PEJZAZN A nl % / A \RHITEKTURA LN SV Lud PROJ EKTOVANS LealPREDGOVOR Udzbenik "PEJZAZNA _ARHITEKTURA PLANIRANJE | PROJEKTOVANJE" namenien je pre- vashodno studentima i inzenjerima Sumarskog fakulteta - Odseka za Pejzaznu arhitekturu, arhitektima i svima onima koji Zele da upoznajy problematiku planiranja i projektovanja zelenin povrsina u gradu i njegovoj rubnoj oni. Udzbenik obuhvata teorijski deo nastavnog gradiva, @praktieni deo, odnosno svi tehnick! pojmovi, zadaci, Primeti reSenja i ono Sto ce omoguciti lakSe i pravilnije snalazenje u izradi zadataka, odnosno u samom radu na projektovanju i planiranju biée prezentirano u posebnoj knjizi "Tehnika pejzazog projektovanja". Planiranje i projektovanje zelenih povréina pred- stavija profilnu disciplinu na Odseku za Pejzaznu arhitek- turu Sumarskog fakulteta, j. onu disciplinu koja odreduje profil pejzaznog arhitekte. Kao delatnost u struci takode Zauzima znaéaino mesto. U sloZenom lancu podizanja i rege zelenila - Planiranje i projektovanje je jedna od bitnin inicijalnih karika, bez koje se ne moze zamisiti po- dizanje i najmanje zelene povrsine - vita, skvera, drvore- dai ostalog. ‘Stvaranje celovitog sistema zelenila je slozen pro- ces, tesno povezan sa mnogim urbanistickim, arhitek- tonskim, umetniékim, Kulturnim, tehnikim, ekoloskim, ekonomskim, socioloskim i drugim pitanjima. Slozenost gradske sredine i njene razlitite funkaije nalazu da se u Planiranju novi i rckonstrukeiji starin delova gradova ‘obezbede zdravili | udobniji uslovi stanovanja, rada, od- mora, kultumo-drustvenih delatnosti i svin drugih Zivotnih potreba i aktivnosti. Savremena naselja treba da ober. bede organsku vezu sa ckolnom prirodom, visok komfor i ekolosku ravnotezu. Zelene povriine organizovane kao sistem, ostvarujuéi mnogobrojne funkcije, gradsku sredi- ‘nu dine optimalnom za Zivot njenth stanovnika, Elementi ovog sistema - parkovi, vitovi, zelenilo stambenih kompleksa, Skala, defijih usianova, bolnica, saobratajnica, industriskih zona i objekata, centralnih pe- Satkih zona, zooloskih i botani¢kin vrtova i drugih kate- gorija - predsatvijaiu osnovne delove "zelenog" sistema i preko prigradskog zelenila - park-Suma, idetista, zaétitnih, Pojaseva, povezuju nasele sa njegovom prirodnom oko- linom. Vestim i kreativnim koriSenjem kompozicionih ele- menata - vegetacije, prirodnih, arhitektonskin i gradevins- kin elemenata, skulpture i estetskih principa stvaraju se coptimalni usiovi za Zivot, rad i odmor. Zato zelene povrsi- ne predstaviiaju neodvojiv deo svin struktumo-funkcional- nih zona nasele Ovom prilkom izrazavam veliku zahvainost "t dekoru" - Beograd, JKP Gradskom zelenilu u Novom Sa- du, Urbanistickom zavodu u Niu, *Zelenilu - Beograd", kao glavnim sponvorima u finansijsko} pomoéi pri étam” Panju ovog udzbenika, da ova knjiga u te8kim material- nim uslovima Univerziteta, ugleda svetiost dana. Takode se zahvaljujem na nesebiéno| struénoj po- moéi recenzenata, dr Draganu Sojlevskom, red.prof iz ‘Skopija i dr Mirku Kovatevicu, vanred.prof. iz Beograda, koji su mi preporudii odredene dopune i otklonilidileme. AutorSadrzaj |-UVOD U PROBLEMATIKU PEJSAZNE ARHITEKTURE, KOJA SE ODNOSI NA PLANIRANJE | PROJEKTOVANJE ZELENIH POVRSINA POJAM, RAZVOJ | PROBLEMATIKA PEISAZNE ARHITEKTURE «11 . Intervaneia us pengraminnj i eemiranie A. UseSée u cblasti planirania ........ 12 kuhurnog poate = B. AufincerY bien rian E.Intowonajou zat duvanja pvotitnog rekonstrukeljezelenih poursina ary Prirodnog pejsséa C. Intervencije u oblast zadtito Zivotne sredine | revialzacle pejsada .... cove 18 Il DEO - PLANIRANJE SISTEMA ZELENIH POVRSINA. woo = 6 517, Vogetecia 1. POUAM | AAZVOU SISTEMA ZELENILA.. 16 52. Antopogensocfainoekonomet falter 11 Pojam items lei ie 221. Ratogory nasoja 1.2, Razvosatoma zteniia ” 522 Funkcionan tp azole 1.3, eave olen poudina Si ea 523. Fiaigkastuktura naela 2. TROMSI6TEMA ZELENLA 2 824, Poscjée lene poitine 3. ELEVENT SSTENA ZELENILAINJHOVA KLASIKACUA 26 ae Eden cole tech eer Zeare poutine jong kiss 7 ee eee cena Zelene povidine egranigenog korisconja z Fra aap ta Zelene powsne specialne namene :2 san saesion vas 4, NORIRANJE ZELENIH POVRSINA a Suanjezepedencst zembita 5. FRKTOR! KOMI USLOVLJAYAJU STVARANJEIRAZVON 526, Dinarka dustenin poteba ‘SISTEMA ZELENIH POVASINA 28 ‘Svakednevni odmer 53. Prrodn fate 2 51.1. Geogeatel nie! ‘2 5.1.2. Konfiguracija terena, a 5.27, Zivotni standard drudtva ..... Si Rie: » 528, Viasniétvo zemije . oe _ 6. SISTEM ZELENILA U FUNKCWJI CORGANIZACLIE RADA Woche m7 6.1. Odnes sistema zelenila prema funkeionainom sistemu Vazdutna stan eta} a vam Padavine i viadnost vazduha ot 6.2, Ones sistema zelenila prema funkcionsinom sister Medusobni rica ime izelenihpoveina 2 “aanovenie 5114, Gooidkekaratriatite orona 3 83, Othos zeerila prem funklonanom sistomu edmor 5.15. Pedootkekarallrstive ovona 2 6.4. Odos sistema zeiniaeabraéainog site 518, Hidrgraske karakterisike a 65. Odnos sistema zlonia gradskog conta 3 13 BSt*seeeeeee wRaeeve BeatIll - PROJEKTOVANJE I REKONSTRUKCIJA ZELENIH POVRSINA +, TIPOLOGWA OBJEKATA PEJSAZNE AHHITEXTUHE:. 1 12, ‘Achitoktonsko-pejsadne veze grad ipricede Raznovraneet uzsjamnin vaza grada ipritodne okaline 2. KORISCENJE PRIRODNIH ELEMENATA U PEJSAZNOJ KOMPOZICU! 22, 28 24, 25. Konfguraciiaterena YYods kao komponenta pojsaza \ogetacija kao element pejsazne arhitekture Poljane,travnjaci ‘Gvotne obikovanie os eseeseee ‘Gvetne kempozicije od sazonskog oveéa Prone tajno ovece} inihova upetieba Perene oko vedenih povrsine ‘Alpinuri—kompozicie sa kamenom | bilo materialom : Perane za suve zideve Prone u slobodnom prostoru ~ na travnaku labor biljrih vista Problem kompozee pi formiranja parkovekih objekata ‘3, PROCES PROJEKTOVANJA at 32, 3a, 26 35, 36. 37. 38. 39 Vest pojokata i postupnest peoektovana Piojekt zadatak i program Predprojektna acena (valorzacie)objekata pojsazne arhitehture . Predprojektns oeene teritoje po faktoima Pojeadna ansliza tortie Rzrada projeltnog reforia, Sadtdal oroiektne dokumortaciio Ulazni peda potrebni za planiranje gradckog sistema zelerila u obvi invade urbanistiékog plana Uzi pea ptebnzapeeltvaie peed clomenata sistoma zolonila ..... 4, KLASIFIKACUIA ZELENH POVRSINA U GRADU! OKOLINI an Zelene pevetine jevnog kerigéonja Zelene povitine ograniéenog koriséenja Zolone povttine specijaine namene. Zelene povrtinejavnog koriséenja 4.14, Gradshl patkovi Definicija ivste Lokacia\ dostupnost Dimenzionisanje tortor parka Komporicia parka CContar kompozivje Utica privodnih usiova na parkovsku kompozici Stow v homponielf parka : oniranje parkovsko tortorle Zona ulsza u park gee 6 Bee Zeeeeeezeseeszae & RaRBS 12 ‘igi, putow size w parku - Zona sportai masovrih aitivnost (Gabava, odmet,rokreacia) Dei sektor Zona mimnog edmora (Objekt u parku ‘Mali vtno-aritektonsk element u park (grade w parka Elementi za obtikavarje rljofa Kolar fon w kompozici parka {zborblnih vista ~ bli, gustna krune i kolorit Tipovizacode Spesijalizovani gradeki parkov! Vigeprofini gradsk parkovi Setni parkovi Zabavni parkovi Dei patkovi ‘Sports parkovi Shverovi : lo na macisraloma’ gradskin ullcama Brze saobraés)nice | ulice ‘Tahnishe norme priformiranju zelenh povsina secbraéainica Razdeine rake Kompozivja zelenila, labor vata drveds 2a drvarede ‘pits napomene Centraine gradske zone - poéaéki saobraéaj Aloe dud obsla vodetoke ules itrgov!u centry grad ‘Siobodne povrSine na podrugiu stambenih zajednica | blokova 4.1.51. Slobodne povttine stambeno zalonice 41.52. Stambeni kompleksi sa individuainom ‘zgracinjom ‘Ossow princi uredivania vera oor vaiina pare enka wing prosora ss : Zoviarievinog prostora ‘vnow stambore objet ca Poco vost indviduanesambene ao ‘tov oko via vikendia 4.41.2, Slobedne povetine stamenog bloka sa kolektvnim sisnovanjem rae et porn va stambenom hompehst ‘Stambeno~ packe ulce wo 104 108 108 108 108 108 109 109 10 14 14 116 18 19 i 18 130 130 12 133 198 137 142 142 132 143 145; a7 148 160 180 181 181 154 154 153, 155 158 197 “187Desi grata u stambaninkomploksima Prose 2a mian dmar ‘tisha komponciaslbodnh protora U fambenom kompekeu pte posta ureatizaci 42. Zelene povidine ograniéenog koriséenia 423. 422. 423. 424, 425, 428. portale rokratione povesine Pirodniistvoreniusiov znegejni za planiranje objekatafzike kulture, spore rekteacie ‘Smerice i normatv 2a planitanje sportekin rekreativnih objekata Rexroatvne aktivnosti precékoel Fieidko vaspitane u kolame Rekreaivne aktvnost ostlog gradansiva Projektovanje zelenia u okviu ‘sportskovtekceativnih objokata Slobodne povidine Skolskin kompleksa Funkcia skolskog dveritta ‘AcntoKtonsko-pojeazns erganizadia 6kolskog kemplexsa Slobodne povidine dosiih uetanova YVoliéina, namena | karaktriske otverenag prostora vitiea prema slobodnog prostora vriéa Overen prostori uz dediejasle Voligina i eeabine elabodneg prostoa je Zolono povidine bolnigkih kompleksa Zelenile oko polikinika, domova 2dravja i ‘anatorjuma’ Zelene povrkineindustiskih zona ifabigkih omploksa Organizaciaindustiske zone Uredenje unutafebrifkin komplekea ace. Speajaizovan parkoi ograniéenog kortéenia 4.26.1. Zooparkovi (zoolaski vow) 4282 Rotanitvn hadte 4263. Memotiani parkovi 4264, Emogratsk' parkovi 4.2, Zolene povidine speciaine namene ea 158 10 160 160 161 161 163, 164 164 164 168 169 170 170 170 173 173 18 180 2180 s1e4 106 108 43:1. Zelene povidine grobalja Planicanje grobalja Funkcionalno zonirane tetorie groblja Problomatika novih grobalia Poboliéanj ingleda postojesih grobal Uredonje dumekih grobala 432. Zabtin’ pojasevi Velitina i sastev pojasa podizenje pojasa 32:1. Vodeadtine zelerilo 433. Vertkaino zelenlo Funkcionalnos vertkalneg zelerile Kempozicijau vertkalnem ozelenjavaniy Princip zaizbor vista u vorikalnom azelenjavaniy 4.38.1. Zelenilo balkonai terase 4.33.2. Krovni vitovi ‘5. VANGRADSKE ZELENE POVRSINE | ORGANZAGIIA MESTA ODMORA | REKREACLE 5.1. Koncepela organizacii prostora park-Eume ‘Opremsa pardiume i dopuna aktivnost 52. Kupalétaiplaio Inbor mesta 2a kupalta pnb Planiranje i raspodelarekreanata prema zelenjavanje 5.3. Pojzatno oblikovanje prigradskin puteva Putevii okoli pond kata itoijat prateteg zlenila du puteva Znaéaj pratoéeg zolnilaputeve 2a Bvotnu stedinu Karakterizadeci pejzatnog obtikovanja Planirane i projekiovanje prateéeg zelenila. Nok’ spelt kompezicionihrefenja .. TERMINOLOSKI RECNIK LITERATURA 188 188 189 191 191 192 192 192 193 192 194 195 195 198 197 198 198 201 205 208 206 zor zor zor 210 210 219 22UNIVERZITET U BEOGRADU SUMARSKI| FAKULTET, BEOGRAD, 2003)