»

tu u produkciji Radio B-92 ovih

na izazvao je pažnju javnosti.
■ M
M r o t n o logici, beogradski žestoki
R%mci|vole da se slikaju i ispovedaju.
feeme objavljuje priču o njima
Najpopularniji svetski koaiičar Džim Keri

MASKA
od nule do
superheroja

akciona
komedija u
SAVA CENTRU
i bioskopu a

KOZARA
Sagovornici Vremena
VREME
Politika
Dragutin llić, banjalučki socijalista, o udaljavanju Karadžića od Rezolucija 981:
sveta (strana 18)\ Hans Košnik, Mijo Brajković i Safet Slova i brojke _ 8
Oručević, administrator i gradonačelnici podeljenog Mostara o Protest: Seljaci u gradu 9
životu u gradu (strana 22)\o vladavini Tuđmanovog porodičnog Crna Gora:
Bar i Solun_____ _ 10
Klana govori Stjepan Mesić (strana 25)\ košarkaški treneri
Banjaluka:
Boža Maljković i Željko Obradović objašnjavaju zašto je Karadžićevi oponenti ___ 17
Jugoslavija još najbolja u Evropi (strana 54) Intervju: Dragutin llić __ 18
Tema Vremena: Na licu mesta: Mostar _ 22
Intervju: Stipe Mesić___ 25
Vidimo se u čitulji Romi: Od grupe manjina. 26
Film u produkciji Radija B-
92, odabran i za festival u
Svet
Oberhauzenu,. ilustruje feno­ Na licu mesta: Kipar_ 30
More: Ribarski rat _ _ 31
men sveopšte kriminalizacije
Italija: Ubistvo Gučija 33
društva, prelivanje rata u Be­
ograd i erozije svih pravila i Kultura
standarda. Najzanimljivije u Festival:
njemu je to što se pred ka­ Osveta ružnog pačeta 36
merom bez zazora i dlake na Moda:
jeziku pojavljuju najpoznatiji Ljubljanska suknja__ . 37
beogradski kriminalci, od ko­
jih su trojica tokom snimanja Knjige
i montaže filma izgubila gla­ Komentar: Jovica Aćin 40
ve. Serija ubistava u Beo­ Intervju:
gradu, u međuvremenu, na­ Drinka Gojković____ _ 42
stavlja se • Bestseleri: Ruždi,
Eko i Kundera _ _ 43
strana 12
Ogled:
Stradanja: Irmina smrt Rukopis Danilova_ 44
Sedmogodišnja devojčica, koja je bila simbol stradanja dece u Pismo: Marija Mitrović 45
Prikazi:
Sarajevu, umrla je nedavno u Londonu. Njen otac Idriz kaže da
Lengold i Keruak ___ 46
je njen slučaj podstakao evakuaciju mnoge ranjene dece iz
Sarajeva. "U stvari, umrla je za njih", govori Idriz Život
strana 20 Tema Vremena:
Julski letač: Četnik ili komunista Vidimo se u čitulji ' 12
Protest seljaka: Glumac Desimir Stanojević, član di­
Stradanje: Irmina smrt 20
Glumac:
Laki prolećni radovi rekcije JUL, poriče daje bio pripadnik
Četnik ili komunista__ _ 51
Da li seljački sindikat Srpskog četni­ Košarka: Srpsko finale 54
unosi novine u rad čkog pokreta iz Turneja:
političkih stranaka. Sk­ koga je, po tvr­ Top lista nadrealista___ 57
upštinu Srbije je od đenjima iz Ni­ Kolevke: Dragi na dar_ 59
seljaka branila ojača­ ša, isključen
na grupa specijalaca zbog ekstrem­ 4 Nedelja 52 Ljudi i vreme
što je opozicija iskoris­ no desničars­ 28 Međuvreme 60 Noćnik '
tila da optuži vlast da kih stavova, ali 34 Meridijani 62 Pošta
je digla pendrek na dopušta mogu­ 38 Scena 64 Lični ugao
motiku i da se plaši ćnost i takve
promene politi­ 49 Stanje stvari 66 Vreme uživanja
svojih hranilaca
strana 9 čkih uverenja Na naslovnoj strani:
strana 51 Aleksandar Knežević Knele
 v-
ggH H gi m Šestog aprila navršile su se
shT ^ — tri godine od kada su u Saraje-
wM 9 M ■ vu pale prve žrtve. Nema ni šest
g|š H i|§| meseci od kad je srpska vlast
IH 9 rekla da je to zločin. Dve i po
godine gradje bombardovan, a
da se vlast pravila ludom, žmurila pred zločinom i
ohrabrivala ga. Sve nas koji smo zločin obelodanili na
vreme, ovdašnje skutonoše proglasili su izdajnicima i špi­
junima. U našem ratu glave su sporadično letele, ali veći­
ni je obraz potpuno stradao. DŽ
Avans za hapšenje
Biznis podgoričke "Jugobanke"
Do zaključenja ovog broja "Vremena" MUP Crne
Gore zvanično nije potvrdio informaciju objavljenu u
"Pobjedi" da je uhapšena direktorka "Jugobanke"
Podgorica Radmila Kalezić sa nekoliko najbližih sa*
radnika. Građani su u srijedu ujutro bili svjedoci
policijske blokade ulaza u "Jugobanku", ali zvanični
detalji o tome su izostali. Nezvanično še saznaje daje
razlog hapšenja Radmile Kalezić odobreni avans
preduzeću "Oveko" u iznosu od 2.660.000 dolara. Pr­
ije petnaestak dana Radmila Kalezić je u "Pobjedi"
obrazložila da je sa firmom "Oveko" "Jugobanka" us­
pješno poslovala i da je tim putem nabavljeno mnogo
4 ■ VREME ■ 10. APRIL 1995.
deficitarne robe. Avans od 2.660.000 dolara,
međutim, kako je rekla nije realizovan niti vraćen
banci zbog toga što su se "ispriječile neke inostrane
smetnje"? ali da banka kod italijanskih vlasti ima ov-
lašćenje za prodaju kuće vlasnika firme u Italiji.
Vlasnik firme "Oveko", kako saznaje "Vreme", jeste
Petar Ivanović, poznati biznismen iz Podgorice, još
poznatiji kao domaćin i sponzor prošlogodišnjih
turneja Vladimira Žirinovskog po Crnoj Gori, Srbiji i
nekim zemljama zapadne Evrope. Ulazeći na konfer­
enciju za štampu koju je Žirinovskom u vili Gorica
prošle godine priredila crnogorska vlast; Ivanović je
"brata Rusa" pozdravio povikom "Haj! Žirinovski",
uz karakteristično podizanje ruke.
"Vreme" takođe saznaje da se direktorica Kalezić
konsultovala da li da da avans firmi "Oveko" i pored
garancije italijanskih vlasti i hipoteke na njegovu
kuću u Italiji. Premijer Milo Đukanović je, kako tvrdi
naš izvor tada rekao da Ivanovićeva kuća ne vrijedi ni
približno upisanoj hipoteci, i tek ostaje da se vidi kako
je avans ipak odobren. Sigurno je, međutim, da se ul­
aganje u turneju Žirinovskog'nije isplatilo ni politički
ni ekonomski, a javnosti preostaje da čeka objašnjenje
o kakvim se to inostranim smetnjama radilo.
Dosijei pod ključem
Ivica Račan predao arhiv bivšeg SK
Predsednik Socijaldemokratske partije Hrvatske
(SDPH) Ivica Račan i upravnik Hrvatskog državnog
arhiva Josip Kolanović početkom aprila potpisali su
ugovor o predaji celokupne arhivske građe SDPH
Državnom arhivu
Hrvatske.'što po-
Obećanje ludom In
drazumeva preda­
ju dokumentacije
radovanje memoriam
bivše Komunisti­ Zašto nema izveštaja o kaosu na crnom tržištu
čke partije Hrva­ Krajem prošle nedelje potpredsednik srpske vlade
tske (KPH) i Sa­ Zoran Miščević
Slobodan Radulović najavio je da će rezultati istrage
veza komunista U 50. godini umro je
o uzrocima i uzročnicima haosa na crnon) tržištu nov­
Hrvatske (SKH). voda nekada popularnih
ca biti saopšteni za 2-3 dana. Bila je to najpreciznija
čiji je SDPH pra­ "Silueta” i jedna od
najava u seriji sličnih obećanja srpskih i saveznih
vni naslednik. Ar­ prvih zvezda jugosloven*
ministara, premijera, guvernera... Ni ovog pone-
hivska grada sa­ skog rokenrola. Imao je
deljka, kada je isticao taj rok od* 2-3 dana, ni u četv r­
drži dokumente iz 19 godina kada je 1964.
tak rano popodne, kada je zaključeii ovaj broj "Vre­
osnovao "Siluete", koje
rada organa i tela mena". nijedno od tih javnih obećanja nije ispunjeno.
dve godine kasnije
KPH/SKH od Ce­ Ostaje jedino mogući zaključak d a je reč o velikom
dozi i'lja \'aju nezapdm -
ntralnog komiteta Odluka: Ivica Račan sudaru unutar privredne i ukupne vlasti jer je jedino
će/tu popularnost na Gi­
do nižih organa, lična dokumenta, dosijee bivših čl­ od njih i mogao poteći napad na kurs dinara.
tarijadi, na beograd­
anova i oko 9000 dosijea iz vremena Informbiroa.
skom sajmu. "Siluete” su
Odluka o predaji.arhiva u naučne svrhe doneta je
bile prvi sastav koji je
1992. godine, kada je Državni arhiv dobio potrebne izašao izvan naših gran­
prostorije i kada je objavljen zakon o očuvanju ove ica, svirajući po dis­
građe, koji strogo propisuje način njenog korišćenja. kotekama Italije, Holan-
Ova građa će biti pod embargom 30 godina. dije. Švedske...
Ivica Račan je prilikom predaje izjavio da SDPH nije
uništavao dokumente niti ih u bilo kojoj prilici koristio Novak Novak
za političku borbu. Kolanović se sa svoje strane U Beogradu je preminuo
obavezao na čuvanje tajnosti dokumenata lične pr­ pozor išn i i radijski pisac
irode u interesu države i u interesu tzv. treće osobe. i jedan od najznačajnijih
U Srbiji, gde ta materija nije pravno regulisana, često pisaca TV serija. U tan­
izbijaju skandali poput prošlonedeljnpg, kada je u Sk­ demu sa Radivojem Lo­
upštini Srbije poslanik Socijalističke partije Srbije lom Đukičem može. se
(SPS) Gorica Gajević, očito zloupotrebljavajući po­ smatrati rodonačelni-
datke iz arhiva SK Srbije, čiji je SPS naslednik, rekla kom humoristickih, TV
da je "od 122 poslanika opozicije čak 97 pripadalo serija. Sticajem okolnos­
ŠK, i to onom birokratizovanom delu jer je svaki treći ti, na trećem kanalu RTS
bio partijski funkcioner". Na primedbe opozicionih prikazuje se njegova
poslanika d a j e to primer "povrede privatnosti? i najduža i najpopularnija
zloupotrebe policijskih podataka, poslanici SPS Gori­ serija "Pozorište u kući".
ca Gajević, Zoran Anđelković i Radmilo Bogdanović
odgovorili su da to nisu policijski podaci "pošto takvi
podaci postoje u evidenciji članstva i rukovodstva
svake opozicione stranke" i da su "u cei ost i tačni".

Slovenci u Beogradu Kursevi

Uzvratna poseta Centralne banke - srednji kurševi
Tokom protekle nedelje Beograđanima se predstavila
Beograd Zagreb Skoplje Ljubljana Sarajevo
grupa slovenačkih umetnika festivalom "Kontra-Dibi-
ID E M 1,00 3,64 26,71 81,59 110,00 1
dom LJ-BG". Bila je to uzvratna poseta beogradskim
1 USD 1,38 5,02 37,34 112,21 155,10
umetnicima koji su u Ljubljani gostovali u jesen
prošle godine. Tokom četiri dana Festivala u nekoliko
beogradskih kulturnih prostora otvorene su izložbe Kursevi u menjačnicama - kupovni/prodajni
stripa, fptografija, maski, dizajna i arhitekture, igrane 1 DEM 2,00/2,20 3,60/3,70 27,20/27,40 80.60/81,30 140/150
su pozorišne predstave, održana predavanja i jedna 1 USD 2,75/3,05 4.90/5,08 38,00/39,00 111.00/115,00 190/210
modna revija. crna berza* crna berza* crna berza meirjačnice crna berza
Koncert "Kontra-Dibidona" najbolje je objašnjen u
katalogu. Festivala tekstom koji se našao i na plakatu: Međusobni odnosi valuta
"Izvesni savremeni istraživački metodi, među kojima *100 DIN — 195 1.447 4.253 7.895
treba spomenuti tzv. zdrav razum, pokazuju daje mo­ 100 KN 51,35 743 2.184 4.054
guća još jedna forma komunikcije. Skromni festivali 100 MKD 6,90 13,45 " • ’ ' 294 545
’Dibidon BG-LT (Ljubljana, 28. 9.-1. 10. 1994) i ’Kon- 100 SIT 2,35 4,58 34,p0 —- 186
tra-Dibidon LJ-BG' (Beograd 1.4.-4.4.1995) pokušaj 100 BHDIN 1,26 2,46 18,30 53,87
su prikazivanja vere u takvu ideju." * NESTAŠICA DOMAĆE VALUTE

10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 5

 NE ZURITE U MENE

ČITAJTE "VREME ZABAVE"

DEMI MODRE U FILMU "DISCLOSURE": ISPOVEST: Instant Karma
Erotsko šikanipanje MADEIN CROATIA:
PEDRO ALMODOVAR, PISAC: One stvari Frka oko "Porina"
DOSIJE: James Bond Girls PRIZNANJA: Zoran Predin o Bori
TRENDOVI: Face 1995. godine Đorđeviću
ROCK NEWS: Elton Jolin, Courtney Love, DIREKTORI: Lesli se vraća krući
Live, Neii Young, Pearl Jam... JAZZ & BLUES
PORTRET: PJ Harvey DNEVNIK LUNE LU
REVIEVVS: Druce Springsteen, Električni MULTIMEDIA
orgazam, Rambo/Ranko Amadeos, Baja- STRIP
ga, Miladojka Youneed...
INTERVJU: Ništa ali logopedi U prodaji 10. aprila!
Kosovski
statut
Mlada nudi'
kcmtonomiju .
Potpredsednik vlade Sr­
bije Ratko Marković
najavio je prošle nede­
lje u intervjuu Radio
Prištini da će Vlada Sr­
bije uskoro predložiti
Statut Autonomne po­
krajine Kosovo i Meto­
hija. u kome će biti pre­
cizirani mehanizmi za
onemogućavanje _ ma­
jorizacije većinskog st­
anovništva nad manjin­
skim. Po srpskom usta­
vu, Statut pokrajine us­
vaja se uz saglasnost
Skupštine Srbije. Skup­
štine AP nemaju pravo
da donose zakone, nemaju svoju, upravu. ta po verskim pravilima kao i na zaštitu istorijskih
Ujedno, to je oficijelni odgovor na pojačanu aktivnost spomenika.
Srpskog pokreta otpora koji najavljuje Svesrpski sab­ Sporazum obezbeđuje učešće manjina u donošenju
or o Kosovu i donošenje svoje deklaracije o srpskom odluka u vezi sa njihovim položajem na mesnom, re-
pitanju. .gionalnonl i državnom nivou i sadrži njihovo slobod- J o jo
Na sednici republičkog parlamenta Marković je 5. ap­ no organizovanje i udruživanje radi očuvanja nacio- J
rila negirao tvrdnju poslanika koalicije dve partije Al­ nalnog i kulturnog identiteta. Dalje sadrži odredbu o Kako piše splitska "Šio-
banaca sa juga Srbije Behlula Nasufija da je autonom­ slobodnom uspostavljanju veza sa narodima iden- bočina Dalmacija", u
ija Kosova "neustavno ukinuta", ali je tom prilikom tičnog jezika i kulture, sa državnim i ostalim instituci- ' Hrvatsku je, km : "po-
precizirao da će karakter budućeg rešenja biti teritori­ jama k&o i građanima. • roz.ne" granice prema
jalna decentralizacija, što ne podrazumeva atribute Na osnovu popisa stanovništva iz 1991. godine, u Hr- Sloveniji i Bosni i Herce-
državne vlasti: "Srbija ne može biti savez autonomija, vatskoj je živelo 25 hiljada Mađara (0.5 odsto). U govnu, ovih dana, pred
kako je predlagano na Haškoj konferenciji, i nikada Baranji je živelo 9000 Mađara (16.5 odsto), od kojih početak uskršnjih
na to neće pristati". Status nacinalne manjine, po je više od pola napustilo ovo područje zbog izbijanja praznika, prošvercovano
njemu, ne povlači automatski za sobom i autonomiju, rata (delom su otišli u Mađarsku, delom na ostale hr- ^ 5 5 ni iliona kokošijih
već se manjinska prava ostvaruju na planu ljudskih vatske teritorije). U Istočnoj Slavoniji živelo je 6000 jaj CL n st tvrcn (fa {ma
prava - u obrazovanju, kulturi, veri, očuvanju tra­ Mađara (5.15 odsto), i polovina je takođe napustila indicija da se u Hrvatsku
dicije. svoja ognjišta. "zapravo uvoze srpska
. . ' im".
Usidren "Malambo" Utvrđeno je, naime, da
Zaštita manjina ------ ------------—— — ------------------------- ——
Zaplena zbog sumnje u šverc , , '
trag uvezenih jaja vodi
do OrMja u'-Bosnu do
Mađarskp-hrvatski sporazum
Italijanske vlasti su prošle nedjelje, kako saznaje $ umunije. Kako Rumu-
Ministar inostranih poslova Mađarske Laslo Kovač i "Vreme" iz dobro obaviještenih izvora, zaplijenile'su- mJ° P10{^V0C
f nJ()mMia
zamenik predsednika vlade, ministar inostranih poslo­ perluksuznu jahtu "Malambo", poznatu po tome što nc *yan nj soPstv?ne
va Hrvatske Mate Granić potpisali su 5. aprila u Os­ su se na njoj minulog ljeta šepurili biznismen Ratko ' ^ ()y()c^m Je
ijeku sporazum o zaštiti prava hrvatske manjine na Knežević i premijer Milo Đukanović, kao i po tome uključila da su u Hi -
teritoriji Republike Mađarske i mađarske manjine na što su njome iz budvanske luke, nakon 15 dana mitsku i Sloveniju L te
teritoriji Republike Hrvatske. skrivanja, pobjegle ubice italijanskog državljana Rob- ^ m lje leekspoi tovana
Sporazum detaljno razrađuje prava manjina, koja su erta Saneole. Naš izvor tvrdi da je italijanška vlada stpskajaja .
određena mađarsko-hrvatskim međudržavnim spora- nedavno donijela uredbu koja joj omogućava da u
zumima (član 17) potpisanim 16. decembra 1992. go­ svojim vodama zaplijeni svaki plovni objekat za koji .
dine. se sumnja da služi za šverc i druge kriminalne
Na osnovu međunarodnih i evropskih dokumenata poslove. Ta uredba primorala je vlasnike mnogih glis­
kao i pravnog sistema dveju država, sporazum era na italijanskoj obali da potraže sigurnije utočište,
obezbeđuje manjinama-starosedeocima u dvema pa se znatan broj njih našao na crnogorskom dijelu
državama pravo na kulturu, očuvanje jezičkog i ver- Jadrana. Ista je odredba nagnala švercere sa gliserima
skog identiteta, na osnivanje i rad prosvetnih instituci­ u crnogorskim vodama da dobro izvagaju rizik
ja na svim nivoima, upotrebu maternjeg jezika u.pri­ uplovljavanja u italijanske vode. Zbog toga je ,
vatnom i javnom životu, pravo na informacije na nenadano splasnuo javno-tajni šverc, što je izazvalo
maternjem jeziku (štampa, radio i TV)., na način živo- kuknjavu ovih "biznismena".. '
/ ^ , 10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 7
 W m
.II'.
S li* *
VREME
-
Izlazi ponedeljkom
Izdavač: „VREME” d.o.o.
Beograd, Narodnog fronta 45
poštanski fah 257

DIREKTOR: Ivan Mrđen

ZAMENIK DIREKTORA: Vojislav Milošević

NEDELJNIK „VREME”
Beograd, Mišarska 12-14
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub Žarković
ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA: Petar Luković
POMOĆNIK GLAVNOG UREDNIKA: Veselin Simonović
SEKRETAR REDAKCIJE: Elena Krstanović

v REDAKCIJA:
Dejan Anastasijević, Slobodanka Ast, Dimitrije Boarov,
Veližar Brajović, Stojan Cerović, Aleksandar Ćirić, Šonja
Ćirić, Ana Davičo, Jovan Dulović, Jasna Furtinger, Draško
Gagović, Zmagoslav Herman, Zoran Jeličić, Branka ,
Kaljević (kultura), Uroš Komlenović, Predrag Koraksić,,
Miroslav Kos, Goranka Matić (urednik fotografije), Milan
t '
Milošević, Roksanda Ninčić, Ivan Radovanović, Dušan
Reljić, Ljiljana Smajlović, Seška Stanojiović (svet), Nenad
Stefanović, Hari Štajner, Filip Švarm, Dragan Todorović,
Rezolucija 981
Miloš Vasić, Svetlana Vasović - Mekina,

Slova i brojke
Perica Vučinić, Ljubomir Živkov

DESK:
Grafički centar: Boris Dimitrov, Ivan Hrašovec, Saša
Marković, Vladimir Stankovski, Vesna Vukovljak,
Dušan Šević (urednik)
Lektori: Duška Jovanović, Ljiljana Simić.
Korektori: Dragica Jokić, Ivana Milanović
Može se očekivati da će mirovne snage nastaviti rad bez
Daktilografi: Milica Bogdanić, Nada Đorđević,
Vera Mirković obzira na daljnje poteze i Zagreba i Knina i sve
NEWS DIGEST AGENCY:
nepoznanice vezane za njihov mandat
Duška Anastasijević

DOKUMENTACIJA:
Dragoslav Grujić, Jelena Mrda (foto)
PRODAJA I PRETPLATA:
Nikola Ćulafić, Saša Janevski, Tatjana Jovanović
RAČUNOVODSTVO: Mirjana Janković
Daniela Vesić (šef),
Rukopisi se ne vraćaju.
Telefoni: 344-254, 334-774, 346-936, Telefaks: 338-662
E-mail: redakcija@vreme.co1yu
MARKETING: Goran Kosanović (direktor), Milica
Krstanović, Predrag Nedić, Milena Zdravković,
Maša Matijašević (sekretarica)
(Narodnog fronta 45/VII, Telefon: 646-070,642-743,
Telefaks: 657-454)
"VREME KNJIGE": Predrag Marković (urednik),
Brankica Mikić, Milan Pajević, Milka Vukmirica
(adresa i telefoni isti kao za Marketing)
PRIPREMA: Grafički centar "VREME"
ŠTAMPA: PS GRMEČ - PRIVREDNI PREGLED,
Beograd, MaršalaBirjuzovaS
OBRADA TI&AŽA: Data Press
YU ISSN 0353-8028
List je mišljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01-32/91-
01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1. tačka 1. aline­
ja 10. za čiji promet se plaća osnovni porez po stopi od 7 %.
8 ■ VREME ■ 10. APRIL 1995.
iplomati u Savjetu bezbjednosti Uje-
Idinjenih nacija okončali su (31. mart)
igru riječi i slova vezanu za novo ime
mirovnih snaga UN u Hrvatskoj. Njihov
puni službeni naziv sada glasi: "Operacija
Ujedinjenih nacija za vraćanje povjerenja u
Hrvatskoj" (United Nations Confidence
Restoration Operation in Croatia). To je
zapisano u Rezoluciji 981 Savjeta bezbjed­
nosti o produžetku mandata mirovnih snaga
do čega, moguće je, ne bi došlo da nije prih­
vaćen izričit zahtjev Zagreba da se u njiho­
vom nazivu nađe i "u Hrvatskoj". Valjda kao
ustupak Kninu* odakle su neprestalno stiza­
le poruke da za Krajinu takvo novo ime nije
prihvatljivo, skraćenica će biti samo UN-
CRO, bez "IC". No, zlobnici zapažaju da je
"CRO" međunarodna oznaka za Hrvatsku,
tako da Zagreb može biti potpuno zado­
voljan.
Diplomatima u Savjetu bezbjednosti
tokom ovog mjeseca, međutim, predstoji
mnogo teži posao od smišljanja imena. Tre­
ba donijeti Operativnu rezoluciju u kojoj će
se precizirati koliko će vojnika brojati UN-
CRO, iz kojih sve država, na kojim teritori­
jalna, te, što je najvažnije, kako će se "pro­
matranjem i izvještavanjem pružati pomoć u
kontroli" međunarodno priznatih granica
Hrvatske sa BiH i SR Jugoslavijom. Na
ovom zadatku u okviru novog mandata
mirovnih snaga inzistira Hrvatska, dok ga
srpska strana izričito odbacuje.
TUMAČENJA: "Više nema mandata
Unprofora, više nema UNPA zona i riječ
Jugoslavija ne pojavljuje se u tekstu nove
rezolucije", izjavio je hrvatski ministar
vanjskih poslova Mate Granić i dodao d aje
to najznačajniji dokument koji je Savjet
bezbjednosti donio u korist Hrvatske. Sa še­
fom hrvatske diplomacije slaže se i dr Milan
Babić, ministar vanjskih poslova Krajine:
"Ova operacija UN ima političku namjeru
da Srbe u Krajini tretira kao deo nezavisne
države Hrvatske".
Zagreb i Knin također smatraju da je
mandatom UNCRO ukinut Vensov plan.
Potpredsjednik Sabora Vladimir Seks kaže
u "Večernjem listu" da rezolucija 981 "nag­
lašava i utvrđuje d aje riječ o mandatu UN u
Hrvatskoj, čime se politički poništava onaj
dio Vensovog plana koji je bio uporište Beo-
grada i Knina". I po riječima Branka Leža-
jića, predsjednika krajiškog parlamenta ”an-
uliran je Vensov plan, čime je mirovni
proces vraćen na vreme pre donošenja tog
plana". No, sa Zagrebom i Kninom ne slaže
se Beograd. Potpredsjednik Vijeća republika
u saveznoj Skupštini i predsjednik Odbora
za odnose sa Srbima van Srbije Radmilo
Bogdanović kaže da rezoluciju 981 treba
prvenstveno gledati kao realizaciju "treće
faze Vensovog plana". Po njemu, ona je po­
lazna platforma za konačne političke prego­
vore, "a sve ostalo je lepo upakovana uteha
za Hrvatsku". Bogdanović inače odbacuje
poziv Savjeta bezbjednosti da se bivše re­
publike SFRJ međusobno priznaju: "Kad to
kažem, onda mislim da nema ni avnojevskih
granica na koje treba da dođu 'tamo neke
snage"’:
Kako protumačiti ovu izjavu? Kao re-
toričku podršku Krajišnicima da bi se spr-
iječilo njihovo klizanje ka Palama, pritisak
tvrdog nacionalnog krila SPS na Slobodana
Miloševića, ili baš kao Miloševićevu pro­
cjenu da će isposlovati veće ustupke od
međunarodne zajednice ako pokaže da ne
mora biti "mirotvorac" po svaku cijenu?
Pominjanje rezolucije 981 kao treće faze
Vensovog plana, a upravo ona naglašava ter­
itorijalni integritet Hrvatske, neki smatraju
za najbezbolniji način izvlačenja SR Jugo-
slavije od "obaveza" na koje je Knin toliko
poziva kada se ti ustupci ishode.
TVRDO: Službeni predstavnici Knina i
Zagreba ne isključuju nastavak pregovora
koji će i, po obostranom očekivanju, biti
krajnje tvrdi, teški i potpuno suprotnih
stavova. U tom kontekstu, već je počela bor­
ba za političke poene na terenu. Neposredno
pred donošenje rezolucije 981, Hrvatska je
zabranila prolaz krajiškim kamionima auto-
putem (zbog napisa RSK na cesti), da bi po
njenom donošenju zabranu povukla. Krajina
je, za uzvrat, u zapadnoj Slavoniji suspend­
irala dozvolu za patroliranje mirovnim sna­
gama. Isto tako, dok hrvatski policajci
blokiraju pripadnike mirovnih snaga sa sta­
rim natpisima Unprofor i ne propuštaju ih
dok ih ne zamijene novim UNCRO, koman­
dant krajiških snaga u zapadnoj Slavoniji
navodi da Srbi ne mogu prihvatiti javno isti­
canje tog promijenjenog imena.
Ipak, može se očekivati da će mirovne
snage nastaviti rad bez obzira na daljnje
poteze i Zagreba i Knina i sve nepoznanice
vezane za njihov mandat. Obje strane su u
ovom trenutku svjesne da se*same, bez
mirovnih snaga, ne mogu suočiti. Planirane
potere može jedino poremetiti situacija u
BiH ukoliko se pokaže da je tamo moguće
vojno rješenje. Naime, promatrajući ofanzi-
vu Armije BiH, i Hrvatska vojska i Vojska
krajine zauzimaju, za svaki slučaj, početne
pozicije: prvi u zaleđu Knina, drugi oko bi­
haćkog džepa. ■ skučenim uslovima imala prednost za dobi-
FILIP ŠVARM
£
i
|
<
§
NA TRGU REPUBLIKE: Milicija i seljaci
v Protesf seljaka
Laki prolećni radovi
Da li seljački sindikat unosi novinu u rad političkih stranaka
ko 2 0 0 0 mahom starijih seljaka ođr-
■ žalo je "Miting građana drugog re-
da", u prošli utorak 4. aprila na Trgu
republike i ispred Skupštine Srbije, u orga­
nizaciji Nezavisnog sindikata zemljoradnika
Srbije (NSZS) čiji je predsednik Đorđe
Garabanđić.
Seljaci su tražili isplatu preuzetih poljo­
privrednih proizvoda, smanjenje poreza, re­
alne cene, trogodišnje oslobađanje od pla­
ćanja poreza, ostavku ministra pol joprivrede
Ivka Đonovića...
Seljački sindikat optužuje vladu Srbije
da ne kažnjava pljačku zemljoradnika jer, na
primer, toleriše promet mineralnog đubriva
koje ne sadrži propisanu količinu hemijskih
supstanci.
Garabanđić je tvrdio da zemljoradnici
ove godine neće moći da obezbede ni polov­
inu prošlogodišnje proizvodnje, a da Će pri­
nosi žitarica biti oko 30 odsto uobičajenog
roda.
Njihova delegacija je kontaktirala sa
srpskom vladom od koje je dobila izvesna
maglovita obećanja. Ministar Đonović je u
vreme kada je protest počinjao u Skupštini
branio vladinu tezu da je poljoprivredna
proizvodnja u 1994. u odnosu na 1993. ipak
veća za 5 do 6 odsto, da je poljoprivreda u
janje nafte, da su seljaci novac za pšenicu
ipak đobijali što kroz razmenu roba, što kroz
blagajničke zapise, da vlada nije obećavala
zlato za pšenicu, nego je Narodna banka
obećavala zlato za novac od pšenice, da ne­
davno isplaćeni novac za grožđe i duvan ne
može biti uzrok poremećaja na crnom
deviznom tržištu.
Dok su poslanici SPS pokušavali da
omalovaže seljački protest prikazujući ga
kao maslo opozicije, Đonović je popustljivo
izjavio kako su zahtevi onih domaćina sa
kojima je on razgovarao u velikoj meri
opravdani, a to se izgleda odnosilo na toler­
anciju individulanog izvoza pšenice i
seljačkog šverca nafte.
PO R E Z : Do protesta seljaka je došlo
zapravo zato što njihova roba nije plaćena
na vreme, a država je poreze uvećala i poče­
la da preti prinudnom naplatom. Narodna
seljačka stranka (NSS) osudila je početkom
februara prinudnu naplatu poreza: "Miloše-
vićeva država srednjovekovnim nametima
guli seljacima kožu, iako još uvek nije plati­
la pšenicu i suncokret".
Nezavisni sindikat zemljoradnika preti
da će, ukoliko se vlada zainati, doći do
"događanja zemljoradnika", da će "blokirati
čitavu Srbiju" i da će vladi "griva da se puši"
(Garabanđić). ^
Predstavnici opozicionih stranaka po- I
držali su zahteve seljaka koje su ocenili kao P
10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 9

PRED SKUPSTINOM SRBIJE: Seljaci i milicija
"minimalne i opravdane". Vuk Drašković,
lider Srpskog pokreta obnove (SPO), koji
gaji projekciju tzv. domaćinske Srbije, la­
mentirao je, pozdravljen skandiranjem, kako
'miting seljaka ne može uspeti bez podrške
vojnika, penzionera^ radnika, i svih neza­
dovoljnik^, jer kad propada država samo
zajedno se može činiti, "što se činiti mora".
SPO je sedmog januara pozvao parlamen­
tarne opozicione stranke, Ujedinjene gran­
ske sindikate "Nezavisnost", Nezavisni sin­
dikat zemljoradnika Srbije, Nezavisno udru­
ženje novinara Srbije, nezavisne medije i
univerzitete u Srbiji da zajednički organizu-
ju protestni miting, ali to, kao i slični pl­
anovi DS, DSS i RS, povodom napada na
Studio B, nije naišlo na odjek, pošto teorija
"velikog praska" sada "ne radi".
Seljaci su pokazivali da prate rad svojih
tribuna kao što su Zaharije Trnavčević, Mi-
leta Korićanac, Mika Vlaović, a veliki apluz
davali su i Vladanu Batiću iz DSS kada je
rekao da vlada "u kojoj ministar Đonović
obmanjuje javnost" zaslužuje krivični pro­
gon. Palu Sandoru (DZVM) su na zboru
"kod časnoga Kneza" učtivo dopustili da se
svojim sunarodnicima obrati prvo na ma­
đarskom, što govori da se seljaci bolje ra-
zumeju u građansku opciju od gradskih gu-
lanfera. Neki su, doduše, imitirali zvuk nep­
oznatog jezika ("ooćeš nećeeeš"); ali to nije
zvučalo kao zvuk zlog duha. .
SEOSKI IZVOR: Možda je taj obični
protest doneo znake izvesne promene
metodologije delovanja opozicionih strana­
ka, umornih od spašavanja nacije. Mnogi od
poslanika su u toku skupštinske pauze obila­
zili sela u Srbiji, pa sad skupštinska rasprava
manje liči na nacionalne komade s pe-
yanjem i pucanjem, a više na realističku pri-
povetku, s pominjanjem muke narodne i
zemlje ispod noktiju.
Pitanje je čija je to inovacija - slično kao
što je nedavno radio Nezavisni sindikat met­
alaca, i seljački sindikat je zimus posetio
političke stranke i tražio da zastupaju nje­
gove zahteve u Skupštini. Predstavnici po­
slaničkih klubova Srpskog pokreta obnove
10 ■ VREME ■ 10. APRIL1995.
(SPO), Demokratske stranke (DS), Srpske
radikalne stranke (SRS) i Demokratske
stranke Srbije (DSS), prihvatili su zahteve
zemljoradnika i podržali predlog da se o
agraru raspravlja na zasedanju republičke
Skupštine. Poslanički klub Nove demokrat-
ije (ND) izrekao je verbalnu podršku, a
razgovor u klubu poslanika Socijalističke
partije Srbije (SPS) završen je konstatacijom
da će socijalisti brinuti o seljacima - kao i do
sada. Predstavnici SPO, SRS, PZV M , DS i
DSS, kao i Nezavisnih sindikata metalaca i
novinara, održali su kraće govore na
seljačkom zboru, ali nisu na njega dovodili
svoje gradske pristalice.
Seljaci su, po istraživanjima glasačkih
opredeljenja, do sada bili jedno od socijalis­
tičkih glasačkih jezgara, povremeno i njiho­
vo propagandno oružje (kao onomad protiv
Ante Markovića). Oni su zato pokazivali
nervozu što im opozicija "prčka po dvorištu"
i vladu su najupornije branili upravo na
seljačkom pitanju. Učesnici protesta vikali
su, naravno, "dole vlada" zbog čega se
ovakvi skupovi i održavaju, a pred Skupšti­
nom još i "lopovi" i "bando crvena", uz gun­
đanje umerenijih učesnika protesta.
Pred Skupštinom je bilo jako obezbe-
đenje, što je opozicija iskoristila da optuži
vlast da se plaši svojih hranilaca. Zbog toga
je sutradan SPO nakratko i napustio sk­
upštinsku dvoranu, ali je ova demonstracija
propala zbog toga što Drašković u trenutku
izražavanja protesta nije bio obavešten d aje
milicija u međuvremenu, posle protesta
male grupe štediša "Dafinmnet banke", pov­
učena.
Organizatori su bez mnogo razloga ape-
lovali na domaćinsku svest učesnika protes­
ta, opominjući da neko nešto ne polomi ili
da neko bez razloga ne strada. Jedan šez-
desetogodišnjak je na to glasno uzviknuo:
"Seljak je napravio ove lepotice!", što se
odnosilo na beogradske palate, a ne, kako je
pomislio vaš reporter, na nezainteresovanu
žensku mladež, zanemoćalu na prvom ja ­
kom prolećnom suncu.
M. MILOŠEVIĆ
Crna Gora
i Solun
Namjera Srbije, kaže za "Vreme"
direktor Luke Bar Petrašin Kasalica,
nas ne zabrinjava. Treba, međutim,
usaglasiti prostorne planove Srbije
i Crne Gore, jasno odrediti status
pruge Beograd - Bar
ek što je krenuo iz stanice Sutomore,
T putnički voz je stao u krivini iznad su-
tomorske plaže. Zbog povika koji su
do njih dopirali, putnici su pomislili da se
dogodila nesreća. "Ako nije sad, dogodiće
se uskoro", raportira najradoznaliji saputnik:
"pukla je šina i voz će polako krenuti dalje
uz instrukcije pružnih radnika".
Putnici postavljaju i pitanja koja ovih
dana zaokupljaju pažnju crnogorske javnos­
ti:. Koliko miliona dolara je potrebno da se
na pruzi Beograd - Bar zamijeni sve dotraja­
lo, isplati li se to raditi ako se Srbija odluči
za izlazak u prekomorske zemlje preko Sol­
una, šta će biti sa Lukom Bar u tom slučaju,
kako će se razriješiti trenutni sukobi između
direktora Luke i sindikata, te hoće li se
stvarno Sutomore otcijepiti od opštine Bar.
Tim pitanjima, međutim, za sada se ne
bavi republička vlast, a Skupština Crne Go­
re je odbila da u dnevni red poslednjeg za-
sijedanja povede raspravu o inicijativi Liber­
alnog saveza da se što prije definišu interesi
Crne Gore u sferi pomorskog, drumskog,
željezničkog i vazdušnog saobraćaja.
BEOGRAD - GOSTUN: Neposredan
povod za tu inicijativu je informacija da su
Vlada Republike Srbije i Privredna komora
Jugoslavije zatražile u Solunu od Grčke sta­
tus najpovlašćenije nacije. Liberali su
zaključili da je Srbija svjesna da od skorog
ukidanja sankcija nema ništa, pa vjerovatno
zbog toga traži izlaz u Solunu, ne vodeći pri
tom računa o ugrožavanju interesa Crne
Gore. Tim prije što, kako to obrazlaže Milo-
rad Vukotić, poslanik Liberalnog saveza,
takav aranžman za Srbiju nema ekonom­
skog opravdanja, jer za usluge koje pod
znatno povoljnijim uslovima može da pruži
Luka Bar, u Solunu, koji je 200 kilometara
dalje od Bara, valja sve platiti u čvrstoj stra­
■ noj valuti, a uz to platiti i tranzit preko
Makedonije.
BEZ POSLA: Luka Bar
Zarija Lekić, gradonačelnik Bara, u iz­
javi za "Vreme" kaže da opština nije nadlež­
na da vodi brigu o Luci, niti da/ona može
uticati na razrješenje tih pitanja. U nor­
malnim uslovima barska luka je uvijek ima­
la posla, čak i kada je roba iz Srbije upućiva­
na ne samo u solunsku luku, već i u luke u
Kopru i Rijeci.
"Namjera Srbije", kaže za "Vreme" dire­
ktor Luke Bar Petrašin Kasalica, "nas ne
zabrinjava, jer u tržišnim uslovima poslova­
nja posao će dobijati onaj koji je konkurent­
niji. Znamo da je Srbija u fazi izrade pros­
tornog plana, ali da je na sceni i pokušaj da
povrati zonu koju je svojevremeno imala u
Solunu, što ne bi trebalo nikome da smeta.
Treba, međutim, usaglasiti prostorne pl­
anove Srbije i Crne Gore, jasno odrediti sta­
tus pruge Beograd - Bar i autoputa i obe-
zbijediti sredstva za njihovu rekonstrukciju.
A u normalnim uslovima taj pravac ne može
da primi svu robu iz zaleđa koje gravitira
Luci."
Luka je projektovana za pretovar 5 mil-
iona tona tereta godišnje, pruga Beograd -
Bar raspolagala je kapacitetom prevoza čak
1 0 miliona tona, ali da bi se dovela do tog
nivoa eksploatacije, nužna je rekonstrukcija
koja iziskuje nekoliko stotina miliona dola­
ra. Šta ako Crna Gora obezbijedi sredstva za
rekonstrukciju na svojoj teritoriji, a Srbija ne
uvrsti u prioritet trasu od Beograda do Gos-
tuna? U Crnoj Gori se tu i tamo pominj.e da
taj dio pruge nije obuhvaćen projektom o
brzim prugama u Srbiji, čak i to da bi se mo­
glo dogoditi da Srbija raspoloživa sredstva
usmjeri na pravac ka Solunu i ulaganje u
tamošnju zonu, koju bi, kako se najavljuje,
trebala da dobije.
Luka Bar i crnogorska Vlada, međutim,
počinju pregovore sa Mađarima, koji poka­
zuju interes da robu iz istočne Mađarske
usmjeravaju na Bar. Mađari su tim poslom
već boravili u Baru. Obje strane su zado­
voljne dosadašnjim tokom razgovara..
SINDIKALNA POBUNA: Barska Lu­
ka, na čijim gatovima pod sankcijama caruje
tišina, priprema se za poslove o budućnosti.
Direktor Kasalica priča o drvnom terminalu
izgrađenom prošle godine i najavljuje gra­
dnju stočnog terminala čime će se znatno
podići nivo usluga Luke. "Projekat je ura­
đen", kaže gospodin Kasalica, "ulog Luke je
postojeća infrastruktura, a gradnju će finan-
sirati zainteresovana preduzeća".
Kada će sve to početi da funkcioniše ne
zna niko osim liberala. Jer, Liberalni savez
tvrdi da se ti terminali neće koristiti zbog
namjere da se Luka Bar pretvori u ratnu
luku (Milorad Vukotić). Radnici podsjećaju
da je nekada u Luci radne knjižice ovjerav­
alo oko 1 1 .0 0 0 ljudi i pitaju se hoće li se to
vrijeme vratiti.
Sindikat Luke, nezadovoljan platama
(prosjek oko 80 dinara) i neinformisanošću
o mnogim događajima u ovom kolektivu,
tražio je neke odgovore od direktora Petraši-
na Kasalice, a kad ih nije dobio, izdao je
saopštenje, što je izazvalo "rat" direktora i
sindikata. Tek tada direktor je u zavidnoj
mjeri iskoristio vrijeme i prostor u programu
lokalnog radija, te u "Pobjedi" RTV Crne
Gore. Sve navode sindikata on odbija, uz
teške optužbe na račun sindikalnog ruko­
vodstva, ali i opštinskih vlasti u Baru koju
čini koalicija Socijaldemokratske partije i
Liberalnog saveza.
Direktor Kasalica odbio je da za "Vre­
me" bilo što kaže o tom sukobu, jer je za
njega "ta polemika završena" onim što je
već rekao. Direktor Kasalica optuživao je
sindikat da želi da vrati samoupravljanje, da
sprečava optuštanje lopova a ljudi iz ruko­
vodstva reaguju, kaže, zbog povrijeđenih
ličnih interesa i sumnjivih radnji koje je on u
Luci prekinuo.
KUPOVINA NEPOSTOJEĆIH STA-
NOVA:J'Sukob je, kako za "Vreme" kaže
Zejnil Sabović, predsjednik sindikalnog
povjereništva Luke Bar, počeo 30. januara
kada smo se direktoru obratili konkretnim
pitanjima. Inače mi nikako nijesmo us­
pijevali da uspostavimo kontakt sa direktor­
om koji se samo jedanput odazvao našem
pozivu i to kada je donesena odluka o
kupovini i opremanju njegovog stana. A mi
smo do direktora htjeli da bi nam objasnio
zašto je u Luci zaposleno preko 100 novih
radnika kad je 500 proglašeno za tehnološki
višak; zašto se u Luci ne obavlja tranzit cig­
areta kako je Vlada Crne Gore odlučila,
nego u Zelenici i drugim manjim lukama -
zašto kada se zna da bi zarada od tog posla
napunila do vrha platni fond; kako su troše­
na velika sredstva za reprezentaciju, ku­
povinu automobila, razne prezentacije, za
kupovinu nepostojećih stanova, te kako to
da dva kupljena stana u Beogradu nijesu
uknjižena kao vlasništvo Luke..."
Radnici su tražili odgovore i na mnoga
druga pitanja, pogotovo ona koja su se
odnosila na dvanaest kucanih strana zapisni­
ka finansijske policije o nezakonitom pos­
lovanju Luke. Poslije svega toga, kako kaže
Nenad Nikezić, predsjednik disciplinske ko­
misije, direktor je počeo da nas progoni. ■
VELIZAR BRAJOVIĆ
10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 11
NA OKUPU: Sa sahrane Aleksandra Kneževića

Tema Vremena

Film u produkciji radija B-92, odabran i za Festival dokumentarnog filma u Oberhauzenu,

ilustruje fenomen sveopšte kriminalizacije ovog društva, prelivanja rata u Beograd i erozije svih
pravila i standarda. Najzanimljivije u njemu je to što se pred kamerom bez zazora i dlake na
jeziku pojavljuju najpoznatiji beogradski kriminalci, od kojih su trojica tokom snimanja i
montaže filma izgubila glave. Serija ubistava u Beogradu u međuvremenu se nastavlja
ituacija se zaoštrava iz dana u Bara jeste mala, krokodila je očigledno arodnika. Kao na svakom potpuno slobodn­
dan; da se mi razumemo: previše, a plena je sve manje. Za ono malo om tržištu, na beogradskim je ulicama
kako bih ja rekao - mala bara, viška vrednosti izraženog u gotovom novcu proces borbe za opstanak ubrzan preko
puno krokodila", kaže Bata i ono malo čvrste valute iz čarapa-banke oti­ svake mere: veliki krokodili jedu male
Trlajić, jedna od ličnosti iz fil­ maju se svi: država, bankarske ajkule, trgov­ krokodile, a najveći krokodil od svih -
ma "Vidimo se u čitulji". To ci, šverceri i - gangsteri. Ekonomske sank­ policija - ćuti i gleda. Ponekad, tiho i u mra­
objašnjenje situacije na on­ cije uvek imaju samo jedan rezultat: pre- ku, proguta nekog. Već ustaljeni prošek
ome što izvesne novine zovu raspodelu društvenog bogatstva. U ovoj ubistava meri se nedeljno, a ne mesečno (ili
"vreli beogradski asfalt" ima i našoj preraspodeli kriminalna klasa ima godišnje, kao u stara vremena); policija po
svoju sociološku stranu: "Sve svoju ulogu od početka: prvo kao udarna prirodi stvari nije nezadovoljna takvim raz­
zajedno da ih istreseš iz gaća, pljačkaška snaga na frontovima, zatim kao vojem događaja, pa u poslednje tri godine
ne možeš da im nađeš deset operativna pomoć na uličnom tržištu toj istoj nije rasvetljeno najmanje sedamdeset ubis­
maraka. Socijalno su svi ugroženi, a naj­ vlasti za čiji je račun ratovala, konačno kao tava.
tužnije je što ne umeju da naprave pare... samostalni takmičar u velikoj igri pljačkanja Rat i sve veće uzdanje vlasti u policiju
Nek' idu u fabriku, nek’ rade..." - ovoga puta sopstvenog stanovništva i sun- doveli su do povećanja broja ovlašćenih
12 B VREME M 10. APRIL 1995.
službenih lica, pada profesionalnog kvalite­
ta i porasta korupcije.
MORALNE NORME: "Pokušalo se,
išlo se na to da se izgradi neko društvo sa
određenim moralnim normama koje su
propagirane u to vreme", kaže u filmu Milan
MilenkoviĆ, komandir stanice rečne m i­
licije. "Međutim, oni koji su propagirali te
norme svojim primerom nisu stali iza toga
što su propagirali”. Uplitanje politike u od­
nose policije i kriminalaca donelo je sasvim
nova pravila igre; nije jasno ko po tim
pravilima dobija, ali je jasno ko gubi - gubi
javni interes, jer je borba za suzbijanje krim­
inaliteta razvodnjena i žrtvovana trenutnim
sitnim taktičkim - ali i materijalnim - inter­
esima. Policija se stalno koristila uslugama
kriminalaca u taktičkooperativnom radu i to
je neophodno. Granice do kojih se u tome
smelo ići bile su jasno određene: sve dok je
korist veća od štete, moglo se progledati
kroz prste doušnicima. Kriminalci su - osim
kao doušnici na planu običnog kriminala -
kod nas u jednom trenutku počeli da rade i
za tajne službe, angažovane po političkoj
liniji u inostranstvu. Razume se da kriminal­
ci nisu iz patriotizma (šta god sami pričali)
radili ono što Božidar Spasić, bivši dug-
odišnji šef grupe za specijalne akcije u inos­
transtvu SDB SSUP, u filmu naziva
"određenim radnjama". Kaže Spasić, koga u
filmu opisuju kao čoveka koji je "lično po­
mogao da se 1 2 0 kriminalaca prebaci preko
granice": "Ovde ništa nisu pravili, ali - ko­
risteći pogodnosti koje smo im mi dali -
napolju su, da budem direktan, (imali) po­
godnost koju smo im mi u vidu falsifikovan-
og pasoša dali. Znamo da ga, na primer, juri
švajcarska policija, damo mu pasoš sa kojim
uđe u Švajcarsku i tamo pravi određene
radnje, vraća se u Beograd pun para, tako da
ovde nema potrebe da nešto krade, nego,
naprotiv, troši i kad sve potroši, onda 'ajde na
novu turu" i tako su svi srećni i niko pamet­
niji.
Božidar Spasić zna o čemu govori (zbog
toga je i izgubio posao): svi se sećamo
slučaja ubistva u noćnom klubu "Nana",
kada je pukla bruka sa uredno izdatim
jugoslovenskim pasošima na kojima je ista
slika, ali se imena menjaju. Ti pasoši, nađeni
u pisaćem stolu tadašnjeg visokog funk-
•cionera GSUP Beograd Miroslava Bižića,
nisu falsifikati; oni su pravi, ali zakonom
zabranjeni. U tom slučaju svi su znali ko je
bio ubica, ali je uhapšen, suđen i oslobođen
pogrešan čovek. Ubica je sve Vreme bio
dostupan vlastima, ali ga nisu dirale, jer je i
on "pravio određene radnje"; kakve su to
radnje bile, može se obavešteno nagađati.
Slučaj "Nana" je zanimljiv po tome što su
svi učesnici obračuna (ubica, žrtva i optuže­
ni) na ovaj ili onaj način bili u vezi sa
službama, upravo po liniji "borbe protiv
jugoslovenske neprijateljske emigracije -
JNE". Isti slučaj predstavlja i kamen-međaš
u odnosima raznih naših policija: od tada
MUP Srbije preuzima stvarnu kontrolu nad
beogradskom policijom, a uskoro i savezni
MUP.,Beogradski policajci tvrde d a je tada
gradski SUP bio obezglavljen, a da je
najbolji profesionalni sastav rasteran i ►

Veliki mali Radio

B-92 nastoji da formira potpuno autentičnu TV ekipu
koja bi jednog dana mogla da napravi tako autentičan
TV program koji bi se uspešno prikazivao i kod nas i
u inostranstvu

avnost je prvi put za TV produkciju B-92 saznala od novinara

TV Bastilje koji je sa zgražavanjem pratio dolazak slove-
l načkih kamiona u kojima je bila pomoć za nezavisne medije.
Sve mu je bilo jasno, ali nikako nije mogao da shvati šta će
jednom radiju TV oprema. Ubrzo mu je pružena prilika da resi
dilemu uz film "Tito po drugi put među Srbima" Želimira Žilnika,
koji je bio prikazan na nekoliko svetskih televizija, ali i kod nas u
bioskopima.
Kada smo shvatili da od naše radijske frekvencije neće biti niš­
ta, pa samim tim ni od poboljšanja slušanosti, odlučili smo da uti-
caj umnožavamo kroz druge medije: časopise, knjige, umetničke
akcije i kroz TV i filmsku produkciju. Uglavnom su to bile kraće
dokumentarne priče, pripremane za strano tržište. Sporovozni pro­
jekti su bili vezani za "marginalnu" scenu - kriminal, alternativnu
kulturu i antiratni pokret. Deset meseci je sniman dosije o krimi­
nalu u Beogradu, iz čega je nastao dokumentarni film "Vidimo se NA ZADATKU: Veran Matić
u čitulji" (autora Aleksandra Kneževića, Vojislava Tufegdžića i dina Roma po UN). B-92 nastoji da formira potpuno autentičnu
reditelja Janka Baljka), koji je dobio Gran pri u video selekciji i TV ekipu koja bi jednog dana mogla da napravi tako autentičan
FIPRESCI (nagradu kritike) na Festivalu dokumentarnog i kratko­ TV program koji bi se uspešno prikazivao i kod nas i u inostranst­
metražnog filma. Ovo je jedini film koji će Jugoslaviju zastupati na vu, kao i filmovi rađeni u našoj produkciji. O stanju u TV
najpoznatijem svetskom festivalu u Oberhauzenu. (U pripremi je i produkciji danas najbolje govore brojke: TV Beograd je za festival
TV serijal po ovom filmu.) Ipak, najveći zalogaj bio nanije igrani prijavila 40 filmova, a B-92 samo pet; B-92 je u finalu imao tri fil­
film "Marble ass” Želimira Zilnika, koji je na festivalu u Berlinu ma, a TV Beograd samo jedan; B-92 je dobio dva Grand prija i jed­
dobio specijalnu nagradu, a do sada je pozvan na dvadesetak nu specijalnu nagradu, a TV Beograd - ništa.
svetskih festivala (istu sudbinu je imao i film "Tito po drugi put No, to i nije toliko bitno. Važno je da je B-92 pore,d
među Srbima"). Upravo završavamo rad na dugometražnom filmu međunarodnih priznanja počeo da dobija i domaća, i to ne samo za
"Geto - tajni život grada” Mladena Maticevića i Ivana Markova, a hrabrost u novinarstvu već i za kvalitet. ■
snimaju se i materijali za film o maloletničkom kriminalu. U VERAN MATIĆ
pripremi je i serijal o položaju Roma u istočnoj Evropi (ovo je go- AUTOR JE GLAVNI UREDNIK RADIJA B-92

10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 13

DVA STILA: Kristijan Golubović i pokojni Goran Vuković
zamenjen "proverenim kadrovima" iz unu­
trašnjosti. Prema recima jednog inspektora u
penziji, od tada je zaštita javnog reda i mira
i života i imovine građana konačno zane­
marena u korist zaštite vlasti.
DŽUNGLA NA KALDRMI: Kristijan
Golubović, jedan od junaka filma "Vidimo
se u čitulji" (živ, sedi u Atini), plastično ob­
jašnjava šta se desilo sa ovim društvom:
"Poštenim radom ne možete da opstanete:
sankcije, budžet je minimalan, ne može
čovek sa sto maraka mesečno da živi. Mi
smo pošten narod i omladina se opredelila
za sve ili ništa... Devedeset odsto stanovništ­
va oseća sve tragedije ovog rata, svu težinu
ovih sankcija, dok kriminalci bujaju. Ljudi
koji ih podržavaju - bujaju. U pravosuđu
rupe, u tužilaštvu rupe, advokatura komplet­
no korumpirana. Znači, jedna pravna država
ne može tako da funkcioniše kao što se mo­
mentalno sada događa". O policiji ličnosti iz
ovog filma nerado govore; najdalje je otišao
jedan koji kaže da "policija juri sitne jajare".
Zanimljivo je da o ubijanju svi oni loše
misle (nekoliko ih je bilo osuđivano, a neki
14 ■ VREME ■ 10. APRIL 1995.
sti još pod sumnjom za ubistva). Bata Trlajić
kaže: "Zna se kada ubijaju, na primer,
Kolumbijci: kad ih neko 'ispali' za deset mil­
iona dolara. A ovi ovde kod nas, njih 99 ods­
to, ne znaju zašto ubijaju. Kad bi ih pitao
zašto su ubili, odgovorili bi: 'ne znam"'. Kris­
tijan Golubović: "To vam je odgovor na ste-
pen kriminaliteta kod nas u Beogradu.
Kažite mi jednog pravog kriminalca na Za­
padu, čak i člana Mafije, daje ubio nedužne
ljude? M enije poznato daje sudija Falkone
ubiven tonom dinamita; nastradao je onaj
koji gaje čuvao i on... Ovde je to jedno lud­
ilo koje je sastavljeno od bezbroj ludila na
jednom mestu... Gledaju filmove kao što je
'Skarfejs', 'Karteli droge' i svaka ekipa ima
nekog umišljenog Eskobara ispred sebe
kome je privržena... Kriminal kod nas ne
može da postigne veći stepen nego što jeste
što se tiče opojnošti droga."
Policajci kažu da droga - pored deviza -
predstavlja jedan od glavnih uloga u igri;
dobar deo ubistava ima veze s tim poslom.
Heroin i kokain su na ulici; veliki snab-
devači sukobljavaju se između sebe, mali
gube glave zbog pokušaja da zarade više.
Predrag Vladušić kaže u filmu: "Što se tiče
droge, razumeš, ima par klinaca, razumeš,
koji imaju svoje bosove, razumeš, koji ih
navode na ubistva. Stavljaju im pištolje za
pojas, razumeš, daju im drogu da šmrču i
šalju ih na neke svoje neprijatelje. Ti klinci
mogu da stradaju, razumeš, ni krivi ni dužni,
i idu ko muve bez glave, razumeš...".
Uzor se ne nalazi samo na Zapadu i u
Kolumbiji: Željko Rutović (31, ovde neosu­
đivan, sa blagim crnogorskim naglaskom)
kaže kako u bivšem SSSR svi lepo žive:
"Jedan deo Sočija (važno letovalište na Crn­
om moru, u kome Rutović ima kockarnicu)
drže Jer meni, drugi deo Gruzini i svi žive
kao braća. Maksimalno su korektni: sve što
obećaju, to urade, čak i više, veruj mi... Svi
najjači ljudi u Sočiju - predsednik grada,
načelnik policije i svi značajni ljudi - znaju i
dobijaju svoj deo zarade i svi rade i dobijaju
u jednom sklopu, zajedno."
Bojan Petrović, jedan od ubica Ranka
Rubežića (35, tražen u Švedskoj zbog
oružane pljačke): "Bilo. nas je devet u Gete-
bbrgu i ja sam imao neku drugu koncepciju;
međutim ovi moji su insistirali na pljački i
otimanju na seljački način. Ja sam mislio: na
duge staze mogli smo da uzmemo grad, poš­
to nikakve konkurencije nije bilo, a i plašili
su se. U tom 'Bahusu' (verovatno noćni klub)
imali smo 25 odsto od zarade. Gazda nam je
fo davao posle izvesn^h radnji koje smo
morali da preduzmemo,da bi on pristao na
saradnju..."
Inspektor beogradske policije Ljuba Mi-
lanović o mentalitetu naših kriminalaca
kaže: "Naši mafijaši ne mogu da prave ve­
like poslove. Oni, umesto da se isplanira
posao od pet miliona maraka koji treba da se
radi godinu dana, oni će odmah uzeti deset
hiljada maraka i zavrnuti tog čoveka, iako bi
mogli da uzmu sto hiljada maraka za godinu
dana. To je naš mentalitet... Oni koji su to
prevazišli, oni su se izdigli". Ko se izdigao?
VELIKI KROKODILI: Bane Grebe-
narević (20) kaže u filmu: "Po meni, najviše
mi se dopada i na neki način mi je uzorak,
ipak, to je Arkan. Postigao je zavidan nivo
organizacije, što je malo ko postigao u ovoj
zemlji, pogotovo, što je to teško sa našim
narodom." Imenovani se u filmu pojavljuje
(osim na svadbi, prilikom one pucnjave)
samo sa jednom izjavom: "Ja sam nekoliko
puta rekao - i to na engleskom jeziku - 1 don't
give a damn (baš me briga)" (u kontekstu
priče o poternicama za njim). Zeljko Ražna-
tović, u filmu opisan kao "jedan od na­
jbogatijih ljudi u Jugoslaviji", nije uzor tek
tako. Ideal beogradskog kriminalca je da se
obogati i legitimizuje kao "ugledan bizmis-
men", i postane čestiti građanin čija će, ako
ne deca - ono unuci, svirati klavir. Problem
je u tome što je u ovom društvu razlika
između poštenog i nepoštenog, legalnog i il­
egalnog postala krajnje fluidna. To što neko
javno vozi crveni "porše 911" ili crnu
"mečku", što neko javno drži kafić ili kock­
arnicu i nosi pola kila zlata na sebi - ovde ne
znači ništa. Ovde će finansijska policija da
zavije u crno poštenog privatnog pekara ili
kafedžiju, ali poreklo imovine i porez koji
poznati kriminalci plaćaju ili ne plaćaju - ne
zanima nikoga. Policija definitivno ima "os­
nova za sumnju" po čitavom nizu saznanja o
učinjenim krivičnim delima, ali se ne
događa ništa; policija ćuti. Zato svi junaci
filma "Vidimo se u čitulji" govore o rela­
tivnosti svega u životu; kao da su svesni da
su u stvari mrtvaci na dopustu. Njihova smrt
- ili život - u rukama su bezlične vlasti koja
će se jednoga dana pojaviti u obliku inter-
ventnog voda milicije koji prvo puca, pa
posle pita, u obliku atentatora koji nikada
neće biti uhvaćen, u obliku dosadašnjeg or­
taka i pobratima koji će zabiti nož u leđa
svedočenjem na sudu.
Na koliko-toliko sigurnu starost mogu
da računaju samo oni koji su svoje dugove
prema "braći" i službama odužili, koji su se
držali podalje od rata i koji su se na utakmi-
čama veterana držali podalje od javnosti. ovoj državi kriv. Spisak za likvidaciju pos­
Oni svoje poslove drže u diskreciji, nema ih toji, znamo sigurno da sam ja na spisku, da
u javnosti, klone se bivših prijatelja. Takvih je Knele na spisku... Ako budu udarili po
je malo. Oni ostali, kao Mihajlo Divac (meta porodici, brate mili, znamo i mi da udarimo
više atentata: u njega je pucao Arkanov po porodici. Oružja ima dovoljno, vidiš ko­
gardista Luka Bojović u Nušićevoj, na prim- liki je grad, pun oružja. Ako do toga dođe,
er; ubijen je u čuvenoj pucnjavi u holu ho­ brate mili, branićemo se..." Goran Vuković
tela "Putnik"), žive iz dana u dan: "Staja sad se nije odbranio; navodno još uvek nep­
treba, ovaj me upuco (Luka Bojović), ra­ oznati ubica likvidirao gaje usred Beograda,
zumeš, ova pičketina, i šta ja sad treba - da usred bela dana, dok je film bio u montaži.
se povučem, jel' tako? Ne verujem ja u to Gde se priča o beogradskim kriminalci­
povlačenje, to je priča samo za neke ma završava? U "aleji velikana" beograd­
nabeđene mangupe. Kakvo povlačenje; čim skog podzemlja na Novom groblju: tu leže
si jednom počeo da živiš tim životom, jedan do drugog Romeo Savić, Goran Vuk­
živećeš dok god postojiš, jebo te". Bane ović, Bojan Banović; malo dalje je i grob još
Grebenarević: "Obični smrtnici, to su nor­ jednog Člana "voždovačke ekipe", Aleksan­
malni ljudi koji, ovaj, žive jedan normalan dra Kneževića Kneleta, za koga kažu da nije
život. Mi ih nazivamo obični smrtnici zato ubijen iz koristoljublja, jer je na lešu, usred
što, kažem, to što mi doživimo u jednom hotela "Hajat", nađeno ukupno 1,2 kilogra­
danu, oni ne dožive za ceo svoj život. Znači, ma zlata. Boris Petkov (38, osuđivan zbog
nema šanse da dožive toliko uzbuđenja, ni ubistva Ranka Rubežića i pljačke zlatarske
razočarenja, ni lepote, ni ružnoće u ćelom radnje u Austriji), iskusan, preživeo nekoli­
svom životu, koliko mi doživimo u jednom ko atentata, rezignirano kaže u filmu: "Sve
danu". je kratkog veka, sve je čista glupost, neka
BataTrlajić objašnjava drugi aspekt iste reklama, neko dokazivanje... Stvorena je
stvari: "Svi su bez para. Najjevtinija zabava lažna slika o svemu tome, jer to uopšte nije
je da kupe tetejac ili škorpion, ili da ukradu tako. To je samo muka, problemi, jad i beda,
nešto za 300-400 maraka i da počnu da pu­ zatvor i ništa više".
caju, da izađu iz tog sivila na bilo koji način, RAT NA ULICI: Sasvim nužno i lo­
da izađu u novine, da izađu u štampu... Mi gično rat se iz Hrvatske i Bosne prelio na
smo takvi ljudi kompleksaši, borimo se za beogradske ulice. Već godinama u Okružn­
neko ime, borimo se za neku bezveznu om sudu nije bilo okrivljenog za ubistvo ili
vlast... Znači, prave zajebanciju da bi se pro­ teško razbojništvo a da nije imao prošlost na
slavili." Onda se Goran Vuković (35, ubio ratištu. Porodicu Zigić (majka i dete) ubili su
Ljubu "Zemunca" Magaš) pita: "Nikako ne povratnici s ratišta čije izjave su zapanjile
mogu da dođem do toga zašto hoće da mi čak i iskusne policajce: Ljuba Milanović iz
skinu glavu? Uopšte mi nije jasno šta sam ja GSUP Beograda kaže: "Kad smo ga pitali
Vladina statistika
W 'h rerna izvestajii Vlade Srbije za period mart ’94 - mart '95. u Srbiji je "pojačana pre-
p § vencija dovela do smanjenja ukupnog broja izvršenih krivičnih dela: tokom 1993.
jjj godine bilo ih je 169.748, a 1994. godine spao je na 147.484 slučajeva, što
J L predstavlja smanjenje za 13,1 odsto.
Od ukupnog broja krivičnih dela, najveći procenat je sa nepoznatim počiniocima—75
odsto. Policija je tokom godine od 111.344 takvih dela uspela da otkrije tek polovinu
počinilaca (63.521 slučaj).
Tokom 1994. godine izvršeno je 114 krivičnih dela ubistava sa nepoznatim učinio­
cem, što je smanjenje u odnosu na prethodnu godinu za 44. Procenat njihovog
rasvetljavanja iznosi 75,30 odsto, dok je u 1993. godini broj rasvetljenih slučajeva bio
62,20 odsto.
Broj ubistava u pokušaju sa 409 u prethodnoj smanjen je na 313 u izveštajnoj godini.
Istovremeno, povećan je procenat njihovog rasvetljavanja (63,4 odsto u 1993, odnosno
74,45 odsto u 1994. godini).
Broj teških slučajeva razboj ni stava i razbojničkih krađa je smanjen sa 238 u 1993' na
219 u 1994. godini. Smanjenje i broj izvršenih krivičnih dela razbojnistava za 22,5 ods­
to (u izveštajnom periodu 1688, a u prethodnoj godini bilo ih je 2265).
U 1994. godini bilo je 1147 slučajeva ometanja ili sprečavanja ovlašćenih službenih
lica (pripadnika MUP) u obavljanju poslova bezbednosti, pri čemu su: u tri slučaja
upotrebljena eksplozivna sredstva (Jagodina, Valjevo i Šabac), u jednom slučaju boca sa
zapaljivom tečnošću (Priština), u 22 slučaja vatreno oružje, u 50 slučajeva oruđe i drugi
predmeti, itd. Četiri pripadnika MUP su poginula: Valjevo - dva, Beograd - jedan i
Požarevac - jedan, dok je devet zadobilo teške, a 110 lake telesne povrede".
10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 15
U l I ;
I........... ....
zašto je ubio dete, odgovorio je: ko ga jebe,
trebalo je da bude u školi." Dvojica bivših
Arkanovih gardista izašli su u busiju na no­
vosadskom putu, pljačke radi, i ubili mili­
cionara. Veterani, uglavnom iz paravojnih
formacija, više ne vide razliku između ratiš­
ta i ulice. Željko Makslmović (32, bivši rat­
nik) ubija policajca Gorana Radulovića (29)
na ulici kada je zatečen kako pokazuje
pištolj svom drugu sa kojim je trebalo da ide
u Erdut, "na specijalni zadatak" . Reč je o
glupom incidentu: Maksimović je živeo u
strahu od "lažnih policajaca iz RSK"; polica­
jci se - izgleda - nisu legitimisali na dovoljno
jasan način. U podzemlju se priča da je
Maksimović bio "policijski likviđator" i da
je "pod zaštitom"; neki tekstovi u dnevnoj
štampi već ga na uvijen način brane. Slučaj
godseća na incident iz oktobra 1983, kada je
Željko Ražnatović Arkan teško ranio dva
milicionara (Nebojša Mitić i Goran Mitro-
vić), koji su pokušali da ga uhapse ne zna­
jući da je on pripadnik Službe bezbednosti i
d a je imao razloga da se plaši osvete kos­
ovskih Albanaca (zbog "izvesnih radnji" u
inostranstvu); nije krivično gonjen, a
podzemlje misli da će se i slučaj Maksimov­
ić slično završiti. Zajedno sa Goranom Vuk-
ovićem ubijen je i čovek za koga se kasnije
ispostavilo da je radnik MUP Republike
Srpske. Nerazrešena ubistva Branislava
Matića Belog (1991), Gorana Vukovića,
Žorža Stankovića i još nekih pokazuju da ih
je ubila profesionalna ruka, izvežbana na
ratištu, ruka koja je - osim toga - imala neči­
ju zaštitu.
16 ■ VREME 9 10. APRIL 1995.
| va poštara su ubijena, odnešenoje oko milion i po dinara, razbojnici ni sedam dana
posle pljačke nisu uhvaćeni, policiji je produženo "radno vreme", opozicija je traži-
•f 2 la smenu ministra unutrašnjih poslova... sve zajedno sasvim dovoljno da velika
¥ pljačka poštanskih kola (Mirijevo, 31. mart, oko 14 časova) bude proglašena za
državni problem broj jedan.
I to ne lako rešiv problem, sudeći po broju Iju^li i količini sredstava koje je policija
uključila u poteru za "pljačkašima stojeća". Pojačane su kontrole na putevima,
napravljene ogromne racije, pretresana su čitava naselja, pohapšena gomila sumnjivaca i
od svega toga - jedno veliko ništa. Banditi koji su opljačkali transport poštanskog novca
nestali su, bar za sada, bez traga.
Osim što je za posledicu (najveću) imala gubitak dva ljudska života, pljačka u Mirije-
vuje i ozbiljan šamar državi koja se toliko diči svojom mnogobrojnom policijom i čiji su
predstavnici koliko juče tvrdili da, bar kada je o kriminalitetu reč, sve drže pod svojom
kontrolom.
"Malo morgen", rekli su na to sve citirajući, mirijevski desparađosi i usred bela dana
udarili po nesrećnim poštanskim službenicima i državnim parama (spremljenim, inače, za
penzije). Poput dobro obučene grupe komandosa, sačekali su svoje žrtve u jednom prola­
zu, pucali bez upozorenja (koristeći pri tom prigušivače), pobegli jednim kolima^ Ukrad­
enim), zatim malo peške (kroz mirijevsku šumu), drugim kolima i kraj priče. Nigđe ih
nema. Državi je ostalo da se češe.
I tako će veliki krokodili pojesti male (zajmovi, štednja, Jezda, Dafina, ulica),
krokodile, zatim će se jesti između sebe, a izneli i sačuvali za trenutak kada se zakoni o
na kraju će najveći krokodili zahtevati da se , konačnoj privatizaciji srpske privrede done­
donesu zakoni koji će braniti privatnu su. Tada ćemo imati nove kapitaliste i indus­
svojinu, bila ona opljačkana, pokradena ili trijalce, a "aleja velikana" na Novom groblju
oteta. Već se javljaju kandidati za Eliota napuniće se do kraja. Mrtva usta ne go­
Nesa i "nesalomljive"; problem je samo što i vore... ■
oni imaju putera na glavi. Najvećem MILOŠ VASIĆ, JOVAN DULOVIĆ, IVAN
krokodilu od svih - državi - svejedno je: oni RADOVANOVIĆ I DOKUMENTACIONI
su svoje pare, stečene na poznate načine CENTAR "VREMENA”
 Banjaluka: Svi Karadžičevi oponenU
Krajiško rumenilo
Brđanin je jedva pristao da govori za "Vreme" ("šta ću ja u društvu opozicije, ja to nisam,
pogotovo sad u vrijeme kada smo napadnuti na Vlašiću i Majevici"), ali je, izgleda,
prevagnula njegova želja da objasni o čemu je zapravo reč
MILOŠ CVETKOVIĆ
PLATA 45 DINARA: Banja Luka
oznato je da dr Radovan Kara--
d H&džić nije beznačajna politička
I P figura na političkoj sceni Srbije i
SR Jugoslavije - bez ikakvih ula­
ganja dobio je bezrezervnu po­
dršku nacionalističkog bloka (DSS, DS i
rađikala). Karadžićeva SDS srpskih zema­
lja, međutim, kod kuće se sve više suočava
sa padom popularnosti i oživljavanjem
opozicije. Tome se ne treba čuditi kada se
zna da građani Republike Srpske već dugo
preživljavaju "na neku čudnu foru": "mini-
malac" još iznosi 45 dinara, najveća doz­
voljena plata je tri puta veća, a i cene su više
od beogradskih. Prosečna penzija je
tridesetak dinara ukoliko stigne - ovih dana
se u banjalučkom "Glasu srpskom" nagađa
kada će biti isplaćene oktobarske penzije. Is­
tovremeno se po banjalučkoj čaršiji gunđa
zbog deviznih faktura koje su donedavno
stizale "sa^studenog Ženevskog jezera", pa
se može čuti d aje za samo jednu rundu uza­
ludnih pregovora srpska delegacija izarčila
pozamašnu svotu novca, dovoljnu da se, na
primer, isplate zarade svim službenicima
banjalučkih banaka, Službe platnog prometa
i svih državnih finansijskih institucija.
"Na Palama je zaveden specifičan vid
komunizma - tamo rade šta hoće i uzimaju
koliko hoće", kaže jedan Banjalučanin, oči­
gledno aludirajući na "sladak život" dr-
žavno-partijske vrhuške Republike Srpske u
prestonom selu.
Troškove reprezentacije možda bi i bilo
moguće nekako braniti - prekoddnski Srbi
opsednuti su stvaranjem sopstvene države, a
država košta - ali afere u vezi sa švercom
goriva, "golfovima" iz Vogošće ili sa alu-
minijumom iz Mostara sve više nerviraju
"običan svet". Nedavno je, doduše, formira­
na radna grupa sa zadatakom da istražuje
pomenute afere, ali nisu retki oni koji tim
povodom citiraju Čerčila: "Ako ne želite da
rešite neki problem, formirajte komisiju."
Finansijsko-trgovačke malverzacije, rat­
no profiterstvo i sveprisutna korupcija izaz­
vali su reakciju i u vladajućoj stranci, pa je u
poslednje vreme zabeleženo nekoliko istu­
panja doskora važnih ljudi u hijerarhiji SDS
- Anđelka Grahovca, Radoslava Brđanina,
Milorada Kuzmanovića, Vojislava Ku-
prešanina i drugih - u kojima se uz manje ili
više žustrine kritikuje aktuelna politika.
Osim toga, vlast je donekle uzdrmana
formiranjem nezavisnog poslaničkog kluba
u republičkom parlamentu, a grupa
otcepljenih poslanika na čelu sa Miloradom
Dodikom (koji je nedavno o svemu govorio
za "Vreme") smatra da bi aktuelna vlast tre­
balo da pokaže više fleksibilnosti u
mirovnim pregovorima. Slično razmišljaju i
u Socijalističkoj partiji Republike Srpske
(vidi okvir), čiji rejting izgleda da raste. I
Savez komunista - Pokret za Jugoslaviju po­
digao je glavu, pa se u banjalučkim kafana-
ma sve češće može čuti glasno i donedavno
nezamislivo hvalisanje: "Ja sam oduvijek
bio komunista." Ne treba zaboraviti da su u
"onom ratu" Srbi iz Bosanske krajine (izuz­
imajući Manjaču i još neke manje četničke
enklave) uglavnom išli u partizane, a uz
tradiciju tegljenja kamenčina na brdo da bi
se napisalo Njegovo ime, novo "rumenilo"
koje polako obavija Republiku Srpsku tu­
mači se još i umorom od rata i reakcijom na
nes krrvenu spregu vlasti i prebogatih no-
vokomponovanih "bizmismena" sumnjivog
poštenja,
DOSLEDNI LIBERALI: "Sasvim je
prirodno što najozbiljnije kritike vlasti u Re­
publici Srpskoj stižu sa ljevice - njih je teško
napadati zdesna jer od njih veće desnice
nema", kaže dr Mićo Carević, profesor na
Pravnom fakultetu u Banjoj Luci i predsed-
nik Saveza komunista - Pokreta za Jugo­
slaviju za Bosnu i Hercegovinu. "Mi jesmo
opozicija aktuelnoj vlasti, ali nismo rušilač-
ki nastrojeni kao opozicija u SR Jugoslaviji
koja po svaku cijenu i u svakoj prilici napa­
da vlast. Mi podržavamo ono što valja, ali
kritikujemo rušenje, paljevine, lihvarstvo,
šverc, ratno profiterstvo... Etničko-vjerskim
ratom ne mogu s4e ostvariti nacionalni
ciljevi, niti se može stvoriti moderna država.
Kod nas su sada čak i sportska i kulturno-
umjetnička društva jednonacionalna, o
drugome da i ne govorimo. Islamskom fun­
damentalizmu trebalo je suprotstaviti oslo­
bodilačku borbu i onda bi se veliki broj
Muslimana okrenuo protiv Izetbegovića.
Ovako se javlja opasnost potpunog stra­
teškog kraha u pogledu ratnih ciljeva, tak- ►
10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 17
 ▼ Kako komentarišete politiku et­
Intervju: Dragutin IUć ničkog čišćenja nesrpskog življa iz Banje
Luke (i Republike Srpske): rušenje džami­
ja i drugih istorijskih spomenika, is-

Pobjednici nude ustupke terivanje sa posla i iz stanova, nametanje

ponižavajućih radnih obaveza, isključiva­
nje telefona...
Ne bih to nazvao etničkim čišćenjem,
ali mislim da će, dugoročno gledano, srps­
Od naših političara očekujemo da naše interese udjenu u interese svijeta,
ki narod trpjeti veliku štetu zbog netoler­
a ne da im se po svaku cijenu suprotstavljaju antnog i nekorektnog odnosa vlasti prema
ljudima druge nacionalnosti koji su prih­
redsednik Socijalističke partije Re­ ne da im se po svaku cijenu suprotstavljaju." vatili da budu građani RS. Njima naš

P publike Srpske dr Dragutin llić ne

krije da rukovodi strankom koja je

geografskom određenju") u stvari "filijala"

"V R E M E ": Sličan stav prema prego­
vorima ima i nedavno formirani nezavisni
po svemu osim po imenu ("riječ je o čisto poslanički klub u parlamentu RS. Da li je reč
o usklađenoj akciji protiv aktuelene vlasti na
Ustav daje sva prava, ali je praksa često
drugačija. Ponašanje muslimansko - hr­
vatske vlasti prema Srbima koji su ostali
pod njihovom kontrolom ne može biti
SPS: na zidu njegove kancelarije visi Palama? opravdanje za slične postupke ovdje -
uramljena Miloševićeva fotografija, a tu su IL IĆ : Podudarnost nekih naših i nji­ nećemo se valjda ugledati na nešto što ne
i poznati simboli stranke u kojima je slovo hovih stavova tumačim njihovim raciona­ valja. Mi nismo za obnovu bratstva i jed­
"r" (skraćenica je SPRS) vesto uklopljeno lnim razmišljanjem. Oni su imali priliku da instva što nam često pripisuju, ali smatra­
tako da se skoro i ne vidi. Ono po čemu se izbliza vide gdje vlast griješi i da se distan­ mo da je drugačijom politikom bilo mo-
ova stranka razlikuje od svoje srbijanske ciraju od nje. Veliki broj građana Republike
centrale je njen imidž u javnosti: mnogi Srpske osvijestio se i razmišlja na način
Banjalučani veruju da SPRS vode ljudi iza blizak nama i nezavisnim poslanicima, ali to
kojih se ne vuče "rep" afera, finansijskih ne dopire do javnosti jer su mediji pod
malverzacija i ratnog profita (u poređenju strogom kontrolom države. Jedini list koji
sa državno-partijskim čelnicima sa Pala, nije osnovala država bio je mjesečnik "Ek­
doduše, zaista nije teško izgledati kao stra magazin" iz Bijeljine, ali je on zvanično
poštenjačina). Između vladajućeg SDS zabranjen. Optužen je, koliko mi je poznato,
srpskih zemalja i SPRS najvažnija je, za 'ugrožavanje odbrane zemlje' i 'rušenje
naravno, razlika u pogledima na rat i mir: morala vojske', ali je izgleda razlog u tome
"Diplomatska aktivnost u svijetu i čes­ što su ustupili prostor 'disidentima' SDS da
ti razgovori u Beogradu nameću utisak da objasne svoje mišljenje o svemu, a njihova
će se, uprkos oživljavanju vojnih dejstava, žestoka kritika zloupotreba koje vlast vrši
sve ipak završiti mirnim putem", kaže dr izazvala je snažan utisak u javnosti. Ovdje u
Dragutin llić. "Mi smo očekivali musli­ Banjoj Luci naši kadrovi su potisnuti,
mansku ofanzivu, jer su ih u međuvre­ i dovode se ljudi sa strane, pogotovo u
menu njihovi sponzori iz svijeta naoružali medije. Naš "Banjalučki glas", koji se sada
i ohrabrili u zabludi da mogu vojnim zove "Glas srpski" više se ne može pre­
putem nadoknaditi dosad izgubljeno. Nji­ poznati.
hova ofanziva ide naruku militantnim sna­ ▼ Ova tvrdnja podseća na regionalnu
gama ovdje, onima koji se zalažu za vojno zategnutost između ”krajiškog" i "herce­
iješenje. Mi smo, međutim, uvjereni da u govačko - paljanskog" lobija.
ovom ratu ne može biti pobjednika i da se "Regionalne razlike u Republici Srpskoj
ne može ići do biološkog uništenja nekog nisu razlog da se ne živi složno, naravno,
od naroda. Srpski narod uspio je da u os­ ukoliko jedni druge poštuju. Krajina
novnim elementima zaštiti svoje interese: predstavlja kompaktan dominantno srpski ^ NEMA POBEDNIKA: Dragutin llić
odbranili smo se, držimo veliki dio srps­ etnički prostor, a Krajišnici su po men­ guće pridobiti veliki broj Muslimana i Hr­
kog etničkog prostora, dobili smo posred­ talitetu ratnici koji na nepravdu reaguju i vata da osude sopstvene ekstremiste. U
no priznanje od svijeta i sada to treba dip­ perom i puškom. Doprinos Krajine stva­ načelu smo protiv rušenja historijskih
lomatski potvrditi. Ako bi se rat nastavio, ranju SFRJ, a kasnije RS i RSK bio je pre­ spomenika. Turci su bili ovdje 400 godina
sve bi se moglo poništiti, a žrtve bi mogle sudan, pa će se i o daljoj sudbini srpskog i ta se činjenica rušenjem džamija ne
biti uzaludne. U situaciji smo da kao vojni naroda u Republici Srpskoj odlučivati u može izbrisati. Protivimo se i rušenju par­
pobjednici ponudimo neke ustupke i Krajini. tizanskih spomenika - neće valjda svaka
pokažemo kooperativnost. Zato nastojimo Ovdje nećete naći čovjeka koji nije za generacija rušiti ono što je prethodna stvo­
da uvjerimo naše rukovodstvo da su pre­ ujedinjenje sa SR Jugoslavijom, ljudi zbog rila. Racionalni političari od neprijatelja
govori jedini način da se sačuva do sada toga ratuju i ginu. Slično je i u Semberiji i u prave prijatelje, a oni drugi rade suprot­
postignuto. Od naših političara očekujemo Posavini, pa ne treba da čudi što smo te re- no." ■
da naše interese udjenu u interese svijeta, a gione pokrili našim partijskim odborima." < ( U .K .

tike, morala... U etničko-vjerskom ratu svi
gube, a ni vrijeme ne radi za Srbe. Zato se
mi zalažemo za častan izlazak iz rata."
Zanimljivo je da Mićo Carević, kada go­
vori o opoziciji SDS, uz svoju stranku i soci­
jaliste, pominje i Liberalnu stranku čije ime
"nacionalno svesni Srbi" izgovaraju otpril­
ike kao ružnu reč. Za razliku od socijalista i
komunista koji su se setili da stidljivo šapnu
pokoju reč protiv nacionalističkog divljanja
tek kada su sve džamije u gradu srušene i
kada je etničko čišćenje praktično privedeno
kraju, banjalučki liberali su od početka bili
protiv takve politike. Građanska hrabrost i
zalaganje za poštovanje ljudskih prava i za
međunacionalnu toleranciju, međutim,
koštaju - prvi čovek liberala dr Miodrag Zi-
vanović jedini je stranački lider (i doktor

18 ■ VREME ■ 10. APRIL 1995.

LEVICA I DESNICA: Mićo Carević, Božidar Bojanić i Dubravko Prstojević
nauka) u Republici Srpskoj koji je od 1991.
godine, uz nekoliko dužih i kraćih pauza,
stalno na frontu. To važi i za malobrojne
sledbenike ove stranke koji se,usuđuju da
slobodno i glasno govore o svojim poli^
tičkim uverenjima. Osim vojnih poziva kao
"najelegantnijih" oblika ućutkivanja, libera­
li u Banjoj Luci izloženi su optužbama za
"izdaju" i "petokolonaštvo", pa i pretnjama
likvidacijom, ali još deluju u gradskoj sk­
upštini Banje Luke i pokušavaju da iskoriste
pukotine u medijskom zidu podignutom oko
njih i da se oglase u javnosti. Tako je od­
bornik Liberalne stranke u SO Banja Luka
Rade Dujaković, u pismu koje je objavio
nedavno zabranjeni "Ekstra magazin" iz
Bijeljine, zaključio:
"Mi nismo ni SDA ni HDZ, nismo ni
SPO ni SPS, mi ne radimo ni za CIA, niti za
velikog vožda na Dedinju ... Od ove Skupš­
tine i Vlade tražimo i zahtijevamo da
konačno povedu računa o moralnoj higijeni
i etičkoj, $ ne etničkoj čistoti grada u kojem
živimo i u kojem želimo ostati ako nas svo­
jom agresivnošću i bolesnim ambicijama ne
otjeraju razni primitivci, skorojevići, lažne
patriote i Srbi - veliki samo iz računa."
POKAZIVANJE STOMAKA: Sudeći
po onome što se čuje u razgovorima sa pred­
stavnicima nacionalističkih opozicionih
stranaka u Banjoj Luci, dr Mićo Carević je
donekle u pravu kada kaže da aktuelnoj
vlasti sa desnice ne preti velika opasnost.
Naprotiv, Srpska radikalna stranka podržava
Pale, pogotovo kada je reč o odbacivanju
mirovnog plana i o sukobu sa Beogradom.
Nedavno je dr Vojislav Šešelj održao miting
u sportskpj hali "Borik" u Banjoj Luci, ali se
čini da su njegove kritike bračnog para
Marković - Milošević u gradu izazvale
efekat suprotan od očekivanog. Banjalučani
jednostavno nisu naviknuti rta rečnik lidera
radikala, pa se čak i njegovi politički is­
tomišljenici pomalo zgražaju zbog njegovog
istupa. Teško je u Banjoj Luci naći čoveka
koji veruje d aje dr Šešelj u grad došao i go­
vorio po svojoj volji, ali se sagovornici
"Vremena", u zavisnosti od ideološkog sta­
va, razlikuju u proceni: jedni tvrde da g aje
doveo Karadžić kome je dobrodošao svaki
dostupni saveznik, dok drugi u svemu vide
zaveru iz Beograda i još nisu spremni da
goveruju u ozbiljnost Miloševićevog i
Sešeljevog raskola.
SRS nije jedina radikalna stranka u
Banjoj Luci. Tu je i Narodna radikalna
stranka čiji lider Dubravko Prstojević re-
aguje na tvrdnje da se NRS otcepila od
Šešeljevih radikala: "Oni su se otcijepili od
nas. Mi imamo svu stranačku dokumentaci­
ju, kod nas su ostali svi viđeniji članovi."
Raskol je, po Prstojeviću, usledio u od­
nosu na pitanje monarhije - zidovi njegove
kancelarije u kojoj se oseća miris tamjana
prekriveni su ikonama i fotografijama dinas­
tije Karađorđević. Tu su fotografije Petra I,
Aleksandra I, Petra II i princa Aleksandra,
koga, za razliku od SRS, Narodna radikalna
stranka priznaje za legitimnog naslednika
prestola. Ilustrujući patriotizam svoje
stranke, Dubravko Prstojević zadiže košulju
i pokazuje velike ožiljke na stomaku:
"Metak me je udario ovdje i izbio mi je bu­
breg, pa sam sada stopostotni ratni invalid."
Položaj svoje stranke u odnosu na ponuđeni
mirovni plan i na sukob Beograda i Pala, Pr­
stojević ovako objašnjava:
"Mi smo stranka koja po tradiciji nije
revolucionarna, pa i sada želimo da budemo
neka vrsta amortizera, jer smatramo da je
Srba premalo da bi sebi smjeli dozvoliti luk­
suz raskola. Moramo biti svjesni da ćemo u
nečemu morati da popustimo - preslabi smo
za borbu protiv cijelog svijeta. Ipak vje­
rujemo da nije došlo do raskola na liniji
Beograd - Pale već samo do privremenog
zahlađenja odnosk Led se u posljednje vr­
ijeme polako topi i tome se radujemo."
Svoje mišljenje o mirovnom planu ima i
Srpski demokratski savez - Otadžbinski
front čiji lider Božidar Bojanić svoju
stranku vidi na poziciji demokratskog cen­
tra:
"Politička polarizacija (koju, po mom
mišljenju, stvara Beograd) ne postoji u
odnosu Srba sa obje obale Drine, već
između rukovodstava i užih grupacija koje
sanjaju o velikim uspjesima u poslovima rat­
nog profiterstva. To profiterstvo je cilj i
međunarodnih faktora, pogotovo sa Zapada
- oni su odstupili od svih međunarodnih
konvencija i uvijek zagovaraju prijedloge
koji su za Srbe neprihvatljivi. Prijedlog kon-
takt-grupe je švercerski manevar sa ciljem
uspostavljanja suverene Bosne i Hercego­
vine koja ne može zaživjeti zbog posljedica
ovog rata. Otadžbinski front zato smatra da
još nije definisan nijedan prijedlog koji bi
imao šansu da prođe i koji bi bio od koristi
za rješavanje gorućeg pitanja."
VAŽNO I SPOREDNO: Uz otcepljenje
grupe nezavisnih poslanika u Skupštini RS,
najveću pažnju na ovdašnjoj političkoj sceni
privukao je "slučaj Brđanin". Doskorašnji
republički ministar za građevinarstvo, ur­
banizam i stambeno-komunalne delatnosti,
koordinator vlade za privredu i poslanik u
10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 19
Skupštini RS Radoslav Brđanin, čovek koga
analitičan svrstavaju u "tvrdo nacionalistič­
ko jezgro" SDS, nedavno je oštro istupio
protiv ratnog profiterstva i finansijskih mal­
verzacija i pripretio da će posle rata for mira-
ti novu stranku "na izvornim principima
SDS". Brđanin je dao ostavku na mesto
ministra i koordinatora vlade, a centrala
SDS na Palama mu je oduzela poslanički
mandat. Brđanin je jedva pristao da govori
za "Vreme" ("šta ću ja u društvu opozicije,
ja to nisam, pogotovo sad u vrijeme kada
smo napadnuti na Vlašiću i Majevici"), ali
je, izgleda, prevagnula njegova želja da ob­
jasni o čemu je zapravo reč:
"Ja sam dao ostavku na mjesto ministra i
koordinatora vlade, ali nisam istupio iz SDS
i mandat mi je nepravedno oduzet. Rekao
sam da ću istupiti iz stranke, ali samo ako se
pojedinci koji nas sramote ne odstrane iz
SDS. Neko je to pogrešno prenio državnom
vrhu koji ne može da kontroliše sve infor­
macije, pa sam isključen iz SDS i iz par­
lamenta. Poslao sam zahtjev Glavnom odbo­
ru i Skupštini RS da preispitaju odluku koja
je pravno neutemeljena. To je, međutim, u
ovom trenutku sporedno - najvažnije je
dobiti rat i sačuvati srpske prostore na teri­
toriji bivše Bosne i Hercegovine. Našim
neprijateljima ne želim pružiti priliku da
uživaju u međusrpskim svađama. Kada je
riječ o mapama ponuđenim u planu kontakt-
grupe, one se ne mogu prihvatiti bez obzira
na sve pritiske svijeta:"
Osim nabrojanih stranaka, u Banjoj Luci
deluje još i SPaS (Srpska patriotska stranka)
koja insistira na "izvornom opredeljenju
srpskog nacionalnog pokreta". Većina nje­
nih članova je na frontu.
Demokratska stranka federalista nastala
je od bivših reformista, a jedno vreme je
bila bliska socijalistima. Tu je i Stranka
srpskog jedinstva, a HDZ i SDA zamrzle su
svoj rad. (Odbornici HDZ, doduše, još dola­
ze na sastanke Skupštine opštine,' ali na nji­
hov politički uticaj u Banjoj Luci zaista ne
vredi trošiti reči).
U ovom trenutku teško je proceniti
snagu pojedinih političkih stranaka, ali se
pretpostavlja da bi na eventualnim izborima
favoriti bili vladajuća SDS srpskih zemalja i
socijalisti: Vladajuća stranka ne pominje
mogućnost raspisivanja izbora za parlament
i predsednika, iako je i Radovanu Karađžiću
i poslanicima u Skupštini mandat istekao još
prošle jeseni. Na sve glasnije zahteve
opozicije da se raspišu izbori vlast odgovara
uobičajenim argumentom: rat je i izbore je
nemoguće organizovati. Ratno stanje,
međutim, nije prepreka za održavanje refer­
enduma na kojima se "ništa ne prepušta sti­
hiji" i na kojima su rezultati unapred
poznati: 90, 95 ili 99 odsto glasača zaok­
ružuje rubriku "za". Oni drugi su ionako
"izdajnici". ■ ispod te prašine vrlo malo toga pokrenulo, a objavljeni su podaci koji su ukazivali d aje
UROŠ KOMLENOVIĆ
20 ■ VREME ■ 10. APRIL 1995.
Strđdanja
smrt
DevojČica, koja je bila sim bol stradanja dece u Sarajevu, je svojom
smrću dobila mnogo manje publiciteta nego u vreme hum anitarne
operacije koja je po njoj dobila ime
edmogodišnja Irma Hadžimuratović, lrmin put ka međunarodnoj slavi počeo
S devojčica koja je bila simbol strada­ je 30. jula 1993. godine udarom minoba­
nja dece u Sarajevu, umrla je prošle cačke mine ispaljene, prema izveštaju UN,
subote. Irma nije videla mnogo sveta: paral- sa srpskih položaja iznad Sarajeva. Šrapneli
izovana od vrata naniže., poslednje đve god­ su ubili njenu majku i teško povređili Irmu.
ine provela je priključena na infuziju i med­ Devojčica je preneta u Koševsku bolnicu, ali
icinske aparate ii đečjoj bolnici u ulici Grejt tamo, kao i u većem đelu grada nije bilo
Ormond u Londonu. 1 pored toga, naučila je struje ni vode - to je bilo vrem e kad je
engleski, pohađala bolničku Školu, a uspelo pokojni Risto Dogo, znajući da ga žedne Sa­
joj je i da nekoliko puta vidi čuveni tam- rajlije gledaju, vodio dnevnike TV Pala sa
nošnji zoološki vrt, uz pomoć specijalne naglašenim uživanjem ispijajući gutljaje le­
pokretne postelje priključene za uređaje za dene vode iz velike čase na stolu. Infekcija
intenzivnu negu. "Bila je vesela mala gos­ je već bila uzela maha i polako napredovala
pođica", rekao je jedan novinar koji ju uz kičmenu moždinu, ali ju je u toj fazi još
je posetio pre nešto više od mesec dana. bilo moguće zaustaviti da su lekari mogli da
Nade u lrmin, makar i delimičan opora­ utvrde uzročnika i tako saznaju koji antibi­
vak od početka je bilo malo - imala je teška otik treba primeniti. Na žalost, mikrobiološ­
oštećenja crevnog ki testovi ne mogu
Sllliiillllllllllill
trakta, kičme i gla­ se sprovoditi bez
ve. Nekoliko puta Idriz Hadžimuratović, koji je od leta •vode, tako da su
padala je u klinič­ pretprošle godine svaki dah provodio hirurzi samo zakr-
ku smrt. Serijom pili šta su mogli i
komplikoVanih (i
kraj Irme, rekao je novinarima da okrenuli se rtovi m
skupih) operacija veruje da smrt negove kćerke nije bila pacijentima. Njih
možda je bilo mo­ sasvim besmislena jer je je bilo mnogo - po
guće' privrem eno stotinjak ljudi, če­
suzbiti virusni me­ međunarodna pažnja posvećena sto i dece, ranja­
ningitis - posledicu Irminom slučaju podstakla vano je tih dana u
trajne in fek cije gradu.
moždane tečnosti,
evakuaciju mnoge ranjene dece iz
U međuvre­
ali do većeg po­ Sarajeva. "U stvari je umrla za njih", menu, doktor Edo
boljšanja svakako bile su njegove reči Jaganjac, lekar i
nikad ne bi đoslo. I izgnanik sa Grba­
zato je, uz saglas- vice, očajnički je
nost oca Idriza, donesena odluka da se odus­ pokušavao da zainteresuje humanitarne or­
tane od daljih pokušaja reanimacije. Idriz ganizacije za lrm in slučaj. Obratio se Un-
Hadžimuratović, koji je od leta pretprošle proforu, ali oni su mu rekli da nemaju teh­
godine svaki dan provodio kraj Irme, rekao ničkih mogućni ; .: ,ki evakuišu devojčicu .-
je novinarima da veruje da smrt negove uostalom, nisu bili ubeđeni da joj se uopšte
kćerke nije bila sasvim -besmislena jer je može pomoći - i odbili da b tome dalje
međunarodna pažnja posvećena Irminom raspravljaju. Ni Crveni krst nije bio od ko­
slučaju podstakla evakuaciju mnoge ranjene risti, a jedan visoki funkcioner Svetske
dece iz Sarajeva. "U stvari je umrla za njih", zdravstvene organizacije (SZO) koji se baš
bile su njegove reči. tih dana zatekao u poseti Sarajevu, nije hteo
Idriz Hadžimuratović greši. Uz iskreno ni da se sretne da dr Jaganjcem. Dani su pro­
razumevanje ljudske potrebe da ublaži užas lazili, infekcija se širila, nade je bilo sve
nekom racionalizacijom, dubljim uvidom u manje - a tada je dr Jaganjac pozvao nov­
kratak i mahom bolan život male Sarajke inare Rojtera i Bi-Bi-Sija.
stiže se do drugačijeg utiska. Tačno je da je Priča o maloj Irmi odjeknula je u En­
lrmin slučaj podigao veliku prašinu, ali se gleskoj kao bomba. Uz sliku ranjene Irme,
i to što se pokrenulo nije daleko stiglo. Britanija primila neupoređivo manje bosan-
 d ila je v c a tL A m a la iiu a K u u i^ A : irma
skih izbeglica od drugih evropskih partnera -
svega nekoliko stotina, za razliku od dvesta
hiljada, koliko je primila Nemačka. Svi tele­
foni u kabinetu premijera Mejdžora bili su
zagušeni pozivima građana koji su zahtevali
da se devojčici hitno pomogne. Dva dana
kasnije, Mejdžor je obećao da će njegova
vlada energičnom akcijom preseći birokrats­
ko zavlačenje i organizovati masovnu
evakuaciju ranjenika iz Sarajeva. U počast
devojčici, akcija je nazvana "Operacija
Irma". Hitno je obezbeđen specijalno op­
remljeni "herkules" sa jedinicom za inten­
zivnu negu, rezervisana su mesta po bolni­
cama i masa funkcionera, medicinskih rad­
nika i novinara pohrlila je u Sarajevo.
Službenici Unprofora nisu bili nimalo
oduševljeni. Postojeća procedura za izv­
lačenje ranjenika iz Sarajeva podrazumevala
je da pacijenta prvo pregleda posebna lekar-
ska komisija Visokog komesarjata za izbeg-
lice, koja se obično sastajala jednom u deset
N aši u inostranstvu rado slušaju
IN FO T E L E FO N
N O RM A LN A TARIFA
Pozivni zaAustriju+1 +1510
dana. Sledeći korak je bilo obezbeđivanje
mesta u odgovarajućoj bolnici neke od za­
padnih zemalja, a tek nakon toga moglo se
pristupiti evakuaciji, pod uslovom da vlasti
Republike Srpske odobre poletanje aviona
(prema odredbama sporazuma o korišćenju
sarajevskog aerodroma, taj zahtev se mora
predati tri dana unapred). "Operacija Irma"
unela je haos u taj poredak. Oficiri i lekari
U nprofora počeli su sve otvorenije da
gunđaju - izrazili su sumnju da su motivi
britanske vlade manje humanitarne, a više
političke prirode.
"Pre ove akcije, stalno su nam govorili
da nemaju mesta u bolnicama. Kako to da ih
sada odjednom imaju?" pitao se dr Patrik
Peilo, šef Komiteta UN za evakuacije. Peilo
se žalio da su učesnici operacije zaintereso-
vani samo za slučajeve koji će atraktivno de-
lovati na televiziji: "Svi hoće isključivo
bebe, niko neće odrasle. Jedan vladin
službenik mi je otvoreno rekao: 'Dajte tu
decu odmah, inače nećemo uzeti nikog’. Kao
da su u samoposluzi, ili u zoološkom vrtu."
Britanci su odgovorili serijom protivoptužbi
i čak tvrdili da UN birokratija krije decu od
njih. Srbi su optužili humanitarce da, prih^
vatajući odrasle ranjenike, "leče Alijine
mudžahedine". Za to vreme, Irma je dobila
meningitis. Leđa izvijenih u karakteristični
grč, trpela je užasne bolove. Na kraju je s
mukom postignut dogovor i, devet dana na­
kon ranjavanja, Irma je poletela prema
Ankoni, a zatim u London. Bila je u nesves-
ti sve vreme puta. Direktno sa aerodroma,
prebačena je u operacionu salu.
Konačni saldo "Operacije Irma" izgleda
ovako: evakuisano je 41 ranjeno lice, od
čega ukupno četvoro dece. Britanija je prim­
ila malu Irmu, i još šesnaestoro, dok su osta­
li raspoređeni po Italiji, Švedskoj i Irskoj.
Odmah potom, interesovanje britanske jav­
nosti za bosanske ranjenike naglo je opao:
od avgusta .1993. do danas, u britanske
bolnicasmešteno je ukupno trideset petoro.
Irma je svojom smrću dobila mnogo
manj9 publiciteta nego u vreme humani­
tarne operacije koja je po njoj dobila ime -
kako je umrla u subotu uveče, vest o tome je
došla suviše kasno za nedeljna izdanja, a u
ponedeljak je već bila pomalo "bajata".
Uostalom, interesovanje svetske javnosti za
bosanski rat već dugo opada. Što se Srbije
tiče, nijedne dnevne novine nisu objavile ni
reč o ovom slučaju. ■
DEJAN ANASTASIJEVIĆ
10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 21
 Na licu mesta: Mostar

M ostar danas nema nijedan m ost, ali ima trojicu
upravitelja: jednog nadležnog za istočni deo,
drugog za zapadni, i jednog iz Evrope, koji im je
obojici šef. Usred mostarskih ruševina, hotel "Ero",
sa tihom atmosferom neke od zapadnoevropskih
prestonica, deluje najblaže rečeno nestvarno.
Užurbani konobari donose najbolji espreso u gradu
predstavnicima obeju delova podeIjenog grada,
onima koji pokušavaju da nađu rešenja za.
katastrofu koja ih je snašla, novinarima sa obeju
strana, koji prate događaje u Upravi Evropske
unije, raznim avanturistima iz Evrope, i svima koji
su resili da se upuste u kraći ili duži boravak u ovoj
opasnoj'ratnoj zoni u Bosni. Tu je kancelarija g.
Hansa Košnika, administratora EU, bivšeg
gradonačelnika Bremena.
Safet Oručević, i Mijo Brajković, dva su
gradonačelnika podeljenog grada. Oručević, uoči
rata privatni preduzimač, istočnog, muslimankog,
Brajković, pre rata direktor Aluminijumskog
kombinata, hrvatskog, zapadnog. 0 tome kako
zamišljaju obnovu Mostara, grada koji treba da
bude uzor takve obnove za celu Bosnu, za "Vreme"
govore trojica gradonačelnika Mostara.

Hans Košnik, administrator pokušaću da u što kraćem roku nađem

rešenje i za to. Nadamo se takođe da će pr­

Sva sreća, estati i praksa da se ljudi isteruju iz stanova.

imam nizak
ostar zaista ima, uprkos, razaranjima,
M šarm kojem se ne može odoleti. To ne
kažem samo ja nego i mnogi moji saradnici.
Svi imamo "mostarsku groznicu" - drago
nam je kada izađemo iz Mostara, ali jedva
čekamo da se ovde vratimo. A posao koji
ovde obavljamo je čas u usponu, čas u opa­
danju - kao talas, i zahteva zdrave i jake
ljude. Ljudi s niskim krvnim pritiskom mo­
gu međutim računati da im M ostar neče
škoditi. Ja, na sreću, imam nizak pritisak.
Ali, moram takođe da vam kažem, iako
u Mostaru nije u svakom trenutku sasvim
bezopasno, da poznajem puno gradova u
Zapadnoj Evropi u kojima bih manje rado
voleo da živim - recimo Dablip, Bilbap, ili
zapadna obala Korzike. Hoću da kažem da
se ne sme gledati samo jedan smer u Evropi.
. Želite da vam nabrojim teškoće? Bilo bi
lakše reći - gde ih nemam. Postoji veoma
dobra saradnja u vezi sa izgradnjom infras­
trukture korisne za pitav grad. Neke stvari su
trajale duže nego što smo pređvideli, jer je
postojalo planirano kašnjenje. Resili smo
NE ODUSTAJEM: Hans Košnik
dobar deo problema vezanih za snabdevanja
vodom i strujom, probleme saobraćaja, uz
obostranu saglasnost ćemo sada dovesti u
ispravno stanje železničku prugu Ploče - Sa­
rajevo. U oba dela grada obnovljene su ško­
le; tu se ne može pitati za nacionalnost, ni za
stranu - deca imaju osnovno pravo na školu.
Na isti način se trudimo da osposobimo
dečije vrtiće, a nadam se da ćemo uskoro
naći i rešenje za bolnice. Želimo da obezbe-
dimo bolničko lečenje svima kojima je to
potrebno, kao i to da bez odobrenja policije
posetioci mogu da vide svoje najbliže.
To je važan dio procesa poverenja i
Ne kažem da to naređuje vlast, ne kažem ni
da to predstavlja volju gradskih, odnosno
komunalnih organa; to su svakako samo­
voljni potezi. Na žalost, takve akte odgovor­
ni dovoljno ne sprečavaju. Mora se znati da
ovde, na hrvatskoj strani, ima reakcija na
ono što se dešava u centralnoj Bosni, gde
hrvatski građani doživljavaju nešto slično sa
bošnjačke strane. Razvoj stvari u Mostaru
zavisi od toga kako će se razvijati odnosi u
bošnjačko-hrvatskoj federaciji, od toga da li
će ljudi različitih nacija zaista imati volju da
žive u dobrosusedskim odnosima, u zajed­
ništvu ili, barem, jedni pored drugih. U vezi
sa tim stvarima postoje poteškoće, ali u
drugim se može govoriti o uspesima i dobroj
volji obeju strana.
Pored svega što se dešava, postoje pozi­
tivni znaci stabilizovanja federacije. Uskoro
bi trebalo da se uspostavi i javni gradski sao­
braćaj. Za izgradnju Carinskog mosta, koja
je u toku, angažujemo radnike sa obeju stra­
na i nadamo se, da oba gradonačelnika mos­
tove smatraju svojim mostovima, a ne mos­
tovima evropske administracije.
Dakle, to su koraci iz kojih se jasno vidi
da postoji određena volja za saradnjom.
Mislim da ću obe strane moći pridobiti, a da
je i u interesu treće, srpske strane, da se nađe
rešenje i za druge važne stvari koje se tiču
grada, i da to rešenje nađu zajednički. O
tome sam nedavno razgovarao sa pred­
stavnicima HDZ i SDA.

22 ■ VREME ■ 10. APRIL 1995.

KONTRASTI: "Zapadni” Mostar i gradonačelnik Brajković (u belom mantilu)
U pitanjima sigurnosti postoji, međutim,
još veliko međusobno nepoverenje, što
otežava ispostavljanje zajedničke policije,
ali to zavisi i od želje da se protiv proširenog
kriminala zajednički borimo, Nije tačno da
sam odustao. Samo Ministarsko veće mi
može Teći da odstupim.
Ako budem morao da odem, znam da će
jedna osoba biti sretna - to je moja žena.
Znate, u dobroj sam formi, ali ne volim radi­
ti "majmunski posao", odnosno posao ma­
garca (to se bolje razume na ovom područ­
ju). Ukoliko bilo ko želi od mene da pravi
magarca - neće u tome uspeti.
Još nisu obezbeđeni svi uslovi za pov­
ratak izbeglica, ali nismo odustali od namere
đa Mostar ponovo učinimo zajedničkim gra­
dom svih njegovih građana. To je mnogo
teži zadatak nego što smo isprva mislili, ali
mislim da nije nemoguć. Naravno, ukoliko
ne izbije novi rat.
Zbog napetosti između Beograda i Pala
do sada nisam mogao da ostvarim svoju
nameru da razgovaram sa izbeglicama iz
Mostara. Trebalo je, naime, da u razgovor o
tome budu uključeni i Mostarci koji žive u
delu BiH koji sada predstavljaju Pale. Nad­
am da ću vrlo skoro doći u Beograd da bih
razgovarao sa izbeglicama iz Mostara koji
se nalaze u Beogradu i njegovoj okolici.
Mijo Brajković,
"zapadni" gradonačelnik
Grade oni sebi,
a mi sebi
nogo je problema: beskućnici, nezapo­
sleni. Svi traže pomoć od,Općine. Nad-
leštva još ne rade kako bi trebalo, optereće­
ni smo svim problemima koje donosi rat.
Ipak, život se nekako vraća. Otvaraju se
škole, sva djeca idu u osnovne i srednje
škole, sveučilište radi, kultura se diže i
pomalo se obnavlja gospodarstvo. Mada za
sve to treba još veliki elan, energija, vrijeme
i sredstva.
Naša općinska vlast je izabrana od le­
galnih, viših organa, a oni su tamo postav­
ljeni iz Sarajeva. Nije, ih birao narod i to je
nastaVak vojne vlasti. Prije rata, 1990. god­
ine, ovdje su bili demokratski izbori na koji­
ma je pobjedio HDZ. Samim tim je HDZ
zvaničan predstavnik vlasti u gradu Mosta­
ru, legitimni predstavnik.
Ne negiram vlast Istočnog dijela grada.
Mislim da oni moraju imati neku vlast, jer bi
inače bila anarhija, nered!., uvažavam tu
vlast, ali fromalno- pravno se zna d aje ovd­
je na demokratskim izborima pobijedila
HDZ. Od tada nije bilo nikakvih demo­
kratskih izbora.
To što prilikom nedavne posjete Mosta­
ru, predsednik vlade BiH i vlade federacije
Haris Sijaldžić nije došao U zapadni dio gra­
da ne treba da vas čudi: stvari sa federacijom
su još uvijek samo na papiru; to je odraz
stanja. Mnogi su samo deklarativno za fed­
eraciju, ali kohkretno ima jo š mnogo da se
uradi.
Herceg-Bosna je institucija koja je u
ovom trenutku potrebna hrvatskom narodu,
jer bi inače vladala anarhija. Ona je izrasla iz
ovog rata, iz Hrvatskog vijeća obrane. Mor­
ate imati neke zakone. Ako nije zaživila fed­
eracija, što bi to bilo?
U ratu je narod, što se tiče komunikacija,
imao otvorenu stranu prema Hrvatskoj. Nor­
malno je da su otuda dolazili robe, hrana... i
d a je to jedan kontinuitet. Na koncu, to je
hrvatski narod. On je imao rat, krvavi rat
ovdje na obalama Neretve i normalno je da
se kontinuitet čak i platežnog sredstva nas­
tavi. Ne možemo uzeti marku, jer ipak je
prihvatljivija kuna, nego marka.
Za bosanski dinar nema problema, samo
kada se uspostavi ta država, vlast; kada se
uspostavi bosanski dinar, onda neće biti
kune, ili, ako bude kuna, ne može biti bosan­
skog dinara. Ako hoćemo praviti grad, onda
moramo imati državu. Ne možemo imati
jedan grad u dvije države. Mostar še ne
može gledati izolirano iz federacije.
Mislim da je pogrešno to što stanovnici
istočne strane ne vide sebe u Mostaru kao
prestonici Herceg-Bosne. Pogledajte Bosnu
i Hercegovinu - Srbi imaju Banja Luku,
Muslimani imaju Tuzlu i Zenicu, dijelom i
Sarajevo. Stoje to što imaju Hrvati? Koji je
to grad gdje će se okupljati Hrvati i moći da
ispoljavaju svoja nacionalna, kulturna, vjer­
ska obilježja i svoje identitete? Normalno da
to bude Mostar,'kome gravitira 250.000 Hr­
vata. ■ v *' ; v *
Ako hoće Bošnjak da studira, on ima i
Zenicu i Tuzlu, a gdje će Hrvat, na koje
sveučilište će ići? Mora ići u Zagreb. Zbog
čega da ide tamo. Zašto ne bi imao sveučil­
ište u Mostaru?,Mislim da je normalno to
što je slaba saradnja između dviju strana. Pr­
ije nepunu godinu dana ovdje je bio užasan,
prljavi rat. Bar pedeset posto ljudi zna ko je
koga ubio i nije to tako lako, trebaće dosta
vremena da se stekne povjerenje, da dođe
do pomirenja, ako ikada do toga dođe.
Pa, saradnju imamo mi sa g. Košnikom
na Čelu. Uglavnom grade oni sebi, mi sebi.
Naš model je vrlo jednostavan - da se na­
prave dvije općine i da se ukinu crte razdva­
janja. Te će općine određivati kulturni, na­
cionalni i vjerski Identitet. Zatim treba na­
praviti jedno poglavarstvo grada, koje bi
upravljalo aerodromom, jer nećemo praviti
još jedan aerodrom, bilo bi glupo. Još jednu
željezničku stanicu, još jednu Neretvu ne
možemo praviti...
Infrastrukturom, kao što su kanalizacija,
izvorišta vode i dr., mora da upravlja jedno
poglavarstvo. Koji će biti novac, koja polici­
ja i vojska, koji će zakoni vladati, sve je to
stvar države.
Zakoni će morati da razgraniče općine,
kao što recimo imate latinsku četvrt na Za­
padu, italijansku, francusku, ili kinesku,..
(Srbi su činili veliki broj stanovnika Most­
ara, skoro jednu trećinu. Kakve su šanse da
se vrate bilo je naše pitanje.)
10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 23
KONTRASTI: Istočni deo grada i gradonačelnik Oručević sa Silajdžićem
Na našoj strani još živi devet tisuća Mus-
limana i dvije tisuće Srba. Onako kako je
meni, tako je i njima. Kakve su šanse da se
svi vrate? Znate, Mostar ima veliki broj izb-
jeglica koje su protjerali Srbi ili Armija BiH,
i oni su se uselili u kuće i stanove. Znači,
kada dođe do procesa vraćanja ljudi, onda
možemo razgovarati o Vraćanju ovih koji su
napustili svoje stanove. Nadam se da se
vlasništvo ne može ugasiti, da je vlasništvo
uvijek vlasništvo u svim zakonima i u svim
državama. Ali, jedno moraju shvatiti, da su
ovdje došli ljudi koje je protjerala ili srpska
vojska ili bošnjačka vojska, i ne možete ih
izbaciti dok se ne vrate u svoje kuće.
Mora se shvatiti da su ovdje još uvijek
tenzije jako izražene, još vlada nep­
ovjerenje. Nedavno je organizovano da svi
pravoslavci posjete svoja groblja i to je
prošlo bez ikakvih problema. Pomalo se te
stvari stišavaju, svi se trudimo. Srbi svi žive
na našoj strani. Tamo, na drugoj ih i nema.
Safet Oručević,
"istočni'' gradonačelnik
ajvažnije je daje uspostavljen mir, daje
N prestalo ubijanje. Ono što se dogodilo u
Mostaru je nezapamćena tragedija, a rezultat
je pokušaja HVO i hrvatske vojske da
sprovedu do kraja projekat - da Mostar bude
glavni grad Herceg-Bosne. To je prouzrok­
ovalo t^ška stradanja i grada i ljudi, logore u
kojim su zatvarani Mostarci, proterivani u
treće zemlje...
Ipak smo imali snage da se izborimo za
dvije stvari - da u jednom dijelu grada, koji
je bio pod kontrolom Armije BiH, ne doz­
volimo vojnički ppraz, bez obzira na žrtve i
stradanja. Ponosni smo i što smo sačuvali
mostarski duh i što se naša ideja o jedin­
stvenom gradu našla na stolovima EU.
Mi ćemo se do kraja boriti da ljudi u
24 ■ VREME ■ 10. APRIL 1995.
ovom gradu žive u slozi i ljubavi-, kao što su boji se da će ako demontira svoj politički
živeli prije, da se jednako puju mujezir sa projekat, biti osuđena za ono što je radila. Sa
džamije i crkvena zvona. Ta ideja je našla jednim brojem ljudi mi-se viđamo i razgo­
uporište u civiliziranom svijetu... varamo, ali to ne smije da se zna. Čak nas
Našu borbu za demokratske principe pri­ zamole da ne objavljujemo da smo sjedili
hvatila je i administracija EU, a hrvatska zajedno da mu ne bi neki od tih zločinaca
, strana je mislila da će im g. Košnik pomoći stavio bombu u auto, jer se oni još bave ter­
da sprovedu svoj projekat, zaboravljajući da orizmom. Oni nas mole da to ne objavlju­
je.Hans Košnik demokrata, čovjek neobične jemo i da ih ne pozivamo zvanično na pt-
širine, koji neće odstupiti od principa kojima varanja objekata na ovoj strani. G. Brajković
je posvetio cijeli svoj život. (gradonačelnik zapadnog dela Mostara) je
O bratstvu i jedinstvu nema govora, aličovjek koji pokušava naći rešenje za Mo­
za suživot ima dosta elemenata, za zajednič­ star, ali za nas on ne postoji kao predsjednik
ki život Srba, Hrvata i Muslimana kakav je Općinskog vijeća paradržave Herceg-Bos­
vjekovima bio na ovim prostorima. Sada se ne, dakle formalno ne, ali ga prihvatamo kao
ta opcija lomi, ne ovdje nego u Bonu. Predl­ čovjeka za pregovore.
agao sam da se napravi zid na liniji razg­ (Pozivate Mostarce da se vrate. Da li sć
raničenja visok dvadeset metara i da služi to odnosi i na Srbe, pitali smo gradonačelni-
kao odbrana od fašizma, a mi bi tada imali ka.)
veći i pravi dio Mostara, sve ono što se zove Da, i da bismo pokazali da to nije samo
stari Mostar - držimo sve mostove, držimo deklarativno, uskoro ćemo obnoviti malu
Neretvu, na hrvatskoj strani su spavaonice i pravoslavnu crkvu. Za veliku, koju faktički
soliteri, koje nijedan turista neće poći da treba ponovo graditi, potrebna su velika
vidi. Izbeglica ima oko tri hiljade i već pos­ sredstva i saglasnost patrijarha, i to je sada
toji dogovor o njihovom povratku. To su stvar srpskih predstavnika da dođu ovdje.
izbjeglice sa područja Čapljine, Stoca. Sa Ja sam razgovarao sa episkopom Ata-
srpskom stranom nema takvog dogovora, pa nasijem i pokušao da mu objasnim da ne
ćemo, najvjerojatnije, morati prihvatiti postoji srpski dio Mostara, da je Mostar
ljude iz Nevesinja i Gacka. jedan... Pokazao sam mu da može đa proše-
Oni su samo ljudi naklonjeniji vjeri, ta Mostarom, bez obzira na zločine u Bosni,
nego što je to bilo u Mostaru, ali je njihov
broj neznatan. S nama su branili Mostar.
a Crkva mora i sama da razmisli koliko je
doprinela ovom ratu. Uskoro treba da bude
Imaju samo drugačiji način življenja, koji is­ obnovljen i spomenik Aleksi Šantiću.
tiče Više islam kao vjeru, koja je dio njiho­ Mostar je bio jedino mesto, jedina tačka
vog identiteta.'To je identitet bošnjaštva i u Bosni, u vreme najteže agresije HVO i hr­
njegova vjera je islam. vatske vojske; gde nam je srpska vojska, u
(Tvrdilo se da su Bošnjaci svi, bez blizini Mostara, pomagala kad su vidjeli da
obzira na vjeru, naša primedba.) smo slabi, da ne bi pao Mostar.
Tako je trebalo da bude, ali pravoslavci Da su udruženo krenuli, jedna i druga
su rekli da su oni Srbi, katolici da su Hrvati, strana, znači da je srpska vojska pomogla
a onda su i Muslimani morali naći svoj na^ HVO, Mostar bi pao. Na globalnom planu,
ziv, ali ostaje otvoren prostor i za druge. širom svih drugih granica, postoje dogovori
Postoje dva sloja ljudi. "Niži slojevi" se već Karadžića i Bobana. Oni su trgovali, raz-
polako približavaju, kontaktiraju, čuVaju menjivali teritorije, potpisali čak da Mostar
jedni drugima imovinu, dok se politički vrh bude hrvatski grad, prodavali su Ravno, Ja­
ne može složiti. Međutim, ona ekstremna jce... ali sa Mostarom to nisu uspjeli. ■
struja, kao i svaka posle rata i ratnih zločina. VESNA DRAGOVIĆ (BETA)

IntervjuStjepan Mesić
obiteljskog klana
Tuđman misli da će raznim privilegijama koje dobivaju stranački poslušnici,
dugovječno održati vlast. On ne shvaća da će to biti samo do slijedećih izbora.
Istopila se njegova karizma
tjepana Mesića ne treba posebno
^ ^ p r e d s t a v l j a t i . Jedan je od rijetkih
pravih opozicionara u Hrvatskoj koji
otvoreno raščlanjuje i analizira aktualnu
poziciju vlasti i Tuđmanove politike. Ne­
brojeni polemički intervjui koje je do danas
dao priskrbili su mu status nezavisnog kri­
tičara vlasti.
"V R E M E ” : Prošlo je desetak mjeseci
od kada ste sey zajedno sa Manolićem i De-
gori čijom, tako reći odmetnuli u opoziciju.
Što se je (ako jeste) bitnoga promijenilo do
danas?
Ne možemo reći da se ipak ništa nije do­
godilo. Prvo, opozicija je našom pojavom
ojačala i postala je daleko uvjerljivija nego
što je bila prije. Bez nas je bila nedjelotvor­
na i nemoćna. Sada se ta opozicija ipak os­
jeća u Saboru. Drugo, još mnogo važnije,
HDZ više nije tako moćan kao sto je bio; on
je uzdrman i doživio je tada prvu eroziju od
svog nastanka, i ona se nastavlja.
▼ Ali, Tuđman nije manje moćan, da­
pače?
Manje je moćan što se tiče stranke jer
ona više ne igra tako veliku ulogu. Moćan je
jer ima obavještajne službe, ima policiju,
ima vojsku koja je stranačka, i svoju privat­
nu privredu. Njegov obiteljski klan raspo­
laže velikim potencijalima, njegovi prijatelji
također. Budući da stranka nema više onu
moć koju je imala, na narednim izborima,
koji će biti redovni ili izvanredni, odnos sna­
ga će se promijeniti upravo zahvaljujući
nama. Bez nas bi to vrlo teško išlo.
▼ Mislite li se tada (na slijedećim izbori­
ma) uključiti u jednu širu građansku koalici­
ju demokratskih stranaka?
Da, formirat ćemo jednu širu koaliciju,
razgovore već sada vodimo. Ali, HDZ već
sada ima dovoljno sredstava i mehanizma
da razbija koaliciju na razne načine: kupovi­
nom, suđenjima, ucjenama, tko više zna što
su oni u stanju učiniti kako bi zadržali vlast,
To ostavljamo za vrijeme kada se raspišu
izbori.
▼ Mislite li da bi se tada - ukoliko bi
davinu je r je očito da ne namjeravaju vlast
ispustiti tek tako?
To je upravo ono što Tuđman misli da će
raznim privilegijama koje dobivaju stranač­
ki poslušnici, dugovječno održati vlast. On
ne shvaća da će to biti samo do slijedećih
izbora. Istopila se njegova karizma, ljudi su
razočarani u način vođenja ove politike koja
se, pogotovo u Bosni, pokazala katastrofal­
na. Nema više one podloge koja je nekada
postojala.
▼ Ali, njegova politika u BiH se jo š čvrs­
to drži! t
To vi samo mislite. Tako je samo u onom
vrhu koji vlada. Pa nisu oni čitav narod.Oni
predstavljaju jedan uski krug ljudi i interesa.
▼ Godina je prošla od Vašingtonskog
sporazuma. Zadnjih mjeseci kao da se nacio­
nalistički radikali vladajuće stranke vraćaju
došla jednu umjerenija koaliciona stru ja na na svoje početne pozicije?
vlast - promijenila hrvatska vanjska politika, Kad smo prije više od godinu dana prob­
prije svega prema Bosni i Hercegovini? lematizirali i postavili pitanje u vezi sa BiH,
Svakako, jer jedna od osnovnih
točaka na kojoj smo se jni razišli sa
Tuđmanom je bila upravo politika
prema Bosni, zapravo politika Hrva­
ta u Bosni na koje Tuđman ima
neosporno najveći utjecaj. No, kada
kažem "Hrvate na koje Tuđman ima
utjecaj'’, onda mislim na vodstvo
HDZ Bosne i Hercegovine. Točnije,
u takozvanoj Herceg-Bosni.
▼ Tuđman je svojevremeno bio i
generalštabski profesionalac tako da
je tamo izučio zanat kadroviranja.
Ljude miče i postavlja onog trenutka
kada mu odgovara i to stalno u pravo
vrijeme. Mora mu se priznati talenat
za taj'sport. Što vi mislite o tome? f
Taj zanat je dobro izučio, a mod­
el koji on u stranačkom smislu ima
zove se - čisti staljinizam. Čak i više.
Tamo je vladao Politbiro, kod Tuđ­
mana ni toga nema. On ima jednu
grupu poslušnika koji činovnički iz­
vršavaju sve što zaželi.
▼ Svojevrsna sicilijanska struk­
tura vlasti?
Naravno. Uopće, prevelik je kri­
minal u Hrvatskoj. Ne mislim samo TUĐMAN NA MILOŠEViČEVOM REPU: Mesić
na privredu. Dovoljno ne funkcioni­
ra pravna država, a sve se poduzima da ona rekli smo da je to katastrofa i za Bosnu i za
još i manje funkcionira. Pogledajte samo Hrvatsku, jer sej)okušavala s Miloševićem
ovaj cirkus, bolje reći tragediju sa Državnim podjeliti BiH. Sta je drugo nego podjela
sudbenim vijećem, kada je jedna grupa, koju BiH, kad se s jedne strane stvara srpska
je Tuđman imenovao, formalno-pravno država, a s druge hrvatska državica. Pitam
provedena kroz Sabor kada opozicija nije vas što onda ostaje Bošnjacima? Ili da se
bila u Saboru. Ta grupa ljudi sada odlučuje o bore za cjelovitu BiH, a to znači da imaju
sucima koji će to biti doživotno! .Prolaze dva neprijatelja, ili da kažu: ”Ako nas neće
samo oni suci koji prihvaćaju upravo Srbi, neće nas Hrvati, idemo sami tražiti
Tuđmanov način razmišljanja da sudovi svoj prostor”, što je velika opasnost i što je
moraju provoditi državnu politiku. Oni koji dovelo do ovakve katastrofe. Moram reći da
nu za to da sudovi ipak provode zakone - mi je drago da među pobornicima cjelovite
njih se tjera iz sudstva. BiH ima dosta Hrvata, ali i Srba. Svijet je to
.▼ Kako spriječiti da takav odnos post­ tako posmatrao - tri luda plemena koja se
ane pouzdan obrazac za dugotrajnu vla­ međusobno tuku, pa tko pobjedi... Možda ►
10. APRILT995. ■ VREME ■ 25
onaj tko ima najviše oružja, tko ima najviše
elemenata za vojnu pobjedu. Ali, možda u
ono vrijeme nije bilo Armije BiH, a sada se
situacija bitno izmijenila. Mi smo i tada go­
vorili da onakva politika prema BiH odgo­
vara samo Miloševiću i da je Tuđman u
Stvari postao stalak njegove politike; on se
vozi na njegovom repu jer je bio korak iza
Miloševića. Kada ovaj napravi takozvanu
srpsku Krajinu, onda Tuđman napravi para-
državicu Herceg-Bosnu.
▼ Mnogi to objašnjavaju dogovorom u
Karađorđevu?
To je manje važno. Jednu politiku mjeri­
mo po njenim rezultatima. Mi vidimo da sju
oni radili isti posao. Sve je bilo na štetu Hr­
vatske. Dakako, i na štetu Bosne. Od Ustava
74. možemo reći d a je Jugoslavija krenula
prema konfederalnom konceptu, ali Srbija
nije prešla Drinu. I sad se pojavljuje
Tuđman koji nasijeda Miloševićevoj politici
i svojom ga snagom zavarava da on prih­
vaća podjelu BiH. Jer, ako njegov šef pisar­
nice Hrvoje Šarinić kaže da Srbija poslije
ovog rata mora biti "Velika mala Srbija",
znači da mora profitirati u ratu na račun
bosanskih i hrvatskih teritorija, svakako ne
na račun Finske! Bilo bi normalno da ga
Tuđman drugi dan smijeni, a pošto ga nije
smijenio znači da to onda on sam želi. E, ta
politika šteti Hrvatskoj.
Stalno sam govorio dk su Hrvati u BiH
pogriješili onda kada su previdjeli jednu
činjenicu - da je Armija BiH nepobjediva i
da se treba na vrijeme prikloniti pobjedniku.
Hrvatska to nije znala ili nije htjela pre­
poznati. Pitanje je da li ona to shvaća i dan­
as. Po nekim procjenama, Armija BiH broji
oko 250.000 vojnika koje obučavaju vi-
sokoškolovani i profesionalni oficiri. Istina,
nedostaje oružja ali se to da srediti, kao
uostalim i sve tehničke stvari.
▼ Gdje je, po vašem mišljenju, ključ
rješenja održanja cjelovite BiH , i po kom
političkom principu bi ona morala biti
uređena, koja bi jo j državna form a najviše
odgovarala?
Postoji samo jedna državna forma koja
bi sve mogla urediti, naravno na duži rok.
To je forma republike, istinske a ne deklara­
tivne, u kojoj bi pojedinac bio građanin, a ne
samo Hrvat, Srbin ili Bošnjak, odnosno ka­
tolik, pravoslavac ili musliman. Nema teri­
torijalne podjele Bosne u kojoj bi najednom
teritoriju živjeli jedni, a ria drugom samo
drugi. To je čisti fašizam u političkom smis­
lu i opasni anakronizam u društvenom, koji
ne postoji nigdje u Evropi. Drugo, BiH, kao
i Hrvatska, mora biti samostalna i slobodna,
kako prema vani - znači sa precizno
utvrđenim granicama i nenapadana od nikog
- tako i prema unutra - slobodna za sve, bez
ostatka. Zato su smiješne teorije o nekakvoj
konfederaciji.
T Tuđman očito ne odustaje od konfed­
eracije sa Bosnom, barem je tako nedavno i
26 ■ VREME ■ 10. APRIL 1995.
javno rečeno?
To je sve iz Miloševićeve kuhinje.
Godina Roma
Zamislite da se jedan dio BiH spoji sa Hr­
vatskom u jedan politički sustav, i to bez
prethodne volje građana koje se tjera na to, a
s druge strane da se bosanska Krajina kon-
federalizira sa Srbijom. Što bi onda bilo?
Neka nova Jugoslavija ili što? Razumije se
Od grupe
da ćemo svi mi kada prestane ovaj ludi rat
tražiti ekonomske partnere na području
bivše Jugoslavije i da će Hrvatska željeti tr­
govinske odnose sa Srbijom i Crnom Gor­
om. To će isto morati učiniti i BiH. Ali, prije
manjina
ekonomskih međusobnih relacija, morat
ćemo srediti političku formu u kojoj ćemo U vreme (SPS) mitinga, u Beogradu
se odnositi kao građani, a ne kao povampire­
ni nacionalisti ovog ili onog naroda. je osvanula i parola "Braćo Srbi i
T Sto će buduća koalicija demokratskih Crnogorci, i mi Romi smo sa vama".
stranaka (lijevo i centar), kada jo j birači
Organizatori Kongresa romskog
poklone vlast, učiniti da bi se postojeće
stanje promijenilo? jedinstva očekuju da im Srbi sada
Prije svega, stvaranje najvažnijih predu­ vrate istom merom i da ih proglase
vjeta za slobodu i demokraciju. To znači
radikalno odvajanje triju konstitutivnih nacionalnom manjinom
državnih vlasti jednih od drugih. Znači, sud­
sku od izvršne i zakonodavne, a zakono­ va godina proglašena je godinom
davnu od izvršne. Ako to ne napravimo opet
će se naći jedan luđak koji će zaželjeti da ih
sve objedini u sebi. Ako te podjele nema,
O Roma i o tome su obavešteni novi­
nari, a o tome obaveštavaju i ble-
dunjavi plakati. Sudeći po anketi na beo­
nema kontrole ali zato ima boljševizma. Za­ gradskom Zelenom vencu, preprodavci cig­
tim ćemo poništiti uvjete nacionalne ekon­ areta i prodavci voća o ovome ne znaju niš­
omske veleizdaje koja se manifestirala u ta, dok anketa sprovedena među stanovnici­
lošem zakonu o privatizaciji, koji je omo­ ma romske mahale Orlovsko naselje, na
gućio nekolicini ljudi da kupe čitavu Hr­ rubu Beograda, pokazuje da su oni manje-
vatsku. Zatim, slijedi i pravno gonjenje lop­ više čuli za kampanju, pa i za 8 *april Svets-
ova pa makar bili i u samom vrhu vlasti. Za ki dan Roma, ali nisu baš uvereni da će imati
to postoje zakoni i sudovi, pa neka dokaže neke koristi od svega toga.
da nije krao. Gojko Šušak je došao u Hr­ Orlovsko naselje je toponim koji je
vatsku sa nekoliko hiljada maraka u džepu, i 1964. godine zamenio dotadašnji, rečitiji
spavao je gdje je stigao. Imao je neki stari Cigan - mala, a cigan-mala, podrazumevalo
sako, a sada govore da je Hrvatskoj poklo­ se, bila je mirijevska. Možda su se tako
nio tri milijuna dolara. Možda i je, ali nije drugovi iz vlasti nespretno i nepotrebno
poklonio. Kada su pbčeli stizati novci iz dodvoravali drugovima Romima brišući
naše dijaspore, on je, kao i familija Tuđman, prefiks "cigan", a možda su postupili i po
imao kontrolu nad svim timv Danas dijaspo­ želji građana sela Mirijeva koji su ushteli da
ra pita gdje je taj novac, jer za veliki dio se se definitivno odlepe od male koja se zvala
ne zna gdje je, kao d a je ispario. Ministar mirijevska, Ipak, u životu Orlovskog naselja
prometa i veza Mudrinić u jednom je danu novo ime ništa nije promenilo. Poput svih
opljačkao državu za pola milijuna maraka. I mahala, i ova deluje neobično nekome ko se
pošto ima dva ili tri pasoša može pobjeći u zanosi time da atmosfera u kojoj žive Romi
zemlju čiji pasoš ima, a tamo ga je teško mora biti egzotična; vrlo siromašno onome
pravno goniti. Ma, to su obični grabežljivci. ko misli da Romi zgrnuše pare švercujući na
A Tuđman se švaki put brani da nije znao i pijacama; hladno pristojno onome ko misli
da on nije kriv. Kao, eto, to nije u njegovoj da Romi izgiboše u tučama. Romi se još
moći. Ovaj narod to nije zaslužio! gledaju s predrasudama. Tanasije Mirijevs-
▼ U Hrvatskoj kruži anegdota o posto­ki, predstavnik naselja u MZ Mirijevo, priča
janju dviju država - Hrvatske i Ministarstva anegdotu o novinaru koji je, obrađen filmom
obrane. Ima li u tome istine? "Dom za vešanje" Emira Kusturice, nahru­
Nažalost, ima. To je još jedan veliki pio u malu baš za Đurđevdan, a onda objav­
problem. Samo se nadam da takvu moć neće io prozaičan tekst još prozaičnijeg naslova:
iskoristiti za unutarnja politička obraču­ "Svinjski pogled na Zvezdaru". Od tada Ta­
navanja unutar Hrvatske. Ne zaboravite, to nasije sumnja u novinare.
je jednim dijelom i privatna vojska. Bobetko Iz egzotičnog rekvizitarija ostali su još
ima §voju vojsku, Šušak i Tuđman svoju, poneki fijaker i čeze koji dotrajavaju na sun­
netko treći svoju... ■ cu i kiši. Skupljača perja nema, nema ni ko-
ALEN ANIĆ (AIM) ritara, kovačnice su odavno porušene. Ima
strmih ulica pritešnjenih uglavnom lošim
kućama. Romi su svet pretežno siromašan i
uz nešto privatnika, firme u kojima rade
uglavnom su "Vodovod" i "Čistoća". "Ceo
grad očistim, samo moja mala prljava", žali
Ramadan Sač, koji sa sinom radi.u Gradskoj
čistoći Beograda.
BROJKE I ZAKONI: Dragoljub Ack-
ović, urednik emisija na romskom jeziku
Radio Beograda i čovek koga novinari
smatraju najkompetentnijim sagovornikom
među Romima, kaže da je svega 30 proce­
nata njegovih sunarodnika zaposleno, da 1 0
procenata posao dobija sezonski, a da 60
procenata nema nikakvo zaposlenje. Prema
rečima ovog sagovornika, poslednja rele­
vantna istraživanja obavljena su pre 1 2 god­
ina, tako da se sada može govoriti samo o
procenama. Takođe prema procenama, u
SRJ živi između 500.000 i 600.000 Roma,
tvrdi Acković. Upozoren da to može da
bude preteran broj, ovaj romski lobista
odgovara da se u popisima i anketama svega
jedna četvrtina Roma tako i deklariše, dok
ĐURĐEVDAN: "Mali London" kod Pančeva
se ostali nacionalno izjašnjavaju kao i narod
u čijem su većinskom okruženju, a u nekim
zemljama, u ovoj on misli da nije takav
slučaj, broj Roma se prikriva. Otuda samo
pretpostavka i kada je u pitanju ukupan broj
populacije: između 20 i 30 miliona.
Istorija Roma je istorija progona od kada
su krenuli iz svoje prapostojbine Indije.
Neprestano bežeći ispred nekog, nastojali su
u istoriji da se asimiluju, ali kao da ih niko
nije hteo. U mnoštvu evropskih srednjovek-
ovnih (i kasnijih), dekreta o proterivanjima i
diskriminirajućim zakonima, častan izu­
zetak predstavlja crnogorski Zakon o stran­
cima, pa i Romima: "Karavan niko da ne
dira, no neka ide kuda ga put vodi".
Za današnje odnose sa Srbima i Cr­
nogorcima Romi, pa i sam Acković, reći će
da su korektni, kudikamo bolji nego drugde,
prisetiće se i malo poznate činjenice da su na
streljanje u Kragujeycu 1941. mnogi Romi
dovođeni i naknadno, razmenom deset
Roma za jednog bogatijeg Srbina koji je nekom drugom naselju koje nije romsko, pa
spasa van iz stroja za streljanje. U Or­ onda samo oni dolaze u stari kraj u posetu,
lovskom naselju je ostala priča o tome kako dok gosti iz suprotnog smera nisu poželjni.
su seljaci iz Mirijeva, dok su Romi bili u Otkrili bi ih. Ovde niko ne veruje u mo­
logorima i bežaniji, dolazili da opljačakaju gućnost opstanka mešovitog braka.
napuštene kuće. Ipak je u ovim pričama Jedna druga majka se žali da učitelji ola­
manje žestine nego u onim starih Beograđana ko prebacuju Rome loše đake u specijalne
iz centra koji tim istim seljacima još ne škole za ometene u razvoju. "Ako je dete
zaboravljaju zlato i nameštaj kojim su im nemirno ili lenjo, ne mora da znači daje glu­
plaćali brašno. po", žali se ona. Na kriterijume u ocenjiva-
BELI CIGANIN: U vreme mitinga nju nema primedbi.!
Srba i Crnogoraca sa Kosova, u Smederevu, "PROGRAM ZA UKLANJANJE":
a potom i na Starom sajmištu u Beogradu Na pitanje šta bi želell da se dogodi u Godi­
osvanula je ogromna parola "Braćo Srbi i ni Roma, ljudi prvo odgovore: da prestane
Crnogorci, i mi Romi smo sa vama". Kao rat. Pevačica Slobodanka llić je na drugom
autor tih reči otkriva se upravo naš sago- mestu poželela da se poruši mahala, da ode
' vornik Acković i kaže da ako Srbi žele da negde gde je bolje i mirnije. Alija Fer­
uzvrate istom merom, onda mogu da poruče hatović, njen zet, misli da bi mu u nekoj
braći Romima kako su uz njih sada, 8 . apri­ drugoj sredini bilo lakše da vaspitava decu,
la, kada se održava Kongres romskog jedin­ negde gde bi mogao da se okupa kao čovek,
stva, koji će postaviti pitanje "nacionalnog jer, veli, leti ovde nema vode, osim noću,
programa za emancipaciju", što znači zahtev kada dolazi s prekidima u tankim mlazevi-
vladi da se Romi, umesto kao etnička grupa, ma, tako d aje sakupljaju u posudama i opet
tretiraju kao, nacionalna manjina i da im se u ne zahvate više od 60 litara.
skladu sa takvim Za našeg vodiča Tasu, koji je i predsed-
tretmanom omogu­ nik Komisije za obnovu Orlovskog naselja, i
će veća (kolektivna) samo pominjanje rušenja male je prava
prava, pre svih u jeres. Najveći uspeh, smatra on, upravo je to
oblasti obrazovanja što je Komisija decembra prošle godine us­
i informisanja. pela da ubedi gradske vlasti kako mirijevsku
U Orlovskom cigan-malu ne treba porušiti. U studiji o
naselju kao da nisu ovoj mali prof. Vladimir Macura kaže da se
usaglasili stav o na­ u rešavanju statusa naseobine često koristio
cionalnoj emanci­ argument da je, navodno, nelegalno podig­
paciji. Saznajemo i nuta, a u suštini je stvari njena isključenost
frapantan podatak iz sistema gradskog planiranja. I, Čitamo
o od meštana - skoro dalje u ovoj interesantnoj i čitko pisanoj
> 7 0 procenata dece studiji, i sledeće: "Izrazi koje srećete u ra­
| razume romski jez- zličitim dokumentima koji se tiču ove ma­
o ik,terije
ali gasune govori,nehigijensko naselje', 'prior­
'ukloniti
z Oni koji su bliski sa itet uklanjanja', 'program za uklanjanje', 'sruši­
g Tasom Mirijevskim ti', 'porušiti', 'preseliti'. Očigledno, bila je
N su za nacionalnu posredi pogrešna vizija prava na grad, po
emancipaciju, drugi kojoj najsiromašniji i socijalno neuticajan
sumnjaju da se tu kuva "neka politika" u ko­ sloj koji je živeo u naseljima bede može da
joj bi "neki da se istaknu", mada, kaže muz­ bude samo raseljen, njihove kuće porušene,
ičar Ljubomir Kostić, "trebalo bi da smo^ a njihovo naselje uklonjeno".
zašticeniji. Ovdev čim se nešto desi, kažu Decembarsku odluku grada Jovanka De-
'ciganska posla'". Žale se meštani da policija kić je dočekala sa setom. Ona je dvaput
brzo dođe kada treba da sprovede istragu, ali pokušavala da sazida kuću u mahali. Prvi
vrlo sporo kada treba nekog da zaštiti u tuči, put vlasti su joj naredile da radove obustavi,
na primer. Tada psuju cigansku majku, a jed­ a kada je na drugom mestu započela još jed­
nom su ih (policajce), i kaznili - dečaci su im nom, srušili su joj sve što je sazidala do
polupali farove na automobilu. ("Ajooj,,ma­ ploče. Sada sa amputiranom nogom, u čat-
jko, što su bili ljuti".) Alija Ferhatović, dug­ mari koja prokišnjava, čeka da od SO Zvez-
ogodišnji radnik na Novom groblja, sada dara dobije stan solidarnosti. Na spisku je
privatni zanatlija, ističe da nikada nije osetio pod rednim brojem "2 0 " i izgubila je nadu
diskriminaciju. Ipak, ima i drugačijih' da će išta od toga biti.
iskustava: jedna majka kaže da njen sin, Ovo je Godina Roma, a započela je kao
"beli Ciganin" radi sa još dvojicom svojih godina protiv Roma: ugušena deca u frižide­
svetlih sunarodnika u kafiću koji drži Srbin, ru u Novom Sadu, troipogodišnjeg mališana
ali i da zna nekoliko njihovih tamnoputih na Rospi-ćupriji rastrgli psi, u Obersdorfu
drugova zbog boje tena ne mogu da uđu u ubijena četiri Roma, u Italiji Cigančicama
taj isti kafić. Tanasije, čija su opsesija "beli "poklanjali" lutkice "barbike" napunjene ek­
Cigani", priča da nisu retki primeri da ti splozivom... ■
"beli", napuste mahalu i naprave kuću u PERICA VUČINIĆ
10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 27

Zatvor za "menadžera godine”. Ko nije dobar za Službu, ne može
biti lovac. Vrhunske vojne tajne - u bunkeru. Obeshrabrujući rast:
sve više besplatnih obroka
P re s u d a
Krivično vijeće Višeg suda u Podgorici
izrelclo je prošle nedjelje Savi M arseni ću,
generalnom direktoru tamošnje industrije
namještaja HMarko Radović", kaznu zatvora
u trajanju od tri i po godine. Sud je, naime,
utvrdio da je direktor Marsenić kriv što je
23. marta 1994. godine sklopio .štetan ugovor
za svoju firmu prodajući 113,660 kvadratnih
metara zemljišta za 1 0 0 .0 0 0 dinara, iako je
to zemljište još 1992. godine procijenjeno na
1,574.000 dinara. Sud nije prihvatio odbranu
da je direktor bio u zabludi, odnosno d aje
mislio da je prodao znatno manju površinu
zemljišta i sa izricanjem presude produžio
mu je pritvor obrazlažući to opasnošću od
bjekstva kao i vođenjem novog postupka
zbog sumnjivog poslovanja sa nekim firma­
ma sa Kosova.
Iako očekivana, presuda je zbunila sve
upućene u ovaj skandal. Skandal, kažemo
zato što je do samog hapšenja direktor Mars­
enić bio maskota uspješnog rada crnogorske
vlade, te što se kitio značajnim priznanjima
poput onog "menadžer godine"'za 1993.
Njegovim hapšenjem radnici "Marka Ra-
đovića" dovedeni su u bezizlazan položaj, jer
tek tada je saopšteno kakva je sve dugovanja
i gubitke napravio direktor Marsenić. Radnit
ci.su govorili da bi krug odgovornih morao
biti mnogo veći, jer sve to direktor ne bi
mogao uraditi bez podrške ljudi koji vedre i
oblače crnogorskom privredom. Najčudnije
je, međutim, da iz republičke direkcije priho­
l§f f i
i j?Š
da Crne Gore niko nije odgovarao, iako je ta
direkcija dva mjeseca nakon sklapanja kupo­
prodajnog ugovora inkriminisano zemljište
procijenila identično iznosu za koji je prođa-
to. Da li će i kako odgovarati bilo ko iz oči­
gledno širokog kruga odgovornih za sudbinu
"Marka Radovića", teško je reći, tek Pod-
goricom kruže priče da bi osuđeni direktor
Marsenić mogao puno toga ispričati o sarađ-
nićima iz vrha vlasti, naravno, kad bi za to
imao prilike. Produženi pritvor, očigledno,
nije slučajan. r Autori tekstualnog predloška za nedavno
Ne baš sasvim'zvanično - ali ni suviše
skriveno - koordinatori humanitarne pomoći
koju svet upućuje Jugoslavi ji već đve godine
upozoravaju na "zamor" donatora. Da li taj;
zamor pojačava dugotrajnost '"stanja potre -
be", sve neizvesniji izgledi nekog razumnog
rešenja, sve komplikovaniji uslovi koje
postavljaju primaoci pomoći, sve normalnije
državno i divlje (može i: "državno'’ i "di­
vlje") otimanje harača ili nešto drugo, nije
važno.
U Crvenom krstu Jugoslavije tu činjen­
icu - nezavisno od tekućeg medijskog utr­
kivanja da se razotkriju svi koji nam pomažu
samo iz paklenih razloga ili kao agenti Cl A
("Fonđoš Soracija", po M. Drecunu) -
potvrđuju podaci da je priliv pomoći opao.
Prošle godine posredstvom Crvenog krsta
Jugoslavije distribuirano je oko 5000 tona
pomoći mesečno; februara 1995. ukupne
količine pale su na 3150 toha, u martu su bile
još manje, a aprilski saldo možda će biti neš­
to bolji ukoliko dogovoreni konvoji stignu.
Promenilo se još nešto. Umesto izbeglica
kao najbrojni jih "korisnika" pomoći, sada se
pojavljuju "socijalno ugrožena lica", narods­
ki: ovdašnja sirotinja. Za njih se ovog trenut­
ka u državi Jugoslaviji priprema 20 hiljada
besplatnih obroka dnevno; planom se - u
dogovoru sa Svetskim programom za hranu
- predviđa obeshrabrujući rast u narednih,
šest meseci: 35 hiljada besplatnih obroka.
Z a b o ra v
prekinutu seriju RTV Srbije "Kamera pamti"
pukovnici u penziji BoškO Todorović i Du­
šan Vilić obavestili su javnost koja se okupim
la na promociji njihove knjige "Razbijanje
Jugoslavije 1990-1992" da je serija, što se
njih tiče, zauvek gotova. To jest, po Vilicu:
"Mi srno to rekli i gospodinu Svetoliku
Mitiću, kao i onima koji su seriju prekinuli -
a njih sada ne želim tla imenujem - da mi u
n jenom nastavku nećemo učestvovati’”.
Povodom nedavnog skandala s ukida­
njem pomenute serije pomenuti autori poh­
valili su se svojim specijaln im vezam a sa
predsednikom SR Jugoslavije Zoranom Lil-
ićem i oficirima Generalštaba Vojske Jugo­
slavije, dovoljno moćnim da "zaobiđu"
tadašnjeg načelnika Službe za informisanje
pukovnika Ljubodraga Stojadinovića. Tako
su došli do ogromne količine "vrhunskih
vojnih tajni" u obliku video, tonskih, foto­
grafskih i papirnih zapisa; kada su zaključili
da serija nije ispunila njihova očekivanja,
materijal su povukli. Sada, verovatno, čuči u
nekom bunkeru - do bolje prilike ili jače po-

godinu-dve... jedan gospodin u uniformi srpske vojske" ponudio da

Safari
"Satari na Srbe"; tako je glasio naslov u "Večernjim novostima"
od 31. marta; potpisan je Tanjug. Podnaslov objašnjava da "bogata
klijentela sa Zapada sve češće dolazi na 'ratne vikende’ u Dalmaciju"
i da "za velike pare gosti provode dan na ratištima u bivšoj BiH
pucajući na Srbe, da bi se uveče provodili na terasama elitnih
splitskih hotela". Kao izvor tih informacija navode se izveŠtaji ital­
ijanske štampe sa zasedanja nevladine ustanove "Stalni sud naroda"
održanog u Trentu (severna Italija). "Novosti" tili Tanjug, svejed­
no) navode selektivne citate iz italijanske štampe; citati govore o
tome da je neko gađao nenaoružane civile snajperskim puškama, a
u organizaciji neimenovane vojne formacije negde na balkanskim
ratištima. Istinita ili ne. priča je jeziva.
Istoga dana, međutim, "Naša Borba" donosi izveštaj Ilije Mim-
ice, specijalnog ^dopisnika iz Rima, o istoj temi. Kolega Mimica
navodi malo detaljnije podatke o onome staje rečeno u Trentu: reč
je o "ratnom vikendu u Bosni"; "snajperski turizam” je,-u stvari,
"ubijanje žena, dece i staraca preko nepogrešivog snajperskog nisa-
■:°riaj.sa..brda koja okružuju Sarajevo”; meta su ”đeea na sarajevskim
ulicama"; pomenuto je i da je reporteru torinske 'Štampe” "pre
gađa prolaznike u "snajperskoj aleji" u Sarajevu (Marijin dvor -
"Holiday lnn").
Sa uobičajenim zakašnjenjem, Brčinova "Borba" 4. aprila
donosi svoju verziju Tanjugove priče iz "Večernjih novosti"; i tamo
se kaže da je reč o " lovu na Srbe na ratni m prpstorima bi vse Jugo­
slavije... meta su srpski vojnici, a neretko žene i deea". Brčinova
"Borba" pri tom navodi iste ili skoro iste citate iz italijanske
■štampe, ali bez tačne geografske lokacije "lovišta",
Ako je priča istinita - a valja se nadati da nije - postavlja se pi­
tanje: ko to koga ubija snajperskim puškama na "turističkim izleti­
ma"? Može se prihvatiti tumačenje da se puca na Srbe kojih u Sa­
rajevu - kao što se zna - ima oko •četrdesetak hiljada, pod uslovom
- razume se - daje strelac u stanju da sa 300-400 metara prepozna
k o je srpskoga roda među nesrećnicima koji trče između hotela
"Holidav lnn” i Marijin-dvora. Kako, međutim, objasniti prisustvo
"srpskih vojnika" (Brčinova "Borba") na nišanskoj liniji veselih
"turista"? Da nije reč o brigadnom-generalu Armije BiH Jovanu
Đivjaku? U tom slučaju treba se nadati da se "turistima" deli njego­
va fotografija i opis automobila kojim se Div jak vozi po Sarajevu.
lii će biti da je ovo još jedna izmišljotina režimskih
‘mirotvornih” glasila..,

28 ■ VREME ■ 10. APRILI995.

PREMIJERA: Najava američkog filma "Maska”, Beograd, april 1995.
trebe za objavljivanjem istina (ili "istina") o
onome za šta nadležni i moćni smatraju da za
građanstvo treba da ostane - tajna.
O s ta v k a
Po ko zna koji put se pokazuje da su in­
teresi pojedinaca važniji od interesa partije.
Naime, nesporazumi u valjevskom SPS koji
datiraju od kada je baza, s,a predsednikom
partije Stankom Ješićem na čelu, bila protiv
imenovanja Alekse Jokića za ministra sao­
braćaja - ponovo su izašli na videlo. Pokaza­
lo se da je Jokić - koji je uz ministarski dobio
i mandat načelnika Kosovskog okruga - pre­
više jak igrač da bi ga opterećivala "baza”,
pa je partija, zbog nivelacije, kooptirala
Ješića u Glavni odbor SPS. No, "drugovi"
očito nisu zaboravljeni.
Pritisnut od Ješića - pod optužbom da se
previše eksponira na nepartijskim zadacima,
a da ni kao član ne daje sve od sebe
(primećeno odsustvo sa terapijskih partijskih
tribina na kojima se članovi kolektivno
klanjaju opservacijama svojih vodiča) -
predsednik opštinske vlade Ljubomir Mucić,
koji slovi za Jokićevog čoveka, podneo je
ostavku. Međutim, partija je nije prihvatila.
Čak je pri izboru Okružnog odbora SPS Mu­
cić dobio najviše glasova. Postoje očito daje
ovaj test pokazao da partija drugačije misli
od svog šefa, ostaje da šef izvuče zaključke.
Ako ne bude "znao" sam, sva je prilika da će
ga baza podsetiti na to. Ili će generalni sekre-
tar Minić opet morati da zakopava partijske
sekire među zemljacima.
Lovac
Pred kraj prošle godine inspektor valje-
vske Službe državne bezbednosti Milan
Vasiljević - nakon što je sa nekolicinom ko-
iiS S M lI
Ih H '■ePbMH
b M ihajlo M arković
| Ideolog SPS u intervjuu listu "Koha"
najavio da u budućem dijalogu između
j Srba i Albanaca može biti vođena i "raspra-
§ va o značaju i ponovnom uspostavljanju
J teritorijalne autonomije Kosova".
G rad sk i s a o b ra ć a j
B eo g rad
Pustio u saobraćaj 1000 vozila i uveo
"snimanje" vozila na terminalima, vreme
polaska sa početnih stanica, stanje vozila u
stanicama, brzinu vožnje, obeleženost vozi­
la i drugo.
lega ukazao na problem saradnje policije i
kriminalaca - prinuđen je da "u interesu slu­
žbe" pre vremena ode u penziju. Ali, i posle
"sporazuma" nije ostavljen na miru. Fun­
kcije su nastavile da se "deakumuliraju". Sad
je postao nepodoban i kao predsednik Lov­
ačkog društva. Drugovi, idući od lovca do
lovca, afirmišu tezu da "ko je izdao službu,
ne može biti dobar ni za Društvo".
Nesrećni Vasiljević sad strahuje da se
drugovi ne sete da sa takvim kvalifikacijama
više nije dobar ni za porodicu. Kud će onda
sa sobom?
as
U prava Z a j e d n i c e
ju g o s lo v e n šk ih
žeiezn ica
Povećala cene voznih karata u put­
ničkom saobraćaju za 1 0 odsto.
D im iirije K o s t i ć
Predsednik Komore privatnih stoma­
tologa Srbije traži od Vlade da privatne
zubare izjednači sa državnim, "tako da bi
pacijenti imali iste uslove. Pored ostalog,
da popravljaju zube kod nas sa zdravstven­
om knjižicom".
10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 29
 SVET pru VREMENU

Jugoistok Evrope^ na Kipru

"Jaguar" - ćirilicom
Zapad gotovo ništa ne ulaže u zemlje jugoistočne Evrope; višegradska grupa zemalja -
V ' ' ■ -r-, ' . V V.
Češka, Poljska, Slovačka i Mađarska - privlače 90 odsto stranih ulaganja, a od toga četiri
petine odlazi u Mađarsku i Češku
m utovanje na Kipar najmanje je
3 ; p podsticajno iz turističkih razloga,
jer se u tom pogledu ostrvo ne
razlikuje od srednjeevropskog
prošeka. Međutim, verovatno je
malo drugih mesta na kojima se na tako mal­
om prostoru i tako ogoljeno svetska politika
i ekonomija, a samim time i kriminal, prika­
zuju čak i nezainteresovanom posetiocu.
Možda su i zbog toga dve uticajne ustanove
centar "Vudro Vilson" za međunarodne stu­
dije u Vašingtonu i Društvo za jugoistočnu
Evropu u Minhenu, obe "bliske vlastima" a
opet dovoljno samostalne, u saradnji sa ki­
parskim domaćinima, baš u Nikoziji održale
zajednički seminar u martu. Bio je posvećen
"političkim izazovima i ekonomskim mo­
gućnostima u utvrđiva nju novih regionalnih
odnosa u jugoistočnoj Evropi" i učestvovalo
OBEĆANJA MNOGO, PARA MALO: Prizor iz Varšave
je pedesetak stručnjaka iz tog dela kontinen­
ta, kao i iz Nemačke i SAD. ‘ se na njega ne obazire: kao što je došao, zemlja u regionu baš zbog sankcija, rekao je
Kipar im je ponudio mogućnost da može i da ode; u međuvremenu, naravno, ne on, i ukazao na to da značaj trgovine sa SRJ,
načelna razmatranja odmah, na koji korak treba se opirati blagodetima njegovog pri­ pre svega zbog neverovatnih mogućnosti
od hotela, provere u životu. Oni manje sustva. Grickajući "suvlaki" na prijemu u bogaćenja kršenjem embarga, raste u
kuražni mogli su da pređu "zelenu liniju" svojoj kompaniji za ispitivanje tržišta i kon- spoljnoj razmeni Rumunije i Bugarske.
razdvajanja i pcisete turski deo ostrva; salting, Vasilu je u širokim potezima ob­ Direktor Centra za liberalne strategije u
odvažni su u obližnjim barovima imali pril­ jašnjavao kako od stvarne integracije Evrop­ Sofiji Ivan Kristev upozorio je da takva vrs­
iku da posmatraju kako bugarske kelnerice ske unije sa istokom i jugoistokom Evrope ta novih odnosa u regionu godi kriminaliza-
služe arapsku i rusku klijentelu dok se ova nema ništa. Njegova firma, smeštena u više- ciji Velikih delova društva.
koristi komercijalnim erotskim uslugama spratnom mermernom zdanju i iznutra više JEDNAČINA UJEDINJENJA: Ev­
Ukrajinki, Rumunki i drugih "prvih lasti" nalik galeriji savremene umetnosti nego ropsko povezivanje, kako su ukazali Teofa-
novih ekonomskih i političkih veza u re- kancelariji, ispituje mogućnosti poslovanja nis Stavru, kiparsko-američki istoričar i
gionu. Sasvim neustrašivim nudilo se da transnacionalnih korporacija na Istoku. Taj politikolog, i predstavnici kiparskih vlasti,
saznaju nešto o ruskom, srpskom i drugom deo kontinenta, prema saznanjima Vasilua, olakšava Kipranima da pređu preko po-
"eks-sovjetskom" i "eks-jugoslovenskom" zamenjuje postepeno Daleki istok kao izvor deljenosti ostrva. Formalna logika, među­
kapitalu "parkiranom" u "of-šore" banke i jevtine radne snage, ali se ne investira u tim, dospeva u sukob sa stvarnošću najkas­
kompanije na Kipru. Mnoštvo novih po­ proizvodnju koja može da bude izvezena, nije u trenutku kada se prelazi preko linije
slovnih višespratnica u Nikoziji i Limasolu već uglavnom u proizvode za domaću po­ razdvajanja koju obezbeđuje nekoliko
opipljiv je pokazatelj priliva bliskoistočnog i trošnju. Berlinski ekonomista Volfram Šretl dokonih "plavih šlemova". Dok vojske turis­
slovenskog kapitala, ponuda čak pet mosk­ naveo je da Zapad maltene ništa ne ulaže u ta, već u martu, špartaju grčkim delom Ni-
ovskih dnevnih novina maltene na svakom jugoistočnoj Evropi, već da tzv. Višegradske kozije, turskim šetaju pravi vojnici i to u ve­
kiosku možda još upečatljiviji, a konačni države (Poljska, Češka, Slovačka i Mađar­ likom broju. Imaju izlaz, a budući daje seV-
pokazatelj jeste prodavnica "Maseratija" i ska) privlače 90 odsto stranih direktnih ula­ erni deo grada malen, nemaju baš gde da
"Jaguara" sa cenama i opisom ponude na ganja na Istoku, pri čemu od toga četiri pet­ izađu. Nekoliko decenija ekonomskog raz­
arapskom i ćirilicom. ine ide u Mađarsku i Češku. Njegov bu­ vitka čepa, pored vojne "tampon zone", Ni-
(NE)OPIRANJE BLAGODETIMA: dimpeštanski kolega Tamaš Novak je na os­ koziju i celo ostrvo. I nekoliko hiljada pro­
Bivši kiparski predsednik Džordž Vasilu novu iskustava svoje zemlje zaključio da cenata razlike u inflaciji - na severu se plaća
uveravao je učesnike seminara da je za Ki­ Balkan ne može da računa na spoljnu finan- obezvređenom turskom lirom, a na jugu
par kao i svaku drugu državu koju zadesi sijsku podršku koja bi doprinela političkoj precenjenom kiparskom funtom. ■
takva poplava novčanog kapitala najbolje da stabilizaciji. Srbija bi mogla da bude ključna DUŠAN RELJIĆ

30 ■ VREME ■ 10. APRIL 1995.

 riblji fond i predlažu smanjenje kvota.
Takođe, svake godine, posle dugih i teških
rasprava, ministri zaključuju da kvotu treba
smanjiti (mada uvek iznad one koju pred­
lažu stručnjaci), ali svako bi, izgleda, hteo
da to smanjenje bude na račun onog drugog.
"Ribarska diplomtija je jedina stvar koja je
komplikovanij^ od šahovskog potezai D-3",
citira "Tajrh" nedavnu izjavu jednog službe­
nika u Briselu.
I dok se za diplomatskim stolovima ras­
pravlja, ribari rade svoj posao, pa su već pot-
amanili ili ozbiljno ugrozili 70 odsto
svetskih ribljih rezervi. Istovremeno, Grin-
DEMONSTRANTI: Španci protiv Kanađana pis upozorava da je svetska ribarska flota
dvostruko veća nego što bi trebalo da bude.
Ribarske svađe Zato je i razumljivo Što je jurnjava oko
Njufaundlenda samo poslednji u nizu ribar­

Šerif iz Njufaundlenda skih sukoba na svetskim morima, na kojima

se ribari, u potrazi za ulovom, sve rede drže
svojih teritorijalnih voda.
Španci, koji među članicama EU imaju
Iverak ozbiljno zavadio Špance i Kanađane; Međunarodni pirati ili anđeli najveću ribarsku flotu, najčešći su akteri
raznih ribarskih nesporazuma. Prošle god­
čuvari; Ribarski rat u Južnokineskom moru ine, uzaptili su jedan francuski brod, držali
drugom poluvremenu kanadsko- ga nekoliko dana i ozbiljno zategli odnose
sar za ribarstvo Ema Bonino, optužila je Ka­

U španskog ribarskog rata, u spektaku­ nadu za međunarodno piratstvo, uz dodatnu

larnoj poteri na otvorenom moru u kvalifikaciju da se ponaša kao samozvani
severnom Atlantiku, patrolni čamci sa pre­ šerif na Divljem zapadp, koji zaplenjuje
Madriđ-Pariz.
ari su u
Pre pola godine, španski rib­
međunarodnim vodama severno od
svoje obale fizički napali britanske kolege
koje je morala da štiti Kraljevska mornarica.
poznatljivom zastavom na kojoj je utisnut brodove, seče mreže i legalno kontrolise
javorov list, presekli su prošle nedelje u okean. Ribarsku svađu imali su i Francuzi i Britan­
punoj brzini mreže jedne španske koče i U ulozi šerifa mogao bi da se prepozna ci međusobno.
pokušali da se ukrcaju na druge dve. kanadski ministar za ribarstvo Brajan Tobin, Nedužne ribe umalo nisu odložile novo­
Bilo je to previše čak i za Špance, na­ koji je i naredio zaplenu "Estaija" i seču godišnje zvanično proširenje EU zbog
vikle na svakojake ribarske svađe i sukobe, mreža u punoj brzini. Za takve komande d o -A svađe Madrida i Londona oko pristupa špan-
ali i za Evropsku uniju, bez obzira na to Što bio je sve moguće pohvale kod kuće, postao skih brodova u Irsko more, a norveški ribari
su pojedine njene članice sa španskim rib- prava medijska zvezda (sam je nekad radio su imali jednu od ključnih uloga u odluci
aricama takođe imale bliske susrete na mo­ u elektronskim medijima i odlično zna da svoje zemlje da ne pristupi EU.
ru. Porodica je, ipak, složno stala uz svog koristi TV kamere) i čovek koji je Prošlog leta, ribe su narušile idilične
člana, kvalifikujući kanadsku akciju vokab- Kanađanima "vratio njihov nacionalni odnose dve nordijske zemlje, Norveške i
ularom koji se ne bi mogao nazvati sasvim ponos". Kanadski mediji ga nazivaju Tobin- Islanda, koje su po vele pravi bakalarski rat
diplomatskim. ator i strašni Tobi, dok on sam sebe smatra oko artičkih ribarskih prava. Norveška obal­
Čitav konflikt započeo je početkom "osvetničkim anđelom", čija je misija da ska straža i islandski ribari čak su razmenili
marta, kada su Kanađani u međunarodnim očuva riblji fond. i po nekoliko .pucnjeva, i Islanđani su
vodama kod Njufaundlenda zaplenili špans- Tobin, koji je inače rodom iz Njufaund­ zapretili da će poslati topovnjaču da bi
ki ribarski brod "Estai" (kasnije pušten uz lenda, najsiromašnije kanadske provincije, zaštitili svoje ribare, što je sve na mirnom
kauciju), optužujući Špance da love neprop­ posebno pogođene desetkovanjem ribljeg Severu izazvalo pravu konsternaciju.
isnim mrežama (sa malim otvorima) i un­ fonda, pobrao je aplauze kod svojih Ribarski rat se vodi i u Južnokineskom
ištavaju ionako već istrebljenu riblju mlađ. zemljaka još prošlog leta, kada je, na zapre- moru. Manila i Peking su ovih dana zategli
STRAŠNI TOBI: Taman se slegla pra­ pašćenje Amerikanaca, naredio da se odnose zbog ulaska kineskih ribara u vode
šina zbog tog incidenta (u međuvremenu su zaplene dva njihova ribarska broda kod ka­ oko Spartlisa, lanca ostrva koje, zbog ribljeg
Španci uveli vize za Kanađane, a EU preti­ nadske istočne obale. bogatstva, delimično ili potpuno svojataju i
la trgovinskim sankcijama), kada šu MALO RIBA - MNOGO RIBARA: Filipini i Peking, ali i Brunei, Malezija,
Kanađani prošle nedelje, opisanom poter- Severnoatlanska organizacija za ribarenje Vijetnam i Tajvan. Filipinci od februara ruše
om, demonstrirali nameru da "internaciona- (NAFO), koja okuplja 15 zemalja aktivnih u markere koje Kinezi postavljaju na jednom
lizuju" ribarski problem i nametnu se kao tim vodama, ograničila je ulov iverka na grebenu, a zaplenili su i četiri kineska broda
čuvari ribljeg blaga. 27.000 tona, što je znatno manje nego pre­ i uhapsili 62 kineska ribara, optižujući ih za
Uvređeni Španci su žestoko reagovali thodnih godina. Evropljanima je od te ilegalno ribarenje i posedovanje eksploziva.
šaljući dva ratna broda u sporno područje i količine pripalo 3400 tona, a Kanadi 16.300 U međuvremenu, ribarska diplomatija
zapretivši suspendovanjem svih zvaničnih tona, što Evropska unija nikako ne prihvata. pokušava da savlada potez D-3. Sa sve ma­
poseta Kanađana Španiji. Uz zahtev Evrop­ Iako svi uglas ponavljaju da nije sporna po­ nje riba i sve više ribarskih brodova, teško,
skoj uniji da uvede sankcije protiv Kanade, treba za očuvanjem ribljih rezervi, oko kvo­ da će u tome uspeti, pa će se svet još nagle­
slupaj su predali Međunarodnom sudu u ta nema dogovora. dati patrolnih čamaca, topovnjača, pirata i
Hagu. Evropska unija je reagovala zva- Svake godine stručnjaci za ribarstvo up­ osvetničkih anđela na otvorenom moru. ■
ničnim protestom Otavi, a evropski kome­ ozoravaju Evropsku uniju da se smanjuje DRAGA BOŽINOVIĆ

10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 31

'*■ :v* ^ < m h > | *,

^ y t- j M 0
S ■'.. ■. ■ ■^ 'i* v*"V**1 vr*ii~ 4 * f ± *~*j i 4 -J r ;
'A T v

y , ••*

ffc v -* « , • r -
*^ **
k" x » *’> * p p
^ ;>■<*5*^*
•«\'.t^3

P^ đ ž . IP®
ro J\1
fo

U) lT ‘
N r-.
’ i Na

,5P

i/
' *KK» -3M
1*1 > ^ |
'•‘ •- .■
* - , *^*v

. «
&• ^f-
y ^ . .8 )
M
j£
. ®

v-f c • *
*>. -,* -fJU-f

i f e j *, j j ' |*f»**| »Da • e o m e j^ 1- ——-1 y |-J||}r>jvp- #**■*»£

r V*f* • ^ 4 ‘t ^ - r ^
* ., < T r ? 5 ? ^ - -
<.r -.25 T><*?‘ «w«tyf «WHy

f imrjjf c f -

I

SMRT NA PLOČNIKU: U mafijaškom stilu ubijen je i italijanski modni princ Guči
Ubistvo koje je uzbudilo Italiju
IH metka za princa
Od čuvene firentinske modne imperije ostalo je samo
■ plati porez, koji u ovoj zemlji
■ f t nije zanem arljiva stavka, Italijan
■ m m o ž e dal se uteši saznanjem da ni
oni "nedodirljivi" sunarodnici, koji svoj
porez plaćaju manje "halapljivim" država-
ma (pa i Švajcarska i Luksemburg moraju
da imaju državni budžet!), nisu imuni na
sve "neprijatne" aspekte svakodnevnog ži-
- ime
vota na Apeninskom, pojuostrvu. Nametak,
naprim er;jiatri metka pogotovu! Toliko je,
naime, još uvek nepoznati napadač sručio u
Mauricija Gučija prošle nedelje u centru
Milana. "Oni koje je ime ’Gucci' isključivo
asociralo na zaštitni znak", duplo C na
rafiniranim tašnama. cipelama i eksk-
luzivnim delovima odeće. doseli će se mož­
da da iza njega stoji jedno ime: Gučio Guči,
osnivač firentinske modne imperije, koji je
svojim naslednicima osim zlatne koke mož­
da ostavio i kobni borbeni duh, govoreći:
"Podstičem ih na stalnu borbu, čak i među­
sobnu". Zdrava borba pretvorila se u rat za
ekskluzivno pravo na zaštitni znak, za koje
se izborio upravo M auricio, da bi već
početkom 1993. godine 50 odsto "Guocija"
pripadalo bahreinskom poslovnom partneru
"Investcorpu".
U proleće iste godine, Mauricio Guči je
bio "u vodi do grla" zbog manjka svežeg
kapitala. Dve pozajmice, od Citibank i Ban­
ka della Svizera Italiana, dramatično su se
isticale. Problem nije bio samo u tome što
nije imao odakle da ih vrati nego i u tome
što je, da bi izdejstvovao pozajmice, založio
pomenutim bankama pozamašan paket de-
onica kompanije. To je bila operacija koju
opet, na osnovu sporazuma sa "Investcor-
pom", nije imao pravo da izvede. Banke,
konstatujući nelikvidnost "Guccija", zah-
tevaju založene akcije, tačnije vlasništvo
nad firmom "Seaton Hills" registrovanom
na Holandskim Antilima. U zamenu za po­
kriće pozajmice, "Investcorp" prisiljava
Mauricija Gučija da im proda svoju kvotu
akcija, naravno u bescenje; i da tako izgubi
sve. Na ovom mestu, da bi izbegao triler sa
zveckanjem lisica, firentinski princ se vraća
u bajku.
Za one koji ne veruju u bajke, eks gos­
pođa Mauricija Gučija u svom literarnom
prvencu - pod literarnim imenom Marcelo
- otkriva "ruku spasa" koju je M auriciju
pružio tajanstveni moćnik blizak Vatikanu.
Kako to obično biva, onaj koji jednom ru­
kom nudi spas, u drugoj drži omču. Pokuša­
vajući da izbegne omču zahvalnosti, Mauri­
cio Guči u septembru 1993. prodaje bahre­
inskom "Investcorpu" polovinu kompanije:
od čuvene firentinske porodice ostalo je
samo ime.
Bilo d a je Mauricija Gučija ipak stigla
"omča zahvalnosti", ili njegovo ubistvo ima
veze sa namerom da otvori kazino u eksk­
luzivnom skijaškom centru Švajcarske
(Krans Montana), čuveni modni stilisti Ital­
ije, njegove nekadašnje kolege, požurile su
da izraze nadu kako "sve to" nema veze sa
"tako čistim" svetom mode.
A u novinskom članku naslovljenom
"Superzaštićeni svedok" (odnosi se na sve-
doka ubistva, portira zgrade u kojoj se
ubistvo dogodilo a koji je i sam povređen),
navodi se ne samo ime bolnice u kojoj je
"superzaštićeni" svedok smešten nego i
odeljenje (žensko!), soba na kraju hodnika i
jedan jedini karabinjer koji ugroženog sve-
doka čuva 24 sata! Pa ipak (da citiramo
bivšu gospođu Guči): "Kakva privilegija
biti ubijen od plaćenog ubice!" ■
GORDANA SUBOTIĆ
10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 33

Za one koji misle da je Kina policijska
država naroda gladnog informacija, veliko
iznenađenje predstavlja činjenica da je
izgradnja informativne supermagistrale u
toku i da je reč o najživljoj među mnogim
rastućim industrijama. Cenzori Komunis­
tičke partije ne pokazuju znake da će ola­
baviti kontrolu nad, masovnim medijima, v
ali politika Pekinga prem a "distribui­
ranim" medijima, kao što je mreža Inter­
net, pokazuje da je atm osfera daleko
opuštenija. Zagovornici Interneta kažu da
vladaj uća partija nije bila voljna da otvori
Kinu za poplavu inform acija iz sveta, ali
da je shvatila da drugog izbora nema.
"Ako Kina ne bude imala informativnu te­
hnologiju, koja se ovde upravo razvija,
onda se zemlja ne može uopšte razvijati",
kaže Li Hsijang, vodeći planet: C erneta,
ambiciožnpg klona Interneta koji ubrzano
plete svoju digitalnu mrežu širom Kine.
"Mislim da to vlada zna", ki.'iže Li. Smelo
gradeći na tem eljim a inform ativne kul­
ture, Peking je dozvolio rad "Kineskoj
prosvetnoj i istraživačkoj mreži" (Cernet),
a istovremeno je sa sličnim poslom počelo
još pet državnih m reža vezanih za Inter­
net. Ministarstvo pošta i telekomunikaci ja
kaže da će kineski Internet otvoriti zeml ji raka dojke. Vojnici, špijuni i stručnjaci za
prvi komercijani pristup u svetsku komp­
jutersku'm režu. U Internet se već može jalistim a za rak i funkcionerima zdravstva
ući iz 700 kineskih gradova preko lokalnih
telefonskih poziva. Izgradnja kineske in­
formativne supermagistrale naglo je pod­
stakla prodaju kom pjuterskih m odema.
34 ■ VREME ■ 10. APRIL 1995.
koji su do pre samo nekoliko meseci bili
retkost na lokalnim pijacama elektronike.
"Zapanjen sam prodorom Interneta ovde",
kaže jedan diplomata. "Kome god se obra­
tim. taj ima adresu Interneta na svojoj viz-
it-karti". Kinezi i strani posmatrači hvale
vladu što ulaze milijarde dolara u teleko­
munikacije. iako time može samo da izgu­
bi svoju tradicionalnu kontrolu nad infor­
macijama. Neminovno. C ernet će preko
Interneta om ogućiti ogrom nom broju
studenata, učenika i nastavnika da prvi put
bace pogled u svet ideja i informacija koje
kolaju Internetom . Sa blizu 12 m iliona
dolara fonda koji je odobrila Državna ko­
misija za plan, Cernet će do kraja decenije
povezati 1.090 kineskih univerziteta, a
tokom ove godine u informativnoj mreži
će biti 100 vodećih univerziteta. U Cer-
netu danas kažu; "Kina se nienja, to brzo".
VAŠINGTON
U neuobičajenom savezništvu, američ­
ko zdravstvo i C entralna obaveštajna
agencija (ClA) prikazale su u utorak nešto
od ultramoderne vojne tehnologije koja bi
mogla da spase živote žena obolelih od
rakete rade zajedno sa radiolozima, speci­
u traženju m edicinske prim ene za teh­
nologiju koja se koristi za praćenje
neprijateljskih raketa ili istraživanje pov-
ršjne Marsa. Program predstavlja "inova-
tivni transfer tehnologije špijunskog sveta
satelita i raketa u javno zdravstvo i brigu o
ženi," rekla je'doktorka Suzan Blumental,
visoki funkcioner Američkog zdravstva.
Za m am ogram e - rendgensko snim anje
dojke - koristi se tehnologija stara 40 god­
ina, a metod je nedovoljan da bi se izvrši­
lo rano otkrivanje bolesti, kada su izgledi
da se pacijent spase najveći. Nova teh ­
nologija će omogućiti rano otkrivanje, uz
nastavak istraživanja na prevenciji i ter­
apiji. "Američki lekari svaka tri minuta ot­
kriju novog paci jenta sa rakom dojke, a po
jedna Amerikanka od te bolesti umre sva­
kih 12 minuta", kaže Blumental. Ona ne
zna koja će od novih tehnologija prva naći
primenu, niti kada će postati široko dos­
tupna. lili je rekla da će novi digitalni me­
todi ispitivanja uskoro biti klinički testira­
ni. Istraživanje se izvodi u više oblasti -
digitalnoj mamografiji, kom pjuterizova-
noj dijagnostici, korišćenju magnetne re­
zonance za snimanje tkiva i ultrazvučnom
i infracrvenom snimanju. Tehnologija koja
snima i pamti teren udaljen hiljadama ki­
lom etara i oglašava uzbunu kada se
pokrene samo jedan tenk, može da učini
isto sa ljudskim tkivom i upozori radio­
loge na mikroskopske promene. Moći će
odmah da ustanovi da li je izraslina zlo­
ćudna, je r će kom pjuter biti u stanju da
utvrdi da li je njen rub gladak ili iskrzan.
Vršilac dužnosti direktora Cl A admiral
Vilijam Suteman, izjavio je da će napre­
dak om ogućiti m ikronsko poravnanje
ranijih snimaka dojke sa novim. Posle po­
ravnavanja, kom pjuter će izbrisati sve
identične detalje, odnosno nepromerijerio,
zdravo tkivo, i ostaviti samo promene koje
bi mogle da predstavljaju m alignu iz­
raslinu.
LONDON
Evropska banka za obnovu i razvoj
(EBRD ) se priprem a da od deoničara
zatraži proširenje osnove kapitala, mada je
njena uprava svesna da će joj teško biti
udovol jeno, jer se u prvim godinama pos­
tojanja proslavila po tome sto je više nov­
ca potrošila na sebe nego na zemlje član­
ice. Banka je osnovana pre pet godina da
pomogne istočnoevropskim zemljama na
putu ka tržišnoj privredi, ali je u prve tri
godine njen tadašnji predsednik Ža,k Atali
utrošio milione za oblaganje londonskih
prostorija banke italijanskim mermerom.
Danas, dve godine posle A talijeve os-
tavke. banka se priprema za godišnju sk-
upštinu sa zahtevom da se njena kapitalna

osnova od 13,2 m ilijarde dolara proširi,
Analitičari smatraju da je sadašnji pred-
sedriik, bivši guvrener francuske Central-
ne Banke Žak de Larozijer, izabrao po-
grešan trenutak za ubeđivanje država-de-
oničara d a je sazrelo vreme za takav ko-
rak. EBRD je rođena po okončanju hlad-
n 6 g rata da kao m eđunarodna institucija
pom ogne tlnansiranje rekonstrukci je is-
točne Evrope. Njene deoniće danas drži
59 zemalja i institucija sa Istoka i Zapada,
Ugled banke je narušen u prvim godinama
poslovanja, je r je Atali, nekada bliski sa-
1 radnik francuskog predsednika Fransoa
Miterana, olako trošio novac za kupovinu
mlažnjaka i opremanje centrale. Posle pri-
nudne ostavke Atjilija, zapadni deoničari
su postavili De Rozijera sa zadatkom da
smanji rashode i da banku pretvori u
manje glamuroznu, ali efikasniju insti,tuci-
ju za podršku istočnoevropskom privatn-
om sektoru u razvoju. Grup od 370 funk-
cionera vlada i 2.600 bankara će na skupš-
tini od 8 . do 1.1. aprila oceniti rezultate De
Larozijerovog programa štednje i prelim-
inarno razmotriti predlog o uvećanju kap-
italne osnove. Banka tvrdi da joj je za
ispunjavanje uloge pomagača nekadašnjih
kom unističkih privreda, uz dva glavna
partnera - Svetsku banku i MMF - potre-'
ban veći novac. U ovom trenutku angažo-
vano je oko 60 odsto kapitala banke, a to
je, tvrde direktori, nedovol jno. "Za bol je
rezultate, treba nam više novca," kaže
Hajner Lušin, direktor EBRD za Austriju,
De Larozijer je svestan da će morati da
dokaže da je uspostavio kontrolu nad
rashodim a banke da bi ubedio zapadne
vlade, poput onih Velike Britanije i poseb-
no SAD, da odreše kesu. Poslednjih
nedelja kruže glasine o novim rezovima u
troškovima banke, uključujući i tvrdnje da
je ona odustala od prostori ja syoje cen-
trale, koje je, navodno, iznajm ila jednoj
japanskoj banci. Glasine nisu ni potvrđene
ni demantovane, ali je glavni ekonomista
banke Nik Stern. zagrevanje atm osfere ozbiljna pretnja.
izjavio da se Stručnjaci veruju da se planeta zagreva
ERBD, kao i sva- upravo zbog termoelektrana i automobila.,
ko drugo predu- Taj proces će, kažu klimatolozi, dovesti do
zeće, trudi da katastrofe na planeti pošto se led na polov-
smanji rashode, ima topi tako d a ć e niski delovi kopna biti
Signali Nemačke potopljeni. Klimatske prom ene ugroziće
da bi banka treba- obradu zem lje, a glad i bolesti zadesiće
lo da se preseli iz m ilione ljudi. Preživeli ce trpeti zbog
Londona u Bon bolesti kao sto su rak kože, pošto će
verovatno neće ozonske rupe smanjiti zaštitu od sunca,
naići na podršku, Leget kaže da će presude kojim a će biti
ali će se zato na kažnjene inkriminisane kompanije doves-
udaru skoro sig- ti do njihovog finansijskog kraha,
urno naći Uprav- Biće određena kategorija "etičkih in-
ni odbor, čija 23 vestitora". koji će brinuti o "kvalitetu" in-
člana godišnje troše 12 odsto budžeta, ili vesticija kada je zaštita okoline u pitanju.
185 miliona dolara. . Njujorški centar za korporativnu odgovor-'
nost OCR) kaže da već koordinira rad iii-
vesticionih fondova u visini od 45 miliona
BERLIN dolara. ICR je centar koji okuplja protes-
- " tantske, katoličke i jevrejske investitore i
sindikate koji namaravaju da traže od ko-
Aktivisti pokreta za zaštitu okoline m panija da polažu račune za svoje pro-
tvrde da u rucidrže adut sa kojim će moći jekte kada je zaštita okoline u pitanju,
da primoraju kompanije za preradu uglja i "Tražimo od kom panija da se posvete
nafte da se pridržavaju ekoloških pravila zaštiti okoline i svoje finansijske projekte
zaštite od posledica globalnog oto- prilagode ceni te zaštite.Ukoliko budu ko-
pljavanja. "Ukoliko su klimatolozi u pra- ristile lokalne političke prilike da bi izbe-
vu, za pet
do deset
godina ži-
većem o u
d ru g a č i-
jem sve-
tu", tvrdi
a k tiv is ta
G ri n p i s a
dr D žere-
mi Leget.
"Svi ćemo
na prošlo-
st gledati u
gnevu, ka-
o š to tđ s a -
da činim o
kada je du-
vanska in­
dustrija u
p ita n ju " ,
rekao je Leget na neriinsKoj K onferenciji g le takvu ou g o v o r n o sr, Koa Klice ce Din
UN o klimi u svetu. Ekološki aktivisti izložene visokim novčanim kaznam a",
tvrde da je m oguće pred sudom prisiliti kaže drA riane van Buren, direktor tog in-
kompanije - zagađivače da plaćaju za štetu stituta. M nogi, m eđutim , strahuju da ć e
koju čine svojim doprinosom globalnom teško biti utvrditi ko krši pravila igre u
zagrevanju atm osfere. Do sada su pro- zemljama istočne Evrope, gde je zakone
izvođači energije uspevali da se odbrane lako zaobići. Slično se dešavalo sa investi-
od optužbi da su vodećizagađivači atmos- torim a u Južnoj A frici, koji su, zah-
fere karbon dioksidom , što je jedan od valjujući m eđunarodnim sankcijam a,
' glavnih zakl jučaka Konvencije o kli- mogli nekažnjeno da ulažu u "prljave"
matskim prom enam a potpisane u Rio de pogone. ■
Žaneiru 1992. Svi se, međutim, slažu d aje PRIPREMA AGENCIJA BETA
10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 35

Dokumentarci su uglavnom rađeni zbrda-zdola a ono najbolje što se
moglo videti na festivalu urađeno je video-tehnikom
|gg neđelju je u B eogradu završen
|f § 42. festival jugoslovenskog do-
§|jg kum entarnog i kratkometražnog
film a, najstariji takve vrste u
Evropi, Gran pri je osvojio film
'Kraj milenijuma", Nikole Stojanovića. Od
šezdeset i tri ostvarenja koja su prijavljena za puno nestrukturisana, nedoživljena, nepri-
učešće na Festivalu, trideset i šest je jedno­
glasnom odlukom žirija ušlo u zvaničnu sele­
kciju, dok je petnaest film ova nagrađeno.
Odluke žirija primljene su bez negodovanja,
možda čak ravnodušno, što dovoljno govori
0 kvalitetu većine film ova prikazanih za tri
festivalska dana.
• Ovogodišnju jugoslovenskli produkcijugradskom festivalu imali", kaže gospodin
teško je pprediti sa onom iz prethodnih godi-
fra", kaže za "Vreme" Hans Joahim -Stege!,
selektor Festivala u Oberhauzenu i jedan od
^p b o ljih poznavalaca istočnoevropskih kine­
matografija. "Očigledno je da Festivalu ne­
dostaju film ovi iz bivših republika, ali ne
samo film ovi. M nogo hitniji je bio dijalog
kakav; se; na prim erj vodio izm eđu Z ag re­
bački škole animiranih filmova i crnih, soci­
jalnih đokum^ntaraea iz Novog-Sada i Beo­
grada, Ono najznačajni je što se danas'm ože
videti u Beogradu urađeno je video-tehnikom
1 mislim da je veorpa važno što postoji takva
Fuji Helmer
Želimda pravimstaromodnefilmove za široko plat
S elektor Festivala u O berhauzenu je za
beogradski festival napravio izbor
nem ačkih kratkih film ova, a medu osam
ostvarenja prikazan je i "Perač prozora",
film m ladog nemaČkog reditelja Fajta
Helmera. "Perač prozora" prikazan je na
nekoliko festivala širom sveta, osvojio je
šest nagrada, a prodat je i mnogim distribu­
terima i TV stanicama. Zanim ljivo je da je
ovaj film bez di jaloga rađen “super-osmicom” 1
kasnije prebačen na traku od 35 milimetara.
Helmer ističe da je to bila stvar autorskog
izbora-tehnike. "Zbog toga sam ja i o s­
novao svoju filmsku kompaniju. Producen­
ti smatraju da u kratkim filmovima ne leži
zarada, tako da gotovo svi autori imaju sop-
stvene prođukcione kuće ili im filmove fin-
36 ■ VREME M 10. APRIL 1995.
VREME f ZA KULTURU
Festival kratkog metra
V
kuća kao Radio B-92 čiji će film "Vidimo se
u čitulji" biti prikazan na Festivalu u Ober­
hauzenu." Za razliku od zadovoljstva žitija
reditelj Vladimir Perović kaže: "Što se doku­
mentarnih filmova tiče, nažalost ima među
nagrađenima i onih ostvarenja koja su pot­
premljena... Ti filmovi su rađeni zbrda-zdola,
po principu: 'događaj je važan, a kasnije ćemo
lako sklepati montažu'". Ipak, generalno, mis­
lim da su nagrade u najvećoj meri podeljene
pravedno."
"Pomalo mi je žao da animirani filmovi
nisu na onom nivou koji smo nekad na beo­
Slegel, dok Miroslav Jelie, dobitnik nagrade
za najbolji animirani film. smatra da pro­
dukcija "održava kvalitet koji je.postojao u
poslednjih nekoliko godina i da će i dalje
napred o v atiV eljk o Bikić, vlasnik "Bikić
studija", koji je prikazao četiri animirana fil­
ma, primećuje: "Dobro je da se toliko radi,
međutim, ima filmova koji su tehnički i, čak;
zanatski lose urađeni. Naravno, ima i dobrih
ostvarenja, ali i dosta filmova koji se sklepa­
ju na brzinu, a rade ih ljudi koji dovoljno ne
poznaju filmski jezik, [pak je i crtani film pre
svega film, a he samo-crtež.”
o i velike sale
ansiraju prijatelji p; iucenti. Zatim, kada sn­
imimo film, moramo da se borimo da bi oni
ušli u dvorane, iako ih publika voli. Za sve su
naravno krivi vlasnici bioskopa, koji žele da
ostvare brz i lagan profit, pa umesto kratkih
filmova prikazuju kratke reklame." V scenarije koji
’*V R E M E ’’: Reklame su u Nemačkoj ve­
liki problem?
H E L M E R : Reklam e su veoma veliki
problem, a ja ih mrzim i nikada ih u životu
neću praviti, kao što neću snimati ni video-
spotove ili raditi za televiziju. Ja sam nostal­
gični. ljubitelj bioskopa i želim da pravim
staromodne filmove za široko platno i velike
sale. Zbog toga sam sada veoma uzbuđen jer
je puna dvorana videla moj film.
Dugometražni filmovi su vaša budućnost.
Poseban problem filmova na Festivalu
bila je tehnička nedovršenost* što se naročito
odnosi na slab ton koji je umnogome kvario
utisak o nekim, inače, vizuelno odličnim ost­
varenjima. Mnogi su odgledavši filmove u
zvaničnoj konkurenciji primetili da je
kvalitet video-sekcije mnogo bolji, te da bi
organizatoru trebalo preporučiti da video-
produkciju ne odvaja od zvaničnog progra­
ma, kako su to uostalom već uradili mnogi
festivali, uključujući i onaj u Oberhauzenu.
Vidosav Novaković, direktor FRZ Beograd,
ima suprotno mišljenje: "Ja sam protiv toga
da se tolika pažnja posvećuje elektronici na
štetu filma... Neka se napravi festival viđeo-
produkcije, neka postoji, kao što postoje u
svetu, viđeo-festivali, a pravi filmski festiva­
li treba da ostanu filmski." Sa druge strane,
Vladimir Perović smatra da ne treba razdva­
jati film i video, jer kako kaže: "Sve je to
umetnost pokretnih slika". : *
Prvi korak je ove godine napravila Jugo-
slovenska sekcija međunarodnog udruženja
filmskih kritičara koja je u konkurenciju za
svoju nagradu uvrstila i ostvarenje iz video-
sekcije. Nagrađuje osvojio film B-92, "Vidi­
mo se u čitulji". ■
VLADA RADOMIROVIĆ
Da li ste već
dobili neke po-'
nude od, pro­
ducenata?
Prvo što me
producenti pi­
taju jeste: "Imaš
li scenario?", a
ja sam reditelj i
trebalo bi oni
meni da ponude
scenario. Zatim
sam dobio neke AUTOR: Fajt Helmer
mi se nisu dopali, tako da se sada konsul-
tujem sa piscima da bismo razradili scenar­
io za film koji ću snimati iduće godine. Os­
novna jdeja je ista kao i u "Peraču prozora".
Biće to, dakle, film bez dijaloga*
Znači, možda se vidimo na Feštu sle-
deće godine?
Nadam še, ali verovatnije '97, jer ne bih
da žurim, pošto želim da napravim kvalitet­
an film." ■
V.R.
 pomenutih kratkih pantalonica na scenu
Moda: Ljubljančani u Beogradu izguralo kadu u kojoj je ležala crnokosa
t srećnica. Baškarila se u sto kilograma
•• i v / otopljene čokolade. 1 dok su gledaoci bom-

šećerne pene bonama gađali foto-reportere koji su je op­

kolili kao da im je to poslednja fotografija u
životu, gospođica je mahala rukama i noga­
ma, a onda i izašla iz kade, prskajući čokola­
Prednost ženskog tela je Što je manje maljavo. Kad jedeš, uvek jedeš čistim dom sve što je stigla. To je bio model večeri.
"Sve devojke koje su učestvovale zelele su
priborom i iz čistih posuda, koje mora da bude i vrhunskog kvaliteta da ponesu taj model. Izabrala sam onu koja
je svojim senzibilitetom i erotikom najviše
ve je bilo vrelo i sve se topilo - i metie mora da bude i vrhunskog kvaliteta."

S
'bila čokolada'", kaže Leonora Mark.
haljine, i publika. Manekenke "obu­ Zbog problema nastaiih usled visokih Zašto je sve to dobro?
čene" u perlice za tortu, jednako uz­ plesnih temperatura* apsolutne golotinje i "Zato što publika zaista može da doživi
buđene koliko su i uzbuđivale, jele su svoje nepostojanosti korišćenih materijala, perfor- ove modele, da se sa njima i sa onim šta ja
suknjice od šećerne pene, dok se rastopljena mans je kasnio sat i po a u pauzama između hoću time da kažem identifikuje. Kad gle­
čokolada slivala niz njihove grudi. Srećnici modela (koje bi, da se nije čekalo ono što se date uobičajenu reviju, ne možete imati
u prvim redovima ne samo da su bili u pub­ čekalo, bile bestidne) manekenke su za­ direktan kontakt sa telom. Ovako je to mo­
lici da sve to vide izbliza već su mogli i da bavljale publiku čerupajući Svoje suknjice, u guće. Visoka moda je čist gubitak, jer ljudi
probaju. Završavajući svoj slatki erotski čemu je posebno bila uspešna plavuša koja koji je vide ne mogu d aje ponesu. Zato sve
ples, manekenke su, ono što nije pojedeno je, ostavši bez intimnih slatkiša, puzeći izaš­ velike kuće prave kozmetiku, koja se kupuje
ostavljale na podu. Te večeri u Bitef teatru la sa scene. jer se tako može dobiti utisak da, ako je ko-
nije bilo muškarca ili žene koja nije
želela da zagrize kreacije Leonore
Mark, koja za "Vreme" kaže:
"Svako od nas ima svoje erotske
fantazije koje, ako ih drži u sebi, post­
aju frustracije. Slatkiši su opet, nešto
najlepše čega se sećamo iz detinjstva.
Ono čuveno: 'tolko si lepa da bih te
pojeo' kod mojih modela se poklapa.
Kad jedeš slatkiše na telu imaš utisak
kao da stvarno jedeš čoveka."
MEDNI KREATOR: Leonora
Mark je u Beograd došla iz Slovenije
sa grupom slovendčkih umetnika na
festival "Kontra-Dibidon LJ-BG",
koji je "pokušaj pokazivanja vere da
je ideja o dijalogu moguća". Kaže đa
ne želi da pravi odeću: "Moda već
dugo ide ukrug, vraća se na sedam­
desete, četrdesete i potrebno je da se
oslobodimo tekstila da bi smo odeću 0 ,
mogli da sagledamo iz drugog, novog g
u g la" di
Svaki od šećernih modela kreiran q \
je neposredno pre prikazivanja. Užas­
no teško i komplikovano, objašnjava" g|
Leonora: "Na svakom modelu bi tre­
balo da radi najmanje troje ljudi. Devojke "Smeta mi što publici ne mogu da ristite, postajete ono što ste videli na sceni.
moraju da leže dok im se haljine prave. To je pokažem kako- moj m odel izgleda u ide­ Mistifikacija koju ima moja moda je po­
zaista jedan intiman trenutak, one su pot­ alnim uslovima. Ali, svi znamo tla ideal iie trebna iz sasvim drugih razloga. Glamuro­
puno gole i uvek imaju tremu, ali, se sve do­ može da se dostigne. Zato, kad pravim zan pristup ovde je neophodan da se golo
bro osećaju, jer ih ponese adrenalin. Svaki haljinu jedino mogu da se trudim da ona žensko telo 'obučeno' samo u slatkiše ne sh-
model je drugačiji jer svaka od njih ima bude najbliže moguće prvobitnoj ideji. Sve vata kao pornografija već kao erotika.
drugačije telo i drugačiju temperaturu, koja je mnogo jednostavnije kada sef radi foto- Reakcije ljudi zaista mogu biti čudne - zbog
od uzbuđenja još više poraste. Zato se sešn, jer se modeli mogu popravljati i za svojih frustracija, kojih se možemo oslo­
haljine uvek tope". Kratke pantalone koje su svaki od njih imam više vremena. Revija u boditi samo ako ih ostvarimo, ljudi ponekad
nosili manekeni se, na žalost, nisu istopile. Beogradu je moja prva revija, mada bi je pre ne umeju da shvate moju poruku, ono što ja
Napravljene su od raznobojnih bombona nazvala performansom. Moralo je' da bude ovakvom modom želim da im kažem", kaže
koje je držao celofan. Da li to znači da su problema sa vremenom. Leonora. Materijal koji sada isprobava a od
muškarci za Leonoru manje inspirativni? BAŠKARENJE U ČOKOLADI: "Kad koga tek namerava da pravi modele jeste
"Ne. Prednost ženskog tela je što je Ću raditi novu? Neću skoro ili neću nikad." lateks. To je prirodna guma od koje se prave
manje maljavo. Kad jedeš, uvek jedeš čistim Vrhunac je, naravno, došao na kraju. cucle za bebe. I prezervativi. ■
priborom i iz čistih posuda, koje uz to za Publika je poludela kada je dva para već JELENA GRUJIĆ

10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 37

 Plavi
rukopisi
U biblioteci "Plave čarape", sa zajed­
ničkim podnaslovom "Tajna i miris
žena", izdavačka kuća Plavi jahač
objavila je šest. knjiga poznatih
spisateljica, čija je promocija održa­
na u sredu u istoimenoj knjižari. U
pitanju su žanrovski različiti rukopi­
si od esejističke forme Virdžinije'
Vulf ("Sopstvena soba"), preko lir­
skih zapisa Isidore Sekulič ("Saput-
nici"), epistolarnih formi Margerit
Jursenar ("Aleksis") do ispovednog
tona Karmen Ljera Moravia ("Mu­
škarci"). Plavi jahač objavljuje i na­
jnoviju knjigu Dubravke Ugrešić
nastalu od "rasutih rijeci" "Američki
fikcionar" i rukopis Emanuele Ber-
nem "Njegova žena".
"Plave čarape" nisu ni žensko
pismo, ni feministički poklič i poziv
Nagrađeni: N. Glogovac, V. Đrajović i D. Dukovski na rat među polovima, ali jesu iza­
zov u ovom vremenu dominantne
Dan Jugoslovenskog dramskog patrijarhalne i ratničke kulture da
Prigodnom svečanošću, otvaranjem izložbe posvećene radu Mate Miloševića, otkrivanjem plaketa ponovo progovorimo o ženskom i
preminulim glumcima Raheli Ferari i Olgi Spiridonović i uručivanjem nagrada, obeležen je dan muškom principu", kaže Nataša
Jugoslovenskog dramskog pozorišta, 3. april i 47 godina rada ove pozorišne kuće. Marković, urednica "Čarapa". U
Ako je suditi po nagradama, protekla godina prošla je u znaku dve predstave "Troil i Kresida" u znak sećanja na jednu od najumnijih
Režiji Dejana Mijaea i "Bure baruta" reditelja Slobodana Unkovskog. Obojica su nagrađena godiš­ srpskih žena 20. veka posle 83 god­
njim nagradama za režiju. ine Plavi jahač objavljuje drugo
Za glumu u protekloj godini nagrađeni su Voja Brajović, Katarina Gojković, Nebojša Ljubišić, izdanje jedne od najlepših knjiga Isi­
Nebojša Glogovac i Goran Daničić. dore Sekulić "Saputnici" i pred­
Predragu Ejdusu pripala je nagrada "Branivoj Dorđević" za lepotu govora ("Poslednji dani lažemo Ministarstvu kulture ili ne­
čovečanstva"). kom drugom donatoru da se od njene
Specijalne nagrade dodeljene su piscu drame "Bure baruta" Dejanu Dukovskom i scenografu kuće napravi muzej Isidori i drugim
Miodragu Tabačkom za rad u istoj predstavi. Matilda Trifunović nagrađena je za prevod teksta Karla srpskim pesnikinjama i književ-
Krusa "Poslednji dani čovečanstva". «

Guliver u Bodi art i

Banjaluci
Krajiško dječije pozorište iz Banjaluke, uz po­
moć Ljubo mira Ralčeva, poznatog bugarskog
režisera, već nekoliko dana radi na predstavi
"Guliver u svijetu lutaka". "Glavni lik Nestaško
je lutalica koji obilazeći svijet dolazi u
Banjaluku. Uz pomoć pravih drugara, dotadašnji
zlobnica i svađalica postaje dobar. Djeca treba
da se vole i druže", kaže Ralčev. "Guliver" je
rođen po tekstu čeških pisaca Jozefa Pera i Loa
Spačela, Ljubomir Ralčev je uradio dramaturgi­
ju, lutka je napravila Iva Hadžijeva, a muziku
Georgi Genkov. Prevod teksta na srpski je ura­
dio Tane Gorfičkin. ' Kobana, uz izobličeni glas sa dik­
Ralčev je dugo radio u Centralnom lutkar­
skom teatru u Sofiji, jednom od najpoznatijih u
svijetu, a na prošlogodišnjem Svjetskom lutkar­
skom festivalu u Bukureštu on i njegov tim su
bili najbolji, dobili su poziv za Meksiko... Tre­
nutno, Ljubomir Ralčev se nalazi u sastavu tima
Međunarodnog lutkarskog festivala koji se
svake godine održava u Subotici.
Premijera "Gulivera u svijetu lutaka" će se
održati 7. aprila.
zvučni zid
Mark Houker, arhitekta i umetnik
iz Velike Britanije, uz pomoć glu-
mice-rediteljke Ivane Bogićević,
premijerno je u Beogradu izveo
muzičko-scensko najavljivanje
svoje drame "Second skin - hallo
mother".
Dvoje nagih glumaca ćutalo je
priču o umiranju majke i prvom
uzimanju devojke na istom kre­
vetu, ali 10 godina kasnije. Uživo
miksovana zvučna kulisa Džona
tafona i slajdove majke kao još
nevine i naivne devojke, razvili su
priču o kraju i početku ljubavi,
priču o neprestanom kajanju i
neprestanom begu. Svačiju priču.
"Crna kutija" pozorišta Krs-
manac u kojoj je izvedena pred­
stava, pokazala se kao najatrak­
tivniji "mali" scenski prostor u
gradu. Projektovanje prošlosti; "Second skin'

38 ■ VREME M 10. APRIL 1995.

 Š A R A J E W S K I R U K O P IS
Fešta stripa u Bariju
U Bariju je 4. aprila završen četvrti po redu međunarodni festival stripa i crtanog filma "Ex-
pocomics". Pored predstavljanja rada čitavog niza italijanskih i inostranih autora (Milo Ma-
nara, Guido Crepax, Golin McNeil su samo neka od najavljenih imena), poseban segment
S te v a n T ontić
Festivala je posvećen strip sceni balkanskih zemalja, sa naročitim naglaskom na zbivanja na
eks-jugoslovenskim prostorima. "Nuvole dai Balcani" (Oblaci sa Balkana) je, dakle, pro­
gram koji predstavlja radove hrvatskih autora novije generacije (Darko Macan, Edvin Biuk-
ović), kao i selekciju radova strip crtača iz Srbije (Aleksandar Zograf, Zoran Janjetov, Lazar
Stanojević, Branislav Hetzel) uz predstavljanje izložbe "Potpisano ratom".

Tontić na
poljskom
U Domu literature u Varšavi krajem marta
održana je promocija knjige pesama "Sara­
jevski rukopis" Stevana Tontića, nedavno
objavljene na poljskom jeziku. "Sarajevski
rukopis" je pre dve godine objavila nezavis­
Skice za tepihe na izdavačka kuća "Vreme knjige". <, £q
Tontić je napisao deset knjiga poezije, a
Član ULUPUDS, Marinela Koželj, otvara u petak 7. aprila u Srećnoj galeriji samostalnu
1993. je izašao iz opkoljenog Sarajeva.
izložbu svojih "Skica za tepihe".
"Moram da čuvam jezik moje poezije od
Izazov je stvaran, jednostavan i vredan pažnje: sa jedne strane, Marinela Koželj pravi
žargona propagande i politike. Rat u Bosni
male geometrijske slike sjajnog kolorita koje se na tajanstven način - svojim konstrukcijama
počeo je baš od rata u oblasti jezika", rekao
i složenim bojenim poljima - povezuju simboličnom geometrijom proizaŠlom iz trezora
je Tontić na promociji u Varšavi.
klasične, međuratne avangarde i, s druge strane, ona načelo ničim sputanog stvaranja prek­
U prilogu o promociji "Gazeta Wyborc-
lapa sa željom da baš takve "slike" postanu upotrebni predmeti, tačnije tepisi, deo naše sva-
za" napominje da je varšavska poseta za
kodnevice.
Tontića imala i ličnu dimenziju: "Ovde se
Ako ove skice zadesi ona tako česta sudbina na ovim prostorima, gde darovitost, dobre
prvi put posle dve godine susreo sa su­
želje i snovi teško postaju stvarnost, onda će njene slike ostati trajno da svedoče o jednom
prugom, koja dosad nije mogla đa napusti
vremenu, koje nije umelo da iskoristi ponuđene prilike.
Bosnu."

Optužujem UN Festival lutkarstva

Dokazujući tezu da su Ujedinjene nacije na svoj pedeseti rođendan
umrle u Bosni i Hercegovini, novinar "Oslobođenja" Zlatko Diz-
darević je zajedno sa italijanskim kolegom Điđijem Rivom iz Mila­
na napisao knjigu "Optužujem UN".
Kako piše sarajevsko "Oslobođenje", knjiga ne optužuje Unpro-
for već "razotkriva međunarodne političke mehanizme, kojima je
praktično osuđena na smrt jedna organizacija."
Knjiga je već promovisana u Francuskoj, Belgiji i Švajcarskoj.
Autor Zlatko Dizdarević je za svoj "Sarajevski ratni dnevnik" pre
dve godine dobio u Italiji nagradu "Premio kapri".
i samo je proleč'o sneg.
Danica P.
(krojačica
u penziji)
"Koleno" je novi proizvod grupe ŠKART.
U Kulturnom centru Beograda od 13. do 15. aprila biće održan Fes­
tival lutkarstva u obrazovanju (FLUO) na kojem će biti izvedeno
tridesetak lutkarskih predstava, igara
i monologa, koje su nastale u škol­
skim radionicama i vrtićima. Za kraj
Festivala predviđen je hepening na
Trgu republike, gde će mališani prav­
iti džinovsku lutku.
"Duže od osam decenija lutkarst-
vo se u svetu uspešno primenjuje u
vaspitanju i obrazovanju kao kreati­
van i efikasan metod učenja, a kod
nas tek sporadično, jer se u pos­
tojećem sistemu to jednostavno ne vrednuje i prepušteno je retkim
entuzijastima. Ipak, od prvog festivala pre dve godine, broj predsta­
va je sada tri puta veći, bolje su lutke, scenografija i izbor tekstova",
kaže Ana Milovanović, umetnički direktor Festivala, dodajući d aje
cilj Festivala da pokrene što širu primenu lutkarstva u obrazovanju i
vaspitanju. Metod takvog učenja, koje daje izvrsne rezultate, deci se
ne nameće - ona ga sa radošću prihvataju.
Tokom trajanja festivala biće otvorene četiri izložbe pozorišnih
lutaka, a u goste stižu lutkari iz Bugarske, koji su, po rečima Ane
Milovanović, među najuspešnijim u Evropi.

10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 39

 KNJIGE U VREMENU________________

0 prijateljstvu

Melanholija moći opisivanja

Koliko god to nekome izgledalo da nema veze s njim lično, dovoljno je da se nagne nad
bezdan otvoren s gubitkom i da, ipak, među nenaslućenim učincima prepozna i svoj lični i
dalekosežni poraz kako mu puca u lice

li naše trajanje u vremenu menja smer,
iii dosadašnji prostor istorije iščezava.
Suvišno je već i reći koliko je bogatst­
vo po raznolikosti našeg života posle-
dnjih godina znatno oštećeno. Izgub­
ljeno je na kvalitetima i plodnosti heterog­
enog, a sve za račun pojednostavljenosti i
shematičnosti homogenog. Kao da više ne
živimo u realnom vremenu i ono što nam se
, događa, od zločinstava do svakojakog tero­
ra, doživljavamo tek kao nešto hiperirealno,
L£to nas se ne tiče čak i ako smo žrtve. Ako
je taj, mislim, katastrofalni preokret i mogao
biti predviđen, svi njegovi učinci niti su bili
niti su još predvidivi. Možda je on i progra­
miran: bezmalo nam je i bio potreban kao
halucinogeni narkotik da bismo izdržali pre-
laz iz stvarnosti u nestVarnost. Kad je jedn­
om stvoren prekidač između belodanog i
crnonoćnog, a da nam je on istovremeno iz­
maknut i nedostupan, te životni transferi
između drugog i mene izgubili putanje i no­
sioce, ustanovljena je mašinizacija izabra­
nog ili izazvanog sukoba. Koliko god to ne­
kome izgledalo da nema veze s njim lično,
dovoljno je da se nagne nad bezdan otvoren
s gubitkom i da, ipak, među nenaslućenim
učincima prepozna i svoj lični i dalekosež­
ni poraz kako mu puca u lice, obezličava ga
i svako iduće opštenje s drugim čini sum­
njivim.
Opštenje s drugim je sada ponovo pod
sumnjom daje izdajstvo identiteta, ili pak da jedino odlažu kraj tako što nam nenadano
je mogućno samo kao osvajanje, poko­
ravanje i poništavanje drugog. I invencija
koja je podržavala i čuvala kvalitete i plod­
nost heterogenog u ljudskom životu* inven­
cija kao izraz najintenzivnije želje za
opštenjem s drugim, invencija koja je gradi­
la putanje i prenosila, kao stvaranje i ot­
jući pri tome svoju slobodu u svim njenim
je. Taj ulog je možda nedelotvoran u istori-
ji, možda ne jamči ista veliko, ali u ma ko­
POVERENJE U DRUGOG: Jovica Aćin
Poraz koji sam spomenuo, osećajući ga
prvenstveno kao ličan i individualan, ne
mogu opisati ili bilo kako izreći. On je, u
mom slučaju, zapravo melanholija same
moći opisivanja, promišljanja i izricanja.
Kad god nešto danas poželim da iskažem,
suočim se s njom, borim se da postignem
neophodnu sabranost i brzinu, da sebe, ali i
nju otrgnem iz mašinizacije nagona smrti
i koja je rađa i krepi. Njene prepreke su var­
ljive prečice koje nikuda ne vode i koje
razotkrivaju njegove strašne i nepodno­
šljive izglede u paklu sastavljenom od
ponavljanja.
overenje u drugog? Ne samo da je, u
P iskušenjima posejane krivice i zamet­
presudnim oblicima, vidim kao ulog
vaspostavljanja prijateljske korespondenci­
liko malome doprinosi da prebolimo lični
poraz, da nad bezdanom izgubljenog iznova
bude artikulisano naše lice i bude kadro za
obraćanje, davanje i primanje. Predan me-
lanholiji, jasno m ije otuda zašto m ije - kada
sam početkom decembra 1994. godine poz­
van da, u Ljubljani, učestvujem u radu alter­
nativne takozvane Leteće učionice radionice
- odmah na pamet palo da bi moj udeo u
nekom višestranom razgovoru morao biti o
prijateljstvu. Razgovor već iziskuje izvesne
pretpostavke prijateljstva. Žak Derida je dve
godine ranije za jedno od svoja dva beo­
gradska predavanja izabrao da izlaže o poli­
tikama prijateljstva. Bio je to okolišan, ali
etički izbor. Svoju odluku, pak, ne vidim
drukčije nego kao nužnost od vrste one het­
erogene poetike koja život štiti od nepovrat­
ne destrukcije i smrti, od neprijateljskih
raskida s drugim. ,
Prijateljska korespondencija čuva kore­
spondenciju s prijateljstvom, čak i ako
prijatelja nema.
Na čuveni, cesto citirani i komentarisa-
ni apostrof, s naoko samoponištavajućim
smislom, "o, prijatelji moji, nema nijednog
prijatelja", pripisan Aristotelu, odvraća Frid-
rih Niče. Po odeljku "O prijateljima", u
Ljudskom, suviše ljudskom, apostrofirani
apostrof kazuje mudrac, ali umirući. To nam
se obraća umirući mudrac iz grčkog po­
imanja prijatelja, iz okružja reči philia i

erenje u drugog rastureno nego je donekle

homonoia, gde se u istom kretanju združu­
nute mržnje, ali i počinjenih zločina, pov­
je prijateljstvo, saznanje i smrt. Apostrof se
kod Ničea obrće, kao da nas poziva na sve
krivanje, sa sumnjom i nepoverenjem lišena izgubljeno i poverenje u sebe. U šta i u koga ono što razotkriva katastrofalne slabosti
je životne snage. Može biti, razume se, da se pouzdati? Taj potres je epidemičan. Pred hrišćanskog poimanja bližnjeg kao taoca
sumnja o kojoj je reč oduvek postoji, da ni­ minskim smo poljem čija je dokumentaci­ načela traganja za istim i sličnim. "Ne­
kada nije posve utrnula, koliko god njen ja zaturena, i samo tek poneki papir posto­ prijatelji, nema nijednog neprijatelja." Da li
metafizički legitimitet bio osporavan. No, ji o tipu mina i njihovom razmeštaju. Ovo time anticipatorski započinje rušenje osnove
tačno je, postojala ili ne odvajkada u istori- poređenje je više od poređenja, jer upravo na kojoj počiva politika sa stalno otvorenom
ji, bila prećutna ili prerušena, čak ukinuta pa će nam, počev od naloga buduće komuni­ mogućnošću realnog rata i upotrebe fizičke
preporođena, da je sada, mada to nismo kacije, predstojati istinsko razminiranje pre- sile? Kao da smo pred pozivom da se u
tražili, pretvorena u vid iskušenja samom tećih polja. određenju "prijatelja" prekine sa isključivo
našem opstanku. Povratak poverenja u drugog, obdržava- političkom logikom na kojoj je ustrojeno
40 ■ VREME ■ 10. APRIL 1995.
razlikovanje "prijatelj“neprijatelj". Ali, ko jega je prijateljstvo zapravo rođeno, naime uronjeno u svoju usamljenost, u svoju
kaže neprijatelji, nema nijednog nepri­ sa iskušenjem smrti. Ftotreban nam je neko isključenost iz svake žive zajednice, kao što
jatelja! Niče gradi neočekivanu opoziciju ko će nas ispratiti u smrt, pa i sam poći u nju, i mi to možemo biti. "Blizina s daljinom", o
koja bi možda trebalo da zameni opoziciju i sam već bez života. Metafizičko mišljenje čemu govori Niče u Zaratustri, i što opet
prijatelja i neprijatelja. Zov upućuje, obrt zaključuje da najdublji dodir s nekim pred­ odjekuje kao "zajednica bez zajednice" ili
kazuje - luda, živa. Nasuprot umirućoj metom imamo kada ga posedujemo. "negativna zajednica", kao "nepriznata
mudrosti postavlja se, naime, živa ludost. Paradoksno izmicanje prijateljstva mišljenju zajednica’', dakle prijateljstvo među onima
Ironija je u ovom času bolna, ali zbog toga upravo je u tome što je ono od iskustava koji nemaju prijatelja, odjek je rečenog
ne mora biti manje lekovita, kao što ni njena apsolutnog razvlašćivanja, kada svako iskustva. Pred smrću svi se međusobno bes­
lekovitost nije ničim garantovana, čak ni vlasništvo i posedovanje biva obesnaženo. konačno udaljavamo, bivajući bliski iz sve
našim prijateljskim poverenjem u nju. veće daljine. Kod Ničea je to bila gotovo
O, prijatelji moji, gde ste, šta ste posta­ proročka intuicija logorskog sveta. Ukratko,
li, ima li prijateljstva s drugim, i sa strancem, Pred minskim smo poljem čija je nikakav se grčki ili hrišćanski zahtev za
ima li uopšte još prijateljstva!? Takva pitanja žrtvovanjem tu ne izvršava, budući da je s
su prokleta, čak j kada ne potiču jedino od
dokumentacija zaturena, i samo prepuštanjem daljini da i dalje bude daljina
pesnika. Nalikuju krvoliptanju iz smrto-v tek poneki papir postoji o tipu svako žrtvovanje izgubilo svrhu. Prepu­
nosriihrana. No, tako bi moglo i moralo gla­ štanje i davanje, postojanje i dar, sve od čega
siti apostrofiranje posle Aristotelovog i mina i njihovom razmeštaju se nekada žrtvovanje sastojalo, sada je, pred
Ničeovog... Takva bi htela biti moja pri­ najvćcmv iskušenjem ljudskog opstanka,
jateljska poetika... Moj poziv na korespon­ odvoje u) od / r i\ m anja i iziskuje novi smis­
denciju, na jedno iskustvo prijateljstva koje To nije samo odricanje, nije askeza u čijoj ao kao etički čin. Sa izgubljenim bogovima,
je do sada isključivano iz filozofskih i osnovi je poverenje u više biće koje seže do sa uskraćivanjem njihove garancije zakoni­
političkih, to znači i nacionalizovanih, i kon- zaborava. Odricanje se u iskustvu prija­ ma raznih istorijskih i strukturnih vidova
fesionalizovanih, i seksualizovanih, kanon­ teljstva i ne javlja kao vrlina (u bilo kojoj zajednice, pri jateljstvo je slobodan odnos s
skih meditacija, interpretacija i komunika­ verziji, grčkoj ili hrišćanskoj) kojoj stremi­ drugim !]uđ4;irn bićima, odnos u kome se
tivnih modela... mo i koja će najposle biti stečena kaonagra- žrtvovanje- ^ i prijateljstvo ne može
ko nijedan drugi, onda nas problem da našem predahom trudu i našoj volji. Ne pieip .<• . jsavanje drugog niti nje­

A nastavka mišljenja prijateljstva, skupa

' sa svim politikanta koje su pojmu
prijateljstva pripisivane, od grčkog po-* u oslobodenosti bd svih spona. Nema se tu
imanja do hrišćanskog. od demokratskog
koncepta do revolucionarnog, dovodi u
situaciju preterane blizine koja ne doz­
voljava više da vidimo sa’čim smo ili s kim
smo to tako blizu. Neke pouke dijalektike
moraju nam ostati na umu: misliti nešto
pretpostavlja i iščezavanje u mišljenju on­
oga što se misli. Konačno, prijateljstvo ne
može biti.tek predmet ma kakvog mišljenja,
posebno kada se realno iskustvo prija­
teljstva suoči s najvećim iskušenjem, iz ko­
t>o<loji tu nikakav fCfigijski smisao. Uslov
pri jateljstva je ođvezanost. Drugog pratimo
v ise čega odricati. Odrekli smo se \ eć onog
časa kada je prijateljstva rođeno u eiiiu
kome ne, nalazimo nijednu analogiju u
dosadašnjim priznatim ustrojavanjima istine
sveta. Nema tu ni žrtvovanja, koje je uvek za
nekog ili nešto, za nekog s kojim se zbliža­
vamo zato što ga već osećamo kao bližnjeg.
ili ža nešto za koje smo kao za vrhunsku
vrednost spremni da se bbz ostatka predamo
ir zamenu za njegovo konačno ustoličenje.
Drugi ili drugo može biti u daljini, može biti
govog.. piijali'ij'st'Va; što vodi tek obogo-
tvorav a nj u ili demonizaciji, nebeskom ili
zemaljskom zasnivanju zločina), jer bi na
krnjo tnoglo'Mri tek jedino oltar logorsk&g
sveia.. Pri svem u tom e, međutim, inter­
pretacije prijateljstva, pozivajući žrtvovanje,
doprinose kanoni/aciji pojma i njegovom
ponavljanom uključivanju u grčke ili hri-
šćanske sheme. Mimo shema, stvar je žive-
ti u prijatel jstvu da bi ono bilo uopšte vraće­
no iz zaborava kao propuštena šansa, i s
njim prilika vaspostavljanja izgubljene
stvarnosti našeg života. ■
JOVICA AĆIN

nonHcyjymi !■ ■ ■
H J tA M m E K C n H P
HMEHA CTBAPII
mu
I? l : 8RAN K A I f.K f M f.

AMERIČKI
FIKCIONAK

fes* -
ĐorđePisarev B k E . ** •' - :
Popisujući imena Dubravka Ugrešić Donald Dcjvidson Jan Kot
stvari ■ Američkifikcionar Metafizički ogledi I dalje Šekspir
"Prometej", N ovi Sad, "Plavi jahač", Beograd, siC Beograd Prometej. Novi Sad,
1995 • 1995 1995 " ' 1994.
10 APRIL 1995. ■ v k £ M E ■ 41
Intervju: Drinka Gojković
Mehanizam
života i smrti
Prava književnost bolje razume i procenjuje stvarnost nego što stvarnost
razume sebe samu
rinka Gojković je prevodilac sa ne-
D mačkog i engleskog jezika, i glavna
urednica časopisa za prevodnu knjiž­
evnost "Mostovi". Za prevod sabranih dela
Georga Bihnera dobila je nagradu "Miloš N.
Đurić" 1989. godine. Nedavno je Književna
opština Vršac objavila knjigu izraelskog pis­
ca Davida Grosmana (1954) "Žuti vetar" u
provodu Drinke Gojković.
▼ Zašto mislite da nam je treba'o prevod
Grosmanove knjige?
Zato stoje "Žuti vetar" izvanredna knji­
ževnost i zato što govori o stvarima koje se
tiču nas. Pojaviće se jednoga dana i na na­
šem jeziku odlični Grosmanovi romani "Os-
meh jagnjeta", "Vidi pod: Ljubav, Knjiga
intimne gramatike". Ali, pre toga ovdašnji
čitalac ima sve razloge da se srodi sa "Žutim
vetrom", knjigom koja ulazi u dušu onog su-
'koba čiji je i on sam, ovde, svedok i učesnik.
Grosmanje 1987. prokrstario Zapadnom
obalom i Gazom, palestinskim teritorijama
koje je Izrael okupirao 1967. Otišao je u to
"srce surovog sukoba između Jevreja i Ara­
pa", hvatajući se u koštac s problemom
izraelske okupacije - s njenim posledicama
po one koji je trpe i one koji je sprovode.
Kako sam pripada okupatorskoj strani, jed­
no od njegovih velikih pitanja bilo je "kako
cela jedna nacija... može da istrenira sebe da
živi kao osvajač, a da pri tom ne upropasti
sopstveni život". Iz susreta s Palestincima u
izbegličkim logorima i Izraelcima u na­
seljima podignutim na okupiranoj teritoriji
nastala je jedinstvena knjiga dokumentarne
proze o tragičnom sudaru dveju nacija koje
polažu istorijsko pravo na istu teritoriju.
Grosmanovi junaci su obični ljudi, uh­
vaćeni u žilavu mrežu politike i politički
manipulisane iracionalnosti, spremni da
"otvrdnu svoja srca" kako bi bili kadri da
"stave istoriju u pokret", da budu 'Titilj za
istorijske procese kojima teže". Koliko se
god pozivali na potencijal ideala, na apsolut­
nu pravdu i izmirenje istorijskih računa,
polje u kojem se kreću samo je polje is­
ključivosti, koja ne poznaje obzire, emocio­
nalni vakuum koji se neminovno ispunjava
mržnjom. Kad sam, devedesete godine,
42 ■ VREME ■ 10. APRIL 1995.
usred Jerusalima, slučajno naišla na "Žuti
vetar" - knjigu tada već slavnu širom sveta
- pronašla sam u njemu nešto što sam, na
zapanjujuće sličan način, poznavala iz moje
sopstvene zemlje: međunacionalni sukob
kao "sumračno područje koje nastaje kad
dva čoveka okrenu jedan drugom svoju
mračnu, korumpiranu stranu", kao situaciji
u kojoj se, "kad se dve jabuke dodirnu trulim
mestom, trulež širi preko obeju".
Kao i čitav svet pre mene, čitajući "Žuti
vetar" ostala sam bez daha. Ponovo sam
videla koliko prava književnost bolje ra­
zume sebe samu. I koliko prava književnost
daleko seže: Grosmanje pričao o Palestinci­
ma i Izraelcima, ali to je bila - i vremenom
se sve strašnije i sve više takvom pokaziva­
la - i priča o mojoj muci, o mojoj zemlji koja
se punila iracionalnošću i mržnjom, o mojim
narodima koji su nasrnuli jedni na druge, o
mojoj okupaciji neke Zapadne obale i Gaze.
Ne govorim, naravno, o doslovnoj
sličnosti, niti u književnosti doslovnost
uopšte ima šta da traži. Govorim, naprotiv,
o onom jedinstvenom svojstvu književnog
tkiva da uspostavi paralelizam situacija, da
u pojavama lokalizovanim na jedno po­
dručje uhvati mehanizme koji na isti način
pokreću, ili zaustavljaju, procese života i
smrti i u sasvim drugom kraju sveta.
U svemu tome autor Grosman deluje
sasvim impresivno. Usred radikalne supro-
tstavljenosti dvaju naroda, dveju političkih i
etničkih grupa, on u punoj meri koristi svo­
je kapacitete istinskog pisca. O svojima,
okupatorima, govori s oporom kritičnošću
kojoj je, međutim, strano bilo kakvo olako
žongliranje moralističkim sudovima. O Pal­
estincima, okupiranima - sa saosećanjem,
koje se, dakako, ne zasniva na slepoj podrš­
ci. Kao istinskom piscu, njemu su na srcu i
"njegovi" i "tuđi". Zato što ih, i jedne i
druge, vidi u njihovom zlu i njihovoj nesre­
ći, zato što za tu nesreću traži rešenje, njego­
va knjiga pročišćava zamagljeni um i stiša-
va prenapregnute strasti. Eto, zbog toga mis­
lim da nam je neophodna.
T Nije nam nedostajala trezvena i
racionalna reč i pre izbijanja sukoba, ne ne-
"MOSTOVI": Drinka Gojković
dostaje nam ni danas; zašto mislite da će
trezvenost jednog Izraelca u izraelsko-pal-
estinškom sukobu učiniti nešto tamo gde
domaći razum nije mogao ništa?
Nisam baš sigurna da se trezvena i racio­
nalna reč kod rias čula sa mnogo strana i
naročito gromko. Pogotovu ne od pisaca.
Pisci su ovde, u velikoj većini i iz sveg gla­
sa, uveravali svoj narod da je kucnuo njegov
čas obračuna sa svima koji su ga dotle tlačili.
Iz njihovih reči izlazilo je da gotovo ni nema
onih koji mu nikad nisu stali za vrat. To gu­
ranje naroda u ulogu žrtve logično se završi­
lo krajnje problematičnom kombinacijom
agresivnosti i apatije.
CaK ni dan-danas mnogi pisci ne odusta­
ju od te vrste retorike. Kao da su, Gros-
manovim rečima, sasvim "otvrdnuli svoja
srca". Neretko ćete, recimo, čuti kako, bez
zazora, tvrde daje hiljadu dana opsade Sara­
jeva u ratu prirodna stvar, i nimalo im pri
tom ne smeta neshvatljiva neprirodnost nji­
hovih reči. Kao što ni glavnoj književničkoj
instituciji, Udruženju književnika, nije zas­
metalo Cosićevo ratno pojanje sa Andrićeve
Ćuprije, nego ga je baš tim povodom pro­
glasilo najvećim srpskim piscem. Oni još
nisu naučili da je pisac koji žonglira
mržnjom neizdržljivo protivrečan pojam.
. I tako, što se trezvene i racionalne reči
tiče, naši pisci, globalno gledano, tek treba
da uče. U Davidu Grosmanu će naći učitelja
kakav se samo poželeti može.
Ali, da priđem bliže vašem pitanju:
knjige možda ne menjaju svet brzo i ne­
posredno. Neće "Žuti, vetar" ovde za tren
okapromeniti našu vizuru i unormaliti naše
stavove. Verovatno će najpre leći na dušu
onima koji već slično misle. U svakom
slučaju, čini mi se da ni na istomišljenike, ni
na neistomišljenike neće na prvom mestu
delovati trezvenošću koju pominjete - pre će.
ih, rekla bih, ubediti tim svojim jedinstven­
im doživljajem, koji dolazi iz emocionalne
skale sasvim različite od one na kpju smo
ovde navikli: tim osećanjem i za tuđu, a ne
samo za sopstvenu nesreću, tom sp 9 sob-
nošću da drugog razume, da se uživi i u
njegovu patnju (kako kaže jedan Palestinac
iz^knjige "Spavati na žici", koja je nastavak
"Žutog vetra"). Ne mislim da bi takvo dejst-
vo za nas bilo malo ili beznačajno.
T Časopis Udruženja književnih pre­
vodilaca koji uređujete zove se, simbolič­
no, "Mostovi”. Šta bi trebalo da poduzm e­
mo danas da saobraćaj preko tih mostova
postane gušći i, ako je ikako moguće, dvo-
smeran? , posmatra ova dva sveta. Kao vrstan prozaist, on
"Mostovi" su dobili ime u vreme kada su
osnivani, pre dvadeset pet godina, zato što je
tada važila ona stara misao da prevoditi
znači uspostavljati veze među narodima i
kulturama. Ja sam ih preuzela u proleće
devedeset druge, kad je rat kod nas vćć post­
ao svakodnevica, i tim povodom sam napis­
ala da časopis stresa prašinu sa simbolike
svog imena, uveren, u duhu Josifa Brods­
kog, i u najprirodniju vezu između estetike
i etike. Od tada su "Mostovi" objavili nemali
broj književnih tekstova svih žanrova, koji
pored toga što pružaju veliko uživanje u či­
tanju, još i na krajnje ubedljiv način raster-
uju te nove ideološke magle koje čoveku
pomračuju i um i srce: Mihnjika, Encens-
bergera, Brodskog, Forlanija, Zagajevskog,
Božića, Žan-Lik Nansija, Vilanda, Ru-
ževiča, Arijela Dorfmana, Joneska, Petrarku,
i opet - Davida Grosmana, iz pomenute
knjige koja je nastavak "Žutog vetra"...; za­
tim mnoštvo prvoklasnih autora, od kojih su
neki doslovno otkriće za naše čitaoce; Bena
Okrija, Rut Prouer Džabvalu, Harolda Brod-
kija, Hansa Blumenberga, Kšištofa Kje-
šlovsko^, Čajanova...; klasike: Helderlina,
Dantea, Silera, Šekspira...; moderne klasike
Valjeha, Bunjina, Kanetija, Ekelefa, Hand-
kea, Hristića, Vegela... i još mnoge druge...
Da bi se "Mostovi" čitali’i mostovi ot­
varali, mora se na prvom mestu osećati po­
treba za njima. Ako te potrebe nema, oni - i
kad postoje - kao da ne postoje. To je, u neku
ruku, i krajnje lična i veoma društvena stvar.
Na nama je, dakle, da se upitamo: trebaju li
nam mostovi želimo li ih? Da li nam je bolje
sa njima ili bez njih?
Sami moramo da procenimo da li nešto
dobij amo u prvom, da li nešto gubimo u dr­
ugom slučaju. U zavisnosti od našeg odgo­
vora, njihovo otvaranje, ili konačno zat­
varanje, teći će brže nego što mislimo. Os­
talo je rad. ■ S. K.
ZORAN MILUTINOVIĆ
Svetski bestsele
Kundere, Eka...
Naslovi koji neće trajati samo jednu sezonu
ažnju i interesovanje čitalaca u svetu, potaknute listama bestselera i pozitivnim
P recenzijama, privlače poslednjih nedelja, i nove knjige Salmana Ruždija, Mila­
na Kundere i Umberta Eka. Između "proverenih" Ladlamovih hitova ili najnovijih
biografija (Lenjinova), probijaju se ovi naslovi autora, koji sigurno neće trajati samo
jednu književnu sezonu.
Ruždi je objavio u Engleskoj svoju prvu zbirku priča, simptomatičnog naslova za
ovog pisca - "Istok, Zapad" koja otkriva dvostrukost koju autor nosi u sebi. Ruždi spa­
ja devet priča jedinstvenom perspektivom u kojoj
pažljivo opisuje njihove bliskosti i razlike, njihovu
zajedničku istoriju i tačke spajanja, ali, isto tako,
i razlike i pogrešna tumačenja koja ih razdvaja­
ju. U svetlosti jednog sveta, odslikava se onaj
drugi. U fiktivnoj ravni koju grade njegove
nove priče iskrsavaju sasvim stvarni likovi
Kolumba koji je doseljenik koji sanja o sla- A
vi Zapada, ili mlade žene iz Pakistana koja
kreće na dalek put u Englesku, da bi srela
muža koga još ne poznaje. Recenzent
beleži da Ruždi ponovo otkriva snagu
svog pisanja. Sa nežnošću koja dira u
srce on dopušta sebi, kao i svojim
likovima, da ih u jednom trenutku
povuče jedna od ovih strana (sve­
ta); ipak, pisac na kraju teži sinte­
zi, odbijajući da se opredeli za jednu od
strana.
Dok u postmodernom ključu Umberto Eko ispisu-
je jasnu alegoriju čoveka na pustom ostrvu i
ponavljanja postanka sveta, dopisujući literarni pred­
ložak ("Ostrvo prethodnog dana") Milana Kundera na SA LM A N
svoj, pomalo hladan i posmatrački način gradi roman
"Sporost". Kundera je, nakon niza godina provedenih RU S H D I E
u Francuskoj, odlučio da pređe na francuski jezik, E A S T . W -E S T '
objavljujući novi roman u ediciji "Galimar". Njegova
radnja protkana je esejističkim "mrvicama", sa jasnim
ukazivanjem na sasvim realne događaje, koji su boje
ovog vremena. Gradeći ironičnu distancu prema
nekim likovima on istovremeno skicira model i savre-
menog intelektualca. U pozadini, Kundera, na tragu
naslova, ispisuje odu užitku u sporosti.
Jedan od najpopularnijih i najčitanijih naslova u
Engleskoj prošle godine - "Pisati kući" Alena Beneta,
autobiografiju dramskog pisca, koja je dostigla
ogromne tiraže, smenjuje polako roman "Sofijin svet"
norveškog autora Jostajna Gardera. Roman je za samo dva meseca doživeo u Engles­
koj 12 izdanja, a već je preveden na 36 jezika. Gotovo nepoznat pisac, inače profesor
filozofije, napisao je ovu knjigu u sintezi fikcije i filozofskih pitanja koja indirektno
postavlja junakinja romana. Nakon povratka kući, ona u poštanskom sandučetu nalazi
poruke sa raznim pitanjima ("Ko sam ja", "Kako je postao svet"...) koja je, veštom rukom
autora, vode kroz popularno datu istoriju filozofije - od antike do danas. ■
10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 4 3
 su jedini dostojni prave, istinske poezije.
Otuda taj aspekt Dani lovljevog poetskog
angažmana valja sa posebnom pažnjom

Slovesa su živa
____________________ . ________ v................... T....,............... ........................ .......... .
pratiti, jer ova poeziju, neosporno,
dstavlja jedan od najvažnijih priloga du­
hovnoj obnovi srpske književnosti tokom
90-ih godina.
Naravno, zluradi čitalac bi mogao pri-
O d"Euharistija" (1990.) do "Živog pergamenta" (1994.) meti« daje lako objaviti velike istonjs%
------— ------- ---------- -------- ------ — -------------- ----- — — —-----------— — — ----- — događaje, da su štaviše te objava dosta če s|
te, ali da očekivana zbivanja najčešće izos%
lazak Dragana Jovanovića Danilova bila moguća. Knjiga "Živi pergament" je, ne taju. Nije, dakako, na pesniku da razrešava

U u srpsku književnost zbio se u pesni- napuštajući ideju policentričnog teksta, više

inama (bjo je već na pragu četvrte decenije istraži raznovrsne forme, poČev od astro-
nedoumice oko načina na koji će se istorijski

kovini, za naše prilike, poznim god- ođ svojih zbirki - prethodnica nastojala da procesi izvoditi, ali nema bića koje bi, kao
"nepriznati zakonodavac sveta", sa vise pra-
kad mu je izašla prva knjiga), ali je hitrim fičkih dužih celina (sa asocijacijama na ro- va smelo takve objave da izriče. Snaga toga
pojavama novih naslova za nekoh ko godina mantičarske poeme, ponekad čak i na epove, bića i jeste u tome Što predstavlja neku vrs-
oblikovao, sada već impozantan o p u s.. reci ino barokne), preko poetske proze, pase tu medijuma ili kako bi to Danilov rekao:
Objavljujući iz gožijne u -godinu nove do utvrđenih pesničkiii oblika (poput sorie« ' "Ja,sam jedan/solidan provodnik vftoglav-
pesničke zbirke (!lEulKtrisUj,t ‘. iy v u :''unig- ta) i manjih lirskih struktura, ti tom smislu ice". To opredeljenje
jedne da
višesetačke
progovori
duhovnog sa
me noći", 1991; "P e^ h p a u i ; > r 1**92: ova zbirka predstavlja horizonta, dostojno V. Po­
"Kuća Bahove muzike ’, 1993; ‘ Ži\ ; perga- najrazuđeniju Danilov- pe, M. Pavlovića, M. Pa-
ment", 1994) t demonstrirajući, pri Um i, izu- ljevu knjigu, sto bi, sva- vića i još nekih (đa ne
zetnu dinamičnost i ekstenziviu>st j:k>ei>kog kako, valjalo pozdraviti idemo dublje u prošlost),
diskursa, Danilov je po svemu sudeći - kao još jedan zanimljiv predstavlja hvale vredno
nagovestio pesničko delo koje će po opse- prilog oblikotvornom is / nastojanje i te kako potreb­
žnosti moći da stane rame uz rame sa De- traživanju u okviru sa- no ovoj kulturi. Poezija je
sankom, Davičom, Pavlovićeni, Tođoro- vremenog pesništva. Is- Ićkovita i spasonosna, a na'
vićem i još nekima. Ono što je, međutim, tovremeno, takva forma- to nas i Dani lov iznova
mnogo važnije od ove puke kvantitativne tivna raznolikost upo- podseća.
poredbe, jeste činjenica da Dan i lovi je va * tpunjujebnu, za Danilo- U drugačije intoniran­
poezija u tom, pa i šireni kontekstu stoji ye* va vrlo važnu, (auto)poe- om i prostorno ne ovoliko
oma dobro, zauzimajući vrlo upečatljivo i tičku sliku pisanja kao ograničenom tekstu valjalo
osobeno mesto. građenja hrama i sme- bi, svakako, ukapati kako
POLICEN TRIČN O STTEKSTA : Da- njivanja palimpsestnih "Živi pergament" nijenaju-
ni lov je, očigledno, prošao dobru školu slojeva na pergamentu: DOBRA ŠKOLA PISANJA: jedriačenije i estetski na-
pisanja. On je, pogotovo od zbirke "Penta- "Gadim te se svete, svi- Dragan Jovanović Danilov
jostvarenije pesnikovo delo
gram srca", krenuo sasvim u korak sa naji- njska utrobo, /a opet u
novantnijim poetičkim tokovima srpskog tebi zidam ZJatni hram/.../sastružem s perga- (to su, bez sumnje, "Kjića Bahpve muzike"
pesništva, pa je, demonstrirajući izuzetnu menta ubuđala slovesa/upišem nova" ("Sla- i "Pentagram srca"), ali svakako jeste najam-
|j 5imilacionu veštinu, uz vbrojne međuter vuj, kosmogonija”). Jer, građenje nečeg no- bicioznije i najrizičnije. Valjalo bi s anal-
’ istovne veza (on Sam Često-ppmmje Jejtsa, vog preko starog i porušenog ne može, sve- itičkbm usredsređenošču od^ti prizhanjfe
Celana, Mišoa, Oikinsonovu, Vitmena, evp- i đa hoće, sasvim da ukloni utisak heterog-; deskriptivnoj čaroliji briljantno napisanog
|ir a estetsko iskustvo Suberta i Baha, a čini enosti oblika i neskladnosti materijala, pa je "Vremena maka", vrtoglavičastoj smesi
se da su mu poetički i te kako srodni i slov- polićentričnost pisanja pravi poetički adek- "Slavuja, kosmogonije" i "Zlatnog hrama",
enački pesnici Šalamun, Svetina, Debeljak, ;v at takve situacije. Onako kako se unutar prefinjenoj transcendentnoj sabranosti nekih
na primer), uspeo da izgradi jednu osobenu pojedinačnili tekstova neprestano smerijuju poetskih proza, zadovoljavajućoj uspelosti
verijantu policentričnog teksta, koji u sva- diskursni i tematski čvorovi, tako se i unu- soneta "Duboke tišine", ali bi isto tako treba-
korr) trenutku semantički đetuje u više pra- tar zbirke u celirii smenjuju različiti tipovi lo ukazati kako pesnik odviše, odviše racu-
vaca. U srpskom pesništvu imao je u tom poetskih struktura. U tom smislu, ob- na sa sugestivnošću nekih očevidno is-
pogledu više značajnih prethodnika, koji su likotvorna raznolikost "Živog pergamenta" pražnjenih tipova leksičkih kombinacija
ako ništa drugo a ono bar pripremili senzi- predstavlja način ispoljavanja poetičke kon- (uključujući genitivne sintagme apstraktnih
bilitet našeg čitaoca i usmeri li ga vesti ni sekventnosti ; > članova i arhaičnu patiniranost fraze), kako
višestrukog iščitavanjii, tako da je pesnik NOVA DUHOVNOST: Još od prve se njegova lirska mekota ume približiti pre-
došao na već pripremljen teren. Danilov je zbirke, od "Euharistije", bila je očigledna cioznosti i jevtinom aluzivnom bleštavilu...
samosvesni postmodernistički skriptor, koji pesnikova namera da izgradi jedan novi No, pojava ovakvih slabosti sasvim je
u brojnim međiitekstovnim vezama i mnošt- modus stvarnosti shvaćene kao oličenje shvatljiva u sklopu pisalačkog zanosa kakav
vukulturoloških referenci traži, a po pravi- pozitiviteta. U završnoj celini "Živog perga- neguje Danilov. Izvan tih detalja koji
lu i nalazi, sitno ali dragoceno uporište z a r menta", "Zlatnom hramu’', pesnik će zapisa- kritičkim cepidlakama omogućuju da se
duhovnu obnovu poetskog subjekta i za ti: "Da li sam indiskretan besmrtnik ako bave dosadnom, ali ponekad i korisnom dis-
punu smislenost postojanja. Jedino policen- kažem: ljudi /ja, Dragan Jovanović Danilov ciplinom cepanja dlake načetvofo, ostaje
tričnost teksta može da pruži zadovoljenje priznajem da ova/ knjiga nema nikakvog utisak da sa Đanilovim u srpsko pesmstvo
igrivoj prirodi pisanja, pa je Danilov, iz- besmisla?”: a nešto kasnije domaće i to da, 90-ih godina ulazi cista svetlost poetske
gradivši takav poetički okvir sopstvenog "treba ponovo objaviti punoću bića na svets- blagovesti. Slovesa su živo svedočanstvo
poetskog iskustva, obezbedio prvi preduslov koistorijskom horizontu". Zadaci koje pred naše duhovne postojanosti. * ■
bez koga ni ostala kreativna postignuća ne bi sebe piesmk stavlja su odista ogromni, ali oni iv a n n e g r iš o r a c
4 4 ■ VREME ■ 10. APRIL 1995.
Pismo iz Ljubljane
ko bismo književnu produkciju sud­
A ili prema podeljenim nagradama,
onda bismo odmah na početku, kao
najznačajniji, morali navesti roman tršćans­
kog autora Alojza Rebule "Kačja roža"
(Divlji božur). Rebula je februara ove god­
ine dobio Prešernovu nagradu za ukupno
prozno stvaralaštvo* Nagrada "za životno
delo" obično se ne dodeljuje dok je umetnik
u zenitu nego kada se "steknu uslovi", pre­
težno politički. Ni Rebula nije dobio najvišu
slovenačku nagradu kada je objavio znača­
jne romane; žiri se "setio" da ga nagradi u
času kada je objavio jedno od manje ijs-
pešnih proznih dela, kojim ria literaran, ali
ipak suviše ideologiziran način izražava svoj
pogled na svet, svoja religiozna i etička
stanovišta.
Drago Jančar dobio je evropsku nagradu
za kratku prozu, objavljenu u knjizi"Augs-
burg". Jančar već dosta dugo uživa ugled
značajnog romanopisca (kod nas preveden
"Galijot") i dramatičara; trenutno je na više
slovenačkih pozornica njegova drama
"Halštat" (pisana za premijerno izvođenje u
Trstu, a sa temom problematičnog moralnog
statusa intelektualaca i naučnika u dan­
ašnjem društvu). Jančar-esejista takođe je
živo prisutan, i to ne samo u slovenackoj
nego i hrvatskoj, nemačkoj i italijanskoj
štampi. Nagradu mu je ipak donela kratka
proza, žanr koji u slovenačkoj književnosti
beleži sjajne trenutke još iz osamdesetih. I
tokom prošle godine objavljeno je više zbir­
ki čiji su autori: Jani Virk, Vinko Modern-
dorfer, Franjo Frančič i dr.
Roman 4pod naslovom "Izganjalec
budiČev" (Isterivač đavola) autora Toneta
Knjižara "Bata"
Deset najprodavanijih knjiga:
1. Vladimir Arsenijević: "U POTPALUBLjU”, Vreme knjige 33.00 din.
2. SalvadorDali: "JA SAM GENIJE'1, Solaris, N. Sad22.00 din.
3. Vida Ognjeiiović: "OTROVNO MLEKO MASLAČKA", Prosveta 28,00
4. Bela Harnvaš: "ŠESTOVAL". Matica Sroska. N. Sad 15.00 din.
strukciju. Od objavljenih pesničkih zbirki
pažnju kritike zaokupljaju zapravo rekapit­
ulacije, izbori iz opusa velikih, davno
potvrđenih stvaralaca. Povodom devedese-
togodišnjice Edvarda Kocbeka (1904-1981)
izišao je izbor pesama sa naslovom
"Devedeset pesama", ša propratnom studi­
jom Andreja Inkreta, koji inače ovih’godina'
uređuje Kocbekova sabrana dela (do sada
objavjjena tri obimna toma, a priređivač
kaže da u zaostavštini ima rukopisa - najviše
dnevnika - za čitavih trideset svezaka!).
Perčiča kritika je označila kao "istoriograf- Strogi izbor iz desetak svojih zbirki objavio
sku metafikciju" i postavila u blizini Žu­
panovog "Levitana". Prvih stotinak stranica
Perčičevog romana nosi podnaslov "Sep-
je prošle godine i Veno Taufer, vodeći pe-
snik izrazito moderne orijentacije i strasne
potrebe za istraživanjem reči. Kompletnu
tentriones" i predstavlja nekakvu kafkijan- bibliografiju i studiju o ovom pesniku
sku grotesknu alegoriju; potom sledi još dva napisao je kritičar najmlađe generacije,
i po puta toliki broj strana sa mnogo Matevž Kos. Među mlađim autorima pažnji^
konkretnijim, značenjski nabijenim, gotovo privlači Alojz Ihan, odnosno njegova treća
faktografskim tekstom o političkom teroru pesnička zbirka "Ritem sveta" .(Ritam sve­
i fanatizmu, masoneriji, staljinizmu, fašiz­ ta): to je poezija anegdotskog karaktera, sa
mu... Perčič posmatra čoVeka sa kraja duhovitim, neočekivanim obrtom, koji i u
stoleća, koji je po svemu sudeći izgubio os- samu priču unosi neko više, parabolično
ećaj za istinu, a u zamenu za to postao pri­ značenje. j ■
jemčiv za svakovrsnu manipulaciju i kon­ MARIJA MITROVIĆ
Edicije "Prosvjete'', Zagreb
Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta" iz Zagreba, već godina­
ma objavljuje list "Prosvjeta", koji u novom broju (10) otvara
mnoga pitanja vezana za identitet Srba u Hrvatskoj, obojena ovoga
puta alegorijom crveno-belog (navijačkog) šala. Uvodnik glavnog
i odgovornog urednika Milorada Novakovića koji piše o "topovi­
ma, lažima i uvredama" kojima pucaju na plamičak - SKD "Pros­
vjeta" snienjuje letimičan pregled hrvatskih čitanki za osnovnu i
srednju školu. Autor Velimir Sekulić zaključuje da u ovim udžbe­
nicima nema dovoljno duha otvorenosti prema srpskom elemen­
tu, nabrajajući brojne srpske pisce kojih više nema u tim udžbe­
nicima. Slede prilozi o srpskoj knjizri jeziku u Hrvatskoj, godišnjici Kočićevog "Jaza-
vca pred sudom", dok redovna rubrika "Rukopis" otkriva nove pesme Milene Severović.
"Prosvjeta" je, u ponovo oživljenoj tradiciji nacionalnih kalendara, nedavno objavila11**
"Narodni srpski kalendar za 1995." koji nastavlja nit kalendara koji su izlazili u Zagre­
bu još polovinom 19. veka. Urednici Drago Kekanović i Čedomir Višnjić objavljuju tek­
stove patrijarha Arsenija III Čarnojevića, Zaharija Orfelina, episkopa Nikadora Grujića,
Save Mrkalja... dok o savreipenim temama pišu Milorad Pupovac, Stevan K. Pavlović,
Čedomir Višnjih i drugi.
K. R.
Narodna biblioteka Srbije
1. Slobodan Selenić: "UBISTVO S PREDUMIŠLjAJEM". Prosveta, 1993.
2. Dejan Medaković: ’T.FEMERIS V", Beograd, BIGZ, 1994.
3. Dragoslav Mihailović. "GORI MORAVA". Beograd, SKZ, 1994.
4. BorislavMihajk ;ć Mihiz: "AUTOBIOGRAFIJAO DRUGIMA li".
Beograd, BIGZ, 1993.
5. Milorad Pavić, "POSLEĐNjA LjUBAV U CARIGRADU", Prosveta,
6 . Radoslav Petković: "SUDBINA I KOMENTARI”, Beograd. Vreme,
Publikum, 1993, ’
7. NadaMarinković, "SLUČAJ”, Beograd, Prosveta, 1993.
8 . Vida Ognjenović: "OTROVNO MLEKO MASLAČKA”, Prosveta,
9. Vuk Drašković: "NOĆ DENERALA", Beograd, Srpska reč, 1994.
10. Dragoslav Mihailović: "LOV NA STENICE", Beograd, BIGZ, 1993.
10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 4 5
 nedovoljne iskorišćenosti raznovrsnih moti­
Vasa Pavković va nesporazuma među ljubavnicima i gru­
bosti simbola pištolja. Vraćajući se istoj teini
u minijaturi "Devet piva", sa lezbejskom
potkom. Jelena Lengold ovako razmišlja:
"Nešto drugo je ovakve ljude sprečavalo da
pitaju, neki drugi, užasniji razlog, nekakav
strah od saznanja, od stvarne komunikacije,
Jelena Lengold: "Pokisli lavovi", SKZ, Beograd, 1994. nekakva tužna nemogućnost da slušaju od­
govor". Između stvarnosti i iluzije, protago­
nisti priče "Metla, kačket, ribe ..." izabraće
klon sam da o većini priča koje čitam prisne, intimne veze između bliskih ljudi. ljubavnu vezu, a slikajući njene prizore,

S sudim po početnim rečenicama - dra­ Uzroci tih veza, njhovih začinjanja ili raski­
ge volje bih potpisao ovo mišljenje
jednog američkog pisca. Možda mi se baš
da, najčešće se kriju u karakterima, odnosno
životnim iskustvima protagonista priča, koje
književnica će ih prekidati komičkim dijalo­
zima sa "navalentnim" predsednikom kuć­
nog saveta, oficirom u penziji, gradeći od­
zato dopadaju priče Jelene Lengold. Upor- pripovedačica u kratkim, preciznim formu­ ličnu storiju od duhovitih i dinamičnih
edite nekoliko njenih uvodnih rečenica iz lacijama, prezentuje čitaocu. U priči "Uzro­ razgovora, neke vrste dokumenta o prohu-
priča štampanih u proznom prvencu "Pokisli ci" ona ovako crta psihološki portret ju ­ jalom dobu.
lavovi", koji je pod znakom SKZ objavila nakinje: "Živela je... uvek u trenutku koji je TAJNA ZAVODLJIVOSTI: Drugači­
koncem prošle godine. Fascinantnu reče­ bio ispred nje ili iza nje. Prema budućnosti ja je priča "Kakav je ručak". Ispisana te 1
nicu: "Godine 1990. ljubav još nije imala se odnosila sa dozom sumnjičave tuge, ž- legrafski, bez interpunkcijskih znakova, ona
snagu iluzije" iz antologijske storije "Metla, eleći m noga i ne očekujući zapravo ništa... I je pravi rafal opservacija, primedbi, razgo­
kačket, ribe, gips i još koješta", ili "Bilo je vora, sećanja, epifanija ali i
nešto oko pet ujutru i mogle smo čuti kako nesporazuma i sukobljava­
soliterom odzvanjaju prve potpetice koje nja roditelja i dece. Pod uti-
odlaze na posao" iz priče "Nina: jedanaest cajem grotesknijeg manira,
fragmenata", ili "Jesen u Beograd dolazi istina propuštenog kroz fil-
podlo" iz priče "Dobar muški nos". Ni ostale ter ženske osećajnosti, pro­
uvodne rečenice, verujte mi zasada na reč, riču "Nina: jedanaest fra­
nisu manje efektne. A takve su i same priče. gmenata" i "Pretesteriši
Većinom. me", što podsećaju na Čarl-
Većina priča Jelene Lengold mogle bi se sa Bukovskog. Pa i "Dobar
žanrovski odrediti kao ljubavne, sem za­ muški nos", pisan iz ženske
vršne, "Sluh paučine", koju bismo mogli da pozicije, ostaje u tom "stva­
označimo pričom o detinjstvu i odrastanju. rnom svetu", a junakinja
No, pre nego ih pažljivije razmotrimo, nam slika ljubavnika, ulje­
rećićemo da je Jelena Lengold objavila pet za u njenoj socijalnoj oko­
pesničkih zbirki: "Raspad botanike" (1982), lini.
"Vreteno" (1984), "Podneblje maka" Najmanje uspeha pri­
(1986), "Prolazak anđela" (1989) i "Sličice povedačica dostiže u "Dra­
iz života kapelmajstora" (1991). Ovom hro- mi 'Pećine' u četiri čina".
ničaru poetskih komešanja činilo se - sa sve Problem nije u dosta uspeš-
manjepesriičkog uspeha. Rastuća naravnost no napisanim dijalozima,
u poeziji Jelene Lengold, na drugoj strani, nego u rasutosti sadržaja,
kao da je nagoveštavala njenu odluku da neskladu između njega i
počne da piše priče. "Pokisli lavovi" su ve­ namera, između minimaliz-
oma uspeo rezultat te odluke. ma teatra surovosti i pre-
ZRELOST PRIČE: Koje su glavne ambicioznosti ideja.
odlike priče Jelene Lengold? Pre svega "Pokisli lavovi" se ok-
zrelost oblika priče; jezik sasvim prilagođen onačavju "Sluhom pauči­
IZMEĐU STVARNOSTI I ILUZIJE: Jelena Lengold
tematici i urbanom osećaju; poznavanje ne", reminiscentnim katal­
raznovrsnih, modernih narativnih postupaka što je prošlost bivala udaljenija, to joj se či­ ogom, koji čuva od zaborava prizore iz
i njihovo okretno korišćenjč. Zatim - duho­ nila stvarnijom"./Dok u pomenutoj priči detinjstva. Kraj ove lepo napisane storije je
vitost, retko sretana u prozi srpskih prikazuje momente zajedničkog života, u i kraj knjige. Tim efektnije zvuče završne
književnica, ali i dobro doziran lirizam (bez uspeloj priči "Klinac od dva metra" Jelena njene reči: "Neka se nečujna oluja podizala
pada u patetičnost). Povoljnom utisku do- Lengold prikazuje nemogućnost razume- iz dubine zemlje, neki su je nevidljivi obla­
prineće i zanimljivost fabula, odnosno či­ vanja među generacijama (mlade žene i ci najavljivali i moje su paučinaste niti za-
taočev doživljaj da mu Jelena Lengold njenog polubrata). Iako ovom storijom lepršale uvis, uvis, uvis, sluteći da tamo, pod
nepretenciozno saopštava neka od svojih pokazuje zrelost vlastite poetike, poštujući silom tih vetrova, čekaju sve čudnija i sve
najiskrenijih osećanja i saznanja o životu. tradicionalne narativne strategije, u "Priči sa žešća iznenađenja vazdušnih struja. I ja sam
Sve u svemu, dovoljno razloga da "Pokisle Uiašnom" ona taj oblik destruiše neprekid­ poletela nagore, želeći da ih što pre susret­
lavove" pročitate sa zadovoljstvom. nim "počecima", koji siže obasjavaju različ­ nem".
Tematika je ljubavna, ali sem slika, at­ itim svetlima. Paralela ovih "maski" priče je U toj razdoznalosti đevojčice krije se,
mosfere, prizora iz raznovrsnih heteroseksu­ maskiranje samih junaka u efektnom finalu. verujem, tajna zavodljivosti i uspelosti prve
alnih veza, čini se da spisateljicu pre svega Manje uspeha pokazaće pripovedačica u prozne knjige Jelene Lengold. Srpska proza
zanima mogućnost uspostavljanja istinske, "Detlićevom pogledu", pre svega zbog je dobila lep, obećavajući glas. ■

46 ■ VREME ■ 10. APRIL 1995.

Sava Damjanov poluklovna-polufilozofa na akciju, šta ga -
recimo - navodi da se vrati u provinciju i
odatle spašava brata, šta ga vuče ka Nju-
jorku a šta prema Kaliforniji. Naravno da u

U tom smislu njegovi improvizovani razlozi

deluju gotovo somnabulo, ali za Pika uvek
dovoljno uverljivo da bi ga - kao i sv ak i
Sančo Pan,sa - slepo pratio.
Džek Keruak, "Pik”, "Četvrti talas" & "Kraj beline",Novi Sad 1995. (preveo Čak i ako ne možemo zasigurno ustvrdi­
ti d aje ovo najbolji Keruakov roman, onda
Borivoj Radaković) se možemo složiti sa mišljenjima daje rtPik"
svakako najčitljiviji. Tome ne doprinosi
ada na samom početku romana, kao ginalizovan, koga će tek stariji brat polako samo gotovo filmska brzina fabulativno-

K njegovu prvu misao, srećemo iskaz

glavnog junaka koji glasi: "Nikad me
niko nije volio ko što me volim ja, osim
moje mame, ali ona je umrla"; kada, dakle,
na samom početku romana sretnemo takav
iskaz glavnog junaka, onda osim nedvos­
misleno upisanog ritma tog iskaza moramo
osetiti i izvesnu infantilnu setu koja prožima
svaku reč. I upravo tu, ti ovim osobinama,
počiva jedna od ključnih tajni proznog
umeća Džeka Keruaka, kult-pisca bit gen­
eracije, autora koji je napisao možda na­
jvažnije (a ako ne najvažnije, ono svakako
poetički i duhovno najuzornije) literarno
ostvarenje te generacije i tog pokreta, roman
"Na putu" (1957);
PUTOPISNA STRUKTURA: Kao i u
pomenutom romanu, čiji naslov upečatljivo
oslikava nomadski duh i lutalačko-inicij ari­
jsku filozofiju bitnika, i u delu o kojem je
ovde reč ("Pik") prisutna je mikro i makro-
putopisna struktura: Glavni junak (po čijem
nadimku ova romaneskna? ili novelistička?
proza i nosi naslov) svojevrsni je "pikaro"
koji putujući zapravo spoznaje svet. Daka­
ko, ne svet u celini (što i ne bi bilo u duhu
bitničkog uverenja) već onaj njegov seg­
ment koji mu je dat, tačnije - koji mu je
suđen. Međutim, bez obzirana tu spoznajnu
dimenziju, "Pik" nije - za razliku od roma- N
na "Na putu" - opterećen filozofskim diskur-
som, naprotiv: tamo gde je i prisutna refle­
ksivna tekstura, prisutna je istovremeno i
očaravajuća infantilna perspektiva, koja toj
teksturi daje draž lakoće i neobaveznosti.
Što je i logično ako se zna daje glavni junak
dečak, i to dečak umnogome otuđen i mar-
početi da uvodi u veliki, pravi Svet.
To uvođenje obeleženo je toposima
savremene američke civilizacije, u kojoj se
smenjuju hot-dog i ostaci rasne segregacije,
Njujork i trošne provincijske straćare, san o
bogatstvu (novcu) i autostopiranje... Valja
naglasiti da Keruak svoje junake (ne samo
glavnog) u tom kontekstu oneobičava već
samom činjenicom da su oni crnci, i to oni
sa Juga, dakle alternativni svet koji svim si­
lama pokušava da postane onaj etablirani.
Stoga je putovanje malog Pika isprva usme-
reno baš ka severu, da bi se zatim konač­
n o g ) preusmerilo ka Kaliforniji, toj
obećanoj zemlji - snu američkog sna. Čini
se da Keruak, naoko iznenada, završava svoj
roman upravo prispećem glavnog junaka u
Kaliforniju, što bi - bez obzira na to Što či­
talac ostaje uskraćen za saznanje o njegovoj
daljoj sudbini tamo - trebalo shvatiti kao
svojevrstan hepiend.
Takvo shvatanje potkrepljuje zapravo
čitav tok romana, od samog početka kada
glavnom junaku umire "dida’\ starac koji je
0 njemu brinuo i sa kojim je živeo, preko
nedaća koje ga potom sustižu, pa sve do
njegovog bekstva (uz bratovljevu pomoć) iz
te nemile stvarnosti u Njujork. Tamo će ga,
opet, takođe dočekati stvarnost nemila na
svoj način, ali će barem osetiti da ima dom
1 da u*njemu nije nepoželjan. Keruakov Pik
je, u stvari, neka vrsta savremenog (amer­
ičkog) Sanča Panse, ukoliko prihvatimo da
je njegov brat - u istom kontekstu - tipičan
Don Kihot, samo što su njegove vetrenjače
neupoi edivo brojnije od onih Servanteso-
vih. Ostaje tajna šta istinski motiviše tog
sižejne konstrukcije (doista, svako od četrn­
aest poglavlja moglo bi se shvatiti kao duži
filmski kadar), nego i nepretencioznost ko­
jom zrači, ispričati jednostavnu, običnu
ljudsku priču, ispričati je onako kako b ije
svaki običan čovek ispričao, i iznad svega
naći u tome smisao koji nije inferioran u
odnosu na velike, epohalne zahvate; možda
je baš to (pod)svesno predstavljalo ideju-
vodilju Džeku Keruak u pri pisanju ovoga
romana.
Zato poslednja njegova rečenica pre­
dstavlja zaista pravi odgovor prvoj (citi­
ranoj), upravo potvrđujući pomenuti kor
ntekst: "A Šejla dojuri i da mu strasan
poljubac i svi uđemo da jedemo šnicle koje
nam je Sejla napravila, s puno krumpira i
brdom graha, i s banana-splitom i trešnjama
i sladoledom"...
... Za kraj, treba istaći dva momenta koja
ovoj knjizi daju posebnu aromu. Pre svega,
reč je o prvoj knjizi u novopokrenutoj bib­
lioteci "Keruak", čiji urednici Vladimir Ko-
picl i Duško Medić očito nameravaju da
nam - publikovanjem novih ili reprint-
ovanjem starih prevoda - predstave što pot­
punije stvaralaštvo ovog nesporno znača­
jnog autora. S druge strane, "Pik" se pojavio
u pre vodu zagrebačkog književnika Borivo-
ja Rađakovića, što znači na jeziku koji se ne
tako davno nazivao zapadnom varijantom,
srpskohrvatskog (uz prisustvo odgovara 7
jućeg urbanog slenga): kao da slušamo neki
stari snimak grupe "Film", ili Džonija Štur
lica, tako i jezik "Pika" zvuči kao stara, do­
bra stvar, koju ne možemo i ne trebamo zab­
oraviti... 8
• ,' '

tj/ik^toerida Miloš C rnjanski Radovan Samardžić Veselin Kostić

Sila zakona
Sve tov i, Novi Sad, 1995.
Jedan od ključnih mislilaca post-
moderne razmatra u srži ovog
kratkog spisa sintagm u "mis­
tičnog utemeljenja autoriteta"
koju preuzima od Paskala i
M ontenja. Pojam dekonstrukcije,
ključnog Đeridin )g "zahvata” i
mesta njegovog diskursa, susreće
se sada sa pom enutom sintag-
morti V Španija...
P u to p is ilill
Zaduzbim Miloša Crujans­
ko g, „UAge d’Homme”,
BIGZ, SKZ, 1995.
Putopisi M iloša Crnjanskog, čiji
su m otivi utk 1 , ( s u
o v o g „veenog O diseja’1\ sakupljeni
su i objavljeni u dva toma Celok-
upnifi dela Crajanskog Kao egzot
Crnjatiski opisuje B e t; Mmhen,
Pariz, kub. Split, V ojvodinu,
Osman 'Stvaralaštvo
351 strana, Srpska književna za­
d r u g a 1994. ■ ^ ^ J
Viljema Šekspira”
395 strana, dva toma. Srpska
N ovi rukopis Radovana Samardžića ne­
književna zadruga, 1994•
posredno se nado vezuje na njegove - .
knjige "Mehmed Sokolović" i "Sulejman Nedostatak integralnog tumačenja Šek­
i Rokselana", čineći tako vrstu trilogije. spira prekinula je dvotomna studija
Samardžić ipak nije uspeo da dovrši ovu "Stvaralaštvo V iijt nm Šekspira" |><Re­
poslednju kariku, ili "Osman’ nosi sora V eselin a Koštica. Razvrstavši dela
najbolje odlike Sam ardžićevog naučnog velikog englesk og pisca po žanrovima
i književnog rada, zapisače recenzent autor je ispisao iscrpan i temeljit prikaz
Predrag Pajavestra. • celokupnog Šekspirovog stvaralaštva.

Pripremili: SLOBODAN KOSTIĆ I ZORAN MILUTINOVIĆ

10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 47

 Najveći trgovac na svetu Najveći trgovac na svetu
06 MANDINC drugi deo: Kraj priče.
„Jedna od najviše nadahnjujućih, duhovno 0 6 MANDHJfO
okrepljujućih i najstimulativnijih knjiga „Najznačajnija knjiga naše generacije... Bestfrekomo
koju sam ikada pročitao. Sasvim mi je jasno remek delo neprocenjive vrednosti." - D!r Denis Veitli.
zašto ona nailazi na tako sjajan prijem / „Ova knjiga premošćuje vekove. Za sat ili dva
- Dr,Norman Vinsent Pil, autor knjige izmeniće Vaš život - na bolje. “
Moć pozitivnog mišljenja 19.00 din. Ričard Devos, predsednik kompanije Amvway International
19.00 din.
Kapitalizam nepoznati ideal
Jedan minut za menadžment AYNRAND
KENNETH BLANCHARD „Jedno od najrevolucionarnijih i najsnažnijih dela o
& SPENCER JOHNSON kapitalizmu i politici koje je ikad objavljeno."
„Najbolja knjiga o upravljanju koju sam ikad 33.00 din. - Prof. Leonard Pejkof, Barron's Magazine
TOM
pročitao. Nisam mogao daje odložim. Kupio samf HOFKUjS
po primerak svim svojim menadžerima koji drže Tajne upravljanja Atile Hunskog
ključna mesta, a oni to sada čine za svoje osoblje44 WESS ROBEBTS
- Džir V. Tomson, predsednik The South Land „Neka Vas naslov ne zbuni! Ovo briljantno remek delo
: f> R O Đ A iH
Corporation. 19.00 din. o upravljanju je značajno, inspirativno, lasersk
precizno i puno saveta o tome kako uspeti, a ti saveti
izlaze iz okvira tipične predstave o Atili.
Jedan minut za sebe 3.00 dm. L a k 0 ge čita> i dug0 ge pgjntij«
SPENCER JOHNSON -Dr Denis Veitli, autor knjige Psihologija uspeha
Ova knjiga će Vam, pomoći da smanjite
stres, pronađete u sebi novu kreativnu Misli i obogati se
energiju, drastično popravite lični nastup NAPOLEONSKA
i razvijete pozitivne poslovne odnose. | 0 va knjiga je jedna od najuticajnijih kryiga
19.00 din. svih vremena kada je reč o ukazivahu
na put ličnog ostvarenja, finansijske
nezavisnosti i bogatstvu duha koje se
Kako sam pronašao slobodu ne može meriti novcem. Još nikada nye bilo
u neslobodnom svetu knjige poput ove, niti će je ikada biti.“
HABRY BROWNE - U predgovoru izdavača, BaUantine Books.
„Najveći darovi dobijaju se od onih koji su 28.00 din.
iskreno sebični. Tako je iz ljubavi ovog
čoveka prema slobodi nastala ova knjiga,
Moć pozitivnog mišljenja
NORMAN VINCBNT PEALE
dar moći i radosti za sve one koji čeznu
da budu slobodni." „Ova knjiga je napisana sa jednim jedinim ciljem - da
- Ričard Bah, autor, knjige pomogne čitaocu da postigne srećan i zadovoljan život
Galeb Džonatan Livingston 32.00 din. vredan življenja." - Dr Norman Visent Pil
1 %■ ,v . 28.00 din.
Od straha do optimizma
Kako ovladati veštinom SUSAN JEFFERS
prodaje Šta Vas muči? Strah od... intimnosti, afirmacije,
TOM HOPKINS usamljenosti, starenja, prekida emocionalne* veze,
Najbolja knjiga ikada napisana o prodaji! ubitaka voljene osobe, promene posla, donošenja odluka.
Legendarni Tom Hopkins obraća se onima Ova knjiga će Vam objasniti sve ove strahove i pružiti
kojima je dosta prosečnosti, koji žele da sredstva za razvijanje Vaše sposobnosti snalaženja u
postignu više i koji su spremni da plate cenu svakoj situaciji. Otići ćete s mesta gde vladaju patnja,
uspeha prihvatajući da. se promene ulažući paralisanost i depresija, na mesto gde su moć,
lični napor. 35.00 din. 28.00 din. energija i uzbuđenje.
GLOBAL DESIGN STUDIO

N A R U D Ž B E N I C A [T
Naručujem Vaše knjige ' kom.
po sledećoj specifikaciji:
■ 20% popusta za fizička lica
Ime i prezime/adresa: Preduzece;
■ popust na veću količinu kupljenih knjiga
Knjige možete kupiti u svim boljim knjižarama.

Tel/fax:
Datum:

GLOBAL BOOK 21000 Novi Sad, Mi r osl ava Antića 4, T e l e f o n / f a x : 0 2 1 / 6 12-666

Beograd tel; 011/222-41-40 fax: 144-495 Subollca-tel/far 024/53-040 Niš'tel: 018/335-96?, fax: 018/338-363 Priština tel: 038/2«-440, lax: 038/27-965
 Stanje stvari

Pun čamac jarebica

Uvek mi je bilo sumnjivo "jugoslovenstvo" koje se lansira sa političkim akcentom i uz mnogo giamura. Pa
naravno da je široka paleta raznih kultura sama po sebi prednost, ali kada to "otkrije” kakav političar,
. čitava priča postaje sumnjiva •

rajem tridesetih godina, kada Hi- Ta svest i nije mogla drugačije reagovati na lova sa punim čamcem pobijenih jarebica,
tler kidiše na teritorije i aneksi- prve lomove Titove Jugoslavije. No, prob- Da su brkovi opet u modi mogao je naj-
jam a ispisuje prve taktove Dru- lem je Što se opet stvara humus za daleko bolje da primeti mladoliki i uvek sveže izbr-
gog svetskog rata, Džems Džojs pogubniji klon te svesti. ijani ŽelimirŽilnik. Premijera njegovog fil-
u jednom pariškom kafeu izjav- Uvek mi je bilo sumnjivo "jugosloven- ma Marble Ass u Centru "Sava” pred *oko
ljuje da bi Hitleru trebalo odmah dati pola stvo" koje se lansira sa političkim akcentom dve hil jade ljudi ni je zaslužila ni fusnotu u
Evrope, smiriti tog monstruma i okrenuti se i uz mnogo giamura. Pa naravno da je širo- režimskim novinama. A uniformisani ker-
važnijim stvarima. Jer, Džojs beše tek za- ka paleta raznih kultura sama po sebi pred- beri Centra "Sava" odmah posle premijere
vršio roman na kojem je dvadeset godina nost, ali kada to "otkrije” kakav političar, terali su posetioee da napuste objekat Vera-
radio, i plašio se da po drugi put svetski rat čitava priča postaje sumnjiva. Današnji klo- vatno tako rade i kada im u goste dođu Svi
ne baci u zasenak interes za njegovo delo. novi bivših kom unista perfidniji str, i za Srbi Sveta, sa Faraonom ili bez njega. Žilnik
Ova anegdota draga mi je baš zbog vi- "promotore" ideje jugoslovenstva odabiru bi morao pod hitno da pusti brkove i priča
bracije infantilnosti koja, naravno, ne može daleko sposobnije individue, koje zbog mira malo o jugoslovenstvu, jer do Jula su još
zaustaviti mlinove Istorije kada oni krenu
ti pogrešnom smeru, ali nudi utehu da ne
ogreznemo u ravnodušnosti i licemeiju.
Jer, Džojsov infantilni Čin "neprimeći-
vanja" zvanične Istorije jeste vid individ­
ualnog otpora prema sumanutom umu
koji u talasima pokreće hranu za topove.
Sećam se da mi je davno jedan poz­
nanik pričao o aferi koja je potresla Nem-
ačku, a povod je bio bavarski "car" Stra-
us, koji je bezuspešno pokušavao da po­
loži ispit za lovca. No, komisija Bavar­
ske gaje stalno obarala. Tada sam saznao
da lđvci imaju svoj šifrovani jezik i da
nije nimalo lako u Nemačkoj dobiti pa­
pir. ŠtraHs je onda otišao u neku drugu
nemačku oblast i položio ispit, pa je tada
nastala čitava afera. Moj poznanik se iro­
nično zapitao šta bi bilo daje Stane Dola-
nc morao u Makedoniji da polaže ispit za
lovca?
Naravno, smešno je bilo i pomisliti da
je tadašnja jugoslovenska vlast, koja je
svaki svoj čin upražnjavala gerilom, i
pomišljala da se zakoni i na njih odnose. vlastite profesije prihvataju da budu sekun- samo dva meseca. Ipak je Džojs bio u pra­
Iako za lovca priznajem samo Tarzana, danti i u najprljavijem dvoboju (Izgleda da vu ođbacajući "banalnosti" Istorije, ne doz­
animozitet prema tom "hobiju" ugrađen mi su Staljinovi brkovi opet u m odi!). Abeslov- voljavajući im da pomute njegov san. Au­
je još u godinama odrastanja kada je prva esna raja poput pirana glođe goveče bačeno tentičan umetnik nikada ne pita za cenu. A
vest TV dnevnika bio jelen kapitalac ubijen kao mamac, dok uzvodno čitavo stado bez- Hitler? U fonoteci Radio Beograda, tačnije
od ruke našeg najvećeg sina. Dobro se se­ bedno prelazi Amazon. Zato im se penzije u odeljenju koje se zove efektoteka, tamo
ćam srećnih predsednika opština i svakojak­ i namiruju podizanjem vrednosti marke na gde se čuvaju razni efekti kao lomljenje sta­
ih komitetlija kojima je Proviđenje namenilo crnom tržištu, a mafijaška vlada, kao, traži kla, škripa guma, aplauzi, grmljavina, rika
da baš na njihovoj teritoriji bude lovište. Ah, krivce po beogradskim trotoarima. Recept je medveda, nalaze se i jeđnominutni inserti iz
kakve su se samo karijere pravile uz logor­ davno smislio Le'njin pljačkajući carsku tri Hitlerova govora.
sku vatru. Još uvek ih jasno vidim sa onim kovnicu-novca. Volođa nije samo kotrljao I kao naravoučenije Faraonu da će i go­
potuljenim osmehom služinčadi koji beše "r", već i ljudske glave. Bio je strastven lo­ dine raspleta jednom biti samo tonski zapis
"temelj" za slobodnog građanina. Jer, trebalo vac. Nadežda Krupskaja beleži kako je bila histerije u trajanju od dva minuta. ■
je izdržati sve majske sletove, štafete i farse. zgranuta kada je jednom Lenjin došao iz DRAGAN VELIKIĆ

10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 4 9

 JULski letači tem eljita organizacija o isključenju ne
obavesti člana koga izbacuje. Tako bi i

Ekstremno, u Franjo Tuđman mogao da me isključi iz

HDZ, Alija Izetbegović iz SDA, a neko treći
mogao bi da me izbaci iz Srpske akademije
nauka i umetnosti..."
Zoran Čičak, takođe član Direkcije JUL,

svakom slučaju za sada neizbačen iz neke od bivših partija,

skandal sa svojim kolegom iz pokreta krat­
ko komentariše: "Ne verujem daje to tačno.
Desimira Stanojevića poznajem oko godinu
dana i, toliko koliko ga znam, primetio sam >
Glumac Desimir Stanojević, član Direkcije JUL, poriče da je bio samo njegove jugoslovenske stavove". Što
se izvora vesti tiče, još je kraći: "Od te
"ekstremni četnik desničar", ali dopušta mogućnost i takve promene stranke (SRS) na svašta smo navikli."
političkih uverenja KOMUNISTA RADIKAL: Promeniti
dres u politici je, dakako, uobičajena poja­
edijska promocija onog što se sk­ kažu u Srpskoj radikalnoj stranci, pomagao va. Količina i brzina promena na Balkanu

M raćeno zove JUL a pretenduje da i finansijski. U SČP je bio tačno tri godine i
znači: jugoslovenska udružena
levica, počinje da se zahuktava. Čim je
mesec dana, kada je Odbor u Nišu doneo
odluku o njegovom isključenju iz stranke".
proporcionalno su veći koliko i sve drugo
ovde. Uostalom, za sadašnjeg generalnog
direktora RTV Srbije i šefa poslaničke grupe
reditelj Ljubiša Ristić postao predsednik Navodni ekstremni Četnik u direkciji socijalista u skupštini Srbije svojevremeno
"najlepšeg meseca", valjalo je očekivati da JUL narečeni Desimir Stanojević, u razgo­ se pričalo da preplivava s jedne obale na
se pod reflektorima pojavi i neki dobar glu­ voru za "Vreme" pre deluje vedro nego drugu toliko brzo da ne stiže da se osuši. Sam
mac. Odmah se i desilo, ali je prvog Desimir Stanojević navodi sličan prim-
aktera otkrio neočekivani agent: Srpski er: "Moj partijski drug u SKJ i član
četnički pokret, ni manje ni više. nekih važnih partijskih komisija grad­
Glumac se zove Desimir Stanoje­ skog komiteta u Nišu Nikola Dinić,
vić, televizijskim gledaocima poznat sada je jedan od vodećih ljudi Srpske
kao glavni junak serije "Srećni ljudi", radikalne stranke i ja mu lično na toj
od pre petnaestak dana i kao član Di­ promeni ništa ne zameram". Ipak, ako
rekcije JUL. Njegovu mračnu prošlost se u ovom slučaju radi o igri sa (ne)ve-
javnosti je otkrio Dragoljub Stamenk- rovatnoćom da "ekstremni četnik des­
ović, narodni poslanik u skupštini Sr­ ničar" postane član najvišeg tela orga­
bije, član Srpske radikalne stranke nizacije koja ide "najlepšim putem na
(SRS), koju vodi Vojislav Šešelj koji svetu", Desimir Stanojević - napomi­
je, sa svoje strane, ne samo četnički njući d aje "ovde kod nas u politici sve
vojvoda, nego i osnivač Srpskog čet­ moguće i ni za šta se ne odgovara" - ka­
ničkog pokreta, jednog od kolektivnih že da dopušta mogućnost i takve pro­
članova SRS. Ovde je krug zatvoren: mene političkih uverenja. "Zašto bi se
prem a izjavi poslanika D ragoljuba takav prelazak razlikovao od prelaska
Stamenkovića, obelodanjenoj naproš- iz Demokratske stranke u Demokratsku
lonedeljnoj konferenciji za štampu stranku Srbije?"
parlamentarne opozicije Niša (čine je Tako se na ovdašnjoj političkoj sce­
Demokratska stranka, Srpski pokret ni obogaćuju tekući "procesi". Desimir
obnove, Demokratska stranka Srbije i Stanojević uskočio je ili je ubačen u
SRS), novi član Direkcije JUL glumac ^ igru taman kad su narodni poslanici
Desim ir Stanojević je 1993. godine * đospeii do rasprava o minutaži prove­
isključen iz Srpskog četničkog pokre- § denoj u SKJ, te da li je neko pionirsku
ta (SČP) zbog - ekstremno desničarske § maramu vezivao ponosno, sam, ili su
političke aktivnosti. mu je na silu vezali. Kraj tužne priče još
EKSTREMNI DESNIČAR: Pre­ nije na vidiku, makar zato što je do pre
SRECAN OSMEH: Desimir Stanojević
m a narodnom poslaniku i izveštaju neku godinu ona Jugoslavija bila među
"Naše Borbe", glumac Desimir Stanojević potreseno. "Već pet godina nisam u Nišu, i prve tri zemlje sveta po procentu članova
je isključen iz SCP "jer je zastupao ekstrem- nikada nisam bio član nijedne stranke osim SKJ: kineskih 22 miliona komunista nije ni
nošovinističke stavove da sve što nije srps­ Saveza komunista Jugoslavije", kaže. Što se polovina od onih 1 0 odsto stanovništva (sva­
ko ne treba da živi u Nišu". Nastavljajući tiče njegovog ekstremnog četništva, čini mu ki treći odrastao muškarac ili žena) koji su
priču prošle srede, "gospodin Stanojević je, se da je to "traženje šlagvorta za polemiku nosili člansku knjižicu. M nogo vremena
kako "Naša Borba' saznaje, u avgustu 1990. koja je nekome - a, budući da nisu samo mora da prođe dok svi prelete u jato koje im
godine pristupio Srpskom četničkom pokre­ radikali bili na toj konferehciji za štampu, se sviđa. I smisle dobar izgovor. Prema tome,
tu. Za vreme boravka u ovoj organizaciji bio možda ne samo njima - potrebna za nešto u četnik-levičar nije pojava neprirodnija od
je veoma aktivan - učestvovao na mitinzi­ šta ja ne želim niti ću ulaziti. Uostalom, vojvode sa' titulom doktora marksističkih
ma, a lepio je, čak, i plakate ove stranke. detalji o mom navodnom članstvu i razloz­ nauka. ■
Svoju stranku i njene dobrovoljce je, kako ima isključenja ne slažu se sa tim da tako ALEKSANDAR ĆIRIĆ

10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 51

LJUDIS VREME
Izjavu nedelje

"Ne udaje se naša Marija".

Dr Mirjana Marković, predsed-
nlk Direkcije JUL, o glasinama
da se njena kćer Marija udaje po
drugi put

------Pesnici (175)--------
VLATKO PAVEŠKOVIĆ,
BEOGRAD

Naša zavrzlama
Beč nas mrzi, ogovara, psuje
pokušava da nam zgazi čast,
al' iskustvo naše m m kazuje
./ da je mirod neoboriv hrast

' Vašmgton nam sankcije natura,

jer zna dobro da smo tvrd orah,
da bi svaka ratna avantura
protiv Srba dozivela krah
■Moskva ćuti i spokojno drema,
kao pospan ponaša se lav,
• ali qka.opstanka nam nema
'brđniee nas ruski narod sav
Peking sluti da još nade ima
da nađemo izlaz, za naš slom,
jer čak i put od hiljadu milja
započinje - prvim korakom
Svet nas gleda kao sfingu svoju,
nastoji da prodre nam u bit,
da i ovce budu sve na broju,
ali i vuk da ostane sit
Kad mir počne stvarno da $e vraća
i utihne ovaj ratni huje,
shvatićemo da su ljudi braća,
da čoveku čovek - nije vuk.
(Autor je lično došao u redakciju "Vre­
mena" i đoneo ovu pesmu koja se,
naravno, preniijerno predstavlja u
ovoj rubrici)
52 ■ VREME M 10. APRIL 1995.
VANNA,
pjevačica poznate zagrebačke grupe E.T., nedavno je pozirala Stefanu Lupinu koji je u na­
jnovijem "Globusu" izjavio: "Vanna me fascinira. Ona doista izgleda svjetski, i uvijek mi je
užitak snimati". Vanna je, inače, jedna od počasnih gošći u prvom broju magazina "Kult" čiji
je glavni urednik upravo - Stefan Lupino.
RATKO KRSMANOVIĆ, ■ MILAN VUK0VIĆ,
predsednik jugoslovenskog odbora SK Pokret za predsjednik Komisije za ratne zločine
Jugoslaviju, vrlo zabrinut zbog aktivnosti Soros počinjene na teritoriju Hrvatske, u in­
fonda koji pomaže i stipendira mlade talente, žali tervjuu "Slobodnoj Dalmaciji" pokušao
se u režimskoj "Borbi": "Pribojavam se d aje već je nešto da pojasni na sledeći način:
od dobrog dela našeg podmlatka proizvedena "Vjerujem da oni koji ne mogu pravno
generacija šerpasa bez kojih bi degenerisana uobličiti pojam agresije od pojma
svest savremenog multinacionalnog kapitala pro­ obrane isto tako ne mogu razlučiti po­
pala’5. jam ratnoga zločina od pojma obrane
Kakvi sad šerpasi? sadržanoga u činu agresije".
"To je sinonim za trgovinu ljudskom dušom i te-
ioiii Šerpasi su ljudi koji kao tegleća stoka uz Hi­ ZLATKO T0MIČIĆ
malaje nose tovare hrane i opreme belosvetskih u "Hrvatskom književnom listu" eksk­
dokoličara. Oni žive u uverenju da za šaku dola­ luzivno otkriva: "Hrvatski vojni genij
ra iinaju pravo da kupuju njihovu snagu, i više od ima tri sastavnice: inteligenciju - en­
toga ako im zatreba". ergiju - hrabrost. Hrabrosti ima i u
Šta u životu Ratko ne očekuje? "Ne očekujem drugih naroda, no hrabrost hrvatska je
pohvale humanitaraca tipa Soros, nacional-patri- iznimna". Potom je dodao: "Najveća
ota i političkih rikošeta, kameleona, samozvanih moć Hrvata je da se Ivane prapočetnom
mirovnjaka i zaljubljenika demokratije". vodom, a izdišu vječnu vatru".
 MILICA MI I SA.
kćer akademika Antonija Isakovića, u listu
"Magazin plus" priča o svom tati: "Moj otac
je čovek bez mane. I baš zbog toga stoje on
uvek išao za svojom idejom, za pravdom
kao borac za neke svoje ideale, utoliko meni
nije bilo lako. Ljudi koji ga nisu voleli, neki
kojima je on smetao kao čovek, koga ne
možete kupiti ni sa čim, ne možete ga pot­
platiti, ne možete mu reći da kaže nešto što
on ne misli, a koji njemu nisu mogli ništa,
mogli su meni. Tata je, svaka mu čast, u
svim društvima uspeVao da bude progonjen,
nema sistema u kome on nije bio progonjen,
a to najbolje ja znam jer sam osetila na svo­
joj koži".

MARINA ARSENIJEVIC,
pijanistkinja, u listu "Argument" priznaje: "Kažu da ima muškaraca koji (na moj koncert)
dolaze i zbog mog izgleda, ali to je u svakom slučaju dobro - ako dođu zbog izgleda, pa us­
put slušaju i muziku, ja sam zadovoljna".

MIRJANA BILATOVIĆ, MIROSLAV ILIĆ,

koja u srpskom "Oslobođenju" tvrdi
da je pesnikinja, otkriva kakvu
dužnost u sebi oseća spram teritorija
koje pod kontrolom drži Karadžićeva
vojska: "Ja u sebi osećam duboku
dužnost prema Republici Srpskoj. Ja
sam jedno suptilno biće koje po­
gađaju teške stvari, pogađa me dubi­
na zla. Verujem Dostojevskom, ali
verujem i svojim čulima... Ja, jed­
nostavno, imam svoju vertikalu.
Neko zna iz udžbenika da je deo
srpskog naroda. Ja sam ovde zato što
jesam njegov deo, ja to osećam, a os-
ećanje je uvek uverljivije od znanja.
Ja imam reakciju majke kad joj je
dete u opasnosti".
folk zvezda, nedavno je boravio u Barseloni gde je
posetio svog prijatelja, poznatog fudbalera Hrista
Stoičkova. U "TV Novostima" llić kaže: "Obećali
smo Hristu da ćemo ga odvesti u Mrčajevce (selo
kod Kraljeva, u kojem je llić rođen). On je takođe
poreklom sa sela, iz okoline Plovdiva, pa stalno
priča kako bi voleo da mu se ćerke igraju s jagnje-
tom. Želja mu je i da mu u tom ambijentu spremi­
mo specijalitete - pržena jaja, slaninu i luk!"
DUŠAN ŽUPAN,
donedavno glavni urednik Tanjuga, a od 1. marta
državni službenik u Ministarstvu inostranih poslova
SRJ, dakle - diplomata, ekskluzivno otkriva u
"Politici ekspres": "Američka štampa nije
opredeljena stranački, već dvostranački, jer su tamo
dve stranke na vlasti".

slučaju u Srbiji. Dobiveni podaci se svrstava­

NOVICA RANĐELOVIĆ, S E K T OL OGI J A
predsednik nečega što se zove O.S.A. (Otadžbinska srpska akcija)
i što deluje u Salcburgu i okolini, oglasio se sledećim originalnim
predlogom u "Večernjim novostima" (citiramo doslovno, be£
ikakvih gramatičkih ispravki) : "Otadžbinska srpska akcija
(O.S.A.) zahteva od državne financijske policije da izvrši finan­
cijsku kontrolu verskih sekti, koje deluju na teritoriji naše zemlje-
države. Da utvrdi odakle im dolazi priliv novca, na šta ga troše i
koliki im je prihod i rashod?
Mi kao udruženje O.S.A. tvrdimo da su skoro sve verske sekte is­
postave obaveštajnih službi CIA i BND i da njima služe. Osnovni
ciljevi su im: - razbijanje duhovnosti srpske nacije, prikupljanje
poverljivih ekonomskih, političkih i vojnih informacija kao i za
pljačku naivnih ljudi".
Novica potom objašnjava podle metode plaćeničkih sekti: "Mnoge
od ovih sekti bave se hipnozom i na taj način dolaze do željenih
podataka vojnih, političkih, ekonomskih i onih koje se odnose na
političko raspoloženje građana u zemlji u kojoj deluju u ovom
ju u specijalne dosijee i dostavljaju određenoj
službi". Konačno, Novica otkriva: "U Srbiji su naročito na tom
polju opasne i aktivne 'Sajentološka crkva', 'Hare Krišna' i 'Mormo­
ni'. Njihov je cilj đa se organi vlasti destabilizuju. Njihovi pred­
stavnici smatraju da je špijunaža njihova dužnost. Njihov osnovni
cilj je ulazak u vlast i opoziciju".
DR RATIBOR ĐURĐEVIĆ,
kojeg "Večernje novosti" predstavljaju kao "u svetskim razmera-
ma poznatog psihologa i autora više desetina objavljenih knjiga",
objašnjava čitaocima gorepomenutog lista šta je to "new age", kak­
va mu je suština i zašto je baš u Srbiji našao plodno tlo: "Pokret
'Nju ejđž' se razvio iz drevnih bezbožničkih zabluda. Njegova suš­
tina je hrišćanskim izrazom rečeno satanističko obmanjivanje
ljudi, a na žalost, sekte koje rade pod njegovim okriljem našle su
plodno tle i u Srbiji, gde predstavljaju strano telo i rade na razbi­
janju srpskog pravoslavnog i svetosavskog bića".

10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 53

 Evropski "Final four u Saragosi ,f "
Franka Nakića u majicama Olimpijakosa.
Dovoljno za potvrdu teze o dominaciji tren-

Košarka iz podvale
erske i igračke jugoškole.
ZAŠTO SM O N A JB O L JI: U nedavn­
om intervjuu španskom košarkaškom
nedeljniku "Higantes del Basket" Božidar
Maijković, trener Limoža na pitanje zašto
"košarkaška Evropa govori srpski", kratko
Košarkaška Evropa odavno "govori srpski". Dokaz više je i jasno kaže:
jugosam it u Saragosi. Boža Maijković i Željko Obradović, "Zato što smo najbolji.. Trebalo bi mi
mnogo prostoga i vremena da vam to objas­
vlasnici pet evropskih titula, ko ji predvode Limož i nim, ali ta formulacija 'najbolji' najkraće i
najtačnije sadrži suštinu stvari";
Reat, objašnjavaju za "Vreme" zašto smo, još uvek,
■
Najtrofejniji trener Evrope, kome će ovo
najbolji u Evropi biti peti "Final four" (na prethodna četiri os­
vojio je tri titule ijednom bio finaiist sa svoja
T1 T aše košarke (još) nema u Evropi, ali evrokupu) i pošto je Makedonac Petar Nau- tri tima, Jugoplastikom , Barselonom i
se o njoj govori više nego ikada. U. moski sjajno predvodio Beneton iz Treviza Limožem), za "Vreme" ipak obrazlaže "zaš­
i- XI iščekivanju povratka reprezentacije do trijumfa u "Kupu Evrope". I jedni i dru­ to su najbolji". y
na međunarodnu scenu (prvo kvalifikacije' gi imali su u finalu za rivale druge podani­ ^'Zato što smo imali Acu Nikolića i Ran­
u Sofiji od 31. maja do 4. juna, pa potom i ke jugoškole. A lbaje u finalu pobedila Ste- ka Žeravicu, osnivače naše trenerske škole,
Evropski šampionat u Atini od 22. juna do fanel (trener Bogdan Tanjević, igrači Dejan koja je danas najpriznatija u Evropi. Narav­
2 . jula) i klubova u evrokupove (od jeseni), Bodiroga i Gregor Fućka), dok u Taugresu no imali smo i dobru organizaciju, pamet­
izdanci "najboljeg basketa u Evropi" trijum- iz Vitorije "žrtvi Benetona", igraju Velimir nu politiku, dugo smo učili i sazrevali a
fuju razasuti po starom kontinentu. Ovone- Perasović i Saša Radunović (ovaj drugi, is­ potom su došli do izražaja neki prirodni el­
deljni "samit" u Saragosi biće samo tačka na tina, samo u španskom prvenstvu). ementi, duh, mašta, prednost atipičnog nad
"i” pošto su prethodno trener Svetislav Pešić U Saragosi ćemo, uz Maljkovića i Obra- tipičnim, lukavstvo... Mi znamo da pođemo
i igrači Saša Obradović i Teoman Alibegović dovića na klupama Limoža i Reala, videti "iz podvale", kao u preferansu. Ko je kriv
osvojili "Kup Korača" sa Albom iz Berlina još Paspalja, Vrankovića i Pecarskog u dresu ostalim a što i ne znaju šta je preferans.
(prvi nemački tim koji trijumfuje u jednom Panatinaikosa, odnosno Tarlaća, Tomića i Dalje, genetske predispozicije takozvanog

- sajtne i pragovi za sve tipove vozila
- police i regali za opremanje stambenog i
Petorke
Na molbu da sastave najbolje petorke od igrača koje su trenira­
li i sa njima bili na "Final four", dobili smo - po tri kvinteta.
M aijković: Zdovc, Majki Jang, Kukoč, Rađa, Noris (I), Sreten-
ović, Perasović, Ivanović, Savić, Sobin (II), Solozabal, Naumoski,
San Epifanio, Bilba, Tabak (III). 1 4
Obradović: Đorđević, Danilović, Tompson ii i Vilj akarnpa, Ar-
laukas i Sabonis (I),Tomas Đofresa, Berić, Smit, Rebrača, Feran
Martinez (II) RafaĐofreza, Santos, Nakić, Koprivica, Stevanović
( I I I ) , _________ __

poslovnog prostora Skok uvis svezanih nogu

- perforirane ploče - elementi sa držačima
alata, pogodne za garaže, radionice,
servise, prodavice...
- svi proizvodi, su izrađeni od dekapiranog
lima, plastificirani i izrađuju se u više
pastelnih boja
Š e s ta s u tje s k a b r. 3
|j§ i||in ia o ia , B e o g r a d \
T e l: 7 1 4 - 7 8 8 , F a x : 7 1 3 - 7 8 8
Sport, izvorni, narodni, oživiće formiranjem Saveza za izvorne
narodne sportove - odlučeno je nedavno uz prisustvo dr Nikole Ko-
ljevića, potpredsjednika RS i general-potpukovnika Milana Gvera
pomoćnika komandanta GŠ V RS, a u nekadašnjem Varcar Vaku­
fu sada Mrkonjić-Gradu, gdje će biti središte i sjedište te buduće
sportske asocijacije
Šta će, dakle, biti na toj svojevrsnoj sportskoj manifestaciji, na
toj Srbijadi? Biće piljaka, biće klisa, biće bacanja kamena s rame­
na, odžaklije, skokova na mješinu, udalj i uvis a sve svezanih nogu.
Biće i nekih novih sportova koji, iako tek nastali, već imaju tradiciju.
Biće, recimo i - golfa. Bar je tako obećao (uz polaganje temeljnog
kamena za novu saobraćajnicu od Banje Luke preko Manjače do
Sitnice i dalj$ prema Mrkonjić-Gradu a sve preko Zmijanja), dr
Radovan Karadžić, predsjednik RS. Doduše, temeljni kamenje već
zarastao u travuljinu, od golf-igrališta nema još ni prve rupe, ali -
/ biće... Ne zna se hoće li biti uz golf igrališta i bazen olimpijskih
dimenzija, čuje se da hoće, a voda će biti ona sa sipskog mora, onog
oko Karma* ^ ^ .\ * i

54 ■ VREME H 10. APRIL :995

dinarskog tipa čoveka ogromna su prednost.
U Hercegovini, Crnoj Gori i Dalmaciji
rađaju se visoki i zdravi momci, kao stvoreni
za košarku. Ako svemu dodamo talenat za
sve igre sa loptom, eto još jednog bitnog
elementa. I, naravno, iznad svega rad. Mi
smo valjda jedina zemlja u kojoj klubovi
nastavljaju rad po završetku zvanične se­
zone: Na Zapadu svi 15. maja zaključavaju
sale i misle samo na odm or I posle se čude
zašto smo najbolji. Ima još. Što se sporta tiče
školski sistem nam je dobar. U Francuskoj,
recimo, deca dolaze iz škole u 18.00 č. i
"nisu nizašta". Kod nas je košarka omiljena
u srednjim i osnovnim školama kao kod
Rusa šah. Bitna je i hrabrost trenera, pov-
erenje u mlade igrače, spremnost da se istr-
pi njihova greška... U Španiji se još sećaju
daje Divac 1986. "prodao" loptu Rusima što
je Jugoslaviju koštalo ulaska u finale
Svetskog prvenstva, ali zaboravljaju da je
imao 18 godina i da je u polufinalu bio na
parketu što je u Španiji i, uopšte, na Zapadu
nezamislivo. Eto zašto smo najbolji. Uz sve
to, naši igrači se najmanje povređuju, jer
mnogo rade i najspremniji su", kaže Malj-
ković.
"B O G J E S R B IN ": N a isto pitanje
Željko Obradović kroz smeh odgovara:
"Zato što je ’Bog Srbin'. Naravno, šalim
se, ali ovde se tako priča a i moj maser, kada
smo tokom sezone u svlačionici imali
'bolnicu' i brige oko povređenih igrača, stal­
no mi je govorio: 'Željko, ne brini, Bog je
Srbin. Pobedićemo.' Govoreći ozbiljno, taj­
na je verovatno u nekoj vrsti 'štefeta'. Imali
smo od koga da učimo, od profesora Ace i
Ranka Žeravice do Ivkovića i Maljkovića.
A za stvaranje igrača uvek su najvažniji bili
treneri. Kasnije igrači vraćaju ponekad i više
nego što 'duguju', i ja sam lično bezgranično
zahValan svim svojim igračima koji su mi
mnogo pomagali da budem tu gde jesam".
Evropska liga ima ovakvu završnicu od
sezone 1987/88 i samo na prvom "Final
four" nije trijum fovao neki trener iz
jugoškole. Tada je slavio Filips iz Milana na
čijoj je klupi sedeo Amerikanac Dan Piter-
son. U Minhenu 1989. i Saragosi 1990. tri­
jum fovao je M aljković, u Parizu 1991.
Željko Pavićević, u Istanbulu (Partizan)
1992. i Tel Avivu (Huventud) 1994. Željko
Obradović a između toga, 1993. u Atini, još
jednom Boža Maljković sa Limožem. Sve
opklade i progonoze uoči Saragose videle su
jednog od njih dvojice i dalje na pobed-
ničkom tronu.
Kako njih dvojica pam te svoje "Final
four" turnire? Evo prvo M aljkovićevih
sećanja:
"M inhen je m ožda najdraži je r je bio
prvi, jer smo došli kao autsajderi sa timom
u stvaranju, a pobedili. U Saragosi godinu
dana kasnije trijumf je bio logičan, za nama
je bila još jedna godina rada, ekipa je bila
stvorena i nije bio nikakav problem što smo
sa Barselonom u finalu igrali samo 300 ki­
lometara od njenog terena. U Parizu 1991.
bio sam na klupi Barselone. Bilo je teško
igrati protiv sopstvenog rada, pogotovu što
je Himenez bio povređen i što"je Noris ig­
rao 'sa jednom rukom'. Atina 1993. je bio tr­
ijum f rada i talenta (kod Jugoplastike bi re-
dosled mogao biti obrnut). Bilo je to veliko
iznenađenje i moja velika lična satisfakcija
posle odlaska iz Barselone. Saragosa '95? Ža
nas je ogroman uspeh što smo stigli dovde
i u novembru mi je to izgledalo kao čista
utopija, ali sada kada smo već tu..."
Zeljka Obradovića zovu "trener 100
odsto" jer je u dva pokušaja osvojio dve tit­
ule:
"Istanbul se ne zaboravlja. Bila je to
moja prva trenerska godina, Partizan je sve
utakmice (osim jedne sa Knorom) igrao na
neutralnom terenu. Svi smo bili mladi,
neiskusni i unapred otpisani. Filips nas je
potcenjivao iako smo ih u Ligi tukli dva
puta. To nas je dodatno motivisalo i razbili
smo ih. U Huventudu je problem bio ube-
diti igrače da mogu, da imaju u najmanju
ruku iste šanse kao i ostali rivali. Taj prob­
lem nisam imao u Partizanu. Kada su igrači
poverovali u ono što sam im govorio, bilo
je lakše. Isti je problem i sada. Igrači Reala
moraju da veruju u sebe, drugačije ne ide".
S L IČ N O S T I I R A Z L IK E : Božidar
Maljković i Željko Obradović su danas tr­
eneri "u modi". U mnogo čemu su slični, ali
imaju i dosta razlika. Najveća sličnost je
čvrsti karakter ili "m ano dura" (čvrsta ruka),
što kažu Španci. Kod Maljkovića je ta kar­
akterna crta izbijala postepeno a posebno se
učvrstila u inostranstvu, kada je shvatio
koliko superiorno više zna od drugih. Obra­
dović je takav od prvog dana trenerske kar­
ijere. Kao mlađi, impulsivniji je od M alj­
kovića, ponekad mu izleti poneka neodme-
rena izjava kao kada je tokom ove sezone u
Španiji jednom rekao da ne razume zašto
sudije "drugačije sude Realu" i sam odgo­
vorio pitanjem: "M ožda zato što sam ja
Jugosloven?" Maljković je hladnokrvniji,
odmereniji u izjavama (osim u sukobu sa
Aitom u Barseloni), strogo vodi računa o
svom imidžu i popularnosti, posebno u
Španiji, bez obzira na to što već tri godine
nije na toj košarkaškoj sceni.
Trenerska filozofija im je slična, što i nije
čudno ako se zna d aje obojici u formiranju
mnogo pomogao profesor Nikolić. Snažna
odbrana, tzv. basket kontrol, i prilagođa-
vanje igre igračima koje imaju a ne igrača
igri - osnovne su karakteristike. Nije Obra­
dović stvorio Sabonisa, ali nikako neće biti
slučajno što sjajni Litvanac igra najbolju od
svojih Šest sezona u Španiji i što je čak 1 0
puta bio proglašen igračem nedelje, četiri
puta uzastopno u poslednjih mesec dana.
Zanimljivo je d a je Maljković dva puta
"otvarao" put Obradoviću. Prvi put kada je
u leto 1993. odbio Huventud i na njegovu
molbu da preporuči nekog trenera rekao:
"Uzmite Obrado vića". Drugi put prošlog
leta kada je odbio Real Madrid a ovaj se
odlučio za Obradovića, po starom pravilu
(rado primenljivom u Španiji) da ako
"neprijatelju ne možeš ništa, onda mu se
pridruži". Recept Huventuda (koga je Obra-
dovićev Partizan odvojio od titule u Istan­
bulu) pokazao se tispešnim, a ni Real (Obra­
do vićeva žrtva u prošlogodišnjem četvrtfi-
nalnom duelu Evropske lige) nije daleko,
samo dva koraka. Međutim, ako je M alj­
ković Obradoviću odškrinuo vrata za Evro­
pu, ovaj ih je svojim rezultatima sam širom
otvorio i od titule prvaka Evrope ne trebaju
mu bolje preporuke.
Dakle, Željko versus Boža. "Rezultat" je
2:3, naravno u titulama. Jedan će biti fina-
list i, mnogi veruju, pobednik. ■
VLADIMIR STANKOVIĆ
10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 55
 KANCELARIJSKI ISOBNI ■Vrhunski dizajn i kvalitet
♦ Moderan, funkcionalan
N A M E ŠT A J ♦ Uvozni, domaći
I jo š m n o g o to g a :
K u h in je
► E k o lo š k i k i i m a u r e đ a ji
► B e la t e h n i k a , a k u s t ik a
► S itn i k u ć n i a p a r a t i , i \ l
► T e p is i, it i s o n i, p o s t e ljin a H H i iiH H M ils
► P a n a s o n ic p ro g ra m : te le fo n i, te le fa k s i, c e n tra le
► P ro je k to v a n je , izv o đ e n je i o p re m a n je e n te rije ra

V ID E X
. PRODAJNI SALONI:
* Đurićeva 26, Beograd V 011/ 403-368, 403-623
* Moše Pijade 23, Beograd * 011/ 335-872
* Skopje, Dimo Hadžidimov 24 # 99389 91/115-577

HecTHTaMo!
JJoGhjih cmo HETBOPKE!
Gartrirfge Cartridge Caitridge

v o
hmpKKm tsaepimTt T tm p m n ’m p zsceri
j m 21

HPU4 HPLJ4L H P U 4 P
Pei^HKJinpaHe, HapaBHo!
CEPBMC JlACEPCKHX UITAMIIAHA
5EP3A n0J10BHMX JIACEPCKMX lUTAMflAMA
n EP H ®
x a p ,o ;
H H vK EH >EPH H r
HAJEOhll nPlUATLh BAUIIIV IUTAMIIaHA
HBaHa MHJiyTRHOBiiha 24, Eeorpafl
011/436-019,432-319,432-383, <j)aicc 435-513
JAVNI KONKURS
pom za idejno rešenje ZASTAVE. Uslovi konkursa:
1) Svako ima pravo no svoju ZASTAVU
2) Svako ima pravo da svoju Zastavu diže i spušta
3) Da maše njom
4) Da je baca pod noge neprijatelju
5) Da maše prijatelju kad se vraća ili odlazi
Ukoliko već imate svoju ZASTAVU pošaljite nam
je. Ako želite svoju ZASTAVU dostavite nam vaša
idejna rešenja. Za detaljnije informacije pozovite
(011) 624969 . ZASTAVE izvedene u formi koja
vam najviše odgovara šaljite na adresu:
Birčaninova 21, sa naznakom za ZASTAVE.
m
 Hrvatska turneja: Top lista nadrealista
Fahr'n, fahr'n, fahr'n
auf der Autobahn
Dva nemačka novinara Wam Kat i Rudiger Rossig nedavno su
boravili u Novoj Gradiški na koncertu sarajevskih nadrealista. 0
susretima sa Elvisom J. Kurtovićem. Zenitom i Seksonom, publici i
vožnji autoputom koji se nekad zvao "Bratstvo-jedinstvo", napisali su
u četiri ruke reportažu s lica mesta
WAM: "Stvarno izgledaš kao čovjek
koji zna stoje sevdah", netko mi je rekao, i
bio je u pravu - lo je točno onaj Osjećaj koji
sam imao već nekoliko tjedana. Zato nisam
bio baš sretan kada me RUdiger pitao hoću
1i s njim u Novu Gradišku, gdje je trebala
svirati neka sarajevska grupa. Već sam mis­
lio nešto kao: "Zaboravi to, želim sjediti u
svojoj sobi, buljiti u zi­
dove i osjećat se loše".
Pogotovo jer sam bio sig­
uran da će to biti neki Oi!
ili punk, neka muzika
koja nije baš moja.
Posebno ne trenutno. No,
švapski novinar i Hacky,
fotograf iz Kelna, koji je
došao s njim, nastavio me
nagovarati, i na kraju sam
ipak odlučio pridružiti im
se na autobuskoj stanici
kod "Vjesnika", gdje su
se trebali naći s bendom
čudnog imena: Top lista
nadrealista,
RUDIGER: Otkad je
autocesta koja se nekad
zvala Autoputom bratst­
va-jedinstva u prosincu ponovo otvorena,
’Wam Kat nije bio tu. On, dakle, poznaje
ovaj dio Hrvatske samo iz vremena kada je
kod Novske prva a kod Okučana posljednja
UN-kontrola zatvarala put između Zagreba i
Beograda. Sarajevo 320 km, piše na promet­
nom znaku odmah iza posljednjeg izlaza pr­
ije početka UNPA-zone Zapad. Odavde se
autocesta proteže 28 kilometara kroz po­
dručje koje neki od početka rata zovu "Re­
publika Srpska Krajina".
Desno ispod nadvožnjaka stoji argentin­
ski plavac i zapisuje naš broj. Svaka dva ki-
lometera UN-vojnici su, sa svojim apeceima
(plavim vojničkim transporterima) s crnim
slovima ispisanim UN, zauzeli položaje.
Sela pored kojih prolazi naš "volvo" očito
su nastanjena, bar djelomično. "Ovdje su pr­
ije rata živjeli uglavnom Srbi", kaže Wam,
"ali to oficiri JNA nisu znali. Tenkovi
Banjalučkog koipusa su uništili sve što im je
stajalo na putu"...Posljedna benzinska stani-
ca u UNPA-zoni ponovo radi već tri mjese­
ca. "Ovdje uzimaju benzin Srbi i Hrvati",
kaže Wam."a ponekad se sastaju rođaci i
stari poznanici". Ovo je top lista nadrealiz­
ma, mislim ja.
Kad smo ušli u Novu Gradišku, članovi­
ma Top liste nadrealista izgubio se svaki
trag: nijednog plakata o predstojećem
večernjem nastupu. Na sreću, već prvi
pješak kojega smo zaustavili zna gdje će se
održati veliki događaj. Inače bih pomislio da
sam se zabunio u datumu. Trebalo nam je
još pola sata da među uništenim fasadama
pronađemo put do Doma kulture. Jed­
nosmjerne i slijepe ulice u Hrvatskoj su oči­
to u modi. Elvis J. Kurtović pije limunadu u
kafiću nasuprot parkirališta, umjesto da radi
provjeru zvuka s ostalima. Jedan od nje­
govih starih hitbva odzvanja preko ulice:
"Dabogda crk'o rock'n'roli". Mirko Srdić,
kako se visoki crnokosi zove pravim imen­
om, izgleda umorno. Prije dobra dva mjese­
ca napustio je Sarajevo, da bi s ostalim nad-
realistima krenuo na turneju po izbjegličkim
logorima u Hrvatskoj i Sloveniji. Svakođ-
nevica za oko 500 ljudi koji u Domu kulture
čekaju na nastup Nadrealista nije nimalo
ugodna. "Većina su izbjeglice", kaže Petar
Vučelić iz IRC (International Rescue Com-
mitee), organizacije koju je 1933, ubrzo po
dolasku u Ameriku, osnovao Albert Ajnšta-
jn, a koja je ovde organizirala turneju Nad­
realista. Nakon prvih zvukova s bine, publi­
ka se počela gibati, pljeskati^rukama, lupati
nogama. Na žalost, stolice u sali sličnoj kinu
postavljene su pregusto. No, ljudi su se
opustili i odjednom se ponovo doimaju
onakvima kakvi.su bili prije mnogo vreme­
na. Za Slovena Ansulovića, sedamnaesto­
godišnjeg dugokosog i golobradog gitaristu,
vrijedi isto. Dok Zenit pjeva pjesmu o Rado­
vanu, koja je uzbudila narod, nestaje nape­
tosti s njegova lica. Kako je izgledao s petn­
aest. kad je rat počeo?
Zule, koji se prije zvao Sexon, pjeva za
to vrijeme "Rođen u Sarajevu". Zatim skeč
o ženevskim "mirovnim" pregovorima sa
refrenom: "Mir, napiši to na papir, mir", s
kojega veliki Batko prelazi na skeč o nogo­
metnoj utakmici između Unprofora i Armije
BiH, na čijem kraju Michael Rose (Zenit)
zaglavi u pozadini bh.
vojnika. Top lista nad­
realista je već prije ima­
la tendenciju \;d
predviđanju. Film "Rat­
no izdavanje", koji su
prije nekoliko tjedana
predstavili na Berlin­
skom filmskom festi­
valu, počinje scenom iz
1988. godine, u kojoj je
izgrađen zid nasred Sa­
rajeva. Do tada su svi
Berlinci, uključujući i
mene, mislili da je taj
skeč iskazivao soliđar-
našem
WAM: Nakon pred­
stave odlazimo u jedan
od boljih restorana u Novoj Gradiški, gdje je
organizirana posebna slavonska večera za
grupu. Lokalni organizator je govor započeo
objašnjenjem da su bosanski Muslimani i
slavonski Hrvati uvijek bili na poseban
način povezani, Pogledavši stol, vidim
svinjetinu i puno alkohola - sreća da islam­
izacija Top liste nadrealista nije bila tako
jaka kao što nas strani novinari (i ne samo
oni) pokušavaju uvjeriti.
Šaliti se na rubu provalije, šaliti se s
vlastitom sudbinom, frontom i mirom,
crnim humorom i sevdahom - sve je vrlo
blizu jedno drugom. Elvis izgleda još umor­
niji nego prije koncerta, iako se samo
dvaput kratko pojavio na pozornici. Nova
Gradiška je jedno od posljeđnih mjesta na
kraju turneje. Za nekoliko dana kreću natrag
za Sarajevo. ■
10. APRIL 1995. m VREME ■ 57
 BIBLIOTEKA
SAZNANJA

KNJIGE ZA VAŠ USPEH U ŽIVOTU

001 Semorie: „I VI MOŽETE IMATI SUPER
PAMĆENJE" — Praktične tehnike lakog pamće­
nja i učenja, 430 str. 6. izd, IV. — din. 36
302 Dr Sharpe: - „FAKTOR USPEHA“ - 311
str. 4. izd. T. — din. 30
303 Carnegie: „KAKO STEĆI PRIJATELJE I
NAKLONOST LJUDI" - 263 str. 5. izd., T. -
din. 30
304 Carnegie: „KAKO ZABORAVITI BRIGE I
NAĆI ZADOVOLJSTVO U ŽIVOTU" 327 str. 6.
izd. T. — din. 30
735 Ouklender: „PROZORI U SVET NAŠE DE­
CE" — Priručnik za uspešan odnos prema deci,
314 str. I. — din. 24
002 Yusudian - Haich; „JOGA I SPORT" - Ka­
ko steći i očuvati dobro zdravlje, 240 str. 3 izd. I.
— din. 18
003 Yusudian: YOGA I ZDRAVLJE" - Nastavak
. knjige „Joga i sport", 266 str. I. — din 1$
309 Dr Moody: SVETLOST S ONE STRANE ŽI­
VOTA" — Nastavak knjige „Život posle života",
192 str. T. - din. 30
311 Dr Bloomfield: „TRANSCENDENTALNA
MEDITACIJA", 304 str. IT. - din. 30
313 Dr Moody: „ŽIVOT POSLE ŽIVOTA", 233
str., 5. izd. T. — din. 30
318 Dr Puharich: „SVETA GLJIVA", Ključ za vra­
ta večnosti, 237 str^5. izd. T. — din. 30
326 Vidović: „OGLEDI O DUHOVNOM ISKU­
STVU" — Svrha bitisanja na zemlji, 376 str., —
din. 24
337 Kocijančić: „ISHRANA ZA DUG ŽIVOT",
268 str. V. - din. 36
‘ ‘702 Dr Livinjenko: „AlDS — SIDA", 206 str. I. —
din. 18
704 Lovrić: „BOLESNIK U SVOJOJ KUĆI" -
Priručnik za negu bolesnika, 101 str. IT .'— din.
12
710 Vuković: „GIHT", — Kako nastaje i kako se
leči, 51 str. I, — din. 6
711 Lekont: IDEALNA TEŽINA UZ KINESKI
METOD JIN - JANG, 160 str. IVT, - din. 24
713 Pavelić: „KAKO POBEDITI RAK", 319 str.
IVT, - din. 38
737 „RADIJACIJA" — Doze, posledice, preventi­
va, 67 str. IV. — din, 6
740 Grahovac: „SVI NAJBOLJI" — Bioenergija
— Radiestezija — Travarstvo — Makrobiotika,
256 str. I. — din. 18
744 Dr Santilaro: „VRAĆEN U ŽIVOT" - Kako
sam pobedio rak, 253 str. 3. izd,. — din 18
745 Koehneichner: „ŽIVOT BEZ BOLOVA", 201
str. VT. — din. 30
780 Paracezus. „METAFIZIČKA MEDICINA" -
Sažet prikaz nauke o lečenju jednog od najvećih
lekara Srednjeg veka, 90 str. — din. 12
788 Crnjanin: „KORAK DALJE" — U bioenergiji,
radiesteziji i fito terapiji, 100 str. I. — din. 12
012 Petrović: „KAKO SE POSTAJE ILUZIONI­
STA, MAĐIONIČAR, TELEPATA, MNEMOTEH-
NIČAR . . . 72 str. I. - din. 12
015 Petronijević: „SPIRITIZAM" — Fenomeni
materijalizacije, 123 str. 4. izd. T. — din. 18
301 Safonov: ARIJADNINA NIT". - Svet tajan­
stvenih pojava, 245 str. T. — din. 30
307 Ryzi: „PARAPSIHOLOŠKI TRENING" -
PSI metode za buđenje i aktiviranje šestog čula,
231 str. 6, izd. T. - din. 30
310 Tompkins: „TAJNI ŽIVOT BILJAKA" „Biljke
čitaju Vaše m is li. . . “, 318 str. IT. — din. 30
312 Teeppervvein: „VISOKA ŠKOLA HIPNOZE",
3 izd. 238 str. T. — din. 30
314 Dr Rhine: „NOVI SVET DUHA" - Naučni
dokazi parapsiholoških fenomena, 278 str. — din.
24
315 Krmpotić: „PIR SUNCA I MESECA" - Vo­
dič za istraživanje PSI pojava, 100 str. — din. 12
317 Ostrander: ,,S ONU STRANU ZAVESE" -
Stvarne mogućnosti parapsihologije kao nauke
budućnosti, 505 st;. I. — din. 30
319 Jung: „TUMAČENJE PRIRODE I PSIHE" -
Fascinantna sinteza zvanične nauke i parapsiho­
logije, 190 str. I. — din. 18
739 B. Grubačić: „SRPSKE SLAVE", 215 str.
IVTK. - din. 36
Skraćenice: I — ilustrovano; V — veliki for­
mat; T — tvrd povez; K — ilustrovano u
koloru.
Poseban popust: na poručenih 10 i više
knjiga (odjednom ili tokom izvesnog perio­
da) dobijate 30% popusta.
Garancija: svakom nezadovoljnom čitaocu
vraćamo novac obavezno, ako neoštećenu
knjigu vrati u roku od pet dana.
N a ru čite d irek tn o
na te l. 0 2 1/88 1-4 83
ili p ism o m na ad resu :
B IB L IO T E K A S A Z N A N JA ,
V - pp 20/70, 11031 B E O G R A D 8

^ = = =

•■M
Vj Emisije Svetske službe BBC-a na srpskom v->
F r ek v en cije za 1e t o 1 9 9 5 •

*5
»<, 06.45-07.00 , 7.210 9.605 11.845 MHz »-M
49 m 31 m 25 m
1-2.30-12.45 11.680 15.325 MHz
25 m 19 m c>
^ 18.00-18.30 6.050 ■' 9.915 11.780 MHz ^
49 m 31 m 25 m
Os
21.15-21.30 6.050 9.915 11.680 MHz
49 m 31 m 25 m
^ , (od ponedeljka do petka)
23.00-23.15 6.050 9.915 11.780 MHZ

Eli 49 m 31 m 25 m

1 T e r m in i e m is ija n a z n a č e n i s u p o s r e d n je e v r o p s k o m v r e m e n u .
1 Za dodatne informacije pišite na adresu: H l
F 1 1 BBC - W0RLD SERVICE, SERBIAN PROGRAMMES BUSH H0USE, LONDON WC2B 4PH, GREAT BRITAIN [1 1
^ •1 FAX: (0171)240-4641

58 ■ VREME ■ 10. APRIL 1995.


Dragi na dar
Novi prilog priči o kraljevskom paru Obrenović i Mašin
pravo tim recim a počinje 25. m aja
U 1901. godine članak u tada veoma či­
tanom i uglednom berlinskom ilustro-
vanom magazinu "Die Woche" o problemi­
m a dinastije Obrenović. Ti problemi, te "ču­
dne stvari" su govorkanja i iščekivanja da će
kraljica Draga svom mužu, dinastiji, zemlji
Iz stare štampe
-
a pre svega voljenom
narodu podariti tako
željno očekivanog
prestolonaslednika.
Znamo da se to nije
obistinilo, znamo i
kako su skončali suv­
eren i njegova draga
Draga (prikazala nam
je to upravo i državna
televizija). A sada zna­
mo i kako je nemačka
štam pa s početka
veka sa simpatija­
ma pisala o prob­
lemima srpske di­
nastije.
Evo tog teksta:
Šta se priča va ili ne. U naj­
"Čudne stvari su se odigrale u beograd­ široj javnosti su u
skom konaku. Čitavo srpsko stanovništvo vezi njenog stanja raspravljane stvari koje su
računalo je kao i kralj Aleksandar sa sigurn­ inače samo predmet razgovora među leka-
ošću da će kraljica Draga uskoro zemlji po­ rima. A tamo gde se ni stručnjaci ne slažu,
dariti prestolonaslednika. D obri patrioti za laika je posebno teško, da ne kažemo i
budućem krunskom princu već su bili pok­ nemoguće, d a stvori pouzdano mišljenje.
lonili i šesnaest prekrasnih kolevki. A tada Javnost onda lako postane nepravična, kao
se iznenada saznalo: nem a ništa, ne treba što je to po svemu sudeći bio slučaj sa kra­
očekivati rođenje novog Obrenovića. ljicom Dragom.
A oni, koji se nalaze iznad pučanstva, Kada su se pojavile prve vesti u neispu­
moraju ponekad da dopuste da im se radi njenju srpskih nadanja, na sve strane su se
ono, što se ne bi činilo niti jednom običnom mogle čuti uvredljive izjave o tome, kao da
smrtniku. Kada obične porodice očeku­ je dokazano daje sama kraljica Draga, upr-
ju prinovu, onda se o tome ne kos sopstvenom saznanju, budila očekivanja
govori nego se u granicam a koja se nisu ni m ogla ispuniti. U međuv­
mogućnosti čuva kućna tajna. remenu je više izvanrednih ženskih lekara
Kraljica je, međutim, ma­ dalo stručna m išljenja u kojim a se slažu da
jka čitave zemlje, i sve što se je ona sama vrlo lako m ogla da se prevari i
njoj dešava dotiče čitav na­ da poveruje kako će joj se ubrzo podariti
rod. M ora d aje za nju uz­ sreća materinstva.
višen osećaj kada zna da Sve ovo je bez značaja za sudbinu srpske
se celo opštestvo zajedno kraljevske kuće, ali ne i za ženu na prestolu,
sa njom nada; ali kada se jer ona, prema tome, ne bi trebalo da se pro­
ta nada pokaže lažnom, klinje već da se sažaljeva. Ipak, najrečitiji
onda ona lako može da dokaz dobre vere i doista prisutne naklonosti
upozna drugu stranu srpskog naroda prem a svojoj dinastiji jeste
medalje. Kraljica Dr­ i onih 16 poklonjenih kolevki za krunskog
aga je nju sada upoz­ princa, od kojih dve najlepše ovde repro-
nala, pitanje je samo dukujemo." ■
PRIREDIO: D. KOLENDIĆ
da lije ona za to kri­
10. APRIL 1995. VREME ■ 59
 Noćnik
Moj Milane
Ili: kako je agencija "Kreten & kćer" došla do pouzdanog
podatka da je Milan Kučan govorio na Gazimestanu a da
tom prilikom nije pomenuo sedam ofanziva
m hat is alternativa miru
koji nema alternativu? Na
f *A ,
ovaj bogohulni question
nedjeljama a naročito tje-
&& dnima već, uporno, svake
večeri, tačno u pola osam, iz TV "Dnevni­
ka" uT V "Dnevnik", spontano odgovaraju
ljudski uzorci srpskog javnog m njenja
slučajno odabrani iz druželjubivog SPS
fundusa. Kako to izgleda na ekranu? Ovako
■' ■ to izgleda na ekranu: negde usred "Dnevni­
ka", čisto iznenada, negde između ohrabru­
juće reportaže o povećanoj proizvodnji
šećerne trske na m očvarnim teritorij ama
Leskovca & obeshrabrujuće reportaže o
smanjenoj proizvodnji dece na svekolikim
vaš vodič kroz:
teritorijalna na kojima Srbi vertikalno leže,
ne dozvoljavajući da ih svetski poredak
baci na kolena - tu negde, u graničnim
oblastima nauke, pred vernim RTS gledao­
cem, pojavljuju se članovi Glavnog odbora
SPS, potom obavezni mladi socijalisti, za­
tim simpatizeri mladih socijalistkinja od 18
godina, prvoborci iz 1945. godine &
konačno pioniri maleni, kojim a je jedina
dečija želja da kontakt-grupa prihvati plan
predsednika M iloševića za m irno razre-
šenje jugoslovenske krize za koju on (naš
Slobodan) nije odgovoran je r nije ni luk
M r d jeo, ni luk mirisao, o streli da ne govorimo.
ii J, i Jw
I I li i ' Gost obično sedi za stolom & gleda pra­
"đ /% f l W I' /% i vo u kameru; nakon što naglim pokretom
glave automatski uključi disketu diskretno
ugrađenu u lobanji, gost počinje da vergla:
"Kad je vaskoliki srpski narod na svojim
svekolikim vekovnim teritorijam a 1991.
došao u fizičku opasnost da bude izložen
genocidu & biološkom uništenju, prvi im je
C l?
-r-i . u pomoć priskočio Slobodan Milošević iz
sve snage podržavajući njihovo pravo da
ostanu & opstanu na svom radijatorskom
fjm m i § w * <9 ognjištu... Kad je vaskoliki srpski narod
muziku
f h ^ m H h & • # | f i *7 1£■’*'%i
konačno ostvario sve svoje ofanzivne
ciljeve, odbranio svoje a naročito tuđe teri­
torije, kad više nema razloga da se & dalje
nastavlja ovaj, trenutno, nepopularni rat u
kojem Srbija, majke mi, nikad nije učes­
$ i / i*
kJ *
tvovala - opet im je Slobodan M ilošević
60 ■ VR^ME ■ 10. APRIL" 1995.
•III
priskočio u pomoć prihvatajući plan kon-
takt-grupe, plan koji vaskolikom srpskom
narodu garantuje svekolika prava na mir
koji nema alternativu. Međutim, nekadašnji
takozvani tobož, navodni, kvazi-mirotvor-
ci, koji su nekad išli po inostranim ambasa­
dam a & tamo krkali & pili, otvoreno se
prodavajući za šaku bednih dolara, danas
ne žele mir jer ne žele da se odreknu ratnog
profiterstva koje donosi profit & poništava
rezultate pravedne borbe za mir koji nema
alternativu.".
Bez obzira na to što ovaj text ima manje
od četiri rečenice - te je neobično dražestan
& iznimno atraktivan za pamćenje napamet
- desilo se da jedan mladi socijalist ženskog
usm erenja, blajhan u vrišteće plavo, s
tragovima obrva na kojima su se videli zlik­
ovački zahvati modnog genocida, dogodilo
se, dakle, da taj fem inistički SPS uzorak
zaboravi text, te je morao da se ispomaže
papirićem skrivenim ispod stola, nakoleni-
fna. Gledajući čas u kameru, čas ispod sto­
la, čas u reportera, shvatili smo samo jedno:
mir, za razliku od sivih ćelija, nema alterna­
tivu!
Kako bism o & ovog meseca proverili
da li je to stvarno istina, angažovali smo
agenciju "Kreten & kćer" koja je obavila
obim nu sondažu javnog mnjenja. Is;
traživački tim agencije "Kreten & kćer" an­
ketu je, uobičajeno, zarad sexualne pregled­
nosti, podelio po tem atskim jedinicam a;
obrađeni podaci su pred vama, sa sledećim
naručenim rezultatima.
Gazimestan
Question naše agencije: "Budući da 28.
juna 1995. slavimo šest slavnih godina od
28. ju n a 1989. kad se na slavnom G az­
imestanu slavilo buđenje slavnog srpskog
nacionalnog bića koje je vekovima spavalo
zim skim m iroljubivim snom punim zlo­
kobnih košm ara - slavno se saberite &
odgovorite na sledeće pitanje: tko je na
pomenutom pikniku bio govornik, glavna
zvezda, car, majstor, legenda, čovekkoji je
sleteo iz helikoptera, bog koji hoda kroz
vazduh & da lije tijekom svog
Tko je govorio na Gazimestanu? Konačno, fakat da samo
govora taj neidentifikovani
govornik uopće pom enuo
Milan Kučanr ~~ ~ % ~ 1 23
dva odsto građana veruje da
je na Gazimestanu govorio dr
riječ 'rat" & ako nije, a nije, Franjo Tuđm an jasnije od
Petar Gračanin 21%
zašto n ije” izazvao je ul- svega kazuje o jedinstvu srp­
traexkluzivnu reakciju super- Tajči 18% skog naroda, večito' sprem ­
senzacionalnih građana spre­ aj nog da govori istinu, istinu &
mnih da ispred sonde sve pri­ Karađorđe 16% - samo istinu, tako im Brana
znaju. 1 £ Crnčević pomogao!
Prvi dio tzv. pitanja (tko je Biljana Plavšić r 12%
1 ‘ Mira
govorio na Gazimestanu) sas­ < — -
vim je podelio srpsko pučanst­
Lord Oven r 1 4% o Q uestion naše agencije:
vo kojem kolektivno a bogami g "Ima li M ira alternativu &
Slobodan Milošević 1 2 J 3% ^ ako ima: tko je M irina alter-
ni individualno pamćenje nije
jača strana. Iz perspeklive ap- Franjo Tuđman r j2 % | nativa?" u početku je uplašio
rila 1995, na Kosovu su 28. anketirane građane koji ovog
ju n a 1989. govorili M ilan Sveti Sava i% ž puta - zanimljivo - sauobiča-
Kučan (23 odsto), Petar Gra- ^ jenim julskim zadovoljstvom
čanin (21), Tatjana M atejaš nisu hteli da prime sondu, već
Tajči (18), vožd Karađorđe (16), dr Biljana Ovena ispred spomenika kosovskim junaci­ su gunđali, crveneli & uglavnom odbijali
Plavšić (12), lord Oven (4), Slobodan ma; još ljepše je što se nekoliko anketiranih da komentarišu ovo pitanje koje zadire u in- '
Milošević (3), Franjo Tuđman (2) & sveti dotaklo svetog Save koji je, inače, izmislio timu dvoje supružnika. Ipak, nekako, na
S av a(l). helikopter na nebeski pogon, a najljepše je jedvite jade, uz obećanje da iin telefon 346-
Prvo mesto Milana Kučana iznenađenje što samo tri odsto anketiranih neutemeljeno 936 neće biti objavljen u štampi koja prima
je samo za Slovenbe, koji nikako da shvate tvrdi d aje Slobodan Milošević tog 28. juna pomQĆ iz inostranih izvora, izvestan broj
koliko su anketirani Srbi & dan-danas dir­ 1989. stvarno bio na Gazimestanu. Velika građana ohrabrio se da odgovori Šapatom,
nuti M ilanovom brigom iz Cankarjevog većina u svojim izjavama ("Ne sećam se", odnosno pantomimom, n
dom a o rudarim a &a sedmog horizonta "Nisam bio kod kuće", "Zaboravio sam", Prvi dio questiona "Ima li Mira alterna­
Trepče u vrijem e njihovog štrajka glađu; "Nije mi radio televizor", "Mama mi bila tivu", donio je sleđeće brojke: samo 83 ods­
čak 23 odsto građana probodenih sondom bolesna", "Bio sam pijan", "Nemam pov- to građana smatra d a M ira nema alternati­
iskreno veruje d aje s drugom Kučanom ot­ erenja u prošlost", "Nisam član nijedne vu; čak sedam odsto anketiranih smatra da
počeo odbram beni proces form iranja ve­ partije") utemeljeno objašnjava zašto Slo­ M ira im a alternativu, dok deset odsto ne
like, veće & još veće Srbije. Drugo mesto bodan M ilošević nikako ne bi mogao da sme da se izjasni.
đenerala u penziji Petra Gračanina, dragog bude na Kosovu tog fatalnog 28. juna 1989. Drugi dio pitanja ("Tko je Mirina alter­
čika-Pere, apsolutna je senzacija zbog ' godine. nativa?") sasvim je uplašio one koje su sa
širenja lažnih glasina neprijatelja socijalis­ U nastavku komplikovanog pitanja na sondama na ulici presreli zaposleni iz agen­
tičkog poretka da je ovaj borac za dništve- koje nitkako nije bilo lahko odgovoriti - da cije "Kreten & kćer"; od ukupnog broja
nu obranu & opštenarodnu zaštitu naprasno lije, a nije, govornik pomenuo riječ "rat" - sondiranih samo je šest odsto građana sme­
prem inuo u svojoj 134. godini života; čak 98 odsto građana izjavilo je da neiden­ lo đa pomene nečije ime koje nije identično
međutim, kad se čika-Pera nedavno pojavio tifikovani govornik ("Kako se ono zvaše?") imenu dr Mirjane Marković: ti retki pojed­
u Boru (na tam ošnjoj zajedničkoj tribini ni u ludilu nije pomenuo rat, nego je (a toga inci svih boja ovako su glasali: M argit
najm lađih socijalista & najstarijih SUB- se seća 99,987 odsto ubodenih sondom) Maggie Savović (46 odsto), Buba Morina
NOR mirotvoraca), tvorci novog svetskog glasno & strasno & lasno & masno rekao (14), Snežana Alexić (U ), NadaPopović &
poretka mogli su samo da puknu od muke da "mir nema alternativu". Perišić (9), Tatjana Matejaš Tajči (7), Tere­
je r je čika-Peru snim ila Te­ za Kesovija (6 ), Zoran Čičak
levizija Beograd & još jedn­
om nadahnula srpske anketi­
Ima li Mira alternativu? (5) & gđica Milivoje PavloV-
ic (2 ).
rane mase da listom daju po­ Agencija "Kreten & kćer"
dršku onom ko im je s Gazi- Margit Savović 46% 1 potvrđuje da su rezultati plod
m estana obećao mir u neko­ iskrenih nastojanja svih gra­
likoofanziva. Buba Morina 114% đana Srbije da konačno, jed­
U spjeh Tatjane M atejaš nom zauvek, završimo sa
Tajči mnogi objašnjavaju nje­ Snežana Aleksić 11% £ sondažom koja upućuje samo
nom političkom parolom * n a jedno: "M ir & M ira &
"Hajde da ludujemo ove noći" Nada P. & Perišić 9% š M irko & .Slavko nemaju al-
koja je 1989. izgledala raspus- £ ternativu":
no erotska glede svih onih ter- Tajči gg)7% ^ Ostaje samo Predsednik
itrorija na kojima su Srbi uvek g koji nem a alternativu, ali
bili u većini, čak & onda kad Tereza Kesovija g g j s % | agencija "Kreten ■&kćer" to
su bili u manjini, a što je za­ nije ovlašćena da objavi. Do
padnjačka statistika namerno Zoran Čičak : _ |s * 2 sledećih prvih, depokratskih
prećutkivala iz nama poznatih % & neviđeno dem okratskih
razloga. Konačno, lijepo je Milivoje Pavlović J 2% < izbora. M
videti da se Srbi sjećaju lorda fe PETAR LUKOVIĆ

10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 61

 POSTA VREMENA

bez koga većina umetničkih profesija ne Dakote, Severna i Južna, kao dve savezne
Materijalne greške može da ostvaruje svoju delatnost, a koje države.
"Rušenje 'Mostova'", "Vreme" br. 232 najnoviji zakoni adekvatno ne regulišu. U Inače, DC-3 (i njegova vojna verzija C-
tekstu se mešaju obaveze grada i republike 47 i mornarička R4D), nosio je i ove nazive:
mjmelela bih da redakciji "Vremena" uka- prema umetničkim udruženjima. Ignoranci­ Skytrain, Skytrooper, Dak, Dakota, Tabby,
Mmžem na izvesne materijalne^ greške ja, koja se pominje u tekstu, odnosi se na Spooky, Gooney Bird, Puff the Magic Drag-
koje su se potkrale u članku Šonje Ćirić pod Gradski odbor za kulturu, tj. na činjenicu da o n id r.
naslovom "Rušenje 'Mostova'", objavljenom poslednje tri godine s ogromnim zakašnje­ Dubravko Kolendić, Beograd
3. aprila 1995. U njemu ona, na osnovu njem uplaćuje osiguranje za samostalce,
dužeg razgovora sa mnom, koji je snimala, dovodeći ih na taj način u veoma tešku situ­
piše o Udruženju književnih prevodilaca Sr-, aciju. Samodovoljno
bije, odnosno od nedavno održanoj neus- • Kredibel banku sam navela kao jednog
peloj skupštini Udruženja, o tome da se sk­ od sponzora kulture uopšte, ona, nažalost,
mudrovanje
upština svela na kritiku godišnjeg izveštaja nije sponzor Udruženja književnih prevodi­ "Osporeno j nesporno", "Film kao
urednika časopisa "Mostovi" Drinke Gojk­ laca Srbije, pogotovu nije finansirala N a­ metafora", "Pošta Vremena" br. 232
ović, koja je časopis izdavala zahvaljujući gradu za životno delo, jer nju fmansira Min­
pomoći Fondacije Soros. U razgovoru sa re­ istarstvo za kulturu Srbije; problem je bio u ako mi se čini, uveliko imam pravo da
kla da časopis "Mostovi", organ Udruženja tome što je niska i što je novčani deo na­
prevodilaca, nikada nije bio bolji nego od grade dobijen od Ministarstva sa zakašnje­
trenutka od kada ga uređuje Drinka Gojk­ njem od pola godine. Nagrada Vinaver nije
K zatvorim ovu raspravu, koja je tek u
produženju dobila neprikrivano značenje.
Sto se tiče g. Neđeljka Kovačića, veoma mi
ović, koja je oko časopisa okupila saradnike nagrada našeg udruženja već Fondacije Vi­ je žao što nije prihvatio osnovnu pouku: u
mlađe i srednje generacije, Akcenat je bio na* naver, jedino što ju je za prevođenje ove go­ javnom obraćanju nema pravo da me naziva
dobrom uređivanju časopisa i materijalnim dine dobio naš kolega, prevodilac s mađar­ ni biljnim ni životinjskim imenima. Šta bi
problemima izdavanja, a ne na tome da star­ skog, Sava Babić. inače bilo kada bih ja odlučila da g.
iji ne sarađuju s časopisom već ga samo kri- Za "Pismo" sam prevela eseje Zbignjeva Kovačića, koji se kao jedan džentlmen od­
tikuju. Kritika Fondacije Soros je i u okviru Herberta, ali knjiga "Mrtva priroda s lučio da me poredi sa cvećem, uporedila sa
našeg Udruženja deo opšte kampanje protiv đemom" još nije izašla. tikvom, ili, poštujući njegov pol, tikvanom?
ove fondacije, m ada je na našoj skupštini "I u najgora komunistička vremena mog­ Što se ostalog tiče, dižem ruke: niti je to
poprimila karakter hajke na ljude koji u li ste od jednog honorara da živite skoro celu Kostnerov film, niti je C 14 stvar maglovite
ovim teškim vremenima traže pomoć i od godinu. Danas ne možete ni mesec dana..." procene g. Kovačića, niti sam ikada čula za
drugih institucija osim Ministarstva za kul­ Ovo se odnosilo na situaciju u bivšim komu­ "srpski roto-papir", niti sam u svome prika­
turu Srbije. nističkim zemljama ili zemljama Istočne zu iznosila bilo kakve teze (a gde li je tek
U delu u kome se govori o neuplaćivanju Evrope, a ne za onu kod nas. V uk Karadžić)! U takvom pisaniju, zaista,
osiguranja za samostalce umesto zdrav­ Biserka Rajčić, predsednik Udruženja nema vrednosti nikakva novija knjiga, već
stvenog i socijalnog treba da stoji zdravst­ književnih prevodilaca Srbije samo šta beogradskom samodovoljnom
venog i penzijskog osiguranja. mudracu padne na pamet. Odnos između
Što se Jugane Stojanović tiče, nismo ot­ scenarija, filma, ekipe i lokalnih autoriteta
krili tek kada je primila Nagradu za životno Nije Dakota imao je i te kako težinu je r je reč o
delo d a je samostalac, već d aje i kao Petar "PC iz Dakote”, "Vreme" br. 232 ekološkom problemu za ostrvo, i diskusija
Vujičić prevela oko 150 knjiga. Godinama se m esecim a vodila u čileanskoj i ra-
lično poznajem Juganu Stojanović i znam da ahvaljujem g. Topaloviću na sasvim panujskoj štampi, dok guverner ostrva (in­
je uvek bila samostalac.
Sastanku sa m inistrom za kulturu N a­
dom Popović-Perišić u Francuskoj 7,4. apri­
Z umesnim dopunama mog prisečanja na
divne letove avionima DC-3.
On je u pravu kad navodi da je pre
ače severnoamerički domorodac) nije doneo
odluku o dozvoli snimanja. Lep primer jav­
nog odlučivanja, ali potpuno nerazumljiv za
la 1994. trebalo je da prisustvuju predstavni­ mlazne "karavele" na domaćim linijama kulturu nacionalno opredeljenog roto-pa-
ci Udruženja književnika Srbije, Udruženja leteo i dvomotorni "convair metropolitan". pira. Pa ipak, bez obzira na to što je diskusi­
književnih prevodilaca Srbije i srpskog Ali, mora se priznati da let "konverom" nije ja dobila potpuno uvrnut karakter bez
PEN-centra, svi čija udruženja imaju sedište predstavljao nikakvu revolucionarnu ikakve veze sa prvobitnim povodom, prizna­
u Francuskoj 7, a ne "oko hiljadu ljudi", jer promenu u odnosu na let sa "trojkom". Zato jem da me je dirnula pomirljivost g.
je na njemu trebalo da se raspravlja o ga nisam ni pomenuo. Kovačića - primjetna bar u lokalnim okviri­
položaju pomenutih udruženja. Zbog toga Gdin Topalović nije, međutim, u pravu ma.
nije bila pozvana čak ni štampa. Tu se, čini kad navodi d aje naziv DC-3 skraćenica od Prim er reagovanja D ragana V. Lukića
mi se, meša brojka od oko 1 2 0 0 članova sa- države Dakota, gde je izrađivan. DC stoji, pokazuje o čemu je zapravo reč i šta zapra­
mostalaca 17 umetničkih udruženja, čija je. kao što sam i naveo - za "Douglas Commer- vo boli. To je i jedini razlog što odgovaram
sudbina najveći problem pomenutih cial"~(o tome piše William Welling u ugled­ nekome ko se, ispod svakog nivoa, prika­
udruženja. Za uplatu zdravstvenog i pen­ nom časopisu "Airline Executive", decem- zuje kao "slapšakolog", i posednik infor­
zijskog osiguranja za samostalce 17 umet­ bar 1985, str. 19). Inače, prvi iz serije DG, m acija da sam "učestvovala u kršenju
ničkih udruženja treba više novaca. Sumu prototip označen (sasvim logično) kao DC- međunarodnog prava". Koliko god da me
nisam pominjala, jer je ne znam, samo sam 1 poleteo je sa aerodroma Santa M onika u muči radoznalost o tome kada sam postala
govorila o pokušajima udruživanja svih Kaliforniji, 1. jula 1933. godine. DC-2 je država, vojska, vlada, ili bar lađa, mogu
umetničkih udruženja zbog rešavanja nekih ušao u redovni saobraćaj 1934. godine. samo sa indignacijom da odbacim ovo pre­
zajedničkih problema, kao npr. pitanja up­ "Trojka" nije mogla biti nazvana po teče trućanje. Čije to delo i od mene naruše­
late osiguranja za samostalce, od strane "državi Dakota", jer takve u SAD je d ­ ni ugled g. Lukić štiti, nije moje da otkri­
gradskog Odbora za kulturu, sponzorstva nostavno - nema. Tamo postoje doduše dve vam, niti bih se, i da znam, upuštala u
62 ■ VREME B 10. APRIL 1995.
 i

plaćeničke odnose. Ovaj nesrećni zakasneli skim ustanovama i nastavnicima u os­

udboid hoće da ućutka, što neće ići, a cena
koju plaćam za objavljivanje nam atem jem
jeziku, uključujući i probleme sa transmisi­
jom , postaje samo ugodnija. Priču o zlim
Amerima koji nas tuku odasvud, od Tihog
okeana do Sorošovih agentura i ratnog
zločinca Badentera a kroz istoriju nekako
oduvek, čini mi se da sam već čula, i to baš
nedavno, u skoro isto toliko glupavoj formi.
Ovaj globalni kontekst neće me sprečiti da i
dalje, posebno za "Vreme zabave", prika-
žem još pokoji film koji ne prolazi na
američkom tržištu, jer me takvi uglavnom
zanimaju, šta god da se desi mojim faksovi­
ma iz Amerike, Francuske ili nekog drugog
mesta. A naročito me neće sprečiti da pišem
o srpskim autorima i autoricama, pa čak i o
onoj vrhunskoj autorici koja tako rečito piše
o krivicama svih drugih sem druga svojega.
Na seksizam onih koji misle da se ženi auto­
ru može nekažnjeno prilepljivati svaki
atribut, agresivni autoritet, pretnja i nakarad-
na posprdnost, nemam šta da kažem, sem da
će se svaki put ljuto opeci. A što se moga
prava i namere tiče da i dalje reagujem na
ono što smatram gubljenjem kvaliteta u
srpskoj kulturi, još ne vidim dobre razloge
da se samocenzurišem.
Svetlana Slapšak
Manje od najmanjeg
"Vreme uživanja", "Vreme" br. 232
poslednjem broju "Vremena" u stalnoj
novnim školama. Pošto je pitanje market­
Zemlja pomerenih
inga i prodaje lista u vašem domenu, želim vrednosti
samo da ukažem i na mogućnosti saradnje
sa budućim učiteljima i vaspitačima. Istina, "Spomenik Neznanom dezerteru",
cena lista je malo veća za studentski stan­ _________ "Vreme" br. 232
dard, ali bi oni mogli biti vaši bliski saradni­
anašnji prostor SR Jugoslavije u potpun­
ci i konsultanti.
Naša lepa reč da se očuva.
Da se neguje ljubav i druženje sa decom,
D
osti se poklapa sa područjem nekada­
šnjih pohodovanja i mitingovanja učesnika
tzv. antibirokratske revolucije (Srbija, Crna
da se deca druže sa časopisima, da ne buduGora i Vojvodina).
robovi kiča, video igara i TV šunda. Da stvar bude interesantnija, kreatori tih
Javljam se sa mog Zlatibora gde su vidici
"događanja naroda", kao nagradu za svoj
svestrani. Poreklom sam Ličanka i srcem Ju-
doprinos u rasturanju nekadašnje Jugo­
goslovenka. Čestitam na vašem stvaralaštvu.
slavije (uprkos svemu - ipak prave) i dalje
Nadežda Končar, Ziatibor zauzimaju visoke položaje u političkoj i
vojnoj nomenklaturi beogradskog režima.
Priče o preranom priznanju bivših Re­
Proveravajte navode publika nekadašnje Jugoslavije, kao i nakla­
"Guvernerova pisma", panja o postojanju nekakve svetske zavere i
si. obične su bajke za decu. Jer, na kraju-kra-
_ ______________ "Vreme" br. 231 jeva, i po Ustavu od 1974. god. tadašnja
nedeljniku "Vreme", u broju 231 od 27. Jugoslavija je ionako funkcionisala kao fed-
Umarta 1995. godine na strani 5. objavili eralno-konfederalna zajednica.
Može li mi neko reći kakva je to zemlja
ste tekst pod naslovom: "Guvernerova pis­
ma" i podnaslovom: "Druga, zvanična isti­ u kojoj onaj ko je gori - bolje napreduje, gde
na". se normalni rezon smatra izdajom naciona­
Nikakva pisma sadržine koju ste naveli lnih interesa, gde se ratni zločinci pro­
nisam poslao bilo kome. Preporučujem vam glašavaju herojima?
da, ubuduće kada pišete o mojim aktivnosti­ Mislim da nije samo greška do tzv. mas-
medija, na koja se obično svaljuje sva kriv­
ma i gledištima, prvo proverite sa mnom
tačnost vaših navoda. ica. Parola da "ne možemo živeti zajedno sa
Molim da ovo pismo u celosti objavite u drugim narodima" vrlo je opasna i fatalna i
prvom narednom broju. za narod čija je to parola. Ako ne možeš
živeti u miru sa svojim prvim komšijama,

U
Dragoslav Avramovi,ć
rubrici "Vreme uživanja", koju uvek kako ćeš onda moći živeti sutra sa Nemci-
rado čitam, vašoj saradnici Roziti Levi pot­ODGOVOR: Nema nikakvog razloga za ma, Francuzima, i dr? Ova parola je, izgle­
krala se m ala greška. N avela je podatak sumnju u reč guvernera Avramovića da da, poslužila i kao pokriće za mnoga učinje­
kako je Urugvaj najm anja latinoamerička navedeno pismo nije nikome poslao, iako je na nedela koja su se dogodila pogotovo na
država. "Latinska Amerika" (America Lati­ takvo pism o pouzdano bilo napisano. Zao području Bosne i Hercegovine.Krivica je u
na) širi je pojam od Južne Amerike i obuh­ nam je što je NBJ propustila priliku da s ra­ uskoj vezi sa brojnošću jednog naroda, kao
vata Srednju Ameriku i M eksiko (što zlogom opomene strance na obavezu p o š­ i naoružanjem i organiziranom vojnom si­
potvrđuje i Ivan Klajn u svom tumačenju tovanja ovdašnjih zakona, pogotovo kada je lom, pod čijom se komandom ona nalazi.
ovog pojma u "Rečniku jezičkih nedoumi­ reč o očuvanju stabilnosti dinara. Međutim, ipak vjerujem da, uprkos svemu,
ca", BIGZ, '81). Malo sam se potrudio i utvr­ Redakcija nijedan narod na Balkanu ne može živeti niti
dio da od kontinentalnih zem alja koje se opstati sam. Izjavljivati da se ne može žive­
svrstavaju u geopolitički pojam "lati­ ti zajedno sa drugima, vraća se kao bumer­
noameričke zemlje" najm anja jeste - R e­ Zaludan posao ang, je r se na kraju neće moži živeti rii sa
publika E1 Salvador, površine 21.041 km2. svojim narodom. Istorijski, geografski, ko­
"Velika pljačka", "Vreme" br. 229 munikacijski i drugi razlozi govore u prilog
Ozbiljnost i ugled vašeg lista motivisali su
me da vam skrenem pažnju na ovu malu i možemo što god hoćemo, možemo tezi da s” svi balkanski narodi manje-više
grešku.
Krsto Pajević, Beograd
M braniti Antu Markovića, možemo prav­
upućen« ,^dni na druge. Tvrditi suprotno,
najveća je nesreća za taj narod.
iti 9. mart, možemo štampati nezavisne no­
vine, možemo pisati o ludilu (njihovom i
ode,
Poštovati i uvažavati druge ljude i nar­
ne otimati tuđe, ne lagati sebe o svojoj
našem), možemo i na kraju pisati o tome
Briga za decu kako su nas i opljačkali (Vreme 229/95). veličini, ne glorifikovati i ne robovati m i­
Čitajući "Vreme dece" Ako ovi naši vlasnici vlasti nađu za tovim a iz zamagljene prošlosti i vratiti se
shodno, izazivače stalno haose. Pri tom će realnim životnim vređnostima, možda su
rijatno sam iznenađena stilom, načinom nam stalno davati do znanja d a je u Jugo­ neke od pretpostavki za pokušaj da se us­

P i oprem om vašeg lista "Vreme dece".slaviji potrebna čvrsta ruka, sa čvrstim pred-
Autorski to je značajan pom ak u brizi za sednikom
decu. U tom smislu predlažem vam da us­ na čćlu nacije.
i jakom podmlađenom partijom
postave početne komunikacije sa nekada­
šnjim komšijama, pa zašto ne reći, možda ,
sutra i - prijateljima.
Ramiz Gaši, Goteborg
postavite kontakt sa vaspitačima i predškol­ Hatala Zoltan, Sajkaš

10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 63


p iš e J e l i c a M in ić
Vizionarski balkanski paket
Posleratm rekonstrukcija na Balkanu - šta, gde, kada, ko, kako
Početkom marta, u Evropskom institutu
pri Univerzitetu u Saseksu, Velika Britanija,
održana je konferencija o posleratnoj rekon­
strukciji na Balkanu. Širi projekt pod istim
nazivom, u okviru koga je organizovan ovaj
skup, fmansira Evropska unija. Ovo je jedan
od nekoliko sličnih pokušaja da se nađe
izlaz iz balkanskog ćorsokaka i izgradi jed-
inštvenija strategija Evropske unije prema
jednom od značajnih predmeta unutrašnjih
sporenja uoči i nakon potpisivanja Spo­
razuma iz Mastrihta.
Konferenciji su prisustvovali na­
učnici, intelektualci i novinari iz Lon­
dona, Beograda, Zagreba, Sarajeva, Tu­
zle, Mostara, Atine, Brajtona, Budim­
pešte, Bolonje, kao i neki predstavnici
Evropske unije i britanske adminis­
tracije.
Polazna ideja projekta je da pro­
gram rekonstrukcije treba da posluži
kao osnov strategije za uspostavljanje
trajnog mira, a ne kao politika koja bi se
usvajala kada se već zaključi mir. Me­
đutim, sam projektni zadatak, a poseb­
no definicija "rekonstrukcije", izazvali
su polemiku. Doslovno značenje rekon­
strukcije jeste ponovna konstrukcija nečega
što je već postojalo, obnova, građenje izno­
va; a pitanje je da li balkanski akteri žele
obnavljanje nečega što se završilo ratom, ili
-žele novu, trajniju građevinu koja će ih štiti­
ti od budućih ratova i obezbeđivati okvir za
normalnu saradnju i povezivanje. U ovom
tekstu zadržaćemo kao radni termin "rekon­
strukcija", budući d aje kao takav kori šćen i
.na samom skupu.
Drugo pitanje je koji je prostor obuh­
vaćen u promišljanju buduće političke i
privredne geografije Balkana. Mnogi uče­
snici konferencije upozorili su na neosporno
opštebalkanske, ali i šire evropske dimenzije
"balkanskog pitanja" -.problemi tranzicije,
karakter političkih režima, socijalna dezar-
tikulacija, nacionalizmi, postojeća i potenci­
jalna ratna žarišta. Posebno je naglašena
opasnost "negativne kohezije" koja je pokre­
nuta nabrojanim zajedničkim problemima, a
cementirana ratom i međunarodnim sankci­
jama. Pod tim se podrazumeva regionalno
povezivanje privrednih i političkih mafija na
unosnim poslovima trgovine oružjem i
drogom, pranja novca, običnog šverca i sive
ekonomije, koji postaju dominantni oblici
privređivanja u regionu, zahvaljujući sve
širi geografski prostor (npr. nemačko tržište
64 ■ VREME ■ 10. APRIL 1995.
je uključeno u transnacionalnu kriminalnu
trgovinu kolima, a britansko^ tržište u mas­
ovne poslove pranja novca). Činjenica da na
svakom skupu o Balkanu, gde god da se
održava, neizbežno učestvuju Mađari i Itali-
jani, važan je pokazatelj znatno širih pros­
tornih dimenzija prividno lokalnih proble­
ma.
Treće, kada rekonstrukciju ili novo
uređenje i oporavak na Balkanu treba vre­
menski locirati? Da li izgledi nekog region­
alnog poduhvata koji bi ponudio razvojne
perspektive i šira evropska umrežavanja re-
giona mogu pomoći u zaustavljanju rata i
sprečavanju novih sukoba? Ili, treba čekati
kraj rata i njegove političko-teritorijalne
konzekvence, pa na osnovu toga definisati
okvire i prioritete programa rekonstrukcije?
Postoji i treća mogućnost - graditi program
sa kratkoričnim merama i dugoročnim pro­
jektima, u kome su prethodne dileme iz­
lišne. To podrazumeva vremenski i sadrža­
jno fleksibilan^ program, što ne umanjuje
njegov potencijalni značaj u podsticanju
mirovnih opcija i stabilizaciji potonjih mi­
rovnih aranžmana.
Četvrto, ko su protagonisti rekon­
strukcije? Sadašnji gospodari rata ili neki
novi akteri iz postojećeg ili nekog novog
političkog spektra? Postojeći spektar nudi
još mnogo gora rešenja, a novih dovoljno
moćnih aktera za sada jednostavno nema. Za
predlagače i eventualne sponzore programa
rekonstrukcije postavlja se problem izbora
između moralnog principa (da li će mir biti
pravedan, da li će krivci biti kažnjeni) i
pragmatičnog realizma (spasti šta se spasti
može i graditi na ostacima i zamecima zdra­
vog razuma, ekonomske vitalnosti i očigled­
nih zajedničkih interesa). Robovanje per­
u g la
sonifikacijama je razumljivo, ali parališuće.
Protagonisti mira i rekonstrukcije, bar u
početku, neće biti ni dobri ni lepi. Ali će ih
voditi instinkt samoodržanja i goli interes. A
na tome se već mogu graditi racionalne kon­
strukcije, zbog same činjenice radikalne
promene pravca.
Najzad, kako sprovesti program rekon­
Iz ličnog
strukcije: radne šeme, mehanizmi, instru­
menti, pokretačka snaga? Sa kog nivoa kre­
nuti i koje nivoe obuhvatiti? Koliko se može
osloniti na neka prethodna istorijska iskust- ,
va i neke najnovije regionalne aranžmane u ;
Evropi i svetu? Kako omogućili funkcion-
isanje fleksibilne, otvorene r&dne šeme u
kojoj su i operativni ciljevi, i strategija, i ak-
cioni plan podložni promenama?
Međunarodno umrežavanje je neiz­
bežno. Čak je i izbor šema i priključaka og­
raničen. Ukoliko se sistemske promene i
privredni razvoj izbace u prvi plan
kao pretpostavka socijalne i poli­
tičke konsolidacije - a to je u
mirnodopskim uslovima neumitni
sled poteza - regionalni, kontinen­
talni, globalni mehanizmi bitno
utiču na lokalne zajednicp. Ali, od
njih i počinju. Jer, države nastaju i
propadaju, jedino su, nakon svega,
lokalne zajednice temelj svake
dalje građevine. I u ovom trenutku
moguće je bar delimično um­
režavanje lokalnih zajednica, čak i
u regionima zahvaćenim ratom, ili
sa nedefinisanim statusom, u glo­
balne i kontinentalne informa-
cione i infrastrukturne mreže, što
je prvi korak ka normalizaciji svakod­
nevnog života i otvaranje izlaza iz ratnog
beznađa.
Privredni subjekti i pojedinci iz za­
raćenih zemalja već uveliko sarađuju mimo
svih le^alizovanih tržišnih struktura i aranž­
mana. Cak i državna preduzeća (elektrodis-
tribucije, naftovodi i dr.) iz bivših jugoslov-
enskih republika zanemaruju politička
neprijateljstva i nerešene državnopravne sta­
tuse. Legalizacija ovih prirodnih privrednih
tokova predstavljaće prvi zadatak u
budućim balkanskim aranžmanima. Pro­
gram rekonstrukcije zato treba da podrži i
stimuliše, ali i anticipira sve oblike normal­
izacije ekonomskih odnosa i tokova (robe,
kapital, ljudi, znanje, informacije). Bitno je,
u najmanju ruku, da međunarodni arbitri ne
budu faktor ometanja.
Najčešće se mogu čuti izričite tvrdnje da
ne može biti "Maršalovog plana za Balkan",
jer nema finansijskih sredstava, nema trži­
šnih apsorpcionih kapaciteta, nema me­
đunarodnog političkog konsenzusa o sudbi­
ni regiona. Da li je baš tako? Na konferenciji
je bilo dosta reči o ogromnim sredstvima
koja su se slila u grotlo balkanskog rata. U
prvom redu direktni vojni izdaci neposred­
nih protagonista rata, nešto vojne pomoći
navijača, ogromni izdaci međunarodnih P iše G ojko M arlnković piikovnik Zvonimir Červenko, glavni vojni
kontrolora rata, visoki izdaci za humanitar­ savjetnik predsjednika Republike general-
nu pomoć, stampedo prljavog novca i spe­ zbora Antun Tus, te čitav niz drugih časnika
kulativnog kapitala. Drugim recima, visoke sa činovima - od bojnika do brigadira i gen-
zarade raznih pojedinaca, kompanija, inter­ erala, kao i znatan broj dočasnika. Dogoditi
esnih grupa, mafija. Ako program rekon­ će se to zato što Zakon predviđa da časnici
strukcije posleratnog Balkana ponudi nove Kada se lani pred Dan državnosti (30. Hrvatske vojske moraju u mirovinu kad
mogućnosti visokih profita nekoj novoj svibnja) pročulo d a je predsjednik Tuđman navrše 55 godina života i 35 godina radnog
strukturi investitora i izvođača, a ta je mo­ u tajnosti naručio šivanje nove uniforme, staža, a iznimno se ta dobna granica može
gućnost sasvim realna (pre svega, važne započela su nagađanja kakav će čin sebi produljiti na 60 godina prema odluci
evropske suvozemne, rečne i morske komu­ odrediti bivši jugo-general, koji tragiko­ vrhovnika.
nikacije na prostoru bivše Jugoslavije), mo­ mično uporno želi imitirati Tita i njegove Zakonskim aktom tako bi se riješio
guće je proizvesti i neophodni međunarodni manire. Ovisno od koga su stigle, prognoze sukob izm etu velike skupine novopečenih
konsenzus. Utoliko je veći značaj mfrovne su se najčešće vrtile oko maršala, generalisi- ratnih oficira, gotovo amatera bez ikakvog
funkcije programa rekonstrukcije. musa, ili čak poglavnika. No, iako se ozbiljnog vojnog znanja, i onih koji su se
Šeme regionalne saradnje među zaraćen­ Tuđman samo nakratko pojavio u svojoj no­ Hrvatskoj vojsci pridružili kao pripadnici
im i nezaraćenim susedima počeće (i već voj uniformi sa pleterom na ramenimasi JNA, a prema nekim procjenama takvih je
funkcionišu) u domenu trgovine i infrastruk­ oznakama RH na reveru, tada još nitko nije bilo čak 25.000. Ti ljudi su po pravilu u Hr­
ture u najširem smislu. To je, po pravilu, znao kakva je to zapravo uniforma i koji čin, vatsku vojsku stupili od prvog dana, te
početna osnova svih regionalnih aranžmana odnosno zvanje, treba predstavljati. Dileme doprinijeli i njenom stvaranju i hrvatskoj
u svetu i do daljnjeg i ne mora biti ništa am­ su, pak, rjješene ovih dana kada je Vlada up­ obrani. Sada se optužuju da su "jugo-
bicioznije. Sama normalizacija i liberaliza­ utila Saboru da po hitnom postupku usvoji slavenčine", "kosovci", "špijuni", "ko-
cija tokova i veza sa međunarodnim ok­ Zakon o službi u oružanim snagama, u čijem munjare"; rječju, sumnjivi elementi. Ve­
ruženjem u celini odrediće tokom vremena je 108. članu, koji govori o činovima, likim dijelom čistka je obavljena već ranije.
novu konfiguraciju prostora, koja ne mora zapisano: "Vrhovni zapovjednik oružanih Po svojim posljedicama, Zakon će biti
biti podudarna sa prethodnom. Može se snaga Republike Hrvat­ poguban za hrvatsku
očekivati da će nametanje nekih Šema ske ima zvanje Vrhov­ obranu jer će na mjesta
spolja, ili uvlačenja u neke postojeće šeme nik". * školovanih sjesti pri­
(npr. centralnoevropski sporazum o slobod­ Tuđman se tako op­ učeni časnici bez ele­
noj trgovini) obuhvatiti sve balkanske aktere redijelio za vrhovnika, i mentarnog poznavanja
(ne nužno u istom paketu). Evropa će ubrza­ to kao zvanje, bez obzi­ vojne doktrine, koji su
vati tržišnu homogenizaciju svoje periferije i ra što se ta odredba na­ i toku Dom
novim regionalnim i subregionalnim aranž­ lazi u poglavlju koje no­ rata, bez obzira na is­
manima organizovati i umrežavati suviše si naslov "Činovi u oru­ kazanu hrabrost, na­
usitnjen geopolitički prostor. Zato borba za žanim snagama". Uz nijeli veliku štetu. Mn­
granice niti je imala, niti će imati smisla. ovu pikanteriju, koja ogi s pravom pitaju ka­
Program posleratne rekonstrukcije Bal­ spada u kontinuitet op~ ko slavonskim ili dal­
kana je, dakle, moguć i poželjan. Ukoliko se eretnog ponašanja, a matinskim ratištem mo­
na njemu bude dovoljno radilo, uz svu zapravo izraza často­ gu zapovijedati ljudi
neophodnu širinu, fleksibilnost i vizionarst- hlepnosti i megaloma­ koji su jedva završili
vo, on može izrasti u uspešan i funkcionalan nije, te uvođenje nekih desetarski tečaj? U Hrr
paket mera za rešavanje budućih složenih novih činova, kao, reci­ vatsku vojsku takove
regionalnih ^ukoba u svetu. Takav paket će mo, stožerni brigadir ili umjesto stručnosti u-
svetu, a pre svega Evropi, biti neophodan komodor, stožerni gen­ vodi politička podob­
koliko i Balkancima. eral ili admiral, što su nost, o Čemu najbolje
Glavni resurs će biti ljudi, ljudski kapital najviši činovi umjesto govori podatak da će
koji je u ovom ratu bezdušno traćen, a koji je dosadašnjeg generala slijedeći načelnik Gla­
i dalje najbolje stoje ostalo. Jer, ratni režimi zbora, ovaj zakon imat će ogromne vnog stožera, prema nekim informacijama,
će, da bi opstali, u miru definitivno promen- posljedice po Hrvatsku vojsku. postati general-zbora Ante Roso, nekadašnji
iti sisteme koji će, na duži rok, odbaciti Naime, iako je riječ o zakonu koji je bio pripadnik Legije stranaca. Roso se iskazao
režime u njihovom sadašnjem obliku. Pro- nužan i koji bi u suštini trebalo da riješava svojom hrabrošću, ali on nije završio odgo­
menjene sisteme, uključene u međunarodne mnoga tehničko-organizaciona pitanja, on je varajuće vojne škole i bio je samo podoficir.
mreže, moraće da pokreće meritornost, a već sada u javnosti dobio ocjenu političkog No, njegovo eventualno imenovanje tumači
ona nije uvek poslušna. zakona, kojim bi se na bezbolan (?) način se kao pobjeda hercegovačkog lobija i one
I, naravno, mediji. Kao što su potpalilipokušao dovršiti nekoliko godina tinjajući struje koju vodi ministar obrane Gojko
sve balkanske vatre, mediji će morati da du- sukob između časnika iz bivše JNA i onih Šušak. A kakve katastrofalne posljedice
vaju u trube mira, međunarodne saradnje, koji su činove zaradili u Domovinskom ratu. mogu izazvati priučeni generali, najbolje
uvažavanja suprotstavljenih interesa. Kao Usvoji li se tekst predloženog zakona, koji pokazuje slučaj tzv. generala Slobodana
što već čine. Ako su bogovi promenili pra­ je već izazvao polemike u nekim saborskim Praljka i njegovog izleta u rodnu Herce­
vac vetra, blago onima koji ne moraju da odborima, Hrvatska vojska ostaće preko govinu.
menjaju svoju priču. noći bez glavnih i najiskusnijih zapovjedni­ Kada se svemu tome doda da se sličan
(Ovaj tekst predstavlja lično viđenje in- ka. U mirovinu će morati otići sadašnji proces čišćenja obavlja i u Ministarstvu un­
spirativnog i hvale vrednog međunarodnog načelnik Glavnog stožera HV general-zbora utarnjih poslova, postaje potpuno jasno o ka­
skupa) Janko Bobetko, zapovjednik Ratne morna­ kvom je procesu riječ i što se zapravo skriva
A u t o r j e s a r a d n i k I nstttvta rice admiral Sveto Letica, pročelnik Vojnog iza jednog naoko samo tehničkog zakona.
EKONOMSKIH NAUKA IZ BEOGRADA kabineta predsjednika Tuđmana general- _______ A u t o r je s a r a d n ik AIM-a iz Z a g re b a

10. APRIL 1995. ■ VREME ■ 65

 VREME pr UŽIVANJA

ram cipela i jedno

od kult sastajališta
L ondona je ste pr-
odavnica obuće -
Seliš: samo onaj ko
totalno ignoriše m o­
Martinke kažu, daleko prem ašio 200 m iliona fun­
ti.
Kako su nastale martinke? O poravlja­
jući se od skijaške povrede u zaraćenom
M inhenu, nem ački fizičar dr Klaus Mar-
tins resio je da, uz pom oć prijatelja in­
pela i zapošljavaju nekoliko sela u Nort-
dna kretanja može hem ptonširu, severno od Londona, cen t­ ženjera, dizajnira cipelu sa đonom koji
da pomisli da se tu prodaju obične cipe- ru ostrvskog obućarstva jo š od ^ im a vazdušnu potporu. Prototip je na­
\t. Za m ušterije u Selisu, jed in a mar- 17. veka. pravljen od starih guma. Ispostavilo se da
kica koja "važi" i zbog koje se bezgla­ Sve u sve­ to nije bilo spasonosno rešenje sam o za
vo juri jeste ona koja ima crno-žutu tra- mu: 20 rekonvalescenta M artinsa već i za mil-
kicu na peti, veliki đon i obično puno kom pa- ione starijih ljudi - jednostavna, udobna
vidljivih žutih šavova na vrhu đona. n i j a , i laka cipela, koja je olakšavala kretanje.
To su oznake pravih martinki, kako 40 pr- Cipele su, zahvaljujući besprekornoj izra­
ih popularno zovu. oizv- di i udobnosti, doživele ogrom an uspeh i
Prisutne su apsolutno svug- : od- popularnost i uskoro su se prodavale po
de. Na ulici i u šik restoranima, čitavoj Evropi.
u pozorištim a i na stadionim a, u Preko noći, cipela "Dr Martins" posta­
parkovim a i na pre mije ram a. la je uniform a urbanih sirom aha i stravi­
U glavnom se nose sa legingsim a, čnom brzinom prodrla na veliko tržište.
što se smatra klasičnom varijantom. O datle, nikada nije ni izišla.
Međutim, često se vide i kom binaci­ Nakon ere prvobitnog m odela, iz­
je sa farm erkam a, klasičnim odelima. gleda kao da je svaki pokret mladih
šortsevim a, mini i maksi suknjama, koji je dolazio i prolazio imao mar­
večernjim haljinam a, sm okinzim a. tinke koje su mu odgovarale; post­
Crne su najpopularnije i najčešće, no ajući neophodan i nezam enljiv
ima i crvenih, zelenih, braon, plavih. dodatak avangardnih modnih kre­
M ogu se videti cvetni dezeni, so- tanja, one su prilagođavane tre­
m otske, platnene, karirane, od nutno važećem stilu - dodavane
džinsa. su im šarene pertle, zihernadle,
Ted Polinos, kustos V &A iz štras, m etalni ukrasi, zvezdice i
ložbe o uličnom odevanju i sti­ prugice. [
lu, kaže d a je "zanim ljivo da Kasnih osamdesetih, studenti
*>u martinke postale suštinski 'su preuzeli m artinke, tako da
dodatak m odernoj kulturi, čak ni znatno uvećana proiz­
je r kom binuju m nogo zna­ vodnja nije m ogla da zado­
čenja". volji potražnju Evrope. A
Pored m ladih, velike zatim se, naravno, dogodi­
pristalice ovih, m odernih lo neizbežno: slava britan­
"čudovišta" su i roditelji. ske kult cipele prešla je
Oni prim ećuju da uspeh m a­ okean pre nje. Prvo j e o s­
rke nije sam o zasnovan na vojila A ustraliju, a zatim
dugotrajnosti ove obuće već i Kanadu i SAD. Izvoz i da­
na činjenici da sii one upola lje perm anentno raste.
jeftin ije od sličnih m odela. Za Proizvođači kažu d a je ma-
one koji ne mogu da kupe osnovni nih jedinica i rtinka san svakog cipelara,
par po ceni od 30 do 70 funti, preporučuje 2400 ljudi pro­ je r kom binuje ogrom nu po­
se tržište polovne robe. izvodi delove tražnju za artiklom koji je ne
Britanski doprinos odevanju svetske za gam u m artin­ sam o po stilu već i po p ro iz­
om ladine 90-ih, nije, m eđutim , interesa­ ki, koja sada uklju­ vodnoj tehnologiji ostao ta­
ntan sam o kao kulturološki i sociološki čuje sandale i čizm e koreći neizm enjen.
fenomen. Finansijski, martinke su isto tako za m lade. G odine 1992. Ukratko, m artinke su farm erke među
značajna priča, budući da pokrivaju de­ prom et je bio skoro 130 m iliona funti; cipelam a! ■
setinu ukupne britanske proizvodnje ci- 1993. je uvećan na 190, a u 1994. god. je, BOR.JANKA MILATOVIĆ

Za zemlju: tromesečna 45 dinara, šestomesečna 95 dinara, godišnja 175 dinara.
Ukoliko je uplaćen manji iznos obračunaće se za koliko brojeva lista "Vreme" važi
pretplata.
Za evropske zemlje: šestomesečna DEM 100, CHF 90, ATS 700, USD 60,
godišnja DEM 190, CHF 170, ATS 1.350, USD 110.
Vanevropske zemlje (avionom): šestomesečna USD 75, godišnja USD 135
NAPOMENA: PRETPLATA ZA EVROPSKE ZEMLJE AVIONOM JEDNAKA JE
PRETPLATI ZA VANEVROPSKE ZEMLJE
Cenovnik važi od 21.8.1994. Uplata pretplate za zemlju, kao i pretplate u zemlji za inostranstvo u
korist N.P."VREME" - Beograd, žiro računi: 40804-603-7-31530(novi dinari). Potvrdu o uplati
poslati na adresu: N.P."VREME", Mišarska 12-14/111,11000 Beograd, poštanski fah 257. '
Pretplatu za "Vreme International" uplatiti na račun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien,
BLZ 20151. Za sve informacije, kontakt telefon u Beču: (pozivni za inostranstvo) 43 1 408 96 52.
U slučaju poskupljenja lista u toku pretplatnog perioda pretplatniku se priznaje stara cena do
isteka pretplate._________________________________ __ ______________ _________________
S L U Ž B A P R E T P L A T E RADI R A D N IM D A N O M OD 11-17 Č A S O V A

66 ■ VREME ■ 10. APRIL 1995

 Išm m S

ROBNA KUCA, SRPSKIH VLADARA 1

tel: 331-345, 331-346
tel\fax: 332-416
 s T n M P U R n a
21000 Novi Sad. Ruđera Boškovića 20
Telefon: 021/360-455,363-252; Fax: 021/364-731

I ZL AGAČ NA 111 M E Đ U N A R O D N O M SAJ MU G RAF I Č KE I N D U S T R I J E I D I Z A J N A - GRAF I KA ' 9 5

N o v o s a d s k i s a j a m , h a l a 5. o d 1 1. d o 1 5. a p r i l a 1 9 9 5 . g o d i n e