STANDARDIZACIJA

Ciljevi:
 Tipizacija (sređivanje po vrstama, klasama)
 Unifikacija (ujednačavanje)
 Opšta ekonomičnost
 Bezbjednost, zdravlje i zaštita životne sredine
 Zaštita interesa potrošača i interesa društva
 Odstranjivanje prepreka za trgovinu
 Uvođenje jedinstvene terminologije
 Tolerancije i dr.

Predmeti standardizacije mogu biti:

 Proizvdi
 Metode ispitivanja
 Tehnički proizvodi
 Mjere, veličine
 Projekti, inženjering
 Opšti pojmovi i dr.

Nivoi standardizacije:
1. nivo – međunarodni (ISO, IEC)
2. nivo – regionalni (Evropa: CEN, CENEL; Pan-Američki: COPANT)
3. nivo – nacionalni (BAS, JUS, DIN, USA)
4. nivo – interni

ZAKONSKA REGULATIVA VEZANA ZA TRANSPORT OPASNE ROBE

Zakonska regulativa

Međunarodna: Domaća:
Zakoni Zakoni
Sporazumi Uredbe
Direktive Pravilnici

Drumski ADR
Vazdušni ICAO-TI IATA
Željeznički RID
Pomorski IMO
Riječni ADN ADNR
Problemi pakovanja:

1
  Sve vrste ambalaže nije moguće reciklovati
 Sve vrste ambalaže nije moguće skupiti
 Sve vrste ambalaže nije moguće uništiti
 Samo mali dio ambalaže je moguće pojesti sa proizvodom ili biorazgraditi

Zadaci ambalaže:
 Da štiti upakovan proizvod od spoljašnjih uticaja
 Da svojim likovnim i estetskim izgledom pomaže prodaju proizvoda
 Da pomaže kupcu pri izboru i upotrebi proizvoda
 Da svojim praktičnim rješenjem izaziva interes kupca
 Da nosi upustvo za upotrebu proizvoda
 Da nosi oznake za zaštitu životne sredine ili reciklažu

Klasifikacija ambalaže:
1. Po namjeni:
 Komercijalnu (pojedinačno pakovanje)
 Zbirnu (pakovanje flaša u kutiji)
 Transportnu
2. Po načinu upotrebe:
 Povratna (tekstilne vreće, sanduci, baloni)
 Nepovratnu (ambalaža od papira, kartona, plastičnih masa, stakla, konzervi)
3. Prema materijalu:
 Keramička
 Kožna
 Tekstilna
 Drvena
 Staklena
 Papirna
 Kartonska
 Metalna
 Plastična
 Kombinovana
4. Prema obliku:
 Ambalaža pravougaonog presjeka
 Ambalaža okruglog-ovalnog presjeka
5. Prema osnovnoj funkciji:
 Zaštitna
 Skladištno transportna
 Prodajna
 Upotrebna
6. Prema trajnosti:
 Povratna
 Nepovratna
7. Prema vrsti proizvoda:

2
  Za prehrambene proizvode
 Za hemijsku industriju
 Za kozmetičku industriju
 Za farmaceutsku industriju
 Za industriju prerade metala
 Za industriju prerade nemetala
 Za tekstilnu industriju
 Za kožnu industriju
8. Prema zaštitnoj funkciji:
 Zaštita od dinamičkog naprezanja
 Držanje i učvršćivanje predmeta
 Zaštita predmeta od trenja
 Popunjavanje praznog prostora u ambalaži
 Povećavaje uglova i ivica
 Povećanje otpora na pritisak u ambalaži
9. Prema recikličnosti:
 Ambalaža koja se može reciklovati
 Ambalaža koja se recikluje mehaničkim putem
 Ambalaža koja se recikluje hemijskim putem
 Ambalaža koja se ne može reciklovati
10. Prema uništivosti:
 Ambalaža koja se može uništiti fizičkim ili hemijskim putem
 Ambalaža koje se ne može uništiti bez specijalnih postrojenja

Ispitivanje materijala:
1. Vlaga, odnosno upijanje vode
2. Propustljivost na tečnost i gasove
3. Uticaj temperature
4. Indikativnost (da unutrašnja površina ambalaže ne reaguje sa upakovanom
robom)
5. Otpornost prema koroziji, hemikalijama, rastvaračima, mastima i drugim
agensima

Ispitivanje gotove ambalaže:

1. Izdržljivost na padanje i bacanje
2. Izdržljivost na udare i vibracije
3. Izdržljivost na prevrtanje i kotrljanje
4. Izdržljivost pri stvarnim uslovima transporta

Ispitivanje gotove ambalaže od hartije:

1. Izdržljivost na pritisak
2. Izdržljivost na prodiranje šiljatim predmetima
3. Izdržljivost na bočne udare

3
Podjela skladišta:
1. Prema izvedbi:
 Nadzemna
 Poluukopana
 Podzemna
2. Prema vrsti namjene:
 Javna
 Priručna
 Regalna
 Visokoregalna
 Silosi
 Hladnjače
3. Prema materijalu od koga su izrađene:
 Od tvrdog materijala
 Od lakih elemenata punjenih poliur. penom,
 Nasteršnice
4. Prema lokaciji:
 Skladišta u posebno izrađenom objektu
 Skladišta u prostoru koji se nalaze u objektu druge namjene
5. Prema veličini:
 Mala (do 1000 m2)
 Srednja (od 1000 do 3000 m2)
 Velika (više od 3000 m2)
6. Pema vrsti materijala koji se skladište

PALETIZACIJA ROBE
Po obliku palete djelimo na:
 Ravne
 Sandučaste – boks
 Stubne palete

Ravne palete (podjela):

 Tip 0 – dimenzije: 600x800 [mm]; nosivost: 1000 do 4000 [kg]; masa: 18 [kg]
 Tip 1 (Euro paleta) – dimenzije: 800x1200 [mm]; nosivost: 1000 do 4000 [kg]; masa:
22 [kg]
 Tip 2 (Standardna paleta) – dimenzije: 1000x1200 [mm]; nosiovost: 1000 do 4000
[kg]; masa: 40 [kg]
 Tip 3 – dimenzije: 1200x1200 [mm]; nosivost: 1000 do 4000 [kg]; masa: 45 [kg]

KONTEJNERI
Prema nosivosti i unutrašnjoj zapremini kontejneri se djele na:

Male nosivosti 0.75 do 1.25[Mgt]1; V= 1 do 3 m3

1
[Mgt] – Mega tona

4
 
Srednje nosivosti 2.50 do 5 [Mgt]; V= 5 do 10 m3

Teške ili velike nosivosti 5 do 10 [Mgt]; V= 10 do 25 m3

Vrlo teške (odnosno transkontejnere) 10 do 20 [Mgt], V= 25 do 30 m3

PREGLED POJAVNIH OBILKA ROBA U TRANSPORTU

Upotrebna vrednost robe zavisi od mnogih faktora i to od:
 Vrste i kvaliteta sirovine
 Savremenosti tehnološkog postupka dobijanja
 Način pakovanja
 Skladištenje
 Transporta
 Upotrebe

Podjela robe se može izvršiti na više načina:

 Prema porjeklu (organsku, neorgansku, sintetičku)
 Prema stepenu obrade (sirovine, poluproizvode, gotove-finalne proizvode)
 Prema kvalitetu (pravu, surogate-zamjene, falsifikate)
 Prema ekonomskoj namjeni (proizvodi za reprodukciju, investicije i potrošnju)

Roba se razvrstava u sledeće kategorije:

 Komadna roba
 Rasuta roba
 Tečna roba
 Gasovita roba

U opšte transportne osobine koje nepovoljno utiču na podobnost transporta rasutih tereta
treba uvrstiti:
 Rasprašljivost
 Raskvašljivost
 Ljepljivost
 Drobljivost
 Krtost
 Zbijenost usled dugog odležavanja
 Otrovnost
 Korozivnost
 Zapaljivost
 Eksplozivnost
 Sklonost ka smrzavanju itd.

Od opštih transportnih osobina rasutih tereta koje imaju poseban značaj treba proučiti:
 Granulometrijski sastav
 Zapreminsku masu
 Unutrašnje i spoljno trenje
 Abrazivnost ili habajuće dejstvo

5
Granulacija se obilježava sa a ' i podrazumjeva :
( a  a min )
a '  max [mm]
2
Kod sortiranih rasutih tereta je a max : a min  2.5 , a kod nesortiranih a max : a min  2.5

Podjela rasutih tereta prema granulaciji je:

 Krupno-komadasti
 Srednje-komadasti
 Sitno-komadasti
 Zrnasti
 Praškasti
a ' > 160 [mm]
a ' = 60 do 160 [mm]
a ' = 10 do 60 [mm]
a ' = 0.5 do 10 [mm]
a ' < 0.5 [mm]

Zapreminska masa rasutih tereta

m
 [t/m3]
Vv
Vv -zapremina uzeta sa šupljinama i porama

v '
Stepen stisnosti   ; gdje je  v -sveži nasuti materijal, a  v ' -masa stisnutog tereta
v
Unutrašnje trenje
u  tg - u stanju kretanja
u 0  tg 0 - u stanju mirovanja

Spoljno trenje
 0  tg 0 - u stanju mirovanja
  tg - u stanju kretanja

Prema stepenu habajućeg dejstva rasuti tereti mogu biti:

 Nehabajući
 Malohabajući
 Srednje habajući i
 Jako habajući

Sa gledišta transporta, komadni tereti mogu biti:

 Pojedinačni komadi
 Upakovani u odabranu ambalažu
 Paletizovani tereti
 Kontejnerizovani tereti

Komadni tereti zavisno od dimenzija mogu biti:

 Male
 Srednje i
 Velike

6
Komadni tereti zavisno do težine mogu biti:
 Laki (do 30 kg)
 Srednji (od 30 do 1000 kg)
 Vrlo teški (preko 1000 kg)

Za ukrupnjavanje tereta je bitna:

 Jedinica rukovanja
 Jedinica tereta
 Jedinica transporta
 Jedinica skladištenja

Jedinica rukovanja:
 100 kg
 100 do 250 kg
 250 do 500 kg
 500 kg pa nadalje

Jedinica tereta:
 Jedinica tereta od više slobodnih komada
 Jedinica tereta nastala korištenjem paleta
 Jedinica tereta nastala korištenjem kontejnera

Jedinica transporta:
 Kamioni, vagoni, brodovi, teretni avioni

Jedinica skladištenja:
 Podrazumjeva optimalno korištenje skladišnih prostora

Vrsta prevoza
Prema prometnoj klasifikaciji teretna vozila su podeljena na:
 Vozila izuzetno male korisne nosivosti (do 0.5 tona)
 Vozila male korisne nosivosti (0.5 do 3 tona)
 Vozila srednje korisne nosivosti (3 do 7 tona)
 Vozila visoke korisne nosivosti (7 do 12 tona)
 Vozila izuzetno visoke korisne nosivosti (preko 12 tona)

Podela prema vozilima:

 Dostavna vozila (Pikap)
 Transporteri do 2.8 tona
 Transporteri do 3.5 tona
 Laki kamioni 7.5 tona
 Srednja klasa kamiona 12 tona
 Kamioni do 18-40 tona
 Teški kamioni 18-40 tona

7
  Teški kiperi

Dimenzije vozila i uklupna masa

Najveća dužina solo vozila:
 Solo teretna 12 metara
 Specijalna teretna vozila 17 metara
Priključna vozila (sa rudom)
 Jedna osovina 6 metara
 Dve osvine 10 metara
 Tri ili više osovina 12 metara
Skupna vozila:
 Tegljač sa poluprikolicom 16.5 m
 Vučna sa jednim ili dva priključna vozila 18.75 metara
Dozvoljena širina 2.5 metara i visina 4.0 metara
Dozvoljena masa vozila na motorni pogon ili skup vozila je 40 tona:
 Jedna osovina 10 tona
 Jednostruke osovine ili više osovina (međusobni razmak manji od 1 metar) 10 tona
 Dvostruke osovine (sa razmakom od 1 do 2 metra) 16 tona; pri čemu nijedna osovina
ne smije preći 10 tona
 Trostruke osovine sa međusobnim razmakom susednih osovina od 1 do 2 metra – 24
tone, pri čemu nijedna osovina nemože preći 10 tona, a ni dve susedne preko 16 tona

Najveći deo međunarodnog drumskog prevoza obavlja se sledećim tipovima kamiona:

 Kamion sa prikolicom
 Šleperi
 Hladnjače
 Cisterne
 Džambo kamioni
 Specijalni kamioni za prevoz kontejnera
 Niskonoseće prikolice
 Džambo prikolice

Prema nomenklaturi UIC, shodno svojim tehničko-tehnološkim i eksploatacionim

karakteristikama, željeznička kola su grupisana u četiri grupe (vrste) i trinaest serija:
 Zatvorena kola serije G, H, I, T
 Otvorena kola serije E, F
 Plato kola serije K, L, O, R, S
 Ostala kola serije Z, U

Specifična površinska nosivost:

q p  q / l  b [t/m2]  Korisna nosivost/ korisna tovarna površina {q-korisna nosivost
vozila; l-unutrašnja(korisna) dužina tovarnog prostora; b-unutrašnja (korisna) širina
tovarnog prostora}

8
Specifična zapreminska nosivost:
q v  q / l  b  h [t/m3] { q-korisna nosivost vozila; l-unutrašnja(korisna) dužina tovarnog
prostora; b-unutrašnja (korisna) širina tovarnog prostora; h-visina stranica tovarnog
prostora}

Specifična zapreminska nosivost za rasuti materijal:

q v '  q / l  b  ( h  h1 ) [t/m3] { q-korisna nosivost vozila; l-unutrašnja(korisna) dužina
tovarnog prostora; b-unutrašnja (korisna) širina tovarnog prostora; h-visina stranica
tovarnog prostora; h1-rastojanje od gornje ivice stranice karoserije do dozvoljene visine}

Specifična zapreminska nosivost za kabaste terete:

q v "  q / l  b  ( h  h1 )   [t/m3] ] { q-korisna
nosivost vozila; l-unutrašnja(korisna) dužina tovarnog prostora; b-unutrašnja (korisna)
širina tovarnog prostora; h-visina stranica tovarnog prostora; h1-rastojanje od gornje ivice
stranice karoserije do dozvoljene visine; η- koeficijent smanjenja korisne zapremine u
zavisnosti od dimenzija komadnih pošiljki i oblika zapremine}

Koeficijent iskorišćenja zapreminske nosivisti:

 v  V  v   / q {V-zapremina tovarnog prostora; q-korisna nosivost vozila [t]; ρ-
zapreminska masa tereta [t/m3]; ηv-koeficijent iskorištenja tovarnog prostora}

1. ZADATAK:
Dimenzije tovarnog prostora:
 Dužina 5880 [mm]
 Širina 2430 [mm]
 Visina 800 [mm]
Upotrebna korisna nosivost: 10720 [kg]
Površina tovarnog prostora: P=2.43*5.88=14.2884 [m2]
Zapremina tovarnog sanduka: V=2.43*5.88*0.8=11.4307 [m3]
Korisna zapremina (za rasuto stanje): Vk=2.43*5.88*0.72=10.2876 [m3]
Specifična površinska nosivost = 10720/14.2884=750.26 [kg/m2]
Specifična zapreminska nosivost = 10720/11.4307=937.82 [kg/m3]

Pšenica u rasutom stanju:

 Korisna zapreminska masa Vk=10.2876 [m3]
 Koeficijent iskorišćenosti tovarnog prostora ηv=0.9
 Zapreminska masa tereta ρ=1.33 [t/m3]
 Korisna nosivost vozila q=10720 [kg]
 Koeficijent iskorištenosti zapreminske nosivosti
 v  V  v   / q = 10.2876*0.9*1.33/10720=1.1787
Pšenica u džakovima:
 V=11.4307 [m3]
 ηv=1
 ρ=1.33 [t/m3]

9
  q=10720 [kg]
  v  V  v   / q =1.5674

TRANSPORT OPASNIH MATERIJA

Prema ADR-u, transport opasnih materija je podeljen u 9 klasa:
 Klasa 1 – Eksplozivne materije
 Klasa 2 – Gasovi
 Klasa 3 – Zapaljive tečnosti
 Klasa 4.1 – Zapaljive čvrste materije
 Klasa 4.2 – Materije sklone samozapaljenju
 Klasa 4.3 – Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove
 Klasa 5.1 – Oksidirajuće materije
 Klasa 5.2 – Organski peroksidi
 Klasa 6.1 – Otrovi
 Klasa 6.2 – Infektivne materije
 Klasa 7 – Radioaktivne materije
 Klasa 8 – Korozivne (nagrizajuće) materije
 Klasa 9 – Ostale opasne materije

Vozila koja prevoze opasne materije:

 Table za obilježavanje vozila su reflektujuće narandžaste boje dimenzija 400x300
[mm] oivičena crnom linijom debljine 15 [mm]

 Transportna dokumentacija vezana za prevoz opasnih roba:

1. Sertifikat za vozača
2. Sertifikat za vozilo
3. Isprava o prevozu
4. Upustvo o posebnim mjerama bezbednosti
5. Odobrenje za prevoz
6. Potvrda o osiguranju robe

 Posebno odobrenje od nadležne ustanove se zahtjeva ukoliko se vrši prevoz:

1. Eksplozivnih materija
2. Infektivnih materija
3. Otrovnih materija
4. Radioaktivnih materija
5. Opasnog otpada

 Listice: 250x250 (ADR); 300x300

Tablice za obilježavanje vozila

10
 Identifikacija stepena i vrste
opasnosti

Identifikacija materije

Dijamant opasnosti (kod prevoza opasnih materija u željezničkom saobraćaju):

 PLAVA – štetnost po zdravlje
 CRVENA – opasnost od zapaljivosti
 ŽUTA – opasnost od eksplozije
 BJELA – ostale vrste opasnosti (radioaktivnost) ili pak posebne namjene kada je to
potrebno

U klasu I opasnih roba spadaju:

 Eksplozivne materije
 Predmeti punjeni eksplozivnim materijama
 Sredstva za paljenje

U grupu eksplozivnih materijala (klasa Ia) spadaju sledeće vrste eksploziva:

 Deflargantni (Puščani)
 Brizantni (Dinamit, TNT, i dr)
 Sigurnisni i
 Inicijalni eksplozivi

U grupu predmeta napunjenih eksplozivnim materijama (klasa Ib) spadaju:

 Kapisle
 Municija
 Fitilji
 Signalna sredstva
 Osjetljavajuća sredstva

Opasne materije klase I, prema brzini odvijanja procesa, dele se na:

 Progresivne eksplozive (reakcija sporija)
 Brizantne eksplozive (reakcija trenutna)

Gasovi obuhvataju:
 Tečne gasove
 Gasove pod pritiskom
 Smješe više gasova
 Čisti gasovi (dobijeni u procesu proizvodnje)

11
Prema ADR-u i RID-u, opasna roba klase II je podjeljena u 7 kategorija:
 Sabijeni ili komprimovani gasovi
 Utečnjeni gasovi
 Rashlađeni gasovi
 Gasovi rastvoreni pod pritiskom
 Uređaji za raspršavanje aerosoli i male posude sa gasom
 Ostale predmete koji sadrže gas pod pritiskom
 Nekomprimovani gasovi

Prema primarnim opasnostima koje se mogu prouzrokovati u toku prevoza, gasovi se

svrstavaju u 3 podklase:
2.1 – Zapaljive
2.2 – Nezapaljive i neotrovne
2.3 – Otrovne

Klasifikacija opasne robe klase II (prema osobinama):

 A → Zagušljivi
 O → Oksidišući
 F → Zapaljivi
 T → Otrovni
 TF → Otrovni, zapaljivi
 TC → Otrovni, korozivni
 TO → Otrovni, oksidišući
 TFC → Otrovni, zapaljivi, korozivni
 TOC → Otrovni, oksidišući, korozivni

Način pakovanja gasova prema stanju u kome se šalje u transportu može se podeliti u 4
osnovne grupe:
 Sabijeni ili komprimovani gasovi
 Gasovi prevedeni u tečnost na normalnoj temperaturi
 Gasovi prevedeni u tečnost na niskoj temperaturi
 Pakovanje gasova upijanjem u posrednu tečnost

Obilježavaje gasova na bocama prilikom transporta:

Kiseonik PLAVA
Vodonik CRVENA
Acetilen BJELA
Hlor ZELENA

Prostorija namjenjena skladištenju boca mora ispuniti sledeće kriterijume:

 Onemogućavanje prodora sunčevih zraka
 Temperatura unutar skladišta nesmije da bude visoka
 Posjedovanje dobre ventilacije
 Da prostorija u kojoj se skladišti opasna roba klase II posjeduje protivpožarni sistem

12
Drumska vozila koja se koriste za transport gasova su:
 Cisterne
 Baterijska vozila
 Vozila sandučari

Prema svojim karakteristikama, supstance i materije klase III mogu se rasporediti u

sledeće grupe:
F – Zapaljive tečnosti, bez dodatnog rizika:
F1 – Zapaljive tečnosti koje imaju tačku paljenja manju ili jednaku 61 [oC]
F2 – Zapaljive tečnosti koje imaju tačku paljenja veću od 61 [oC]
FT – Zapaljive, tečne i otrovne tečnosti:
FT1 – Zapaljive i otrovne tečnosti
FT2 – Pesticidi
FC – Zapaljive i korozivne tečnosti
FTC – Zapaljive, otrovne i korozivne tečnosti
D – Tečnosti sa manjom eksplozivnošću

Prema stepenu opasnosti robe klase III su svrstane u tri grupe pakovanja, odnosno
ambalažne grupe:
 Ambalažna grupa I – velike opasnosti
 Ambalažna grupa II – srednja opasnosti
 Ambalažna grupa III – male opasnosti

Materijali za izradu ambalaže za transport opasne robe klase III su:

 Metal
 Staklo
 Plastične mase
 Ostali materijali (porcelan , guma, kamenin i sl.)

Ambalaža koja se koristi za pakovanje i prevoz opasnih roba klase III prema obliku je
podeljena na:
 Burad
 Boce
 Balone
 Sudove velikih zapremina (cisterne, tankovi…)

U okviru opasnih roba klase IV razlikujemo tri najvažnije podklase:

4.1 – Zapaljive čvrste materije
4.2 – Materije sklone samozapaljenju
4.3 – Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove

U zapaljive čvrste gasove spadaju:

13
  Supor
 Crveni fosfor
 Celuloid
 Nitroceluloza

U materije sklone samozapaljenju spadaju:

 Beli i žuti fosfor
 Otpaci
 Sirovi pamuk
 Upotrebljene krpe
 Nitrocelulozni filmovi

U materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove spadaju:

 Natrijum
 Kalcijum
 Kalcijum-karbid
 Cink u prahu
 Metalni magnezijum
 Alkalni silicid

Prema ADR-u i RID-u, zapaljive čvrste materije klase 4.1 se klasifikuju na:
F – Zapaljive čvrste materije, bez dodatnih opasnosti:
F1 – Organska, čvrsta materija
F2 – Organska, čvrsta materija, topljiva
F3 – Neorganska, čvrsta materija
FO – Zapaljive čvrste materije, oksidirajuće
D – Čvrsti desintetizovani eksplozivi, bez dodatnog rizika
DT- Čvrsti desintetizovani eksplozivi, otrovni
SR – Samoreagujuće supstance:
SR1 – Zahtevaju kontrolu temperature
SR2 – Ne zahtevaju kontrolu temperature

Prema ADR-u i RID-u, materije koje su sklone samozapaljenju se klasifikuju na:

S – Supstance sklone samozapaljenju, bez dodatnog rizika:
S1 – Organska, tečna
S2 – Organska, čvrsta
S3 – Neorgansa, tečna
S4 – Neorganska, čvrsta
SW – Supstance sklone samozapaljenju, koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive
gasove
SO – Supstance sklone samozapaljenju, oksidirajuće
ST – Supstance sklone samozapaljenju, otrovne:
ST1 – Organske, otrovne, tečne
ST2 – Organske, otrovne, čvrste
ST3 – Neorganske, otrovne, tečne

14
 ST4 – Neorganske, otrovne, čvrste
SC – Supstance sklone samozapaljenju, korozivne:
SC1 – Organske, korozivne, tečne
SC2 – Organske, korozivne, čvrste
SC3 – Neorganske, korozivne, tečne
SC4 – Neorganske, korozivne, čvrste

Prema ADR-u i RID-u, materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove se
klasifikuju na:
W – Materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, bez dodatne
opasnosti:
W1 – Tečne
W2 – Čvrste
W3 – Artikli
WF1 – Materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, tečne, zapaljive
WF2 – Materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, čvrste, zapaljive
WS – Materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, čvrste,
samozagrevajuće
WO – Materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, oksidirajuće,
čvrste
WT – Materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, otrovne:
WT1 – Tečne
WT2 – Čvrste
WC – Materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, korozivne:
WC1 – Tečne
WC2 – Čvrste
WFC – Materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, zapaljive,
korozivne

U okviru opasnih roba klase V razlikujemo 2 grupe materija, i to:

5.1 – Oksidirajuće materije
5.2 – Organske perokside

U oksidirajuće materije (klasa 5.1) spadaju:

 Hloridi
 Vodeni rastvor vodonik-super-oksida
 Peroksidi alkalnih metala i njihove smeše, i dr.

Oksidirajuće materije (klasa 5.1) prema svojim opasnim osobinama su klasifikovane na:
O – Oksidirajuće supstance, bez dodatnog rizika:
O1 – Tečne
O2 – Čvrste
O3 – Artikli
OF – Oksidirajuće supstance, čvrste, zapaljive
OS – Oksidirajuće supstance, čvrste, samozagrevajuće

15
 OW – Oksidirajuće supstance, čvrste, koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive
gasove
OT – Oksidirajuće supstance, otrovne:
OT1 – Tečne
OT2 – Čvrste
OC – Oksidirajuće supstance, korozivne
OC1 – Tečne
OC2 – Čvrste
OTC – Oksidirajuće supstance, otrovne, korozivne

Organski peroksidi (klasa 5.2) su podeljeni u dve velike grupe, i to:

P1 – Ne zahtjevaju kontrolu temperature
P2 – Zahtjevaju kontrolu temperature

Organski peroksidi su podeljeni u SEDAM GRUPA koji su klasifikovani od A

(najpasnije) do G (najneopasnije)

U okviru klase VI opasnih roba razlikujemo 2 grupe, i to:

6.1 – Otrovne materije
6.2 – Gadne, zarazne i infektivne materije

Otrovi prema poreklu mogu biti:

1. Mineralni otrovi:
 Gasoviti: hlor, vodonik-fosfid, sumpordioksid, ugljendioksid i dr.
 Čvrsti: jedinjenja arsena, žive, olova
2. Biljni otrovi:
 Opijum, morfin, kokain
3. Sintetički otrovi:
 Insekticidi (suzbijanje insekata)
 Rodenticidi (suzbijanje glodara)
 Fungicidi (suzbijanje biljnih bolesti)
 Herbicidi (suzbijanje korova)

Prema svojim opasnim osobinama, OTROVE klasifikujemo na:

T – Otrovne materije, bez dodatnog rizika (u zavisnosti od porekla i agregatnog stanja u
okviru ove grupe razlikujemo 9 podgrupa – od T1 do T92 ; npr. T1 – Organski, tečni)
TF – Otrovne materije, zapaljive:
TF1 – Tečnosti
TF2 – Tečnosti, koriste se kao pesticidi
TF3 – Čvrste materije
TS – Otrovne materije, samozagrevajuće, čvrste
TW – Otrovne materije, koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove:
TW1 – Tečne
TW2 – Čvrste
TO – Otrovne materije, oksidirajuće:
2
Više o ovome u Transport opasnih materija – ADR 2009.pdf

16
 TO1 – Tečne
TO2 – Čvrste
TC – Otrovne materije, korozivne:
TC1 – Organske, tečne
TC2 – Organske, čvrste
TC3 – Neorganske, tečne
TC4 – Neorganske, čvrste
TFC – Otrovne materije, zapaljive, korozivne

Gadne, zarazne i infektivne materije; prema svojim opasnostima, klasifikovane su na:

I1 – Infektivne materije koje djeluju na ljude
I2 – Infektivne materije koje djeluju na životinje
I3 – Medicimski otpad
I4 – Dijagnostički uzorci

Stepen opasnosti je definisan kao:

 Letalna doza (LD) – ako je otrovnost dermalna
 Letalna kocentracija (LC) – ako je otrovnost inhalaciona

LD50 predstavlja količinu otrova u [kg] po jednom [kg] mase tjela životinje, a dovoljna da
usmrti 50% ispitanih životinja.

Jedinica aktivnosti radioaktivnog izvora u kojem se raspada radioaktivno jezgro u 1

sekundi naziva se bekerel (Bq).

Radioaktivne materije su materije kada je radioaktivnost iznad 74 bekerela po gramu

LLS – Čvrste materije sa malom radioaktivnošću

LSA – Materije sa malom specifičnom radioaktivnošću

Snaga doze zračenja kod radioaktivnih materija na rastojanju od jednog metra od

površine pakovanja je TRANSPORTNI INDEKS (TI) (TI može biti najviše 10)

Najpoznatija jedinjenja klase IIX (korozivne materije): sumporna kiselina, azotna

kiselina, mravlja kiselina, brom, natrijum-hloroksid

Klasifikacija opasnih roba klase IIX3 :

C1-C10 – Korozivne materije, bez dodatne opasnosti:
C1-C4 – Kiseline
C5-C8 – Baze
C9-C10 – Ostale korozivne materije
C11 – Predmeti
CF – Korozivne materije, zapaljive:
CF1 – Tečne
CF2 – Čvrste
3
Više o klasifikaciji opasnih roba klase IIX u Transport opasnih materija – ADR 2009.pdf

17
 CS – Korozivne materije, samozagrevajuće:
CS1 – Tečne
CS2 – Čvrste
CW – Korozivne materije, koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove:
CW1 – Tečne
CW2 – Čvrste
CO – Korozivne materije, oksidirajuće:
CO1 – Tečne
CO2 – Čvrste
CT – Korozivne materije, otrovne:
CT1 – Tečne
CT2 – Čvrste
CFT – Korozivne materije, zapaljive, otrovne, tečne
COT – Korozivne materije, oksidirajuće, otrovne

Kontrola transportujuće robe:

 Kod izvoza:
1. Carinska
2. Veterinarska
3. Fitopatološka
4. Kontrola kvaliteta od strane spoljno-trgovinskih organa
 Kod uvoza i prevoza:
1. Carinska
2. Veterinarska
3. Fitopatološka
 U unutrašnjem saobraćaju:
1. Veterinarska
2. Fitopatološka

TERETI KOJI SE TRANSPORTUJU

Tovarenje tereta (hladnjača)
Izračunavanje potrebnih količina sredstva za hlađenje

L – količina rashadnog sredstva [kg]

Q – količina razmjene toplote hladnjače je 860 [kcal/oC]
F – površina razmjene toplote na vagone-hladnjaču je 115 [m2]
G – masa robe [kg]
h – trajanje prevoza u časovima [h]
tr – temperaturna razlika [oC]
c – specifična toplota robe [kcal/kg oC]:
- Svježe voće 0.92
- Riba 0.82
- Za zaklanu živinu, margarin 0.80
- Za jaja 0.76
- Za sir 0.64
- Za ulje 0.40

18
k – koeficijent prodiranja spoljne toplote kroz površinu razmjene kod vagona-hladnjače
je 0.32 [kcal/m2*h* oC]
Tf – toplota disanja robe – toplotni faktor:
- za temperaturu veću od +4 oC 200 [kcal/t*24h]
- za temperaturu veću od +15oC 2500[kcal/t*24h]
o
- za temperaturu veću od +30 C 6000[kcal/t*24h]
Učinak hlađenja:
1 [kg] vodenog leda na 0 [oC] je 80 [kcal/kg]
1 [kg] suvog leda na 0 [oC] je 150 [kcal/kg]
1 [kg] tečnog azota na 0 [oC] je 96.5 [kcal/kg]

Temterature koje treba L – količina rashladnog sredstva [kg]

anulirati upotrebom sredstva
Vodeni led Suvi led Tečni azot
za hlađenje
Za hlađenje vozila:
Q1/80 Q1/150 Q1/96.5
Q1=860*tr [kcal]
Za hlađenje robe:
Q2/80 Q2/150 Q2/96.5
Q2=G*c*tr [kcal]
Za uticaj spoljne temperature:
Q3/80 Q3/150 Q3/96.5
Q3=F*k*tr*h [kcal]
Za uticaj disanja robe:
(G * Tf * h) Q4/80 Q4/150 Q4/96.5
Q4=
1000 * 24
L se uvjek zaokružuje na veći cjeli broj, a u ljetnim mjesecima se povećava za 5 do 7 %,
ako je temperatura veća od 20 [oC]

ZADATAK I (Prevoženje od mjesta proizvodnje do tržišta):

Od Doboja do Minhena treba prevesti 8000 [kg] svežeg voća (breskve, kajsije) tako da na
tržište stigne sa temperaturom od +15 [oC]. Spoljna temperatura je +25[oC] (tr=10 [oC]) a
prevoz traje 72 sata

-Za hlađenje vagona-hladnjače: Q1=860*tr=8600, tj. 8600/80=107.5 [kg] USVAJAMO:

108 [kg]
-Za hlađenje robe: Q2=G*c*tr=8000*0.92*10=73600, tj 73600/80 ili 920 [kg]
-Za uticaj spoljne temperature: Q3=F*k*tr*h=115*0.32*10*72=26496, tj. 26496/80 ili
332 [kg]
(G * Tf * h) (8000 * 2500 * 72)
-Za uticaj disanja robe: Q4= = = 60000, tj. 60000/80 ili
1000 * 24 1000 * 24
750[kg]
-Količina rashladnog sredstva: L=108+920+332+750=2110 [kg]
Zbog sigurnosti uvećava se za 6 % odnosno 127 [kg] L=2110+127=2237 [kg]
Odjeljak vagona hladnjače može da primi 2125 [kg] vodenog leda u ljetnim periodima.

19
ZADATAK II (Prevoženje iz hladnjače do tržišta):
Iz Doboja za Cirih treba prevesti 9000 [kg] svežeg povrća da na tržište stigne sa 15 [oC].
Prije utovaranja povrće je hlađeno na +4 [oC]. Spoljna temperatura je 25 [oC] (tr=10 [oC]),
a za robu (tr=11 [oC]). Prevoz traje 86 sati.

-Za hlađenje vagona-hladnjače: Q1=860*tr=8600, tj. 8600/80=107.5 [kg] USVAJAMO:

108 [kg]
-Za hlađenje robe (roba se ne treba hladiti zato što je već ohlađena):
Q2=G*c*tr=9000*0.92*11=91080
-Za uticaj spoljne temperature: Q3=F*k*tr*h=115*0.32*10*86=31648, tj. 31648/80 ili
396 [kg]
(G * Tf * h) (9000 * 200 * 86)
-Za uticaj disanja robe: Q4= = = 6450, tj. 6450/80 ili 81
1000 * 24 1000 * 24
[kg]
-Količina rashladnog sredstva: L=8600+31648+6450=46698 [kcal]

Suvi led

ZADATAK III (Prevoženje iz hladnjače u hladnjaču):

Iz Doboja u Sarajevo treba prevesti 15000 kg rashlađenog svežeg mesa čija je
temperatura +4 [oC] i nju treba održati svo vreme transporta, spoljna temperatura je
24[oC] (tr je 20[oC]) prevoz traje 24 sata.

-Za hlađenje vozila: Q1=860*tr=17200, tj. 17200/150=114.66 [kg] USVAJAMO: 115 [kg]
-Za hlađenje robe (već ohlađena i Q2 se ne računa jer se prevozi iz hladnjače u hladnjaču)
-Za uticaj spoljne temperature: Q3=F*k*tr*h=115*0.32*20*24=17664, tj. 17664/150 ili
118 [kg]
(G * Tf * h) (15000 * 200 * 24)
-Za uticaj disanja robe: Q4= = = 3000, tj. 3000/150 ili 20
1000 * 24 1000 * 24
[kg]
-Količina rashladnog sredstva: L=115+118+20=253 [kg]
Zbog sigurnosti uvećava se za 6%
Lu=253*0.06=16 [kg]
L=253+16= 269 [kg]

Pošto prevoz traje 24 sata dovoljno je oko 270 [kg] suvog leda, za održavanje
temperature na +4 [oC].

ZADATAK VI:
Iz Brčkog za Banja Luku treba prevesti 1200 [kg] smrznutog svežeg mesa utoravljenog
na -15 [oC]. Spoljna tempreatura je +25 [oC] (tr = 40 [oC]). Prevoz traje 24 sata.

-Za hlađenje vagona: Q1=860*tr=34400, tj. 34400/150=229.33 [kg] USVAJAMO: 230

[kg]
-Za hlađenje robe (isto ne treba računati, a temperaturu treba održavati)

20
-Za uticaj spoljne temperature: Q3=F*k*tr*h=115*0.32*40*24=35328, tj. 35328/150 ili
236 [kg]
-Za uticaj disanja robe (ne treba računati zato što roba u smrznutom stanju „ne diše“)
-Količina rashladnog sredstva: L=230+236=466 [kg]
Zbog sigurnosti uvećava se za 6%
Lu=466*0.06=28 [kg]
L=466+28= 494 [kg] USVAJAMO: 500 [kg]

21