelicavajuceg predajnika; Majkl Faradej se oslanjao na Boskovicevu
uveliko iskazuje svoje posledice u reorganizovanju zivota naroda teoriju materije, a Tesla je primenjivao Boskovicev princip relativnosti
izazvanog ukidanjem klasicnog ddavnog suvereniteta. vremena i prostora dokazan na klatnu, (pendulumu).

68 69
 ~
Svetski sistem Tesla zasniva na sopstvenim pronalascima kao sto
su: Teslin transformator, tj. aparat za stvaranje elektricnih vibracija
specijalnih karakteristika; Uvelicavajuci predajnik, odnosno tran­
sformator naroCito podesen da ekscitira planetu Zemlju (za transfer
elektriciteta ovaj instrument ima isti znacaj kao teleskop 1.). astrono­
miji); Teslin beziCni sistem koji obuhvata izvestan broj usavcienih
aparata i danas je jedini poznat nacin za ekonomicnu transmisiju
elektricne energije na razdaljinu, a bez posredstva fica; aparat za
individualizaciju signala koji je u poredenju s primitivnim usaglaSa­
vanjem signala, (ovaj metod je na zalost jos uvek u upotrebi), isto sto
i veoma bogat jezik stavljen naporedo sa neartikulisanim izraZava­
njem; zahvaljujuCi tom aparatu mogu se transmitovati potpuno tajni
signali iIi poruke, i to kako u aktivnom, tako i u pasivnom vidu, to
jest, oni ne ometaju druge signale iIi poruke, niti ovi mogu njih ome­
tati; svaka poruka je jedinstvena i ima nezarnenljiv identitet; prak­
ticno neogranicen broj stanica i instrumenata more da dejstvuje na
sarno jednoj iii dye frekvencije, a da ne nastupi ni najmanje uzaja­
mno ometanje; stacionarni Zemljini talasi (popularno objasnjeno,
ovo izvanredno otkrice znaci da Zemlja reaguje na elektricne vibra­
dje odredene frekvencije, isto kao sto zvucna viljuska hvata speci­
ficne zvucne talase; ove posebne elektricne vibracije koje su u stanju
da snazno ekscitiraju Zemlju mogu se koristiti na bezbroj naCina, a
pre svega za pro menu svetskog energetskog sistema koji je veoma
nesavrsen i ni izdaleka ne iscrpljuje naucne i prirodne mogucnosti).
Ciljeve Svetskog sistema Tesla formuliSe na takav naCin da je
jasno da on smatra da uspostavljanje guste komunikacione mreze
svih oblika i nivoa treoa da posluZi humanizaciji nauke i tehnolo­
gije. U tome je on na pocetku dvadesetog, bio vizionar dvadeset
prvog veka, jer prava metafizicka problematika u teorijsku fiziku
prodire tek sada sa kosmogonijskim pitanjima 0 poreklu sveta i
ontoloskoj prirodi vremena i prostora. Dakle, Tesla se jos davne
1900. go dine zalagao za:
SVETSKI SISTEM
1) Uspostavljanje veze medu postojeCim telegrafskim stanica­
rna iii centrima sirom sveta; (ostvareno);
70
2) Organizovanje tajne driavne telegrafske sluzbe ciji rad nije
moguce ometati; (nije ostvareno, koliko se zna, jer nisu primenjeni
Teslini patenti za radio prenos, nego Markonijevi koji za svako
multano emitovanje zahtevaju posebnu frekvenciju);
3) Uspostavljanje veze medu postojeCim telefonskim centrima,
odnosno stanicama na Zemlji; (ostvareno);
4) Univerzalna distribucija opstih novinskih vesti putem tele­
grafa iIi telefona; (ostvareno);
5) Osnivanje slufbe na principima Svetskog sistema za dostav­
Ijanje obavestenja iskljucivo u privatne svrhe; (ostvareno internaci­
onalnom kompjuterskom mreZom, tj. internetom);
6) Uspostavljanje meduveza svih telegrafskih aparata na svetu;
(ostvareno jos za Teslinog zivota);
7) Osnivanje sluzbe za distribuciju muzike pomocu ovog siste­
ma; (ostvareno);
8) Univerzalno registrovanje vremena jeftinim casovnicima
koji sa astronomskom preciznoscu oznacavaju sekunde, a da pri
tom ne iziskuju nikakvo staranje; (ostvareno);
9) Prenosenje sirom sveta znakova, slova, zvucnih signala itd.,
bilo da su kucani na maSini iIi rukom ispisivani; (ostvareno - preci­
zan opis telefaksa);
10) Osnivanje svetske sluZbe za potrebe trgovacke mornarice
koja navigatorima svih brodova omogucava da besprekomo piloti­
raju bez kompasa, da tacno odreduju lokadju, cas i brzinu, da iz­
begavaju sudare i katastrofe itd.; (ostvareno);
11) Uvodenje svetskog sistema stampanja na kopnu i moru;
(ostvareno);
12) Reprodukovanje fotografija i svih vrsta crteta iIi pisanih
tekstova koji bi se otpremali sirom sveta; (ostvareno).
Mada je razvoj modeme nauke i tehnologije itekako dao za
pravo Teslinim vizionarskim ciljevima, nije se sa njima poklopio u
fundarnentalnoj koncepciji: nairne, Tesla je sve ovo hteo da ostvari
prenosenjem signala kroz planetu Zemlju, a ne koristeCi njenu or­
bitu. Iz istih razloga iz kojih je bio protivnik koriScenja nuklear­
ne energije, opasnog usled Ijudskog nepoznavanja prave strukture
materije od koje se Ijudi sastoje, Tesla je smatrao da je svako naru­
savanje kosmickog prostora, odnosno Zemljinog magnetnog polja,
71
 .,..,..
povreda harmonije prirodnih zakona. Ovo proistice iz negativnog
dejstva ljudske slobodne volje, koje biva destruktivno, ukoliko izo­
stane eticka komponenta nauke olicena u dobroti koja sarna po
sebi donosi vise saznanje pri svesnoj selekciji ispravnih namera.
Covecanstvo, koje zivi na Zemlji, smatrao je on, mora da otkrije
sve oblike prirodne simbioze sa planetom, inace je u opasnosti da
uniSti svoje jedino kosmicko vozilo.
Posle Kolorada Tesla je privukao paznju nekog ko je bio uti­
cajniji od Astora Dzona Pierpont Morgana, magnata celika i
mocnog bankara koji je stajao gotovo iza svakog veceg finansijskog
poduhvata u Americi. Za Morgana se pricalo da je u to vreme kon­
trolisao 700 direktorskih mesta u 250 najvecih arnerickih koma­
pnija. Morgan je bio covek koji je stajao iza velike General Electric
kompanije, on je bio taj koji je naterao Vestinghausa da podeli mo­
nopol u eksploataciji naizmenicnih struja sa drugima i finansirao
dobar deo izgradnje Centrale na Nijagari.
Krajem 1900. godine Tesla je bio pozvan na vencanje Morgano­
ve cerke, sto znati da je pripadao najviSem sloju njujorSkog otme­
nog drustva. U to vreme ziveo je u ValdorfAstoriji, najluksuznijem
njujorSkom hotelu, i uzivao glas jednog od najbolje obucenih ljudi
na Petoj aveniji.
U novembru 1900. uputio je prvo pismo Morganu u kome je
izneo deo svog plana, i to onaj koji se odnosio na prekookeanske
bezicne komunikacije. Precutao je da je njegov glavni cilj bezicni
prenos snage. U pismu je izneo i koliko mu je para bilo potrebno za
opremu: 100.000 dolaraza transatlantski prenos poruka i 250.000
dolara za transpacifiCkr-Morgan nije reagovao odmah. Razmisljao
je i Tesla mu je 10. decembra uputio novo pismo:
"Pre nego Sto nastavite dozvolite mi da vas podsetim, da ako bi
na svetu postojali samo malodusni i skrti ljudi, nista veliko nikada
ne bi bilo ucinjeno. Rafael ne bi mogao da stvori svoja remek dela,
Kolumbo ne bi otkrio Ameriku, Atlantski kabl ne bi mogao da bude
postavljen. Vi, za razliku od svih ostalih ljudi, treba da budete covek
koji ce se hrabro upustiti u ovaj poduhvat, samo naizgled opasan,
podstaknuti superiornim uvidom, kao i zeljom da se unapredi jedna
nova umetnost od neprocenjive vrednosti za coveeanstvo':
Morgan je pristao, ali ne iz filantropskih motiva. Savetnici su
mu govorili da je na vidiku resenje problema beficne telegrafije i
72
sudeCi po ogromnom uspehu biznisa sa elektrifikacijom, trebalo
je uspostaviti kontrolu nad onima kOji ce doneti novu tehnologi­
ju radio-komunikacije. Pocetkom 1901. je sklopljen ugovor prema
kome je Tesla dobio 150.000 dolara za izgradnju svog transatlant­
skog sistema za prenos poruka, a Morgan je zauzvrat uspostavio
kontrolu nad 51 % deonica Kompanije Nikola Tesla.
Jedan od najmocnijih Ijudi sveta prividno je stao na Teslinu
stranu:
"Na koji nacin da pocnem da yam se zahvaljujem u ime moje
profesije i mene IUno, veliki i velikodusni covece! Moj rad ce prone­
ti slavu vaseg imena u svetu. Uskoro cete videti da ne samo da sam
ja u stanju da duboko cenim plemenitost vaSeg delovanja, nego i
da ulinim vase prvobitno covekoljubivo ulaganje vredno bar sto
puta vise od sume koju ste mi stavili na raspolaganje na takav ve­
licanstven i knezevski nacin!"
Najverniji Teslin neprijatelj, Elihu Tomson zestoko ga je napao
na stranicama strucne starnpe proglasavajuCi ga za "neprakticnog
sanjara". U pismu uredniku casopisa Sun, Tesla odgovara, precizi­
rajuCi svoju poziciju:
"Znam Tomsona kao sto znam moj teleautomaton i poslednji
put kada sam vas pozvao gotovo sam zaustio da yam kazem da
je takvo pismo na putu, ali sam se suzdtiao plaseCi se da biste me
pogreSno razumeli. Neke od mojih nedavnih izjava, na prvi pogled
bezopasne, sadtiavale su jak lek i ocekivao sam da ce moji "paci­
jent;': od kojih je jedan bio upravo on, od njega dobiti grteve. Ipak,
kada sam sinocprimio pismo, nisam znao da Ii da se smejem na ne­
verovatnu slabost koju je tu ispoljio, iii da ga zbog toga fulim ... Isto
je toliko tesko toveku od casti da najavi nelto revolucionarno, kao
; da to dokaze. Tomson je prev;deo da ja ne samo sto najavljujem
nove ideje, nego dajem i rezultate. On; mi se otkrivaju kroz oglede,
obracune i logitke dedukcije, a ne pogadanjem... Ne smete dozvoliti
sebi da budete zavedeni naporima jedne klike tehnickih pisaca, koji
su ljubomorni na snagu koju sam dobio od jedne vrste proviaenja
i koju savesno koristim, testo zrtvujuCi sopstveni interes za dobro
mojih bliznjih. Zbog njih se brinem isto koliko bih se brinuo i zbog
copora kojota. Budite uvereni da cu ih uskoro ukroUti.
Pre izvesnog vremena glupo su pokusali da moj kredibilitet na­
ruse glasanjem koje je trebalo da pokaze da nisam meau dvadeset
73
 ....­
pet "velikih ljudi devetnaestog veka'~ Medutim, citavom tom akci­
jom nisu uspeli da moje ime spuste niie od petnaestog mesta na
listi, tako da sam na opstem glasanju, na koje nisu imali toliko uti­
caja, zavrsio na sestom mestu. Vi znate, naravno, da, sve u svemu,
takva procenjivanja smatram budalastim, jer je nemoguce reti za
neeiji doprinos koliko vredi, barem dok ne prode vek 0 kome je rec. "
U martu 1901, Tesla zaboravlja neprijatelje, i sa potpisanim
ugovorom u diepu, usredsreduje se na veliko delo.
Prvo je potraiio odgovarajuce zemljiste i odluCio se za mesto
Shorehem, na ostrvu Long Island, retko naseljeno i oko 100 kilo­
metara udaljeno od centra Njujorka. Posumljenu parcelu velicine
120 hektara, otkupio je od Diejmsa Vardena, direktora Suffolk Co­
unty Land Company. Cela oblast je po vlasniku nosila ime Varden­
klif. Svom prijatelju arhitekti Stanford Vajtu i njegovom saradniku
Y.D.Krou, poverio je izvodenje projekta, a zatim je otputovao u Pic­
burg gde je od Vestinghausove kompanije narucio potrebne genera­
tore i transformatore za primarno napajanje diinovskog oscilatora.
Gradevina je bila osmougaonog oblika, visoka 87 metara, sa
ravnom platformom na vrhu, koja je trebalo da nosi zavrsnu polu­
loptastu kupolu. Bila je sagradena od drvenih greda sa metalnim
spojevima. Tesla je naredio strogu tajnost i zabranio je davanje bilo
kakvih izjava i pustanje na posed bilo koga bez njegove dozvole.
Osim njega, nijedno drugo lice nije znalo tacno sta se gradi i kakva
je konacna namena projekta.
ZahvaljujuCi patentu Uredaj za prenos elektricne energije koji
je prijavio 1902., ali koji mu je odobren tek 1914. godine, dan as su
poznati odredeni tehniclct detalji njegove velike ideje.
Toranj je bio nosal terminala dZinovskog predajnika i u sebi
je nosio konstrukciju primara i sekundara oScilatomog transfor­
matora sa uzdignutim dodatnim kalemom, povezanim sa kupo­
lorn na vrhu. Da bi ostvario sto vecu energiju pri emitovanju, Tesla
je osmislio kupolu velikog radijusa krivine, sastavljenu od malih
metalnih polulopti, koja je imala malu kapacitivnost i dozvoljava­
la opterecenje izuzetno velikim naponom. Primar transformatora
je trebalo da bude napajan generatorima smestenim u podrumu
laboratorije udaljene oko pedeset metara. NajveCi problem bilo je
dobro uzemljenje vaino u oscilatornom sistemu predajnik - Ze­
mlja. U tu svrhu je u sredini temelja tornja iskopan bunar dub ok 40
metara, sa spiralnim stepenicama koje su okruiivale celicnu tele­
74
skopsku osovinu povezanu sa sekundarom transformatora, preko
koje je energija predajnika trebala da bude saopstavana Zemlji. Sa
dna bunara zrakasto su se sirili tun eli, ispunjeni slanom vodom da
bi se uzernljenje pojacalo.
Sustina konstrukcije novog predajnika, kome je kupola davala
poseban izgled, bilo je uskladivanje sa elektricnim osobinama pIa­
nete. Svoj novi uredaj, Tesla je nazvao: Magnifying Transmitter -
UvelicavajuCi predajnik. "Ono sto je teleskop u astronomiji" - izja­
vio je - "to je UvelicavajuCi predajnik u tehnici beiicnog prenosa ':
Kada je jos u maju 1901. godine, doslo do velikog poremecaja
hartija od vrednosti na Njujodkoj berzi, pracenog velikim padom
vrednosti novca, Tesla jos uvek nije slutio da ce ga posle tolikih
uspeha i srecnih obrta, sudbina usporiti.
Potres na berzi se desio zbog sukoba dva finansijska dzina, Dzo­
na Pierpont Morgana i Ned Harimana oko kontrole nad akcijama
zelezniCkih kompanija. Morgan je kontrolisao Northern Pacific
Railroad a Hariman Union Pacific. Hariman je bio zainteresovan
da pregovara sa Morganom oko prosirenja svojih interesa. Posto
Morgan nije reagovao na njegove ponude, Hariman je iskoristio
Morganov put u Evropu i u aprilu mesecu organizovao kupovinu
akcija Northern Pacific kompanije sa teznjom da uspostavi kontro­
Iu nad kompanijom. Kada je to cuo, Morgan je naredio da se ak­
dje otkupe nazad po bilo kojoj ceni. Tako je vrednost akcija ove
kompanije 9. maja skoCila sa 150 na 1000 dolara po akciji. Ovo je
izazvalo paniku, monetarni haos i veliki pad vrednosti akcija. Kre­
ditne linije su presusile, a vrednost robe je naglo skoCila.
Sredinom februara 1902. Teslin bivsi partner u poslu, Ernst
Adams, sa kojim je ostao u dobrim odnosima i posle raskida, po­
zvao ga je na dorucak na koji ce doCi princ Henry, Morgan, Rok­
feler, Stilman i Vanderbilt. Sve je izgledalo u redu, bio je pozivan
u najvise povlascene krugove moCi i novca, osecao je samopouz­
danje i njegove teskoce sa nedostatkom sredstava koje je uveliko
trpeo, izgledale su reSive.
Dogadaj koji je iznenadio ceo naucni svet pa i samog Teslu,
bio je Markonijev uspeh u prenosu signala preko Atlantika. Dva­
naestog decembra 1901. Markoni je preneo slovo "S" iz Komvola
u Engleskoj do Nju Faundlenda u Kanadi. Mnogi su sa nevericom
prihvatili vest. Tesla je znao da Markoni sa uredajima koje je za­
stitio patentima nije mogao da izvede ovakav podvig i sumnjao je
7S
 ~

da je ovaj koristio njegove aparate. Ali nije imao dokaze i kada je

"Ima godinu dana, g-dine Morgan, telko da je prosla i jedna
13. januara 1902. prireden docek Markoniju u Valdorf Astoriji u
not u kojoj moj jastuk nije bio okupan suzama, ali ne treba zbog
Njujorku, prividno mirno je cestitao italijanskom pronalazacu na
toga da me smatrate slabiCem. Savrseno sam uveren u to da iu
uspehu. Markonijev uspeh ee bitno uticati na misljenje poslovnih
obaviti mojzadatak, neka bude kako moze biti.fedino zalim zato
Ijudi. Markoni je pokazao jednostavniji put ka komercijalizaciji be­
posle pobede nad svim telkoiama koje su izgledale nepremostive, i
zicne radiotelegrafije. NaCin na koji je to postigao za krupni kapital
stieanja posebnih znanja i sposobnosti koje u ovom trenutku imam
nije bio vazan. Tesla je bio prestignut od strane konkurencije.
samo ja, i koje ie, ako se efektno primene, unaprediti svet za litav
Tada su ga pogodile i druge nevolje. U novembru 1902, vee je
vek, moram da gledam moj rad kako kasni... «
bio podignut toranj sa platformom, a zgrada laboratorije sagrade­
"Kazete da ste prema meni izvrsili ugovorne obaveze. Niste.
na i delimicno useljena. Ramovi za kupolu tornja koje je izradila
Dosao sam da angazujem vaS genije i vasu moe, ne zbog novea.
American Bridge Co. stigli su iskrivljeni i polomljeni u transportu
Trebali bi ste da znate da sam u tome prema vama imao postova­
sto je izazvalo veliki zastoj u radu i troskove. Trinaest godina kasni­
nja isto koliko i prema samom sebi. Vi ste veliki lovek, ali vas rad
je Tesla je pisao V. H. Koneliju iz iste kompanije:
je utisnut u prolazne oblike, moj je besmrtan. Dosao sam k vama
"Kako bi sve bilo drugalije da je vasa firma isporulila lelik na
sa najvdim izumom svih vremena. Imam vise dela na moje ime
vreme kako je dogovoreno? Morao sam da radim sa plemenitim,
nego bilo koji lovek pre mene, osim Arhimeda i Galileja - pronala­
ali veoma plahovitim starim gospodinom i letiri do pet meseci za­
kasnjenja bilo je fatalno za moj projekat'~ zalkih dzinova. Sest hiljada miliona dolara ulozeno je u Sjedinje­
nim drzavama u preduzeea zasnovana na mojim otkriCima. (Ovo
Videvsi da nece moci da izvede projekat do kraja sa sredstvima
nije hvalisanje, g-dine Morgan; to su samo moji akreditivi.)
sa kojima je raspolagao, Tesia je pokusao da za dovrsetak projekta
Kada smo ugovarali, ja sam obezbedio: 1. patentna prava; 2.
zainteresuje druge finansijere, kao Gugenhajma, Rajana i Frika, is­
moje sposobnosti elektroinzenjera; 3. moju dobru volju. Trebalo je
tovremeno piSuCi duga pisma Morganu u kojima trazi jos novca:
da vi obezbedite: 1. novae; 2. VaSu poslovnu sposobnost; 3. VaSu
"Dragi g-dine Morgan, dobru volju. Uneo sam patentna prava koja u najgorem slulaju
vrede deset puta viSe od vaseg gotovinskog uloga. PoleN ste da
Zelite mi uspeh! On je u vaSim rukama, kako mozete to da mi
pozelite? uplatujete novae, istina, ali je pri tome vee prva klauzula naseg
ugovora bila prekrSena. Bilo je dvomeselno kasnjenje pri uplati
Poleli smo prema predlogu, sve je bilo uredno obralunato;
poslednjih 50.000 $ - kaSnjenje koje je bilofatalno...
ispalo je finansijski slabo. Upleli ste me u nemoguce transakcije,
Mozemo nastaviti samo na jedan nalin, g-dine Morgan. Dajte
naveli ste me da placam dvostruko, da, uCinili ste da lekam 10
mi novae da zavrSim veliko delo... Iii, drugacije, ucinite mi poklon
meseci na maSine. Povrh svega, proizvodite paniku. Kada sam, na­
i pustite me da razradim moje spasenje... «
kon sto sam sastavio sve sto sam mogao da napabirlim, dosao da
vam pokazem da sam uradio najbolje sto se moglo, isterali ste me
"Dragi g-dine Morgan,
kao nekog kaneelarijskog pomocnika urliluci toliko da se lulo sest
Recite mi jos jednom. Usavrsio sam najveei izum svih vremena
blokova dalje: "Ni eentar i raSirilo se to po celom gradu. fa sam
- bezilni prenos elektrilne energije na bilo koju razdaljinu, delo
diskreditovan, predmet podsmeha mojih neprijatelja... "
"Nameravate Ii da me ostavite u rupi?! koje mi je uzelo 10 godina zivota. To je dugo trazeni filosofski ka­
men mudrosti. Nista mi drugo ne treba osim da dovrsim eentralu
Stekao sam, zbog vas, bar hiljadu mocnih neprijatelja jer sam im
koju sam konstruisao i u jedan mah covelanstvo ce napredovati
rekao da vise eenim jednu pertlu vaSih cipela, nego sve njih zajedno..."
kao u mnogo vekova.
"feste Ii ikada litali Knjigu 0 fovu? Ako biste moj um zamislili
fa sam jedini lovek na ovoj Zemlji do danas koji ima neobilno
na mestu njegovog tela bio bi to precizan opis mojih patnji. «
znanje i sposobnosti da postigne ovo ludo i drugi se mozda neee

76
77
 ,...­

pojaviti ni za stotinu godina ... Pomozite mi da zavrsim svoj rad iii znakova da treba da odustane, nije odmah priznao da je sticaj viSih
druklije - uklonite teskoce na mom putu. « okolnosti protiv njegovih namera - video je samo velike teskoee
Na sva ova pisma Morgan nije odgovarao iIi bi povremeno nje­ koje je trebalo prevaziei. "Istinite nagrade su uvek u srazmeri sa
gOY sekretar poslao kratko obavestenje da njegov gazda vise nije radom i zrtvama" - govorio je.
zainteresovan za saradnju. Cinjenica da mu sudbina nije uzvratila povoIjnim okolnostima
Tesla se nasao u dugovima koji su pretili da dovedu do zaplene za dovrsenje projekta navela ga je na pomisao da njegova zrtva nije
njegove imovine. Oeajnieki je pisao ujaku Nikolaju, tada vee mi­ bila dovoIjno velika. Kao miljenik Duha otkriea, oseeao je tajnu
tropolitu Dabro-bosanskom, trazeei zajam kod Srpske banke, ali je vezu sa prirodom i verovao je da ce mu Providenje najzad pomoei.
taj pokusaj propao. Sasvim se povukao iz javnog zivota. Retko se javljao prijatelji­
"Mora Ti tesko biti, boriti se sa takvim Iavovima, kapitalistima" rna, sem Dzonsonovima. Sledeeih dvadeset godina nijedno pismo
- tesio ga je ujak u pismu od 2. septembra 1903. Ja se spremam na neee upututi sestri Marici niti ostaloj rodbini.
put u moju eparhiju, i imam podaleko od mjesta moje rezidendje
da osvestam jednu novu crkvu, pomolicu se Bogu za tebe, a ostalo
ce se sve samo pomoeu Bozjom razresiti."
U jesen 1906, Vordenklifje naglo opusteo. Tesia se sa saradnid­
rna povukao u Njujork, ostavljajuCi za sobom zakljucanu laboratori­
ju i toranj.
Kao poslednji pokusaj da dobije podrsku za svoj revoludonar­
ni program, ponovio je predlog istrazivanja podsecajuci na Proglas
Svetskog sistema za bezieni prenos energije u dvanaest taeaka.
Reakdja i finansijera i publike na TesHn ponovljeni predlog
bilo je apsolutno eutanje. Markoni, Edison, ali i i rnnogi drugi, pre­
tvarali su Teslin rad na bezicnom prenosu u unosan biznis. I Pupin
je u to vreme stao na Markonijevu stranu, toboze naucno objek­
tivno hvaleCi njegov rad, a zapravo se poslovno vezujuCi sa Mar­
konijevom kompanijom ugovorom 0 prodaji licend za koriScenje
njegovih patenata iz oblasti bezicne telegrafije. RuSenje kule Vordenklif, 4. jula 1917. god.
Jos sestog aprila iste kodine, 1906. Teslin dugogodiSnji sekretar
Dzordz Serf pisao je: "Jedva da sam vas ikada video tako mrzovolj­
nog, kao prosle nedelje; uplasio sam se." Teslina heuristiCka metoda i moc Kule Vordenklif
Na osnovu grafoloske analize Teslinog rukopisa iz 1906. Mark
Saifert, u doktorskoj disertadji, zakljucuje da je Tesla imao nervni Posetimo ponovo TesHnu laboratoriju u Kolorado Springsu.
siom te godine. Mislim da to nije tacno ida se Saifert poveo za kon­ NaiCi eemo na elektromagnetska polja vrlo niske frekvencije i Te­
vencionalnim kriterijumima u grafologiji, kojima nije predvidena siu koji eksperimentiSe sa radom ljudskog mozga, na samome sebi.
metanoja, odnosno divinacija genija olicena u nagloj promeni faze Prijatelju Dzonsonu pise 0 inteligentnim svojstvima elektroma­
i nivoa liene egzistencije. 1906. Tesla pocinje da radi za buducnost gnetskih polja. ZaCinje se biofizicka osnova neurologije.
i sarno za buduenost, onu koja je danas dosla. Vratimo se unazad. Pet godina pre gore opisanog Teslinog po­
Ipak, u toku duboke liene promene, Tesla je pokusao da cove­ vlaeenja, 1901, pocinje dizanje Svetske emisione stanice na Long
canstvu pruzi jos jednu sansu. Zato, i pored dovoljno uverljivih AjIendu. Radi se 0 slozenom emiteru elektromagnetskih talasa u

79
78
 I
Cijoj izgradnji Tesla primenjuje celokupno dotadasnje znanje: te­
leautomatsku kontrolu, beficni prenos, nehercijanske talase, origi­
nalnu teoriju etra i elektriciteta, dinamicku teoriju gravitacije (po
kojoj svaki prirodni elemenat Mendeljejevog sistema ima svoju
karakteristicnu gravitacionu konstantu, specificno G), kao i sop­
stvenu tehniku upravljanja brzinom proticanja vremena. Te 1901.
godine nastaje "nova fizika".
Postavlja se pitanje kakva koncepcija sveta lezi u osnovi izvo­
denja eksperimenata sa fokusiranim rezonantnim magnetnim i
elektromagnetnim poljima. Vratimo se na cas mistiku Dzordzu
Leonardu i njegovoj slici Kosmosa. GovoreCi 0 vibratu, on istice da
ima raznih naroda, rasa i plemena, ali nigde na planeti ne mogu se
naCi Ijudi koji zive liSeni muzike i plesa.
Pre viSe od 2500 godina Pitagora je rekao ucenicima da je ka­
men zaledena muzika. Poznato svojstvo svake cestke u fizickom
svemiru je njena zavisnost od visine tona i gornjih tonova njenih
pojedinih frekvencija, sto znaCi od njenog pevanja.
Ljudi stvaraju muziku, ali pre toga, ona stvara Ijude. Dar slusa­
nja otvara nam mogucnost secanja naseg najdubljeg porekla. Muzi­
ka je izraz zvuka raznih struktura sveta i jasno ukazuje na ritmicke
osobine svih stvari. Vibrato nam pomaze da ujedno istrazimo sebe
i svet Ciji smo deo. Ta pulsacija izviruea iz tona moze da nas dovede
do necega sto je najspontanije i najkreativnije u ljudskom zivotu.
Vibrato koji pobuduje unutarnje ljudske tonove moze biti i
duboko erotican. Kod laganog stava Bahovog Cetvrtog branden­
burskog koncerta, svi drveni duvacki instrumenti jednog orkestra
i zke pocnu da podtfi.tavaju i zajedno pulsiraju. Publika, kao da
osee a neko eudenje da tako jedan intiman zvuk moze da se izvodi
javno. Opasno senzualno svojstvo vibrata objasnjava se cinjenkom
da brzina vibracija od sedam pulsacija u sekundi precizno odgo­
vara stanju alfa-talasa mozga. A to je stanje izmedu budenja i spa­
vanja kada je odsutna uobicajena kontrola uma. Sanjac, budeCi se,
cesto ima oseeaj pristupacnosti svih izvora memorije i stvaranja.
Poznata je vizija broJevnih funkcija, koju je matematicar Poenkare
spazio pred sarno utonuee u dubok san: matematicke ideje igrale
su se u oblaku pred njim, sudarajuCi se kao materijalne i kombi­
nujuCi u rezultat koji je dugo trazio. Takode, snazan i dugotrajan
muzicki vibrato, hvatajuCi ritam sa nasim mozgom, stvara uslove
80
za neku vrstu svesnog sanjarenja u kome se otkrivaju misterije i sve
se veoma lako pamti.
NaCin kako muzika dejstvuje isti je kao onaj na koji deluje svet
stvari i dogadaja, jer je sve to vibracija. Brzina vibracija sub atom­
skih cestica su neverovatno visoke, a talasi u centru subatomskog
nukleusa izgledaju jos bdi. Vibracije svih energija zracenja - radio
talasa, toplote, svetla, rentgenskih zraka, itd. - mogu da se svrstaju u
red. Elektromagnetski spektar, tako posmatran, ima vise od osam­
deset oktava, a vidljivo svetlo je sarno jedan opseg tog reda. Kao i
u muzici, elektromagnetski talasi imaju svoje vlastite harmonicne
gornje tonove, a postoje i izvesne slicnosti koje se pojavljuju medu
intervalima oktava. Zakoni muzicke harmonije primenjeni na elek­
tromagnetiku daju izvanredne rezultate. Upravo zato je Nikola Tesla
koristio Helmholcove radove 0 zvuku za svoje elektricne rezonatore.
Johan Kepler, astronom iz sedamnaestog veka, verovao je da je
svaka planeta suncevog sistema ziva i da je na svakoj od njih na­
stanjen njen andjeo cuvar koji cuje njenu muziku. Planete, na pu­
tanjama oko Sunca, sviraju: Merkur, koji ima najveeu brzinu, peva
piStavu ulaznu i silaznu skalu pikolo flaute. Jupiter, najsporiji, proi­
zvodi duboku snaznu tutnjavu. Venera menja ton od dura do mola
sest, a Zemlja svira divni drugi mol. Poseban aranzman zvukova, sto
ga mi nazivamo muzikom, izraz je odnosa stvari, tj. njihove slicnosti
i razliCitosti, to je i naCin kako stvari rastu i trule, propadaju, kao i
naCin kako iz dekomponovanih sistema izrastaju novi, mladi siste­
mi. Duboka struktura muzike ista je kao i struktura svega ostalog.
Holandski naucnik Kristijan Hajgens primetio je 1665. godine
da klatna dva casovnika postavljena na zidu jedan pored drugog
zadobijaju istu periodu klacenja, tj. klate se u preciznom ritmu. To
je zapravo univerzalan fenomen. Kada dva iii vise oscilatora pul­
siraju u istom polju, uz malu vremensku razliku, oni se spontano
uklope tako da pocnu pulsirati tacno u isto vreme. Oni se ponasaju
prema zakonu ekonomicnosti i nacelu minimuma energije jer je
svakom klatanu ponaosob kod zajedniCkog pulsiranja potrebno
manje energije nego kod aritmicnog iii suprotnog. To usaglasava­
nje svuda je prisutno ali ga retko primeeujemo. Moglo bi se cak red
da su sve zive stvari oscilatori, tj. pulsiraju i menjaju se ritmicki. I
najjednostavniji jednoeelijski organizam oscilira u velikom broju
harmonicno slozenih frekvencija, na subatomskom, atomskom,
molekularnom, subeelijskom i eelijskom nivou. U komplikovanom
81
 ,....­
organizmu kao sto je ljudski, racun tih frekvencija je veoma slozen.
Nasi unutrasnji ritmovi cvrsto su medusobno povezani, ali niSta
manje, povezani i sa spoljnim svetom. Ljudska fizika i mentalna
stanja menjaju se sa ritmom sezonskih kretanja Zemlje i Sunca, sa
plimom i osekom, sa dnevno-noenim ciklusom kao i u kosmiCkim
ritmovima koji danasnja nauka nije jOs odredila i uglavnom ne
uzima u obzir. Kada se faze tih ritmova poremete, javlja se oseeaj
nelagodnosti sto je predznak oboljenja.
Dve galaksije mogu da produ jedna kroz drugu kao dva obla­
ka dima, jer su zvezde u galaksiji medusobno udaljene distancama
jednakim milionitim umnoscima njihovih dijametara, ti. vrlo su
retke. Kolizija je malo verovatna.
Nasem solarnom sistemu potrebno je 10 biliona sekundi (240
miliona godina) da opiSe krug oko galaksije mlecnog puta. Talasi u
centru atoma vibriraju 10 na dvadeset drugi stepen puta u sekundi.
Ceo atom na sobnoj temperaturi vibrira znatno sporije, oko 10 na
cetrnaesti stepen puta u sekundi, dok molekuli pulsiraju na oko 10
na deveti stepen ciklusa u sekundi. Zive celije na direktnu stimula­
ciju reaguju sa oko 1000 ciklusa u sekundi, a svoje interne cikluse
podesavaju prema danu od 24 casa (rotaciji Zemlje), lunarnom ka­
lendaru i Suncevoj godini.
Komplikovana grupa eelija zvana mozak ima razne oblike ci­
klusa i varira od oko 40 ciklusa u sekundi (kod aktivne koncentra­
cije) do manje od 1 ciklusa u sekundi kod dubokog sna. Ritmicki
talasi mozga lako se prebacuju iz jednog ciklusa u drugi.
Talasi vidljivog svetla pulsiraju izmedu 390 triliona i 780 trili­
ona u sekundi, sto~i:pi tacno jednu oktavu, jedno dupliranje fre­
kvencije. Ljudsko oko moze da reaguje i na samo jedan kvant svetla
i sa svega tri vrste retinalniih eelija razlikuje oko 10 miliona boja.
Ljudsko telo generiSe svoje vlastito elektromagnetsko polje i na
nas, veoma mnogo, na poznate i nepoznate nacine, uticu elektro­
magnetska polja sredine u kojoj se nalazimo. Nauka tek treba da
nacini prve veee korake u pravcu ovog izucavanja ..
Nase fizicko telo manifestacija je naseg unutrasnjeg pulsa koji
je ujedno i nas identitet, nasa pozicija u Kosmosu.
Takozvano misticno astralno telo ima u sustini elektromagnet­
sku materijalnu osnovu. Ceo zivot neke jedinke ima odredenu ri­
tmicku semu koja prezivljava fizicku smrt i predstavlja vantelesno
iskustvo duse koja se ponovo reinkarnira.
82
Postoji pretpostavka da se za telepatske prenose slike i misli
koriste Sumanovi talasi (to su talasi koji rezoniraju sa 7,8 trepta­
ja u sekundi i cine polje stojeCih talasa u kanalu izmedu zemljine
jonosfere i njene povrsine; oni su takoreCi nas prirodni elektroma­
gnetski omotac, najbolje ih oseeamo na morskoj obali iii u sumi,
buduei da more i suma apsorbuju druge, cesto stetne frekvencije).
Desava se da mozak koji pulsira na bliskoj frenkvenciji ude u
stanje rezonancije i tako biva moguce videnje na daljinu. To je kon­
takt rezonancijom, a ne radijacijom, i kako su talasi veoma velike
talasne duzine (oko 38000 km) prenos je gotovo trenutan. S ob­
zirom na ekstremno nisku frekvenciju, ovi se talasti ne mogu blo­
kirati obicnim elektronskim zaklonom, ledom itd. U stvari, vrlo
cesto mi ulazimo u fazu sa njima, medutim, problem je sto talasi
koji tako nisko vibriraju mogu da prenose vrlo malo informacija
u nekom odredenom vremenu, tako da cesto ne mozemo dobiti
jasnu sliku i dati potpun opis predmeta koje vidimo. Ovo se moze
ipak reSiti tako da prijemnik bude u rezonanciji na nacin nizeg
harmonika tj. na odgovarajueoj jos nizoj frekvenciji, da bi se u refe­
rentnom Ijudskom vremenu potrebnom za formiranje mozdanog
engrama mogla ocitati informacija. U stvari, radi se 0 tehnickom
skraCivanju vremena telepatskog prijema.
Moderni holisticki pristup objasnjavanju Univerzuma ima za­
pravo misticnu tradiciju u svakoj velikoj religiji; hinduizam, islami­
zam, budizam, jevrejska vera, iii hriseanska, sadrli eksplicitno tvr­
denje da svaki deo kosmosa u izvesnom smislu sadrzi celinu. Znalcu
je suviSno i napominjati da to ima duboke veze sa holografijom gde
svaki deo holograma moze celog da ga reprodukuje. Stavise, smatra
se da je svaka cestica u svemiru toplija od apsolutne nule i nepre­
stano proizvodi i odaSilje karakteristicna polja svojih talasa, tako da
je moguce naCiniti potpun hologram svemira u bilo kojoj njegovoj
tacki, uzimajuCi u obzir potencijal beskonacnog niza zraka koji se
presecaju. Formiranje ovog holograma, medutim, trajalo bi vecno i
stoga mislim da ta koncepcija nije do kraja promisljena.
Hologram coveka nije niSta drugo do fizicka osnova savrSenog
ritma kosmosa. Dusa, cija je vremenska odlika svesnost, pomerena
je u fazi u odnosu na genski materijal. A svesna volja samo je ;edan
od univerzalnih instrumenata kosmieke namernosti, ona; primor­
dijalni. Pravi covek na pravom mestu je taj Cije su namere usaglase­
ne sa kosmickim ritmovima. Svesna namera ima veliku moe i nas
83
 .,.-­
glavni izbor je u preuzimanju odgovornosti za ishod njenog uticaja.
Uopste uzev, treba stvoriti drugaciju sliku tela kao sklopa ele­
gantnih etericnih polja udruzenih u odnos ritma i praznine, talasa
i prostora.
Pokusajmo da sumiramo do sada iznete teze: saCinjeni smo od
talasa, a ne od materije zvane "cvrsta "; sve ono sto nazivamo stva­
rima i dogadajima prvenstveno su segmentalni talozi relacija tih
talasa; svako od nas ima svoj svemirski jedinstven identitet koji je
izrazen odredenom funkcijom talasa od kojih se sastoji; svako od
nas ima hologram koji saddava univerzalnu informaciju 0 vreme­
nu; namernost ili vektor identiteta jeste osnovni element u svemi­
ru, veoma moena osobina subjekta, kojom on utice na sve mnogim
i naizgled neobicnim naCinima i buduCi da smo hologram in po­
tentia, znamo sve u svemu.
U svetlu iznetih opstih postavki podsetimo se, pre ikakvog za­
kljucka, cinjenica 0 radu Nikole Tesle, Cinjenica koje se odnose na
Toranj Vordenklif i Teslinu navodnu komunikaciju sa Marsom (ili
mozda vanzemaljskim inteligentnim biCima).
Tajna Vordenklifa duboka je, i 0 pravoj nameni Tornja nemo­
guee je govoriti u Teslinom odsustvu. Medutim, mnoge tehnicke
cinjenice ukazuju da je Teslin objekat, podignut na Long Ajlendu
(u to vreme omiljenom njujorskom izletiStu) prakticno bio daleko
ispred onoga 0 cemu savremeni naucnici sarno mastaju. Bio je to
uspesno testirani emiter kompleksa elektromagnetskih talasa, ko­
jima je Tesla izazvao zemljotrese, mentalne promene na ljudima i
zivotinjama, palio atmosferu, uspostavljao neprobojne energetske
barijere u jonosferi, kqntrolisao atmosferske prilike (rasprsujuCi ili
kondenzujuCi oblak~ odgovarajuCim frekvencama), i najzad, pri­
mao tok neiscrpne energije iz etera po danas nepoznatim principi­
rna etarske tehnologije.
I pored svih navedenih dejstava Tornja Vordenklif koja je ve­
liki majstor Tesla demonstrirao pred mnogobrojnim svedocima
(nikad ne objavljujuCi kompletne rezultate i ne otkrivajuCi svoje
naucne principe), njegov pravi razlog za izgradnju ovog gigantskog
elektromagnetnog i mehanickog oscilatora bio je dublji, ozbiljniji i
znacajniji nego sto se moze i pretpostaviti.
16. januara 1901. go dine na prvoj strani New York Times-a po­
javio se izvestaj profesora Pikeringa (Pickering) sa Harvardske
Observatorije pod naslovom: Bljeskovi svetlosti sa Marsa. Bila je to
84
reakcija na Teslin eksperiment slanja energije u Kosmos izveden u
Kolorado Springsu na katolicki BoziC u decembru 1900.
"Rano u decembru prosle godine primili smo telegram sa
Lowell observatorije u Arizoni da je primeeen jak snop svetla pro­
jektovan sa Marsa u trajanju od 70 minuta.
Lowell observatorija je specijalizovana za istrazivanje Marsa, a
posmatrac koji je bio na duznosti je paZljiv, poverljiv i iskusan co­
vek, tako da nema mesta nikakvoj sumnji u povodu toga sto on tvr­
di. Ove fakte odmah smo telegrafisali u Evropu i po Citavoj Americi.
Svetlost je dolazila sa veoma dobro poznate geografske tacke
na Marsu na kojoj, koliko se u nauci zna, nema niSta posebno. Sta
god da je bilo u pitanju, mi sada nemamo nikakvih sredstava na
raspolaganju da to bilo kako ispitujemo. Da li je to znak postojanja
inteligencije tamo, iii ne, niko ne moze reCi pouzdano. Za sada, ova
je pojava potpuno neobjasnjiva."
U vreme kada se ova vest pojavila, Tesla se nalazio u Njujorku.
Upravo se bio vratio iz Kolorado Springsa gde je Citavu prethodnu
godinu vrsio epohalne i do danas nerazumljive eksperimente sa
elektromagnetnim poljima cudnih rezonantnih svojstava. (Teslina
laboratorija u Koloradu bila je tacno na vrhu Pike's Peak. Koinciden­
cija je da taj vrh Hopi Indijanci obozavaju kao spiritualni Pol Sveta).
Ohrabren mozda onim sto je primeeeno sa Lovel observatorije
u Arizoni, Tesla izjavljuje u novinama da je u toku istrazivanja u
Koloradu i sam izmenio signale sa Marsom. Tad on nagovestava da
je vee konstruisao prototip aparata pogodnog za meduplanetarnu
komunikaciju i da ee ga i dalje usavrsavati.
,,(...) nikad necu zaboraviti prva osecanja koja sam iskusio
kada sam shvatio da sam u kontaktu sa neCim sto ce imati nepro­
cenjive i nesagledive posledice za coveeanstvo (00.) to sto sam pri­
metio uplasilo me je, kao da je bilo na delu nesto misteriozno, da
ne kazem natprirodno. Postepeno sam postao svestan toga da sam
prvi koji cuje pozdrave jedne planete drugoj (...)" (Nikola Tesla,
Talking with Planets, Current Literature, March 1901. p.359).
Reakcija naucne javnosti na Teslin kratki clanak bila je neuobi­
cajeno ostra i negativna. Prvi ga je demantovao profesor Holden,
direktor Lick observatorije u Kalifomiji. Gotovo ljutito, profesor
Holden rekao je reporteru sledeee:
"Gospodin Nikola Tesla objavio je da je uveren da su izvesni
poremeeaji njegovih aparata - niSta manje nego elektricni signali
85
 ..,.,.­
primljeni iz inteligentnog vanzemaljskog izvora. NaglasavajuCi da
ne dolaze sa Sunca, Tesla misli da su signali planetarnog porekla,
najverovatnije sa Marsa. To je besmisleno.
Pravilo razmiSljanja je da se istraie svi moguti uzroci jednog
novog fenomena pre nego sto se uvedu oni nemoguei. Svaki nor­
malan eksperimentator rekao bi da je gotovo izvesno da je gospo­
din Tesla ucinio gresku i da pomenuti poremetaji dolaze od struja
u atmosferi ili zernljinom tIu. Osim toga, kako neko moze sa sigur­
nostu tvrditi da te elektricne promene ne dolaze sa Sunca? Fizika
Sunca je jos uvek nepoznata. U stvari, nije jasno 0 cemu Tesla uop­
ste govori. Zar nema kometa koje su mogle da posluze kao objas­
njenje za izazvane pravilne elektricne poremeeaje? Zar instrumenti
nisu mogli biti pobudeni sazveZdem Velikog Medveda, Mlecnim
putem iIi svetIom Zodijaka? Postoji, naravno, uvek sansa za nova
otkriea, ali je mogutnost da se novi fenomeni objasne starim zako­
nima jos veta. I dok gospodin Tesla ne pokaze svoje aparate dru­
gim eksperimentatorima i ubedi ih kao sarnog sebe, do tada mirno
mOZemo tvrditi da njegovi signali ne dolaze sa Marsa". (Colorado
Springs Gazette, Mart 9, 1901.p. 4. col. 2.).
SmatrajuCi totalno neozbiljnom pretpostavku da je Tesla elek­
tromagnetnim putem razgovarao sa zivim biCima vanzemaljskog
porekla, uvazeni profesor Holden u svojoj kritici to i ne razmatra.
RadeCi sa ekstremno dugim elektromagnetskim talasima vrlo
visoke frekvencije (sto se sa vazeeom teorijom nikako ne slaze, jer
se porast frekvencije vezuje iskljuCivo za smanjivanje talasne du­
zine, ali Teslini talasi nisu bili isti kao Hercovi i rasprostirali su se
brzinom daleko veeo.IQ: od svetIosti), Tesla je otkrio ne sarno da
elektromagnetska polja uticu na ljudski mozak, vee i da menjaju
lokalnu vremensku koordinaciju svesti. Pojam energije shvaeen u
danasnjem smislu Tesla nije koristio. Imao je sopstvenu elektroma­
gnetsku teoriju, do danas neodgonetnutu i u njegovim su racuni­
rna elektromagnetski talasi imali ove osobine: oscilaciju (pod njom
je Tesla podrazumevao konfiguraciju prostora na kome sam tal as
kao takav egzistira), frekvenciju (kvocijent oscilacija, odnos dva
homogena ili dva heterogena elektromagnetska polja) i vibraciju
(slozen sistem frekvencija u medusobnom harmonijskom odno­
su). Tesla je otkrio ne sarno zakonitost njihovog bezicnog prenosa
kroz Zemlju i atmosferu bez ikakvih gubitaka, nego je isprobao i
dokazao i njihovu izvanrednu prodornost kroz kosmicka prostran­
86
stva. Postoji nepotvrdena legenda da je on bio prvi koji je ka zvez­
dama poslao periodicne signale kodirane po aritmetickom algori­
tmu odredenih teorema geometrije kao sto su Talesova i Pitagorina
teorema i Arhimedova formula sume harmonijskoga niza (radi se
o sabiranju reda 1+ 112+ 114+118..., cija je suma bro; dva, ali je broj
clanova niza beskrajan, tako da njegovo realno sabiranje mora da
traje vecno. Problem je postavio jos filozof Zenon tvrdeCi da usled
beskrajne deljivosti prostora Ahil ne moze sustiCi kornjacu jer je
ova posla pre njega).
Nakon tri dank, na svoje najveee zaprepastenje, registrovao je
odgovor. Shvativsi princip po kome je uzvracena poruka bila ko­
dirana, ucrtao je odgovarajuce tacke na koordinatni sistem i dobio
- pravilan ljudski lik. U prvi mah nije mogao da odgonetne da li su
oni Ciju je emisiju primio nacrtali ljude, zeleCi da pokazu kako nasa
civilizacija za njih nije tajna, iii sebe, u narneri da nas pouce kako u
Kosmosu ima jos slicnih bica.
Ako je sve ovo tacno, jasno je da je, svestan potpunog nera­
zumevanja na koje bi naiSao, Tesla odustao od bilo kakve jayne
rasprave 0 svom otkrieu. Ali se ubrzo dogodilo neSto sto je citavu
stvar vratilo ponovo na prve stranice arnericke starnpe.
1902. godine Ameriku je posetio cuveni engleski fizicar Lord
Kelvin, koji se posle razgovora sa Teslom u potpunosti slozio sa
njim i rekao kako je Tesla sasvim u pravu, ali da svi detalji komuni­
kacije, razurnljivo, nisu za javnost. Posle banketa oddanog u nje­
govu cast, Lord Kelvin je pohvalio Njujork: "To je najbolje osvetljen
grad na svetu i jedino mesto na Zemlji vidljivo sa Marsa", I kao da
je naglo bio inspirisan, na kraju je uzviknuo: "Mars je signalizirao
Njujorku!" (Philadelphia North American, "Lord Kelvin Beleives
Mars is Signalling America ': Maj 18, 1902.)
Ovog puta nije bilo ni jednog glasa protesta. Cutao je cak i
uporni profesor Holden. Starom i veoma uglednom Lordu Kelvinu
bilo je vise nego nezgodno protivreciti. Umesto toga, kao nepo­
sredni zakljucak diskusije pojavio se clanak Teslinog zagovornika,
publiciste i pisca Dzulijana Hotoma koji je Kelvinovu senzacional­
nu potvrdu Teslinih navoda razvio u pravcu fantastike:
"OCigledno", pisao je Hotom, "ljudi sa Marsa i drugih starijih
planeta godinarna su poseCivali nasu Zernlju i paZljivo pratili razvoj
zemaljske civilizacije, neprestano izvestavajuCi kako mi za njih jos
nismo spremni. Medutim, rodenjem Nikole Tesle stvari su se pro­
87
 "'lW"'"
menile. Mogute je, zasto da ne, da ljudi sa zvezda upravljaju njego­
vim duhovnim i naucnim razvojem. Ko to moze pouzdano znati?"
{Julian Hawthorne Papers, Bancroft Library, University ofCalifornia).
U vreme najzeste polemike oko Marsovaca, poYUcen, u tisini,
Tesla je predano i u pocetku gotovo neprimeten, radio na svom
najvecem zivotnom delu, grandioznom projektu tornja Vordenklif,
koji je trebalo da preokrene svetsku istoriju i izvrsi tako radikalne
promene u razvoju nase dvlizacije, da je 0 tome zaista tesko govo­
riti uverljivo.
Kula Vonderklif
88
Etar je Teslina prava domovina
OdluCivsi da otpocne gradnju emisione stanke na Long Ajlen­
du, Tesla se obratio za pomoc cuvenom industrijalcu Morganu koji
je bio clan mnogih misticnih druStava i covek posebnih svojstava,
takoreCi genije poslovne organizacije. Ali treba znati da je Morgan
vet tada bolovao od raka i da ;e potajno gajio nadu da ce Tesla svo­
jom tajanstvenom naukom uspeti da mu omoguCi da prezivi. Od
Tesle, on je ocekivao da ga nekako prikljuci na kosmicke izvore
energije i tako da ga uCini zdravim i mladim zauvek.
Daleko od toga da je Tesla racunao sa Morganovim slabostima.
Naprotiv, Cinjenice ukazuju daje Teslino insistiranje da bas Morgan
bude ta; koji ce poddati citav poduhvat bilo u vezi sa Teslinim op­
stirn shvatanjem determinisanosti zivotnih postupaka i predodre­
denosti ljudi za pojedina dela.
Pregovori oko Vordenklifa izmedu starih prijatelja bili su tajni
i teski. Ne zna se pouzdano ni kada je Tesla konacno odluCio da
pristupi izgradnji Tornja, ni sta je Morgan kao iskusan poslovni
covek od toga ocekivao.
Dva puta je Tesla u svojim javnim izjavama menjao iskaze 0 tome
sta je svrha Tornja na Long Ajlendu. Prvo je tvrdio da je u pitanju
svetski telegrafski i telefonski sistem (ova; drugi takode beZicni), a
potom je promenio pricu i govorio 0 svetskom sistemu beZicnog
prenosa energije kroz Zemlju. Tehnicke karakteristike Vordenklifa
ne potvrduju ni jedno ni dugo. Trag istine nalazi se mozda u jed­
nom od pisama Morganu: "To Ito sam zamislio, gospodine Morgan,
nije samo prosti prenos poruka na velike distance bez upotrebe iica,
nego pre transformacija Citavog globusa u oseeajno bite, kao Ito to
globus i jeste, koji moie da oseea svim svojim delovima i kroz koji
misao bljeska kao kroz mozak... " (Microfilm letter, Tesla to J. P. Mor­
gan, September 13, 1901, Library ofCongress).
Mnogi autori, a Teslini biografi posebno, optuzivali su Morgana
da je uskratio finansijsku pomoc Tesli bas onda kada je ovaj bio na
pragu svoje najvete naucne moti, kada je trebalo da zavrsi i pusti u
pogon svoje remek delo Kulu Vordenklif. Zelim da istaknem da
sam istraiio predmet i dosao do sledeca dva zakljucka: prvo, Teslin
projekat transmitera na Long Ajlendu nije zavisio sarno od Morga­
89
 r

novih subvencija; novae su nudili i drugi industrijalci, a i sam Te­ upravljati pomocu te1efonskih komandi cija funkcija bi bila stav­
sla mogao je sasvim lako da, prodajuCi medicinske aparate na bazi Ijanje u pogon odredenih oseilatora za proizvodnju i emitovanje
visokofrekventnih struja, zaradi potrebnu svotu (0 cemu svedoCi raznih frekvencija e1ektromagnetskih zracenja.
pismo asistenta Serfa, koji obavestava Teslu da mogu odmah imati Ovaj e1ektromagnetni oseilatomi sistem bio je dopunjen jos i
medicinske narudzbine u visini od sto hiljada dolara, na sta Tesla sistemom za mehaniCku rezonanciju sa Zemljom, kOji se sastojao
kratko odgovara da ga to ne interesuje). Drugo, Kula Vordenklifje iz tunela ispod laboratorije ispunjenih vodom i uljem, i hidraulic­
u osnovi zavrsena i isprobana, a dodatni novae je bio namenjen za nih pumpi koje su takode sluzile kao oscilatori.
izgradnju e1ektricne centrale za napajanje transmitera, a ne za sam Sinhronim radom oba sistema su se prema egzaktnim mate­
trans miter. U autobiografiji, Tesla 0 svemu tome veoma jasno kaze: matickim zakonima mogla odjednom zavibrirati, kako razredena
"Uprkos onome sto svet priCa, Morgan je izvrsio sve svoje oba­ stratosferska jonosferska i atmosferska, tako i tecna i cvrsta struk­
veze preuzete prema meni. Moj projekat bio je odlozen prirodnim tura citave nase planete.
zakonima. Svet za njega jos nije bio spreman. Bio je isuvise ispred Pre nego sto predemo na spekulacije 0 tome kakve bi sve bile
vremena u kome je nastao. Ali, isti ti prirodni zakoni na kraju ce poslediee jednog takvog dogadaja, navedimo jos dye bizarne Cinje­
preovladati i projekat ce biti ponovljen uz trijumfalan uspeh'~ (My nice. U intervjuu koji je 17. jula 1930. godine dao za vee pomenuti
Inventions, Nikola Tesla, Electrical Experimenter, New York, 1919J. New York Sun, Tesla produbljuje enigmu:
Punu snagu svog transmitera Tesla je isprobao 15. jula 1903, "Ljudi oko Vordenklifa koji se toliko tude mojim eksperimentima
pocevsi tacno u ponoe. Gradani Njujorka prisustvovali su te noCi od pre dva dana, da su poslednje dve godine bili budni umesto sto su
manifestaciji daleke naucne buduenosti. Zaslepljujuee bljeStavi spavali, mogli su da upoznaju zaista neverovatne stvari. Jednom, ali ne
pramenovi e1ektricne plazme, dijametra i po stotinu milja spaja­ ovog puta, objavicu podatke 0 nelemu sto nije opisano ni u bajkama':
Ii su sfernu kupolu Vordenklifa sa nebom. Pod naslovom Teslini Dve go dine posle neobicne noCi u kojoj je svojim izumima
zapalio ne sarno nebo nad Njujorkom vee i nad nepreglednim
bljeskovi zastrasuju i pod naslovom Ali on neee da nam kaze sta to
prostranstvom Atlantskog okeana, Tesla, 1905., iznenada napusta
pokusava sa tornjem. The New York Sun izvestio je sledeeeg dana:
svoju laboratoriju, bez jasnog razloga, ostavljajuei unutra sve ne­
,,(...) susedi koji zive u blizini Tesline laboratorije na Long Aj­
taknuto. Bila je to krucijalna tacka njegovog javnog naucnog rada.
lendu viSe su nego zainteresovani za prirodu njegovih eksperime­
Ziveo je jos cetrdeset godina, radeCi neprestano, ali prijavljujuCi
nata sa bezicnim prenosom. Prosle noei bili smo svedoci neobic­
sarno patente iz mehanike i objavljujuCi iskljucivo novinske clanke.
nih fenomena kao sto su munje raznih boja koje je Tesla po volji
pustao, zatim paljenja"SIojeva atmosfere na raznim visinama i na
vrlo velikoj povrsini koje je noc povremeno pretvaralo u dan (...)
desavalo se i da citav vazduh bude i po nekoliko minuta ispunjen
svetlueavim elektricitetom kOji se koncentrisao po obodima ljud­
skih tela, pa su svi prisutni svetleli svetloplavom sablasnom svetlo­
SC:U (...) izgledali smo sami sebi kao duhovi".
Teslin prvobitni plan bio je da sagradi pet kula, istih takvih kao
sto je bio Vordenklif: druga je trebalo da bude u Amsterdamu, tre­
ea u Kini, a cetvrta i peta na Sevemom i Juinom polu. Ovaj plan
odgoden je iz razloga koji tek treba da se istrazuju. Najzad, da je sve
predvideno i uradeno, sta bi se postiglo? Planeta Zemlja postala bi
jedan homogeni rezonantni sistem kojim bi se moglo jednostavno

90 91
 ,-

"Beleska 0 Svetlosnom Etru CC

2) Brzina predajnika je 186300 milja u sekundi.

On (neCitke reCi) xy nazivajuCi ga modulus gasa uzimajuCi

srednju vrednost za gasove 11 == 6.6

Dobijajuci raeun:
Gustina Etra ill masa kubne stope Etra na Zemlji gde je g == 32,2
2
prema W = ]024 lbs Ibs (masenih funti)

20 zapremina Zemlje bi teZilo oko 1lbs (1 masenu funtu)

(Tomsonova vrednost manja je od 4000 puta Etarska vrednost)

Napon elastiene sile Etra

e= 8 = 4J18 je oko 1.11bs (masene funte) po kvadrat­
" "1.3,ux1O 7 10
no} ml Jl.
IO
Napon atmosfere na nivou mora je za 3xlO yeti od ove vred­
nosti.

Specifiena toplota Etra

c = 45xl0 11 (mereno prema jedinici temperature kljueanja vode)

Filosofski magazin i Naucni zurnal, novembar 1885. (Peta serija)

Profdr Volson Wood C:E:m.a. Profmehanickog inzenjerstva (neCitka ree)

Instituta za Tehnologiju, prilozio je odlican clanak Svetlosni Etar.

Beleska: Ovo (neeitka ree) se mora pazljivije (neeitka ree) i po­
gledati reference

Matematieka dedukcija zasnovana je na dye Cinjenice: Razmera elasticiteta i gustine

1) Energija Solarnog zagrevanja po kvadratnoj stopi proseeno 980000000)2 ::: 8x1 011

(
1090
je 133 funte po stoPi. Odatle je koliCina energije po kubnoj stopi
(neCitka ree) Etra je, da taka kazem, infinitezimalna u pore de­
- -133
- - - =-4-3 lun
c. t'1 po st '
Opl.
1863000x5280 3x10 nju sa (neeitka ree) vazduha.

92 93
 r

Razmatrajuci Svetlosni kao zvucni talas 3,14

942
003
0001256
0098596
2
Posledice 1l2V d 4,92
==
2 10 5

"tka recY) d
(neCl 9,84 20
9,86x9x10

Kelvinova vrednost +s
10
priblizno

6: 1 5400 puta vece od Kelvinove vrednosti

10 18 9xlO 20

Beleska Maksvel naglasava da se ova vrednost 4,92 ne slaze sa

10 5
eksperimentalno potvrdenim pritiskom zracenja

Planeta Zemlja kao rezonantni sistem

Tesia je otkrio i koristio fundamentalni zakon koji pobuduje

potencijalne delove etra, i.e. zakon koji struktuira originalno besko­
8. Novembar, 19331. nacan i kompaktan (apsolutno homogen) etar. Radi se 0 principu
osamostaljivanja delova u beskonacnoj celini jedinstvenog fizickog
kontinuuma (u danasnjoj naucnoj upotrebi je vise pojmova koji
Razmatra!uCi zvuk kao svetlosni talas imamo
2 2
svi znace istu fizicku pojavu: nula, kontinuum, kontinuitet, etar,
2rc n d energije po kubnom santimetru
beskonacnost, celina, Elejsko Bice, Euklidova tacka, vacuum, itd.).
v uzetIokao -A /l,~ =-V a =­ V

a se moze Delovi kontinuuma nastaju po posebnom algoritmu koji ih iz­

2 n 2n
dvaja tako da ne napustaju celinu, tj. beskraj, i oni su to sto naziva­
V2 1r2V 2 d mo elektromagnetnim entitetima iIi klasicno svetlost.
IZ cega s1ed'1 21r 2n 2dx - - 2 =
v .. po em 3
energlJe =e
4n 2
4.92
Maksvelova beleska e = l(i5 ergo

94 95
 "..-
Iz pretpostavke kontinualnosti etera, osnovnog kosmickog me­
dijuma, sledi ne sarno da je centar kosmosa svuda, tj. neodreden
vee sledi i to da zakon njegovog struktuiranja mora biti podudaran
sa zakonom koji definiSe relacije tacaka na homocentricnim sfe­
rama. (Ovde nije moguee ulaziti u dublju analizu tog zakona Cija
suMina zahteva upotrebu jezika filozofske ontologije i matemati­
ke. Nije poznato da je Tesla svoju teoriju dOvr8io i iskazao u ovom
obliku, ali je ostavio nekoliko aparata koji rade na savremenoj fizici
potpuno nedokucivim principima. Rec je 0 etarskom generatoru,
tj. elektromagnetskoj kugli na uvek istom elektro-potencijalu bez
obzira na izvod, tj. odliv energije, zatim 0 asinhronom motoru koji
radi na gravitacione talase planet a suncevog sistema (motor sam
poCinje sa radom u izvesno doba godine, reagujuei na odredenu
konstelaciju planeta i isto tako staje kada mu istekne rezonantni in­
terval vremena). Osim ovoga, Tesla je ostavio i "lebdilicu", metalni
disk sa antigravitacionim svojstvima, koji levitira na visini koja za­
visi od jaCine gravitacije na datom terenu.
Etarski medijum beskonacan je u svim pravcima, ima jednu
jedinu karakteristiku r (radius) koji (po sfernom zakonu) use­
ca sferne delove u kontinuum, delove Cije su puktualno odredene
povrsine ekvitemporalne.
Delovi struktuiranog etera mogu biti sinhroni, odnosno rezo­
nantni, i asinhroni. U prvom slucaju dolazi do kondenzovanja su­
batomskih cestica kao 8tO su elektroni, protoni i neutroni. Ove ce­
stice nastaju rezonantnom sintezom fotona po istim principima po
kojima se i sami fotoni osamostaljuju kao posebni entiteti u eteru.
Asinhroni delovi eterai" dakle, nerezonantni, jesu prostor u kome
rezonantni fotoni grade materiju.
Teslin Toranj Vordenklifbio je pitagorejski oscilator. Matema­
tika njegovog emitovanja kompleksa elektromagnetskih talasa
specijalnih karakteristika bila je identicna sa tajnom stvaralackom
matematikom Pitagorejaca. Simboli koje je Tesla pisao u svojim
jednaCinama imali su jednoznacnu fiziCku interpretaciju. Principi
Tesline etarske tehnologije pripadaju nivou kosmicke egzistencije
sa koga se vlada prostorom i vremenom. Ne sama Kula, nego prin­
cip rezonantnog i harmonijskog oscilovanja etera je tako moean
da se njegovim shvatanjem i primenom bez sumnje resavaju svi
kljucni problemi savremene fizike i posebno konverzije energije.
96
Pomoeu svoje takozvane otvorene vakuumske cevi Tesla je pro­
izvodio protone, elektrone i neutrone direktno iz fizickog kontinu­
uma, stvarajuCi ih na bilo kojoj udaljenosti. Umesto da pusti da
protonski snop putuje prostorom do odredenog mesta, on je obra­
zovao uslove za trenutno nastajanje proizvoljnog broja cestica na
bilo kojoj zadatoj distanci. Velicina elektrona, protona i neutrona
takode niCim nije bila ogranicena. Upravo razlika u njihovoj veliCi­
ni, s obzirom da su one gradivne jedinice svakog sveta u Kosmosu,
jeste razlog vremenskog pomeranja medu paralelnim svetovima,
koji inace svi pripadaju istom osnovnom continuumu.
OslanjajuCi se na pretpostavku 0 Teslinom zapanjujueem i u
nauci j08 nedostignutom poznavanju zakona prirode, moramo se
zamisliti nad tim kakve je tehnicke zadatke i sa kakvim moguCim
posledicama Teslina Kula Vordenklif trebalo da izvdi?
Da vibrira jonosferu; kako naponska razlika izmedu zemlji­
ne povrsine i jonosfere iznosi oko dye milijarde volti, to bi Kula ne­
prekidno oscilujuCi visim i nizim harmonicima frekvencije jonos­
fere, najzad usIa s njom u fazu (rezonanciju) i ispraznila je slicno
kao sto se prazne obicni elektricni kondenzatori. S obzirom da bi
se takvo praznjenje izvrsilo trenutno, postojala je realna opasnost
uniStavanja Njujorka. Jer praznjenje bi izgledalo ovako: iz jonos­
fere odjednom bi se sruCio visokoenergetski stub plazme velikog
precnika, mozda i nekoliko stotina kilometara, i sve na tom pro­
storu bilo bi dezintegrisano, spaljeno na naCin kako se u Biblijskim
legendama opisuje propast Sodome i Gomore. Naravno, Tesla nije
hteo da uniSti Njujork, vee kratkim intervalima oscilovanja sarno
da crpi energiju iz jonosfere za pogon svog velikog oscilataora koji
je zahtevao minimalni napon od sto miliona volti. Kao aparat za
vrlo kratko oscilovanje, Tesla je koristio veliki broj ultravioletnih
lampi rasporedenih na vrhu kupole.
2) Da uzima energiju iz etera; oscilovanjem nerezonantnih
elektromagnetnih polja, moguee je pomeriti vremensku koordina­
tu i reciklirati energiju iz proslosti i buducnosti, a da se ne narusava
elektromagnetna stabilnost okoline. Svakako, to se mora raditi po
strogo kauzalnom matematickom zakonu koji odnose frekvencija
odreduje sasvim precizno, inace efekti izlaze izvan kontrole i de­
sava se nepredvideno dekomponovanje materijalnih objekata
njhovo trenutno izbacivanje iz segmenta nase realnosti, kao u Fila­
delfija eksperimentu.
97
 T
3) Da otvara vremenske prozore u paralelnim svetovima; kako
paralelni svetovi imaju elektromagnentu strukturu talasnih duzina
i frekvencija razlicitih od naseg sveta, moguee je kompleksno-har­
monicnim elektromagnetskim osdlovanjem uspostaviti pardjalnu
vezu izmedju frekvencije naseg sveta i frekvencija tih drugih sveto­
va, tako da pojedini prizori iz njih postanu vidljivi u nasim uslovi­
rna na Zemlji, i obrnuto.
4) Da ubrzava mentalnu evoluciju covecanstva; uspostavlja­
njem konstantnog polja viSe frekvendje, harmonicnog kolektiv­
nom elektromagnetnom polju Ijudi, vrsi se postepeno povecavanje
moei percepdje i prosirivanje mentalne sposobnosti prijema ide­
ja. Zracenje ovih frekvencija moze biti i stetno, ako je neprecizno.
Svaka disharmonicnost polja (nerezonantnost) izaziva u coveku
delimicno razdvajanje mentalnog i fizickog plana sto se u blazem
vidu manifestuje kao rak, psihoza i druga oboljenja. Potpuno raz­
dvajanje je, naravno, smrt jedinke. (Na istom prindpu funkcioni­
SU i virusi, bakterije, kao i promena u Kosmosu uopste.) Vazno je
napomenuti da su ovi procesi uglavnom tempirani, tj. s odlozenim
efektima.
Usled nedostatka pravog znanja, Ijudi svoju elektromagnet­
sku okolinu sve viSe zagadjuju radio-talasima, radarskim mikro­
talasnim zracenjem (radari uzrokuju rak i to je eksperimentalno
dokazano) i drugim negativno interferirajuCim elektromagnetnim
zracenjima koja su u disharmoniji sa frekvencijama zivih biea i in­
formatickim poljem naseg Suncevog sistema.
S) Da po volji transponuje planetu Zemlju u paralelne realno­
sti; da je dovrsio svoj sistem od pet emitera i pustio ih urad, Tesla
bi bio u moguenosti da Citavu Zemlju, kao jedinstven rezonantni
sistem, dovede u stanje oscilovanja specificno za neki drugi se­
gment realnosti i tako nas fizicki premesti u paralelni svet. Ovim
aktom on je verovatno zeleo da izvrsi mutaciju ljudske vrste, ubrza
putovanje civlizadje kroz vreme i na taj naCin naglo je unapredi
tehnickim putem. Ali, s obzirom na univerzalnu uskladenost fre­
kvencija u kosmosu ovo bi bilo veoma opasno. UlaZenje Zemlje u
fazu rezonantnog oscilovanja sa paralelnim svetom trajalo bi suvise
dugo i desavale bi se katastrofe poput one iz predanja 0 Atlantidi.
Napustivsi fizicki plan, Tesla nam je ostavio svoj dragoceni na­
ucni putokaz. Njegov rad jasno pokazuje da se iz raznih aspekata,
98
uglova i interpretadja, istina nikada ne moze potpuno sagledati,
kao sto se ni continuum ne moze sagraditi iz diskretnih del ova.
Priroda istine takva je da se ona mora spoznati odmah, do kraja, u
celini iii nikako. Podsetimo se sarno Dekartovog otkrica da besko­
nacno prethodi konacnom i Spinozine beskrajne supstancije, koja
je ono Sto prirodu ujedinjuje sa Bogom.
Savremeni eksperimentatori treba da imaju na umu da se tajna
objasnjenja fizickog krije u metafizickom. I dokle god nasa nauka
bude zaslepljena istrazivanjem iskljuCivo materije, dotle cemo biti
u ovom nepodnosljivom stanju iluzorne, podeljene i nesavrsene
svesti.
Kljucni prodor sadasnjeg ljudskog saznanja mora se uCiniti, i
uCiniCe se, u fizici. Jer gradu materije, zakone njene kreacije i nje­
nu ulogu u prirodi treba prethodno definitivno razjasniti, da bi
se ljudski urn oslobodio i osposobio za prava duboka kosmoloska
istrazivanja.
Rukovodioci Filadelfija eksperimenta, rna ko da su bili, otkri­
Ii su nam egzistenciju do tada nepoznatih naucnih problema. U
smislu fizickih zakonitosti, za eksperimentatore prirodom, znanje,
moe i pravo da u pogon stavljaju njene principe - izjednaceni suo
Ali sta biva onda kada usvojimo visoko verovatnu pretpostavku da
isti kosmiCki principi vladaju i naucnicima, kao delovima Kosmo­
sa? Sta ako se sva materija, organska i neorganska, u elementarnom
obliku moze razviti u takozvane elektromagnetske spektre i iz njih
povratno sintetisati po egzaktnim matematickim zakonima? Zar
onda eticka pravila ne gube svoj iskljucivo ljudski karakter i ne za­
dobijaju univerzalnu matematicku podlogu?
Nije Ii etika onda sarno kosmicki princip distribucije energije?
tom smislu ona zadobija snagu prirodnog zakona.
Tesko cemo objasniti eventualnim stanovnicima u vremenu
pomerenih svetova zasto nasim reaktorima i akceleratorima izazi­
vamo katastrofe njihovih galaksija i zvezda i zasto uopste eksperi­
mentisemo na nacin koji i nas same nepredvidljivo menja i razara.
Ako je etika u sustini harmonija, a dobrota energetski ekvili­
brijum, onda u svetu nuzno deluje matematicka kosmicka etika.
A nad matematickim principima nasilje se ne moZe vrsiti. ("Nema
kraljevskog puta u geometriji!" - rekao je Euklid kralju Egipta, dok
se mucio da resi jedan geometrijski problem.)
99
 T
Kosmos je zavrseni eksperiment na koji razum postavlja pita­
nja, pametna, ali i glupa, i zato je primenjena nauka, rodena iz de­
fektne, a nesavitljive teorije, ono cega se pravi filosofi naucnik prvo
mora odreti da bi shvatio neMo od rada kosmickog mehanizma.
Evolucija Teslinih filosofskih stavova od vizionarskih do Cisto
inzenjerskih i od inzenjerskih do metafizickih, kao i Teslin lieni zi­
vot, paradigme su pravog osnivaca naucno-tehnoloske civilizacije.
Njegov odnos prema Ijudima kao i prema samom sebi posledica
su dejstva impersonalnog apsoluta u njemu kao coveku; ni prema
sebi, ni prema drugima nije imao licni odnos i zato je tako malo
greSio u zivotu.
U savremenoj nauci Tesla se sve viSe dtira. Poceli su da ga
proucavaju i naucnici koji do sada nisu poimali teskote elektro­
magnetske teorije zasnovane iskljuCivo na Maksvelu, posebno oni
koji se muce ujedinjenjem elektromagnetizma, gravitadje i jake i
slabe nuklearne sileo Da Ii je materija beskonacno deljiva iii nije? Je
li prostor beskonacno deljiv? Najzad, sta je sa ulogom vremena u
fizickim procesima, njegovom jednoznacnom i ontoloski zasnova­
nom definidjom kao i njegovim dejstvom? Naravno, bez definicije
vremena ne moze se dati nikakva hipoteza 0 njemu kao aktivnom
faktoru fizicke realnosti. IIi je vreme sarno mera, neka vrsta ljudske
fikcije, obicna koordinata, kako se danas pretutno uzima u fizic­
kim teorijama, postavljenim na relativizmu i kvantnoj mehanici...
Ljudsko neznanje je neizmemo i odbacivanje Teslinih ideja 0
etru kao osnovnom medijumu koji strukturno ujedinjuje prostor
i materiju dovelo je do iaustavljanja misljenja u fizici, do krufenja
u koncepcijama, doneprestanog vraeanja na stare, vee ispitane i
prevazidene ideje. Rec je, pre svega, 0 Ajnstajnovoj neadekvatnoj
matematici (mnozenje negativnom duzinom u specijalnoj teoriji
relativnosti, iz cega proisticu vremenska nesaglasnost opazaja u
translatornim sistemima i skrativanje duzine tela u pravcu raspro­
stiranja, zatim, mnozenje nulom u opstoj teoriji relativnosti, iz Cije
korekcije je proizisla najveea besmislica moderne kosmologije: big­
bang teorija, tj. naizmenicno eksplodiranje i sazimanje kosmosa).
U pravim naucnim krugovima, koji svesno preuzimaju na sebe
rizik obrazovanja "nove fizike", Tesline koncepcije sve viSe se pro­
ucavaju i uvazavaju. Na viSe tajnih mesta u Svetu vee duze su u
toku eksperimenti sa ekstra niskim i ekstra visokim frekvencijarna
100
specificnih modulacija, (HARP projekt), kojim se zraCi jonosfera.
Sve posledice tih dejstava se jOs ne znaju. Medu njima su i uprav­
Ijanje metereoloskim pojavama, naroCito uraganima i atmosfer­
skim pritiskom, kao i utiskivanje misli i emocija subjektima spolja,
elektromagnetskim putem, tj. rezonancijom sa elektromagnetskim
emiterima. Pokazalo se da je tehnoloski sasvim mogute imitirati
elektromagnetsku osnovu Ijudskih misaonih radnji, tako da subje­
kat ima utisak da je to njegova originalna misao iii odluka njegove
slobodne volje. Upravo to je i glavni stay Tesline kibernetike: ,,(;0­
vek je automat kosmickih sUa" istice on u viSe clanaka i predavanja.
Jos lakse je, kazu eksperimentatori, izazvati masovne emocije
ili imputirati narneru velikom broju ljudi adekvatnim osciliranjem
jonosfere, koja je sarno kompleksna mrefa nizih harmonika kolek­
tivno nesvesnog Citavog covecanstva. Jonosfera je kljuc za uprav­
ljanje masovnim oseeanjima i mislima. A svega ovoga Tesla je bio
svestan jos daleke 1899. godine, u Koloradu.
Univerzitetska nauka, posebno srpska naucna zajednica, je pro­
tiv Tesle i njegovih ideja pre svega zato sto ih ne razume. Drugi jak
razlog je u Teslinom suprotstavljanju nuklearnoj fizici i njegovoj
proceni da te njena primena u tehnologiji trajati kratko i da kvan­
tna mehanika nema ozbiljnu naucnu buducnost. Zar akceleratori
nisu vet prevazidene stare masine, dobre jos sarno za Muzeje nau­
ke i tehnike?
Tesla - kosmolog imao je svoju filosofsku i religijsku poziciju:
"Aristotel je uCio da u vasioni postoji nepokretna entelehija
koja sve pokreee i misao je njen glavni atribut. Isto tako ja sam
uveren da je ceo kosmos objedinjen kako u materijalnom tako i u
duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobi­
jamo svu snagu, sva nadahnuea, ono nas vecno privlaci, ja oseeam
njegovu moe i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je
odrZava u skladu. fa nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da
postoji i kada hoeu da mu pridam kakav materijalni atribut, onda
mislim da je to SVETLOST, a kada pokusavam da ga shvatim du­
hovno onda su to LEPOTA i SAMILOST. Onaj koji nosi u sebi tu
veru oseca se snazan, rad mu lini radost jer se i sam oseea jednim
tonom u sveopstoj harmoniji'~
Mnoge tehnicke karakteristike Tesline emisione stanice za be­
zicni prenos energije, Kule Vordenklif, danas su nepoznate i ne
101

moze se tacno reCi sta je bila njena prava namena. Zapameeno je
sarno da je testirana s punim uspehom.
Posle neobicne noei 15. jula 1903. god. u kojoj je svojim izumi­ nalno resenje propulzije fluida na kome se zasnivao rad njegovih
rna zapalio ne samo nebo nad Njujorkom vee i nad nepreglednim
prostranstvom AtIantskog okeana, Tesla 1908. god. podrugi put
iznenada napusta svoju laboratoriju, ovoga puta zauvek. Koliko se
zna, nikada vise nije krocio u Vordenklif, nikada ga nije ni obisao, nih povrSina kao stetan element koji stvara gubitke. Tesla je dosao
nikada cak nije ni pro sao kroz taj kraj. I sto je najcudnije, nije oda­
tIe poneo bas niSta, nijedan proracun, nijednu skieu iIi dokument,
ni najmanju hartiju. Ali u poslednje vreme pojavile su se sumnje da
je Tesla bio taj koji je 1908. godine izazvao snaznu i po osobinama
veoma cudnu eksploziju u Tunguziji. U martu iste godine, Tesla je
poslao asistenta Serfa u Kongresnu biblioteku u Vasingtonu da tre­
buje vojne kartografske sekcije Sibira, posebno Tunguzije. Mesee
dana pre toga, u februaru 1908, Tesla je jednom malom k:vartov­
skom listu (danas bismo rekli - tabloidu) dao intervju i doslovno
izjavio: "mogu da na bilo koju poziciju na planet; Zemlji prenesem
bilo koliko veliku kolicinu elektriCne energije, uostalom, videeete kojima je u viSe navrata pobedivao na Svetskom kupu u takmice­
sta ce se za nekoliko meseci desiti u Sibiru. Iz ruskih ezoterijskih
<C
izvora CUO sam kasnije da je jedan burjatski lama u proleee 1908.
obavestio tunguske samane da pre eksplozije uklone stanovniStvo
iz tog podrucja. Ova je eksplozija pripisana meteoritu, ali nikada
nije od njega nadeno ni jedno parcenee. Istina je da je u to vreme
kula Vordenklif jos uvek bila tehnicki ispravna i da je Tesla saljuCi
energetske talase kroz Zemlju bio u stanju da akumulira i odjed­
nom isprazni ogromnu koliCinu energije na bilo kom mestu na pla­
neti. Uostalom, to je hito u potpunom skladu sa njegovim dugogo­
diSnjim radom i proucavanjem Zemljinih osobina kao sredine za
propagaciju energetskih talasa. Iste godine, Tesla je resio da sam
dode do svih potrebnih sredstava za dovrsenje projekta.
Petog januara u casopisu N. Y. World, objavljen je Clanak pod
naslovom Predvidanje Nikole Tesle za 1908. Godinu u kome se ba­
vio razliCitim problemima nauke i tehnologije od bdicnog pre­
nosa i radija do radioaktivnosti i vazduhoplovstva. U poslednjem
pasusu razmatra problem brodskih pogona:
"Postoji obilje dokaza koji pokazuju da ce znacajna poboljsa­
nja biti nacinjena u brodskojpropulziji. Propelerje osuden na nee­
fikasnost pri velikim brzinama. Uvesce se nov princip. <C
102
T
Tesla je na umu imao svoju ideju "parne i gasne turbine bez
lopatica", Cije je radne modele napravio jOs 1907., odnosno origi­
turbomasina.
U masinstvu, kada se razmislja 0 projektovanju maSina radiIi­
ea, uvek postoji teznja da se smanji trenje koje se javlja izmedu rad­
na ideju da stvar postavi suprotno. Zasto ne bismo trenje naterali
da radi za nas umesto sto nastojimo da ga smanjimo iIi izbegne­
mo? Dosao je do jednostavne konstrukcije radnog kola koje se sa­
stoji od podjednako razmaknutih paralelnih diskova bez lopatica
sa eentralnim otvorom ucvrseenim paocima za vratilo. U njegovim
masinama nije viSe bilo potrebe za lopaticama, koje su jedan od
najkomplikovanijih delova za izradu, jer se u meduprostoru izme­
du dva korotirajuea diska stvarala virtuelna lopatica Ciji se oblik
menjao u zavisnosti od uslova protieanja fluida.
Uskoro je Dzon H. Hedli, vlasnik dva broda, Alabama i Den, sa
nju motornih jahti - potpisao sa Teslom memorandum 0 saradnji.
Glavni razlog Hedlijevog poteza bila je nada da ee nova pogonska
resenja omoguCiti poveeanje brzine njegovih brodova.
Za ovu priIiku Tesla je promenio naCin rada. Iznajmio je kan­
eelarije u ulici Brodvej br.165. u Njujorku i tu organizovao projek­
tni biro iz koga je telefonom i pismima upravljao radom na kon­
strukciji i eksperimentima u Bridzportu i Providensu. U njegovoj
zaostavstini je sacuvano preko 2000 pisama koje je razmenio sa
inzenjerima kompanije u toku sledeee tri godine.
U periodu 1908-1911, Tesla je zamislio i dao da se naprave i
testiraju pet hidraulicnih masina: probna pumpa, dvostepeni kom­
presor, duvaljka, pumpa visokog pritiska i turbo-pumpa. Paralelno
su vrseni probni testovi na vodenoj, parnoj i gasnoj turbini.
Vee prve probe naCinjene na kompresoru precnika 50 em, po­
kazale su da ee slabi materijali i vibracije predstavljati glavnu pre­
preku.
Posle dve godine rada, rezultati su se pokazali znatno ispod
ocekivanja. Pored svih napora da se u konstruktivnom pogledu
naprave poboljsanja, da se upotrebe najbolji tadasnji materijali i
najpreciznije metode merenja, stepen korisnosti pumpe je bila u
najboljem slucaju 60%, a parne turbine mnogo niza.
103
 -y-
Dokumentacija u vezi sa ovim poslom koju je Tesla sacuvao
daje jasan pregled naCina na kOji je vodio posao, projektovanje i
izradu narucene turbo pumpe. ana pokazuje njegove mnogobroj­
ne slabosti, gotovo neshvatljivi ulazak u rizik po cenu gubljenja lic­
nog ugleda, samouverenost bez pokriea.
Pre svega pada u oCi kratak rok na koji je pristao u realizaciji
ovog posla, nesto manje od dva meseca. Tek 21. februara poslao
je prve crteze za kuCiste parne turbine, pa je bilo oCigledno da je
zakaSnjenje neizbezno. U BridZportu su odmah zapoceti radovi na
kalupima za odlivke. Tesla je jedan za drugim slao potrebne crteze:
3. marta za radno kolo turbine, 10. marta crteze leiajeva i osnove
kuCista, 18. marta crteze za regulator pare za turbinu a 29. marta i
crteze radnog kola pumpe.
I pored kasnjenja, APCC nije raskinuo ugovor i radovi na tur­
bo pumpi su napredovali dobro. Prvi problem je nastao kada je
ABMC trazio da se posebno plate troskovi izrade platforme za
testiranje turbo pumpe i troskovi rada inzenjera Kvinlana koji je
bio posebno angazovan u eksperimentima. Tesla se i u jednom i u
drugom slucaju usprotivio, ali je nesporazum izgladen tako sto se
odustalo od zidanja platforme.
Drugi veliki nesporazum nastao je kada je doslo do greske u
busenju diskova na rotoru turbine za osovinice koje su ujedno spa­
jale diskove i ddale ih na odgovarajueem rastojanju. Celicne ploce
su bile prvo obradene na strugu, a zatim je trebalo da se okale.
Tesla je predlozio da se prvo izbuse manje rupe, da se ploce okale,
a zatim da se rupe dobuse na tacnu dimenziju, imajuCi u vidu tes­
koee koje su u ranijim pokusajima imali sa busenjem vee okaljenih
ploca. Infenjer Strawrllz ABMC-a predlozio je da se i pored ovih
teskoea, ploce prvo okale pa tek onda zajedno izbuse jer se plasio
da ee prilikom kaljenja doCi do pomeranja u materijalu i darupe
neee vise biti u osi. Postupilo se po Teslinom uputstvu i doslo je do
greske koja je dodatno usporila rad i unela nervozu.
Jos jedan test je obavljen 19. oktobra u fabrici ABMC-a u Bridz­
portu i konacno je APCC otkazao porudzbinu 4. novembra 1910.
Posle ovog neuspeha doslo je do medusobnog optuzivanja i pre­
kida saradnje Tesle i Hedlija. Po Teslinom racunu, na izgradnju
turbo pumpe, umesto 3000, potroseno je 9000 dolara. S druge
strane, Hedli se zalio da je od pocetka saradnje potroseno preko
100.000 dolara na razvoj Teslinih masina.
104
Okolnosti pod kojima je Tesla u to vreme poslovao nisu jasne.
Dzon Pierpont Morgan mu je oprostio dug od 150.000 dolara i
tako omoguCio da sa velikim olaksanjem ude u poslove sa Hed­
lijem. Godine 1910. Sklopio je ugovor sa svojim nekadasnjim
asistentom Fric Lovenstainom kome je dao licence za koriScenje
patenata iz oblasti bezicne telegrafije i telefonije i izvesno vreme
primao je naknadu po ovom ugovoru.
U februaru 1911. Tesla je obezbedio povoljne uslove za rad u
Edison Waterside Station u Njujorku. Tu je prebacio tri svoje novo
konstruisane parne turbine i otpoceo novu seriju eksperimenata,
iako je imao obicaj da kaze da u njegovoj dugoj karijeri inzenjera
eksperimenti uvek ispadnu onako kako je planirao, a pronalazak
radi upravo onako kako je zamislio. Sada je razlika izmedu onog
sto je vizuelizovao i onoga sto su pokazali eksperimenti, bila pre­
velika. On je ocekivao da ee stepen korisnosti njegove pumpe preei
90% ali pokazalo se da je najviSe 60%. Interesantno je da je posle
Tesline smrti, u mnogobrojnim naucnim proracunima i ispitivanji­
rna njegove pumpe, pronadeno da stepen korisnosti samog radnog
kola moze da premasi 90%, ali da zbog neodgovarajuce geometrije
kuciSta za pumpu dolazi do gubitaka prilikom ulaska i izlaska flu­
ida, i tako se nekontrolisano trosi oko 30% radne energije.
Prve rezultate eksperimenata objavio je 1911. godine u neko­
liko casopisa, od koji su najznacajniji Scientific American i Motor
World. Petnaestog maja 1911. godine, posle pauze od dvanaest go­
dina, oddao je predavanje na sastanku National Electric Light As­
sociation odrianom u Njujorku, i upoznao je strucnu javnost sa
novim principom propulzije fluida i karakteristikama svojih ma­
sina. Za Dressel Railway Lamp Works, generator za ceono svetlo za
lokomotive, a za Sigmunda Bergmana i kompaniju Bergman Wer­
ke, parnu turbinu koja je trebalo da bude poslata na ispitivanje u
Nemacku radi dobijanja patentne zastite. Neki od ovih njegovih
projekata, kao na primer parna turbina za Bergman Werke, snage
7500 kw, spadali su u velike inzenjerske poduhvate.
Nijedan od ovih projekata Tesla nije uspeo da zavrsi. Sve vise je
bilo sudskih sporova i potrazivanja na njegov racun.
Prema evidenciji nadenoj u prepisci sa advokatom DzordZom
Fosterom, u periodu od 1912. do 1917. imao je 34 sudska spora i
to verovatno nije konacan broj. U najveeem broju slucajeva njega
su tuzili za povracaj novca u vezi sa raznim dugovanjima. Tuzila ga
105
 -,.rr
je Garvine Machine Works za troskove maSinskih radova na parnoj
turbini, Yelow Taxicab kompanija za neplacene racune za taksi, City
ofNew York za neplacene poreze, kompanija WaldorfAstoria za du­
gogodisnje neplaceni dug od 19.000 dolara, cak i njegov stari advo­
kat Ker kaneelarije Kerr, Curtis & Page. Rede je on podnosio tuibu
i uglavnom se radilo 0 onima za pretrpljenu stetu iii prvenstvo u
otkriCu nekog pronalaska, kao u slucaju protiv pronalazaca Askvita.
Prepiska sa advokatom Fosterom interesantna je zbog toga sto
baea dodatno svetlo na Teslino ponasanje u to vreme. Uprkos ka­
tastrofalnoj finansijskoj situaciji tih godina i losim nagovestajima,
evidentnoj poslovnoj nesposobnosti i sumnjivim izgledima da ce
sa blizu 60 godina ikada zaraditi milione koji su mu bili potrebni,
on je tvrdoglavo nastavljao dalje svojim putem. U to vreme radi
mnogobrojne naerte za novu fontanu po zahtevu svog prijate1ja
Luisa Tifanija, konstruiSe brzinomere na novom principu. Tvrdo
verujuCi da je blizu sticanja velikog bogatstva i dalje se ponasao
hazardno, i umesto da prilagodi stil Zivota naucnom radu, salio se
na sopstveni racun, kao u pismu advokatu Fosteru:
"Moto kojim se rukovodim ovih dana: Ko se bori, pa pobegne,
prezivi da se bori i sledeeeg dana!"
Pred kraj 1914. pisao mu je njegov stari prijate1j Robert Dzon­
son faleci se na losu finansijsku situaciju, uznemirenost i nemoc
da radi ono sto je najvise voleo - da pise poeziju. Tesla mu je od­
govorio:
"Dragi moj Luka ... ne brini 0 noveu. Imaj na umu da dok ti
spavas, ja radim i razres~vam tvoje probleme... Molim te, ove moje
reCi shvati ozbiljno, ne brini i piSi tvoju sjajnu poeziju sasvim bez­
te
brizno. Oslobodicu svih teskoca koje te more. Tvoj dar se ne
moze unovciti zahvaljujuCi nedostatku pronidjivosti ljudi ove slav­
ne zemlje. Ali moj talenat je takve vrste da se moze pretvoriti u
tovare zlata. Na tome upravo sada radim."
Snazno osecanje genijalnosti zaslepilo ga je toliko da je i sam
poverovao u ono sto se 0 njemu pricalo i pisalo, da je "Self made
superman" - "Samostvoreni natcovek". Medutim, bilo je za to i re­
alne osnove.
U Clanku Nauka i pronalasci su znacajne sile koje ce dovesti do
prestanka rata objavljenom 20. deeembra 1914., na osnovu sta­
tistiCke analize Cinjenica iz prethodnih ratova, uspesno je predvi­
deo trajanje Prvog svetskog rata na pet godina.
106
TESLINO SHVATANJE RATA
I BUDUCNOSTI RATNIH PROCESA
U savremenim uslovima bitno se menja karakter ratovanja,
zbog prelaza sa teritorijalnih i ekonomskih ciljeva na nivo razme­
ne informatickih obrazaea. Glavni razlog za ovu promenu nivoa i
vrste rat nih dejstava jeste uspostavljanje svetskog telekomunika­
cionog informatickog sistema koji je, kako ce se pokazati, u susti­
ni nemoguce total no kontrolisati. U ovom sistemu, tehniCki spre­
mnom da prihvati negentropske informaticke impulse proizvoljno
velikog broja terminala, omoguceno je i pojedineu da stice inte­
lektualnu premoc na osnovu energetskog emitovanja najrazliciti­
jih ideja i koneepata. Prestaje da bude vazno ko je zauzeo neku
teritoriju, iii ko upravlja sirovinskim i energetskim resursima neke
zemlje, dok je u klasicnom smislu ovo bilo presudno za ishod sva­
kog staromodno vodenog rata. Klasicni smisao osvajanja teritorija
i preuzimanja vlasti, od paleolita pa do Tesle, isticao je dye osnovne
komponente: sHu kombinovanu sa politickom lukavoscu i heroj­
sku etiku samozrtvovanja za ratni ideal, podjednako u odbrambe­
nim kao i u osvajackim ratovima. Fizicka eliminacija ljudi bila je
osnova svakog ratnog proeesa, a trajno podjarmljivanje ekonom­
skih dobara i kontrola odnosa u proizvodnji i raspodeli, cilj svake
posleratne okupacije.
U pogledu psihologije ratnih ucesnika, u ratnoj teoriji, a poseb­
no u propagandi na terenu, glavna briga strucnjaka bila je kontrola
masovnih emocija i uopste emocionalno-instinktivnog segmenta
neke vojske. Proucavanje karaktera boraea zasnivalo se na parame­
trima antropoloskog tipa: etnopsihologije, istorije naroda i nacija,
folklorno-mitske paradigme, egzaktnim socio-psiholoskim ispiti­
vanjima kolektivnih reakcija na politicke, ekonomske i ideoloske
faktore pritiska. Rat je tretiran kao jedna nova situacija, iznenadni
obrt iii katastrofa u inace istorijski mirnom sledu dogadaja niskog
intenziteta, koji ni brzo, ni bitno, ne menjaju tradiciorialne karak­
teristike Zivota nekog naroda.
Sto se tice ratnih teorija i tumacenja uzroka rata, u savre- me­
nom informatickom drustvu zasnovanom na e1ektronici, teleko­
107
 ~
munikadonim sistemima i kompjuterskoj tehnologiji, one moraju
da dozive temeljnu rekonceptualizadju. Glavna promena jeste u
tome sto kljucni faktor ratnog procesa vise nije covek, vee logicka
shema iIi obrazac energetskog dejstva. Ovo je Tesla tacno predvi­
deo i 0 tome vredi detaljno govoriti. Jer, Tesla nije posmatrao rat
kao politicki odnos zaracenih strana produzen fizickim sukobom,
iIi, kako zakljucuje ruski pukovnik i teoreticar Klauzevic, kao "po­
litiku produzenu ratnim sredstvima", vee kao energetsku razmenu
razliCitih potendjala, a u jos dubljem smislu kao uredivanje ener­
getskih i materijalnih entiteta direktno preslikano sa hijerarhijskog
plana ideja.
Teslino shvatanje rata toliko je duboko i revoludonarno da za­
dire u smenu paradigme same hriseanske dvilizadje, zasnovane
na pojmu zivotnog prostora i zrtve pojedinca za kolektiv - zadire
svojom metafizickom etikom egzaktne prirode, tako reei matema­
tickom aksiologijom, koja bez sumnje vise odgovara naucno teh­
noloskoj dvilizaciji naseg doba i buducnosti.
Mnogi danas veruju da ce teoriju igara kao logicku osnovu rat­
ne tehnike izvesno zameniti Teslina koncepcija rata kao ubrzanog
kosmoloskog preuredivanja vrednosne lestvice dvilizacije u pre­
viranju. Svaka zemlja, bilo da se brani Hi napada, rusi sopstvenu
tradiciju razarajuCi zajednicki imenitelj kolektivne svesti stanov­
niStva.
Kosmoloski uzroci ljudskog ratovanja
. ~,
Trareci astrofizicke uzroke ciklicnih zemaljskih sukoba medu
narodima, Tesla je razvio teoriju po kojoj sunceva magnetosfera,
pravilni ciklusi pojava suncevih pega, protuberance, magnetski
poremecaji i bure, ukratko, magnetskom indukdjom Sunca na­
staju promene u Zemljinoj jonosferi, koja je zbog karaktera struja
koje njome proticu direktno u rewnantnom odnosu sa ljudskim
mozgom. Tesla je uspostavio matematicku korelaciju ratova i d­
klicne sunceve aktivnosti.
Vezu ljudskog mozga i elektromagnetskih polja on je uocio jos
1899. godine u Kolorado Springsu. Cuveno je njegovo pismo Ro­
bertu Andervudu Dzonsonu u kome govori da je u "skrabotinama
108
snaznih elektromagnetnih praznjenja otkrio tragove uma': odnosno
inteligentnog ponasanja.
Savremena biofizika i neurologija daju Tesli potpuno za pravo.
Naime, kroz jonosferu proticu jednosmeme jonske struje velike
snage, dvostruko indukovane: aktivnoseu Sunca i zemljinom ro­
tacijom.
Kroz aksone, nervna vlakna i neuralne mreze ljudskog cen­
tralnog nervnog sistema takode proticu jednosmeme jonske struje
u obliku nervnih elektro impulsa brzinom od oko 30km/s, koja
upravo odgovara brzini rotacije Zemlje. Sunceva magnetska in­
dukcija i njeni poremeeaji menjaju elektromagnetske parametre
jonosferskog sloja, a ovi direktno afektiraju rad ljudskog mozga. U
elektroencefalografiji poznato je da su takozvane Sumanove rew­
nance zemljine atmosfere, posebno jonosfere, podudarne frekven­
cijama moroanih talasa, u opsegu od 1,5-20 Hz. Radi se dakle 0
ekstra niskim frekvencijama.
Prirodno elektromagnetsko okruzenje menja proizvodnja ve­
stackih elektromagnetskih emitera, recju, telekomunikaciona i
elektronska tehnologija. U gradovima, covek je stvorio novi tip 10­
kalnih elektromagnetskih uslova koji jOs nisu dovoljno prouceni.
On je izazvao poremeeaj vremenskih parametara evolucije, skra­
eujuCi intervale razvoja u svim podrucjima Ijudske delatnostL Ovo
ubrzanje ima svoje limese u razgradnji klasicnih oblika ekonomije,
na primer, u supstituciji robne razmene i trZiSta energetskom raz­
menom i elektronskim novcem. Na nivou svetskog bankarstva ovaj
proces je vee odmakao. Upravo 0 tome Tesla govori kada predvida
zamenu ljudskog ratovanja masinskim. Po njemu, masine ee vrsiti
energetska praznjenja do ekvilibrijuma, dok ee ljudi ostati izvan
sukoba. Jer, rat, po Tesli, nastupa kada postoji dovoljno velika ra­
zlika potencijala, a prestaje, kada se potencijali izjednace. Na osno­
vu ove teorije on je u decembru 1914. godine objavio predvidanje
toka i ishoda Prvoga Svetskog rata, koje zapanjuje ne samo istinito­
seu, vee i jednostavnoscu logistike kojom je izvedeno.
Podstaknut ratnim zbivanjima 1914. godine Tesla objavljuje
clanak Nauka i otkrita su velike sile koje ce dovesti do prestanka
ratovanja.
Vee na samom pocetku iznosi se stay da je civilizacija sama po
sebi nedovoljna da na Zemlji ocuva stalni mir:
109
 ~

"Ma sta buducnost spremala ljudskom rodu, dosadasnji razvoj Broj Trajanje Napomene
ukazuje da mu je sudbina najverovatnije veCita borba. " Ratovi mesed godina
ucesnika
Prvi svetski rat je, ne sarno u Teslinim oCima, delovao kao stras­ Produien zbog
na prekretnica ljudskog progresa. Nakon industrijskih revolucija Americki razdaljine,losih
4.600.00 4 komunikacija i
ul9. veku i otkrica kao sto su motor sa unutrasnjim sagorevanjem, gradanski rat
neefikasnog oruija
telegraf, dalekometni topovi i podmornice, razorni eksplozivi i avi­
oni, perspektiva ratovanja izgledala je kataklizmicno. Sadasnji rat 12.000.000 10
"Nikad se dosad jos nisu sukobile tako brojne vojske, niti je Francusko­ 1.700.000 13 Nesavremena
ikada upotrebijeno oruzje toUke ruSilacke moci. Najzad, nikad jos nemacki oprema
Sadasnji 2.200.000 7 6
ishod borbe u istoriji ljudskog roda nije toliko presudno zavisio od
naoruzanja. Materijalni gubici vee u prvim mesecima rata merili Rusko-japanski 4.600.000 1 6 Produien razda­
ljinom, losim
su se desetinama milijardi dolara. Vee na samom pocetku, viSe od
SadaSnji 12.000.000 8 komunikacijama i
tri miliona ljudi poginulo je iii je onesposobijeno, a na svakog od prirodom pohoda
njih dolazi jos po deset koje je rat pretvorio u psihiCke invalide i
Prvi balkanski 1.700.000 6 U svakom pogledu
koji ce svoje patnje daije prenositi buducim generaeijama, zagor­ savremen
cavajuCi im dane. " 12.000.000 5
Sadasnji
SaosecajuCi sa ohezlicenom ljudskom patnjom u prekookean­ 1 9 Razni faktori koji
Hipoteticki 2.425.000
skoj Evropi, Tesla je u nastavku clanka pokusao da odgovori, i zai­ uticu na duiinu
prosecni rat
sta tacno odgovorio, kao sto se pokazalo, na pitanje miliona pace­ Sadasnii rat 12.000.000 8 6
nika koliko ce jos trajati uzasni tekuCi pokolj i pustosenje.
Tesla je posao od pretpostavke da rat u svojoj hiti predstavlja
ispoljavanje energije, sto podrazumeva uhrzanje i usporenje mase Rezultati gornjih komparativnih proeena bili bi u mnogo vecem
pod dejstvom sile: medusobnom skladu da su podaci korigovani u smislu napomena i
"U tom slucaju opste je prihvacena istina da je potrebno neko da se vodilo racuna 0 poboijsanom transportu, komunikacijama,
vreme da bi se masi dala odredena brzina kao i momenat (sUe) vecoj ubojitosti oruija i drugim faktorima koji utiCu na ubrzano
koji joj je srazmeran. Isti zakon vazi i kad na masu deluje sUa koja trosenje energije i koji mogu da dovedu do skorijeg zavrSetka ovog
ponistava brzinu i mome~t. Reeeno obiCnim reeima, ovo bi znaCilo rata. Najpouzdaniji je onaj zakljucak koji se izvodi na osnovu po­
da je trajanje oruianog sukoba srazmerno, teorijski, vojnoj snazi redenja sa Prvim balkanskim ratom kao sa najmodernijim. Upo­
i brojnosti. redivanje daje proeenu trajanja ovog sadaSnjeg svetskog rata na
Ocigledno, ovde se podrazumeva da su zalihe kojima vojske oko pet godina, ali ovo je tek gruba proeena, i mada sve ukazuje
raspolazu dovoijne i da su svi drugi uslovi jednaki. Pored toga, na to da ce ovaj rat, ako iskljucimo neke nepredvidljive okolnosti,
kad izvlaCimo zakijucke iz prethodnih ratova moramo uzeti u raz­ dugo trajati, ipak je moguce da se zavrSi neSto pre tog roka, zbog
matranje razne cinioee i sve velicine proeeniti u njihovoj stvarnoj usavrsavanja ratnih sredstava u toku samog ratovanja, sto ce ubr­
vrednosti na osnovu statistiCkih i drugih podataka. Kako izgleda,
u ovom ratu trenutno ucestvuje oko 12 miliona ljudi i ako ovu ci­ zati trosenje energije.
Zaista, cini se da se na Cisto naucnim osnovama moze doka­
njenicu uporedimo sa nekim od proslih ratova dobiCemo sledeee
zati da se jedan sukob ovako ogromnih razmera zavrsava isklju­
rezultate:
civo iscrpijivanjem zaracenih strana. Ovu teoriju dalje podrzava
cinjenica da se usled velikog broja vojnika front proteze duz velike

110 111
 -.,..­
teritorije, sto onemogucava zadavanje odlucnog udarca. Takoae je
vrlo vazno uoCiti, s tim u vezi, kako su se strateski unapred odre­
aene borbene linije pomerile i ispravile, da bi napokon zaracene
mase dosle u kontakt duz linija koje su opredelili prirodni zakon
i gruba sila, a ne vojni planovi. Verovatnoca da ce se rat zavrsiti
iscrpljivanjem je tim veea ako se uzme u obzir da je, zbogprostrane
teritorije zahvacene ratom, snabdevanje pojedinih ugrozenih pod­
rucja izuzetno teSko. "
OCigledno, Tesla ratovanje posmatra kao energetsku izmenu
u okviru zatvorenog sistema s konacnim nabojem. Prema tome,
ako odliv energije prevazide prHiv, rat se momentalno zaustavlja.
U slucaju da ovu teoriju prihvatimo kao ispravnu, i u slucaju da
uslovi ostanu nepromenjeni, moramo se sloziti sa Teslom da te
duiina trajanja rata zavisiti pre svega od nacina na koji te doti do
iserpljivanja energetskih saddaja zaratenih strana. Ostetenje iii
nedostatak opreme, nestasica hrane, municije, metala, hemijskih
sredstava, oskudica u noveu, nedovoljan broj uvezbanih ljudi Hi
jednostavno nedostatak ljudi, sarno su neki od elemenata sa koji­
rna treba racunati kao sa uzrocima prekida sukoba. Upravo anali­
zirajuti ove faktore Tesla u deeembru 1914. zakljucuje da vet idute
godine Hi najkasnije za godinu i po dana u ratovanju mora doti
do zastoja, jer se, s obzirom na resurse, on ne moze voditi tako vi­
sokim intenzitetom. I ovo silazno oseilovanje ratnih dejstava on je
tacno predvideo. Zaista, posle niza nemackih ofanziva na Zapad­
nom frontu dolazi do fiksiranja linije fronta, do ukopavanja i du­
gotrajnog rovovskog rata.
U analizi sukoba .Tesla implicitno primenjuje modularnu teo­
riju i vrsi tacno predvidanje zasnivajuti ga na gotovo neverovatno
malom broju elemenata. Evo tog izvodenja:
"Vojne operacije dnevno kostaju i po vise od cetrdeset miliona
dolara, a sudeei po nekim podacima, svakoga dana u proseku biva
izbaceno iz stroja po 25.000 ljudi. Ako se nastavi takvim tempom,
jos cetiri meseca je dovoljno da troskovi porastu na pet milijar­
di dolara dnevno, sto bi prevaziSlo mogucnosti ratne ekonomije
strana u sukobu. Moglo bi se sa sigurnoscu zakljuciti da bi u okol­
nostima ukljucenja razumske komponente u ratni sukob mir bio
uspostavljen pre sledeee zime, ali je verovatnije da ce doci do mrtve
trke, sto bi bila najveea moguca nesreea, jer uzevsi u obzir stvarne
112
uzroke rata i raspolozenje zaracenih strana, to ce neizbezno pro­
duziti rat jos za nekoliko godina. "
Iz gore navedene Tesline analize nedvosmisleno sledi da je od­
sustvo razumske komponente u ratovanju najvazniji faktor njego­
vog trajanja, sto se povezuje sa Teslinom kosmologijom, odnosno
njegovim shvatanjem coveka kao automata kosmickih sila. Ovo
stanoviSte on je razradio u cuvenom clanku Kako kosmiCke sile
oblikuju ljudske sudbine. Iz kosmoloskih pretpostavki vibratornih
rezonantnih proeesa kolektivnog mentalnog plana politickih i voj­
nih formacija, kao i naroda u eelini, takode pomenutog proeesa
elektromagnetske indukcije mozdanih aktivnosti ratnih ucesnika,
Tesla dedukuje prirodne uzroke rata. Iz ovog kauzalnog lanea ratne
uzrocnosti koji je, po Tesli, neizbezan, jer je kosmoloskog karakte­
ra, dakle, ima snagu vaienja prirodnih zakona - jedino je izuzeta
Ijudska svest. Sta to znaci?
Ako je rat prirodni dogadaj, a covek deo beskonacnog sveta,
deo koji se ponasa po istim zakonima kao i taj svet, onda jedino
nematerijalni i neprostorni entitet, duh, uz svest i razum, u stanju
je da utice na inace neminovni uzrocno posledicni lanae koji iza­
ziva ratni proees, tj. da kompenzovanjem posledice otkloni uzrok
koji je do nje doveo. U ovome je Tesla svakako i prvi teoreticar ta­
kozvanih "puzajutih ratova" i "lokalnih ratova niskog intenziteta".
Nairne, mogute je kontrolisano iserpljivanje energije na mestima
gde postoji neravnoteza potencijala i to je jedan od instrumenata,
ako ne i glavni instrument, kojim se kontroliSe formiranje plane­
tarnog druStva od tako razliCitih vera, nacija, driava i kultura, Ciji
svi nosioci, zivi Ijudi, su tako ratoborni. Ratobomost ljudi, usled
nedostatka svesti 0 apstraktnom karakteru rata kao energetske iz­
mene, veoma je izraiena cak i u visoko civilizovanim i visoko obra­
zovanim sredinama. Zasto je to tako?
Kultura jednog naroda, rna kako visoko bila postavljena, orga­
nizovana je na naCin informatickog lokalnog obrasea. Ektrapola­
cija ovog zatvorenog lokalnog informatickog koda, pre svega poli­
tickog i ekonomskog, a onda koda jezika, kulture, umetnickog i
naucnog nasleda, skopcana je sa destrukcijom isto tako lokalnog
informatickog koda drugih naroda,koji takode svoju kulturu stav­
ljaju na prvo mesto. I najmudrije kolonijalne sile iskusile su tokom
istorije fundamentalni problem sukoba informatickih obrazaea,
113
 "....
koji su se pokazali nepromenljivi cak i u najprimitivnijim dru8tvi­
rna. Tek nastankom svetskog telekomunikacionog sistema ukazala
se moguenost harmoniziranja razliCitih vibratornih i kvalitativnih
etnickih struktura, vibratornih u smislu audio-vizuelnog saddaja
kulturnog nasleda, a kvalitativnih u smislu oblika religioznosti i
specificne semantike. Vratimo se Tesli i Prvom svetskom ratu:
"Predviaanje je nezahvalan posao, ali naucne prognoze mogu
biti korisne, a bile bi to jos vise da ljudska priroda nije sklona da
zanemaruje savete i lekcije. Posto je prethodno proucio situaciju,
strucnjak moze da predvidi izvesne dogaaaje vrlo pouzdano. Za
sada postoje samo tri moguca ishoda u ovom ratu: prvi, slom Au­
strije; drugi, okupacija Engleske od strane Nemacke ; treCi, poraz
Nemacke.
Pad Austrije je neizbezan i do njega mora doc; u toku sledeeih
meseci. Ona moie da prkosi Nemackom uticaju i da na svoju ruku
zatrazi mir kako bi se spasla, ali tesko je poverovati da ona ista
moze da ponudi Saveznicima sto bi ovi prihvatili. Mnogo je vero­
vatnije da ce stari car, vee umoran od zivota i svestan da Austrija
vodi nepravedan rat abdicirati i preporuciti deljenje monarhije.
Za Nemacku, izlozenu tolikom pritisku ovo moze da bude do­
sta prihvatljivo, jer bi se time otvorio put ka sklapanju mira koji
ne bi bio sasvim poniZavajuci i kojim bi se nadoknadio verovatni
gubitak Alzasa i Lorene, kao i Istocne Pruske.
Dvojna austrougarska monarhija decenijama se kao nekim cu­
dom odriavala. Ona bi se raspala jos davno da se nisu maaarski
velikasi uporno drzali obeeanja datog Mariji Tereziji i da vladajuca
dinastija nije uiivala lako neobiCnu popularnost; ovu popularnost
je uglavnom izazvalo saialjenje koje su u njihovim podanicima
probudile mnoge cudnovate nesreee koje su zadesile kucu Habz­
burga. Opste je prihvaceno da je neprirodni opstanak ove feudalne
driave predstavljao neprestanu pretnju miru u Evropi i da je on
uzrok sadasnjih razaranja. Podela Austro - Ugarske teritorije duz
etniCkih granica zadovoljila bi zaracene narode na Evropskom kon­
tinentu. Do toga ce sigurno doci. To je proces prirodan i neizbeian
kao sto je neizbezno da prezrela jabuka padne na zemlju.
Sto se tiCe one druge mogucnosti, jos uvek bi bilo neoprezno
upustiti se u predviaanja, vee treba sacekati dalji razvoj pre nego
sto izvucemo bilo kakve zakljucke. Postoje mnogi pokazatelji da
114
Nemacka priprema napad na Englesku sa svom svojom snagom i
brzinom i mozda i njene operacije na Istoku i Zapadu sluze tek da
maskiraju ovaj pokret. Zategnutost u odnosima dveju zemalja je
velika, uzroci njihovog sukoba vrlo specificni i miroljubivo resenje
gotovo nemoguce.
Treei od pomenutih ishoda znaCio bi da ce rat trajati vrlo dugo.
Nemacka ne moze da se probije kroz celicni zid u Francuskoj i Bel­
giji; njene delimiCne pobede u Poljskoj ne mogu narocito uticati na
narodne mase u Rusiji. Postepeno, ona mora preci u defanzivu.
Teret koji ona mora da podnese najveei je i zato mora prva ; da
podlegne, sto se slaze sa statistikama kao i misljenjem nekih struc­
njaka za finansije.
Ali, kada je u pitanju narod tako inteligentan, vredan, snala­
iljiv i tako ujedinjen, ovakve prognoze su rizicne. Tu statistika i fi­
nansijska racunica mogu da pogrese u pogledu vremena. Nemci su
sasvim sposobni da uzgajaju "dve travke tamo gde je ranije rasla
jedna" i bas zbog toga i zbog njihove savrsene vojne organizacije
preti nam dug rat, uprkos stat;stiCkim i finansijskim pokazatelji­
ma. Ovakva perspektiva dovoljna je da izazove najcrnje slutnje, a
nasi prognosticari bave se mislju kako da sto pre uspdno okoncaju
ovaj uzasni pohod. Moze Ii se to?
Svi koji su u ovo umdani cvrsto su reseni da se bore do kraja,
ma kako on bio gorak, branee; svoj stav time da bi preuranjen mir
ostavio sva goruca pitanja neresenim, sto bi znaCilo da ce postojeei
mracni rezimi i dalje postojati i zlo se iznova obnavljati. Neki novi
neoboriv argument mora se izneti u prilog prestanka rata. Slucaj je
uzasan, ali nade ima. Nada leii u nauci, istraiivanju i otkricima. "
RazmatrajuCi materijalne dokaze 0 ratu kao razmeni energet­
skih potencijala, iznoseCi cinjenice politicke i emocionalne priro­
de, kao 8tO je ona 0 razlozima dugotrajnosti Habsbudke monarhi­
je, Tesla je na odista vidovit naCin povezao socijalnu psihologiju,
industrijsku proizvodnju i etnopsihol08ke karakteristike evropskih
naroda, izvodeCi naoko neobicne logisticke zakljucke, koji su u
tom momentu, kada je clanak objavljen, prkosili ne sarno poda­
cima obave8tajnih sluzbi, vee i opste poznatoj statistici ekonom­
skog rasta i moci strana u sukobu. OCigledno, njegova logika bila
je dublja, a njegova kosmologija bolje odredivala budutnost tako
neizvesnog procesa kao 8tO je Prvi svetski rat. Ako se podsetimo
115
 .,.,..
Kantovog shvatanja prirodnog zakona kao opsteg nacela primenje­
nog na pojedinaeni slueaj i uporedimo ga sa Teslinom prognozom
abdikadje austrijskog eara i raspada Austro-Ugarske duz etniekih
granica, ne mozemo se oteti utisku da je Tesla dublje i bolje shvatio
prirodu rata nego Ii i jedan filosof i teoreticar pre njega. Ono sto
odlikuje ne sarno njegov stil izrazavanja, vee daje i elegandju kon­
dzno izvedenim zakljucdma, jeste izostavljanje svega suvisnog.
U proeenama koje vrse savremeni ratni teoretieari ugradena je i
mana preobilja Cinjenica koje dostavljaju struene sluzbe, cinjenica
koje je bez poznavanja dublje zakonitosti njihovih mnogostrukih
veza tesko poredati po znacaju i zbog toga se prosta istina najcesce
zamagljuje preteranim uvazavanjem besmislenih podataka.
Filosofija rata proistice iz paradigme vazeee kulture i u infor­
matiekom smislu za podjarmljivanje jednoga naroda najvaznije je
zameniti mu njegovu paradigmu. U stvari, time se vrsi reprogra­
miranje kolektivno nesvesnog. Sve ideologije koje se pozivaju na
culnu stvarnost nisu niSta drugo do instrumenti tog reprogrami­
ranja. Jer, zamena jedne religije drugom, prozeIitizam, ne narusava
sustinu religioznog odnosa u opstem smislu, tj. ostavlja oeuvanu
transeendendju kao prekoracenje umne moCi shvatanja sveta, za­
menjujuCi samo oblik te transeendendje, odnosno oblik religio­
znosti. Drugim recima, ako neko iz islama prede u hriScanstvo
budizam, on ee i dalje ostati religiozan. Ali, ako individuum reIigi­
ju zameni ideologijom, on ce se, u praktienom smislu, neminovno
duhovno degenerisati u orude neke politieke doktrine. U ratovima
su ideologijom zadojeni ljudi najneosetljiviji na opstu patnju.
Tesla je sve ovo' hflao na umu kada je u naueno tehnoloskoj
eri trazio metafizieko ishodiSte, ontolosko stanoviste na koje bi se
mogla osloniti teorija vrednosti savremene epohe. Jer u pitanju je
smena dvilizadja koju je on osetio jos 1900. i za koju je trazio fi­
losofsko pokriee, kako za eelo coveeanstvo, tako i za sebe lieno. U
tome je sustina njegovog napora da shvati rat kao prirodni feno­
men ida temeljne ideje antropolosko-hriscanske civilizacije zame­
ni apstraktnom kosmoloskom metafizikom i egzaktnom etikom,
koje nisu niSta drugo do duhovna sfera aparata uopste, posebno
vojne tehnike, a pre svega ispoljena duhovna pozadina Teslinih
brojnih patenata, tehnickih i tehnoloskih otkriea. On je nauku
shvatao univerzalno i borio se za uvodenje etike u nauena istrazi­
116
vanja kao vrednosne komponente naucnih otkriea i glavne veze
humanistickih i egzaktnih proucavanja uopste.
Ideja se preko naucnika ovaplocuje u laboratorijskom modelu
i u industrijskoj proizvodnji, a onda se otuduje i pocinje sopstveno
delovanje, eesto u domenu neumoljive kosmoloske dehumaniza­
dje. Trazenjem prirodnog kauzaliteta na reladji kosmos - ljudski
ratni sukobi, Tesla je hteo da istrazi i formulise etiku viseg tipa,
eiji bi karakter prevashodno bio matematiCki i koja bi imala snagu
prirodnog zakona, njegovu neumitnost, bas kao sto ima i sam rat.
Po izvanredno tacnim predvidanjima koje je izveo godinama una­
pred, izgleda da je Tesla u tome uspeo: ako nam i nije ostavio jasnu
i upotrebljivu kosmolosku teoriju, on ju je ipak naznacio u svojim
spisima 0 energiji i materiji, i najzad, on ju je i proverio resavajuCi
najkompleksniji moguCi problem, a to su drustveni ratni odnosi.
Cesto, Tesla se pita ima Ii rad pronalazaea eticko opravdanje,
kada pronalasci mogu da se koriste u svrhe unistenja, izazivanja
patnje i nanosenje bola. Ima Ii takve nauke i takvog pronalaska Cija
je jedina unutrasnja odrednica svrhovitost dobrote i Cija upotreba
efektira iskljueivo dobrim delima? Na ovo pitanje Tesla je dao od­
govor deeenijama kasnije. U trenutku kad je pisao clanak 0 Prvom
svetskom ratu, on je jos uvek imao drugaeije stanoviste.
"Suvremena masinerija, koju je nauka stvorila, kriva je za ovu
nesreeu, ali nauka ce unistiti to frankenstajnsko cudoviste koje je
sama proizvela. Kazu da je pre mnogo vekova veliki Arhimedov
izum odlucio bitku i okoncao rat. Bio to mit iii cinjenica, moze
nam posluziti kao inspirativna lekcija. Psiholoski, ono sto nam je
potrebno je neko takvo otkriCe.
To je ideja kojoj sam ja posvetio godine i godine svog rada i ona
je sada zavladala medu naucnicima i strucnjacima sirom sveta.
Hiljade pronalazaca, podstaknuti ovom jedinstvenom prilikom,
rade na tome da usavrSe neki proces iii aparat koji bi posluzio
okoncanju rata; u Francuskoj, Nemackoj, Rusiji, inzenjeri, hemi­
cari, elektroniCari grozniCavo rade na tome. Sta ce genije naroda
da stvori tesko je reti, ali netemo preterati ako kazemo da ce rezul­
tati imati stvarnog uticaja na ishod i trajanje rata u toku.
Na racun toga se i pridaje znacaj maglovitim izvestajima 0 mi­
sterioznim eksperimentima sa letetim masinama tezim od vazdu­
ha, 0 ispitivanjima eksplozivnih zrakova i magiCnim bombama,
117
 ......­
sto sve i ako nije onako kako se prica, ipak kao vest ima uticaja na
promenu energetskog potencijala onih koji u to poveruju. Realno
gledano, u proizvodnji i primeni novih ratnih sredstava, Nemacka
bi trebalo da prednjaci ne samo zbogpovoljnijih okolnosti i odlicne
obucenosti njenih strucnjaka, nego i stoga sto je to za nju postala
preka potreba, pitanje iivota i smrti u trenutku iskusenja u kome
se nalazi.
Usled nepouzdanih i cesto kontradiktornih izvestaja 0 dnev­
nom razvoju dogadaja na frontu, postalo je tesko form irati odluc­
no miSljenje 0 pravom stanju stvari, ali i uprkos strogoj cenzuri,
glavne iinjenice su polako procurele. ,edna od njih je i ta da su
Nemci jedini narod spreman da vodi rat.
Cak ni Francuzi, koji su se hvalili svojom spremnoseu, nisu bili
u stanju da izvrse mobilizaciju na vreme. Invazija Istoine Pruske
bio je odvaian korak kojim su Rusi privukli neprijatelja i olakSali
pritisak na Francusku. Potez je izveden uspeSno, ali po cenu velikih
gubitaka. Sto se tiCe samouverenih Britanaca, oni su brzo utonuli
u san. Sto god se moie ree; protiv Britanije, njena krajnja nespre­
mnost i opasnost kojom se izloiila uputivsi ultimatum Nemaikoj,
pozitivan su dokaz da nije zelela da se upusta u sukob.
Sledeea Cinjenica, isto tako oCigledna, je da su Nemci, neza­
dovoljni delimiCnom, iako sigurnom pobedom, odluiili da potu­
ku Saveznike jednog po jednog. Plan po kome bi oni bili ti koji
ee diktirati mirovne uslove prvo u Parizu, potom u Petrogradu i
napokon u Londonu, bio je prihvaeen ne kao vojniCki neizbezan,
vee kao jedan namern'o smisljen program zasnovan na apsolut­
nom poverenju u situ svog oruzja. Ni na tome nisu nameravali da
se zaustave. Njihovi ciljevi iSli su i dalje: Nemacka je htela nista
manje nego da zavlada svetom.
To sada iskreno priznaju i mnogi od njenih voda. VeCinu nas
ovaj plan zapanjuje svojom drskoseu, tim pre sto je ideja da se on
ostvari nasilnim putem. Ali pogreSno bi bilo optuziti Nemce da su
uobrazeni i arogantni. Oni su uvereni u sopstvenu superiornost i
mora se priznati da je njihov postupak donekle opravdan. Cesto
se postavljalo pitanje da Ii ee naS buduei napredak biti usmeren
ka umetnosti i lepom iii ka nauci i korisnom. Neizbezan je zaklju­
cak da se umetnost mora zrtvovati nauci. Prema tome, racionalni
Nemci su se najvise priblizili covelanstvu buduenosti. Sloveni, koji
118
su u usponu i koji ee tek izbiti na ielo, uneee svezi impuls u kreativ­
nost i duhovne napore, ali ce morati da se obuzdavaju i sistemski
usredsrede na ono sto je praktiCno i korisno. Krajnji rezultat svega
ovog biee covelanstvo uredeno nalik na kosnicu pcela. "
Teslina indikacija, po kojoj ce progres covecanstva doneti z.r­
tvovanje umetnosti nauci, otvara pitanje naucne kreativnosti. Da
Ii postoji specificna razlika naucnih i umetnickih ideja, iii, bolje
receno, da Ii Teslino kosmolosko stanoviste opravdava razlikovanje
vestackog sveta umetnosti i vestackog sveta nauke i tehnologije,
kada je jasno da sam Svet kao takav, kao i sarno covecanstvo, nisu
vestacki proizvodi?
I nauka i umetnost moraju imati ishodiste u zajednickim kos­
moloskim principima, ali, naravno, to ne odrice njihovu hijerar­
hijsku uredenost. Tesla oCito smatra da porast naucnog saznanja
smanjuje stepen umetnicke slobode i cak smanjuje ljudsku potrebu
za umetnickim izrazavanjem. U tom smislu dublji uvid u prirodne
zakone postavice prvo nauku iznad umetnosti, a onda, sto Tesla
nije izveo kao konsekvencu, postavice filosofiju iznad nauke. A
tako je sve i pocelo u Anticko doba kada su se specijalne nauke
radale iz filosofije, iz mudrosti primordijalnog znanja. Najzad, iz
naucne uredenosti drustva, proistekao bi detereministicki karakter
podele rada i svi drustveni odnosi, sto bi zaista liCHo na savrSeno
funkcionalan sistem pcelinje kosnice. Ovo je u skladu sa Teslinim
fizickim aksiomom koji govori da "sva energija jednog sistema po­
tice iz spoljne sredine" (X). Dakle, u apsolutnom smislu, po Tesli,
entropija je nemoguca, a u smislu uredenja drustva, prevlast nauke
nad umetnoscu i filosofije nad naukom ostvarice ideal vizantijske
politicke doktrine: nacelo ekonomije, tj. savrsenog drustvenog
poretka, direktno preslikavajuCi kosmoloske zakone na socijalni i
politicki plan svetske driave. Ali, Tesla zna da je to ciIj u dalekoj
buducnosti. Iako popusta Nemcima u smislu da im priznaje prefe­
rentnu sklonost nauci, on uocava i realne, na kratak rok odlucuju­
ce slabosti nemackog pokusaja planiranja istorije.
"Planovi Nemacke su poremeeeni i mada jos uvek nije poraze­
na, njen pohod je propao. Mnoga su se objasnjenja dala za izne­
nadni zastoj njene pobedonosne vojske pred vratima Panza, ali
iznesena glediSta spekulativnog su karaktera i ne bave se stvarnim
materijalnim uzrocima. Ti se uzroci mogu ukratko razjasniti. "
119
 -..,.
Naredni odeljci su svakako nesto najdublje napisano ne sarno
o slabosti nemacke armije koja je dva puta u toku svega cetrdeset
godina pokusavala da osvoji svet (ponovljena greska jedne te iste
generacije Nemaea), nego predstavljaju i esencijalno odredenje te­
meljne slabosti vojne organizacije uopste.
Sa stanovista informaticke fizike, nasilno ujednacavanje indi­
vidualnosti vojnika i njihovo podvrgavanje zajednickom cilju je
zapravo nemoguce nastojanje da se konzervira slucaj organizova­
nosti zasnovan na neprestanom prirastu energije iz okoline. To je
ujedno i razlog zasto se svaka armija koja ne ratuje, Hi ne pobeduje
u ratu, mora raspasti. Ovo je posledica dejstva navedenog Teslinog
kosmoloskog aksioma.
Svaka vojna organizacija jeste zatvoren sistem, adijabatskog
tipa, koji neprestano mora biti snabdevan spolja (hrana, odeca,
obuca, novae ...), da bi se u njemu odriao zeljeni tip organizacije,
tj. vojni odnosi. Ukoliko bi se vojna organizacija pocela baviti, na
primer, proizvodnjom hrane i drugih ekonomskih dobara, kako ne
bi zavisila od energetskog dotoka iz okruzenja, utvrdeni obrazae
odnosa neminovno bi se izmenio, a takode, izmenio bi se i sistem
vrednosti i otpocela bi transformacija u civilno drustvo. U sirem
smislu gledano, i kodovi organizovanosti civilnog drustva isto su
tako zavisni od prirasta energije iz okoline, u smislu da mogu odo­
levati promenarna sve dotle dok drustvo nije primorano na pro­
duktivnost. A to se dogada kada energija iz okoline viSe ne pristize.
Za ovo su najbolji primer socijalisticke zemlje koje su naglo ostale
bez stranih kredita. U njima je na prvom mestu time bila afektira­
na vojna organizacija.· ~.
"Nemacka ratna masinerija predstavlja pokusaj da se skup la­
bavo povezanih, poletnih i problematicnih jedinica zameni kom­
paktnom i apaticnom masom koja bi se po komandi pokretala
precizno kao sat, kao masina; masom neosetljivom , ravnodusnom
prema opasnosti i smrti; jednakom u bitci i na paradi. Takva kon­
cepcija ima cisto naucne osnove. Svakim Ijudskim biCem gospoda­
re hrabrost i kukaviCluk, ali ova prva preovladava. To je ocigledno,
jer i sam zivot je ispunjen opasnostima i patnjama kojima se co­
vek mora suprotstaviti odlucnoscu i hrabroscu. Strah nastaje usled
svesti 0 postojanju neprijateljske okoline, a pojacava ga usamlje­
nost. Kada se veliki broj ljudi skupi u prijateljskoj zajednici, osecaj
120
zajednistva proizvodi izrazit efekat na psihologiju mase; psiha se
smiruje i obuzdava urodeni strah i slutnju. S druge strane, ucestali
i surovi drU koji se godinama sprovodi, osim sto vodi ka preciznosti
i sinhronizovanosti pokreta, ima i izraziti hipnotiCki uticaj kojim
se eliminise individualna inicijativa i nesigurnost.
Tako se stvara jedno snazno telo koje se krete i deluje kao celi­
na, koje je liSeno ljudskih mana i koje je sposobno za maksimalno
dostignuce putem dobro rukovodenih i sinhronizovanih individu­
alnih akcija.
Takvu su strasnu maSineriju Nemci izumeli da bi zastitili svoju
"kulturu" i da bi pokorili svet; takav bezosetajni automat, takav
dijabolicni izum za naucno nemUosrdno, totalno unistenje 0 ka­
kvom se ranije nije ni sanjalo. Veruje se da ona ispoljava najvetu
mogucu efikasnost ali u tom pogledu niko nije u zabludi vise no
sami Nemci. U stvarnosti je ova moderna ratna maSinerija, mada
se moze smatrati za transformator energije, uzasno rasipna.
Ne samo da ona zahteva ogromne novcane izdatke i trud oko
izdrzavanja i onda kada nista ne radi, nego sama u sebi krije onu
slabost koju vojni strucnjaci gube iz vida, a to je da uslove od kojih
zavisi njeno dostignuce i efikasnost u velikoj meri, ako ne u pot­
punosti, diktira neprijatelj. Zaista, upravo zbog neshvatanja ove
istine doslo je do nemackog neuspeha kod Pariza. "
U gornjoj analizi Tesla primenjuje svoje znanje teleautomatske
kontrole, robotike i kibernetike. Preterana organizovanost nemac­
ke armije nije njena vrlina, jer je posledica toga robotizacija pona­
sanja vojnih jedinica. Drugim recima, nemacke reakcije predvidive
su gotovo do stepena na kom se predvida reakcija povratne sprege
masina vestacke inteligencije. Iza ovoga se krije, mozda, i objaSnje­
nje istorijske propasti mnogih velikih civilizacija koje su pokorHi
varvari. Nairne, varvari deluju kao priroda, dok sofisticirana i stra­
tifikovana organizacija civHizovanog drustva cesto gresi zaplicuCi
se u mnogostruke i kompleksno razvijene mrde svog odbrarnbe­
nog mehanizma. Ako genije ima urn koji misli kao priroda, i zato
je genije, onda varvari, iIi narodi na nizem stepenu drustvenog
razvoja, poistovecujuCi svoju ratnu aktivnost sa osnovnim zako­
nima kosmosa, moraju dobiti, kad tad, bitku sa svakom civilizaci­
jom, cija odbrana u toku razvoja postaje sve komplikovanija i zbog
toga teZa. Upravo ovaj fundarnentalni nedostatak svih drustava na
121
 ~
visem stupnju evolucije Tesla je uocio u temelju organizacije ne­
macke armije, pokazujuci da ono sto se smatra njenom najvecom
vrlinom nije nista drugo nego glavni razlog njenog neuspeha. S
druge strane, uspeh gerilskog naCina ratovanja upravo treba traziti
u nepredvidivoj fleksibilnosti individualnih gerilskih akcija, ne­
standardnim reakcijama na iznenadne situacije i velikom stepenu
nezavisnosti od bilo kakavog robotizovanog ponasanja, tako ka­
rakteristicnog za vece vojne formacije i drZavne armije u celini.
Jasno je da teroristicki akti proisticu iz jos veceg stepena slobode i
u tome je vitalnost teroristickih organizacija, koje se u bukvalnom
smislu ponasaju kao virusni mikroorganizmi, bivajuCi neaktivni iii
aktivni u direktnoj zavisnosti od okolnosti.
Na primeru nemacko-francuskih borbi u Prvom svetskom ratu
Tesla pokazuje prednosti francuske armije nad nemackom, odno­
sno nadmoc labave subordinacije nad prenosom autoriteta na vise
instance.
"Prvi od dva glavna uzroka za neuspeh lezi u divljenja dostoj­
noj odbrambenoj taktici Francuza koji su izbegli odlucnu bitku i
tako onemogucili nemacku maSineriju da se iskaZe u punoj snazi,
primoravsi je da dejstvuje sa manjim ucinkom. Drugi, jos vazniji
uzrok, lezi u tome sto su Nemci uvecali jrekvenciju ratovanja, ne­
potrebno zureCi i time uveeali gubitke, a da pritom nisu ostvarili
adekvatne ciljeve. Jednostavno, nemacke amplitude We su upra­
zno jer su oscilacije bile nepodesene. Da su malo sacekali, a mogli
su, vise bi se energije ustedelo i zadatak bi sa velikom verovatno­
com bio uspesno obavljen.
Ono sto od svega· nlljviSe zaprepaScuje je da su Nemci u diplo­
matskim i vojnim aktivnostima pocinili znatan broj teSkih gresa­
ka. Sada je to toliko oCigledno da stampa vise ne moze da ih zataS­
kava. Za ovo otkriee svet uopste nije bio spreman i ono pokazuje
da su Nemci svoju erudiciju i tehniCki napredak stekli po skupu
cenu zrtvovanja intuicije, taktiCnosti i dobrog rasudivanja.
Kakav je samo promasaj bio povredivanje neutralnosti Belgije,
kakva greska pretpostaviti da ce Italija Zrtvovati svoju flotu i svoju
trgovinu da bi zadovoljila Savez. Nemci imaju izvanredno oruzje
pred kim su sva utvrdenja nemoena, pa ipak na Francusku nisu
posli najkraiim putem vee okoliSeci, preko Belgije, gubeci vreme i
uz to stvarajuci nove teskoce i komplikacije. Desetine hiljada ljudi
122
naslo je smrt u bezuspesnim masovnim napadima, a samo neko­
liko pucnjeva iz nemackih topova bilo je dovoljno da sravni sa ze­
mljom sva utvrdenja.
Nemacke trupe povukle su se iz Francuske u manje vazna me­
sta i to bas onda kada je njihovo prisustvo u Francuskoj znacilo
i sigurnu pobedu. Nemci su mogli da podu u pohod na Varsavu i
Petrograd pre nego sto je neprijatelj mogao da organizuje efikasan
otpor, pa ipak su odlozili invaziju do trenutka kada su milioni voj­
nika dovedeni u odbranu. Mogli su da zauzmu Denkerk i Kale bez
veeih teSkoea. Umesto toga, nepromisljeno su se uputili duboko u
rusku teritoriju, ratujuci protiv milionske vojske i to u doba kad
snezne meeave prekidaju komunikaciju i ostavljaju vojsku na mi­
lost i nemilost neprijatelju.
Kakvo se objaSnjenje moZe naCi za ove greSke koje su pocinile
vojskovode naroda za koga ekonomija ima karakter religije i koji
je po opstem uverenju prvi na svetu dosao do velikih uspeha na
cisto naucni nacin. Samo jedan razlog postoji, a to je razlog koji je
vee doveo do pada mnogih carstava: preterano samopouzdanje uz
potcenjivanje protivnika.
Nemacka je otpocela rat slepo verujuCi da se njenoj oJanzivi
niko ne moze suprotstaviti. Shvatila je, posle uzasnog i nepotreb­
nog zrtvovanja zivota i imovine, da se prava slobodoljubivih na­
roda kao sto su Srbi i Belgijanci ne mogu nekaZnjeno gaziti, da
Rusija nije vise nespretna i bespomoena zverka sa severa. Priznala
je ono sto joj je odavno moralo biti jasno: da joj je Engleska najo­
pasniji neprijatelj. Nemacka bi se jos i mogla boriti protiv neprija­
telja sa Kontinenta, ali kako joj je Engleska presekla izlaz na more,
postepeno je guseei, njeni ciljevi su postali neostvarivi.
Pobeda nad Saveznicima, ako je uopste moguea, veoma bi
oslabila i dovela u opasnost Nemacku; na istoku situacija postaje
sve beznadeznija iz casa u cas. Nemacka dnevno gubi po 10.000
ljudi i svaki je dan kosta 75.000.000 maraka. Ona polako krvari
i naposletku mora izgubiti. Unistiti Englesku bio bi jedini put ka
pobedi. Time bi se oslobodila smrtonosne stege i postala kadra da
porazi svoje protivnike.
Njihova domovina sada sva plamti ovom mislju i sa dosad
nevidenom energijom sprovodi se nova kampanja koja bi, da je
preduzeta pre cetiri meseca, dovela mozda do zavrSetka rata pre
123
 ..."...­
no sto je ovaj uzeo maha. Nemacka se upusta u smrtonosni boj ne
hladno i proracunato, vee sa strastvenom odlucnoscu samoubice.
Njen uspeh ne zavisi samo od generala vee i odfizicara, inzenjera,
kemiCara, pronalazaca, zanatlija i od dobrovoljaca koji ee se mu­
ceniCki zrtvovati za takve ciljeve.
Ako Nemacka moze i da pokusa da uvuce u klopku neprijatelja
ipak ona i ne pomiSlja da prihvati otvorenu pomorsku bitku sa
Englezima. Umesto toga, Nemacka pribegava fantastici smisljaju­
ei kako da unisti britansku jlotu nekim paklenim izumima a da
pritom ne izgubi nijedan jedini brod. lpak, ako se Engleska smesta
ne prene i ne shvati ozbiljnu opasnost kojoj je izlozena i ne bude
spremna da se nauci suprotstavi naukom, vestini vestinom, zrtvi
zrtvom, sledeeih nekoliko meseci mogu da budu pogubni po njenu
prevlast na moru. Vee se pokazalo da se haSki propisi 0 nekori­
seenju nekih vrsta oruzja ne postuju. Medunarodni ugovori mogu
se svrstati u dve grupe; za jednu vazi princip: "zajedno smo jali,
razjedinjeni propadamd: a za drugu "nuzda zakon menja'~ Haski
princip je drukcije vrste i stoga nema naroCito dejstvo.
Oni koji bi gornje sugestije odbacili kao neverovatne, treba da
imaju na umu da se radi 0 tehniCki najrazvijenijoj naciji koja bije
bitku za opstanak. I da vee postoje neki izumi za masovno uniste­
nje, dok se drugi nagovestavaju naucnim istrazivanjima. Za nas je
glavno pitanje kako onemoguCiti Nemacke napore.
Za napad na Englesku Nemackoj su moguea letiri naCina: prvi,
nasilna invazija uprkos britanskojfloti; drugi, upustanje u otvorenu
pomorsku bitku; treei, postepeno unistavanje i slabljenjejlote novim
naucnim izumima, i cet'vrti, vazduSni napadi na moru i kopnu.
Britanska ostrva su i ranije bivala osvajana i to u vreme primi­
tivnog oruzja. Odbrambena sredstva dovedena su do savrsenstva,
ali to je u stvari posledica odgovarajueeg usavrsavanja ofanzivnog
oruzja. Osvajanje Engleske je tezak, ali teorijski gledano, ne i ne­
mogul poduhvat.
Strategija, medutim, ne moze igrati znacajnu ulogu u ostvari­
vanju ovogplana. Slican je slucaj kao i prilikom Hanibalovog pre­
laska Alpa: glavni je problem prevazilazenje prirodnih prepreka.
Engleska obala ima malu duzinu i nema mnogo mesta na kojima
bi se iskrcavanje moglo obaviti, a sva su dobro utvrdena i cuva­
na. Nemci bi invaziju najradije izvrsili usred bela dana i brzinom
124
munje, na njima svojstven naCin da prodiru preko prepreka bez
obzira na gubitke. Ali mnogi strucnjaci smatraju da, do god postoji
superiorna britanska jlota, ovakav poduhvat ne dolazi u obzir.
Nemci verovatno planiraju da uspostave operativnu zonu u La
Mansu zaStiCeni neprobojnim minskim poljima i podmornicama. <C
I pored visokog stupnja tehnickog obrazovanja sirokih mas a
nemackog naroda, mora se primetiti da rat u svakoj civilizaciji ot­
kriva ono sto je nerazvijeno, ispoljavajuCi primitivizam koji je u
miru latentan. Primitivna drustva, kad treba da promene stupanj
civilizovanosti i predu u visi step en razvoja, pribegavaju ratu kao
odbrani kolektivnog zivljenja. Izmedu ostalog, rat je i oblik primo­
ravanja individua na kolektivni zivot svodenjem na egzistencijalni
minimum. Pojacava se zavisnost individue od kolektiva, a reduk­
cijom na osnovne zivotne potrebe individua se navodi na odbranu
kolektivnih vrednosti. Upravo ovim razotkrivanjem primitivnih
formi ponaSanja jednog od najcivilizovanijih evropskih naroda,
nemackog, objasnjava se nasilje koje su Nemci u ratu Cinili kolek­
tivno, a 5tO ni jedan od clanova kolektiva koji je u tome ucestvovao,
sam nikada ne bi ucinio. Smatram da tu na delunije sarno prenos
krivice na visu komandu i saborce, vee i nesto mnogo dublje, sto
u ovom clanku Tesia imenuje kao hipnoticku komponentu vojne
organizovanosti, kojoj su kao tehnicki najrazvijenija nacija, Nemci
naroCito skloni. Iz toga Tesia izvodi i zaista dalekosez.no predvida­
nje da ee ubrzo posle Prvog svetskog rata uslediti jos jedan i to jOs
veeih razmera. On cak prognozira da ee se to desiti za dvadeset,
trideset godina. Vrlo detaljno Tesia kritikuje i ulogu hemicara koji
su omogueili upotrebu otrovnih gasova, a zatim prelazi na odnos
izuma i ratnih sredstava:
"Teleautomatika je naziv koji se predlaze za beziCnu kontrolu I
oruda i translatornih pokreta samohodnih automata. Pre petnaest
godina prikazao sam po prvi put njenu primenu i rezultati su na­
isli na interesovanje kakav je mali broj pronalazaka ikad izazvao.
Moji ogledi ponovljeni su u Nemackoj, ali s obzirom da su prime­
njeni Hercovi talasi, umesto mojih, nehercijanskih, i neprecizno
podesena elektricna kola, opsti je utisak bio da se u daljinsku kon­
trolu ne moze pouzdati.
Reeeno je jos, cak i kad bi ovaj izum bio nepogresiv, da bi se
mogli uvek naci i dobrovoljci koji bi se zrtvovali, a bili bi pouz­
125
 ~
daniji posto bi posedovali inteligeneiju koju maSine nemaju. Ovo
misljenje zastupaju zagovornici torpeda sa posadom, ali nista ne
moie biti veta zabluda. Sprava bez posade, kojom se upravlja be­
iiCnim aparatima, u svakom je pogledu superiornija kao sredstvo
zanapad.
Veliki topovi koji se sad proizvode u Nemackoj toliko su skupi
i kratkog veka da i jedan jedini pueanj iz njih kosta Citavo malo
bogatstvo. Moguce bi bilo proizvesti, a da kosta manje od jednog
topovskog puenja, teleautomatski vazdusni torpedo mnogo veteg
dometa i ubojne snage, koji bi uvek pogadjao cilj. Top bi, prema
tome, postao sasvim nepotreban.
Ovaj novi princip moie se primeniti i na podmorniee; time bi
se obezbedio najsavrSeniji dosad poznati vid obalske odbrane, ali
njegove ie prave vrednosti doe; do izraiaja tek kada u siru upotre­
bu udu posebni elektriCni talasi na koje Zemlja reaguje kao rezo­
nator. Tada ce biti moguce poslati brzi aparat bez posade na ma
koje rastojanje, voditi ga po bilo kojoj putanji i osloboditi njegovu
potencijalnu energiju na bilo kojoj tacki.
Mnogi od sadaSnjih naeina i metoda vodenja borbe ie tada za­
stareti. Vrlo je verovatno da se ie ovaj izum pokazati znacajnim ako
se rat produii. Prema nekim izveStajima, u Nemackoj se vee vrse ek­
sperimenti sa teleautomatskim torpedima koja se pwtaju iz balona.
ledina pozitivna posledica uiasnih ratnih poslediea je sto posle
njih mora uslediti duii period mira. Ovo je poslediea prirodnog
zakona po kom su akeija i reakeija jednake. A na sadasnjem stup­
nju razvoja coveeanstva,na kome nema svesti 0 istorijskim zbi­
vanjima i njihovim kosmoloskim uzrocima, povremeni potresi su
jos uvek prirodni. los iesca bitka ce se tek voditi u buducnosti i to
izmedu naroda Istoka i Zapada. (6)"
Kao mislilac kosmopolitskog karaktera, Tesla je u tele- dirigo­
vanju video ne sarno naCin usavrsavanja ratnih oruda, vee je pre
svega u njemu trazio put izostavljanja ljudske komponente ratnog
sukoba. Ako je rat neminovan, jer se radi 0 prirodnim ciklusima
izmene energetskih potencijala, onda, ljudska svest moze biti fak­
tor izbegavanja ljudskog ucesca u tim energetskim procesima. Vo­
lja, svest, i razum mogu se u kosmickim uslovima, saznavanjem
prirodnih zakona, tako postaviti, da se energija kvantitativno ujed­
naci iskljuCivo na nivou elektricnih i e1ektromagnetskih procesa.
126
Ali, u tome je Tesla video mnoge prepreke imanentne sarnom ljud­
skomumu.
"Dokle god postoje razni narodi bite i patriotizma. To se ose­
canje mora izbrisati iz srea pre no sto se moie uspostaviti trajni
mir. Njegovo mesto mora zauzeti ljubav prema prirodi i idealima
nauke. Naucna otkrita moine su snage koje vode tom cilju.
Upravo sam obelodanio otkrice koje treba da pokaie inienje­
rima kako da proizvedu struju ogromnog napona i jacine. Mno­
gi izvanredni rezultati mogu se tako ostvariti. Ljudski glas i sli­
ka obletaie brzinom svetlosti naSu planetu i to bez upotrebe iiea;
energija ce se odasiljati kroz prostor, bespuia okeana bite bezbed­
na za plovidbu, transport ce se olakSati, kise ce se izazivati po ielji,
a moida i neiscrpna atomska energija osloboditi.
Napredak ovakve vrste, u buduCnosti, otklonite jizicke uzroke
rata od kojih je glavni - veliko prostranstvo nase planete. Razdalji­
ne ce biti sve manje, ljudi u bliiem kontaktu jedni s drugima moe;
ce lakSe da usklade svoje misli i teinje. Zauzdavanje sila prirode
iskorenice nemastinu i bedu i obezbediCe dovoljno sredstava za
bezbedan i udoban iivot.
Ali jos nesto nedostaje pa da trijumf ljudskog uma bude pot­
pun. Moramo naci naeina da misli tumaCimo tako da se omoguci
svodenje svih vidova ljudskih aktivnosti na zajedniCku osnovu.
Poslediee ovakvog dostignuca su nesagledive. Time bi otpocela
nova era ljudske istorije. Doslo bi do kolosalne revolucije u moral­
nom, druStvenom i drugim pogledima; mnogi uzroci nevolja bi se
uklonili, nas iivot duboko izmenio na bolje i poloiio cvrst kamen
temeljae svemu onom od cega zavisi mir. «
Sumirajmo Tesline stavove 0 ratnim zbivanjima: 1. Rat je
neizbeina prirodna pojava zasnovana na uticaju suncevih ak­
tivnosti na Zemljinu magnetosferu i jonosferu; obrazuje se ra­
zlika potencijala koja uzrokuje pojavu ratnicke svesti pojedinih
naroda, jer su elektricne aktivnosti jonosfere povezane sa aktiv­
nostima Ijudskog centralnog nervnog sistema, mozga); 2. Samo
ratovanje nije nista drugo nego razmena nejednakih energet­
skih potencijala i zato je tacna samo ona ratna logistika koja
operise minimalnim brojem faktora, najbolje, samo jednim je­
dinim koji kompletan energetski naboj nekog naroda izrazava
kao broj; 3. Rat se zavdava uspostavljanjem energetskog ekvi­
librijuma; 4. Rat se moze izbeci samo spoznajom prirodnih za­
127
 .,....
kona, odnosno svesnom, naucnom kontrolom praznjenja vecih
energetskih potencijala.
U clanku "Teslini pogledi na upotrebu elektriciteta u ratu':
objavljenom avgusta 1917., izneo je tehnicku koncepciju radara:
"Postoji mogucnost da se utvrdi mesto podmornice pomocu
elektromagnetnih talasa. Ako snop koncentrisanih zrakova iz osci­
latora vrlo visoke ucestanosti izbacimo u delicu jedne sekunde, pa
ga posle reflektovanja od podmornice uCinimo vidljivim na nekom
fluorescentnom ekranu na brodu sa koga je snop izbacen iii na ne­
kom drugom brodu, utvrdicemo gde se podmornica nalazi...Talasi
ovog elektrienog snopa moraju biti vrlo kratki impulsi'~
Jedna od njegovih omiljenih tema bila je razmatranje ener­
getskih potencijala Covecanstva: "Svet mora prestati sa trosenjem
neobnovljivih izvora energije kao sto su ugalj, nafta i gas. Proces
dobijanja energije iz ovih izvora je varvarski, a uz to covek sada
trosi rezerve koje pripadaju buducim generacijama. « S ponosom
je isticao da je njegov polifazni sistem omogucio korak ka na­
pustanju fosilnih goriva. Veoma uspesno i u tajnosti, razmatrao
je i ostale vidove dobijanja liste energije kao 5to su magnetizarn
i gravitacija, a kratkorocno je predlagao projekat kontrole padavi­
na elektricnim putem. Vee je bio ovladao mehanizmima stvaranja
ogromnih vestaCkih praznjenja i tvrdio je da upravljanje padavina­
ma radi povecavanja snage vodenih tokova predstavlja jednostavan
inzenjerski poduhvat. Pisao je jasno, kombinujuCi mastovitost i st­
rucnost. Prijateljica iz tog vremena, princeza LazaroviC Hrebeljano­
vic, dala je sledeti komentar 0 Teslinim napisima:
" ...classic yet rythmic in splendour - charged with the flow
and ebb of the measudess mystery it speaks of all - powerful im­
mortal life" - klasik - ipak raskosno ritmican - prepun plima i
oseka neizmerne misterije koja nam 0 svemu govori - mocan be­
smrtni zivot. «
U to vreme, preko zajednickog prijatelja princa Lazarovie Hre­
beljanovica, upoznao se sa Pajom Radosavljevieem, profesorom
psihologije na Njujorskom univerzitetu, duhovnim bratom ruskog
misticnog slikara Nikolaja Reriha, koji je 1934. osmislio crtez pira­
mide sa svevideeim okom na reversu papirnog dolara.
Radosavljevie ce postati neka vrsta Teslinog sekretara preko
koga su mnogi zainteresovani Srbi i Sloveni pokusavaIi da uspo­
stave vezu sa Teslom.
128
Prepiska Radosavljevie - Tesla iznutra osvetljava srpsku zajed­
nicu u Americi, okupljenu u dva suprotstavljena drustva, prorusko
Srbobran, sa sedistem u Pitsburgu, i proenglesko Sloga u Njujorku.
Na celu prvog je bio Paja RadosavljeviC, a na celu drugog Mihajlo
Pupin. Tesla nije ucestvovao u radu ovih druStava, ali buduCi da je
bio u vezi sa Radosavljevicem, a da nije u to vreme govorio sa Pu­
pinom, mnogima je izgledalo da je na strani Srbobrana. U sustini
klonio se i jednih i drugih.
"Evo kako nasi Srbi u unutrasnjosti Amerike Vas shvataju." ­
piSe Tesli Paja Radosavljevie. "Negde u Pensilvaniji vele kako su
prije neke godine stale sve tvornice u Americi i niko nije mogao
da ih popravi. Onda posalju po Vas i Vi za jedan minut sve u red
dovedete - i tako oni sada rade u tim radionicama... Lieani opet u
Ilinoisu tvrdo vjeruju da Vi svako vece idete u Liku... Drugi pak
pripovjedaju da je Hrist bio Licanin, ida to pape u Vatikanu dobro
znaju, pa citavu njihovu crkvu i nazivlju Kato-Lieka Crkva. Po gre­
kom bila bi to donja Lieka crkva..."
Godine 1915. u Ameriku je dosao dr Nikolaj Velimirovic, bu­
duCi episkop Zieki, zbog svojih znamenitih govora prozvan srpski
Zlatousti. Mislilac i poznavalac dubina hriseanskog ueenja, takode
je odlicno poznavao i svetsku filozofiju, istoriju i nauku. Na pro­
slavi Cosmopolitan Club-a u Njujorku, odrZanoj 1915., razocaran
Evropom, zajedno sa milionima drugih, nada se u Ameriku, taj
novi centar civilizacije:
"NajveCi americki umovi, zauzeti su sada proueavanjem i prav­
Ijenjem novog programa za njihov Novi svet. Oni se nalaze na ra­
skrsnici. Moraju da odluce: Da Ii ee Amerika biti sarna za sebe, a
svet za Ameriku, Hi ce ona postojati za ceo svet... Amerika stoji na
vrhuncu svoje mod opasana sa dva pojasa: stvaralastvom i milo­
srdem. Hoce li ona uzdiCi svet gore, do toga vrha, iii ee pomraCiti
svoju viziju oholoseu ..."
Glavni razlog njegovog boravka u Americi bio je da pomogne
u resavanju problema koje je imala Srpska pravoslavna crkva. Nje­
gova ideja je bila da Pupin, Tesla i RadosavljeviC zajedno potpi­
su ,,Yidovdanski proglas" i time objave pocetak drugaeije istori­
je americkih Srba. Obavio je prethodne razgovore sa Pupinom i
Radosavljevieem i preko ovog poslednjeg zatraiio je sastanak sa
Teslom.
129
 r
Njihov susret 6. jula 1915. opisao je prot a Petar Stijacic, koji je
pripremio sastanak po nalogu Paje Radosavljevica:
"Tesla je odredio da prijem bude tacno u 3 sata poslije podne
u "plavom salonu" u hotelu Valdorf Astoria, u kojem je on zivio
i bio najstariji stanar. I mi smo bili tatni; u tri sata unisli smo u
odredeni salon, a iz pobocne sobe izasao je g. Tesla, visok, pray
kao svijeca i suhonjav. Posle licnog upoznavanja povela se rijet 0
nasoj katastrofi u Srbiji i Crnoj Gori i inace 0 srpskoj borbi, pa je
dosla rijet i 0 nasoj neslozi u Americi. Dr Nikolaj je predlagao, da
bi gospoda Tesla, Pupin i Radosavljevic potpisali jedan zajednitki
apel, upucen americkom Srpstvu, da se za vrijeme rata medusobno
sloze, kako bi bolje mogli pomoCi u borbi svojima na domu. Tesla
se izvinjavao da on nije u nasim drustvima ni savezima aktivan, a
na njih bi trebalo najprvo apelirati; nego je preporuCio da to uCine
Pupin i Radosavljevic, kao aktivni pretsjednici saveza: Sloge u Nju­
jorku i Srbobrana u Pitsburgu.
e
stem za prenos elektricne energije) i Apparatus for Transmission of
47 ~MP ..$.r.A~/.
-J.,d'''?'_u.-",,*" -+."""..?­
• ~ ~h' _ _ r - .........."..' '*"t-",r .....
_,....n-~~ .... I . . . . . . Er~"-
.. _ I I o - I•• _ ­
---
~1.~_
...11/.1.'. JJ ~ .r. t ..
;tt,lil>#f .. ,,::y~'r.(.... ­
... "
.,>,--""",
Orden Danilov Krst, drugog stepena i Ukaz knjaza Nikole
o dodeli ordena Nikoli Tesli, 23. aprila 1895. god.
130
Na ponovnu molbu dr. Nikolaja, Tesla je odgovorio ovako:
"Dragi g. doktore, ja poznajem nas srpski narod, on ima svoje
poglede na sve; takav apel ne bi naisao na odobravanje, a ima u
nas i novinara koji bi nas potpisnike "isCibukali" ostricom svoga
pera. Nego kad ste sad iz domovine dosli, zasto nijeste donijeli ta­
kav apel ameriCkim Srbima od dva naSa srpska vladara: Kralja
Petra I Karadordevica i Kralja Nikole I Petrovica?'~
Tesla je ostao pri svojoj odluci, ali iz paznje prema dr. Nikolaju,
uzeo je kopiju toga apela na procitanje.
Sutradan, posle susreta sa Teslom, Nikolaj Velimirovic je javio
Radosavljevicu:
"Bio sam kod g. Tesle. Zadovoljan sam sto sam upoznao toga
neobicnog coveka. No s druge strane zalim sto sam i pokusao da ga
uvedem u stvari narodne... greh je odvracati ga od njegovog posla
i potrzati na drugu stranu. Ja sam sasvim usvojio njegove razloge. «
Radosavljevic i Pupin su potpisali proglas, ali bez vidnog rezul­
tata, a Radosavljevic je pretrpeo kritiku Srbobranskih Srba koji su
ovaj apel doziveli kao izdaju.
Februara 1915., Atlantic Communication Company (Atlanska
Kompanija za komunikacije) je otkupila pravo za koriScenje pate­
nata pod nazivom System for Transmission ofElectrical Energy (Si­
Electrical Energy (Aparatura za prenos elektricne energije) koje je
dobio jos 1900. godine. Njegov sistem za bezicnu telegrafiju ova
firma je uspdno primenila izgradivsi komercijalni predajnik na
mestu Sejvil na Long Ajlandu, sa koga su se poruke razmenjiva­
Ie sa Nematkom. Kao naknadu, Tesla je sledecih nekoliko godina
dobijao 5% od zarade.
Drugi vaZan posao je sklopio jula 1915., sa nemackom firmom
Homag Co za pravo primene njegovog sistema za bditnu telegrafi­
ju na radio stanici Tuckerton u Nju Dzersiju. I ova stanica je razme­
njivala poruke sa Nemackom, ovog puta sa radio stanicom Eilvese
pored Hanovera. Na ime naknade Tesla je za period juli 1915 - de­
cembar 1916. primio oko 15.000 dolara. Pocetkom 1917. Homagje
prestao da placa tantijeme jer je americka vlada preuzela kontrolu
nad ovom stanicom zbog ratnih neprilika.
Devetog avgusta 1916., Tesla je kao predsednik nove Tesla
Company Inc, imao zadovoljstvo da potpise jos jedan ugovor 0
131
 r­
prodaji licenci ovog puta iz masinstva, za njegov poslednji patent
tahimetra, "pokazivaca brzine", koji su se pokazali kao izuzetno
pouzdani u radu, precizni i bili reklamirani kao jedini vazdusni
frikcioni brzinomeri na svetu.
Princip na kome su funkcionisali je bio isti kao u pumpama
i turbinama bez lopatica. Do otkrica je dosao ispitujuci granice
do kojih ima smisla smanjivati rastojanja izmedu obrtnih diskova
radnog kola i bocnih zidova kucista i prateci kako se to odrazava
na radne osobine masine. Uocio je da se zavisnost izmedu ostvare­
nog momenta i brzine zahvacenog fluida smanjuje i od kvadratne
priblizava linearnoj. Na dovoljno malom rastojanju bilo je mogu­
ce ostvariti potpunu linearnost. Odmah mu je bilo jasno da se to
moze primeniti za merenja brzina fluida koji tece, kao i tela koje
se obrce. Unapredujuci ovo otkrice prijavio je patente i za merac
protoka i merac frekvencije.
Osamnaestog maja 1917. godine Tesla je bio pozvan na sveca­
no urucenje jedne od najvecih americkih priznanja zlatne Edisono­
ve medalje za otkrice polifaznog sistema naizmenicnih struja.
Na ponovljene molbe upornog i dobronamernog Berenda, pot­
predsednika Americkog Instituta elektricnih inilenjera, Tesla je na
kraju odgovorio potvrdno. Na samoj ceremoniji predaje dogodio
se zanimljiv incident. Posle svecane vecere u Inzenjerskom klubu,
mnogobrojno drustvo je preslo u zgradu Instituta americkih inze­
njera koju Brajant park deli od zgrade NjujorSke jayne biblioteke.
Ucesnici ceremonije su poceli da izlaze na pozornicu, ali je Berend
odjednom konstatovao da Tesla nije medu njima. Nastala je potra­
ga ali bez rezultata; 'Onda se Berend setio necega sto mu je u prvi
mah izgledalo neverovatno. Izasao je iz zgrade prosao kroz park i
kao 5tO je pretpostavljao, ispred Biblioteke je ugledao Teslu kako
se bavi svojim redovnim vecernjim zanimanjem - hrani golubove.
Vratili su se zajedno nazad i svecanost je nastavljena.
Te veceri Berend je oddao divan govor u Teslinu cast i izme­
du ostalog rekao nesto 5tO ce se kasnije eesto ponavljati: "Dovolj­
no ce biti ako kazem da kad bismo iskljucili iz nase industrije
rezultate rada g. Tesle, svi toCkovi te industrije prestali bi da rade,
nasi tramvaji i vozovi bi stali, nasi gradovi bi bili neosvetljeni,
nase fabrike mrtve i dokone....Njegovo ime obelezava... Iz njego­
vog rada proizasla je revolucija u elektrotehnici.«
132
Tesla je odgovorio neobieno:
l
"Mogu da kazem da sam u srcu duboko religiozan, mada ne u
ortodoksnom znacenju reli, i da se odajem stalnom zadovoljstvu
uverenosti da najveee tajne naseg bica tek treba da budu protuma­
cene ida, uprkos svim suprotnim dokazima cula i ulenjima suvih i
egzaktnih nauka, ni sama smrt neee znaciti kraj divnim metamor­
fozama ciji smo svedoci. Na taj nalin sam uspeo da odrZim nepo­
kolebljiv mir svesti, sto me lini otpornim protiv nevolja, kao i da
postignem zadovoljstvo i srecu do te mere da mogu da je izvlalim
lak i iz tamnije strane zivota, iskwenja i patnji. «
Jos od 1898. godine i Americko-spanskog rata, Tesla je poku­
savao da zainteresuje vojsku SAD za pojedina svoja otkrica. Sada
je dobio poziv od Navy department, Bureay ofSteam Engineering,
da dode u Cikago i demonstrira svoj sistem za tajno prenosenje
poruka i uklanjanje smetnji u prenosu. Neposredno po odlasku
u Cikago, javljeno mu je da je srusen njegov toranj na Long Aj­
lendu pod izgovorom da je sluzio nemaekim spijunima za slanje
poruka podmornicama. Dogadaj je primio mirno:
"My project was retarded by lows ofnature. The world was not
preparedfor it. It was too far ahead oftime. But the same laws will
-: \
prevail in the end:and make it a triumphal success. «
"Moj projekat bio je sprelen prirodnim zakonima. Svet za nje­
ga jos nije bio pripremljen. Bio je suvise ispred svog vremena. Ali
ce isti zakoni na kraju preovladati i uliniti da to bude trijumfalan
uspeh. «
U Cikagu se sastao sa admiralom G. F. Grifinom i izlozio
svoj plan tajnog i neometanog slanja poruka bdicnim putem.
Od njega je trazeno da pokaze demonstracioni uredaj u radu po­
sle eega bi Mornarica ulozila potrebna sredstva. Kako on to nije
imao, iskoristio je iznenadnu priliku koju mu je ukazala Pyle Na­
tional Co takode iz Cikaga, i sa njima sklopio ugovor 0 izradi
jednog turbo-generatora. Kako je sliena masina bila potrebna za
demonstraciju sistema za bezicni prenos, nadao se da ce uspeti
da ostvari oba posla. U Cikagu je odseo u hotelu Blackstone i tu ce
provesti vise od godinu dana. Napravio je turbo generator za Pyle
Co, ali se njihova saradnja zavdila kao u mnogim prethodnim
slucajevima nesporazumom i razlazom. Tako je propao i pokusaj
saradnje sa vojskom.
133
 l"'"
U jesen 1918. Tesla se vratio u Njujork gde su ga eekale ne­
prijatne vesti. Stari vlasnik hotela Valdorfje umro i novi vlasnici
su trazili namirenje svih dugova. Tesla je bio najstariji stanar u
ovom hotelu ali i najveci duznik. Jedanaestog septembra morao
je da se iseli iz svog udobnog apartmana 1021. Presao je u hotel
Ritz Carlton.
Teslina popularnost, naroeito medu sirokom publikom, bila
je tib godina uvecana. Hugo Gemsbak, urednik Electrical Expe­
rimentera, je uspeo da ga nagovori da napise seriju autobiograf­
skih elanaka koji su tokom 1919. objavljivani u ovom naueno
popularnom casopisu. CIanci su bili toliko zanimljivi da je tirai
casopisa porastao sa 20.000 na 200.000 prodatib primeraka.
Zanesen mogucnostima velikih tiraza i zarade, Gemsback je
poeeo da daje najave u casopisu koje se Tesli nisu dopale i sarad­
nja je prekinuta, zbog eega je autobiografija ostala nedovdena.
U prvoj polovini dvadesetib, Tesla podnosi seriju patenata iz
oblasti parnib i gasnih turbina, procesa dobijanja visokog vaku­
uma, i vazduhoplovstva.
Teslin Heni sarm bio je neodoljiv i uprkos ugledu nepouzda­
nog poslovnog partnera, uspeo je da ponovo pronade pokrovi­
telja. Ideje su mu neprestano priticale u izobilju. Ovog puta htva
nauke je bio Edvard G. Bad, vlasnik istoimene automobilske kom­
panije, koga je Tesla uspeo da zainteresuje za proizvodnju potpuno
novih automobilskih motora na elektricni pogon koji je, u medu­
vremenu, americka vojska usvojila za pogon brodova.
I ovde je Tesla imao dupli program. Prema javnom delu za­
misli, jeftino gorivo'B1 moglo da se koristi za pogon turbine elek­
tricnog generatora, koji bi tako davao struju elektromotoru. Tajni
Teslin plan bio je konstrukcija automobila na radijantnu energiju,
koji bi koristio zemljino elektricno polje. Ali, i ono sto je odlucio
da saopsti kao koncepciju pogonskih agregata, bilo je u ono vreme
krajnje napredno i tehnoloski rizicno u primenL Ipak, Bad je bio
covek smelih vizija i Tesla je dobio podrsku.
Dodeljen mu je pukovnik RagsdejI, kao pomoc u razradi i pro­
jektovanju. Pocetak saradnje nije mnogo obecavao jer je Tesla pre­
krsio zadate rokove za dostavljanje. Ali Edvard Bad je bio strpljiv
i izdaSan i saradnja je nastavljena. OCigledno, ono sto je zvanicno
obecao, Tesla je usputno radio. Ali, i pored toga, iz nepotpune do­
134
kumentacije koja je sacuvana u Muzeju Nikole Tesle, moze se na­
slutiti da je Tesla i sa pola prlnje i intelektualne snage ipak razrdio
mnoge probleme u konstrukciji klasicnih motora.
Posle tri godine zajednickog rada, gomile utrosenih dolara
i neuspdnih eksperimenata, doslo je do konacne svade i potom
do medusobnog okrivljavanja partnera u poslu. U pismu Edvardu
Badu Tesla se poziva na zakone viSeg reda:
"Vama moZda nije jasno da sam ja jedan od onog malog bro­
ja ljudi koji se pojavljuju s vremena na vreme i koji menjaju lice
zemlje novim idejama. Uskratiti mi pomoc koju imam pravo da
trazim, vezati mi ruke i dovesti me do bespomocnosti, predstavlja
istorijski zlolinc~
Tesla pokusava da spreei Drugi svetski rat
Naslov ovog poglavlja preuzet je od Diona 0' Nila, pisca Te­
sline biografije Nenadmasni genije. 0' Nilovo delo publikovano je
1943. godine, neposredno posle Tesline smrtL Drugi svetski rat bio
je uveliko u toku ideo teksta koji se odnosio na Tesline planove
novih i tajnih oruzja tada je povucen iz stampe. Tek 1993. godine
postao je dostupan javnostL
Kada je govorio kao naucnik, Tesla se suprotstavljao ratovima u
moralnom, ekonomskom i svim prakticnim i teorijskim podrucji­
rna. Ali, kao i vecina naucnika, cim bi prestao da gleda iz tog ugla,
i pustio osecanjima da mu ovladaju miSljenjem, prisecao se izuze­
taka i tvrdio da su neki ratovi i sukobi bili opravdani. Kao naucnik,
on se protivio tome da izazivaCi ratova primenjuju nauena otkrica
za ostvarenje svojih ciljeva. Ali kada su u njemu preovladavala ose­
canja, postajao je voljan da uposli svoj genije izmiSljanjem zastit­
nih sredstava koja bi Ijude odbranila od rata. Imao je iluziju da je
moguce izumeti sredstvo koje bi obesmislilo ratovanje kao takvo.
Kako navodi Dzon O'Nil, ova njegova sklonost jasno izbija u slede­
coj njegovoj izjavi, koju je pripremio dvadesetih godina, ali je nije
publikovao:
"Danas, neki od najmocnijih umova pokusavaju da izume nuz­
na sredstva kojima bi se predupredilo ponavljanje jezivog sukoba,
koji je samo teoretski okoncan, a lije trajanje i glavne posledice sam
135
 .,.­
talno predvideo u "Suncu" od 20. decembra, 1914. godine. Liga
Naroda nije lek, vee naprotiv, i prema jednom broju poznavalaca
svetskih zbivanja moZe doneti rezultate sasvim suprotne. Posebno
je za zaljenje usvojena kaznena politika koja je takva da ograniCa­
va uslove za mir, jer samo posle nekoliko godina bice moguce da se
narodi bore bez armija, brodova iii topova, oruzjima daleko strasni­
jim, sposobnim za razaranja kojima zaista nema granica.
Neprijatelj te moti unistiti svaki grad na bilo kojoj udaljenosti,
a da ga nijedna zemaljska sila neee u tome moti zaustaviti. Ako
zelimo da spreeimo rastucu zbrku i promenimo stanje stvari koje
te globus preobraziti u pakao, mi treba da pospeSimo razvoj letetih
masina i beziCni prenos energije, ulazuti u njega sve snage i sve
nacionalne izvore bez ikakavog odlaganja. «
Moe da predupredi rat Tesla je tih tridesetih godina pripisivao
svom novom izumu koji je otelotvorio karakteristike "zraka smr­
ti", izumu nacinjenom nekoliko godina nakon sto je napisana gore
navedena izjava. On ga je zamislio kao zaStitnu zavesu od jonske
plazme koja bi dezintegrisala rna koji objekt koji bi kroz nju po­
kusao da prode. Ovakavenergetski zid, smatrao je Tesla, mogla bi
da koristi rna koja zemlja, bez obzira kako mala, kao odbranu od
invazije. Ali je uvidao da bi ovo oruije, bez obzira na defanzivnu
namenu, u rukama vojnika vrlo lako postalo ofanzivno.
Sa naucnog stanovista zanimljivo je svedocenje Diona O'Ni­
la koji se u to vreme druiio sa Teslom:
"Mada ne znajuei nista 0 prirodi Teslinog plana, bio sam
ubeden da on ukljucuje i mnoga otkriea kojima bi se uspesno
moglo i trgovati i smcftrao sam da ta svojstva treba razviti. Ose­
eao sam, ako bih mogao da ga nagovorim da upotpuni neke ma­
nje znacajne etape svoga rada na napravi, da bi to odmah imalo
novcane posledice i da bi mu to omogueilo da ostvari svoje dale­
koseinije planove. Zbog toga sam nastojao da steknem izvestan
uvid u njegova razmisljanja, da ga na neki nacin prijateljski spi­
juniram, sto je trebalo da mi pruzi priliku da poradim na tim
pronalascima. Ovo za Teslu nije bila nikakva tajna ion je sa uspe­
hom odbijao svaki moj prodor u tome pravcu.
Najjasniji pojam koji sam uspeo da steknem 0 tome uglavnom
izvodeei smisao iz sporadicnih opaski, u vezi je sa mogueim na­
cinom na koji je deo njegove zastitne zavese mogao da radio Ovo
136
me nije interesovalo kao ratno sredstvo, vee u naucnom pogledu,
jer su po sredi bile kuglaste munje, iIi vatrene lopte. Bio sam veo­
rna radoznao. Vatrene lopte uvek su me fascinirale i 0 njima sam
citao baS sve sto mi je dolazilo do ruku. Vatrena lopta je cudna
pojava sjedinjena sa munjom. Izvesna energija udara groma kao
da se uhvati u loptastu strukturu ciji precnik moie biti od neko­
liko inca do jedne stope. Izgleda kao savdena sfera brilijantne
svetlosti i lebdi poput mehura, lako nosena vazdusnim strujama.
Moie trajati kratko, samo deo sekunde, ali i vise sekundi. Dok je
blizu tla, ona moie da se priblizi mnogim stvarima ne osteeujuei
ni njih ni sebe. Medutim, iznenada, iz nepoznatog razloga, vatre­
na lopta eksplodira, razarajuci kao bomba ukoliko je blizu neeeg
cvrstog, a bez razornih dejstava ukoliko je na otvorenom.
Vatrena lopta izgleda mi kao gigantski uveean model sieus­
nog elektrona, jedne od gradivnih opeka materije, koja deluje
kao da su u pitanju samo sfericne oblasti prostora u kojima je
neka kolicina energije kristalizovana da mu da strukturu. Oseeao
sam, da je bilo moguee otkriti koliko je energije uskladisteno u
ovu carobnu mehurastu strukturu vatrene lopte stekao bi se novi
uvid u gradu elektrona i drugih osnovnih cestica materije. Ta­
kode,ovaj nacin pakovanja energije mogao bi da se primeni u
hiljade korisnih ciljeva.
Kada bih Teslu zaskocio molbom da razmotri ovu mogueu
primenu svog otkriea on bi izbegao neposredan odgovor isku­
pljujuei se ne uvek prijatnom poukom 0 mom lakovernom pri­
stajanju na teorije 0 slozenosti atoma. Iako je prethodnih godina
diskutovao neke svoje oglede sa vatrenim kuglama, izvedene u
laboratoriji u Kolorado Springsu i objasnjavao njihov nastanak,
u kasnijim godinama on nije dozvoljavao sebi da ga uvuku u raz­
govor 0 njima kao 0 mogucem delu njegovog sistema.
Tesla je bio veoma brz u otkrivanju moje tehnike suzavanja
polja razgovora na vatrene kugle navodenjem da porekne izvesne
izjave kako bih iz tog mogao nesto da zakljucim. A bio je nepro­
bojan za izravna pitanja."
U doba kada su se fiziCari vee uveliko bavili kvantno-meha­
nickim procesima cepanja atomskog jezgra, fisijom, kao i relati­
vistiCkom kvantnom mehanikom, Tesla je na osnovu sopstvene
teorije etra, zapravo dopunjene etarske teorije Lorda Kelvina, na
137
 ,...­
svoju ruku proucavao fuzione procese. Iz rezonantnih indukcio­
nih polja, kaskadno povezanih primarnih i sekundamih Teslinih
kalemova, on je u prostoru dobijao energetske strukture, tako­
zvane vatrene lopte. Dion O'Nil mnogo je puta prisustvovao ta­
kvim eksperimentima, a sam je bio dovoljno tehnicki obrazovan
da shvati njihovu neobicnost i znacaj.
Razarajuce osobine vatrenih lopti Tesla je upoznao jos u Ko­
lorado Springsu 1899. godine, eksperimentisuci sa visokim na­
ponom, kao i strujama niske frekvencije i utvrdujuci rezonan­
cije Zemlje i zemljine atmosfere. Poput Bendiamina Franklina
i Tesla je uspevao da hvata atmosferski elektricitet, puni njime
svoje kondenzatore i kontrolise prirodne tokove struje. U ovim
eksperimentima, sasvim slucajno, on je proizveo i vatrene lopte,
iii kuglaste munje, i vise puta bespomocno gledao kako eksplodi­
rajuci razmrskavaju njegovu visoku antenu iii unistavaju aparate
u laboratoriji. Razoma dejstva pratena rasp adorn vatrene lop­
te, zapisao je, dogadaju se nepojmljivom silinom. ProuCavao je
procese koji su vodili stvaranju vatrenih lopti, ne zato sto je iz
pocetka zeleo da ih proizvodi, nego u nameri da izbegava uslove
u kojima one nastaju. Nije prijatno, s osmehom je jednom prime­
tio, imati eksploziju vat rene lopte u blizini, jer ona unistava bilo
sta sa cime dode u dodir.
S obzirom da Tesla nije voleo da otkriva tajnu nastajanja va­
trenih lopti, nije 0 tome ostavio inzenjerski zapis. Ali jedanput u
dobrom raspolozenju, poverio se Dzonu 0' Nilu, i ovaj je, kasni­
je, po secanju zabeleiio sledece:
"Uzgredne oscilacije, iIi strujna kola, unutar glavnog kola,
bile su izvor opasnosti iz razloga koji cu opisati. Tacke otpora
u glavnom kolu mogu se pojaviti u sporednim oscilujucim ko­
lima izmedu krajeva ili izmedu dye tacke otpora i ova sporedna
kola sticu tada daleko bdi period oscilovanja nego glavno kolo i
mogu se navesti na oscilovanje glavnom strujom nize ucestalosti.
Cak i kada je glavno oscilatorno kolo bilo podeseno na naj­
vecu efikasnost rada smanjivanjem svih izvora gubitaka, vat rene
lopte nastavile su da se pojavljuju, ali ovo mora da su bili zalutali
visokofrekventni naboji neusmerenih struja same Zemlje.
Iz ovih ogleda postalo je ocevidno da vatrene lopte nastaju
iz dye frekvencije u medusobnom odnosu, tj. kada se skrenuti
138
visoko uCestani talas spregne sa niiefrekventnom slobodnom os­
cilacijom glavnog kola.
Kako slobodna oscilacija nastaje od nulte do cvorne tacke
cetvrtine talasne duzine, to ona prolazi kroz razlicite stadijume
promene. U struji krace talasne duzine uglovi pod kojima se pro­
mena zbiva, zakosiCe se. Kada dye struje reaguju jedna na drugu,
rezultantni kompleks saddavace talas u komeje promena izuzet­
no brza, odnosno ugao promene veoma ostar, i u nekom najkra­
cern trenutku struje se mogu pokrenuti strahovito brzo, siIinom
miliona konjskih snaga.
Ovaj uslov sluzi kao okidac koji moze uzrokovati da se energija
mocnog duzeg talasa isprazni u beskrajno malom intervalu vre­
mena pri proporcionalno strahovito velikoj kolicini energije koja
ne moze da se saddi u metalnom kolu i oslobada se u okolni pro­
stor nezamislivom zestinom. (9)." Ova oslobodena energija, usled
okolnih poIja, zadobija sfemi oblik. Tako nastaju vatrene Iopte.
Od razumevanja kako visokofrekventne struje mogu eksplo­
zivno da isprazne struje nize frekvencije, sarno je korak do za­
miSljanja sistema u kome bi se primenio ovaj princip i u kome bi
eksplozije mogle da se izazivaju namemo.
Evo nacina na koji bi proizvodnja vatrenih lopti mogla da se
primeni u ratu. Proces koji cemo opisati, prema onome sto je Te­
sla dobijao u eksperimentima, svakako je moguc, ali nema doka­
za da je on to do kraja razvio: oscilator, isti kakav je on koristio
da u Kolorado Springsu beiicno posalje struju oko Zemlje, pu­
sta se u pogon na ucestalosti na kojoj rezonira jedan bojni brod.
Usled slozene grade broda u njemu ima mnogo mesta na kojima
se elektricne oscilacije dizu na daleko visu ucestalost od one koja
protiCe brodom kao celinom. Ove parazitske struje reagovace na
glavnu struju izazivajuci nastajanje vatrenih lopti koje ce eksplo­
zijama unistiti brod, uspeSnije nego eksplozija samog magacina
municije koja bi se takode dogodila. Drugi oscilator moze se
upotrebiti za pojacanje efekta slanjem odgovarajucih struja kra­
ce talasne duzine.
Kao razloge Tesline uzdrZanosti da diskutuje detalje ovog
svog projekta, O'Nil navodi razgovor sa Teslom, koji se zbio krat­
ko nakon sto je Stenli Boldvin smenio Nevila Cemberlena na me­
stu predsednika vlade Velike Britanije.
139
 .,..-

Tesla je otkrio O'Nilu da je vodio pregovore sa predsednikom "Danas je svejedno kakva je bila priroda ovog sistema; Tesla
Cemberlenom 0 prodaji svog sistema zraeenja velikoj Britaniji za je otisao i poneo ga sa sobom. Mozda, ako ima ikakve veze sa
trideset miliona dolara, na osnovu uveravanja da bi naprava mo­ onim svetom iza vela koji odvaja ovaj zivot od rna eega 8tO dolazi
gla potpuno da zastiti britanska ostrva od bilo kog neprijatelja posle, Tesla ce pogledati dole na zaracene zemaljske smrtnike i
koji bi pristizao sa mora iIi iz vazduha, a mogla bi predstavljati i naci neki naein da uputi nagoveStaj 0 znanju koje je dosegao; ali,
ofanzivno oruzje od koga ne bi bilo moguce odbrane. On je bio ako su odnosi takvi da se ovo ne moze dogoditi, moracemo saee­
ubeden, kao sto je izjavio, u iskrenu nameru gospodina Cember­ kati dok ljudska rasa ne stvori drugog Teslu, i najzad, na vreme,
lena da usvoji ovaj izum, koji bi spreeio izbijanje zastrasujuceg ne poslusa savete jednog takvog eoveka. «
rata i ueinio mogucim dogovor Francuske, Nemaeke i Britanije Ima nepotvrdenih priea i 0 tome da je Tesla, baveci se kontro­
da odde status quo u Evropi, 8tO bi pod prinudom ovoga oruzja lorn metereoloskih prilika, formiranjem kisnih oblaka i elektroma­
bilo osigurano. Kada je Cemberlen doziveo fijasko na Minhen­ gnetskim burama i uraganima, proizveo takve oscilatore koji su
skoj konferendji, neuspevsi da zaddi postojece stanje evropske mogli da intersektuju elektromagnetska polja, koja nastaju u radu
ravnotde, bilo je neophodno osloboditi se Cemberlena i posta­ ljudskog mozga i kreiraju masovna raspolozenja. Za ovakva istra­
viti novog predsednika, koji bi bio u stanju da jedno od temena Zivanja ima mnogo indicija, a brojni Teslini izumi sigurno su naue­
odbrane zapadnih zemalja otkloni od NemaCke i priblizi Rusiji. na osnova za vodenje tzv. elektronskog i informatiekog rata.
Boldvin nije uzeo ozbiljno plan Nikole Tesle i okoneao je pre­
govore zadrzavajuCi pravo prvenstva kupovine.
Tesla je bio veoma razocaran propascu svojih pregovora sa
britanskom vladom. Time je propala i njegova nada da ce obez­
bediti prikazivanje svojih najskorijih, i kako je ddao, svojih naj­
vafnijih otkrica. On, medutim, nije bio presudno pogoden ovim
dogadajem; osim u jednom jedinom razgovoru, eitavu stvar nije
viSe ni spomenuo. Ali do kraja zivota nije dobio drugu priliku da
finansira prikazivanje svojih otkrica.
O'Nil navodi da je u toku pregovora, po Teslinom svedoeenju,
neko ulozio napor da m:u ukrade izum. Provaljeno mu je u sobu i
pregledani su mu papiri, ali kradljivci, iIi spijuni, ostali su praznih
ruku. Nije bilo nikakave opasnosti da izum moZe biti ukraden, jer
Tesla ni u jednom trenutku ni jedan red nije poverio hartiji. Imao
je poverenja u svoje pamcenje da ce ocuvati svaki i najfiniji detalj
njegovih ispitivanja. Ovo se odnosi, govorio je, i na sva potonja
glavna otkrica.
Nesumnjivo, Tesla je bio Henost koja je ostavljala dub ok utisak
na sagovomika. Iako svetski eovek, naueni saradnik Njujork Tajm­
sa, koji je zbog profesije susretao mnoge slavne ljude, O'Nil je bio
fasciniran Teslom.
Ovo dugo skrivano poglavlje 0 TesHnom pokusaju da se umesa
u pripreme za Drugi svetski rat i svojim izumima uspostavi ravno­
tdu snaga koja bi obesmislila ratni sukob, O'Nil zavrsava:

140 141
 ,...-
RAT I FORMlRANJE
Oblik savremenog sukobljavanja je od prostornog, preko eko­
PLANETARNOG DRUSTVA
nomskog, stigao na informaticki nivo, i to je kvalitativna promena
U istoriji su izuzetno retki inzenjerski tekstovi vizionarskog
karaktera, bolje receno, postoji sarno jedan takav tekst Cije su se
procene i naucni stavovi u potpunosti materijalizovali u periodu
od sarno jednog veka, kao 5to je to Teslin tehnoloski manifest, Svet­
ski sistem, objavljen davne 1900. godine, gde on do tanCina tacno
predvida razvoj globalnog informatickog sistema. Najzad, prvi je
Tesla upotrebio termine teleautomatika, teleautomat, teleautomat­
ska kontrola.
Ovako jasna njegova slika razvoja civilizacije i njenih tehnickih
sredstava bila je zasnovana na sopstvenom iskustvu, na vee realizo­
vanim otkriCima teleautomatske kontrole, 1898., bezicnog prenosa
energije, 1899., i znatno ranije usavrsenom sistemu transformatora
i predajnika.
Duboki procesi prilagodavanja covecanstva i njegovih politic­
kih organizacija svetskom drustvu u nastajanju u najvecoj su meri
zasnovani na spontanom usvajanju zakona dobro skrivenih u pra­
kticnim Teslinim pronalascima.
S druge strane, iz Svetskog sistema jasno je da je Tesla jos 1900.
godine bio potpuno naCisto sa tim da ce razvoj tehnologije i nau­
ke neminovno dovesti do ujedinjenja sveta, koje su tako naivno,
nerazvijenim klasicnim sredstvima ratovanja, nastojali da sprove­
du jos Aleksandar Makedonski, Dzingis Kan, Napoleon, Lenjin i
Hitler. Ono sto njima nije uspelo, uspelo je Tesli: zakoni kosmosa
koje je on otkrio i ovaplotio u aparatima sirom sveta, ritualno se i
bez izuzetka postuju kao jedinstveni informaticki obrazac u osnovi
svetskog telekomunikacionog sistema. Svojim radom oCigledno je
pokazao da je sustina svake prevlasti u nivou parneti, i ukazao na
put ukidanja prirodne nuznosti ratovanja: put saznanja najdubljih
prirodnih principa i saobrazavanja sa kosmickim skladom. Na taj
naCin on je ucinio kljucni korak ka svetskom ujedinjenju, svodeCi
ljudske misli i aktivnosti na njihov zajednicki imenitelj: Svetski ko­
munikacioni informaticki sistem.
142
u odnosu na sve epohe. I ovoga je Tesla bio unapred svestan kada
je ratne procese ontoloski definisao kao neidentitet energetskih
kvantuma, a matematicki ih iskazao kao energetsku razmenu na
fizickom planu.
Kako u Prvom svetskom ratu nije uspostavljen planetarni ener­
getski ekvilibrijum, usledio je Drugi, i ratovi ce se voditi sve dotle
dok sve tacke na planeti Zemlji odjednom ne stupe u ratno stanje.
Informaticki tip rata omogucava feedback odnos koji u svakom tre­
nutku razmenom informacija uspostavlja ravnotezu energije. Ne­
gentropsko svojstvo informacije, da ureduje sistem u koji je poslata,
u svetskom informatickom sistemu zadobija antiratni karakter.
Strukturne karakteristike savremenog svetskog informatickog
sistema su tipicno Teslijanske:
a) Svaki pojedinac, preko razliCitih vrsta terminal a, lako moze
da u mrezu globalnih informacija posalje svoju;
b) Usled fluksa informacija, brzine reagovanja i selektivnosti
informacionih mreza, prakticno je nemoguca centralizovana kon­
trola informacija globalnog tipa, a da se sistem ne osteti iii ne is­
kljuci;
c) Od intelektualnog nivoa korisnika informacione mreze di­
rektno zavisi vrednost informacije koja se dobija i nacin upotrebe;
I ovo Tesla predvida, kada kaze, da ce napredovanje komuni­
kacija, u vreme koje dolazi, ukloniti fizicke razloge rata, odkojih
je najglavniji ogromna veliCina nase planete, nesrazmerna brzini
razmene Ijudskih znanja i vesti. Usled toga, u toku istorije, na na­
soj planeti formirali su se nepovezani centri moCi sa razliCitim i
medusobno nespojivim informacionim obrascima, sto je moralo
dovoditi do <superponiranja', tj. povremenih katastrofalnih sudara.
Ali, sadasnja neprestana razmena informacija na planetarnom ni­
vou dovesce do stanja permanentnog rata svih protiv svakoga, Cija
sustina ce biti tekuce preuredivanje informatiCkog svetskog siste­
ma i uspostavljanje prirodne hijerarhije njegovih elemenata, infor­
macija, kao i informacionih mreza, sto je u sustini kompenzacija
kosmol05kih uzroka rata i ekvivalent prakticnog mira. Neprestana
razmena informacija veoma ce povecati broj nisko intenzitetnih
"energetskih praznjenja", u sve kracim intervalima vremena, sto ce
143
 .,...
onemoguCiti formiranje vel ike "razlike potencijala'~ i kao 8to kaze
Tesla, otkloniti moguenost ratnih sukoba na fiziCkom planu.
Ne sarno organizam planetarnog drustva, vee i samu planetu
Zemlju, po Tesli, treba shvatiti kao zivo biee. Tek onda cemo imati
mir u odnosima pojedinca i drustva, ljudskog drustva i planete,
planete i njenog galaktickog okruzenja. . "Za razliku od vecine ljudi mojih godina, ja nisam obeshrabren
Svaki zivi sistem ima osobinu da odgovara energetskim re­
akcijama na impulse okoline, cuvajuti svoje funkcije i strukturu.
Problem covecanstva u pogledu eticke komponente naucnog i teh­
noloskog razvoja upravo je visoko postignuta evolucija centralnog
nervnog sistema, tj.ljudskoga mozga, koga odlikuje ekvifinalnost.
Do istog cilja covek moze doti na razne nacine. Ali pre nego sto je
cilj postignut, ne moze se sa sigurnoseu reCi koji je nacin pravi. I
zato, po Teslinom miSljenju, koje je izneo u pismu Dz. P. Morganu,
mira na Zemlji i ne moze biti ukoliko se Citava planeta "ne pretvori
u oseiajno bite kroz koje misli sevaju kao kroz mozak':
U ovom stavu krije se najdublji cilj globalnog informatickog
drustva koje ee se, kad tad, u svom uredivanju podudariti sa ima­
nentnim kosmoloskim nacelima postojanja na nivou same geneze
materije i energije.
USvetu koji ga ne razume - Teslina duhovnost
Mnoge zene su u toku Teslinog zivota pokusavale da mu pri­
du, ali bezuspesno. Medu njirna su bile lepotice, Flora Dodz, Laza
Kostic nas veliki pesnik provodadzisao je vezu Lenke Dunderski i
Tesle, ali takode bezuspesno.
Teslina veza sa zenskim principom kosmicke egzistencije bila
je dublja od prostog fiziCkog plana. On nije bio naucnik koji je ucio
iz knjiga ili od drugih ljudi, vee neposredno iz zbirke kosmickog
znanja zapisanog svuda u prirodi. On nije bio mislilae suprotnosti
vee dubokog jedinstva.
Imao je svoj tajni izvor kosmickog principa ienske energije ­
belu golubicu, koja je bila njegova najveca ljubav i ujedno mistic­
ni vesnik njegovog kraja i preobraienja.
Na fotografijama iz 1929. na Teslinom lieu uocljiv je detinjasto
radostan i tajanstven osmeh. Velika ekonomska kriza olakSala mu
144
je zivotnu svakodnevieu. Otpustio je sekretarice, odjavio kompani­
ju, zatvorio ertacki biro. Opustio se, otvorio i postao pristupacniji.
Tada je dao mnogobrojne intervjue 0 svojim navikama, zeljama,
priblizio je sebe obicnom Citaoeu, objasnio mnoge motive svojih
postupaka:
i ogorlen gubitkom mladosti. Nisam umoran od Zivota i ne zudim
za odmorom. Oseeam se ispunjen energijom. Imam jos toliko za­
dataka da ispunim da ne mogu sada da umrem. Nemam vremena.
Zelim da protegnem svoj zivot na jos mnogo, mnogo godina. Upra­
vo sada osecam da lako mogu da stignem do sto, a trebalo bi i da
idem dalje od toga. Mislim da cu uraditi velike stvari za svet ako se
moj zivot produzi. Sve Ito mi treba je neprestana energija i Vreme
- dragoceno vreme da uradim mnoge projekte koje sam zamislio.
Ne trebaju mi ideje niti mentalna stimulacija. Imam mnogo toga,
previse toga. Vreme da ispunim svoje planove je sve Ito zahtevam. cc
Od 1926. godine, poleo je da slavi roaendane pozivajuci novi­
nare u svoj hotel, i prireaujuci im rulak iii koktel prilao 0 svojim
najnovijim idejama. Govorio im je 0 svojoj novoj teoriji gravitaci­
je, otkritu motora koji rad; na kosmilke zrake, izrazavao sumnju
u mogucnost dobijanja atomske energije. ("Nikola Tesla otpoci­
nje svoj 78. rodjendan radom na revolucionarnom energetskom
projektu, i takoae, dovrlava proces fotografisanja Ijudskih misli.
Svojim bajkovitim naulnim teorijama Nikola Tesla letrnaest no­
vinara ostavlja bez daha,,)
Dehurnanizovani finansijsko-tehnicki poredak koji je zahvatao
Ameriku tih deeenija za Teslu je bio neprihvatljiv:
"Zivimo u jednom dobu bez presedana po tehnilkim dostignu­
Cima koja nas vode do sve potpunijeggospodarenja silama prirode
i poniltavanju prostora vremena. Ali, ovaj razvitak, iako doprino­
si nasoj udobnosti i sigurnosti egzistencije, ne ide u pravcu prave
kulture i prosvetljenja. Naprotiv, on unistava ideale... Pravi razlog
nacionalnih propasti je nesposobnost lovelanstva da razresava
socijalne, moraine i duhovne probleme. Sve dok je borba za egzi­
stenciju takva da samo najjali prezivljavaju, zdrav razvoj bite pod
uticajem individualizma. Siabljenje sistema ispravnog licnog rea­
govanja, potiskivanje originalnog napora i inicijative, kao i sma­
njivanje stvaralalkih sposobnosti, uvecavace propuste i nasu rasu
145
 ~

postepeno dovesti do divljaStva i nestajanja. Takav kraj preti nasoj je bila bolesna, oseeao sam to; dosla bi u moju sobu i ja bih bdeo nad
danasnjoj dvilizaciji. "... njom danima. Negovao sam je dok ne ozdravi. Taj golub je bio radost
"Gledajuci u daleku buducnost vidim drustvo veoma nalik na mog zivota. Ako sam joj bio potreban, niSta drugo nije bilo vazno.
roj pcela, u kome ce nestati rasne i nacionalne razlike, u kome ce Dok sam nju imao, imao sam i svoj zivotni cilj. A onda, jedne nod
vladati jedan pol i jezik, muski pol praktiCno biti eliminisan, a sva­ dok sam u mraku ldao na krevetu i kao i obicno resavao neke pro­
ka individua besomucno raditi do izmaka svojih snaga... Taj svet bleme, uleteZa je kroz otvoren prozor i sZeteZa na moj st~. Znao sam
stravicno je i zamisliti, nemilosrdan i hladan, bez ideala, taka v da da sam joj potreban, htela je da mi saopsti neSto vazno pa sam ustao
bi i najtvrdokorniji danasnji covek ustuknuo pred njim ... « i prisao joj. Gledao sam je i znao da zeli da mi kaze - da ce umreti.
Polako je odustajao od preobrazavanja doba u kom je ziveo i A onda, kada sam to shvatio, video sam svetlost kako izbija iz njenih
okretao misli daljoj buducnosti, nasim danima, u kojima se mo­ ociju - snazan snop svetlosti. cc
ramo ponovo vratiti na Teslina naucna resenja i uvaziti njegova Tesla je zastao, i zatim, kao da je ocekivao pitanje, nastavio. "Da,
predvidanja, radi spasavanja ugrozene civilizacije na Zemlji. bila je to stvarna svetZost, snazna, bljeStava, zaslepljujuca svetlost, snaz­
Poslednjih desetak godina Tesla je ziveo u hotelu Njujorker, gde nija od svetlosti i najjace lampe u mojoj laboratoriji. Kada je taj golub
se zaustavio, nakon 8to su mu zbog hranjenja golubova otkazali u umro, neSto je nestalo iz mog zivota. Do tada sam bio sasvim siguran
nekoliko hotela: Marguery, St. Regis i Pensylvania. Svuda je imao da cu zavrsiti sve svoje zamisli, iako sam imao ambiciozan program, ali
problema sa upravom. Tih godina procuo se u Njujorku i po tome kada je golubica nestala, znao sam da je moje zivotno delo okoncano.
sto je davao novcanu nagradu svakom ko mu donese bolesnog go­ Da, godinama sam hranio golubove, i dalje ih hranim, na hiljade njih,
jer konaeno, ko zna... cc (f. O'Neill, Prodigal Genious, p. 309-10)
luba, koga bi zatim lecio. Koliko god da se slabo interesovao za lju­
de, koji su mu u toku zivota naneli mnogo "kosmiCkog bola ~ kako
je Tesla nazivao svoje osecanje tudih neprilicnih radnji i namera,
toliko se sa neobicnom paznjom bavio golubovima, brinuci se 0
njihovoj ishrani i bolestima.
o jednom belom golubu i Teslinom prisnom odnosu s njim
pricaju Teslini prijatelji O'Nil i Vilijam Lorens, naucni novinar
Njujork Tajmsa. Oni su zabelezili nesvakidasnju Teslinu ispovest
dok su sva trojica sedeli u predvorju hotela Njujorker.
Dzon O'Nil, Clan mnogih okultnih drustava, primetio je neke
misticne simbole u pegama Teslinog belog goluba. Tesla im je tada
ispovedio nesto 8to ce Lorens i drugi kasnije nazvati "jedinom lju­
bavnom pricom iz Teslinog zivota".
"Hranio sam golubove, na hiljade njih, vee godinama': rekao je,
"Hiljade njih, jer ko bi ih sve zapamtio. Medutim, bio je jedan golub,
divna ptica, Cisto beD sa svetZosivim pegama na krUima; on je bio
neSto drugo. Bila je to zenka. Mogao sam je prepoznati bUo gde. I
ona je mene mogla da pronade na svakom mestu. TrebaZo je sarno
da pomislim na nju, da je pozovem i ona bi doletela. fa sam nju ra­ U Njujorkeru je imao apartman na 33. spratu, daleko od ulicne
zumeo i ona je razumela mene. Zavoleo sam tu pticu. Da, voleo sam buke. Tu na visini, vazduh je bio Cistiji, a uslovi za posvecivanje
tu golubicu kao sto muskarac voli zenu, i ona je volela mene. Kada idejama odlicni.

146 147
 .,...
Materijalna egzistencija nikada nije sama po sebi bila Teslin cilj.
Smisao njegovih zivotnih teznji od detinjstva bio je ocuvanje integri­
teta sanjalackog duhovnog zivota i tome je sve podredivao. U ovome
je i glavno objasnjenje njegovih velikih poslovnih neuspeha:
"Moj me je rad uvek oduSevljavao, bioje beskrajan izvor zado­
voljstva; svi moji radovi bili su radovi ljubavi. Nikada nisam imao
osetaj ropstva, koje testo pritiska ljude, to smrtonosno osecanje da
moram raditi za druge do kraja svog Zivota. Posto volim svoj rad
iznad svega, jedino je prirodno da cu Zeleti da ga nastavim do smr­
ti. Ne zelim godisnji odmor - nikakvo opuStanje od posla. Kad bi
ljudi birali zivotno zanimanje u skladu sa svojim temperamentom,
sveopSta koliCina srece bi ogromno narasla u svetu. «
Kada je 1934. jugoslovenski konzul u Njujorku Radoje Janko­
viC, preneo Tesli Pupinovu ponudu da mu se obezbedi pomoe pre­
ko nekih kompanija Tesla je to glatko odbio:
"Molim vas javite odmah gosp. Pupinu prije nego se veliko zlo
dogodi da ja neeu ni da cujem 0 njegovom predlogu, premda mu
zahvaljujem ... Meni ne treba pomoc, nego teskoca. ]a najbolje ra­
dim u borbi. «
Vee iduce godine Pupin je bio na samrti, i preko konzula Jan­
koviea je izrazio zelju da se vidi sa Teslom. Scenu pomirenja osli­
kao je u svojim secanjima Milos Tosic, Teslin prijatelj i u to vreme
kraljevski vojni atase u Njujorku.
Tosic je pozvao Teslu telefonom u hotel Njujorker, opisao mu
Pupinovo tesko stanje i preneo mu njegovu zelju da se vide. Za­
pitao je Teslu da Ii bi pristao, na sta je on odgovorio: ,,0, to ce biti
tesko'~ Posle izvesne pauze zatrazio je vreme da razmisli i rekao
Tosieu da ce mu javiti svoju odIuku sutradan ujutro. Posle jedne
neprospavane noCi Tesla je pristao i sutradan zajedno sa Tosicem
posetio Pupina u bolnici:
"U Pupinovoj sobi zatekli smo nekolicinu lekara pored njegove
postelje. Susret je bio vrlo dirljiv. Tesla je prisao bolesniku i pruzio
mu ruku govoreCi: "Kako si, moj dobri stari prijatelju?" Pupin od
uzbudenja nije mogao da progovori, samo je plakao. Ostavili smo
ih same i cekali u hodniku. Kada je, posle oko pola sata, izaSao od
bolesnika, na rastanku, Tesla se obratio nama okupljenima, koji
smo ga znatizeljno gledali: "Rekao sam Pupinu da se ne brine i
da cemo se on i ja opet sretati u klubu naucnika na Petoj aveniji i
razgovarati, kao nekada. "
148
***
Sredinom tridesetih godina Tesla je pokusavao da zainteresuje
vlade nekoliko zemalja za dva velika projekta: telegeodinamiku ­
tehniku prenosenja mehanicke energije na daljinu, i novo oruzje, po­
pularno nazvano "zraci smrti': U povodu plasmana ovih oruzja, u
casopisu Liberty od 9. februara 1935., objavljen je intervju Dzordza
Silvestera Viereka sa Teslom, pod naslovom A Machine to End War
(Masine koje ce okoncati ratovanje) u kome on najavljuje ova otkri­
ca: sve naprave za odbranu mogu se koristiti i za napad. Ova cinjeni­
ca ponistava vrednost postupka poboljsavanja oruzja u svrhu mira...
bio sam dovoljno sreean da usavrsim sredstva koja se mogu koristiti
samo za odbranu. [deja ovih oruzja izvrsiCe revoluciju u meduna­
rodnim odnosima. ZahvaljujuGi njoj sve drzave, bilo velike iii male,
bUe neosvojive za vojsku, avione i druga sredstva za napad. Moj
izum, kada se jednom postavi, moGi ce da dezintegrise bilo sta da se
priblizi unutar radijusa od 200 milja. On ce, da tako kazem, stvoriti
energetski zid koji ce biti mocna prepreka za sve vrste napadaca. "
Dva dana po objavljivanju clanka, Tesli se pismeno obratio g.
Von Heften, vicekonzul Nemaekog poslanstva u Njujorku. Trazio
je susret i zanimao se za Teslin rad, posebno za onaj deo u kome je
govorio 0 oruzju za odbranu. Ali Tesla nije bio voljan da sa pred­
stavnikom nacisticke Nemacke ugovara novo oruzje i sarno je lju­
bazno odgovorio na pismo. Odmah posle toga usledio je njegov
kontakt sa ruskim trgovackim predstavnistvom u Njujorku i dva­
desetog aprila 1935. Tesla je potpisao ugovor sa Amtorg Trading Co.
o zastiti Sovjetskog Saveza od neprijateljske agresije izgradnjom
neprobojnog energetskog zida.
Teslina obaveza bila je da u roku od cetiri meseca preda de­
taljan projekat sa nacrtima postrojenja koje bi moglo da razvi­
je potencijal od 50 miliona Volti i da izbaci snop koncentrisanih
cestica na daljinu najmanje 100 milja sa maksimalnom brzinom
ne manjom od 35 milja u sekundi. Kao naknadu, Tesla je trebalo
da dobije 25.000 dolara. Sovjetski partner je zaddao prava da ce­
lokupni projekt i izgradenu instalaciju iskoristi za dalja istraZiva­
nja u oblasti "prenosa snage, atomska i sliena naucna istrazivanja,
transmutaciju, proizvodnju intenzivnih zracenja i sve sto iz toga
proizade". Ugovor je bio tajan i jedine dye zemlje koje su mogle
149
 .,..­
da budu upucene u projekat, prema odredbama ugovora, bile su
Sjedinjene Driave i Kraljevina Jugoslavija.
Tesla je bio u neprekidnoj vezi sa A. Vartaninanom, predstavni­
kom Amtorg Trading Co. i sa K. M. Naruskim, ruskim konzulom u
Njujorku. U maju Tesla je Vartaninanu predao projekat pod nazivom
The New Art ofProjecting Concetrated Non-Dispersive Energy Thro­
ugh Natural Media (Nova tehnika delovanja koncentrisanom, nerasi­
pajucom energijom kroz prirodne sredine), u kome je izlozio princip
i prikazao naert oruzja. Projekt je bio prosleden u Moskvu, sovjet­
skim struenjaeima. Usledila je kraca prepiska u kojoj su oni isposta­
viIi listu pitanja u vezi sa projektom. Tesla je napisao Vartaninanu:
"VaSi strucnjaci su na nivou poznavanja elektriciteta iz Franklinovih
vremena". Saradnja je prekinuta, a informacije 0 daljim ruskim ak­
tivnostima na ovom oruzju dobile su status "strogo poverljivo".
U pismu od 28. avgusta 1936. Tesla se obratio The Warr Office-u u
Londonu sa ponudom njegovog novog oruzja za zaStitu Londona od
neprijateljskog napada Pregovori su trajali eelu jesen da bi preko di­
plomatskog predstavniStva u Njujorku, Tesla u junu 1937, bio konacno
obaveSten da je njegov predlog prihvaeen i da Ce njihov predstavnik iz
Kanade uskoro da ga poseti. Bio je to pocetak neobicnih dogadaja
Sve vreme pregovora Tesla je bio u kontaktu sa jugoslo- ven­
skim ambasadorom u Vasingtonu Konstantinom Foticem, koga je
obavestavao 0 razvoju situacije.
Neposredno posle razgovora sa britanskim diplomatskim pred­
stavnikom, dogodila se saobracajna nezgoda u kojoj je Tesla bio
teze povreden i razgovori sa Britancima bili su odlozeni. Nije si­
gurno da je nezgoda bila slucajna.
U septembru 1938:- doslo je do novog kontakta sa britanskim
predstavnicima. Teslu su posetili general Mek Noton i dr Rouz. Po­
sle ovog razgovora Britanska vlada je odustala od dalje saradnje.
U Arhivu Muzeja Nikole Tesle sacuvani su izvestaji Blajsa Fi­
edzeralda, agenta FBI, koji je imao zadatak da praU Teslin rad, kao
i dva njegova pisma upucena Tesli 1939. i 1940, u kojima trazi sa­
stanak i razgovor.
Interesantno je da Tesla nije pregovarao sa vladom Sjedinjenih
Driava 0 primeni ovog otkriea, vee je poktiSao da novae za ekspe­
rimentalnu stanicu dobije od Fondacija kakva je Karnegijeva. U
pismu Frenku A.Vanderlipu Jr. od 9. februara 1935, koga je poku­
savao da zainteresuje za otkrice, Tesla kaze:
150
"Nema ni najmanje sumnje da sam mogao da dobijem vladi­
nu podrSku, da sam se potrudio da "potegnem zice'~ Dobro sam
poznavao pet predsednika Sjedinjenih Drzava, a dva od njih, na­
rocito Teodor Ruzveit, bili su za mene izuzetno zainteresovani. Ali
meni se ne dopada ideja da nastavim svoja otkriia novcem obez­
bedenim faSistiCkim metodama, protiv zelje stanovnistva. "
Konstantin Folic je svakako obavestavao Beograd 0 Teslinim
vezama sa vladama drugih zemalja povodom novog oruzja. Petog
marta 1941. vojni atase Jugoslavije u Vasingtonu, Marko Burje za­
trazio je podatke 0 oruzju koje bi prosledio ministarstvu u Beo­
grad. 26. decembra 1941. Tesla je pisao svom necaku Savi Kosano­
vieu, tada jos uvek clanu Jugoslovenske vlade u egzilu:
"Proizveo sam nedavno novo nacelo prenosa neograniCene sile
za potpunu odbranu naSe predrage domovine. Tu silu koju sam
praktiCno dokazao, dati ie Jugoslaviji uzasnu moi'~ Nema izveSta­
ja da su u Jugoslaviji pokusani bilo kakvi eksperimenti.
Na osnovu dokumentacije sacuvane u Muzeju Nikole Tesle,
cini se da od svih pregovora koje je Tesla vodio, jedino je pregovor
sa Sovjetskom vladom mogao da dove de do konkretnog rezultata.
U Teslinom Muzeju u Beogradu cuvaju se i crtezi arhitekte Titu­
sa de Bobule koji je po Teslinom zahtevu proJektovao zgradu sa
tornjem u kome bi bilo smeSteno postrojenje za emitovanje snopa
cestica. Na osnovu dokumentacije ne moze se zakljuciti ko je bio
narucilae ovog posla.
"Zraci smrti" ostaju jedan od projekata Teslinih 0 kome ce se
mnogo pricati posle njegove smrti. Tajnu 0 svom oruzju koje je
trebalo da zaustavi rat Tesla je poneo sa sobom. Teslin prijatelj,
Milos Tosic svedoCio je da mu je Tesla u nekoliko navrata, poka­
zujuCi rukom na sef, rekao da tu cuva pronalazak kojim moze da
unisti avion na daljinu. Nemacki pisac Kurt Doberer u svojoj knji­
zi Elektro-Krieg, (Elektroratovanje), objavljenoj 1939. predstavio je
aspekte modernog ratovanja elektricnim sredstvima i stupio je u
kontakt sa Teslom trazeCi od njega savet i miSljenje. U pismu od 4.
novembra 1939. Tesla je pisao:
"You have great imagination but what I discovered and de­
monstrated surpasses your wildest dreams'~
(Vi imate izvanrednu mastu, ali ono sto sam ja otkrio i poka­
zao prevazilazi i vaSe najstraSnije snove.)
151
 .....
Saobracajna nesreea koja mu se dogodila sredinom 1936. go­
dine nanela je Tesli oZbiljne unutrasnje povrede i prinudila ga na
dugotrajno mirovanje. Kako nije zeleo da lezi u bolnici, leCio se
sam, sopstvenim metodama u hotelskoj sobi.
Srecom je upravo u to vreme bila odrlana velika proslava nje­
govog osamdesetog rodendana u Jugoslaviji, posle koje je jugoslo­
venska vlada donela odluku da mu dodeli redovnu mesecnu po­
moe od 400 dolara. Glavni organizator proslave u Beogradu bio je
inzenjer Slavko Boksan, koji je podstakao i proslave u Pragu, Brnu,
Gracu, Poatjeu, Parizu, Bukurestu, Sofiji odakle je Tesli stiglo ne­
koliko odlikovanja i titula.
Beogradu je tada, 1936. godine osnovan Institut Nikola Tesla sa
ciljem da proueava Teslinu naucnu paradigmu i razvija njegov uticaj
na buducnost svetske nauke, ali ni do zavrsetka pisanja ove knjige u
zimu 2015. godine, nije otpoceo sa radom na Teslinoj etarskoj fizici.
Dok se oporavljao od posledica saobracajne nesrece, te 1936.
godine, dobio je jedno od poslednjih pisama Roberta Dzonsona:
"Oh, kada bih nesto mogao da ti pomognem u tvojoj bolesti.
U ovoj noCi pre dvanaest godina preminula je moja draga supruga
koja Te je nezno volela. Pre smrti, zaduzila me je da pazim na tebe.
Ti znas koliko sam nastojao da to cinim i kako je bilo tesko odrfa­
vaH vezu sa tobom. Pozovi Agnes da ti dode, jer ja ne mogu ... Treba
sarno da telefoniras.
Tvoj, u dubokoj ljubavi odani R. U. Dzonson (alias Luka Filipov)."
Tesla je imao cvrst unutrasnji oslonac u dugoj navici samackog
zivota i neizvesnoj egzistenciji i ono sto je Dzonsona mucilo - sa­
moea, njemu je bilo obicno.
PoseCivali su ga nirtogi zemljaci. Neki od najdubljih uvida koje
je ikada izgovorio, nastali su u susretu sa naSim Ijudima:
"Aristotel je ucio da u vasioni postoji nepokretna "entelehija((
koja sve pokreee i misao je njen glavni atribut. Isto tako ja sam
uveren da je ceo kosmos objedinjen, kako u materijalnom tako i
u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro od kuda mi
dobijamo svu snagu, sva nadahnuca, ono nas vecno privlaci, ja
oseeam njegovu moe i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i
time je odrzava u skladu. /a nisam prodro u tajnu tog jezgra, ali
znam da postoji i kad hocu da mu pridam kakav materijaln; atri­
but, onda mislim da je to svetlost, a kada pokusam da ga shvatim
duhovno, onda je to lepota i samilost. Onaj koji nosi u sebi tu veru
152
oseea se snazan, rad mu tin; radost, jer se sam oseca jednim tonom
u sveopstoj harmoniji. ((
Verovao je u Jugoslaviju jos pre njenog stvaranja, a kada je os­
novana kao kraljevina, kao takvu ju je podrlavao. Prilikom susreta
sa kraljem Petrom II u jesen 1942. rekao je:
"Ponosan sam sto sam Srbin i ponosan sam /ugosloven. Nas na­
rod ima toliko snage da nema sile koja ga moze razoriti. Hitler ce
propasti i to brzo, a /ugoslavija ce uskrsnuti. Velicanstvo, Vi ste mi
ucinili najvecu cast i najveeu radost sto ste mi omogucili da Vas vi­
dim. Vi ste sretni sto ste tako mladi da stjecete ovako velika iskustva
i Vi cete za dvije tri godine, ako Bog da, biti najbolji majstor u vla­
danju. Vama je blagopoCivsi Kralj-Mucenik obiljezio put kojim da
idete: Cuvajte /ugoslaviju. /a se nadam da cu doZivjeti i to ce mi bili
najradosniji cas u mojem zivotu, kad se Vi vratite u veliku i sretnu
/ugoslaviju... Velitanstvo, Bog Vas blagoslovio. « NeSto pre susreta
sa kraljem Petrom II, pisao je svom prijatelju Luki Kristiforovicu:
,,/os sam pun snage i nade... na smrt gledam s filozofskom rav­
nodusnoscu. "
Medutim, i pored ohrabrujuCih protokolarnih reCi, mladoga
jugoslovenskog kralja Petra II, Tesla je docekao bez kravate, jer
je izumitelj kravate bio Kravata, poreklom Hrvat, po kome je taj
ukrasni deo odeee dobio ime. Tesla je tada vee znao za ustaske zlo­
Cine nad njegovom sirom porodicom u Lici i poslao je nedvosmi­
sleni znak svog protesta. Takode, izraz Teslinog lica na njegovim
poslednjim fotografijama, snimljenim prilikom susreta sa mladim
kraljem, kao i na onoj poslednjoj, snimljene na mesec dana pre
smrti, jasno pokazuje da je odustao od dalje zivotne borbe za mu­
kotrpno besmisleno produzavanje privremenog saveza smrtnog
tela i besmrtne duse. Njegovim poslednjim danima prethodila je
potpuna izolovanosfi usamljenost.·Tek posle dva dana otkrivena
je Teslina smrt jer je na'vratima hotelske sobe ostavio znak: "ne
uznemiravati".
Obavesten je odmahTeslin.necak Sava Kosanovie koji je u ho­
tel dosao u pratnji novinara Keneta Svizija:
"Na stolu je, otkljucana i otvorena, stajala metalna kutija u ko­
joj je drlao pisma jako bliskih licnosti i neke slike koje su ga morale
uzbuditi i potresti... ocigledno, pre smrti ih je pregledao..."
Teslino telo je bilo izlozeno u Kempbelovoj kapeli, u aveniji
Medison, a zatini u sabornoj crkvi Svetog Jovana Bogoslova, gde
153
 ~
je oddano opelo. Na pocasnoj strazi smenjivalo se trideset jugo­
slovenskih oficira. Sahrani je prisustvovalo 2000 Ijudi, medu njima
cuveni naucnici Armstrong i Aleksanderson. Supruga predsednika
Sjedinjenih Drfava, Eleonor Ruzvelt poslala je telegram saucesca u
ime predsednika i svoje ime.
Najupecatljivije se izrazio potpredsednik SAD Valas: "In Ni­
kola Tesla's death the common man loses one of his best friends."
"Smreu Nikole Tesle obican covek gubi jednog od svojih naj­
boljih prijatelja."
Mjuriel Arbus, dugogodiSnja Teslina sekretarica, ostavila je sle­
deee svedocanstvo:
"Ujutro sedmogjanuara 1943. godine, cula sam vest preko radija
da je slavni pronalazac, Nikola Tesla, preminuo u snu u Njujorker
hotelu. Ta vest me je potresla i odmah sam se potrudila da dodem u
dodir sa tacnim izvorima zbog daljih pojedinosti. Te veceri gospodi­
ea Skerit (takode dugogodisnja Teslina sekretarica - prim. aut.) i ja
posmatrale smo telo u sobi za primanje u Kempbelu u Medison ave­
niji i svakog dana posle toga, ukljucivsi tu i dan njegove sahrane. Lice
je izgledalo kao da postepeno gubi zemaljski izgled, i svakim danom
on je imao sve prozracnije lice. Na dan pogreba bilo je najsvetlije ...
Dok sam posmatrala ogromnu masu sveta, oko dye hiljade lju­
di okupljenih na svecanoj sluzbi, nisam primetila da se ikome bol
oertava na lieu... nije bilo ozaloseenih... na licima se moglo videti
samo divljenje.
Kovceg je bio smesten na sredini erkve i otvoren. Po lieu dr Te­
sle razastirali su se jarki zraci meke i bele svetlosti, koja je prodirala
kroz vitraz na prozoru. 'Kada smo po poslednji put pogledali na
ovo telo, mogli smo videti da se vee dogodio potpuni preobrazaj;
njegovo lice nije izgledalo isto kao prve noti nakon smrti... Tesla je
sada izgledao sreean... bili smo svedoci ne Tesle "od ovoga sveta"
vee Tesle duhovnog - i to bejase veoma lep, uzviSen prizor."
Uprkos obeeanju datom proti Dusanu SukletoviCu, koji je u
ime Srpske pravoslavne erkve drfao opelo u katedrali Svetog Jo­
vana Bogoslova, da ee Tesla biti sahranjen po pravoslavnim obica­
jima, njegovo tela je ekshumirano i spaljeno. Zaslugom Teslinog
neeaka, Save Kosanoviea prikupljena ostavstina je septembra 1951,
brodom Srbija preneta iz Amerike u Beograd i Teslina ostavstina
smestena u zgradu dodeljenu muzeju u Krunskoj ulici broj 51. Ko­
misija koja je pregledala Teslinu zaostavstinu i kojoj je predsedavao
154
Sava Kosanovic, nasla je pri prvom pregledu preko 155.000 origi­
nalnih dokumenata, od cega je preko 38.000 Cisto naucnih spisa,
belezaka, erteza i patenata. Ovaj najznacajniji, naucni deo Teslinog
arhiva, neproucen je i neobjavljen i do danas, 2014. Petog deeem­
bra 1952. osnovan je Muzej Nikole Tesle u Beogradu i za javnost
otvoren oktobra 1955., a Teslin posmrtni pepeo prenet je brodom
Triglav februara 1957. Njujorka i smesten u Muzej Nikole Tesle.
Naucnik koji nam tek dolazi,
cije glavne ideje tek treba usvojiti i ostvariti
"Ne radim viSe za sadasnjost vee za buduenost!' rekao je Tesla
okupljenim novinarima u Njujorku pre vise od sedam deeenija,
'Buduenost je moja!'.
Izumitelj neizmenicne struje, polifaznih motora i generatora,
rotacionog magnetnog polja, radija, teleautomatike, izumitelj na ci­
jim se patentima zapravo zasniva energetika dvadesetog veka, radio
je deeenijama potpuno usamljeno na naucnom objasnjenju kos­
mickih proeesa, u nameri da teorijski objedini materijalno i duho­
vno, isto onako kako je to uCinio u svojim prakticnim pronalascima.
Pominjanje Teslinog imena danas uglavnom asocira na tako­
zvanu Teslinu zavojnicu, indukcioni motor i medunarodnu jedi­
nicu za merenje jaCine magnetnog polja. Mnoge cinjenice 0 nje­
govom zivotu i neobicnom stvaralackom daru pale su u zaborav.
Najplodnije razdoblje svog stvaralastva Tesla je proveo u Sje­
dinjenim Americkim Ddavama. Patentirao je preko 700 prona­
lazaka u SAD-u i mnogim drugim zemljama. Mnogi od njih su i
danas neponovljivi, kao na primer prijemnik radijantne energije,
(US patent, 21. mart 1901, No.: 685957 i 685958) 0 Cijim principi­
rna rada i konstrukciji se niSta pouzdano ne zna, osim da nije u
pitanju konvertor energije kosmickih zraka, kakav je danas mogue.
Vrsio je istrazivanja sa vrlo niskim frekvencijama u periodu
1899-1900. u posebno za to izgradjenoj laboratoriji u Kolorado
Springsu, a dye godine kasnije otpoceo je da gradi blizu Njujorka,
na Long Ajlendu, svetsku emisionu stanicu koju nikada nije sasvim
dovrsio. Ovaj eksperiment finansirao je americki magnat celika J.
P. Morgan, Teslin licni prijatelj.
155
 ~
I
Nakon obustavljanja projekta Vordenklif, 1905. godine, Tesla
se povlaci u naucnu anonimnost sve do smrti u januaru 1943. go­
dine. Umro je sam, u hotelu Njujorker, ne trazeCi lekarsku pomoc.
Poslednjih godina zivota Tesla nije objavljivao niSta drugo izu­
zev novinskih clanaka i intervjua. Ali svi su izgledi da taj period
njegovog Zivota nikako nije protekao uzaludno i liSen novih sazna­
nja. Upravo tada, vec kao zreo naucnik, on dolazi do presudnih ge­
neralnih zakljucaka koji ce sigurno uskoro otvoriti potpuno novu
stranicu u savremenoj naud. Jer iz istorije je poznato da kad god se
naucna misao nade u krizi, na bespucu, naucnid se okrecu idejama
iz proslosti, trazeci inspiraciju i putokaz.
Muzej u Beogradu
Istorijat ostavstine velikog naucnika slozen je kao i sam njegov
zivot u hotelu, bez porodice. Nikada nije kupio ni najmanji stan.
NajbliZi Teslini prijatelji su umrli davno pre Tesle i posle njego­
ve smrti postavio se problem legalnog nasleda. Koliko je poznato,
Tesla nije ostavio pisani testament, a 0 navodnoj usmenoj oporud
najblizem zivom rodaku, Savi Kosanovicu, moze se samo nagadati.
Kosanovic je izjavio da je Teslina poslednja zelja bila da se njego­
va licna i naucna ostavstina prenese u Beograd. Iako je naucnik u
Beogradu proveo samo dva dana (2. i 3.juni 1893. godine) njegova
se zelja moze braniti izvesnim razlozima. U Beogradu je bio veoma
lepo docekan, u audijeJ?ciju ga je primio mladi kralj Srbije Alek­
sandar Obrenovic, a u njegovu cast knjizevnik Zmaj Jovan Jova­
novic spevao mu je oat. Najzad, 1936. godine osnovan je naucni
Institut Nikola Tesla, da bi nastavio njegovo delo.
Kada je Tesla umro u Njujorku, 1943. njegov necak Sava Kosa­
noviC prikupio je potpise sireg kruga Teslinih rodaka kojima su se
oni odrekli svog dela nasleda. To je bila pravna osnova za Kosano­
vicevo preuzimanje celokupne Tesline imovine. On je svoje pravo
ostvario pred americkim sudom i celokupnu Teslinu zaostavstinu,
kao svoje privatno vlasniStvo preneo posle Drugog svetskog rata u
Beograd. Sve ovo Kosanovic je poklonio gradu Beogradu. Osno­
van je Teslin muzej 1952. go dine i za javnost otvoren 20. oktobra
1955. gde se i danas nalazi u viii koju je projektovao jedan od naj­
vetih srpskih arhitekata Dragisa Brasovan.
156
Postavka Muzeja saddi mali broj originalnih eksponata, veti
broj mode1a rekonstruisanih Teslinih patenata, licne predmete,
poklone iz Teslinog zavicaja, nekoliko stotina fotografija i preko
155.000 arhivskih dokumenata. Tu je i Teslina licna biblioteka, dra­
gocena za izucavanje izvora njegove filosofije zivota.
Posetilac Muzeja najpre ce uoCiti bistu Nikole Tesle, rad hrvat­
skog vajara Ivana Mestrovica. Pored mnogih fotografija tu su i lic­
ne isprave: krstenica, svedocanstvo 0 polozenoj maturi u gimnaziji
u Karlovcu i pasos Austrijskog carstva sa kojim je 1884. godine do­
putovao u Njujork. Tu su i slika njegove rodne kuce i crkve u Smi­
Ijanu, kao i niz licnih pisama naucnih kolega: Ajnstajna, Kruksa,
Kelvina, Rentgena, Milikena, Popova, Pupina, Li de Foresta, Arm­
stronga, Komptona i drugih. Takode, posetilac moze videti i Teslin
cilindar, stap, putnu torbu, mastionicu i niz sitnica za svakodnevnu
upotrebu. Posebno mesto ima seljacka vezena torba iz Like, rucni
rad njegove majke Duke, koju je celog svog zivota cuvao kao naj­
drazu uspomenu. Od originalnih predmeta sacuvane su i Tesline
cirkle, lenjiri, elektricni merni instrumenti i analiticka vaga.
Teslino naucno stvaralaStvo i pronalasci prikazani su u pet celina:
elektricitet, polifazni sistem struja i njegova primena, Teslin transfor­
mator, radio prenos sa teledirigovanjem i pronalasci u maSinstvu.
U grupu patenata iz oblasti proizvodenja, prenosenja i korisce­
nja polifaznih naizmenicnih struja ukljucena su otkriCa indukci­
onog i sinhronog motora, generatora i transformatora viSefaznih
struja, nacini vezivanja strujnih kola i razliciti elektroprekidaCi. Tu
je i najvazniji eksponat, jedan od sacuvanih originalnih indukcio­
nih motora na dvofaznu naizmenicnu struju, uraden za Vesting­
haus kompaniju 1895. godine.
Nizom radnih modela prikazuje se geneza ideje Teslinog obrtnog
magnetnog polja. Pocinje se od Aragoovog eksperimenta iz 1825. ­
rotacije bakarne ploce pomocu indukovanih struja, zatim sledi model
motora sa komutiranim jednosmemim strujama i nepokretnim elek­
tromagnetima americkog fizicara Bejlija iz 1887. godine, ana kraju je
model Teslinog dvofaznog generatora sa modelima sinhronog i asin­
hronog motora, koje takode pokrecu dvofazne naizmenicne struje.
Za potpunije upoznavanje fizickog principa obrtnog magnet­
nog polja i vizue1no prikazivanje sabiranja vektora dva linearno
orijentisana polja, sluzi posebna maketa, izradena po Teslinoj za­
misli analogni hidraulicki model, koji upucuje na zajednicku pri­
157
 T

rodu mehanike i elektromagnetike. 1893. godine na Svetskoj izloz­ Arhiv Muzeja pored Teslinih rukopisa i crteza sadrii i njegovu
bi u Cikagu Tesla je prikazao i svoj cuveni, duhovito napravljen, prepisku sa vise od 6700 korespondenata, kao i dragocene isecke iz
indukcioni motor, Ciji je rotor jedno slobodno rotirajuce metalno casopisa i novina u kojima je pisano 0 Tesli, i 0 naucnim i tehnic­
jaje. Ovaj model zajedno sa indukcionim motorom Ciji je rotor u kim problemima koji su ga interesovali.
kratkom spoju (short circuit), ilustruje najvazniji deo Teslinog po­ U posebnoj prostoriji Muzeja, na kamenom postolju nalazi se
lifaznog sistema. Pored ovoga nalaze se i replika ploce sa genera­ zlatna uma u obliku sfere sa Teslinim posmrtnim pepelom, pre­
tora hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Datum pustanja netim u Beograd iz Njujorka 1957. Da li je to zaista Teslin pepeo
urad ove centrale stvami je pocetak elektrifikacije sveta. Takode, i dalje je tajna, kao sto je tajna i gde je njegov glas i filmovi koji su
mali model hidroenergetskog sistema sa trofaznim naizmenicnim snimani sa njim na tonskoj 35mm traci, posebno onaj Slavka Vor­
strujama dodatno prikazuje sve bitne elemente Teslinih izuma pri­ kapiCa osnivaca cuvene montazne skole u Holivudu (snimljen sa
menjenih na Nijagari. Teslom 1931. u trajanju od 2,5 sata) .
Medu najzanimljivijim eksponatima su i Teslini izumi turbine Na zavrsetku izlozbe postavljena je Teslina posmrtna maska,
bez lopatica, pumpe i tahimetar koji privlace paznju svojom origi­ pored koje su ispisane reCi americkog pronalazaca Armstronga:
"Svet ce jos dugo morati da ceka na urn ravan Teslinom ..."
nalnoscu. Ovi pronalasci tek od skora imaju industrijsku primenu.
Prvi otisak Tesline posmrtne maske (koji je uradio francuski
Teslini izumi u oblasti visokofrekventih struja i visokih napona
vajar Mojon voskom), a na kome je ostalo nesto dlaka u usima i
predstavljeni su modelima njegovih oscilatora i velikim modelom Te­
parcence koznog tkiva sa lica, (Teslin DNK), necak Sava KosanoviC
sline zavojnice - Teslinog transformatora, sa kojim je prvi put u istoriji
nije nikada doneo u Beograd u Muzej, nego je poverio na cuvanje
dobio napone vece od milion volti i frekvence struja od vise desetina privatnom lieu u Hrvatskoj, gde se i sada nalazi.
hiljada Herca. Rezultati ovih eksperimenata i danas podsticu naucni­
ke sirom sveta da rekonstruisu Teslinu zavojnicu i oscilatore. Ogledi sa
njima objavljeni su u Teslinom dnevniku iz Kolorado Springsa. Jedan
takav visoko frekventni oscilator sa velikim transformatorom, napona
od 500.000 volti, postavljen je u srediSnjoj prostoriji Muzeja i sluzi po­
setiocima za ogled bezicnog svetljenja neonskih cevi.
Malo je poznato da je uporedo sa Rentgenom, a izgleda i pre
njega, Tesla dobio izvanredne dubinske snimke skeleta, eksperimen­
tiSuCi na sebi. I ovi veoma interesantni snimci se nalaze u Muzeju.
Bezicni prenos poruka i energije poseban je segment Teslinog
rada i jos uvek nedovoljno istrazen. Pored prvog teleautomata ­
brodica patentiranog 1898. godine, kojim je otpocela era teleau­
tomatike i telekomunikacija, tu je i velika fotografija Svetske radio
stanice, podignute na Long Ajlendu pored Njujorka (1900-1905.).
Namena ove svetske emisione stanice tzv. Kule Vordenklif nije do
kraja ispitana, a ni sam Tesla se nije potrudio da je u potpunosti
objasni. Zna se da je to kompleksni elektromagnetski oscilator, po­
des en za emitovanje velikog opsega elektromagnetskih frekvencija
od ekstra niskih do vrlo visokih. Niske frekvencij e poklapale su se sa
Velimir Abramovic na krovu zagrebackog Hiltona pred posmrtnom ma­
rezonantnim frekvencijama jonosfere, atmosfere i planete Zemlje. skom Nikole Tesle, koja sadrii i njegov DNK, 13. novembar 2014.2014.

158 159

Zasto Teslin rad, toliko godina posle njegove smrti jos uvek
privlaCi savremene naucnike? Koje odgovore to oni traZe u Tesli­
nim dnevnicima i beleskama i sta ocekuju od proucavanja njego­
vog naucnog nasleda?
Tesla nije bio samo tehnoloski i naucni urn vee i filosof prirode,
Cije su vizije prirodnih zakona i principi pronalazackog rada bili
podjednako duboko licni i duboko kosmoloski. Ako zanemarimo
one koji su u Muzeju medu Teslinim spisima uzalud trazili nacr­
te "tajnih oruzja", ostaee nam da objasnimo zasto inzenjeri "novih
tehnologija", kao i zagovornici "ekoloski bezbednih energetskih
izvora" decenijama pokusavaju da odgonetnu Teslinu neobjavljenu,
a koliko se zna, i nenapisanu, "teorijsku fiziku". Njihov cilj je rekon­
strukcija Teslinog razmiSljanja 0 fiziCkoj realnosti i njegovog danas
nepoznatog sistema naucnih pretpostavki od kojih je polazio u
svom radu. Zna se da je imao shvatanje elektromagnetike drugacije
od onog koje je usvojila univerzitetska nauka, drugacije je razume­
vao gravitacionu silu, imao svoje videnje strukture materije, nesa­
glasno sa vaZeCim. Ovome se ne bi morao pridati nikakav znacaj da
njegovi eksperimenti nisu bili tako efektni, zapanjujuee precizni i
cesto davali samo njemu predvidljiv rezultat. Koristeei jednostavnu
matematiku i nama nepoznatu logiku, Tesla je uspevao da u praksi
postigne neuporedivo vise od mnogih svojih savremenika. Ta spo­
sobnost Teslinog urna da vidi i misli saobrazno samoj prirodi jeste
ono sto ee naucnike vecno dovoditi u Teslin Muzej.
Tajna Tesline elekt+omagnetike - Nehercijanski talasi
Po povratku u SAD, 1893., on se pomno posveeuje problemi­
rna radio-tehnike, teledirigovanja i beticnog prenosa energije na
velike daljine bez gubitaka. U Kolorado Springsu uspeSno eksperi­
mentise sa Zemljinim stacionarnim elektromagnetskim talasima i
bezicnim prenosom. Iako je dnevnik rada iz tog perioda sacuvan
i publikovan, prave naucne rezultate zadrZao je za sebe. Ali to sto
je tamo postigao, ohrabrilo ga je da obeea svetski sistem za bezicni
pre nos sHe i inteligencije. Ova planetarna transmisija informaci­
ja i energije trebalo je da se zasniva na primeni takvih znacajnih
pronalazaka i otkriea kao sto je Teslin rezonantni transformator
160
r
I bez gvozdenog jezgra, i uvelicavajuCi predajnik od koga je nauc­
nik posebno mnogo ocekivao. Bio je to svojevrstan transformator
narocito podesen da ekscitira planetu Zemlju. Pomoeu njega on
je jos u Koloradu ostvario elektricna praznjenja jaceg intenziteta
od atmosferskih munja i proizveo struju takve snage da do belog
usijanja jakom svetloseu osvetli viSe od dve stotine sijalica raspore­
de nih po tlu miljama oko laboratorije. Za Teslu je to bio neoboriv
dokaz ispravnosti njegove koncepcije bezicnog prenosa energije, tj.
dejstva na daljinu.
Nakon eksperimenta u Koloradu, krajem 1900. go dine, on se
vraea u Njujork i zapocinje pripreme za izgradnju prve stanice svog
svetskog sistema za bezicni prenos energije, Kule Vordenklif (War­
denditfe Tower), koju s velikim uspehom testira tri godine kasnije.
Tehnicke karakteristike Tesline emisione stanke danas su ne­
poznate i ne moze se tacno reCi sta je bila njena prava namena.
Posle neobicne noCi 15. jula 1903. g u kojoj je svojim izumi­
rna zapalio ne sarno nebo nad Njujorkom vee i nad nepreglednim
prostranstvom Atlantskog okeana, Tesla 1905. g. iznenada napusta
svoju laboratoriju, bez jasnog razloga, ostavljajuei unutra sve neta­
knuto. Koliko se zna, nikada vise nije kroCio u Vordenklif, nikada
ga nije ni obiSao, nikada cak nije ni prosao kroz taj kraj. I sto je
najcudnije, nije odatle poneo bas niSta, nijedan proracun, nijednu
skicu ili dokument, ni najmanju hartiju. Ali u poslednje vreme po­
javile su se sumnje da je Tesla bio taj koji je 1908. godine izazvao
snaznu i po osobinama veoma cudnu eksploziju u Tunguziji. Ova
je eksplozija pripisana meteoritu, ali nikada nije od njega nade­
no nijedno parcence. Istina je da je u to vreme kula Vordenklif
jos uvek bila tehnicki ispravna i daje Tesla saljuei energetske talase
kroz Zemlju bio u stanju da akumulira i odjednom isprazni ogro­
mnu koliCinu energije na bilo kom mestu na planeti. Uostalom, to
je bilo u potpunom skladu sa njegovim dugogodiSnjim radom i
proucavanjem Zemljinih osobina kao sredine za propagaciju ener­
getskih talasa.
U jednoj recenici opisani, nehercijanski talasi su longitudinalni
elektricni talasi bez transverzalne magnetske komponente, krecu
se potencijalno beskonacnom brzinom, odnosno, kada se njiho­
va talasna duzina podesi na zeljenu distancu, prenose se u nultom
vremenu, trenutno.
161
 ,.
Naucni put Nikole Teste ceka da bude shvacen i nastavljen
SadrZaj podrobnog istraiivanja Teslinog dela, obuhvatio bi slo­
zenu i duboku problematiku viSe oblasti. Gledano sa stanovista 10­
gike i epistemologije, neophodna je analiza Teslinih svedocanstava
o naCinu kojim je otkrivao nove tehnicke i naucne principe, jer bi to
moZda otkrilo neki nov saznajni put. Tada bi se otvorio i problem
definisanja elemenata i formulisanja sintakse logicke strukture mi­
sljenja Tesle kao izumitelja. Ako bismo i sve ovo uspeSno okoncali,
tek onda bismo se naSli pred najveCim zadatkom, razumevanjem
metapretpostavki Teslinog originalnog naucno istrazivackog me­
toda i otvorenim teorijskim pitanjima pronalazastva koje nije nista
drugo do Ijudska dusevna i prakticna egzekucija jos uvek nepozna­
tih kosmoloskih nacela, tj. veza ostvarena sa svetom ideja.
Mogao je da refleksnim dejstvom kognitivnih centara mozga na
retinu (mreZnjacu oka), preusmeri jednosmeme jonske struje, za­
pravo osnovne struje nervnih vlakana i neuralnih mreza, i na taj
naCin, voljnim obrtanjem smera nervnog impulsa od mozga ka
mreZnjaci ukloni spoljni priwr i zarneni ga svojom psiholoskom
slikom, (covek obicno svetlosne impulse dobija spolja, zatim oni
odlaze do centra u mozgu gde se formira predstava.) Tesla je svoje
impulse slao iznutra. Zvao je to umnom laboratorijom. I to je bio
njegov glavni i osnovni metod eksperimentisanja.
Bio je u stanju (sto je bez pandana u istoriji fizike, pa i citave na­
uke), da matematicke principe Platonovog sveta ideja, transformise
u geometrizirane predStave i da ih opredmeti u obliku radnih mo­
dela. To je bio njegov osnovni metod. U svom umu on bi "popra­
vio", ill "podesio" aparat, da "radi". Kada bi ga kasnije napravio od
pravih zica i drugog materijala, on bi zaista radio i u laboratoriji. I
nikada mu se, 0 tome sarn svedoci, nije dogodilo da takva jedna za­
misao ne odgovara prirodi, odnosno ne proradi kao fizicki prototip.
Njegova metoda je u poredenju sa drugim velikim vizionari­
rna u nauci, sasvim izuzetna. Majkl Faradej je, na primer, slicno
Ajnstajnu, u trenutku naviranja ideja dobijao kinesteticki predose­
eaj, (pritisak i kretanje u predelu stomaka) pri cemu je dozivljavao
neku vrstu psihiCkog stresa u trenutku naviranja ideja. Mendeljejev
je sanjao Periodni sistem elemenata i to ga je video u tri dimenzije
162
i u vrlo zivim, gotovo vatrenim bojama, sto je redovna karakteri­
stika svih prekognitivnih snova. Ali je na hartiji nacrtao sliku iz
sna u sarno dye dimenzije. Hemicar Kekule sanjao je zmiju kako
grize sebi rep i dosao na ideju da benwlov prsten (ciklicni ugljovo­
donik) predstavi u tri dimenzije. Tako je zvanicno nastala stereo­
hernija, u snu. Ali ovo se desavalo vrlo retko, pojedinim ljudima
i sarno u odredenim trenucima. A Tesla je bio u tom psihickom
stanju Citavog svog zivota, decenijarna i decenijama, jer je uvezbao
da neprestano odriava odredenu duhovnu i kreativnu permeabil­
nost. Ovu moe stekao je posle one teske i cudne bolesti koju je jed­
va preziveo u detinjstvu. Godinarna posle uporno je praktikovao
kontrolu svojih nervnih puteva i to ne sarno u psiholoskom smislu
vee i fizioloskom.
»Verujem u jednog Boga koji nije opisan u postojeeim religija­
ma" govorio je. To je u stvari filosofski Bog, Logos, Bog pitagorej­
ski, Bog Nebiea Prostora i Mase, Bog l.ljedno i tvorac temporalne
beskonacnosti i tvorac apstraktnog, nematerijalnog i neprostornog
kosmickog zakonodavstva.
Teorija koja nedostaje
Iako nije ostavio svoju fizikalnu teoriju, Tesla je svojim brojnim
eksperimentima postavio osnovu nove, rezonantne elektromagne­
tike. Smatrao je da je svet jedinstveni kontinualni svetlosni me­
dijum, ada je materija kompleks elektromagnetnih oscilacija or­
ganizovanih po matematickom algoritmu. Verovao je da je zakon
rewnancije najopstiji prirodni zakon koji eliminise vreme i distan­
cije i da se sve veze medu fenomenima uspostavljaju iskljucivo ra­
znim vrstarna prostih i slozenih rewnancija (vibracija fizickih si­
stema) Cija je osnova iskljuCivo elektromagnetska. Najzad, umesto
Njutnovih integrala, Lajbnicovih diferencijala i Maksvelove teorije
polja, u svojim proracunima Tesla je koristio jednostavnu matema­
tiku starogrckih mehanicara, pre svega Arhimeda, uspostavljajuCi
tako mehanicke analogije u elektromagnetici. Ne moze se dovoljno
podvuCi savremeni znacaj ovakvog naCina razmiSljanja koje ned­
vosmisleno ukazuje na neophodnost potpune fizicke interpretacije
elementarnih matematickih pojmova, formula i sistema i povratak
163
 -.....,,­
1
realistickim pogledima u matematici, zapravo misticnom matema­
tickom pitagorejstvu.
Po svemu sudeci, proucavanje Tesle nije sarno pitanje istorije
fizike. U njegovom radu ne treba traziti prevashodno ideje tehno­
loske moti, vee i korene smisla i vrednosti ljudskog stvaralastva i
postojanja nauke uopste.
Tesla je bio covek cija osnovna filozofska logika i aksiomatika
miSljenja uopste ne pripadaju savremenoj epohi. Kao misaono bice
Tesla se moze datirati pre pojave Sokrata, u muzej Grcke kosmo­
loske filozofije. Nije slucajno sto je on roden na Balkanu gde je cita­
va anticka civilizacija i nastala neSto malo juznije, takode na Balka­
nu. Rec je 0 istom geomagnetskom informatickom polju, odnosno
algoritmu zajednickom za evoluciju neural nih struktura Pitagore,
Demokrita, Melisa, Platona, Zenona i Tesle.
Razumevanje Tesline fizike zahteva potpuno drugaCije shvata­
nje matematike, u sustini jedno misticko shvatanje svete matema­
tike pitagorejskog tipa. Pitagora je smatrao da su brojevi stvarni, da
brojevi i stvari imaju biunivoknu korespodenciju simetrijskog tipa,
odnosno da se mogu poistovetiti. Iz toga sledi ideja 0 postojanju
genericke matematike, one iz koje neposredno proisticu i materija
i njena promena. I manje pazljiv istrazivac odmah ce uociti da u
Teslinim radovima nema infinitezimala, tog Cisto matematiekog
pojma beskrajno malih velicina, koji nema nikakvu fizicku inter­
pretaciju. Za Maksvela, tvorca teorijske elektromagnetike, Tesla je
sa razumevanjem govorio da je pesnik i da su njegove elegantne
diferencijalne jednacine< - poezija. Ali, u Teslinoj biblioteci naiCi
cemo na Maksvelova deIa, jer je on svoje radove prvi put objavio
kada je Tesla imao dvadeset godina i dok je jos studirao u Gra­
cu. Nema drugog razloga sto ih Tesla nije koristio sem onog naj­
dubljeg i najozbiljnijeg: otkrio je jednostavniji i efikasniji metod
i imao bolju fizicku interpretaciju matematiekih pojmova kojima
je predvidao tok i ishod eksperimenata. A ocigledno da je on bio
covek takve snage i dubine da je bio u stanju da se odvoji od svih
autoriteta i od savremene nauke. Nije slueajno da nije diplomirao.
To je takode jedan znak duhovne nezavisnosti, a ne lenjosti iii bun­
ta, kako bi se moglo u prvi mah pomisliti.
Njegov nacin rada ga je mogao odvesti u sasvim drugom prav­
cu. U pravcu dusevnog poremecaja. Ali nije. ZnaCi uspeo je da us­
164
postavi kontrolu nad prirodom psihiekih slika, i drugih svesnih i
podsvesnih sadrzaja svesti - sto je osnova kreativnosti. Onog tre­
nutka kada je uspeo da savlada efekte impulsa koji su dolazili spo­
lja, uspeo je da niz na oko slueajnih psihiekih promena podvrgne
voljom kontrolisanoj percepciji i analizira ih. On je uspeo jednom
strahovitom Henom vezbom da se uzdigne do nivoa coveka koji
nije vise zavisio od impulsa spoljnog sveta, nego pre svega od svo­
jih unutrasnjih psihiekih sadrZaja. A sustina njegove genijalnosti
bila je u tome sto ti osvesceni sadrZaji koje su spoljna polja proi­
zvodila u njegovoj podsvesti nisu bili niSta drugo do slike kosmo­
loskih principa, odnosno sami prirodni zakoni. To ga je tako jasno
razlikovalo od drugih Ijudi.
o svom indukcionom motoru ciji rotor poCinje da se okrece
pod uticajem promene spoljnjeg polja, rekao je: "fa sad znam kako
radi kosmos'~ Odatle proistice i njegova teorija 0 ljudima kao au­
tomatima kosmickih sila. Dodamo Ii tome Teslin aksiom da "sva
energija jednog sistema dolazi iz spoljnje sredine", dobicemo ra­
zlog njegovog uverenja da eitav kosmos iskljucivo radi na princi­
pima vibracije i rezonancije. Najzad, ako definitivno prihvatimo
to da sva energija jednog sistema nastaje spoljnom indukcijom,
tj. dejstvom na daljinu, onda je lako obrazovati Teslin kosmoloski
model kao niz koncentricnih obrtnih magnetnih polja. Pogledaj­
mo je Ii tako! Okrece se Galaksija, okrece se Suneev sistem oko
centra Galaksije, okrece se Zemlja oko Sunca, molekuli, atomi i
elektroni... Sve to nije nista drugo nego niz obrtnih magnetnih
polja i moze da se predstavi jednim jedinstvenim zakonom, istim
onim koji pokrece i sam Teslin indukcioni motor, koji se vaznije i
tacnije naziva - asinhroni motor.
Setimo se da je Tesla, (poput Mocarta koji je u bljestecem vazdu­
hu pred sobom vidao partiture svojih dela i sarno ih zapisivao), bio
u stanju da zamisli svoj model u najboljem obliku tako da je mnoge
od njegovih patenata nemoguce dalje usavrsavati. Imao je urodeni
dar uopstavanja, odnosno dar redukcije na generalni zakon, a taj
gnoseoloski princip u nauci je najvazniji. Uvek se komplikovani en­
titeti nizeg reda, svode na jednostavnije entitete viSeg reda.
Otvoreno je pitanje Teslinog pravog shvatanja prostora i vre­
mena. Sa sigurnoscu se moze reci da se Tesla u eksperimentima
emitovanja niskofrekventnih elektromagnetskih talasa kroz Zemlju
165
 ..".
!
nije susretao sa problemima koje u tumacenju odnosa sile i prostora
ima, na primer, Opsta teorija relativnosti. Ova teorija ima posebne
teskoce sa fizickim tumacenjem diferencijalnih jednacina kojima
opisuje karakteristike prostora zakrivljenog razIicitim intenzitetima
gravitacione sileo Intenzitet gravitacije po ovoj teoriji moze toIiko da
poraste da poCinje da deluje i na sarno vreme, vracajuci dogadaje
unazad i narusavajuCi kauzalitet. Nije odgovoreno ni na pitanje da
Ii je za eksperimentisanje fizickim prostorom neophodno zarnisliti
da on ima vise od jedne dimenzije. Posebno je tesko logicki usa­
glasiti shvatanje da su i prostor i vreme u isti mah beskonacni. Ako
bi to bila istina, onda bi iii morali da se uvedu pojmovi bar dye
beskonacnosti razliCitoga kvaIiteta, iii da se koegzistencija dveju iii
vise beskonacnosti proglasi logicki neodrzivom, iii, naravno, da se
usvoji da izmedu prostora i vremena nema arna bas nikakve razlike,
tj. da su oni podudarni, sto je najmanje verovatno.
SluzeCi se matematikom onoliko jednostavnom koliko se uti
u osnovnoj skoIi, Tesla je izvodio svoje zapanjujuce eksperimen­
te, smejuci se komplikovanim teorijskim radovima ucenih kolega,
koji su jedva uspevali da nastimuju matematicki opis ponekog i
fizickog dogadaja.
Poznato je da je jos Njutn u delu Principia Matematica i prostor
i vreme smatrao jednakovrsno beskonacnim i na taj naCin ucinio
osnovnu logicku gresku preklapanja sadrz.aja pojmova, ali mu to
niko nije zarnerio jer niko nije umeo bolje. Uz to, ljudima je to
izgledalo u skladu sa iskustvom.
Dekart, kada je konstruisao svoj koordinantni sistem, on je jed­
nom te istom geomet.nJskom predstavom, tj. pravom linijom, pri­
kazao i prostor i vreme, kao da medu njima nema nikakve razlike.
Da Ii je na to imao pravo? I apscisa i ordinata su prave neogranicene
linije, i u geometrijskom smislu radi se 0 jedinstvenoj predstavi. Sa
druge strane, prostor i vreme su dye veoma razliCite fizicke pojave
Ciju prirodu ne poznajemo dovoljno. Ni ovo nikome naroCito ne
smeta. Najzad, apcisa i ordinata razdvojene su uglom koji nema di­
rektnu fizicku interpretaciju. Ali, ovako velikodusno geometrijski
predstavljajuci fizicke pojave, moze se desiti da potpuno iskljuCimo
kriterijum realnosti iz provere matematickih hipoteza.
Nema sumnje da je Tesla svojim fizickim eksperimentisanjem
otkrio u nauci jos uvek nejasnu fundarnentalnu vezu fizike i ma­
166
tematike, i primenjivao je sa takvom lakocom i jasnovidnoscu, da
je i laiku i strucnjaku podjednako ocigledno da je u pitanju pre­
cizno svesno znanje. Ali sta su obicne matematicke dfre, deljenje
iii mnozenje, poneki prirodni algoritarn Hi kvadratni koren, zaista
znacili u Teslinim eksperimentalnim radovima, to je danas veo­
rna tesko otkriti. Fizikalno tumacenje matematickih pojmova, a
naroCito jednoznacno, na granici je onoga sto nazivarno transcen­
dentalna matematika, iii matematicka mistika. Ipak, sarno se po
sebi razume da, ako se sva fizicka realnost moze svesti na odnose
elektromagnetskih polja, onda je teorija koja najpogodnije izraZa­
va sustinu tih odnosa, izvesno - matematika. S druge strane, ako
elektromagnetske osdlacije korespondiraju sa mentalnim planom,
sto je Tesla otkrio u Kolorado Springsu i sto se i danas nepresta­
no eksperimentalno potvrduje u neuronaukarna, onda sledstveno
tome i sam mentalni plan, buduci da se podvrgava zakonu rezo­
nancije, mora imati istu prirodu. Narnece se zakljucak da su broje­
vi sarno program organizacije elektromagnetskih polja u posebne
psihe, tj. individualne dusevne matrice. Teslina istrazivanja kao da
dokazuju istinitost Platonove teorije saznanja u kojoj se tvrdi da je
matematika veza izmedu sveta ideja i sveta materijalnih fenome­
na. Jos preciznije: matematicki algoritmi (inherentna logika ma­
tematike) su metodi inkarniranja ideja u fizicke objekte. Najzad,
kako sva stara misticna predanja slozno govore: materija je sarno
zgusnuta svetlost, a to je upravo Teslina sveprozimajuca kosmicka
substancija - "luminoferozni etare<, tj. Svetlosni etar.
Vojni brod leao vremeplov
Postoji prica, objavljena je 0 tome i knjiga, a snimljena su i dva
filma, da je 1943. godine, u oktobru, arnericka mornarica izvela
neobican eksperiment sa ciIjem da naCini nevidljivim jedan ratni
brod. Navodno je trebalo da brod pomocu jakih magnetskih gene­
ratora emituje oko sebe snazno polje koje bi skretalo svetlost, kao i
emisije radarskog zracenja, i onemogucilo neprijatelju da tacno 10­
cira i pogodi objekat. Bilo je to sarno 6 meseci posle Tesline smrti i
nestanka znacajnih naucnih dokumenata iz njegove sobe. Dogadaj
se zbio u mornarickom doku luke Filadelfija. Kada su generatori
167
 T
ukljuceni na maksimum desilo se ono sto niko nije ocekivao. Niz
snainih magnetnih polja promenio je lokalne prostorne i vremen­
ske osobine i razarac "Eldridge DE-173" je privremeno iScezao, a
onda se na nekoliko sekundi pojavio na drugom mestu, u jednoj
od najveeih mornarickih baza u USA, u Norfolku, luci u jugoistoc­
noj Virdiiniji, na obali Atlantika, oko 350 km udaljenoj od Filadel­
fije. Posle vrlo kratkog vremena, brod se ponovo materijalizovao u
luci iz koje je krenuo, u Filadelfiji. Najcudnije stvari zbile su se sa
posadom. Polovina mornara zauvek je iScezla. Neki su poludeli, a
pojedinci su stekli osobinu da po volji nestaju i ponovo se pojavlju­
ju. Izvesni prefiveli tvrdili su da su "promenili svet" i da su se videli
i razgovarali sa nezemaljskim biCima. Samom iScezavanju broda
prethodila je cudna zelenkasta magla, koja je obavila trup kada su
ukljucene jake elektromagnetne masine za proizvodnju intenziv­
nih i fokusiranih elektromagnetskih polja.
U eksperimentu su ucestvovala tri broda. Pomenuti razarac
je bio u sredini, a opIate druga dva broda sluiile su kao laserska
ogledala. Radi se, u stvari, 0 otvorenim laserima kojima ne treba
vakuum i Ciji se zraci mogu transportovati na bilo koju daljinu, i to
kroz bilo koji prirodni medijum. Ovakve lasere Tesla je proizvodio
u svojoj laboratoriji u Njujorku jos u 19. veku osvetljavajuCi prosto­
riju bez ikakvih lampi, iskljuCivo pobudivanjem vazduha da svetli,
tj. slojeva atomskih ljuski Azota.
Vratimo se znacenju Teslinih eksperimenata u Kolorado Sprin­
gsu 1899-1900. i pogledajmo sta su pravi rezultati njegovog rada
tamo. EksperimentiSuei sa ekstra niskim i ekstra visokim frekven­
cijama elektromagnetskih talasa, on je verovatno uspeo da odredi i
frekvenciju i vrstu moalllacije mentalnog plana iivih ljudi, takode
i umrlih (sa cime se danas vrse mnogobrojni ogledi, bez pravog
uspeha jer nedostaje teorija, pa je predvidanje cesto neprecizno).
Najverovatnije, on je, primenjujuCi vrlo visoke frekvencije uspeo
da proizvede polja koja su odgovarala elektromagnetskoj kombi­
naciji diskarniranih duSa i na taj naCin osvojio tehniku vizualiza­
cije takozvanog astralnog nivoa egzistencije bioloskih organiza­
rna. Ako u Teslinim beleskama i ima izracunavanja koja se na ovo
odnose, ona savremenom strucnjaku izgledaju beznacajna, jer su
isuvise jednostavna i prema tome su bez detaljnog objasnjenja ne­
shvatljiva. Moie ih razumeti samo urn koji 0 istom predmetu misli
na isti naCin.
168
Tajna vatrenih lopti
Tesla je uspevao da u laboratorijskim uslovima proizvodi slo­
zene energetske strukture, koje je nazvao "vatrene lopte". U prirodi
je ovaj fenomen poznat kao "kuglaste munje". Njih je, pored Tesle,
proucavao i ruski akademik Pjotr Leonidovic Kapica, ali nije mo­
gao da ih kontrolisano proizvodi bez Teslinog rezonantnog tran­
sformatora. Danas, fizicari braea Korum, u Americi, sa izvesnim
uspehom reprodukuju neke od Teslinih eksperimenata i uspevaju
da dobiju, pri gasenju transformatora, "vatrene lopte" koje traju
vrlo kratko i Ciji je precnik svega oko tri miIimetra. Prema poda­
cima i cinjenicama koje su istorijski verifikovane, Tesla je pravio
"kuglaste munje" veliCine fudbalske lopte, drzao ih u ruci, stavljao
u kutije, zatvarao poklopce i najzad vadio iz kutija. To su bile pot­
puno stabilne strukture, koje su trajale minutima. Dakle, Tesla je 0
tome znao mnogo vise nego danasnja nauka, tj. poznavao je tajnu
fuzije hladne plazme u slobodnom prostoru. Sta mu je omogucilo
da stvara ovakve sfericne strukture? Bila je to ideja etarskog dija­
metra, tj. pretpostavka da su materija i prostor u suStini nerazdvo­
jivi, odnosno imaju zajednicku strukturnu jedinicu, a ono sto ih
zapravo razlikuje je vremenska koordinacija. Tesla je time usao u
jednu oblast u koju niko pre njega nije usao u inienjering vreme­
na. Isticao je takode da njegovi elektromagnetski talasi nisu "her­
cijanski", tj. da je talasna duzina njegovog emitovanog talasa iden­
ticna magnitudi distancije na koju se prenosi, odnosno udaljenosti
od emitera do prijemnika. Osim toga, u Teslinim eksperimentima
nisu u rezonanciji bila samo oscilatorna kola aparata koji ucestvuju
u prenosu, vee je ceo sistem takode bio rezonantan sa prirodnim
elektromagnetskim osobinama koridora kroz koji talasi prolaze. To
znaci da oscilator koji pocne da emituje jednostavno odseee etar u
prostoru od emitera do cilja i tu stvara karakteristicno stojece po­
lje. Tako se isprva formira noseCi talas koji sam po sebi ne moze da
prenosi energiju zato 8tO ne osciluje. Na ovaj osnovni talas Tesla
bi ukljuCivao nizefrekventno polje, tj. propustao bi talase koji su
predstavljali nize harmonike osnovnog noseceg polja i to u odno­
su 1:4. Na taj nacin projektovao bi energiju na ieljenu razdaljinu i
postizao bi snazno i neprestano elektricno prainjenje u odredenim
zonama, stvarajuCi zid jonske plazme. Kroz ovaj energetski zid nije
moglo da prode nista, a da se ne dezintegri8e u molekule iIi atome.
169
 --rr
I
Tesla kao jasnovidac
Sasvim je jasno da je Tesla morao imati uvid u ono sto bismo
danas u nedostatku boljih izraza mogH nazvati parapsiholoska,
odnosno izmenjena stanja svesti. To kako je on dolazio do prona­
lazaka i kako je radio u svojoj umnoj laboratoriji, svakako je bez
pandana u istoriji nauke. I pored viSe od 150.000 dokumenata koje
danas euva Muzej Nikole Tesle u Beogradu on iza sebe nije osta­
vio sistem svog nauenog metoda, jer Tesla je bio jasnovidac. On
je dolazio u odredena psihicka stanja i to je bila njegova metoda,
koja u stvari moze da se poredi sarno sa slienim stanjima u kojima
se nalaze jogini iIi sa onim 0 eemu prieaju sveci. Teslu danas retko
ko posmatra kao filosofa i duhovnog eoveka, a on je oduhovio fzi­
ku, oduhovio tehnologiju, oduhovio nauku. Najzad, Citavim svo­
jim zivotom i radom postavio je osnove posthriseanske civilizacije
Treeeg milenijuma. I pored svega toga, njegov uticaj na savremena
kretanja u naud je minimalan, ali ee to morati da se ponovo vred­
nuje. Tek u buduenosti dobieemo pravi odgovor na Teslinu para­
digmu, jer je on isuvise ispred i iznad danasnjih nauenih metoda.
Poznati hinduistieki ucitelj Vivekananda, clan Ramakrisnine
misije, koji je bio poslan na Zapad da ispita moguenost ujedinjenja
svih svetskih religija, posetio je Teslu u njegovoj Njujorskoj labo­
ratoriji 1896. godine i odmah poslao pismo svom indijskom kolegi
Alasingu, opisujud susret sa Teslom sa strahopostovanjem i bezre­
zervnim divljenjem: "Ovaj je covek sasvim drugaciji od svih zapad­
njaka (...) Pokazao mi je svoje eksperimente sa elektricitetom, koji
je za njega zivo biee i sa kojim on razgovara i nareduje mu (...) Radi
se 0 visoko spiritualnoflicnosti. On bez sumnje poseduje duhov­
nost najviSega nivoa i u stanju je da prizove sve nase Bogove (...)
U njegovim elektricnim vatrama raznih boja pojavili su se preda
mnom gotovo svi nasi Bogovi: Visnu, Siva... a osetio sam prisustvo
i samog Brame." (Swami Vivekananda works, Epistles - pisma,
Vivekananda Centrum, Washington, USA). Ljubaznoseu glavnog
urednika Delfisa, Natalije Toots, saznao sam da se u RamakriSninoj
misiji u Kalkuti, Indija, nalazi i veliki Teslin portret ito medu oni­
rna koji su duhovno doprineli ostvarivanju zadatka misije.
170
Tajanstveni stranac Marka Tvena
Cest posetilac Tesline laboratorije u noenim casovima bio je
i cuveni pisac Samjuel Klemens, Ciji je pseudonim po kome je u
knjizevnosti ostao poznat, bio Mark Tven. Tesla je sa njim bio to­
liko blizak da je i godinama posle Tvenove smrti redovno 0 njemu
govorio kao 0 jos zivom prisnom prijatelju.
Pisac Tven umro je 1910. godine, a sest godina posle toga ob­
javljena je njegova eudna novela Tajanstveni stranac. U njoj se go­
vori 0 andelu koji silazi sa Neba u malo austrijsko seio, gde se su­
sreee sa grupom decaka sa kojima se igra i poueava ih tajnama
Sveta. Ako se malo austrijsko selo shvati kao Smiljan, a lik andela
zameni Teslom, dobiee se sjajno objasnjenje veoma eudne teorije
ljudskih sudbina i kosmologije izrazene u tom kratkom delu koje
primetno odudara od drugih Tvenovih pripovetki. Andeo govori
o oseeanju moralnosti koje je izvor svih ljudskih nedaea, i nesred
prouzrokovanoj neshvatanjem kompjuterski predzne kombinato­
rike najsitnijih dogadaja, od kojih svaki odreduje dalji niz karika u
svojstvenom lancu narednih zbivanja.
Ljudska slobodna volja, prema njemu, cista je zabluda eula, sve
je predodredeno i vodi predvidljivom ishodu. Prema tome, data
ljudska individualna pSihosomatska struktura ima ogranieen broj
mogueih sudbina. Kombinacije sudbine su nizovi dogadaja, i eo­
vek se moze prebacivati iz niza u niz voljom viSih biea. Andeo, na
primer, ueini da osoba zatvori umesto da otvori prozor, kako je bilo
predodredeno, i sudbina te osobe krene sasvim drugim smerom,
aktivira se novi lanac zbivanja. Ovo se potpuno sIde sa Teslinom
idejom 0 eoveku kao automatu kosmickih sila, i vrlo je ubedljivo
pokazano jednostavnim dramaturskim sredstvima velikog pisca.
Najzad, pre nego sto andeo napusta svoje prijatelje, seoske deea­
ke, uvodi ih u poslednju kosmicku tajnu koja ih je uZasnula, tajnu
Nebiea: "Sve je sarno misao", kaze on, "nista ne postoji", "i ja sam
sarno misao, usamljena misao koja luta praznim prostranstvima
Svemira"... U starim sumerskim zapisima pominju se dye sudbine.
Jedna je po Ijudskoj volji ogranieeno promenljiva, a druga je Bo­
Zanska, nepromenljiva.
Ne samo ljubitelji i fizicari-amateri, koji nastavljaju Teslin rad,
vee i svi ljudi koji duboko misle 0 naud, slazu se u jednom: ucenje
171
 ....,...
savremene fizike u osnovi je skup nelogicnih stavova, jedan kontra­
diktoran sistem. S jedne strane gledano, vreme je relativno i zavisi
od posmatraca, a s druge strane tvrdi se da vreme kvantnog skoka
nije merljivo. Na katedrama na kojima se proucava nuklearna fi­
zika, odnosno raspad atomskog jezgra, vazi pretvaranje materije
u energiju bez ostatka i u fisionim racunima sve se slaze. Na kate­
drama za astrofiziku, medutim, pretvaranje materije u energiju ne
uzima se oZbiljno, vee se masa racuna preko jaCine gravitacije, koja
se opet izracunava preko Doplerovog pomaka, tako da na papiri­
rna nedostaje preko devedeset posto materije u Kosmosu. Umesto
da se menja teorija, ovo se u skolama naziva "defekt mase". To jest,
kriva je masa 8tO nedostaje, jer sefkatedre i profesori "misle dobro
i predaju istinu". Oni su "drZava za katedrom". NaZalost, stvari se
od Galileja i Dordana Bruna nisu mnogo izmenile.
Tesla je radio ina specijalnoj "vakuumskoj cevi sa otvorenim
krajem" koja sluzi kao projektor cestice na neogranicene daljine.
Ciljanje se vdi elektrostaticki, duz elektrostatickih slojeva atmos­
fere, koji se mogu videti i golim okom: to su upravo oni slojevi po
kojima klize oblaci. Pokazuje se da su polifazni sistem, indukcioni
motor i generatori naizmenicne struje - manje znacajna Teslina
otkriea. Najvaznije je svakako ono sto se iz njegovih eksperimenata
sa etrom i vremenom moze iZVllei kao potpuno nova, kosmoloska
fizika, utemeljena na energetskoj rezonanciji etra i rezonantnim
efektima vremena, i postaviti umesto fizike zasnovane na plitkom i
nejasnom konceptu "sveopsteg i vecnog kretanja izazvanog sHorn".
Teslina glavna otkriea su: prenos energije na proizvoljnu
distanciju (zapravo, supetprovodljivost prirodnih medijuma), nje­
gove vatrene lopte (fuzija strukturnih elemenata etra u materiju),
Teslin visokofrekventni rezonantni oscilator za njegove talase ne­
hercijanskog tipa sa takozvanom bocnom modulacijom (to jest
svojevrsne majnd masine, koje proizvode polja takvih karakteri­
stika da neposredno interferiraju sa elektromagnetskim poljima
ljudskog mozga, prigusujuCi moZdane oscilacije iIi menjajuCi samu
prirodu oscilovanja, sto u emocionalnom segmentu indukuje ra­
zna oseeanja i raspolozenja, kao i izmenjena stanja svesti, kao sto
su kreativnost, hiperpercepcija, hipermnezija, sve do hiperkogni­
cije u kojoj se pojavljuju "relativisticke" anomalije u vremenskom
domenu), dinamicka teorija gravitacije (diferencijalna teorija po
172
kojoj svaki element Mendeljejevog sistema ima svoje G, svoju gra­
vitacionu konstantu; Tesla je ovde nastavio Etvesove radove i izveo
niz potvrdnih merenja), i napokon, to je Teslina elektromagnet­
ska teorija, nikada objavljena i javno formulisana, koja ne koristi
uobicajene pojmove kao Sto su »energija(~ "talasna duzina", "fre­
kvencija" i druge, vee umesto njih vaze pojmovi: "kriva raspore­
da", "vibracija sistema zavojnica", "elektricni pritisak", "proporcija
prenosa", "etar", "dinamika elektricnog fluida", "geometrijske mo­
guenosti cevi" itd.
Od moderne matematike Tesla je koristio sarno Furijeove nizo­
ve da bi razvijao elektromagnetske entitete u vise i nize harmonike,
jer se to slagalo sa njegovom osnovnom pretpostavkom 0 istovre­
menosti svih delova beskonacnog fiziCkog kontinuuma. Jasno je
da se beskonacnost ne moze sastojati od neistovremenih del ova.
Teslina kosmologija je najopstijeg tipa, vazi za izotropni i beskraj­
ni, jednom recju, celokupni Kosmos, dok je Maksvelova elektro­
magnetika vazeea za mala rastojanja;u sustini, Maksvel je izvrsio
matematizaciju Faradejevih dzepnih i sobnih eksperimenata, ne
konceptualizujuCi problem do kraja. Nedostatnosti Maksvelove
teorije proizvele su kao posledicu velike teskoee u Specijalnoj teo­
riji relativnosti (odnos energije kvanta i brzine svetlosti u drugom
postulatu; sam Ajnstajn zanemario je u foto-efektu relativisticke
promene prostora i vremena u kretanju, jer ako se energija menja
sa brzinom, nikakvog efekta ne moze ni biti, ukoliko nema ener­
getske ekvivalencije putanje izbijenog elektrona i upadnog fotona.
U opstoj teoriji relativnosti, nedostaci Maksvelove teorije doveli su
do ideje svetske linije (zapravo do pankosmicke ekstrapolacije Fa­
radejevih magnetskih linija sila, koje opisuju gvozdeni opiljci na
laboratorijskom stolu), najzad do predstave 0 konacnom svemiru,
koji se povremeno sabija u bezdimenzionalnu tacku (problem sin­
gulariteta) i eksplodira. Na sve ovo ne bi se smejao samo Tesla,
nego sa njim i mnogi antiCki filosofi i naucnici jasnog uma: Demo­
krit, Euklid, Platon, Pitagora i drugi.
Nikola Tesla sa svojom naukom isto je toliko znacajan i nepro­
cenjivo veliki za savremeni svet planetarnog tele- komunikacionog
sistema i razresenje duboke krize vrednosti naucno-tehnoloske
civilizacije, koja trazi svoju filosofsku ontologiju, kao sto je za hri­
seansku civilizaciju bio znacajan mit Isusa Hrista. Interesantno je
173
 T
da smo tokom stotina i hiljada godina imali toliko mnogo veli­
kih naucnika, ali nijedan od njih nije dobio svoju crkvu kao sto
je ima Tesla u Kalifomiji, u San Dijegu, upravo u centru svetske
naucno-tehnoloske moci. Ni Plank, ni Ajnstajn, ni Bor, ni Pau­
li, ni Njutn, ni Toriceli, i pored bavljenja alhemijom i teologijom
(Njutn), iIi astrologijom (Kepler), ili mistikom (Laplas), nisu ube­
dili kolektivno nesvesno eoveeanstva u transcendentalnu dimenzi­
ju svojih naucnih pogleda.
HriScanska civilizacija je metafora oslonjena na patnju, zrtvu i
iskupljenje, na tajnu krstenja, uskrsnuca i zagrobnog zivota, ona je
trajno obojena covekom i njegovom osecajnoscu. S druge strane,
scijentistieko doba ima Teslu kao humani simbol jedinstva duha i
materije, a umesto mitologije i religijske metafore, uspostavlja veru
u nauene principe i jasno videnje najdubljih kosmoloskih zakona. U
istorijskom smislu, Tesla fundarnentalno menja oblik religioznosti
na planetarnom nivou. Dakle, on nije obiean naucnik. pa ni sarno
genijalan covek. vet svetsko-istorijska pojava najviseg ranga, koja
duhovnost teologije zarnenjuje duhovnoscu nauke. Uostalom, sa­
vremena fizika vet je postala filosofija novog doba, jer se otvoreno
bavi strukturom materije, genezom kosmosa, a od skora i etikom.
Kvantna mehanika kopenhaskog kruga oko Bora, Hajzenberga
i Paulija, nije resila pitanje osnovne strukturne jedinice materije i
principa fuzije (napokon i samu fisiju matematieki opisuje jedna­
Cina koja se naknadno i nasilno izvodi iz Lorencovih transforma­
cija (E=mc2), relativisticka teorija nije resila problem naucne, tj.
substancijalne definicije vremena (vreme je... pa sta je), a takode
nije objasnila ni saddinu koncepta sHe (u opstoj teoriji relativite­
ta, fundarnentalni tenzdr~'samalim korekcijarna ima istu vrednost
kao Njutnova sila (F) i ne daje nikakvo drugo objasnjenje za puta­
nje planeta oko Sunca, sem sto se neobrazlozeno tvrdi da planete
moraju imati putanje kakve imaju zbog oblika prostora, cija se za­
krivljenost, opet, ne moZe drugacije ustanoviti nego po obliku tih
istih putanja; radi se 0 kruznom dokazu, koji ne dokazuje nista i ne
pruza pravo objaSnjenje gravitacije i pravu operacionalnu teoriju iz
koje bi proisticala mogucnost konverzije gravitacione sile u lokal­
nu rotaciju i njeno koristenje).
Teslina fizika realnog fizickog kontinuuma iii etra i njegova na­
ucna misao naslonjena na predsokratovsku antieku kosmologiju i
pitagorejsku genericku matematiku, (a ne na elektromagnetiku de­
174
vetnaestog veka), nije odmah mogla da bude nastavljena, pre nego
sto su se pokazala sva ogranicenja drugih nastojanja da se jedin­
stvenom fiziekom teorijom obuvhate zbivanja u fiziekoj realnosti.
Posle Cernobila svakom je jasno da bez prave koncepcije vremena
i bez dubljeg poznavanja strukture materije, razbijanje atomskog
jezgra nije niSta drugo do neodgovorno zlo eksperimentisanje na
nivou empirijskih metoda. Cernobil je pocetak sloma infantilnih
vizija kvantnih mehanieara po kojima su i rostilj, mlin za kafu i
masina za pranje vesa trebalo da rade na atomski pogon. A trage­
dija spejs sada Celendzera (unistenog Izazivaca) podsetila je ljud­
ski rod na Cinjenicu da nije ovladao pravim principima putovanja
kroz beskrajni kosmicki prostor i da se reaktivnim motorima duza
putovanja ne mogu preduzimati. 0 medicinskim problemima me­
duzvezdanih putovanja, da i ne govorimo.
Teslina fizika pruza odgovore i ukazuje na inte1ektualni instru­
mentarijum kojim se ovi problemi mogu resavati. Ona se najkrate
moze opisati kao interdimenzionalno-fazna stadonarna kosmolo­
gija i jedina je aktuelna teorija eije mogutnosti nisu ispitane.
DeSava se da izraz koji mi danas upotrebljavarno za neki fizicki
pojarn nije ni postojao u Teslino vreme. Isto je tako i sa naeinom
pisanja matematiekih iskaza i znakova raeunskih radnji. (Od veli­
ke je koristi za mladog elektroinzenjera, koji je, na primer, mnogo
puta vet cuo da je Julius Robert Majer otkrio zakon 0 »oddanju
energije", da se iznenadi kada, Citajuti original, otkrije da Majer
nigde i ni u kom smislu ne upotrebljava ree energija; Hi kada kod
Arhimeda i Galileja, koji su sve izvodili matematickim putem, ne
nade ni jedan znak raeunskih radnji; iii kada vidi da eak i Njutn,
koji je vet bio pronasao infinitezimalni raeun, jos uvek sve dokazu­
je geometrijski, isto kao Euklid i svi drugi nauenici u vremenskom
razmaku izmedu njih dvojice.)
Za razumevanje Tesle je apsolutno neophodno ne sarno citanje
njegovih originalnih tekstova, vet i razjasnjavanje sadrZaja termi­
na njegovog nauenog jezika, da i ne spominjem sifrovani deo za­
ostavstine gde je jedan te isti pojarn koristen u razlicitim kontek­
stima, tako da ima n-faktorijal (proizvod svih brojeva manjih od
n i sarnog n) kombinacija semantickih izvoda. Bez jasne hipoteze
Tesline teorije i podudarnog obrasca misljenja, ovo je praktieno
nemoguce razumeti.
175
 Avangardna svetska nauka polako se okreee Tesli. Nisu u pita­
nju ni komercijalni, ni univerzitetski segmenti naucnog miSljenja,
vee javnosti nepoznati pikovi svetske moei, cvorovi difuzne mreze
svetskih upravljaca globalnog informatickog i scijentistickog cove­
canstva, u kome su svi pojedinci povezani sa svim drugim pojedin­
cima kanalima svetskih telekomunikacija i to na sarno dva opsta
principa: srodnosti ideja i nivoa inteligencije. Medutim, ono sto ih
sve spaja fundarnentalno jeste subjektivna relacija prema vremenu
kao sustini nove civilizacije. Sve dosadasnje civilizacije zasnovane
na ontosu prostora (tj. na prostoru kao njihovoj sustini) sarno su
istorijske Cinjenice.
U Teslinom planetarnom drustvu sva ee energija biti crpljena
iz nepotrosivih i besplatnih prirodnih izvora. On je ukazao na to
da je Zemlja jezgro ogromnog generatora i da rotacijom elektrise
sporiju jonosferu milijardarna volti i arnpera, da zapravo, coveean­
stvo zivi u sfernom kondenzatoru neizmerne snage, koji se sam od
sebe neprestano puni i po zelji se moze prazniti. Postoji jonosfera
(faza), dielektrik (atmosfera) i Zemlja (nula). Imarno, dakle struj­
no kolo koje daje prirodni elektricitet neogranicene snage, to jest
Cistu energiju, koja ne trpi nikakvu konverziju: izvrsi rad i u istom
obliku vrati se u prirodnu sredinu, u sistem planete Zemlje.
Postoje i TesHni linearni akceleratori u obliku otvorenih vaku­
umskih cevi, to jest cevi koje rade na sobnoj temperaturi i ciji se
energetski snop ne rasipa, jer ne putuje kroz prostor vee je navoden
elektrostatickim karakteristikama cilja, tako da na bilo koju distan­
ciju moze da se prenese bilo koja koHCina energije indukcijom. To
su TesBni cuveni "zraci smrti" napravljeni prema modelu funkci­
onisanja Sunca. Kenet K'O'tum, koji je ponovio Teslin eksperiment
u Americi i dobio efekte, ipak nije shvatio poentu: Tesline cestice
ne putuju kroz prostor kao loptice iIi Hercovi talasi, vee nastaju iz
indukcionih polja, bas kao i njegove vee spomenute "vatrene lopte".
Radi se 0 Teslinoj originalnoj teoriji kosmickog zracenja, koju je i
eksperimentalno dokazao.
Teslino obrtno magnetsko polje ima univerzalno vazenje. Na­
prosto, to je jedna istina dublja od ljudske gnoseologije i ljudske
oseeajnosti, istina matematickog tipa, Cija ideja se neposredno
ostvaruje u svakoj instanciji kosmickog Biea.
Ni Teslin indukcioni motor, takozvani asinhroni, nije konce­
tualno dovoljno proucen. U njemu se nalazi jos neotkrivena tajna
176
rotacije nebeskih tela i rotacije uopste. Ubrzano kretanje Teslinog
jajeta proistice iz promene geometrije polja, a ne iz dodavanja
kvantuma magnetske sileo Rad ovog motora izgleda jasan, bas kao
5to je nekada, pre Galileja i Njutna, svakome izgledalo jasno da je
tezina tela uzrok njegovog slobodnog pada.
Od drugih Teslinih enigmi, neproucene su: radio-tehnika (vise
neometanih emisija na istoj frekvenciji) sa dvanaest u sustini nepri­
menjenih patenata); struktura materije ("ObiCavao sam da razbijam
atom ne oslobadajuCi nikakvu energiju" - izjava N. Tesle iz 1923. g);
gravitacija (model gravitacionog motora sa olovnim rotorom i stato­
rom od stakla, koji radi jednom godisnje, reagujuCi na konstelaciju
planeta); teorija etra (materija se struktuira iz etra i ponovo rastvara
u etar, po jednostavnim matematickim zakonima, ali nesto vise ma­
terije nastaje, nego sto nestaje - odatle povremene kosmicke kata­
strofe); Teslini medicinski aparati i dejstvo Teslinih niskofrekventnih
talasa na rad mozga (izazivaju kontrakciju i dilataciju subjektivne
vremenske baze, tj. promenu psiholoske sekunde).
Za i protiv postojanja etra: Tesla protiv Ajnstajna
,,/os pre otkrica radio-aktivnosti, posle godina i godina dubo­
kog razmiSljanja, dosao sam do zakljucka da cvrsta materija ne
sadrii nikakvu drugu energiju, osim one koja je primljena iii se
prima iz spoljne sredine.
Vee pocetkom devetnaestog veka bilo je sasvim jasno da je
doslovno svako kretanje na Zemlji uzrokovano Suncem i da ener­
gija svih zemaljskih tela, ukljucujuci i samu Zemlju, potiCe iz tog
izvora. Sire filosofski tumaceei ovaj stav, razmotrio sam i nastaja­
nje prvobitne materije iz Etra, te primarne supstance koja proii­
ma Univerzum. Postoje dokazi da ovaj proces neprestano teee, i to
tako da se u isto vreme materija i rastvara u Etru. To je povezano
sa rotacijama nalik na navijanje i odvijanje sata; moje fundamen­
talno otkrice koje nameravam da obznanim u bliskoj buducnosti
pokazalo je da prva od ovih operacija prevazilazi drugu. Hocu da
kaiem da se u Kosmosu polagano ali stabilno poveeava koliCina
pojavne materije i njene energije, suprotno klasicnoj teoriji Lorda
Keivina, inace opste prihvacenoj kao jednoj od velikih istina nau­
177
 -------
ke. "N. T., Nove Cinjenice 0 kosmickim zracima, neobjavljen clanak,
1935. g., Teslin Arhiv, Muzej Nikole Tesle, Beograd.
Dugo sarn proucavao dostupne materijale 0 Kilijevim eksperi­
mentimna, sve dok citajuCi i druge rasprave 0 prostoru i materiji
nisam ponovo naiSao na Ajnstajnovo predavanje 0 Etru, oddano
1920. godine u holandskom gradu Lajdenu. PromiSljajuCi bes­
pogovorne, ali ontoloski naivne relativisticke argumente protiv
postojanja Etra, odjednom sam shvatio da je bas konacnim i zva­
nicnim odbacivanjem Etra u Fizici, nauci 0 materiji, to jest masi,
prostoru i vremenu, uCinjena ozbiljna greska. Do tih dana naucnici
su pokusavali da definiSu Etar, da ga objasne ili daju njegov fizicki
model. Usvajanjem relativizma kao glavne fizicke teorije, pojmovi
materije i prostora izgubili su svoju osnovnu pojmovnu vezu. Za­
sto? Jednostavno zato sto materija i prostor imaju istu ontologiju,
to jest, ne mogu se ni teorijski, ni prakticno u potpunosti razdvoji­
ti, jer tako nesto kao sto bi bila 'neprostorna materija' - ne postoji.
Dakle, u teoriji koja sledi realnost, materija i prostor moraju uvek
iCi zajedno. Pravo resenje relacije materija-prostor jeste nalazenje
njihove zajednicke gradivne jedinice. Dotle ee pitanje 0 pravoj pri­
rodi etra ostati neodgovoreno. Etar nije niSta drugo do vrlo fluidna
materija ili "ponderabilni prostor", ili jos bolje, prostor sa odrede­
nim materijalnim svojstvima.
IzbacujuCi koncepciju Etra iz teorijske fizike, Ajnstajn je i sebe
licno onemoguCio da dobro shvati odnos prostora i materije, sto je
proizvelo nepremostive teskoee u Opstoj teoriji relativiteta, kao sto
su "singularnost", kosmQloski koncept beskonacnosti, koji nema
fizickog smisla, i Ajns~ajnov neuspeli pokusaj da se logicko-ma­
tematickom procedurom sila gravitacije zarneni krivolinijskim
prostorom i kretanje prirodnih kosmickih tela svede na Cistu geo­
metriju. Iako je njegova ideja bila u osnovi dobra, Ajnstajn je nije
produbio do kraja i nije izveo fizicku liniju vremena iz Euklidove
kosmologije Elementi. Nije shvatio da Euklidova geometrija nije
obican matematicki sistem vee, u stvari, operacionalna filosofija
BiCa, ili bolje, strogo matematicki formulisana Platonova filosofija
ideja. Elementi poCinju prividno negativnom definicijom tacke kao
"onoga sto nema delove". To je, u stvari, okultna Elejska definici­
ja BiCa; upravo je BiCe "ono koje nema delove" (Elejska skola). U
celokupnoj istoriji nauke ovo nije bilo dobro shvaeeno. U stvari,
178
tacka je gemetrijski pojam beskonacnosti ili celine. Tacka je ne­
prostorni entitet (nezamisliv je prostor bez dimenzija) i zato tacka
zapravo pokazuje podudaranje metafizickog pojma BiCa i fizickog
pojma Vremena. Ali, Ajnstajnova misao bila je pozitivisticka, nije
sezala dublje od matematicke igre posmatraca i cula, i zato on nije
uspeo da ostvari svoj zivotni san, da objasni svet Jedinstvenom te­
orijom polja, koja je trebalo da objedini sve prirodne pojave. Po
mom miSljenju, kljucna prepreka koju je Ajnstajn sarn sebi uveo
bilo je njegovo uverenje da vreme realno ne postoji. Posledica toga
bila je da nije mogao dobro da poveze ontologiju, matematiku i
fiziku, odnosno fundarnentalne pojmove BiCa, Tacke, Broja i Vre­
mena. RazmiSljao je na nivou koncepcije realnosti prostora i mate­
rije, sto nije dovoljno duboko i u osnovi nije ni tacno.
Da stvar bude sasvim jasna, Ajnstajn je licno svojim autorite­
tom posvedocio 1920. god. da Etar ne postoji. Do tog trenutka fi­
zika je bila nauka otvorena za filosofsko miSljenje. Izbacivsi Etar
iz fizike, Ajnstajn je raskinuo pojmovnu vezu prostora i materije
(materija je normativni pojarn za prostor, tj. nuzno ukljucuje pro­
stornost), a tvrdnjom da vreme ne postoji, tj. da je vreme sarno
"ono sto vidimo na satu" Ajnstajn je odvojio Fiziku od Metafizike,
odnosno odvojio promenljivi svet nauke od vecnog sveta principa.
OtkriCe prirodnih zakona ne moze se tumaCiti osobinarna na­
ucnikove licnosti, ni njegovom inteligencijom, ni ulozenim napo­
rom, ni osobinama cula. Naucni zakoni imaju kosmicki, objektivan
karakter i jednom otkriveni i matematicki formulisani, deluju sa­
svim nezavisno od bilo kakvih psiholoskih karakteristika naucnika.
Rec je 0 tome da je naucnik sarno "propusni kanal" za ideje. Ako
u "tom kanalu" sam naucnik postavlja prepreke svojom pogresno
usmerenom voljom, onda je posledica toga da Biee tajnu otkriva
nekom drugom, obdarenom veCim stepenom psihicke slobode.
Kosmicka istina prima sedirektno, kao poklon, a ono sto zah­
teva ljudsko vreme i rad je formulacija, prevodenje na svima razu­
mljiv jezik.
Priroda je ona koja je vecno ista, nauka se menja.
179
 r
Put Tesline vremenske jizike
Rezonancija je istovremenost i ako menjamo periode preki­
danja strujnog kola, menja se geometrijski raspored magnetskih
polja, odnosno uspostavlja se kretanje rotora motora i generatora,
iskljucivo promenom vremenske komponente. Kretanje je asin­
hronidtet. Ovo oCigledno pokazuje da je moguee postiCi promenu
brzine rotora, a samim tim i njegove rnase, promenom cistog vre­
mena, bez dodatnog impulsa, tj. bez dodavanja sileo Nije Ii Teslino
obrtno magnetno polje jos jedan dokaz vise u prilog tvrdnji akade­
mika N. A. Kozireva da je Vreme ta jedinstvena i fundamentalna
opstekosmicka sila?
Iz Kolorado Springs a Tesla piSe u Njujork svom prijatelju Jo­
hansonu kako je u "skrabotinama" visokofrekventnih elektroma­
gnetnih praznjenja otkrio urn i kako ee uskoro on, Johanson, moei
svoje pesme da Cita Homeru, dok ee sam Tesla diskutovati 0 svo­
jim pronalascima sa Arhimedom. Isto tako, u detaljnom dnevniku
istrazivanja, susreeu se opisi elektromagnetskih zelenih magH koji
potpuno odgovaraju opisu magle sto se pojavila prilikom nestaja­
nja ratnog broda u Filadelfiji. Po povratku iz Kolorado Springs a
Tesla izjavljuje u novinama kako je uspostavio vezu sa vanzemalj­
skim civilizacijama. Retko ko ga je tada uzeo ozbiljno. No, ima in­
dicija da je Tesla nastavio svoja istraZivanja "paralelnih svetova"
sam, u tiSini, ne objavljujuei rezultate. Po svemu sudeCi, izradio
je aparat za podesavanje elektromagnetskih oscilacija sopstvenog
mozga, tj. kontrolu svojih mentalnih aktivnosti i na taj nacin uspeo
da bez napora komunit::ira sa vremenski pomerenim realnostima.
Ova njegova otkriea otvaraju jednu potpuno novu stanicu u
savremenoj nauci, jer ukazuju na put ujedinjenja materijalnog i
duhovnog u Ijudskom saznanju (u prirodi su materija i dub, narav­
no, vee ujedinjeni). On je imao sposobnosti da razradi oba aspekta
jedinstvene nauke: proueavao je s podjednakim uspehom fizicku
osnovu psihe kao i psihicku osnovu fizike. Tako je dosao do pre­
sudnih generalnih zakljucaka: da je svet jedinstveni kontinualni
svetlosni medijum i da je materija sastavljena od organizovanih
delova elektromagnetnog etra, to jest, od elektromagnetnih osci­
lacija, zatim, da je najopstiji prirodni zakon - zakon rezonancije i
da se sve veze medu fenomenima uspostavljaju iskljuCivo raznim
180
vrstama rezonanci Cija je osnova elektromagnetska. Sarno se po
sebi razume da, ako se sva fizicka realnost moze svesti na odnose
elektromagnetnih polja, onda je izraz teorijske sustine tih odnosa
matematika. S druge strane, ako elektromagnetne oscilacije kores­
pondiraju sa mentalnim planom koji je, prema tome, iste prirode,
onda su brojevi - program organizadje elektromagnetnih polja u
individualnu pSihu. Teslina istrazivanja su prvi neporeciv i jasan
korak u razjasnjenju i primeni istinite Platonove doktrine u kojoj
se kaze da je matematika veza izmedu sveta ideja i sveta materijal­
nih fenomena. Jos predznije: matematicki algoritmi (inherentna
logika matematike) su metodi inkarniranja ideja u fizicke objekte.
Najzad, kako sva stara (a i nova) misticna predanja slozno govore:
materija je sarno zgusnuta svetlost.
Tesla je verovao da je sva vasiona ziva i da su Ijudi automati koji
se vladaju po kosmickim zakonima. Takode je smatrao da Ijudski
mozak nema osobinu da pamti u onom smislu kako se to obiCno
smatra, vee da je memorija samo reakcija Ijudskih nerava na po­
novljeni spoljasnji stimulans. Jos vaznije je, naravno, da neko sa
preko hiljadu fundamentalnih naucnih pronalazaka ne pripisuje
invenciju u zaslugu sebi, nego eksplidtno izjavljuje da vrsi ulogu
sprovodnika nauke iz sveta ideja u svet Ijudske prakse. Verovao je
cvrsto u reinkarnacije. Sarna Teslina smrt bila je neka vrsta njegove
liene svecanosti i viSe je licila na svesno preseljenje duse u dru­
gi plan postojanja, nego na smrt nekog obicnog slavnog coveka,
zbunjenog i uplasenog pred samooslobodenjem. Na dva dana pred
cas diskarniranja, Tesla je prestao da radi i zatvorio se u hotelsku
sobu traZeCi da ga niko ne ometa. Kada su direktor hotela i soba­
rica najzad usli, zatekli su ga elegantno odevenog kako lezi mrtav
ruku prekrstenih na grudima, potpuno spreman za odlazak. Imao
je dvostruku sahranu, hriSeansku i budisticku, tri dana nakon prve
sahrane bio je i spaljen.
Licno, duboko verujem da matematicke i fizicke istine, to jest,
fenomeni geometrije i aritmetike i feriomeni fizike moraju u susti­
ni da koncidiraju, Cineti osnovu jedipstvene kosmologije na cijem
smo pragu. Neki je zovu "Nova nauka", ali je, mislim, adekvatniji
naziv "Jedinstvena nauka", jer temelj naSeg Kosmosa cini jedin­
stven fizicki kontinuum, koji je cista esendja, bez granica, i svi se
paralelni svetovi, paralelne realnosti, povinuju njegovim zakonima.
181
 r
Teslina elektromagnetna teorija bila je poeetak ujedinjavanja
duhovne supstance i materijalnog, fizickog sveta. On je toliko mno­
go ucinio praktieno i lieno, da nije stigao da nam ostavi kompletnu
teoriju. Mogao je, mozda, da narn ostavi religiju, ali to nije hteo, jer
je znao da su Bogu u eri nauke neophodni svesni sledbenici.
Proueavanje Tesle nije sarno naucno pitanje, u njegovom radu
ne treba traziti prevashodno tehnoloska resenja. Tesla je praktieno
ono sto je Euklid teorijski, spona zapadne i istoene civilizacije. Na
njegovom radu moze da se zasnuje nova duhovnost Coveka kOji ee
shvatiti Vreme (koje je potpuno nematerijalno i predstavlja sarno
dejstvo matematiekih zakona) i prodreti u savrsenije nivoe kosmi­
ckog postojanja. To je, prema mojim istrazivanjima, prava poruka
Teslinog rada i u tome je ujedno razlog zasto je tek danas doslo
vreme za pravo razumevanje i upotrebu Tesline misije.
.".
Cista Gausova matematicka abstrakcija, bez ikakvog fiziekog, tj. ek­
182
POREKLO MAGNETIZMA IZ GRAVITACIJE
Dinarno teoriju Zemlje kao rotirajueeg magneta koji proizvodi
elektricitet doveo je u pitanje jos Pjer Kiri (Kirijeva taeka) koji je
pokazao da magnet pri zagrevanju gubi magnetska svojstva. Ze­
mlja ima vrelo jezgro, dakle, magnetizam Zemlje ne moze poticati
od ferometala u jezgru. Fizicar Jovan Durie izveo je fundarnentalni
ogled koji dokazuje da magnetizarn potice od gravitacije. PolazeCi
od ocigledne Cinjenice da se pri neravnomernom rasporedu masa,
centar mase nebeskog tela ne poklapa sa njegovim gravitacionim
centrom, on je pretpostavio podudarnost magnetskog i masenog
momenta Zemlje. Zatim je izveo genijalan ogled u kome se igle od
nemagnetienih materijala (drvo) orijentisu sever-jug kao i igla na
kompasu, sarno na osnovu nejednakosti masa drvenih igala. Durie
je zatim korigovao Maksvela koji se oslonio na Gausa i simetrizo­
vao Maksvelove jednacine.
Pogledajmo diferencijalni oblik Gausovog zakona magnetizma:
Delta x B=O,
gde Delta oznacava divergenciju, a B magnetsko polje.
Za divergenciju B (magnetskog polja) Durie je utvrdio da nije
nula i da je vektor operator "razdvajanja" - Delta (divergencija)
perimentalnog dokaza.
Po Gausu, nema magnetizma unutar tela i zato je divergencija
B nula, a ako divergencija B nije nula, onda vaze Maksvel-Durieeve
jednaeine, a ne Maksvelove, kakve su originalno. A kako uopste ma­
gnetsko polje B mole biti nula, kad su elektroni unutar tela magnetie­
ni? A zaSto je nula za Gausa? Zato sto, da nije nula, pojavio bi se visak
magnetskog dejstva. Taj "visak" Durie raeuna kao gravitaciju i njegov
ogled sa sever-jug orijentisanjem "nejednako rasporedenih drvenih
masa" to nedvosmisleno pokazuje. Veea masa okreee se prema Jugu.
Durie, unutrasnji magnetizam tela (koji nije nula kao kod Gausa i
Maksvela) matematieki izraZava kao maseni momenat i dobija taenu
183
 -,...-­
kalkulaciju i za magnetizam i za masu i za gravitaciju. 0 ovome ee se
uskoro jos mnogo govoriti u svetu nauke, jer je rec 0 kopernikanskom
obrtu u razumevanju jedinstva prirodnih sila. Celokupna Durieeva
teorija izvodi se iz premestanja koordinatnog pocetka iz centra mase
u centar sopstvene gravitacije tela, tako da se centar mase odvaja od
centra gravitacije, kako je i slucaj u prirodnim telima - zbog nejedna­
ke distribucije rnase, te se tacke ne poklapaju. Durie je u elektroma­
gnetici uradio isto sto i Kopernik u Nebeskoj mehanici, promenio je
koordinatni pocetak, sa ogromnim posledicama po mikrosvet. (Kao
sto znamo, kopernikanskim obrtom u nauci naziva se premestanje
koordinatnog pocetka sa Zemlje na Sunce).
Podsetimo da postoje i Teslini linearni akceleratori u obliku
otvorenih vakuumskih cevi, to jest cevi koje rade na sobnoj tempe­
raturi i Ciji se energetski snop ne rasipa, jer ne putuje kroz prostor
vee je navoden elektrostatickim karakteristikama cilja, tako da na
bilo koju distanciju moze da se prenese bilo koja kolicina energije
indukcijom. To su Teslini cuveni "zraci smrti" napravljeni prema
modelu funkcionisanja Sunca. Kenet Korum, koji je ponovio Te­
slin eksperiment u Americi i dobio efekte, ipak nije shvatio poentu:
Tesline cestice ne putuju kroz prostor kao loptice ili Hercovi talasi,
vee nastaju iz indukcionih polja, bas kao i njegove vee spomenu­
te "vatrene lopte". Radi se 0 Teslinoj originalnoj teoriji kosmickog
zracenja, koju je i eksperimentalno dokazao.
Teslino obrtno magnetsko polje ima univerzalno vazenje. Na­
prosto, to je jedna istina dublja od ljudske gnoseologije i ljudske
oseeajnosti, istina matematickog tipa, Cija se ideja neposredno
ostvaruje u svakoj instanciji kosmickog Biea.
Tesla je smatrao istinitom Budinu ideju 0 "ja" kao 0 iluziji. "Zai­
sta, "govorio je, "Mi nismo niSta drugo do talasi u subjektivnom pro­
storu i vremenu i kada ti talasi isceznu, iza materijalnih nas ne osta­
je nista... Nema prostorno-masenog individualiteta. Ne moze se reCi
da talas u okeanu ima takvu individualnost. Postoji samo iluzorno
sledovanje talasa jednog za drugim. Vi niste ista osoba koja ste bili
juce; i ja sam samo niz pribliznih egzistencija, ne potpuno istih. Ovaj
lanac je ono sto proizvodi dejstvo trajnosti, slicno pokretljivosti slike, a
ne moja subjektivna ipogresna predstava 0 mom realnom iivotu':
Kada zamisljam Teslu, ne vidim ga nasmejanog, nego zalosnog
zbog onoga sto ljudi sami sebi Cine, u svojoj neizmemoj podrede­
nosti nepoznatim prirodnim silama.
184
SOLILOKVIJVM 0 NAVel
1. Zasto sam pozeleo da pojmim Univerzum?
Kada sam 11. novembra 1976. go dine iz Ljubljane vozom sti­
gao u lucki grad Rijeku, bilo je vee vece, vedro i hladno, bez vetra,
more potpuno mirno, bonazza. Ne razmisljajuCi dugo, usao sam u
autobus za Opatiju, sarno da pobegnem iz gradske guzve. Bio sam
jedini putnik. Posle dvadesetak minuta, nasao sam se na pustom
opatijskom kupaliStu. LutajuCi obalom u potrazi za prenoCistem,
odabrao sam prvi otvoren i osvetljen hotel. Popio sam u baru jedan
Campari i otisao pravo u sobu. Zatvorio sam vrata, upalio svetlo i
odjednom osetio priliv neizmeme "zive sile" u organizmu. Prvo
stomacni, a potom i svi drugi moji miSiCi spontano su poceli ve­
oma snazno i brzo da se grce i opustaju, a u svest su mi nahrupile
zapanjujuee nove, ali sasvim sredene misli, kristalno jasne i toliko
upecatljive da ih se i sada detaljno seeam.
U to doba bio sam pesnik) filmski reditelj, saradnik beograd­
ske televizije i uvek s<W1 sa'sobom imao beleznicu i svezanj hartije
za mehanicku pisacu masinu.
Bilo je oko dvadeset i jedan cas kada sam po ceo da zapisujem
ono sto mi je samo od sebe naviralo i cinio sam to bez prestanka
punih devet sati, u "nadsvesnom transu", kako bih to danas nazvao.
U sest ujutru, na podu preda mnom bilo je preko stotinu stranica ru­
kopisa, a bio sam tako svez i odmoran, kao da sam najdublje spavao.
Tih godina patio sam od cestih prehlada i na putovanja redov­
no nosio termometar. Izmerio sam temperaturu: ispod levog pazu­
ha bila je 38, 6 stepeni Celzijusove skale, dok je ispod desnog bila
normalna, 36,5. Takode sam primetio da mi je kanallevog uha do
vrha pun usne masti, dok je u kanalu desnog uha, uopste nije bilo.
Pogledao sam sta sam napisao. Tekst se odnosio na sastav ma­
terije, posebno svetlosti, od koje se, kako je pisalo u dnu strane, sva
materija i sastoji. Prva stranica poCinjala je jednaCinom CxD = CS,
koja je znaCila: C(ontinuum) x D(iscontinuum) = C(eo) S(vet).
Dve decenije kasnije, kada sam u srpskom prevodu Citao Eduarda
Sirea i njegov teowfski udZbenik iz devetnaestog veka, Veliki Posveeeni­
ci, naisao sam u fus noti na veoma sliean oblik tog istog stava oznacenog
185
 .....,.....­
kao "prvi postulat misticne matematike Nula x Beskonacnost Celina.
U meduvremenu, baveci se Astrologijom, bez sumnje najstari­
jom empirijskom naukom, ciji se podaci i predvidanja pomno i ne­
prekidno beleie i poznati su za najmanje pet hiljada godina unazad,
video sam u Efemeridama da je bas tih dana, Uran, planeta koja po
Astrologiji uzrokuje velika otkriCa, revolucionarne promene i naj­
dublje duhovne uvide, prosla kroz moje rodno sazveZde Skorpion.
I tako, u dvadeset i cetvrtoj godini zivota, u nod izmedu 11. i
12. novembra 1976. g., u nekadasnjem starorimskom i habzbur­
skom letovalistu Abatia, u polupraznom hotelu Residenz, doziveo
sam ono sto se naziva "izmenjenim stanjem svesti" iii "nadnor­
malnim iskustvom". Bila je to spontana samoinicijacija u iskonsku
volju ljudi za razumevanjem Univerzuma, neposredni dozivljaj
opstecovecanske dusevne zudnje za "objasnjenjem svega". Odmah
sam znao da za mene vise nista neee biti kao pre, da mi je od te
noCi zivot iz korena promenjen i moja dalja sudbina preusmere­
na. Sa smirenom radoseu i osecanjem presudne vaznosti onoga sto
mi se desilo, prihvatio sam taj poziv odozgo, svoj novi zivotni put,
iako ga uopSte nisam shvatao.
Opatija, 11. Novem­
bar 2014. Pred hote­
10m Residenz posle
38 godina rada na
tajni Vremena.Nasao
sam se tu voijom
Kosmickog raiuma,
pomocu tajnog pri­
jatelja, metajiziCara
Cvajnstajna, redite­
ija jilma Povratak
Tesle, Romana Tolica
i najvaznije -ezote­
ricne Golubice Bijele.
Usled Etarskog utica­
ja zbog znacaja tre­
nutka, fotograjija je
ostala mutna, i posle
vise pokusaja izos­
travanja.Etar nam
je neprestano radio
duplu ekspoziciju.
186
2. Ko je za mene Tesla, na koji put mi je ukazao?
Proucavao sam relativizam i kvantnu mehaniku i to godinama,
ali me nisu zadovoljavali. Treei pristup razumevanju fizicke real­
nosti, bio je Teslin. OslanjajuCi se na radove Faradeja i Aragoa, s
jedne, i Galvanija i Volte sa druge strane, Tesla je na osnovu Helm­
holcove teorije akustickih rezonatora i modifikovanog modela etra
Lorda Kelvina, uspeo da izgradi svoju originalnu koneepciju sve­
ta koja je u eksperimentima davala zapanjujuee rezultate. Njegov
glavni aksiom bio je "da eelokuna energija jednog fizickog sistema
potice iz spoljne sredine". Po njemu, ekscitacija, odnosno medu­
sobna komunikacija fizickih sistema zasniva se na zakonima rew­
nantnog vibriranja, tj. na simultanom oscilovanju delova sistema.
Smatrao je da se koneept etra nikako ne moze izbeCi u fizici, jer se
materija i prostor ne mogu apsolutno razdvojili. Elektricitet je za
Teslu bio fluidna supstancija obdarena moCima pereepcije i svescu.
U matematici je bio pobornik realistickih glediSta, po kojima po­
stoji identitet matematickih i fizickih objekata, odnosno, postvare­
nost matematike. U nacinu postavljanja problema uzor mu je bio
grcki mehanicar Arhimed, koji je tvrdio "da vreme treba izbaciti iz
fizike" kao suvisan pojam.
Jos u devetnaestom veku naucnici Hajnrih Here i D'Alamber
pokusali su da stvore teorijsku fiziku bez pojma sile, ali je taj po­
kusaj okoncan neuspehom; ruski naucnik N. A. Kozirev bio je u
tome daleko bolji, ali ni njegova teorija nije dovedena do stepe­
na mikroeksperimenta, tj. laboratorijske primene. Substitucija sHe
principom delovanja samog vremena u fizici je i dalje neresen pro­
blem jer Tesla nije ostavio teoriju svoje uspeSne tehnologije na bazi
sinhroniciteta.
Teslijansko ujedinjenje balkanskih naroda odigraee se uporedo
sa ujedinjenjem Sveta, ostvarivanjem svetskog drustva na osnovu
Teslinog tehnoloskog komunizma i slobodne, besplatne kosmicke
energije, kao i na sintezi potrebnih oblika mase iz svetlosti. Dalji­
nsko upravljanje vestackom inteligencijom (Teslin eksperiment iz
1896., patent iz 1898.) vee je omogucilo i savremenu kibernetiku i
prenos ljudskog rada na funkcije automata.
187
 -,.--­
3. Nakon 37 godina proulavanja vremena,
do kakvih uvida sam dosao?
Vee na sarnom pocetku istrazivanja pokazalo se da je vreme
nezavisno i od materije i od prostora i da su Euklidovi. Elementi
jedini sistem Ijudskog miSljenja koji neposredno govori 0 prirodi i
moei Vremena. U toku rada postalo mi je ocigledno da tajanstve­
na "tacka" iz prve definicije euklidske geometrije - "tacka je ono
sto nema delova", i pored toga sto nije u domenu percepcije i ne
podvrgava se uobicajenom naucnom postupku provere merenjem,
ipak oznacava "nesto fizicki postojeee", ali da to svakako nisu ni
materija, ni prostor.
Pojavila su se pitanja. Zasto je geometrija, navodno nauka 0
prostoru, zasnovana na "tacki", "onome sto nema delove", pojmu
koji u teorijskom pogledu nikako ne moze izrazavati prostor iz na­
sih misli? 1 zar se ideja "prostora bez delova" takode ne protivi i
celokupnom nasem culnom iskustvu? Najzad, zasto ina koji naCin,
"tacka" tako dobro pretvara nasu egzaktnu teorijsku spoznaju u
fizicku posledicu, u stvarno dejstvo?
I kao sto se na pesku iIi na papiru ne moze nacrtati "tacka" iz
Euklidove prve definicije, tako se ni u fizici ne moze izmeriti, na
primer, "sadasnjost". Uopste uzevsi, vremenu se u savremenoj fizi­
ci odrice realna egzistencija i tu je ono svedeno na konvenciju, na
obican merni etalon prostornih i materijalnih promena, na simbol
"t" u jednaCinama, na "fizicku velicinu koja se ne definise", kako to
i doslovno piSe u mnogim enciklopedijama i udzbenicima.
Iz slozenog pojrna ~·:,fiziCke realnosti" izostavlja se bilo kakvo
"realno vreme". S druge strane, iako geometrija obiluje "kretanji­
rna", kao sto su translacije, rotacije, i kao sto je i sarno nastajanje
visedimenzionalnih oblika u najrazliCitijim geometrijskim kon­
strukcijarna, ni u njoj vreme ne igra nikakvu ulogu. Na primer,
matematicari se ne trude da saznaju u kojim periodima nastaju
iz taeke linija i ugao, i od uglova - paralelogrami? OCigledno, u
geometriji je na delu siroka primena najrazliCitijih kretanja bez oz­
biljnog pokusaja da se u tome odredi ueesce vremena. Izuzetak,
ali ne u istom smislu i svakako ne u nivou odgovora na pitanje
"sta je to vreme", je "fraktalna geometrija" u kojoj se bar razma­
tra pretpostavka da pokretanje istih oblika raznih velie ina na neki
188
naCin uzrokuje tempirane fizicke procese. Cuvena je fraktalno-ge­
ometrijska bajka 0 leptiru koji mahanjem krila pomera planine,
izazivajuei zemljotrese. Ali, tu je skriven niz uzaludnih pitanja koja
pocinju sa "ko i zasto pomera krila leptira" i ide tako u nedogled
sve do Aristotelovog "prvog pokretaca", iii do Boga.
Iskustvo da je "priroda slicna sebi sarnoj" zaista upueuje na po­
stojanje sarno jednog glavnog prirodnog zakona kome se podvr­
gava celokupni svet, ali nema objasnjenja zaSto je to tako, niti se
u nauci imenuje taj osnovni zakon. Ipak, brojni matematicari i
filozofi osetili su da je logicki kljuc teorije svega u realnom shva­
tanju pojma neprekidnosti, koji od svih oblasti ljudskog znanja
najvazniju ulogu i doslovnu primenu ima u geometriji (R. Bos­
kovie). Kako? Preko "tacke", koja je po definiciji neprekidna, jer
nema delova. Sve geometrijske promene zbivaju se preko tacke, svi
geometrijski dogadaji su potencija tacke. Nema tacke - nema ni
geometrije. Isto tako: nema vremena- nema ni prostora, ni rnase,
ni uopste materije.
Grubo je netacno vazeee misljenje, koje je delio i Ajnstajn, da
je euklidska geometrija idealizacija culnog iskustva. Ko bilo sta zna
o starim civilizacijama ne moze prihvatiti to stanoviSte. Upravo je
obrnuto. Euklid je noumene primenio na fenomene iznutra, du­
hovnim entitetima on je rekonstruisao algoritarn stvaranja. Ele­
menti su realni, culni svet se iz njih izvodi, nastaje iz njih. Geome­
trija je prirodna metoda stvaranja materije iz vremena.
OtpocinjuCi Elemente tackom, Euklid je od geometrije uCinio
"nauku 0 vremenu". Ali, da bi se razumelo kako geometrijski oblici
mogu biti uzroci fizickih posledica potrebno je geometrijsku defi­
niciju vremena uvesti u fiziku tako da ona, jedna te ista, vazi u obe
nauke. Fizike nema bez kretanja kao sto kretanja nema bez vreme­
na, i prema tome, atemporalno menjanje prostorne konfiguracije
u geometriji, uobicajeno u matematici, lise no je po meni svakog
teorijskog osnova, posebno zato sto se ddim klasicnog filozofskog
stava da su teorija i stvarnost u najdubljoj jednoznacnoj korespo­
ndenciji, istovrsni i jedinstveni u Bieu, kojim su se s pravom toli­
ko pomno bavili anticki grcki kosmolozi, predsokratovci. Pojam
vremena je u korenu svih drugih pojmova koje imarno 0 svetu i
prozima ih, neodvojivo. I prema tome, sasvim je sigurno da bez­
vremena matematika nije dovoljno dobar gnoseoloski instrument
189
 ..,....­
fizike jer zanemaruje glavnu fizicku komponentu - vreme. Fizika
nije pogresna, nego je nepotpuna. Fizicari su nesvesni vremena,
najmocnijeg fizickog instrumenta kojim raspolazu.
Balkan je danas savremeni svetski centar ponovnog budenja
viSe svesti neophodne za pocetak nove dvilizadje, koja ce spojiti
duh i nauku, dusu i tehnologiju, u naucnom tipu religioznosti, tom
- nama, u nasem dobu telekomunikadja, jedinom odgovarajucem
putu do Boga.
4. Da li je konstantna sadasnjost,
zapravo vecnost, jedino vremejiziCke realnosti?
Imam dva cilja, naucni i drustveni. Naucni je ispitivanje teorij­
Od kako se rodi pa do smrti Covek zivi u neprestanom sada,
stalnoj sadasnjosti, i jedino sada je vreme celokupnog ljudskog
iskustva. Sva druga vremena su ljudska imaginacija, izmisljamo ih,
ali ih ne prozivljavamo. Na primer, kad gledam neku stolicu, znam
da smo ja i stolica u sadasnjosti, ali da je slika te stolice, koju vidim,
u proslosti. Razlika sadasnjosti i proslosti je ogromna, jer se na slici
stolice ne moze sedeti. Svi objekti su uvek u sadasnjosti, ali slike
objekata su u proslosti, dok je buducnost poredak makrosistema,
slika na nebu. Zato Astrologija ima tako visoku korelaciju sa stvar­
nim dogadajima.
5. U Zodijackom periodu Vodolije,
mena, beskonacnog sveta i tehnologije fizicke besmrtnosti biti te­
za koji.s~.tvrdi da je era nove svesti,
melj nove sdjentistiCke dvilizadje, koja ce evoluirati iz savremene
steti cemo dublja saznanja 0 vremenu i prostoru...
- informaticke.
Era Vodolije podrazumeva pojacanu humanost, cove- kolju­
blje i saucesce sa patnjama drugih, usled spoznaje objektivnih za­
kona kosmoloske etike, podjednako vazeCih i za mikro i za makro
kosmos. Dejstvo sazveZda Vodolije zahteva okretanje buducnosti,
naSoj Galaksiji, na primer, koja je ogromna. Njen preenik je 100 hi­
Ijada svetlosnih godina, a i ona sama je deo jata galaksija koje kruze
oko nekog centra svih tih kosmiekih vrtloga. Tesla je uzviknuo, kada
je otkrio obrtno magnetsko polje: "Sad znam kako radi kosmos,,! I
zaista, od atoma do Mlecnog puta, sve se vrti jedno u drugo. Ma
190
koji objekt, atom, recimo, sastoji se od slojeva prostorno-vremen­
skih sfera sa istim zajednickim centrom. Gledano u celini, Svet je
homocentrican, jer je centar beskonacnosti bilo gde, nelokalan, on
je svugde. U eri Vodolije otkricemo ida u paralelnim sadasnjosti­
rna postoje mnogi inteligentni Svetovi, fazno pomereni, odnosno u
poretku raznih vremenskih sinhronidteta, tako da ih ne vidimo, ali
naseljeni bicima iz mnogobrojnih vasionskih celija zivota.
6. Koji su moji ciljevi na globalnom planu?
skih postavki Nove Fizike, a zatim provera konkretnih fizickih re­
zultata mnogobrojnih istrazivaca inspirisanih Teslinom beZicnom
tehnologijom harmonizovanom sa nasim prirodnim okruzenjem,
i takode, eksperimentalna provera Tesline teorije materije, razlici­
te od relativizma Ajnstajna i Kvantne mehanike Nilsa Bora. Labo­
ratorijska potvrda Teslinih tvrdnji da su prirodne loptaste munje
zapravo makro modeli e1ektrona, protona i neutrona, elementar­
nih cestica od kojih se sastoje svi elementi Mendeljejevog sistema,
dakle, svi atomi i molekuli stvarnosti, dovesce nas do revoludje u
oblasti fizike jezgra, a posredno i do revolucionisanja svih oblasti
ljudskog saznanja.
U cilju ubrzavanja drustvenog preobrafaja bavim se jasnim na­
ucnim odgovorima na vecna pitanja, jer ce saznanja prirode vre­
7. Postoji Ii beskonacnost onako kako je zamisljam,
i ako postoji, da Ii je mogu jiziCki shvatiti? Da Ii ce nauka
postifi jiziCku besmrtnost Coveka?
Samo beskonaenost i postoji i ona je nase svakodnevno isku­
stvo. Ali, nije ree 0 prostornom beskraju, kako to zamislja naivni i
eulima okovani ljudski urn. Beskonaenost je iskljucivo temporalne
prirode, to je ta veena sadasnjost koju jedino imamo i zivimo je sve
191
 -,.­
vreme i koja nije nista drugo do nasa sopstvena svest. Naucna re­
ligija ee najzad ostvariti fizicku besmrtnost i to pomoeu shvatanja
samog vremena i njegove uloge u promeni prostora i materije.
Vreme nema tok, ono je aritmeticka nuIa, od taCke do tacke
prostora skakueemo kroz nule vremena. Stalno je sadasnje vreme.
Na primer, krenete iz Beograda u Kragujevae u 3 sata i u Kragujev­
eu ste u 4 sata. U trenutku kad vi stignete u Kragujevae, koliko je
sati u Beogradu? Bez sumnje, i u Beogradu je takodje 4 sata. I kako
je 4 - 4 = 0, jasno je da vreme nije ni proticalo. A pogledajte Aj­
nstajnovu jednaCinu za sinhronizaciju satova u Specijainoj teoriji
relativnosti! Prema toj teoriji je u Beogradu jos uvek 3 sata, iako ste
vi vee u Kragujeveu.
Razumevanje vremena oSiguraee nam kontrolu trajanja u fizic­
kim i bioloskim proeesima, i omoguciti konzervaciju zivih sistema
bez vremenskog ogranicenja, drugim reeima, fizicku besmrtnost
coveka. Resenje ovoga mnogo je blize nego sto iko to moze i da
pretpostavi. Kosmicki kanal za nautnu spoznaju tajne vremena
otvoren je jos od Tesle.
8. Tesla je rekao da ce nauka, onoga dana kada pocne da
istrazuje duhovne pojave, za jednu deceniju napredovati
vise nego u svim vekovima svog postojanja...
Tesia je bio potpuno svestan da su svi fizicki zakoni duhov­
ne prirode kao i eelokupna matematika. Niko nikada nije video
brojeve niti geometrijsku tacku. Zakoni prirode su ekstrasenzorni,
vancuini. U tom smislu, Tesia je znao da ce se nauka razvijati ka
apstraktnom poimanju duha, a ne ka materijalno-magijskim mo­
tima koje se suprotstavljaju osveSeivanju grade kosmosa i Bozjeg
dela. Citava tehnologija zasniva se na fizickim zakonima duhovne
prirode; principi po kojima rade materijalni aparati i masine su
neopaZljivi, vidimo polugu, ne zakon poluge, vidimo planete kako
kruie oko Sunca, ali ne vidimo zakon gravitacije, vidimo tri sibice,
ali ne vidimo sam broj trL Ali, na kraju krajeva ce se pokazati da je
priroda svih fiziCkih zakona - vremenska.
Harmonizovanje Coveka sa kosmiekim silama mora se obaviti
mudroscu krunisanom prosvetljenjem filosofa, naucnika i uopste
192
tragata za osnovnom istinom 0 Svetu. Nauka je samo jedan specifi­
can put do Boga, mozda i najteZi i najduzi, jer podrazumeva racio­
nalnost. Dekart je lepo rekao da svaki razuman covek mora verovati
u Boga. Zato mi ateisti deluju nekako plitko, misaono nedovrseno.
9. Teslino lecenje rekonstrukcijom ljudskog automatizma
kosmickih sila...
Prava Teslina medicina zasniva se na ideji 0 regenerativnoj te­
rapiji koja bi elektromagnetskom stimulacijom gena uspevala da
prirodnim putem regenerise i tako zameni oboleli organ. Zame­
njivali bismo organe kao delove na automobilima, ada pameenje u
tim organima ne bi bilo nicim poremeceno. Ova reparacija ima za
pretpostavku da su svi ljudski organi, kao i sva materija saCinjeni
u krajnjoj liniji - od svetlosti. Najzad, pronaden je i detektovan
hologram oko nase DNK koji je u stanju da deluje na restituciju
molekula, na hemijski sastav DNK i da ga opravi.
Zaboravljamo da su i atomi i molekuli tela takode besmrtni, a
ne samo nasa dusa, koja je u fizickom smislu jedan kompleks elek­
tromagnetskih talasa objedinjen internim vremenom. Kako niSta u
psihosomatskoj strukturi coveka zapravo ne propada, to je pitanje
zivota iii smrti u sustini jedno matematicko pitanje. SHeno kao sto
gomilu kamenja i kueu od kamenja nista ne razlikuje u materijalu,
vee ih razHkuje poredak, matematika.
10. Zasto mi je bilo potrebno toUko iivotnog vremena da odgo­
netnem Teslinu nauku?
Teslina tehnologija koju je on na poklon dobio od Tvorca Sveta
u obliku tehnickih vizija, tek ee se primenjivati. On je bio u stanju
da se i Heno prikljuCi na okean energije koju stvaraju koneentrie­
na obrtna magnetska polja. Treba stalno ponavljati dok se Ijudi ne
osveste: Planeta Zemija je ogroman magnet koji se vrti i ona sama
je generator nepotrosivih koHCina elektriciteta. To vidimo na sva­
kom koraku. Odakle toHki elektricitet u oblacima na primer, pa u
Jonosferi? Naravno, od Zemljine rotacije. Sunee jonizuje atmos­
ferski gas, ali ga zemijina gravitacija i magnetizam drze na okupu
tako da ga mozemo neogranieeno koristiti. A ljudi kukaju zbog
manjka energije. Neverovatno! Neophodno je potpuno novo poi­
193
 T
manje energije i materije, ljudsko saznanje vapi za jednom novom,
dubljom i pametnijom fizikom koja ce nam otvoriti kosmicke re­
surse i ukinuti bilo kakav ljudski rad na konverziji materije i ener­
gije u nama potrebne oblike. U nasoj novoj civilizaciji koja nastaje
na celoj planeti odjednom, naucna mudrost zamenice mukotrpni
rad, a filozofska pravda uskladena sa kosmickim zakonima etike
zamenice moralni relativizam ljudskog sistema nagradivanja i ka­
znjavanja.
11. U cemu je razlika izmedu naseg i kosmiCkog razuma?
Kosmicki moral analogan je hinduistickom i budistickom za­
konu karme koji kosmoloski objektivno distribuira energiju na
raYne delove. U matematickom smislu, karma je jednaCina, koja
prestaje da bude aktivna izjednacavanjem vrednosti sa leve i desne
strane jednakosti. Pmtiv ove zakonitosti nema i ne moze biti prigo­
vora, jer je to Bozanski zakon fizike. Ljudski moral je nesto drugo.
Pre svega, zivi sistemi zbog svoje slozenosti akumuliraju vreme i
to im omogucava da imaju odlozenu reakciju. Na neku fotonsku
akciju, atom reaguje momentalno po fizickim zakonima. Ali, zivi
sistem na neku akciju iz spoljne sredine moze reagovati odlozeno,
i za pet i za deset dana, na primer. Ovo omogucava gresku i zato je
ljudski moral vestacki i opterecen lokalnim zakonitostima koje ne
izrazavaju kosmieku p~irodu bica neposredno, nego u povratnoj
sprezi mogu delovati i destruktivno. Kako? Kad god nisarn reago­
vao saobrazno instrttkciji senzora sudbine, srcanoj eakri i njenom
sinusnom Cvoru, nego sarn odluku ostavio da prenoCi, bio sam u
krivu. Kad god sam razmislio, pogresio sam. To je moje iskustvo
ljudske pameti i ljudskog morala.
12. Ima Ii neke posebne Bozje cestice?
Bozja eestica je nespretan naziv, neprecizan, besmislen, zapra­
yo. Koja to cestica nije Bozja, zar proton, elektron i neutron nisu
Bozje cestice? Svet je stvoren odjednom, a ne od del ova, jer je svet
u temelju beskrajan, a beskonacnost se nikada ne moze sazdati
194
iz delova. Beskraj prethodi delovima. U mom shvatanju, prostor
neprestano nastaje kao deo vecne sadasnjosti, a kao deo prostora,
isto tako neprestano nastaje jedinicna, elementarna masa i to po
zlatnom preseku. Zasto po zlatnom preseku? Zato sto se Kontinu­
urn, to jest osnovna beskonacnost naseg sveta moze deliti sarno na
unutra i to sarno po kontinualnoj proporciji, jer inace bi se u kon­
tinuumu pojavile rupe, prekidi, sto ne moze biti slucaj.
13. Materija?
Pojam Materije obuhvata vreme, prostor i masu. Ali kad je ree
o poslednjoj osnovi postojanja, onda mislim da u zadnjoj instanci
ima sarno vreme i to je vaneulni, neprostorni i nematerijalni enti­
tet iz koga nastaje ceo svet Vreme je beskonacnost koja proizvodi
stvarnost prirodnim jezikom iii matematikom. Ta genericka pri­
rodna matematika je sumersko-pitagorejska tajna nauka, koju sada
nanovo otkrivamo sa idejom da je konacno primenimo, sto u stara
vremena nije bilo moguce efikasno uraditi jer tehnologija nije bila
na subkvantnom nivou, g. na nivou sa kogje moguca tehnicka ma­
nipulacija elektromagnetskim spektrom, tim osnovnim prirodnim
materijalom, koga ima u neogranicenim kolicinarna i iz koga se sve
ostalo moze stvoriti.
Priroda je samoj sebi slicna - tajna broja 37
lx3x37=111
2x3x37=222
3x3x37=333
4x3x37=.444
5x3x37=555
6x3x37=666
7x3x37=777
8x3x37=888
9x3x37=999
195

Teslin Spiralni Vrtlog - ezoterijsko znacenje
Teslin spiralni vrtlog Vremena,
zapoCinje Vecnoscu, konstantnom sadasnjoscu, kojoj odgovara
Prostora i Kretanja
Broj za Beskonacnost, tj. aritmeticki objekat Nula. To je bela jedi­
Tehnicki opis:
a) 15 punih linija (broj sinhroniciteta);
b) 15 isprekidanih linija (broj asinhroniciteta);
c) 2x15 kraCih linija (po dye oko svakepune linije, ukupno 30, to je
broj visih harmonika, tq,ko da broj a/sinhroniciteta, 15, kroz broj har­
monika, 30, daje osnov,nu harmonijsku proporciju Kosmosa 1:2);
d) U isprekidanim'Unijama je po 9 kratkih duzi i 9 prekida, ali
ako se broji od centra, pocevsi od prekida - ima ukupno 19 prome­
na, tj. 1+9= 10,a 10 je na povrsini jedinilne sfere maksimalan broj
pozicija medusobno udaljenih za radius, to jest pozicija u kojima
moze da se aktivira njen vremensko-prostorni mehanizam ;
e) 15 isprekidanih linija pomnozeno sa 9 kratkih duzi je 135:
kvadratni koren iz 135 je 11,618..., a to je u stvari Teslina numeric­
ka poruka, jer 0,1,1,... je prv; Clan Fibonacijevog niza, (0+1=1), a
1, 618...je zlatni presek (za Fi=0.618, lIFi=1+Fi=I,618).
196
Ucenje Tesline Spirale
Sumersko-Pitagorejsko-Teslijanska prirodna aritmetika zasno­
vana je na radiusu i dijametru sfere, odnosno harmonijskoj pro­
porciji (1:2), neprekidnoj proporciji iIi Fi (zlatnom preseku) i broju
Pi, to jest morfoloskoj konstanti prostora jer je prostor izmedu dye
tacke nuzno zakrivljen po Pi.
Sve drugo izvodi se iz ovih bro;eva, odnosno iz tacke, linije i ugla,
jer su tu prikazani svi najopstiji zakoni Kosmosa, danasnjoj nauci sa­
svim nepoznati. Savremena matematicka fizika ova najveca znanja
koristi kao obicne tehnoloske alate, bez ikakvog dubljeg razumeva­
nja, na primer, taCke i nule, koje su matematicki modeli Sadasnjosti.
Fizicka Realnost ne zapoCin;e neogranicenom prazninom kako
to zamiSljaju judeo-hriScani iii engleski fizicar Stiven Hoking, nego
niCna sfera n u samom centru Tesline Spirale. Isto tako, to je i sfera
punog spektra bele svetlosti koja nastaje iz Vremena.
Slojevi Tesline Spirale upisani su na homocentricnim sferama,
iIi fizicki, na elektromagnetskim loptama i postoje u pravcima dej­
stva odredenim radiusima, to jest temporalnim generatorima Pro­
stora iz nelokalne Tacke Kosmickog Vremena (centar Spirale).
Interno Vreme Prostora ima sarno jednu dimenziju, duzinu
(Dijametar sfere), a Prostor je kvadrat internog vremena rapore­
den po sfernom zakonu n.
Alternativne realnosti razlikuju se sarno po talasnim duzina­
rna. Iz te razlike sledi fazni pomak. Pojam talasne duzine je kljucan
za celokupnu stvarnost. Talasna duzina je interno vreme svetlosti,
koje se pojavljuje kao dimenzija prostora.
U osnovi postojanja prostora i mase je talasna forma. Talasi,
ako u sinhroni, odnose se jedan prema drugom kao cestice. Svaki
Svet ima granicne talasne duzine, najmanju i najvecu. Nasilnicka
atomska istrazivanja narusavaju harmoniju paralelnih realnosti i
moguCi su nestandardni odgovori viSih inteligencija na ljudsku la­
icku naucnu agresivnost.
Izmedu svaka dva nivoa postojanja je fazni skok u prostoru,
barijera koja se mora preCi, ali kada se putuje kroz te razne nivoe
197
novih realnosti, uvida se da se sve one medusobno prozimaju cine­
a vremenski continuum ida, i ako ih ima rna koliko mnogo n+1,
r
CIVILIZACIJA TESLIANA
ipakje nula univerzalnogvremena samo jedna (n-O=O) jer je i Be­
skonacnost jedinstvena, to je Kontinuum vremena iii fizicki, Vecna
SadaSnjost. Svaki covek ima moe da promeni talasnu duzinu svoje
individualne svesti. Onaj koji to uradi, nestaje u jednom i pojavIju­
je se u drugom svetu.
RazliCiti svetovi odeIjeni su uglom od 90°. Nasa eelokupna
stvarnost je sarno svetlost koja odreduje sve sto mislimo i oseeamo.
Teslina Spirala je njegova integralna poruka covecanstvu i sa­
ddi apsolutno sve najdublje tajne njegovog saznanja. Pomoeu nje
se ostvaruje veza sa visim kosmickim jastvom ito kroz male kora­
ke, podnosljive za zemaljska biea.
• -.t ...
198
Kao pisae ovog stava mnogo reskiram objavljujuCi gao Naucnici
mogu Iako da mi prigovore da je ono sto tvrdim samo izmisljeno i
bez naucne osnove, erkveni Ijudi mogu da me optuze cak i za jeres,
zato sto jednom Ijudskom bieu, iako natprirodno nadarenom in­
zenjeru Tesli, neopravdano pripisujem zemaIjsku ulogu Bozanskog
karaktera.
Ali, ja sam borae svetlosti i za mene nema vise religije od istine.
Zato bez rezerve istupam sa Teslom, naucnikom u koga verujem,
naucnikom u koga i svi mi moramo da verujemo, ako smo pravi
istrazivaCi nauke buduenosti koja ee biti kolektivna duhovnost no­
vog planetarnog drustva.
ZakoraCivsi na stazu Vecitog Kosmickog Uma, susreo sam Te­
slu i od tad smo zajedno. Teslijanskom svetskom bratstvu, koju je
kao savremenu sintezu nauke i religije prorekla Helena Blavaeki,
pridruZuju se mnogi, sve ih je vise i prilaze sve bde.
Onaj kome je dato da vidi Boga, i sam je BoZanski...
ZaSto je Tesla tek sada u Rusiji (Tunguska tajna)
Teslinom oduhovljenom Fizikom zasnovana je kultura Svet­
skog drustva naSeg Treeeg milenijuma. S Teslom je jos u toku ek­
sperimenata u Kolorado Springsu 1899. godine otpocela planetarna
naucna civilizacija Tesliana. Njen pocetni program Tesla je objavio
1900. g. u clanku Svetski sistem, gde je u12 tacaka najavio kom­
pletnu savremenu civilizaciju. Sve ovo nastavio je 1903. g. uspes­
nim testiranjem kule Vordenklif na Long Ajlendu kod Njujorka, da
bi sa tog mesta 30. juna 1908. g. izveo eksperiment transmitovanja
energije kroz prirodne medijume, poznat kao Tunguska katastrofa.
S druge strane, u modernistickoj poziciji boraea koji pokusava­
ju da nadvladaju Kosmos, naivni naucni istrazivaci danasnjice biju
bitku sa beskonacnoscu, bitku koju ne mogu dobiti. Shvatanje na­
ucnog poziva kao ratne vestine i uloga naucnika kao ratnika protiv
199
prirode, ucinili su da se Zapadna civilizacija belog coveka ovako
ubrzano urusava, predvodena duhovno nemocnim svestenstvom
r
I
savremenih naucnika, (naroCito fizicara i astrofizicara), do te mere
liSenih dUbljih duhovnih uvida, da mnoge od njih pojam kosmo­
loske etike vise i ne zanima.
I kao sto je razdvajanje erkve i ddave u franeuskoj budoaskoj
revoluciji dovelo do burnog razvoja ekonomije, tako bi i razdva­
janje ddave i nauke u nase doba dovelo do naglog razvoja fun­
damentalnih istrazivanja i usvajanja nove paradigme planetarnog
drustva, jednog novog oblika religioznosti neophodnog danasnjem
covecanstvu, koji bi proistekao iz oduhovljene nauke i tehnologije.
Ne treba posebno napominjati da je upravo Tesla i njegovo delo
pravi temelj te i takve naucno-religijske globalne civilizacije, jer
upravo Tesla, i najviSe Tesla, povezuje ljudsku dusu i tehnologiju
sa Svetim Duhom, koji je zapravo sumersko-pitagorejsko-staroegi­
patsko-starogrcki vrhovni Sveti Zakon, (gr. Hieros Logos), misticne
prirodne matematike.
Geografski eentar svetske kulture seli se kroz istoriju. Bio je to
nekad Babilon, Stari Egipat, Atina, Aleksandrija, Rim, Pariz, Lon­
don, Njujork. U naSe doba, nakon unutrasnje transformacije So­
vjetskog Saveza, eentar nove svetske naucne kulture preselio se u
Moskvu. Tu se, po zakonu po kome srodno privlaci srodno, dose­
lio i Tesla. ZajedniCka Boianska misija Tesle i Rusije je preobrazaj
Citave planete Zemlje u naucno-tehnoloski raj, sa oduhovljenom
fizikom kao preovladujucom svetskom religijom, prihvatljivom za
sve rase i narode.
Postoji ljudski molal i kosmicki moral. I upravo ovaj drugi,
kosmicki moral daje smisao Teslinoj odbrani J. P. Morgana koga
jos uvek nepravedno optuzuju da je zli finansijer kome je novae bio
vazniji od napretka covecanstva. U autobiografiji Moji izumi Tesla
sasvim jasno kate da je njegov projekat na Long Ajlendu - gde
je eelu planetu Zemlju umrezio u jedinstven rezonantni sistem sa
svojom kulom Vordenklif - bio odlozen prirodnim zakonima, dok
covecanstvo ne sazri do stepena da moze da prihvati upravljanje
eelokupnom energijom planete, kada ce, kaze Tesla, isti projekat
biti trijumfalno obnovijen. To objasnjava sto je on bez i jedne reci
protesta prihvatio rusenje kule Vardenklif, namerno ritualno obav­
ljeno na praznik americke nezavisnosti 4. Jula 1917. godine, u 11
200
sati ujutru. Tesla je upravo bio izasao iz voza u Cikagu, gde je dosao
na poziv admirala americke vojne mornarice, kad mu je urucen te­
legram sa obavestenjem da je njegovu kulu srusila ameriCka vojska.
Tesla se na ovu vest nije ni osvrnuo. Ocigledno je unapred tacno
znao 0 cemu se radi i da je u pitanju izvrsenje odluke nezvanicne
Svetske vlade, Cija je glavna ekonomska poluga uspostavljena ceti­
ri godine ranije, pred sam gregorijanski Bozic 1913. godine. Tada
je Vudro Vilson suspendovao americki ustav na sarno jedan dan,
pred katolicki Bozic, da osnuje Federalne rezerve, eentralnu ban­
ku, privatnu instituciju koja je od tog vremena pravi vlasnik Ame­
rike i u Ciji rad ni Senat, ni Kongres nemaju nikakav uvid. Jedini
koji se tome javno, ali bezuspeSno suprotstavio bio je senator Lind­
berg, otae Carlsa Lindberga, pilota kOJi je prvi preleteo Atlantik, ali
kome su kidnapovali i ubili sina, i koji je kasnije poddao Hitlerov
tehnoloski san novog covecanstva; nemacki filosof Hajdeger, koji
je u pocetku takode poddao Naciste, video je u nacizmu i neke
pozitivne elemente i formulisao ih kao "susret planetarno determi­
nisane tehnologije i novovekovnog coveka".
"Svaki razuman covek mora verovati u Boga"
- Rene Dekart
U konkretnim postupcima Tesla je bio neumoljiv. Njegovi
drustveni stavovi bili su dosledno natpoliticki i elitni: srpskom vla­
dici Nikolaju Velimirovicu je u vreme prvog svetskog rata odbio
da potpise njegov politicki apel za ujedinjenje Srba van otadzbine,
sto je vladika rammeD i prokomentarisao recima "zao mi je sto
sam tog velikog coveka i minut odvlacio od njegovog pozvanja".
Navodnu Teslinu izjavu podrSke jugoslovenskom narodnooslobo­
dilackom pokretu u vreme Drugog svetskog rata pisali su zajednic­
ki tadasnji potpredsednik SAD-a Henri Volas i Teslin necak, Sava
Kosanovic. VerujuCi u najvisi automatizam kosmickih sila, Tesla
je postizanje socijalne srece i mira smatrao moguCim sarno cisto
naucnim sredstvima.
U pravoj nauci, (a pod njom podrazumevam iskljucivo liniju
sumersko-haldejsko-pitagorejske matematicke religije), mental­
ni reeepti, formule, moraju biti osvescene, do kraja rastumacene i
201

shvatljive svakome. Cesto zaboravljamo da na svakog coveka pri­
rodni zakoni deluju nezavisno od njegove licnosti, jer su svi kosmo­
loski zakoni nadlicni, cak i oni koji formiraju samu naSu licnost.
Buduti da je bio izuzetno prozorljiv, Tesla je imao potpuno sve­
stan uvid u zivo svekosmicko Bite, imao je pristup jezgru emanaci­
je - sredistu isijavanja ljubavi i svetlosti, dok su, poredenja radi, Nils
Bor i Verner Hajzenberg isto kosmicko Biee dozivljavali kao obicni
ljudi i na daleko nizem nivou, to jest magijski, mutno, metaforicki,
u obliku nedomiSljenih koncepcija kvantnomehanickog dejstva ek­
sperimentatora na eksepriment i relacije neodredenosti. Sam Albert
Ajnstajn bio je ironicni teista, ("zelim da saznam planove Boga",
izjavljivao je povodom rada na nikad zavrsenoj Teoriji jedinstve­
nog polja), i u sustini bio je prozet dubokom sumnjom u Bozju
egzistenciju.
Komparativno gledano, Tesla kao Duhovnik Nauke, nema oz­
biljnu konkurenciju u savremenoj istoriji.
Kuda ide nauka?
Haldejska mudrost uci nas da su kosmicke strukture zgusnu­
ta svetlost, a kosmiCka zbivanja muzika mikro i makro nebeskih
sfera. Muzika koju mi slusamo, jer mozemo da je cujemo, samo je
mali deo opsega muzike prirodnih lestvica, koju proizvode bez­
brojni delovi Kontinuuma.
I sam gen je prebiotskog karaktera, prethodi zivotu, on je du­
hovna kategorija, nevid~ivi zakon aranziranja poznatih hemijskih
komponenti; organizacija svakog pa i ljudskog genoma je cisto ma­
tematicka, a matematicki objekti, kao Sto znamo, imaju vanculnu
egzistenciju - niko nikada nije video brojeve, a ni geometrijsku
tacku. Kompletna grada Coveka - vecna je. Ne sarno kompleks
elektromagnetskih tala sa koji je materijalna osnova ljudske duse,
nego i atomi i molekuli ljudskog tela besmrtni suo Razlika zivota i
smrti je cisto matematicka, u matematickom poretku organizacije
zivog sistema. Uvodenje Duha u nauku, preko hipoteze Vremena,
omoguCiee fizicku besmrtnost.
U savremenoj nauci, posebno u Fizici, proucavaju se sarno dva
logicki stepenovana nivoa postojanja culna materijalna posledi-
202
T
ca i formalni jezik. Najdublji nivo egzistencije od koga sve potice
I i zavisi - Duhovni nivo, izostavljen je iz savremenih istrazivanja.
Prosecan naucnik naSega doba svesno se odrice Duha, i naravno,
I ne moze teorijski da napreduje na bazi predvidanja nadahnutem,
I kao Tesla, vee samo tehnoloski, pomoeu bezbrojnih pokusaja (ne­
okvantna mehanika - CERN, traganje za Higsovim bozonom, ne­
I
primereno, kao u nekoj parodiji, nazvanim Bozija cestica). Kao da
elektron, proton i neutron nisu takode Bozije cestice?
Prirodni kao i fizicki zakoni nisu fenomeni, oni se nigde ne po­
javljuju, iii, ako hotemo, pojavljuju se na pitagorejski nacin - kao
sama stvarnost. Onakve kakve se danas primenjuju u fizici, ma­
tematicke formule ne izrazavaju krajnju prirodu fizickih zakona,
nego su nejasan naucni jezik, magijski zapis.
Tek u neposrednom fizickom tumacenju elementarne matema­
tike, one prirodno date, a ne ove Ijudski konstruisane, susreeemo
Duh u osnovi FiziCke realnosti. Interesantno je da u celokupnoj
nauci 0 psihi - psihijatriji i psihologiji, ukljucujuci i eksperimen­
talnu, jedino u teoriji arhetipova Karla Gustava Junga nailazimo
na zivu naucnu svest 0 ultimativnoj vaznosti Duha za egzistenciju
materije. I u samom Jungu ocito je tu proradilo nacelo jedinstvene
osnovne beskonacnosti Sveta - Arhetip Kontinuuma.
Geniji kao Tesla se u situacije svog zivota ne unose licno. Kad
nekoga vole, oni zapravo vole kosmos ovaploeen u toj osobi, a ne
smrtnika-prolaznika sa svim njegovim slabostima koje mu stanje
zivota nuzno namete.
Moje iskustvo provere najrazlicitijih Teslinih izjava pokazalo
je da on nije ni filozofski, ni imaginativni tip, vee cist vizionar i
to u smislu u kome srednjevekovni jezuita sa Palma de Majorke,
Ramon Ljulj, definiSe fantasmagoriju, na citav vek pre Keplerovih
Boianskih slika - arhetipov.a. Ramon smatra da je ljudska dusa
mracna soba, (lat. camera obscura), sa uzanim otvorom prema
Bogu koji u nju salje fantasmagorije, slike Bozanske realnosti, koje
se od ljudske imaginacije razlikuju po tome sto su stvarne.
Svi pravi veliki vizionari su bukvalni, oni naprosto do detalja
opisuju prizore svojih vizija. Isto tako je i naucni vizionar Tesla
prenosio vizije u materiju bez ikakvog logickog razmiSljanja, koje
bi mu zaista samo usporilo proces utelovljavanja ideja. Brzina rada
u ispunjavanju pozvanja je zapravo glavni razlog sto Tesla nije osta­
203
 vio nikakvu fizicku teoriju. I kao sto priroda samo stvara, nikome
nista ne objasnjavajuCi, tako isto ponasao se i Tesla.
Dobro znajuti da je Tesla bukvalni vizionar, i stoga krajnje po­
uzdan, decenijama sam se pitao, ne sta je Tesla imao na umu, nego
sta je on video pred sobom, ispisujuti sledetu neobicnu recenicu 0
svom rano preminulom bratu Danilu:
"Setanje na ono sto je brat postigao Cinilo je svaki moj pokusaj
bezvrednim u poredenju sa njim."
Znao sam iz analize drugih Teslinih izjava, da on nije bio sklon
preuvelicavanju, i cak i kada bi mu izjave zvucale fantasticno, uvek
je imao u vidu nesto vrlo konkretno i ostvarljivo, i prema tome, da
to sto je rekao 0 Danilu mora da znaCi nesto mnogo vise od obic­
nog preterivanja u izlivu bratske ljubavi.
Pre cetiri godine dobio sam da u prisustvu donosioca proCitam
i odmah vratim detaljan dosije Tesline porodice, koji je 1893-4 go­
dine uraden za potrebe tajne politlcke policije Habzburske monar­
hije, odmah posle Teslinog predavanja u Dru8tvu fizicara u Parizu,
a potom i u Kraljevskom Drustvu u Londonu - 0 svetlosti i drugim
visokofrekventnim fenomenima.
Tu sam naiSao na pravo objaSnjenje Teslinih cudnih reCi 0
bratu: Danilo Tesla je imao veoma razvijene parapsiholoske moti
i, kada se skoncentrise, pomerao je stvari pogledom, 8tO Nikoli,
pored svih napornih vetbanja, nikada nije uspelo. Teslin brat Da­
nilo imao je istl dar kao Daglas Houm, medijum koga je proucavao
Teslin prijatelj, poznati engleski naucnik Vilijam Kruks, odnosno
istu sposobnost kao Nina Kulagina.
Naravno da je tako nesto mogute. U pitanju je odnos energija
materija, koji protiV1ireCi klasicnom zakonu odrianja energije.
Ako recju Petar mozemo da pokrenemo sa stolice coveka od sto
kilograma iii vizuelnim signalom mozemo da zaustavimo kamion,
onda mora da postoji nacin na kOji se razumno razgovara i sa ato­
mima i molekulima. Ne sarno celokupna materija, nego i prirodni
jezik sastoji se od poretka frek.vencija svetlosti i prema tome, svaki
atom ima svoje svetlosno ime. Ako su opseg, poredak i modulacija
frek.vencija odgovarajute, atom te nas poslusati kao svako razu­
mno bice. S druge strane, ako Petra pogresno zovnemo Pavle, on
te ostati da sedi. Nete proCi mnogo godina, a ljudski naucni dijalog
sa Kosmosom prosirite se do nivoa znanja 0 tome da je celokupna
priroda zivo bite i obdarena svescu.
204
Poznato je da je Nikola Tesla sa lakotom citao tude misli, (sve­
docenja njegovih skolskih drugova iz Gospica, Graca i Praga),
predvidao dogadjaje, (1899. u Filadelfiji je sHorn zadriao grupu
poznanika da ne otputuju vozom, koji je te noci imao tesku ha­
variju; l.P.Morgana je odvratio od putovanja Titanikom 0 cemu u
Morganovom arhivu postoji njegov zapis uz kOji je prilozena karta
prve klase za Titanik), bio vrhunski hipnotizer, (njujodka vecera sa
lickim bokserima bracom Zivit, koje je neprimetno hipnotisao za­
jedno sa Dzonom O'Nilom i pukovnikom Tositem, 0 cemu je pisao
i Njujork Tajms), ali pomenuti izuzetan dar brata Danila nije imao.
I na kraju, ko je Tesla i kakva je njegova uloga
u nasoj buducnosti?
Dugo sam razmiSljao gde da pozicioniram Teslu u srednje­
vekovnoj teoloskoj arhitektonici Hriscanske andeoske lestvice, da
ga nekako povezem sa njegovom hriscanskom pravoslavnom sve­
stenickom porodicom, ali sam za Teslu jedino odgovarajute mesto
nasao u hijerarhiji nadljudskih bita teozofskog ucenja (Teozofija
je sinteza nauke i religije, ciji je osnivac H.P. Blavacka u 19. veku):
Tesla je Arhej.
Arheji su nadljudska bita koja se ovaplocuju u velikim Ijudima
na prekretnicama ljudske istorije, zadatak im je da vode brigu 0
coveku. Iznad su Arhandela, ali ispod Serafima i Heruvima, koji su
Cisto svetlo i 0 kojima Tesla otvoreno govori kao 0 jezgru iz koga
dobija sve svoje ideje. Serafim je na haldejskom ljubav.
Radi boljeg razumevanja, navestu hijerarhiju u celini, podelje­
nu u trijade. Inace, Sveto trojstvo, trijada iii broj tri za koji je Tesla
bio izuzetno vezan, za Aristotela je broj celine, jer sadrii pocetak,
sredinu i kraj.
Evo te lestvice bita iznad Ijudi:
Najnizi su andeli cuvari svakog coveka, zaduzeni da ga vode.
Arhandeli, koji su iznad andela, vladaju dusama naroda; to je,
po teozofima, svet kolektivnog nesvesnog.
Arheji, (naziv potice od Dionizija Aeropagite), kojima pripada
Tesla, iznad su arhandela, rukovode svim velikim preobrazajima
205
 --,.,­
covecanstva u obliku velikih licnosti na sudbonosnim prekretni­
cama ljudske istorije i nauke, oni su duhovi licnosti i kosmickih
instikata.
To je prva grupa duhovnih sila, koje se uzdizu nad covekom; 1952
njihove akcije su najzivlje i najslozenije i prodiru duboko u materi­
1967
ju kao i u tajnu ljudske individualnosti.
Iza njih dolazi druga trijada sila, to su Deve indijske mitologije.
1985
Dionizije ih naziva: urn, (gr. eksusiai), vladanje, (gr. dynemeis), i
carstvo (gr. heriotes). BliZi su bozanstvu nego coveku, ne mogu kao 1989
arhandeli da sidu u dubinu materije, niti mogu da vole coveka, jer
su nepogresivi. Ova bica odrZavaju materiju, njihove sile su norma 1990
fizickih sistema.
Daleko iznad ljudskog poimanja i mogucnosti zamisljanja uz­
1992
dize se treca trijada bica iIi sila, koja je najvisa: Prestoli - vrhovne
moti pozrtvovanosti i dobrote, Serafimi ijubav, i Heruvimi - smi­ 2001
sao mudrosti iskonske snage, i toliko su blizu Boga da direktno isi­ 2003
javaju njegovu svetlost. Oni ne rade vee blistaju, oni ne stvaraju
nego prenose zivotne zrake Bozije i bude ih na nizim planovima
postojanja. 2004
Presto, Serafim i Heruvim cine vrhovnu trijadu iz koje proi­ 2007
zilazi svetlost i koja nadahnjuje kosmos svojim zivotnim dahom.
Oni su deo Bozanske sfere u uzem smislu, jer su svojom prirodom
iznad prostora i vremena, kao i sam Bog, ali oCituju Bozanstvo u 2009
vremenu i u prostoru. To je jezgro 0 kome je Tesla govorio amba­
sadoru kraljevine Jugoslavije Vladicu, iz koga je, po sopstvenim 2010
reCima "dobijao sve svoje ideje, ali u ciju tajnu nije prodro...".
Svaki red sila prima podsticaje od gornjeg reda, ali obrnuto nije 2011
slicaj, uticaj strujanjaje Jednosmeran, odozgo prema dole.
Vrhovni Vladalac je Sveti Zakon (gr. Hieros Logos) koji vlada
nacelom neprekidnosti sveukupnog beskonacnog sveta. Bog Tvorac
(gr. Demiurg) je nesaznatljiv.
Voden iz dna kosmosa sredisnjim arhetipom misticne svetlosti, 2012
citavoga zivota svesno i s radoscu poklanjajuCi ljudima spoznate
arhetipske zakone po kojima radi priroda, Tesla je, pred sopstvenu
transfiguraciju na pravoslavni Bozic 1943, i sam postao zivi arhetip
osnivaca nove naucne religije. 2013
2015
206
Bio Data Velimira Abramovica
Roden u Beogradu, Srbija
Zhirka poezije "Emsep"
Doktorska disertacija "Problem kontinuiteta u prirod­
noj filosofiji Lajbnica i BoskoviCa"
Profesor Teorije filma, Univerzitet umetnosti, Beograd
Profesor Istorije ideja i pojmova vremena, prostora i
materije u prirodnim naukama, Centar za multidsci­
plinama studije Univerziteta u Beogradu
Osnivac i glavni urednik naucno-filozofskog casopisa
" Teslijana"
Osnivac privatne filozofske Skole "Institut za nauku 0 vre­
menu", Barajevo, Srbija; Seminar za primenjenu metafiziku
Urednik teozofskog magazina Delphis, Moskva
Clan Ruskog interdisciplinarnog temporoloskog semi­
nara, DrZavni univerzitet Lomonosov, Moskva
Dekan Fakulteta "Akademija umetnosti", Beograd
Monografija 0 Nikoli Tesli "Svetlost koja se ne gasi"
Osnivac privatne naucne tribine Tesline kosmoloske
studije, Beograd
Rusko/Srpski Institut za Fiziku Etra, Beograd/Moskva
(u pripremi)
Posle 37 godina istrazivanja pocinje rad na formulisa­
nju teorije Osnovi Nauke 0 Vremenu sa glavnom hipo­
tezom da je Konstantna Sadasnjost ciji su matematicki
modeli Tacka i Nula - jedino vreme Fizicke realnosti,
sto dalje vodi do redefinisanja sile, mase i energije i ek­
sperimenata kontrole temporalnih svojstava fizickih i
bioloskih sistema kao najpozeljnijem rezultatu u cita­
voj istoriji nauke
Radi na Osnovama nauke 0 Vremenu u Barajevskoj
sumi, 37 kilometara juzno od Beograda
207
 r

Sadriaj:

ZASTO OVA KNJIGA......................................................................... 7

POREKLO, ZIVOT, RAD, NAUCNO STVARALASTVO,

EKSPERIMENTI, PATENT!, KOSMOLOSKA TEORIJA,
NEOBICNA PSIHICKA SVOJSTVA, BUDUCNOST RAZVOJA
ORGINALNE SAVREMENE NAUKE KOJU JE ZAPOCEO
GENIJALNI PRONALAZAC NIKOLA TESLA ............................. 11

DECASTVO I MLADOST UM KOTI RADI KAO PRIRODA .., 38

Kvantna mehanika, teorija re1ativnosti i Teslina etarska

tehnologija...................................................................................... 66

Kolorado Springs i Kula Vordenklif - eksperimenti Tesline

originalne fizike ............................................................................. 7S

TESLIN NOVI SVETSKI POREDAK IZ 1900. GODINE

- telekomunikacioni sistem globalnog drustva ............................. 68

SVETSKI SISTEM ................................................................................ 70

Teslina heuristicka metoda i moe Kule Vordenklif................... 79

Etar je Teslina prava domovina ................................................... 89

Beleska 0 Svetlosnom Etru ........................................................... 92

Razmatrajuei Svetlosni kao zVllcni talas..................................... 94

Planeta Zemlja kao rezonantni sistem ........................................ 9S

TESLINO SHVATANJE RATA

I BUDUCNOSTI RATNIH PROCESA ............................................. 107

,'i 11.
Kosmoloski uzroci ljudskog ratovanja ........................................ 108

Tesla pokusava da spreci Drugi svetski rat................................. 135

RAT I FORMIRANJE PLANETARNOG DRUSTVA ..................... 142

U Svetu koji ga ne razume - Teslina duhovnost........................ 144

Naucnik koji nam tek dolazi, cije glavne ideje tek treba usvojiti

i ostvariti ........................................................................................ 155

Muzej u Beogradu ......................................................................... 156

Tajna Tesline elektromagnetike

- Nehercijanski talasi ..................................................................... 160

Naucni put Nikole Tesle ceka da bude shvaeen i nastavljen .... 162

Teorija koja nedostaje .................................................................. 163

Vojni brod kao vremeplov ........................................................... 167

Tajna vatrenih lopti ....................................................................... 169

209
 f

Tesla kao jasnovidac...................................................................... 170

Tajanstveni stranac Marka Tvena ................................................ 171

Za i protiv postojanja etra: Tesla protiv Ajnstajna .................... 177

Put Tesline vremenske fizike ........................................................ 180

POREKLO MAGNETIZMA IZ GRAVITACIJE.............................. 183

SOLILOKVIJUM 0 NAUCI ............................................................... 185

1. Zasto sarn pozeleo da pojmim Univerzum? .......................... 185

2. Ko je za mene Tesla, na koji put mi je ukazao? ..................... 187

3. Nakon 37 godina proueavanja vremena,

do kakvih uvida sam dosao? ........................................................ 188

4. Da Ii je konstantna sadasnjost, zapravo vecnost,

jedino vreme fizicke realnosti? .................................................... 190

5. U Zodijaekom periodu Vodolije, za koji se

tvrdi da je era nove svesti, steCi cemo dublja saznanja

o vremenu i prostoru ................................................................... 190

6. Koji su moji ciljevi na globalnom planu? ............................... 191

7. Postoji li beskonacnost onako kako je zamisljam,

i ako postoji, da Ii je mogu fizieki shvatiti? Da Ii ce nauka

postiCi fizieku besmrtnost Coveka?............................................. 191

8. Tesla je rekao da ce nauka, onoga dana kada pocne da istrazuje

duhovne pojave, za jednu deceniju napredovati vise nego u svim

vekovima svog postojanja............................................................. 193

9. Teslino lecenje rekonstrukcijom ljudskog automatizma

kosmiekih sila ............................................................................... 193

10 Zasto mi je bilo potrebno toliko zivotnog

vremena da odgonetnem Teslinu nauku? .................................. 194

Velimir Abramovic
11. U cemu je razlika naseg i kosmiekog razuma? .................... 194
TESLA

12. Ima Ii neke posebne Bozje eestice? ....................................... 194

EVOLUCIJA SVESTI COVECANSTVA

13. Materija? ................................................................................... 195

Priroda je sarnoj sebi sliena - tajna broja 37.............................. 196

TesIin Spiralni VrtlQg '" tajno znaeenje ....................................... 196

Izdavac
Ueenje Tesline spirale ................................................................... 197
DRASLAR - Beograd

CIVILIZACIJA TESLIJANA ............................................................... 199

Dalmatinska 47,

Zasto je Tesla tek sada u Rusiji (Tunguska tajna) ...................... 194

tel/faks 011 275 90 75,2759808

"Svaki razwnan eovek mora verovati u Boga" -

Rene Dekart.................................................................................... 201

Za izdavaca
Kuda ide nauka? ............................................................................. 202
ANADRASLAR
I na kraju, ko je Tesla i kakva je njegov uloga

u naso; buducnosti? ....................................................................... 205

Stampa
DRASLAR PARTNER - Beograd
Bio Data VelimiraAbramoviCa .................................................... 229

Tirai 1000

Beograd,2016.

210