L2.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

Ručno programiranje mašina alatki. Prvi deo:

L2.3 LV_4_1 Ručno programiranje numerički
upravljanog struga POTISJE PH 42-CNC.
L2.3.1 Zadatak
U Laboratoriji za mašine alatke izvršiti potrebne pripreme obadnog sistema sa numerički upravljanim
strugom POTISJE PH 42-CNC, pa obraditi deo po datom radioničkom crtežu. Koristiti obrasce za potrebnu
tehnološku dokumentaciju, a program za mašinu sastaviti po ovom uputstvu i u propisnom formatu. U
pripremi za ovu vežbu valja koristiti još i dopunski materijal, postavljen na adresi predmeta i prisustvovati
prvom delu vežbe, kada se daje uputstvo za izvođenje četvrte laboratorijske vežbe: Upravljanje i
programiranje mašina alatki. Radno mesto za ovu vežbu pokazano je na SC2.3.1.

a) Numerički upravljani strug POTISJE PH 42-CNC b) Radni prostor struga POTISJE PH 42-CNC
SC2.3.1 Resurs za prvi deo laboratorijske vežbe L2.3

L2.3.2 Vodič
U pripremi za ovu laboratorijsku vežbu valja raditi po sledećem rasporedu aktivnosti:
RB Osnovne aktivnosti Dopunske aktivnosti, za bolje razumevanje i za studiranje teme
Proučavanje uputstava sa predavanja, Uputstva za izvođenje četvrte
1 Proučavanje Uputstva za rad.
laboratorijske vežbe i dopunskog materijala sa sajta ovog predmeta.
Proučavanje primera popunjenih obrazaca i pripremanje obrazaca za
2 Priprema obrazaca za rad.
postavljene zadatke (plan alata, plan obrade i plan baziranja).
Priprema programa na bazi pripremljenih planova obrade i geometrije dela
3 Priprema programa.
definisane radioničkim crtežom.
Provera i testiranje napisanog Provera programa, testiranje i verifikacija pomoću ponuđenih resursa.
4
programa. Završna provera programa vrši se na mašini za koju je program napisan.
Prenos gotovog programa u Upoznavanje sa procedurom za prenos programa u upravljačku jedinicu:
5
memoriju upravljačke jedinice. snimanje programa na računar pored mašine i prenos programa na mašinu.
Postavljanje pripremka: baziranje i stezanje. Obrada na mašini. Merenje i
6 Obrada na mašini.
analiza obrađenog dela. Sprovođenje eventualne dorade.
Analiza rezultata ostvarene obrade. Dopuna planova alata, obrade i
Sastavljanje Izveštaja o
7 baziranja, arhiviranje konačne verzije programa (G koda) i radioničkog
obavljenoj laboratorijskoj vežbi.
crteža u elaborat za ovu laboratorijku vežbu.
Ostalo:
¾ Za ovu vežbu rezervsan je i termin pripreme od četiri časa pod nazivom: Uputstvo za izvođenje četvrte laboratorijske vežve:
Upravljanje i programiranje mašina alatki.
¾ Za rad na ovoj vežbi koriste se već formirani obrasci. Primeri popunjenih obrazaca su dati u odeljku L2.3.3 Uputstvo za
programiranje struga PH 42-CNC. Za pripremu planova alata, baziranja i obrade valja koristiti sledeće obrasce: Plan alata -
obrazac MA.L.2.03_1.1, Plan baziranja – obrazac MA.L.2.03_1.2, Plan obrade – obrazac MA.L.2.03_1.3. Za radionički crtež
koristiti obrazac MA.L.2.03.0.
Rekapitulacija:
1) Na prvoj radnoj laboratorijskoj vežbi (LV_1) praktikovano je: rukovanje ručno upravljanim mašinama alatkama i direktno
merenje obratka korišćenjem radioničkih merila. I na ovoj vežbi treba meriti obrađene delove radi provere tačnosti ostvarenih
mera.
2) Na ovoj vežbi treba posmatrati kako drugi rukuju numerički upravljanim mašinama alatkama koristeći programe koji su
rezultat samostalnog rada studenata.
3) Valja uočiti značaj pažljivog praćenja cele procedure za programiranje numerički upravljanih mašina alatki. Ove mašine rade
po zadatom programu pa programer i rukovaoc treba da se postaraju da svoju tehnologiju mašini prepuste jednoznačno.

1
 MAŠINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE

L2.3.3 Uputstvo za programiranje numerički upravljanog struga

POTISJE PH 42-CNC
Strug POTISJE PH 42-CNC je numerički upravljani revolver strug tipa PH 42-CNC, koji je proizvela fabrika
POTISJE iz Ade. Taj strug ima revolver glavu sa 13 pozicija. Ovo uputstvo se odnosi na objašnjenje
osnovnih pojmova i celina programa za mašinu tipa POTISJE PH 42-CNC, u daljem tekstu: PH 42-CNC.
Objašnjene su sledeće celine: koordinatni sistem; broj programa, početak i kraj programa; rečenica
programa; struktura programa i programiranje putanje alata, uključujući i programiranje konture korišćenjem
skraćenog opisa i programiranje primenom fiksnih ciklusa. Dat je primer projektovanja tehnologije obrade za
jedan karakterističan obradak, sa programom i primerima popunjenih obrazaca MA.L.2.03_1.1,2,3.

Koordinatni sistem. U odeljku L2.3.5 dat je skraćeni

opis numerički upravljanog ravolver struga PH 42-CNC i
sa naznačenim smerovima servo osa. Oznake i smerovi
osa su prema ISO 841. Ovaj strug je po koncepciji
numerički upravljani strug sa revolver glavom iza ose
obratka (SC2.3.2). Za mašine sa revolver glavom
ispred ose obratka smer ose X je suprotan, a to povlači
za sobom i razlike u smeru kružne interpolacje u odnosu
na ovde opisanu.

Broj programa, početak i kraj programa. Svaki

tehnološki program, ali i potprogram, predstavlja celinu
koja na početku ima takozvano zaglavlje, a na kraju
odgovarajuću M-funkciju. Na SC2.3.3 pokazani su
primeri zaglavlja glavnog programa, %MPF 123 i
potprograma, %SPF 123. Na osnovu zaglavlja
upravljačka jedinica prepoznaje tip datoteke u
korisničkoj memoriji (%MPF - glavni program, %SPF -
potprogram, %TOA - datoteka korekcija alata,...). Ovde
je 123 upotrebljeno u značenju odabranog broja
programa, ili broja potprograma. Za brojeve programa
rezervisani su brojevi 1-999, a za potprograme 1-9999. SC2.3.2 Koordinatni sistem PH 42-CNC

U komunikaciji upravljačke jedinice sa računarom (transfer u jednom ili u drugom smeru) svaki program ili
potprogram predstavlja jednu ASCII datoteku.Poželjno je izbegavati numerisanje potprograma brojevima koji
počinju sa 9 (obično je to rezervisano za fiksne cikluse obrade i zaštićene programe).

Korišćenje potprograma dozvoljava formiranje složenijih programskih struktura za obradu određenog dela
(SC2.3.3). Pozivanje potprograma je moguće u koncentričnoj strukturi do dovoljno nivoa dubine za školske
potrebe. Pozivanje potprograma %SPF 123 iz glavnog programa, pri njegovom izvršavanju, ili drugog
potprograma, ostvaruje se rečenicom L123 Pa (gde je a broj ponavljanja pozvanog potprograma, najviše 99
puta). Poziv programa i potprograma u manipulaciji (brisanje, kopiranje, komunikacija sa PC, ostvaruje se
ovako: za program pomoću % 123, a za potprogram pomoću L123. Za kraj programa koristi se funkcija M30
ili M02, a za kraj potprograma M17. Pomoću M30 program se završava i vraća na početak, a sa pomoćnom
funkcijom M02 glavni program se samo završava.

Rečenica programa. Opšti oblik jedne rečenice programa pokazan je na SC2.3.4. Ovo je format programa i
programer za svoju mašinu taj format mora znati u detaljima. Na razlikama tih formata programa za razne
upravljačke jedinice zasnovana je i potreba za postprocesorima za računarsko formatizovanje programa,
kada se mašina programira pomoću nekog računarskog resursa.

Struktura programa. U opštem slučaju nulta tačka obratka može biti bilo gde na njemu, pa i van njega.
Značajna pojednostavljenja u programiranju postižu se ako se nulta tačka obratka izabere tako da leži na
njegovoj osi, a iz praktičnih razloga u rukovanju mašinom poželjno je da se nalazi na čelu izratka.
Uobičajeno je pisanje programa u apsolutnim koordinatama (u odnosu na koordinatni sistem vezan za nultu
tačku radnog predmeta). Po pravilu, koordinata X ima značenje prečnika. Izuzetak predstavlja inkrementno
programiranje, u tekućem relativnom koordinatnom sistemu (uz poziv funkcije G91), kada X ima značenje
poluprečnika. Model strukture programa pokazan je na SC2.3.5. Najvažniji elementi te strukture su:

2
 L2.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

%MPF 123 Nivo 2

Nivo 1
...
... %MPF 301
... ....
M30 ili M02 .... %SPF 701
.... .... %SPF 888
L701 P1. . ... ....
a)Početak i završetak
... L888 P1 ...
programa
... ... ...
... ... M17
%SPF 123
.... ... M17
.... ...
.... M30
M17
b)Početak i završetak
c) Primer programske strukture sa pozivom potprograma
podprograma
SC2.3.3 Primeri zaglavlja programa

N 4 G 2 G 2 G2 X ±4.3 Z ±4.3 I ±4.3 K ±4.3 F 4.1 S 4 M 2 T 2 D 2

N4 Redni broj rečenice F 4.1 Korak, ili brzina pomoćnog kretanja
G2 Pripremna funkcija S4 Broj obrta glavnog vretena, ili brzina rezanja
X ±4.3 Koordinata po osi X M2 Pomoćna funkcija
Z ±4.3 Koordinata po osi Z T2 Broj alata za izmenu
I ±4.3 K ±4.3 Parametri kružne interpolacije D2 Broj korekcije mera alata
Primer: Slova N, G, ... su adrese. Njih prate brojni podaci u naznačenim
%MPF 300 formatima. Na primer, ±4.3 znači da se u adresu upisuje decimalni
N100 G56 broj sa predznakom (±), sa najviše 4 cifre na mestima celih i najviše
N105 G00 X160 Z100 tri cifre na decimalnim mestima. U jednoj rečenici se ne smeju naći
N110 T2 D2 M3 S1500 F0.2 dve G funkcije iz iste grupe (TC2.3.6), niti više od jedne M funkcije. U
N120 G0 X50 Z5 M08 pregledu funkcija (TC2.3.6) treba uočiti da neke funkcije zahtevaju da
N130 G42 G02 X100 Z-25 I0 J-25 budu programirane u posebnoj rečenici. Većina funkcija ima modalno
N140 G40 G01 X105 dejstvo: važe i u narednim rečenicama, sve dok ne budu poništene
N150 G00 X160 Z100 M09 drugom funkcijom iz iste grupe. Potrebno je uočiti i da postoje
N160 M30 funkcije koje imaju dejstva samo u rečenici u kojoj su programirane.
SC2.3.4 Opis osnovne strukture rečenice u programu

Element 1:
Poziv pomeranja nulte tačke (funkcije G54,G55,G56 i TC2.3.1 Sadržaj datoteke pomeranja nultih tačaka
obratka
G57) podrazumeva da se pri startovanju programa i
G54 G55
nailasku na ovu funkciju vrši iščitavanje koordinata
odgovarajuće nulte tačke radnog predmeta iz X: Z:
x1 z1 X: x2 Z: z2
datoteke nultih tačaka. Sadržaj ove datoteke je G56 G57
pokazan u TC2.3.1. X: x3 Z: z3 X: x4 Z: z4
Konkretne vrednosti za x1, z1,… unosi rukovaoc mašine, pre puštanja programa u rad, a na osnovu plana
baziranja i stezanja pripremka. Dodatna translacija koordinatnog sistema obratka (programsko pomeranje
nulte tačke) moguće je ostvariti u samom programu sa G58 i G59 (na primer: G59 X… Z…):

N10 G56 Blok N30 postavlja koordinatni sistem vezan za G56 (na primer: na osi
Primer:

N20 G59 Z10 X20 obratka). Usled programiranog pomeranja nulte tačke (N20) blok N30 će dati
N30 G00 X100 Z50… pomeranje brzim hodom u tačku na 110mm ispred G56 i na prečniku 120mm.

Poželjno je, pre prvog odmicanja u poziciju za izmenu alata, dati neku od korekcija alata, koja se koristi
kasnije u programu. To znači da se čelo revolver glave odmiče od obratka (njegove nulte tačke) za zadato X
i Z uvećane za dužine alata po X i Z pravcu (što je definisano pozivom odguvarajuće korekcije alata). U
protivnom, čelo glave se odmiče od nulte tačke obratka samo za zadato X i Z, što pri naknadnom iniciranju
obrtanja revolver glave može biti nedovoljno bezbedno udaljenje.

3
 MAŠINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE

Početak programa:
%MPF123

Poziv nulte tačke radnog

1 predmeta:
G54,G55,G56,G57 Obrada alatom sa brojem t
7
Pomeranje revolver glave, brzim
hodom, u poziciju koja je Ponavljanje koraka 2, 3, 4, 6 i 7
bezbedna za izmenu alata: za obrade za koje su potrebni
2
(G00 X100 Z100) odgovarajući alati

Postavljanje alata (t) u radnu poziciju Isključenje hlađenja: M9

(obrtanjem revolver glave) i poziv
broja korekcije (d) tog alata:
3 T(t) D(d)
Definisanje broja obrta n i smera
glavnog vretena (M03 ili M04),
kao i koraka f, koji nadalje važe:
4 M03 Sn Ff
Pomeranje revolver glave, brzim
hodom, u poziciju koja je
bezbedna za izmenu alata:
G00 X100 Z100
Kraj programa
8 M30 ili M2

Uključenje hlađenja pomoću

5 funkcije M, ako je potrebno: M8
Pomeranje alata u brzom hodu u
poziciju iz koje će početi kretanje
u radnom hodu sa korakom f:
6 G0 Z10 X60
Podvučeni brojevi su ovde dati kao primer
SC2.3.5 Struktura programa sa naznačenim osnovnim elementima
NAPOMENE:
Pokazana struktura programa je minimalna moguća,
a podrazumeva niz pretpostavki, kao što su:
• Niz M-funkcija, kojima se ostvaruje stezanje i
eventualno dodatno oslanjanje, kao i
otpuštanje obratka, ostvaruju se u JOG
(ručnom) modu, pre startovanja programa,
odnosno, posle njegovog završetka.
• Nema promene baziranja i stezanja tokom
izvođenja programa.

Pozivanje određenog broja korekcije Dd podrazumeva postavljanje kao aktivnog sloga

Element 2: d u datoteci korekcija alata. Sadržaj ovog sloga je dat u TC2.3.2. Broj korekcije d i broj
alata u revolver glavi t moraju biti saglasni sa onima datim u planu alata.
TC2.3.2 Sadržaj datoteke korekcija alata (sadržaj za jednu korekciju)
Broj korekcije D ___ Korekcija dužine po Z (L2)
Red broj alata (u revolveru) ____ Poluprečnik zaobljenja vrha alata
Tip alata (orijentacija vrha) 1-9 Korekcija korekcije L1 (usled habanja)
Korekcija dužine po X (L1) Korekcija korekcije L2 (usled habanja)

SC2.3.6 Smerovi obrtanja glavnog vretena
Element 4:
Smer obrtanja i broj obrta glavnog kretanja S… :
Smer glavnog vretena je određen funkcijama M03 (desni
smer), odnosno M04 (levi smer), kao što je pokazano na
SC2.3.6. Prikazan je pogled iz pozitivnog smera ose Z.
Zaustavljanje vretena ostvaruje se sa M05. Mašina PH 42-
CNC, koja je u Laboratoriji za mašine alatke, ne poseduje
osu C. Zato ona ne omogućava glodanje i bušenje van ose
obratka, pa se funkcije M19, M63, M64 i M65 ovde ne
razmatraju. Vrednost adrese S ima značenje broja obrta
glavnog vretena (n=const), osim ako nije aktivna pripremna
funkcija G96, kada adresa S ima značenje konstantne
brzine rezanja (v=const).

4
 L2.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

Ovaj režim rada je izuzetno poželjan pri završnoj obradi konture, koja podrazumeva značajnu varijaciju
prečnika obrade. Ukoliko postoji rizik od prevelikog broja obrta glavnog vretena (na primer, v=const, a
obrada je blizu ose obratka) poželjno je na početku programa dati programsko ograničenje broja obrta (G92
S…). Iz režima v=const u režim n=const prelazi se sa G97 S…, pri čemu vrednost za S ima značenje broja
obrta glavnog vretena u munutu. Za pravilno funkcionisanje G96 potrebno je da je nulta tačka obratka na osi
obrtanja. Po pravilu se desni noževi postavljaju sa grudnom površinom okrenutom na dole i zahtevaju smer
obrtanja glavog vretena M03. Levi noževi se postavljaju sa grudnom površinom okrenutom naviše i
zahtevaju smer M04 glavnog veretena. Suprotno pravilo važi pri postavljanju noževa predviđenih za obradu
u smeru od glavnog vretena ka šiljku.

Adresa F. U osnovnom stanju podrazumeva se da adresa F ima značenje koraka (mm/o ili inč/o, zavisno od
G70/G71). Po potrebi, pomoću G94, F… dobija značenje brzine pomoćnog kretanja (mm/min odn col/min).
Sva programirana kretanja u radnom hodu (programirana sa G1, G2 i G3) izvode se sa prethodno
definisanim F… Taj korak je važeći do nove specifikacije F…
Brzi hod G00 se izvodi uvek sa konstantnom brzinom pomoćnog
kretanja. Navođenje F… uz G00 nema efekta na brzine brzog
hoda. U brzom hodu vrši se samo pozicioniranje.
Bez eksplicitnog navođenja G09, odnosno G60, prelaz iz
jednog bloka, koji sadrži programirano kretanje po duži ili luku, u
naredni, ostvaruje se bez smanjenja brzine pomoćnog kretanja
(SC2.3.7). G09 (u aktivnom bloku) i G60 (do poništenja sa G64)
prouzrokuju smanjenje brzine pomoćnog kretanja na nulu na
kraju izvršenja kretanja opisanog u bloku.
Brzi hod podrazumeva obaranje brzine pomoćnog kretanja na
nulu, tako da za precizno pozicioniranje u brzom hodu ne treba
navoditi G09, odnosno, G60.
Pri korišćenju G63 (rezanje navoja ureznikom), kao i pri ciklusu
rezanja navoja, ili navojnog lanca (L97 i L99), tokom rada
SC2.3.7 Primer prelaska između dva bloka programa u AUTOMATIC modu, FEED RATE OVERRIDE nema
sa linearnom interpolacijom (G1) dejstva na promenu koraka.

Element 6: Sigurnosna pozicija revolver glave, u kojoj će se njenom rotacijom dovesti

novi alat u radnu poziciju (promena alata T…) trebalo bi da bude dovoljno daleko od Umesto:
obratka. S druge strane, preveliko udaljavanje može prouzrokovati prekoračenje N10 G00 X100 Z100
raspoloživih granica pomeranja klizača duž X i/ili Z ose (aktiviranje graničnih prekidača
i prekid izvršenja programa). Takođe je poželjno da se primicanja i odmicanja u brzom Bolje je:
hodu ne izvode po dve ose odjednom Primicanje u brzom hodu je poželjno, u opštem N10 G00 Z100
slučaju, izvesti najpre po osi Z, a zatim po X. Ovo je naročito važno kada je N20 X100
novopostavljeni alat znatno duži (u pravcu Z) od prethodnog.

Element 7: U pokazanom blok dijagramu, pod obradom alatom t , podrazumeva se kretanje po definisanoj
putanji (opisanoj sa G1, G2, G3, X, Z, B, A...), zadatim korakom f, brojem obrta n, koji se u pojedinim
delovima putanje mogu menjati (Ff1 Sn1). U ovom koraku su takođe sadržana različita primicanja i
odmicanja u brzom hodu (G00). Ukoliko je kretanje alata definisano u relativnom (inkrementalnom)
koordinatnom sistemu, ili ako je putanja definisana u inčima, to je neophodno naglasiti odgovarajućim G-
funkcijama (G70, odnosno G91). Bez eksplicitnog navođenja G41, odnosno G42, alat će se kretati po
opisanoj putanji ne uzimajući u obzir korekciju poluprečnika vrha alata. Naime, pozivom korekcije mera alata
Dd iz datoteke korekcija se iščitavaju korekcije Lx i Lz (SC2.3.8). Funkcija G40, koja je aktivna u osnovnom
stanju, podrazumeva da upravljačka jedinica uračunava ove mere kao ofsete i vrši odgovarajuće odmicanje,
tako da se po programiranoj putanji vodi zamišljeni vrh alata V. Realne vrednosti poluprečnika zaobljenja
vrha alata, pritom, mogu biti uzrok netačno obrađene konture. To nema većeg značaja pri čistoj uzdužnoj
(po Z-osi) ili pri čistoj poprečnoj (po X-osi) obradi. Na SC2.3.9 pokazan je uticaj ignorisanja korekcije
poluprečnika vrha alata na odstupanja e obrađene konture pri obradi konusa (a) i lučnog segmenta (b)
konture. Upravljačka jedinica vodi zamišljeni vrh alata kroz tačnu konturu (1, 2, 3, …), ali se zapravo dobija
pomerena kontura. Greška je utoliko veća, ukoliko je vektor normale bliži simetralama kvadranata.
Kompenzacija zaobljenja vrha alata se ostvaruje pozivom funkcije G41, odnosno G42. Značenje je sledeće
(vidi SC2.3.10):
• G41 – kontura je sa desne strane u odnosu na vektor brzine pomoćnog kretanja, (gledano iz pozitivnog
smera Z-ose).

5
 MAŠINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE

• G42 – kontura je sa leve strane u odnosu na vektor brzine pomoćnog

kretanja (gledano iz pozitivnog smera Z-ose).
Upravljačka jedinica će uspešno ostvariti kompenzaciju zaobljenja vrha
ukoliko je korektno zadato G41, ili G42 i ako su alati pripremljeni po planu
alata, što znači da će za dati alat u datoteci korekcija postojojati pravilno
unešeni:
• vrednost poluprečnika vrha alata i
• tip alata (1-9), TC2.3.6, ’’Tip alata kod D’’.

Kodiranje tipa alata ne znači da upravljačka jedinica, pri korigovanju putanje,

na bilo koji način uvažava napadni i pomoćni napadni ugao alata. U režimu
G41, odnosno G42, upravljačka jedinica tretira alat kao kružić poluprečnika
jednakog poluprečniku zaobljenju vrha alata i stara se da ga pravilno vodi sa
jedne ili druge strane konture, gledano niz konturu u smeru konturne brzine.
Kodiranje tipa alata brojevima 1 do 9 služi upravljačkoj jedinici da odredi
položaj centra tog kružiča u odnosu na tačku – zamišljeni presek projekcija
glavnog i pomoćnog sečiva u osnovnoj ravni, a za koji se definišu korekcije
dužina po osama X i Z. Poziv G41 i G42 nema smisla kada se vrši obrada
SC2.3.8 Poluprečnik vrha
zabušivačem, burgijom, proširivačem i razvrtačem.
alata

SC2.3.9 Greške obrađene konture usled SC2.3.10 Primeri poziva korekcija

ignorisanja zaobljenja vrha alata zaobljenja vrha alata

Programiranje putanje alata. Programiranje kretanja alata po željenoj konturi moguće je ostvariti na
nekoliko načina:
• Funkcijama G1, G2 i G3, sa eksplicitno zadatim koordinatama X i Z pojedinih značajnih tačaka
(tačke koje predstavljaju krajeve pravolinijskih i lučnih segmenata konture), kao i uz eksplicitno
navođenje parametara kružne interpiolacije (B, odnosno, I i K).
• Funkcijama G1, G2 i G3, uz korišćenje pojednostavljenog opisa delova konture, kojim se može
izbeći eksplicitno definisanje koordinata pojedinih karakterističnih tačaka na konturi.
• Korišćenjem fiksnih ciklusa obrade L93, L95, L96, …

Programiranje putanje alata pomoću G01, G02, G03. Opis putanje alata se vrši pomoću funkcije G01
(linearna interpolacija), G02 (kružna interpolacija u smeru kazaljke sata, CW) i G03 (kružna interpolacija
suprotno smeru kazaljke sata, CCW). Osnovni načini definisanja ovih funkcija su pokazani na SC2.3.11.

6
 L2.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

SC2.3.11 Osnovne definicije funkcija G01,G02 i G03

Na SC2.3.11 strelicom je naznačen smer kretanja alata po pravolinijskom segmentu, ili po kružnom luku,
od tačke PT do tačke KT. Za definisanje pripremnih funkcija G01, G02 i G03 važe pravila data u TC2.3.3.

TC.2.3.3 Pravila za definisanje pripremnih funckija G01, G02 i G03

G01 se definiše na jedan od ova dva G02 ili G03 definišu se na jedan od dva načina
načina1): (na primeru G02)1) :
G01 XxKT ZzKT , ili G02 XxKT ZzKT Br, ili
G01 Aα XxKT (ili ZzKT), G02 XxKT ZzKT Ii Kk,
gde je α ugao između pozitivnog smera gde je r polupečnik kružnog luka, a i i k koordinate vektora koji
ose Z i vektora brzine pomoćnog definiše položaj centra luka u X(i) i Z(k) pravcima u odnosu na
kretanja. početnu tačku luka.
1)
Kosim slovima označeni su sadržaji Znak parametara i i k je pozitivan ukoliko se njihov smer
adresa. To su neke koordinate. poklapa sa pozitivnim smerom odgovarajuće ose.
Čak i kada je neki od ovih parametara jednak nuli potrebno je
to i pisati u programu: I0, odnosno K0.
Napomena: Definisanje luka (G2/G3) pomoću poluprečnika (B) bi trebalo izbegavati kada je centralni ugao
luka veći ili jednak 180. Tada je uputnije koristiti opis preko parametara I i K, ili rastaviti opis na dva kraća
luka.

Programiranje konture korišćenjem potpunog opisa. Na SC2.3.12 data je skica jedne spoljašnje konture (sa
nekoliko suvišnih mera za lakše računanje koordinata tačaka na toj konturi). Za ovu konturu dat je opis
kretanja alata od nulte tačke G55 obratka do završetka konture na poziciji (X62, Z-55) i to:
(1) u apsolutnom koordinatnom sistemu G55(X,Z) i
(2) u inkrementnom programiranju.
Umesto G01, G02, i G03 dozvoljeno je pisati G1, G2 i G3, respektivno. Svaka od ovih funkcija je aktivna do
poništavanja drugom iz ove grupe, ili sa G00 (brzi hod), tako da u blokovima N84 i N86 nije bilo neophodno
ponavljati G01. Vrednosti adresa X, Z, B, ili I i K, zadaju se u milimetrima (sa najviše tri decimalna mesta,
odvojena decimalnom tačkom).
(1) Glavni deo programa u (2) Glavni deo programa u
apsolutnom koordinatnom inkrementnom sistemu:
sistemu G55(X,Z) :
N10 G55
N10 G55 …
... N50 T__ D__ M__ S__
N50 T__ D__ M__ S__ F__
F__ …
... N68 G01 X0 Z0
N76 G01 X0 Z0 N70 G91
N80 G03 X20 Z-10 B10 …
N82 G01 Z-20 N80 G03 X10 Z-10 B10
N84 G01 X42 Z-35 N82 G01 Z-10
N86 G01 Z-45 N84 G01 X11 Z-15
N88 G02 X62 Z-55 B10 N86 G01 Z-10
SC2.3.12 Primer konture ... N88 G02 X10 Z-10 B10
...

7
 MAŠINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE

Programiranje konture korišćenjem skraćenog opisa. Eksplicitno definisanje koordinata odredišne tačke
svakog pojedinačnog pravolinijskog i lučnog segmenta, definisanog u pojedinačnim blokovima, pri
programiranju kretanja alata po konturi, može biti zametan posao, naročito kada se radi o složenijim
konturama, sa brojnim tangentnim prelazima i sa nizom oborenih ili zaobljenih ivica. Pored eksplicitnog
definisanja konture upravljačka jedinica dopušta da se koristi i skraćeni opis delova konture. Drugim rečima,
opis sadržan u jednom bloku (rečenici) pri izvršenju programa izaziva kretanje po nekoliko segmenata
konture (bilo lučnih bilo pravolinijskih). Pritom upravljačka jedinica izračunava koordinate karakterističnih
tačaka, potrebnih za potpuno definisanje kunture.
U nastavku se daje nekoliko opisa (u daljem tekstu “KONTUR”), koje podržava UJ, SC2.3.13. Na svim
skicama sa P je označena polazna tačka dela konture. Rečenica, kojom počinje opis konture, mora sadržati
G0 ili G1. Naradne rečenice mogu sadržati G02, odnosno G03.
a) b) c)

N150 Aα1 Aα2 Xx2 Zz2 N130 G03 Aα Br Xx2 Zz2 N240 G03 Br Aα Xx2 Zz2
d)
e) f)

N150 Xx1 Zz1 Br N120 Aα1 Aα2 Xx2 Zz2 B-c N350 Aα1 Aα2 Xx2 Zz2 Br
N160 Xx2 Zz2
g) h) i)

N155 Xx1 Zz1 B-c G02A) I i1 K k1 I i2 K k Xx2 Zz2 N40 Aα1 Aα2 Xx2 Zz2 ...
N165 Xx2 Zz2 ... B-c1 B-c2
N50 Xx3 Zz3
NAPOMENE:
Kada u opisu konture, u istom bloku stoje i adrese A i B, potrebno je voditi računa o njihovom redosledu.
Kod zaobljenih ili oborenih ivica, potrebno je da vrednost adrese B bude po apsolutnoj vrednosti manja od kraćeg
pravolinijskog segmenta (pre zaobljavanja, odnosno obaranja ivice).
Opis pod g) važi i za zaobljenu ivicu, samo je tada Bb, analogno sa e) i f).
A)
Programira se G02 ili G03 samo za prvi luk na putanji. Podrazumeva se da se lukovi tangentno nastavljaju i da
su suprotnog smera.
SC2.3.13 Primeri programiranja korišćenjem skraćenog opisa

8
 L2.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

Programiranje konture primenom fiksnih ciklusa. Fiksni ciklusi predstavljaju podprograme (rutine), koje
omogućavaju pojednostavljeno programiranje kretanja alata. Njima se ostvaruju vrlo složena kretanja, za šta
bi inače bio potreban veliki broj blokova. Struktura fiksnog ciklusa je nepromenljiva, a njegov poziv se vrši uz
prethodno definisanje parametara (R__), koje on koristi u radu. Ovde su objašnjeni fiksni ciklusi L95, L96,
L97 i L98. Inače, samo parametarsko programiranje struga PH 42-CNC nije predmet ovih laboratorijskih
vežbi. Opisi tih fiksnih ciklusa su sledeći:

• L95 i L96 (Fiksni ciklusi struganja)

Lista ulaznih parametara data je u TC2.3.7 pod nazivom “Fiksni ciklusi obrade”. Zamisao je sledeća:
Neka se polazi od šipkastog polufabrikata. Poznata je konačna kontura (opisana u potprogramu broj R20).
Veliki deo materijala od pripremka do blizu konačne konture se skida nizom ili uzdužnih (Z) ili poprečnih (X)
prolaza, sa željenom dubinom rezanja (definisanom preko R26) i pri određenom koraku (korak je definisan
sa R28). Pritom se vrši (s leva, ili s desna), ili ne vrši kompenzacija zaobljenja vrha alata (parametar R27).
Navodi se i dodatak za finu obradu i to preko komponenata po X i Z pravcu (parametri R24 i R25).
Parametrom R29 se definišu dve bitne stvari. Druga cifra označava da li se radi o unutrašnjoj ili
spoljašnjoj obradi, uzdužnoj ili poprečnoj. Prva cifra definiše tip zahvata: da li se vrši samo gruba obrada sa
ostavljanjem stepenica (koje ostaju od osno-paralelnih prolaza), ili se nakon tih prolaza pročišćava kontura
do dodatka za završnu obradu, ili se uz sve to vrši i konačni prolaz završne obrade po konturi, ili možda
samo zahvat završne obrade. Razlika između L95 i L96 je što L95 dopušta da na konturi postoje i delovi sa
“ulegnućima”. Tada nastaje povećanje dubine rezanja pa je poželjna redukcija koraka, faktorom koji je
definisan preko R31.

• L98 (Fiksni ciklus dubokog bušenja)

Parametrom R22 zadaje se Z-koordinata čela rupe. Sa R26 definiše se ukupna dubina rupe koja će se
obraditi po delovima. Između ovih delova burgija će se, ili izvlačiti do ispred čela rupe, u brzom hodu (R11=4-
3), izvlačeći strugotinu, ili će se vraćati za po 1mm unazad (R11=3-3) lomeći strugotinu. Prva dubina bušenja
(R25) je obično nešto veća od ostalih (iznos degresije, R24). Parametrima R27 i R28 zadaje se vreme, u
sekundma, zastajkivanja alata pri dostizanju svake konačne parcijalne dubine i po odmicanju radi lomljenja,
ili odvođenja strugotine. Nije potrebno propisivati iznos degresije takav da bi njen celobrojni umnožak
predstavljao razliku između konačne dubine i prve dubine bušenja.
Napomena: Kada se programira kretanje burgije, zabušivača i slično, poželjno je da se programira kretanje
vrha alata, a ne njegovog cilindričnog dela. Razlog za ovo je činjenica da se korekcije po Z osi za ove alate
obično definišu za njegov vrh.

• L97 (Fiksni ciklusi obrade navoja struganjem)

Parametri, koje je neophodno definisati pre aktiviranja ovog
ciklusa su sledeći: korak navoja (R20), dubina profila navoja
(R24), početna tačka po Z-pravcu (R22) i krajnja tačka po Z
(R32). Sa R26 i R27 definisana je veličina hoda za ulaz i za izlaz
alata (put zaletanja i put kočenja). Ugao ulaska alata, u
stepenima, definisan je sa R29. Ovim ciklusom je moguće ostvariti
i obradu navoja na konusu. U tom slučaju će parametri R21 i R31
imati vrednosti prečnika na početku, odnosno, na kraju navoja.
Ako se radi o cilindričnom navoju vrednosti ova dva parametra će
biti iste. Sam tok obrade je definisan parametrima R23 (broj
praznih prolaza, pre ulaska u materijal) i broj uzastopnih prolaza,
kojima se ostvaruje predobrada (R28) do dodatka (R25) za
obradu u završnom prolazu.
Kod mašine, koja se ovde opisuje, ciklus rezanja navoja u
prolazima predobrade formira niz profila, koji su pomereni jedan u
odnosu na drugog i po X (radijalno) i po Z(aksijalno). SC2.3.14 Bočni ulaz alata kod L97

Na SC2.3.14 pokazano je nekoliko uzastopnih prolaza alata pri radu u ciklusu L97. Preporuka za ugao ulaza
alata (R29) je da bude jednak polovini ugla profila navoja, umanjen za mali ugao δ (δ=3-5°). Na taj način se
smanjuje nepotrebno trenje između sečiva i boka proila. Profil navoja se svodi na željeni u prolazu završne
obrade. Ovako se, inače, navoj obrađuje i na strugu sa ručnim upravljanjem, kada rukovaoac takve mašine
primenjuje takozvani tangentni metod obrade navoja. Drugi metod je takozvani radijalni, kada se alat
postepeno primiče u radijalnom pravcu. U tom slučaju se strugotina formira na oba sečiva u podjednakim
količinama pa se takav metod koristi kada se za njega nađe opravdanje.

9
 MAŠINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE

Primer projektovanja tehnologije obrade na strugu PH 42-CNC

Na SC2.3.15 pokazan je crtež dela “ Čaura CN_002”. Primer projektovanja tehnologije, koji se ovde
navodi, odnosi se na operaciju obrade ovog dela na strugu PH 42-CNC u dva baziranja (operacija sa rednim
brojem 30). Pripremak je svetlo vučeni šipkasti polufabrikat od Č.3990, prethodno isečen na ∅50x 60 sa
predobrađenim rukavcem ∅34x18, kako se pri okretanju obratka ne bi zatevalo novo podešavanje šapa
stezne glave (prečnik stezanja se podešava na ∅34). Ostali detalji koji se odnose na baziranja, pokazani su
u skraćenoj verziji plana baziranja (obrazac MA.L.2.03_1.2), u nastavku ovog teksta.

Za kompletnu obradu ovog dela na strugu

SC2.3.15 Čaura CN_002 za koju je dat primer
tehnološkog programa obrade na PH 42-CNC
SC2.3.16 Skup alata za obradu dela sa S2.3.15
Slede: Izvodi iz Plan baziranja i Plana alata, pa Plan obrade, a onda listing glavnog programa (u
TC2.3.4, sa ostatkom u TC2.3.4(Nastavak)) i listinzi potprograma u TC2.3.5.
PH 42-CNC planirano je 8 alata. Skice ovih
alata pokazane su na SC2.3.16. Svi alati su
standardni, osim noža za usecanje žljeba na
izlazu navoja, koji u planu alata zahteva
drugačiji opis.
Detaljnija specifikacija reznih modula,
držača, položaja postavljanja u revolver glavu,
potrebnog smera obrtanja glavnog vretena,
brojevi pozicija u glavi i rezervisana mesta u
memoriji za definisanje korekcija, data je u
planu alata čiji je glavni deo pokazan u
nastavku ovog teksta.
Radi praćenja programa za obradu ovog
dela, u nastavku je dat plan obrade (obrazac
MA.L.2.03_1.3) u detaljisanoj formi.
Pretpostavke su sledeće:
• Glavni program za ovu obradu (%700)
podrazumeva obradu u dva baziranja, sa
prekidom (M00) za promenu strane
obratka.
• U prvom baziranju (koordinatni sistem G55)
obrađuje se prečnik ∅34, izvode svi
zahvati spoljašnjeg struganja na strani sa
navojem i vrše obrada otvora ∅12 i
unutrašnja obrada.
• U drugom baziranju (koordinatni sistem
G56) vrši se obrada preostalog dela
spoljašnje konture i strugaje upusta.
• Fiksni ciklusi struganja će biti iskoriščeni za
spoljašnju konturu u prvom baziranju,
(L701), unutrašnje konture u prvom
baziranju (L702) i spoljašnje konture u
drugom baziranju (L703).
• Za poprečnu obradu i obradu spoljašnjih
kontura koristiće se konstantna brzina
rezanja.
• Za završnu obradu kontura koristiće se
režim tačnog prelaska konture (G60).
• Za obradu otvora ∅12 biće iskorišćen
ciklus bušenja sa izvlačenjem strugotine.
Projektovanje tehnologije obrade ovog dela na
strugu PH 42-CNC podrazumeva pripremu tri
pomenuta dokumenta za komplet tehnološke
dokumentacije i listinge: jednog glavnog
programa i tri potprograma (4 ASCII datoteke).

10
 L2.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

• Plan baziranja – obrazac MA.L.2.03_1.2 (skraćeni prikaz)

...
(Glavni deo sa skicama baziranja)
Spoljašnje stezanje √ Tvrde šape (GUB0) √
Stezna glava √
Unutrašnje stezanje Meke šape (WB3)

Nulte tačke radnog predmeta 2) Pripremak Izradak

....

Položaj tvrdih šapa (A-H) 3) A Mera Df (min/max)

Prečnik stezanja [mm] 34 Ili prema ctrežu broj

• Plan alata – obrazac MA.L.2.03_1.1 (skraćeni prikaz)

...
(Glavni deo sa podacima za četiri alata)
v
Tip S1 S2 S2 S2 Smer s M08 Ref.
T D Materijal r κ κ1 m/mi
(S/B) (1-9) (a–f) Lz Lx M3/M4 mm/o M09 alat
n
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Alat Nož za poprečnu obradu PSKNL 2020 + pločica SNMM160008

2 Držač Radijalni držač M04 ,IB 020130 02
D2 S PGP135 0.8 75 15 3 a - 30 M04 140 0.25 M08 Ne
...
Alat Nož za usecanje izlaznog žljeba za spoljašnji navoj IB 010 122 02
5 Držač Radijalni držač M03, IB 020130 04
D5 S P30 0.5 90 - 3 a - 30 M03 100 0.12 M08 Ne
Alat Nož za spoljašnju obradu PDJNL 2020 + pločica S________04
6 Držač Radijalni držač M03, IB 020130 05
D6 S HSSE 0.4 ___ ___ 3 a - 30 M03 150 0.14 M08 Da
....
Alat Zavojna burgija sa MK drškom JUS K.D3.023 N
10 Držač Držač MK4 IB 020 132 01 + Redukciona čaura MK2/MK4 IB 020 132 06
D10 B HSSE - - - 7 f 75 - M03 30 0.2 M08 Ne

11
 MAŠINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE

Obrazac MA.L.2.03_1.3
PH 42-CNC
Br.tehnol.postupka Br. operacije 30
PLAN OBRADE
Broj crteža dela Kom / oper. 1

Plan obrade br. Glavni program %700 (G_CN002_00.TXT)

Pripremak ∅50x60 /∅34x18 Potprogrami L701,702,703 (P_CN002_0*.TXT)

Materijal Č.3990 Plan alata br. tk [min]
Stanje SV_Odžareno Plan baziranja br. tuk[min]

Br G40 Broj
Broj G90 M08 G96 M03 G64 M31 Broj
T D G41 S F fiksnog
Zahv. G91 M09 G97 M04 G60 M34 PP/P
G42 ciklusa
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 15 16

G90 T2 D2 G40 M08 G96 M04 140 0.25 G60

10 G55
Poprečno struganje čeone površine ∅50 sa dodatkom 0.2mm po dužini

T4 D4 G40 M08 G96 M04 120 0.25 G64 L95 L701

20 G55 Uzdužno struganje na ∅45 (G40) i predobrada spoljašnje konture, u ciklusu, sa dodacima δx=0.4 i
δz=0.1
G90 T6 D6 G42 M08 G96 M03 150 0.14 G60 L701
30 G55
Završna obrada spoljašnje konture (L701) i završna obrada čela ∅27

G90 T5 D5 G40 M08 G97 M03 1180 0.12 G64

40 G55
Usecanje žljeba do ∅25, za izlaz navoja

G90 T8 D8 G40 M08 G97 M03 2830 0.06 G64

50 G55
Zabušivanje

G90 T10 D10 G40 M08 G97 M03 800 0.2 G64 L98
60 G55
Bušenje ∅25 na dubinu 63 (ciklus sa izvlačenjem strugotine)

G90 T12 D12 G41 M08 G97 M04 1750 0.16 G60 L95 L702
70 G55 Obrada (predobrada i završni prolaz, u ciklusu) unitrašnje konture.
Dubina rezanja 0.8 Dodaci δx=0.2 i δz=0.06
G90 T13 D13 G40 M08 G97 M03 1060 - G64 L97
80 G55 Obrada spoljašnjeg navoja M27x1.5 i STOP (M00)!
Predobrada: 6 prolaza, dubina profila 0.92 , Bočni ulaz 27° , Završni prolaz 0.05mm
G90 T4 D4 G40 M08 G96 M04 120 0.25 G64 L95 L703
90 G56
Predobrada spoljašnje konture, u ciklusu, sa dodacima δx=0.4 i δz=0.1

G90 T6 D6 G42 M08 G96 M03 150 0.14 G60 L703

100 G56
Završna obrada spoljašnje konture (L703)

G90 T12 D12 G41 M08 G97 M04 1750 0.16 G60
120 G56 Obrada (predobrada i završni prolaz,) upusta ∅14x7
Dubina rezanja 0.8 Dodaci δx=0.2 i δz=0.06
Legenda: 1-Broj zahvata, 2-Broj nulte tačke radnog predmeta, 3-Apsolutni/relativni kordinatni sistem, 4-Izmena alata, 5-Poziv korekcija
mera alata, 6-Kompenzacija zaobljenja vrha, 7-Uključenje / isključenje SHP, 8-Vreteno v=const / n=const, 9-Glavno vreteno (L / D),
10-Brzina (n ili v) glavnog vretena, 11-Korak, 12-Normalan/tačan prelaz konture, 13-Oslobađanje / Aktiviranje šiljka, 14-Mehanička
ruka napred /nazad, 15- L95 do L99, 16- IB potprograma. XX Aktivno u osnovnom stanju,

Prezime i ime Datum Potpis IB Teh.postupka IB Operacije List / od

Tehnolog
1/1
Overio

12
 L2.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

TC2.3.4 Listing glavnog programa (ASCII file G_CN002_00.TXT)

%MPF 700 N1200 ( ------- T6 D6 M3 -------)

(CAURA CN_002 U DVA BAZIRANJA) N1202 G55 G40 G71 G90 G95
(PROGRAM FILE: G_CN002_00.TXT) N1204 D6
(POTPROGRAMI :) N1206 G0 X100 Z100
(L701 / P_CN002_01.TXT) N1208 T6 D6 M3 S500 F0.14
(L702 / P_CN002_02.TXT) N1210 (SPOLJ. KONTURA ZAVRSNO)
(L703 / P_CN002_02.TXT) N1212 G0 Z6
(PLAN OBRADE BR.___________) N1214 G96 S150
(TEHNOLOG:M.VASIC/21.12.2007) N1216 X23 M08
N1218 G42
N1000 ( + + + 1.BAZIRANJE (G55) + + + ) N1220 L701 P1
N1222 G40
N1002 ( ------- T2 D2 M4 -------) N1224 (CELO ZAVRSNO)
N1004 G55 G40 G95 G71 G90 G95 N1226 G0 Z0
N1006 D2 N1228 X30
N1008 G92 S3000 N1230 G1 X13
N1010 G0 X100 Z100 N1232 M09
N1012 T2 D2 M4 S800 F0.25 N1234 G0 X120 Z120
N1014 (CEONO 1.PROLAZ) N1236 M5
N1016 G0 Z0.5
N1018 X54 M08 N1300 ( ------- T5 D5 M3 -------)
N1020 G96 S140 N1302 G55 G40 G71 G90 G95
N1022 G1 X-0.5 N1304 D5
N1024 Z2 N1306 G0 X100 Z100
N1026 G0 X54 N1308 T5 D5 M3 S1180 F0.12
N1028 Z0 N1310 (USECANJE ZLJEBA)
N1030 (CEONO 2.PROLAZ) N1312 G0 Z6
N1032 F0.16 N1314 X50
N1034 G1 X-0.5 N1316 Z-16
N1036 Z1 M09 N1318 X36 M08
N1038 G0 X100 Z100 N1320 G1 X25
N1040 M5 N1322 G4 X0.5
N1324 G1 X28
N1100 ( ------- T4 D4 M4 -------) N1326 Z-15 M09
N1102 G55 G40 G71 G90 G95 N1328 G0 X100 Z100
N1104 D4 N1330 M5
N1106 G0 X100 Z100
N1108 T4 D4 M4 S850 F0.25 N1400 ( ------- T8 D8 M3 -------)
N1110 (UZDUZNA NA FI45) N1402 G55 G40 G71 G90 G95
N1112 G0 Z2. N1404 D8
N1114 X45 N1406 G0 X120 Z60
N1116 M08 N1408 T10 D10 M3 S2830 F0.06
N1118 G1 Z-37 N1410 (ZABUSIVANJE)
N1120 X52 N1412 G0 Z4
N1122 (PREDOBRADA SPOLJ. KONTURE) N1414 X0 M08
N1124 G0 X60 Z10 N1416 G1 Z-6
N1126 G96 S120 N1418 G0 Z10
N1128 R20=701 R21=23 R22=3 R23=1 N1420 M09
N1130 R24=0.5 R25=0.1 R26=2.5 R27=40 N1422 G0 X120 Z60
N1132 R28=0.25 R29=31 L96 P1 N1424 M5
N1134 M09
N1136 G0 X100 Z120
N1138 M5 (Ostatak je u TC2.3.4(Nastavak))

13
 MAŠINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE

TC2.3.4 (Nastavak) Listing glavnog programa (ASCII file G_CN002_00.TXT).

N1500 ( ------- T10 D10 M3 -------) N2000 ( ------- T4 D4 M4 -------)

N1502 G55 G40 G71 G90 G95 N2002 G56 G40 G71 G90 G95
N1504 D10 N2004 D4
N1506 G0 X120 Z60 N2006 G0 X100 Z100
N1508 T10 D10 M3 S800 F0.2 N2008 T4 D4 M4 S850 F0.25
N1510 (BUSENJE FI12) N2010 (PREDOBRADA SPOLJ. KONTURE)
N1512 G0 Z10 N2012 G0 X60 Z10
N1514 X0 M08 N2014 G96 S120
N1516 R11=4-3 R22=5 R24=14 R25=20 N2016 M08
N1518 R26=-63 R27=0.5 R28=0.5 N2018 R20=703 R21=11 R22=3 R23=1
N1520 L98 P1 N2020 R24=0.5 R25=0.1 R26=2.5 R27=40
N1522 M09 N2022 R28=0.25 R29=31 L96 P1
N1524 G0 X120 Z60 N2024 M09
N1526 M5 N2026 G0 X100 Z120
N2028 M5
N1600 ( ------- T12 D12 M4 -------)
N1602 G55 G40 G71 G90 G95 N2100 ( ------- T6 D6 M3 -------)
N1604 D12 N2102 G56 G40 G71 G90 G95
N1606 G0 X150 Z80 N2104 D6
N1608 T12 D12 M3 S1750 F0.18 N2106 G0 X100 Z100
N1610 (UNUTRASNJA KONTURA) N2108 T6 D6 M3 S500 F0.14
N1612 G0 Z10 N2110 (SPOLJ. KONTURA ZAVRSNO)
N1614 X8 M08 N2112 G0 Z6
N1616 R20=702 R21=20.4 R22=3 R23=1 N2114 G96 S150
N1618 R24=0.35R25=0.1 R26=0.8 R27=41 N2116 X23 M08
N1620 R28=0.12 R29=41 L96 P1 N2118 G42
N1622 G40 M09 N2120 L703 P1
N1624 G0 X150 Z80 N2122 G40 M09
N1626 M5 N2124 G0 X120 Z120
N2126 M5
N1700 ( ------- T13 D13 M3 -------)
N1702 G55 G40 G71 G90 G95 N2200 ( ------- T12 D12 M4 -------)
N1704 D13 N2202 G56 G40 G71 G90 G95
N1706 G0 X100 Z100 N2204 D12
N1708 T13 D13 M3 S1060 F0.3 N2206 G0 X150 Z80
N1710 (NAVOJ M27X1.5) N2208 T12 D12 M3 S1750 F0.18
N1712 G0 Z10 N2210 (UNUTRASNJA KONTURA)
N1714 X32 M08 N2212 G0 Z3
N1716 R20=1.5 R21=27 R22=0 N2214 X13 M08
N1718 R23=2 R24=-0.92 N2216 G1 Z-6.9
N1720 R25=0.06 R26=5 R27=0 N2218 X12.8
N1722 R28=6 R29=27 N2220 G0 Z3
N1724 R31=27 R32=-14 N2222 X13
N1726 L97 P1 N2224 G1 Z-7
N1728 M09 N2226 X11
N1730 G0 X100 Z100 N2228 G0 Z5.
N1732 M5 N2230 M09
N2232 G0 X150 Z80
N1800 M00 N2234 M5
N1802 ( + + + 2.BAZIRANJE (G56) + + + )
(--------- K R A J ----------)
M30

14
 L2.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

TC2.3.5 Listinzi potprograma

%SPF 701 %SPF 702 %SPF 703

N10 G1 X23 Z1 N10 G1 X20.4 Z1 N10 G1 X10 Z0
N12 G1 X27 Z-1 N20 X16 Z-10 N12 X18
N14 Z-16 N30 Z-20 N14 G3 X23.967 Z-2.686 B3.
N16 X31 N40 X11.8 N16 G1 X25.715 Z-11
N18 X34 Z-17.5 M17 N18 X27
N20 Z-25 N20 X28 Z-11.5
N22 X44 N22 Z-14
N24 X46 Z-26 N24 G2 X40. Z-20. B6.
M17 N26 G1 Z-22
N28 X44
N30 X46 Z-23
M17
ACCII datoteka ACCII datoteka ACCII datoteka
P_CN002_01.TXT P_CN002_02.TXT P_CN002_03.TXT
Alternativni opis kontura u potprog-
Još jedan način opisa kontura u potprogramima
ramima, korišćenjem skraćenog
načina opisa konture, pokazan je %SPF 701 %SPF 703
na SC2.3.13. N10 G1 X23 Z1 N10 G1 X10 Z0
N12 A90 A180 X27 Z-16 B-1 N20 X18
N14 A90 A180 X34 Z-25 B-1.5 N30 G3 X23.967 Z-2.686 B3.
N16 X44 N40 G1 A174 Z-11
N18 A135 X46 N50 A90 A180 X28 Z-14 B-0.5
M17 N60G2 X40 Z-20 B6
N70 G1 Z-22
N80 X44
N90 A135 X46
M17

Komentar tehnologije projektovne u ovom primeru. U programiranju NU mašina alatki svaki tehnolog gradi
određeni stil. Ovde je primenjen jedan, koji je primeren vežbama. Komentarima na pogodnim mestima,
ispisanim u zagradama, kako je ovde učinjeno, program je učinjen preglednijim. Ovi komentari su u praksi
korisni za rukovaoca mašine, a na vežbi pomažu studentima da se lakše snađu.

Radi preglednosti, u jednu rečenicu je stavljan manji broj funkcija. Ostavljena su i prazna mesta. Kompaktniji
stil podrazumeva više funkcija u jednoj rečenici, s tim da se ne ugrozi opis putanje alata i osnovna pravila
(samo po jedna G funkcija iz iste grupe, samo jedna M funkcija).

Ovde je program pisan modularno. Deo programa za obradu jednim alatom pisan je kao nezavisna celina i
kao takva može biti izvršena u automatskom modu, uz minimalne izmene u programu (naredba za
bezuslovni skok) kada za to ima potrebe i kada situacija to dozvoljava.

U programu su dati i brojevi rečenica u rastućem nizu. Mašina će ovakav program izvršiti podjednako dobro i
kada taj niz nije rastući, pa i ako brojeva rečenica uopšte nema. Brojevi rečenica u programu su korisni u
situacijama kada upravljačka jedinica prijavljuje grešku u programu. U poruci upozorenja daje i broj rečenice,
ako on u programu postoji. Cena ove modularnosti je po jedna suvišna rečenica kretanja u brzom hodu. U
pokazanom programu to su rečenice N**06. Takođe, kao posledica želje da se napravi modularnim, u
programu se javlja, inače bespotrebno, ponavljanje rečenice sa pozivom pomeranja nulte tačke (G55,
odnosno G56).

U želji da se program iz primera učini kraćim, ode je, planski, napravljena jedna greška u programiranju
obrade po kriterijumu proizvodnosti. Posledica takvog programa je nepotrebno produžavanje vremena
obrade. Zbog jednostavijeg programiranja predobrade konture u drugom baziranju u jednom delu programa
mašina će raditi ''režući vazduh'' u više prolaza, zato što je rukavac na pripremku već predobrađen. Iskusniji
programer će primeniti svoje znanje tako da obrada bude efikasna, čak i kada je ona pojedinačna.

15
 MAŠINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE

L2.3.5 Dodatak za numerički upravljani revolver strug PH 42-CNC

PH 42 CNC je dvoosni numerički upravljani strug sa jednom revolver glavom. Ovde se koriste podaci
o strugu koji je u Laboratoriji za mašine alatke. Dužine hodova revolver glave, sa alatom, su: 340mm, u
uzdužnom pravcu (Z-osa) i 120mm u poprečnom pravcu (X-osa). Maksimalne brzine, u radnom hodu, za
obe ose, su po 2000 mm/min, a brzine brzih hodova su po 6000 mm/min.
Pogon glavnog kretanja je AC motor sa maksimalnom snagom od 16 kW. Prenosnik za glavno
kretanje je planetarni nasadni, sa dva stupnja. Broj obrta glavnog vretena je u granicama 19 - 6000 min-1.
Praćenje pozicije glavnog vretena, radi sinhronizacije sa pomoćnim kretanjima pri obradi zavojnica,
ostvareno je preko inkrementalnog enkodera.
Provrt glavnog vretena dopušta provlačenje šipke do ∅42mm. Stezanje obradaka se izvodi pomoću
hidrauličkog steznog kola. Kao pribor za stezanje se koriste ili elastične stezne čaure ili glava sa šapama
(prirubnica vretena prema DIN 55027 5x13).
Revolver glava je, po uobičajenoj nomenklaturi, iza ose struganja. Ima 13 pozicija. Prihvat alata je
preko cilindričnih drški držača alata (DIN 69880, veličina 30). Sistem držača alata je predviđen za
maksimalni presek drške noža 20x20 mm.
Nosač zadnjeg šiljka se ručno pozicionira, pri pripremi mašine, u uzdužnom pravcu, na posebnim
vođicama. Hod pinole je 80 mm. Pored izvlačenja i uvlačenja pinole, pomoću hidrocilindra, jednim
hidrocilindrom se, po potrebi, ostvaruje rotacija nosača pinole, radi odmicanja zadnjeg šiljka, ili njegovog
dovođenja u pravac ose glavnog vretena. Pomeranje pinole i obaranja nosača pinole može da se ostvaruje
ručno i automatski.
Upravljačka jedinica (Siemens, SINUMERIK 810T) omogućava linearnu i kružnu interpolaciju u ravni
(X, Z). Na raspolaganju je vrlo bogata pomoć rukovaocu, u vidu fiksnih ciklusa (struganje, usecanje
profilisanih žljebova, duboko bušenje i struganje navoja), pojednostavljenog programiranja konture i grafičke
simulacije putanje alata. Implementirani softver dopušta programiranje makroa. Transfer programa od PC ka
upravljačkoj jedinici i obrnuto, ostvaruje se preko serijskog porta RS 232. Moguć je i unos programa sa
raspoloživog čitača bušene trake.
Pored navedenog, redovnu opremu mašine čine: hidroagregat, stezno kolo, sistem za hlađenje
alata, sa rezervoarom, sistem za centralno impulsno podmazivanje, mehanička ruka za prihvat i odlaganje
obrađenih delova (pri odsecanju iz šipke), posebni poprečni klizač, za odsecanje, sa hidrauličnim pogonom i
zaštitna kabina. Gabaritne mere mašine su 2.90 x 1.75 x 1.70m, a ukupna masa 5000 kg.

Priprema za vežbu:
Opetarivni rad na samoj vežbi, podrazumeva da se za taj termin pripremi sledeće:
Radionički crtež dela koji se obrađuje na NU strugu (Na formatu A4, sa potrebnim brojem projekcija, pogleda
i preseka, sa standardnim zaglavljem i okvirom), obrazac MA.L.2.03.0.
ƒ Plan alata (Popunjen obrazac MA.L.2.03_1.1: PH_PLA.doc).
ƒ Plan baziranja (Popunjen obrazac MA.L.2.03_1.2: PH_PLB.doc).
ƒ Plan obrade (Popunjen obrazac MA.L.2.03_1.3: PH_PLO.doc).
ƒ Tehnološki program i potprogrami (ASCII datoteke, na nekom elektronskom medijumu).

Napomena: Grupa studenata obrađuje jedan deo na ovoj mašini. Svaki student priprema sve delove
tehnološke dokumentacije za obradu tog dela i priprema deo programa koji se odnosi na naznačenu celinu
ukupnog tehnološkog postupka. Podela zaduženja se obavlja u terminu auditorne vežbe koja se zakazuje i
izvodi radi pripreme za ovu laboratorijsku vežbu.

Izveštaj
Izveštaj treba da sadrži:
Radionički crtež, popunjenu i korigovanu tehnološku dokumentaciju, listinge programa uz dodatna
objašnjenja logičkih celina u programu. Kompletan izveštaj overava asistent, u terminu vežbe, nakon
završenog operativnog rada na mašini.

Literatura
ƒ Beleške sa predavanja i auditornih vežbi iz predmeta Mašine alatke.
ƒ Pomoćni materijal (PDF file) sa pregledom funkcija za strug POTISJE PH 42-CNC.

16
 L2.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

Detalji o obradi na strugu

(1) Delovi koji se obrađuju

Data su tri primera za obradu (SC2.3.17), označeni sa C1, C2 i C3. Materijal obratka je AlMg3.
Crteži delova se mogu kopirati sa sajta predmeta (C1.DXF, C2.DXF i C3.DXF).

(2) Pripremak
Pripremak je cilindrični, prečnika 50mm, predhodno obrađen na dužinu izratka, sa dodacima za čeonu
obradu po 1.5mm (SC2.3.17).

(3) Sistem alata

TC2.3.6 Raspoloživi alati i pripadajući brojevi korekcija i potrebni smerovi obrtanja glavnog vretena.
Nož za spoljašnju obradu sa izmenljivom pločicom od TM
T2 D2 M4
(κr=91°, κ1r=36°, r=0.4mm, levi)
Nož za spoljašnju obradu (koristimo ga za i za žljeb) sa izmenljivom pločicom
T4 D4 M3
od TM (κr=93°, κ1r=58°, r=0.4mm, desni)
Nož, desni, sa pločicom za obradu spoljašnjeg navoja (pločica za korak
T6 D6 M3
navoja do 1.5mm)
Zabušivač, ∅3.5mm, HSS T8 D8 M3
Zavojna burgija , ∅16mm, HSS T10 D10 M3
Nož za unutrašnju obradu , sa izmenljivom pločicom od TM
T12 D12 M3
Dmin=16mm, κr=91°, κ1r=31°, r=0.4mm, desni

(4) Baziranje
Obrada se izvodi u dva baziranja (u istom tehnološkom programu), sa uslovnim STOP-om (M00) za
okretanje dela. Baziranje se vrši pomoću stezne glave sa mekim šapama. Predobrađeni rukavac na
pripremku dopušta jednu pripremu mekih šapa za oba stezanja.

(5) Obrada
• Za različita baziranja koristiti dve nulte tačke obratke (G55 i G56). Broj obrta vretena ograničiti
programski na 1200min-1. Obrada se izvodi bez hlađenja.

Struganje: Dubine rezanja: max. 2mm (predobrada), Dodaci za zavrsnu obradu: po Z osi max.
0.15mm ; po X osi max 0.5mm. Brzina rezanja: 70m/min (predobrada) 85 m/min
(zavrsni prolaz). Koraci: 0.25 mm/o za predobradu; Za završnu obradu prema
poluprečniku zaobljenja vrha alata i preporukama, za naznačeni kvalitet. Nekotirane
oštre ivice su oborene na 0.3/45°, ili zaobljene sa r 0.3 .
Bušenje: Brzina rezanja : 35 m/min. Koraci mm/o (0.1- zabušivanje, 0.22- bušenje).
Zabušivanje bez korišćenja ciklusa. Bušenje u ciklusu L98.
Navoj: Koristiti fiksni ciklus L97. Dubina završnog prolaza 0.1mm. Predobrada u 8
prolaza, Praznih prolaza 2.

Ostalo
U TC2.3.7 dati su rezervisani brojevi glavnih i potprograma za sva tri dela koja su predviđena za obradu u
okviru ove laboratorijske vežbe.

TC2.3.7 Rezervisani brojevi programa i potprograma.

Deo Glavni program Potprogrami
C1 100 101, 102,…
C2 200 201, 202,…

C3 300 301, 302,…

17
 MAŠINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE

SC2.3.17 Crteži C1, C2, C3, pripremak za obardu na PH 42-CNC i primer obrađenih delova

18
 L2.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.
1. Postolje

2. Rezervoar SHP

3. Motor glavnog kretanja (GK)

4. Nasadni planetarni prenosnik

5. Motor ventilatora za motor GK (3)

6. Remeni par (glavno vreteno - enkoder)

7. Kućište glavnog vretena

8. Glavno vreteno

9. Stezna glava (ili nosač elastičnih čaure)

10. Hidrocilindar steznog kola

11. Vođice uzdužnog (Z) klizača

12. Uzdužni klizač

13. Motor Z ose (AC servo)

14. Prenosnik (sinhroni remeni) Z ose

15. Enkoder na zavojnom vretenu Z ose

16. Vođice poprečnog (X) klizača

17. Klizač X ose sa pogonom revolver glave

18. Revolver glava (13 pozicija) DIN69880 ∅30

19. servo (AC) motor X ose

20. Prenosnik (sinhroni remeni par) X-ose

21. Enkoder X ose

22. Vođice nosača zadnjeg šiljka

23. Mehanizam za obaranje zadnjeg šiljka

SC2.3.18 PH42-CNC strug
24. Pinola zadnjeg šiljka

25. Cilindar za obaranje pinole

26. Nosač zadnjeg šiljka

27. Enkoder glavnog obrtnog kretanja (od značaja pri obradi
navoja)

19
 MAŠINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE

TC2.3.8 Strug POTISJE PH 42-CNC sa SINUMERIK 810 -T ( Pregled pripremnih i pomoćnih funkcija)
Funkcije za programiranje (pripremne funkcije) Pomoćne funkcije
Grupa Funkcija OPIS
OPIS ADRESE
Funkcija M0 Bezuslovni stop
G00 Brzi hod sa linearnom interpolacijom X,Z M1 Uslovni stop
G01 ♠ Radni hod sa linearnom interpolacijom X,Z,F M2, M30 Kraj glavnog programa
G02 Kružna interpolacija u smeru kazaljke sata X,Z,B (I,K ) M3 Start vretena CCW
1
G03 Kružna interpolacija suprotno kazaljci sata X,Z,B (I, K ) M4 Start vretena CW
G33 Rezanje navoja X,Z,I ( K ) M5 Stop vretena
G34 Rezanje navoja sa lin.rastućim korakom Z,K,F M8 Uključivanje pumpe za SHP
G35 Rez. navoja sa lin.opadajućim korakom Z,K,F M9 Isključivanje pumpe za SHP
2 G04* Vreme čekanja u dostignutoj poziciji X (F) sec M10 Automatska promena opsega n
3 G09 Tačan prelaz konture F=0 M11 I opseg brojeva obrta gl. vretena
G40* ♠ Bez kompenzacije RR (zaobljenja vrha alata) M12 II opseg br. obrta gl. vretena
4 G41 Kompenzacija RR sa leve strane konture M17 Kraj potprograma
G42 Kompenzacija RR sa desne strane konture M19 Pozicioniranje gl. vret. S(ugao)
5 G53 Brisanje aktivnosti pomeraja nulte tačke M20 Stezanje se posmatra
G54* ♠ Poziv pomeranja nulte tačke radnog predm. M21 Stezanje se ne posmatra
6
G55-G57* Poziv pomeranja nulte tačke radnog predm. M31 Pinola nazad + konjić gore
7 G58-G59 Programirano pomeranje nulte tačke X,Z M32 Pinola se posmatra
G60 Tačan prelaz konture F=0 M33 Pinola se ne posmatra
8 G63 Korak F=100% ( urezivanje navoja ) M34 Konjić dole + pinola napred
G64 ♠ Grub prelaz konture, F se ne smanjuje M40 Suport za odsecanje dole
G70 Colovni sistem mera M50 Mehanička ruka napred
9
G71 ♠ Milimetarski sistem mera M51 Mehanička ruka nazad
G90 ♠ Apsolutni sistem mera M52 Zaštitna vrata se posmatraju
10
G91 Relativni sistem mera M53 Zaštitna vrata se ne posmatraju
11 G92* Ograničenje max. broja obrtaja S M63 Start obrt. gonjenog alata CCW
G94 Korak F u mm/min ili inč/min S o/min M64 Start obrtanja alata CW
12
G95 ♠ Korak F u mm/o ili inč/o S o/min M65 Stop gonjenog alata
G96 Aktiviranje konstantne brzine rezanja M70 Dotur šipkastog materijala
G97 Konstantan broj obrtaja (iz G96 fiksira S) M71 Otpuštanje (sa dodavačem)
13 G25 Progr. ograničenje radnog prostora min. M72 Stezanje (sa dodavačem)
14 G26 Progr. ograničenje radnog prostora max. M80 Sinhron. odsecanje programski
♠ - Aktivno u osnovnom stanju ♠ - Ide u posebnu rečenicu
Iz iste grupe može biti programirana samo jedna G-funkcija u istoj rečenici.

Fiksni ciklusi Tip alata kod D Adrese funkcija

L93 Usecanje profilisanog žljeba X mm Prečnik kod G90, poluprečnik kod G91
L95 Struganje sa ukopavanjem X s Vreme čekanja kod G04
L96 Struganje bez ukopavanja Z mm Dužina
L97 Rezanje navoja I mm Vektor (// X) kod G2 i G3 ; Korak navoja(+)
L98 Duboko bušenje K mm Vektor (// Z) kod G2 i G3
L99 Struganje navojnog lanca B mm Poluprečnik kruga
B- mm Veličina obaranja ivice
B+ mm Veličine zaobljenja ivice/ poluprečnik luka
KOORDINATNI SISTEM ZA UGAO OBORENA/ A (°) Ugao konusa u odnosu na +Z
KONUSA ZAOBLJENA IVICA F mm/o Korak, kod G95 i G96 promena koraka
F mm/min Brzina pomoćnog kretanja kod G94
S o/min Broj obrtaja, max.broj obrtaja
S m/min Brzina rezanja kod G96
T Pozicija revolver glave
D 1-99 Broj korekcije alata
P 1-99 Broj ponavljanja podprograma
% 0-9999 Broj glavnog programa
L 0-999 Broj podprograma
N 1-9999 Broj rečenice
o
Uvek: A > 0 ; A ≡ A-180 R 1-99 Parametar

20
 L2.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

TC2.3.9 Strug POTISJE PH 42-CNC sa upravljačkom jedinicom SINUMERIK 810-T: FIKSNI CIKLUSI OBRADE

L95 i L96 CIKLUSI STRUGANJA

Param. ZNAČENJE PARAMETRA
R20 Broj potprograma sa opisom konture
R21 Početna tačka ciklusa po X (apsolutno)
R22 Početna tačka ciklusa po Z (apsolutno)
R23 R23=1 (Parametar mašine)
R24 Dodatak za završnu obradu po X (inkrementalno)
R25 Dodatak za završnu obradu po Z (inkrementalno)
R26 Dubina rezanja za jedan prolaz po X ili Z (inkrement.)
R27 Kompenzacija zaobljenja vrha alata (G40/G41/G42)
R28 Korak
R29 Vrsta obrade i pravac kretanja alata
R30 Redukcioni faktor koraka pri ukopavanju1)
Kodiraje parametra R29
R29=_1 spoljašnja //Z R29=1_ predobrada stepenasto (a)
R29=_2 spoljašnja //X R29=2_ završni prolaz po konturi (c)
R29=_3 unutrašnja //Z R29=3_ stepenastor + čišćenje stepenica (a+b)
R29=_4 unutrašnja //X R29=4_ stepen.+ čišćenje + zavr. prolaz (a+b+c)
L95 Ciklus struganja sa elementima ukopavanja
L96 Ciklus struganja bez elemenata ukopavanja
1) Vrednost od 0 do 1, samo kod L95

L97 CIKLUS ZA REZANJE NAVOJA

Param. ZNAČENJE PARAMETRA
R20 Korak navoja
R21 Početna tačka navoja po X (apsolutno)
R22 Početna tačka navoja po Z (apsolutno)
R23 Broj praznih prolaza
R24 Dubina navoja (inkrementalno) 2)
R25 Dodatak za završnu obradu
R26 Veličina zaleta
R27 Put kočenja
R28 Broj prolaza (predobrada)
R29 Ugao ulaza alata
R31 Krajnja tačka navoja po X (apsolutno)
R32 Krajnja tačka navoja po Z (apsolutno)
2) Sa predznakom -, za spoljašnji navoj
Sa predznakom +, za unutrašnji navoj

L98 CIKLUS DUBOKOG BUŠENJA

Param. ZNAČENJE PARAMETRA
R11 Način odvođenja strugotine3)
R22 Početna tačka ciklusa po Z (apsolutno)
R24 Iznos degresije (bez predznaka, inkrementalno)
R25 Prva dubina bušenja (bez predznaka, inkrem.)
R26 Dubina bušenja (apsolutno)
R27 Vreme čekanja u početnoj tački
R28 Vreme čekanja u krajnjoj tački
3) 3-3 Za kidanje strugotine
4-3 Za izvlačenje strugotine

21
 MAŠINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE

Plan alata br.

Br.tehnol.postupka Br. operacije
PH 42-CNC Broj crteža dela Kom / oper.
PLAN ALATA Glavni program
Potprogrami
MA.L.2.03_1.1 Plan obrade br. Plan baziranja
Tip S1 S2 S2 S2 Smer v s M08 Ref.
T D Materijal r κ κ1
(S/B) (1-9) (a–f) Lz Lx M3/M4 m/min mm/o M09 alat
17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32
Alat
1 Držač

Alat
2 Držač

Alat
3 Držač

Alat
4 Držač

Alat
5 Držač

Alat
6 Držač

Alat
7 Držač

Alat
8 Držač

Alat
9 Držač

Alat
10 Držač

Alat
11 Držač

Alat
12 Držač

Alat
13 Držač

1- Broj pozicije revolver glave, 2-Broj korekcije, 3-Strugarski/Bušacki, 4-Materijal reznog dela, 5-poluprečnik zaobljenja vrha, 6-
Napadni ugao, 7-Pomoćni napadni ugao, 8-Definicija korekcije zaobljenja (skica a)), 9-Postavljanje u drzaču, 10,11- Minimalni
prepusti, 12-Smer glavnog vretena (skica b)), 13-Brzina reanja, 14-Korak, 15-Hlađenje, 16-Referentni alat.

a) b)
Prezime i ime Datum Potpis IB Teh.postupka IB Operacije List / od
Tehnolog
Overio
22
 L2.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

Plan alata br.

PH 42-CNC Br.tehnol.postupka Br. operacije
PLAN Broj crteža dela Kom / oper.
Glavni program
BAZIRANJA Potprogrami
MA.L.2.03_1.2 Plan obrade br. Plan alata
Stezna Nazivni prečnik 20 22 25 28 30 32 36 38 40 42
čaura stezne čaure
Spoljašnje stezanje. Tvrde šape (GUB0)
Stezna glava
Unutrašnje stezanje Meke šape (WB3)
Šiljak
Pinola šiljka
Maksimalni prepust pinole [mm ] Pritisak u instalaciji pinole [bar]

Nulte tačke radnog predmeta 2) Pripremak Izradak

Tvrde šape Meke šape
a)

b)

c)

Opsezi stezanja GUB0 (∅mm) Šape obraditi prema skici (P1-P4)

A 16 - 45 B 39 - 76 C 76 - 114 D 114 - 152 Šape obraditi na ∅ Dst[mm]
E 70 - 108 F 108 - 146 G 146 - 180 H 160 - 195 Mera t (min/max)
Položaj tvrdih šapa (A-H) 3) Mera Df (min/max)
Prečnik stezanja [mm] Ili prema ctrežu broj
NAPOMENE:
1)
Oznaka baze na šapama (skice a) i b)), za graničenje pripremka po Z-pravcu
2)
Naznačiti i numerisati nulte tačke radnog predmeta 3) Položaj šapa na steznoj glavi (prema skici c))
Prezime i ime Datum Potpis IB Teh.postupka IB Operacije List / od
Tehnolog
Overio

23
 MAŠINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE

Plan obrade br.

PH 42-CNC Br.tehnol.postupka Br. operacije
PLAN OBRADE Broj crteža dela Kom / oper.
Glavni program Pripremak
MA.L.2.03_1.3 Potprogrami
Materijal Plan alata br. tk [min]
Stanje Plan baziranja br. tuk[min]
Br G40
G90 M08 G96 M03 G64G M31 M50 Broj fix.
Br.Z. T D G41 S F Br. PP/P
G91 M09 G97 M04 60 M34 M51 ciklusa
G42
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Legenda:
XX Aktivno u osnovnom stanju, 1-Broj zahvata, 2-Broj nulte tačke radnog predmeta, 3-Apsolutni/relativni kordinatni sistem,
4-Izmena alata, 5-Poziv korekcija mera alata, 6-Kompenzacija zaobljenja vrha, 7-Uključenje / isključenje SHP, 8-Vreteno
v=const / n=const, 9-Glavno vreteno (L / D), 10-Brzina (n ili v) glavnog vretena, 11-Korak, 12-Normalan/tačan prelaz
konture, 13-Oslobađanje / Aktiviranje šiljka, 14-Mehanička ruka napred/nazad, 15-L95 do L99, 16-IB potprograma.

Prezime i ime Datum Potpis IB Teh.postupka IB Operacije List / od

Tehnolog
Overio

24