Arko

0
1
2
UNIVERZITET U ISTOĈNOM SARAJEVU
SAOBRAĆAJNI FAKULTET DOBOJ
Dr Perica Gojković
TRANSPORTNE OSOBINE
ROBE
Doboj, mart 2012. godine
3
Dr Perica Gojković
TRANSPORTNE OSOBINE ROBE
I izdanje
RECEZENTI:
Prof. dr Vladan Tubić
Prof. dr Slobodan Zeĉević
IZDAVAĈ
Saobraćajni fakultet Doboj Univerziteta u Istoĉnom Sarajevu
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:
dekan, prof. dr Perica Gojković
Štampanje udţbenika odobrilo Nastavno-nauĉno vijeće
Saobraćajnog fakulteta u Doboju na 58. sjednici odrţanoj 7. marta 2012.
godine.
TIRAŢ: 500 komada
ŠTAMPA: „PLANJAX“ Tešanj
RAĈUNARSKA PRIPREMA: Dragić Darko, dipl. inţ. saob.
Bjelošević Radenka, dipl. inţ. saob.
Izdavaĉ zadrţava sva prava. Reprodukcija pojedinih dijelova ili cjeline ove
publikacije nije dozvoljena.
4
SADRŢAJ
PREDGOVOR 11
UVOD 12
1. PODJELA I KLASIFIKACIJA ROBE 14
1.1. KVALITET ROBE I NjEGOVO ODREĐIVANjE
USLOVLjENO ZAHTJEVIMA TRANSPORTA
16
1.1.1. Kontrola transportujuće robe 18
1.1.1.1. Carinska kontrola 19
1.1.1.2. Veterinarska kontrola 19
1.1.1.3. Fitopatološka kontola 20
1.1.1.4. Kontrola kvaliteta od strane spoljno
trgovinskih organa
20
2. STANDARDIZACIJA, STANDARDI I DRUGI
PROPISI ZNAĈAJNI ZA ROBU U TRANSPORTU
22
2.1. RAZVOJ JUGOSLOVENSKE STANDARDIZACIJE
I ZAKON O JUGOSLOVENSKIM STANDARDIMA
25
2.2. ZBIRKA POJMOVA O SUŠTINI
STANDARDIZACIJE
26
2.3. RAZVOJ STANDARDIZACIJE PO OBLASTIMA
PRIVREDE
28
2.4. VAŢNIJE ODREDBE ZAKONA O
JUGOSLOVENSKIM STANDARDIMA
29
2.4.1. Definicije i obimnost standardizacije 29
2.4.2. Postupak donošenja ili zamjene standarda 30
2.4.3. Primjena standarda i odstupanje od njih 31
2.4.4. Interni standardi proizvodnih organizacija 32
2.4.5. Uzimanje i obrada uzoraka za utvrĊivanje
kvaliteta i kvantiteta robe
33
2.5. OSIGURANjE PREVOZNIKA ZA EVENTUALNE
ŠTETE NA ROBI KOJA SE TRANSPORTUJE
36
2.6. ZAKONSKA REGULATIVA VEZANA ZA ROBU U 39
5
TRANSPORTU
2.6.1. Razvoj domaće standardizacije 39
2.6.2. Zakonska regulativa vezana za transport opasne
robe
41
2.6.3. Direktive evropske unije vezane za drumski
transport opasne robe
42
3. AMBALAŢA I PAKOVANjE ROBE 44
3.1. PROIZVODNjA I POTROŠNjA AMBALAŢE 45
3.2. ULOGA AMBALAŢE I NjENE FUNKCIJE 46
3.3. PODJELA (KLASIFIKACIJA) AMBALAŢE 48
3.3.1. Drvena ambalaţa 49
3.3.2. Ambalaţa od papira (hartije) 51
3.3.2.1. Vaţniji oblici ambalaţe od hartije 57
3.3.2.2. Ĉuvanje ambalaţe od hartije 58
3.3.3. Metalna ambalaţa 58
3.3.3.1. Vaţniji oblici metalne ambalaţe 60
3.3.4. Staklena ambalaţa 61
3.3.4.1. Proizvodnja staklenih proizvoda 63
3.3.4.2. Proizvodi od stakla u transportu 66
3.3.5. Tekstilna ambalaţa 71
3.3.5.1. Vaţniji oblici tekstilne ambalaţe 74
3.3.6. Hemijska sredstva za dezinfekciju 74
3.3.7. Ambalaţa od plastiĉnih masa 75
3.3.7.1. Podjela plastiĉnih masa 77
3.3.7.1.1. Termoplastiĉne mase 78
3.3.7.1.2. Termostabilne mase 83
3.3.7.1.3. Proteinske plastiĉne mase 85
3.3.8. Kompleksna ambalaţa 88
3.3.9. Ambalaţa od ostalih materijala 90
6
3.3.10. Pomoćni materijali za pakovanje 92
3.4. IZBOR AMBALAŢE 94
3.5. PODJELA AMBALAŢE PREMA NAMJENI 96
3.6. PODJELA AMBALAŢE PREMA OSNOVNOJ
FUNKCIJI U TRANSPORTU
97
3.6.1. Komercijalna ambalaţa 97
3.6.2. Transportna ambalaţa 98
3.7. PALETIZOVANjE ROBE 101
3.7.1. Ravne palete 101
3.7.2. Sanduĉaste ili boks palete 105
3.7.3. Nestandardne palete 106
3.7.4. Stubne palete 106
3.7.5. Viljuškari 107
3.8. KONTEJNERIZOVANjE ROBE 111
3.8.1. Univerzalni kontejneri 113
3.8.2. Specijalni kontejneri 115
3.8.2.1. Kontejneri za koncentrate ruda 115
3.8.2.2. Kontejneri za rasute i kabaste terete 117
3.8.2.3. Kontejneri za guste teĉnosti 117
3.8.2.4. Specijalni kontejneri za teĉnosti 119
3.8.2.5. Kontejneri od gume-elestomjernih materija 120
3.8.2.6. Kontejneri sa zagrijavanjem ili hlaĊenjem robe 121
3.8.3. Znaĉaj kontejnera u transportu robe 122
4. SISTEMI KOMBINOVANOG TRANSPORTA 129
4.1. KONTEJNERSKI SISTEM TRANSPORTA ROBA 129
4.1.1. Kontejnerski sistem sa platformom tipa kengur 131
4.1.2. Kontejnerski sitem sa nisko leţećim plato
vagonom (Niederflug Wagen)
132
4.1.3. Kontejnerski sistem sa normalnim plato 133
7
vagonom
4.1.4. Sistem kombinovanog transporta roba 133
4.2. ROUDREJLERSKI SISTEM TRANSPORTA
ROBA
137
4.3. PREVOZ VAGONA DRUMOM 138
5. LAKO KVARLjIVA ROBA U TRANSPORTU 139
5.1. UZROCI KVARENjA LAKO KVARLjIVE ROBE 139
5.1.1. Mikrobiološke promjene na robi 140
5.1.2. Biohemijske promjene na robi 143
5.1.3. Ostali uzroĉnici promjene kod lako kvarljive
robe
144
5.2. UTICAJ USLOVA SKLADIŠTENjA I
TRANSPORTA NA LAKO KVARLjIVU ROBU
145
5.3. METODE ĈUVANjA LAKO KVARLjIVE ROBE 151
5.3.1. Fiziĉke metode ĉuvanja lako kvarljive robe 152
5.3.2. Hemijske metode ĉuvanja lako kvarljive robe 163
5.4. VOZILA ZA TRANSPORT LAKO KVARLjIVE
ROBE
165
5.5. TERMIĈKI REŢIM U TRANSPORTNOM
VOZILU
167
5.6. PAKOVANjE, TRANSPORT I SKLADIŠTENjE
SVJEŢEG POVRĆA I VOĆA
171
SVJEŢEG MESA
172
5.8. GUBITAK MESA PRI TRANSPORTU ROBE 175
6. TRANSPORT ŢITARICA 176
ŢITARICA
182
6.1.1. Uzimanje uzoraka za ispitivanje ţitarica 187
7. TRANSPORT ŢIVIH ŢIVOTINjA 189
7.1. POSEBNA UPUTSTVA ZA TOVARENjE
POJEDINIH VRSTA ŢIVIH ŢIVOTINjA
193
8
7.2. TIPOVI AMBALAŢA ZA POŠILjKE
RAZLIĈITIH VRSTA ŢIVOTINjA U
VAZDUŠNOM TRANSPORTU
195
7.3. DUŢNOSTI PRATILACA TRANSPORTA
ŢIVIH ŢIVOTINjA
202
8. PAKOVANjE, SKLADIŠTENjE I TRANSPORT
OPASNIH MATERIJA
204
8.1. OZNAĈAVANjE I OBILjEŢAVANjE OPASNIH
MATERIJA
205
8.1.1. Tabla opasnosti 218
8.1.2. Dijamant opasnosti 220
8.2. IZVOD IZ PRAVILNIKA O PREVOZU
OPASNIH MATERIJA U SAOBRAĆAJU NA
PUTEVIMA
221
8.3. KLASE OPASNIH MATERIJA 227
8.3.1. KLASA 1: Eksplozivne materije i predmeti sa
eksplozivnim materijama
227
8.3.1.1. Osobine eksploziva 229
8.3.1.2. Pakovanje, skladištenje i transport eksploziva 232
8.3.2. KLASA 2: Gasovi 234
8.3.3. KLASA 3: Zapaljive teĉnosti 238
8.3.4. KLASA 4: Zapaljive ĉvrste materije, materije
sklone samozapaljenju i materije koje u dodiru sa
vodom razvijaju zapaljive gasove
241
8.3.4.1. KLASA 4.1: Zapaljive ĉvrste materije,
samoreagujuće materije i ĉvrsti desenzitivisani
eksplozivi.. 2
241
8.3.4.2. KLASA 4.2: Materije sklone samozapaljenju 242
8.3.4.3. KLASA 4.3: Materije koje u dodiru sa vodom emituju
zapaljive gasove
244
8.3.5. KLASA 5: Oksidirajuće materije, organski
peroksidi
246
8.3.5.1. KLASA 5.1: Oksidirajuće materije 249
9
8.3.5.2. KLASA 5.2: Organski peroksidi 250
8.3.6. KLASA 6: Otrovne materije, infektivne
materije
252
8.3.6.1. KLASA 6.1: Otrovne materije – otrovi 254
8.3.6.2. KLASA 6.2: Infektivne materije 257
8.3.7. KLASA 7: Radioaktivne materije 258
8.3.8. KLASA 8: Korozivne (nagrizajuće) materije 260
8.3.9. KLASA 9: Ostale opasne materije i predmeti 262
8.4. TRANSPORT OPASNIH MATERIJA U
DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
262
8.4.1. Obaveze glavnih uĉesnika u transportu opasne
robe
267
8.4.1.1. Pošiljalac 267
8.4.1.2. Prevoznik 269
8.4.1.3. Primalac 269
8.4.1.4. Utovarivaĉ 270
8.4.1.5. Paker 270
8.4.1.6. Operator kontejner-cisterne (prenosne cisterne) 270
8.4.1.7. Punilac 271
8.5. PREVOZ OPASNIH MATERIJA U
ŢELjEZNIĈKOM SAOBRAĆAJU (IZVOD IZ
PRAVILNIKA RID)
272
8.5.1. Preuzimanje na prevoz, uvrštavanje u voz i
prevoz vagona sa opasnim materijama
276
8.5.2. Oznaĉavanje vagona 279
8.5.3. Nadzor nad pošiljkama opasnih materija 280
8.5.4. Prevoz naroĉitih pošiljki (NP) 289
9. NAGRIZAJUĆE MATERIJE U TRANSPORTU 295
9.1. TEHNIĈKI VAŢNE KISELINE U
TRANSPORTU
295
9.1.1. Osobine i upotreba 297
10
9.1.2. Vaţniji sulfati 299
9.2. HLOROVODONIĈNA KISELINA 302
9.2.2. Vaţniji hloridi 304
9.3. AZOTNA KISELINA NITRIC ACID HNO3 307
9.4. NEKE VAŢNIJE ORGANSKE KISELINE U
TRANSPORTU
308
9.4.1. Mravlja kiselina 309
9.4.2. Sirćetna kiselina 309
9.4.3. Oksalna kiselina 310
9.4.4. Limunska kiselina 311
9.5. TEHNIĈKI VAŢNIJE BAZE U TRANSPORTU 311
9.5.1. Natrijum-hidroksid 311
9.5.2. Kalijum-hidroksid 312
9.6. OSTALE NAGRIZAJUĆE MATERIJE 313
9.6.1. Brom 313
9.6.2. Fluorovodoniĉna kiselina 314
10. ZARAZNE I GADNE MATERIJE U TRANSPORTU 315
10.1. SIROVE KOŢE U TRANSPORTU 316
10.2. ŠTAVLjENjE KOŢE 317
10.3. ĈUVANjE, PAKOVANjE I TRANSPORT KOŢA 320
11
PREDGOVOR
Transportne osobine robe namijenjen je kao osnovni udţbenik
za studente Saobraćajnog fakulteta na kojima se izuĉava ovaj predmet
ili drugim tehniĉkim fakultetima.
Cilj ovog udţbenika je u tome da se studentima predoĉe osnovna
znanja vezana za transportne osobine roba, kako bi što lakše
savladali predmetnu oblast, koja je veoma široka. Naravno da se u
udţbeniku zbog obimnosti i sloţenosti materije, nisu mogle obraditi
detaljno ove oblasti.
U udţbeniku su prezentovana osnovna znanja vezana za kvalitet
robe, standarde, ambalaţu, te pakovanje i transport raznih vrsta roba.
U transportu, pored standarne robe namijenjena širokom trţištu,
vaţnu ulogu zauzima i transport ţivih ţivotinja, kao i specifiĉnih
materija.
Posebna paţnja data je poglavlju koje se odnosi na pakovanje i
transport specifiĉnih materija koje u sluĉaju incidentne situacije
mogu prouzrokovati nesagledive posledice, odnosno transport
opasnih materija.
Imajući u vidu sloţenost transporta opasnih materija u svim
vidovima prevoza, potrebno je preduzeti sve potrebne mjere
sigurnosti kako bi se obezbijedila zaštita ţivotne sredine, i
opasnosti svele na minimum.
Doboj, 24.02.2012 godine Autor
12
UVOD
Savremena industrijska proizvodnja zahtijeva
multidisciplinarni pristup u koncipiranju ciljeva privrednih
preduzeća u cilju postizanju njihove efektivnosti i efikasnosti.
Odrţavanje funkcije efektivnosti na potrebnom i dovoljnom nivou
predstavlja uslov izvršavanja planskih zadataka privrede i društva u
cjelini. Kao prioritet u funkcionisanju privrednih preduzeća
postavlja se: kvalitet proizvoda, rast postojeće proizvodnje, uvoĊenje
novog proizvoda, povećanje produktivnosti, pakovanje proizvoda, transport
i dr. Bez obzira što postoji odreĊena specijalizacija i podjela rada po
strukama izmeĊu ljudi koji rade na rješavanju jednog problema mora da
postoji jedan zajedniĉki struĉni jezik.
Trenutno u svijetu, sve veće kompanije u industriji, suoĉavaju se sa
sliĉnim izazovima - sve veći zahtjevi kupaca, brze tehnološke promjene,
raznosvrsne potrebe okruţenja, konkurentski pritisak na kvalitet i
troškove, skraćenje vremena za izlazak na trţište sa proizvodima sa
novim karakteristikama. Sve je to uticalo na izmjene osnovnih
eksternih faktora - spor privredni rast, suvišne kapacitete,
mnogostruko povećanje zakonodavne kontrole, demografske izmjene,
sloţenost trţišta i povećanje globalizacije industrije. Odgovor na
sve te izazove promjene osnovnih eksternih faktora naroĉito je
usmjeren na proces razvoja proizvoda.
Uoĉavajući te karakteristike proizvoda koje kupci zahtjevaju privredno
društvo vrši prema njima prilagoĊavanje svojih proizvodnih
mogućnosti. Te izmjene ne vrše se sve odjednom, već postepeno sa
teţnjom da se sprijeĉi zastarijevanje proizvoda.
Koncept ţivotnog ciklusa proizvoda koristi se za analitiĉki okvir za
planski razvoj proizvoda i njegovo prilagoĊavanje zahtjevima
potrošaĉa.
Svaki proizvod ima svoj ţivotni ciklus. On se zasniva na praćenju
inteziteta prodaje odreĊenog proizvoda u odreĊenom vremenskom
razdoblju. Zbog niza raznih okolnosti prodaja proizvoda nije uvek na
istom nivou što utiĉe na kontinuitet proizvodnje, veliĉinu zaliha,
finansijskih rezultata i druge elemente poslovanja. Istraţivanje
oscilacija prodaje bitno je za voĊenje uspješne politike privrednog
društva.
Ţivotni ciklus proizvoda ima fazu uvoĊenja, rasta, zrelosti i
opadanja. Trajanje ovog ciklusa za neke proizvode moţe biti kratko a za
druge veoma dugo. Neki proizvodi traju skoro vjeĉno, a drugi traju vrlo
kratko. Koliki će biti vijek trajanja ţivotnog ciklusa teško je
13
unaprijed definisati. Sigurno je da nove sirovine, nova konstrukciona
rješenja, nove mogućnosti proizvodnje dovode do zastarijevanja
proizvoda. Potrebe za marketingom i razvojem proizvoda su razliĉite u
razliĉitim fazama ţivotnog ciklusa proizvoda.
Uzimanje u obzir razmatranja potrebe kupaca u toku realizacije
koncepcije, projekta, proizvodnje, distribucije, korišćenja, pruţanja
usluga moţe biti nazvano "potpuno uvaţavanje kupca". Naĉin na koji
privredno preduzeće komunicira sa svojim kupcima ili potencijalnim
kupcima, sa svojim dobavljaĉima i u okviru preduzeća i u širim
udruţenjima je samo dio njihovog ostvarivanja kvaliteta. Angaţovanje,
motivacija i obrazovanje zaposlenih u svim tim oblastima zahtijeva
uĉestvovanje svih radnika a posebno menadţmenta, koji direktno utiĉu na
kvalitet proizvoda i usluga.
Upravljanje materijalom, odnosno raznim vrstama poluproizvoda
i proizvoda ima veliki uticaj na ostvarivanje ukupnih finansijskih
rezultata privrednog subjekta. Neprikladno angaţovanje finansijskih
sredstava u obliku zaliha materijala i drugih komponenata utiĉu na
smanjenje mogućnosti finansiranja programa za razvoj novog proizvoda
ili novih proizvodnih cjelina. Osim toga, veće zalihe materijala
stvaraju dodatne troškove skladištenja i kamata na za njih angaţovana
finansijska sredstva.
Smanjenje zaliha nedovršene proizvodnje oslanja se na mehanizam
i pouzdanost snabdijevanja, planiranje kapaciteta proizvodnje,
postavljanje pripreme, uslova procesa i sistem informacija i
upravljanja materijalom, što je još uvijek u nadleţnosti.
U ukupnoj cijeni proizvoda i usluga, udio pakovanja i transporta
predstavlja od sluĉaja do sluĉaja , znaĉajan finansijski iznos koji se ne
smije zanemariti.
Poglavlje 1
ROBA, PODJELA I KLASIFIKACIJA
ROBE
14
1. ROBA, PODJELA I KLASIFIKACIJA ROBE
Pojam robe za transport obuhvata sve predmete primljene radi
izvršenja prevoza, do momenta isporuke istih primaocu.
Robom se nazivaju svi proizvodi ljudskog rada koji svojim
osobinama zadovoljavaju potrebe bilo koje vrste i istovremeno su
predmeti razmjene-trgovine. Poznavanje tehniĉkih karakteristika njene
namjene, djelovanje ovih na njenu upotrebnu vrijednost i ponašanje u
transportu spada u domen poznavanja robe s aspekta struĉnjaka koji se bave
transportom raznih vrsta robe.
Poznavati robu znaĉi detaljno biti upoznat o njenom porijeklu i
njenim karakteristikama kao što su: organoleptiĉka, hemijska, fiziĉka,
mehaniĉka i druga svojstva, kao i o naĉinu razvrstavanja u kvalitetne
klase, o tehnologiji pakovanja, skladištenja, naĉinu transporta i
upotrebe. Sa aspekta upotrebnih karakteristika proizvoda veoma je
vaţno poznavati faktore koji izazivaju promjene na robi od momenta
proizvodnje do momenta upotrebe, a u skladu sa osnovnim zadatkom
ĉuvanja proizvodnih karakteristika koje mjere i postupke poduzete u
cilju njihove zaštite, te metodologiju provjere kvaliteta.
Upotrebna vrijednost robe uslovljena je djelovanjem razliĉitih
faktora, kao što su: vrste i kvaliteta sirovine; tehnologija
proizvodnje, vrsta ambalaţe i naĉin pakovanja, skladištenje, transport
robe i naĉin upotrebe.
Sastav proizvoda, kao i kvalitet robe spada u nadleţnost
struĉnjaka iz razliĉitih oblasti kao što su: tehnolozi, veterinari,
hemiĉari, ili fitopatolozi zavisno od vrste proizvoda. MeĊutim, kako
se manipulisanje robom u transportu odraţava na karakteristike
kvaliteta proizvoda, to oni nisu u mogućnosti da ispitaju.
Podjela robe moţe se izvršiti na više naĉina, zavisno
usvojenih od kriterijuma i to:
1. Prema naĉinu utovara - istovara:
a) komadnu,
b) gomilastu,
v) rasutu-rinfuznu i
g) nalivajuću.
Komadna roba karakterisana je gabaritnim dimenzijama, masom i
oblikom. Prilikom isporuke komadna roba prima se na prevoz i
isporuĉuje primaocu po broju komada i njihovoj masi. Rasuta-rinfuzna roba
ima takve karakteristike, da dozvoljava utovar formiranjem gomile robe,
Poglavlje 1
ROBE
15
koja se u toku manipulacije ne moţe oštetiti, pri ĉemu je ukljuĉen i pad
sa visine. Ova roba prima se na prevoz i isporuĉuje, primaocu po
zapremini i masi.
Nalivajuća roba je roba koja je teĉna ili poluteĉna, a prevozi se
uglavnom autocisternama ili u drugim sudovima. Ova roba prima se na
prevoz i isporuĉuje, primaocu po zapremini.
2. Prema porijeklu:
a) neorganska,
b) organska i
c) sintetiĉka.
Neorganska roba potiĉe iz mineralno-neorganske prirode.
Organska roba potiĉe od organskog svijeta: ţivotinjskog i biljnog.
Sintetiĉka roba dobija se vještaĉkim putem u laboratorijama i
fabrikama, kao tekovina ljudskog umijeća i nauĉnih saznanja.
Sintetiĉki proizvodi u skladu sa brzim razvojem nauke i tehnike, se
brzo razvijaju i zauzimaju sve vaţnije mjesto meĊu mnogobrojnim vrstama
robe namjenjenim industriji, i svakodnevnim potrebama najširih i
najmasovnijih potrošaĉa.
3. Prema tehnološkom stepenu obrade:
a) sirovine,
b) poluproizvode i
c) gotove (finalne) proizvode.
Sirovinama se nazivaju proizvodi koji se neposredno uzimaju iz
prirode, da bi se iz njih uz odreĊeno modifikovanje dobili
poluproizvodi i gotovi proizvodi.
Poluproizvodi predstavljaju sirovine koje su tehnološki
djelimiĉno obraĊeni, a koje predstavljaju osnovu za dobijanje konaĉnog
proizvoda.
Gotovim proizvodima se nazivaju svi oni proizvodi koji su u
tehnološkom procesu konaĉno obraĊeni, tako da su dobili konaĉnu
upotrebnu vrijednost.
4. Prema kvalitetu:
a) pravu (originalnu) robu,
b) surogate (zamjene) i
v) falsifikate.
Pravom ili originalnom robom se nazivaju svi oni proizvodi koji
imaju sve karakteristiĉne osobine za svoju vrstu i kvalitet.
Surogatima se nazivaju one vrste robe kojima djelimiĉno
nedostaju elementi kvaliteta, tako da djelimiĉno i mogu zamijeniti
Poglavlje 1
ROBE
16
pravu robu ako ove nema u dovoljnim koliĉinama na trţištu ili ako je
potrošaĉima nedostupna iz bilo kojih razloga. Prodaja i upotrebe
surogata je zakonom dozvoljena pri ĉemu mora da se na ambalaţi vidno oznaĉe
podaci o surogatu, u cilju upoznavanja potrošaĉa sa vrstom proizvoda,
odnosno ĉinjenicom da nije u pitanju prava roba, već surogat.
Falsifikati su proizvodi ĉija distribucija na trţištu nije
dozvoljena, tj zakonom nije dozvoljena, a na trţištu se pojavljuje sa ciljem da
se od potrošaĉa na nezakonit naĉin ostvari profit. Shodno tome,
Zakonom je predviĊeno sankcionisanje prodaje falsifikata.
Falisfikati se pojavljuju u svim vidovima proizvodnje, a najĉešće kod
robe koja ima visoku vrijednost kao što je nakit, skupocjena pića, i
druge vrste robe.
5. Prema ekonomskoj namjeni:
a) proizvode za reprodukciju,
b) proizvode za investiciju i
v) proizvode za široku potrošnju.
Proizvodi za reprodukciju namijenjeni su za dalju tehnološku obradu
i obuhvataju: sirovine, pogonsko gorivo, kao i gotove proizvode za
reprodukciju.
Proizvodi za investicije namijenjeni su za tehnološka opremanja i
obuhvataju: mašine za razne vrste obrade sirovina ( metala, drveta,
plastike, i dr.), poljoprivredne mašine, pogonske mašine, ostale
mašine i ureĊaje, transportna sredstva i ostalu investicionu robu.
Proizvodi široke potrošnje namijenjni su stanovištvu i obuhvataju:
prehrambene proizvode, piće, duvan, tekstil, odjeću i obuću, namještaj,
te razne vrste preparata (farmaceutske, medicinske, kozmetiĉke, i dr.),
kao i druge proizvode za široku potrošnju.
1.1. Kvalitet robe i njegovo definisanje u
odnosu uslove u transportu
Rijeĉ kvalitet, potiĉe od latinskih rijeĉi qualitas (osobina,
svojstvo, karakter) i qualis (kakvoća, vrsta, rod,). Ima više definicija
pojma kvaliteta zavisno od autora. Kvalitet je mjerilo upotrebne vrijednosti
jednog proizvoda, odnosno mjerilo njegove sposobnosti da udovolji
zahtjevima odgovarajućih potrošaĉa i trţišta. Drugim rijeĉima,
kvalitet predstavlja sinonim za valjanost robe i identiĉan je sa
upotrebnom vrijednošću robe. Kvalitet predstavlja jedan od
najvaţnijih elemenat a po kome se razlikuju istovjetne ili sasvim
Poglavlje 1
ROBE
17
srodne upotrebne vrijednosti proizvoda.
Kvalitet se najĉešće ne moţe izraziti u obliku samo jedne
vrijednosti ili jednog pokazatelja, već kvalitet je rezultanta većeg broja
vrijednosti koji se dobiju ispitivanjem razliĉitih karakteristika
proizvoda, kako objektivnih (hemijskih fiziĉkih, mehaniĉkih i dr.)
koje se uglavnom odreĊuju u laboratorijskim ispitivanjem, tako i
subjektivnih kao štp su organoleptiĉke osobine koje se odreĊuju na
osnovu testova, subjektivnim postupkom, ispitivanjem
funkcionalnosti, estetskih svojstava, trajnosti, roka upotrebe,
ponašanja pri uslovima manipulisanja, skladištenja i transporta.
Zbir svih karakteristika jedne vrste robe, odreĊuje njen
kvalitet. Pojedine, karakteristike proizvoda determinišu samo neke
elemente kvaliteta. Primjera radi. pojedini elementi kvaliteta ulja za
podmazivanje su: gustina, viskozitet i itd., a svi elementi zajedno
saĉinjavaju kvalitet ulja.
Vaţno je istaknuti da elemente kvaliteta robe ne treba posmatrati
izolovano, jer u mnogim sluĉajevima oni se meĊusobno zavisni, tako da promjena
jednog svojstva utiĉe na promjenu ostalih. Primjera radi, visoke temeperature u
lako kvarljivoj dovodi do truljenja robe, razvoja i razmnoţavanja
mikroorganizama, a kao konaĉna posljedica je kvarenje i neupotrebljivost robe.
Prilikom utvrĊivanja kvaliteta robe primjenjuju se razni
postupci i metode, koji najbolje odgovaraju nekoj vrsti robe, koji se
uglavnom mogu svesti na :
a) objektivna i
b) subjektivna.
Objektivna ispitivanja kvaliteta robe vrše se u laboratorijama,
odnosno uz primjenu instrumenata, ureĊaja i hemikalija, te se još
nazivaju i nauĉna. Razna ispitivanja, vrše struĉnjaci iz odreĊenih
oblasti nauke prema standardima i propisanim procedurama. Na taj
naĉin rezultati ispitivanja ne zavise od subjektivnih faktora, pri
ĉemu treba da bude ispunjen uslovom da je uraĊeno dovoljno validnih
proba.
Subjektivna ispitivanja kvaliteta robe vrše se iskljuĉivo na
reagovanju ĉula ispitivaĉa na proizvod koji se ispituje, pa se stoga
ĉesto nazivaju i organoleptiĉkim ispitivanjem. Ispitivanja su
zasnovana na: ĉulu vida, ukusa, mirisa i pipanja proizvoda na osnovu
kojih se odreĊuje: boja, ukus, miris i spoljne karakteristike. Ovakav vid
ispitivanja koristi se kod utvrĊivanja ispravnosti pakovanja,
ispravnosti oblika ambalaţe, naĉina obiljeţavanja, pa ĉak i za
krupnoću proizvoda, odnosno u svim sluĉajevima kada se ne mogu
primjeniti objektivne metode ispitivanja. Bez obzira što postupak
nije pouzdan, jer zavisi iskljuĉivo od ispitivaĉa (koji mora imati
Poglavlje 1
ROBE
18
zdrava ĉula), ĉesto se primjenjuje, pa ĉak i kao dopuna objektivnim
ispitivanjima. Najĉešća primjena ovih ispitivanja je kod provjere
kvaliteta prehrambenidţ i drugih proizvoda namijenjenih za široku
potrošnju.
Veoma je vaţno utvrditi taĉan kvalitet robe, koji je veoma bitan
i transport robe pogotovo imajući u vidu eventualne sporove, koji mogu
nastati zbog promjene kvaliteta robe nakon obavljenog transporta.
Nepoznavanje kvaliteta robe, od strane preduzeća koje vrši transport
mogu dovesti vrlo ĉesto do velikih gubitaka u transportu, a time
znaĉajno ugroziti poslovne rezultate preduzeća.
Vršioci transporta robe, pored poznavanja komponenti kvaliteta,
moraju da dobro poznaju i moguće potencijalne brojne uzroke koji mogu
dovesti do promjene kvaliteta, a koji su prisutni prilikom transporta
robe. Najĉešći uzroci koji mogu uticati na kvalitet robe su:
atmosferske padavine, temperatura, vlaga, svjetlost, vrijeme trajanja
skladištenja, naĉin manipulisanja, vrijeme trajanja transporta, vrste
prevoznog sredstva, itd.
1.1.1. Kontrola robe u transportu
Kako su uzroci promjene kvaliteta robe tokom transporta vrlo
brojni mora se primijeniti kontrola transportujuće robe u cilju
zaštite drţavnih interesa, spreĉavanja prenošenja raznih stoĉnih i
biljnih bolesti, kao i u cilju oĉuvanja uticaja od inostranih trţišta.
U tu svrhu vrše se sljedeće vrste zvaniĉne kontrole transportujuće
robe:
A) KOD IZVOZA:
1. carinska,
2. veterinarska,
3. fitopatološka,
4. kontrola kvaliteta od strane spoljno-trgovinskih
organa.
B) KOD UVOZA I PREVOZA:
1. carinska,
2. veterinarska i
3. fitopatološka.
Poglavlje 1
ROBE
19
V) U UNUTRAŠNjEM SAOBRAĆAJU:
1. veterinarska i
2. fitopatološka.
Naĉin vršenja ovih kontrola regulisan je propisima. Prema tome,
pošiljalac robe duţan je da blagovremeno pozove nadleţne organe za
kontrolu i pribavi propisana dokumenta, ako se kontrola vrši u
utovarnoj stanici, a za carinsku kontrolu da potpiše stanicu ili
graniĉni prelaz gdje će se vršiti carinjenje.
1.1.1.1. Carinska kontrola.
Za ovu kontrolu pošiljalac robe je duţan da uz prevoznu ispravu priloţi:
a) Uvjerenje o porijeklu robe, ukoliko je za odreĊenu robu
propisano. Za ţive ţivotinje uvjerenje o zdravstvenom stanju, tzv.
stoĉni pasoš koji zamjenjuje uvjerenje o porijeklu robe.
b) MeĊunarodnu prijavu za carinjenje u onoliko primjeraka
koliko je propisano za pojedine zemlje na dan predaje robe na prevoz, na
što upozorava sluţba utovarne stanice ili carine, jer se ti zahtjevi
vrlo ĉesto mijenjaju.
v) Dozvolu za izvoz i dozvolu drţave uvoznice ako su ove dozvole
propisane od nadleţnih vlasti odreĊene drţave. Pošiljalac moţe ove
dozvole da priloţi uz prevoznu ispravu (tovarni list) ili da ih
„deponuje“ kod carine, koja treba da izvrši izvozno, odnosno, uvozno
carinjenje.
Pošiljalac robe je duţan da u prevoznu ispravu upiše brojeve i
datume svih prikljuĉnih uvjerenja, a za meĊunarodne carinske prijave da
naznaĉi i broj komada.
1.1.1.2. Veterinarska kontrola.
Veterinarska kontrola je obavezna kod svakog utovara ţivih
ţivotinja i ţivotinjskih sirovina koje se predaju na prevoz u kolskim
tovarima. Duţnost pošiljaoca, odnosno izvoznika je da pri utovaru
obezbijedi prisustvo veterinara. Po završenom pregledu i utovaru,
veterinar za krupne domaće ţivotinje ovjerava uvjerenje o zdravstvenom
stanju - stoĉne pasoše; isto tako, za pernatu ţivinu, svjeţe meso i mesne
preraĊevine veterinar mora da izda uvjerenje o zdravstvenom stanju
ţivine ili stoke od koje meso potiĉe.
Za izvoznu robu prilaţe se još i prevod uvjerenja o zdravstvenom
stanju stoke, tj. prevod stoĉnog pasoša na strani jezik koji porpisuje
Poglavlje 1
ROBE
20
MeĊunarodna veterinarska konvencija. Za koju vrstu robe i kada je
obavezan veterinarski pregled, kao i gdje se mora izvršiti navedeno je u
pravilnicima ili u knjizi „SPISAK ZABRANE“, kojom obavezno
raspolaţe svaka ţeljezniĉka stanica. U knjizi su uvršteni svi
proizvodi, s obzirom na propise i naredbe nadleţnih organa drţavne
uprave ZABRANjEN ili DOPUŠTEN samo pod odreĊenim uslovima.
Zbog ĉestih promjena u ovoj knjizi, prije svake otpreme robe treba
vršiti provjeru u najbliţoj ţeljezniĉkoj stanici ili kod nadleţnih
drţavnih organa.
1.1.1.3. Fitopatološka kontrola.
Ovu kontrolu obavljaju nadleţni fitopatolozi ĉiji je potpis
po MeĊunarodnoj konvenciji registrovan kod zemalja izvoznica,
uvoznica i provoznica. Znaĉi, prevoz voća, ţivih biljaka i biljnih
dijelova namijenjenih izvozu, uvozu ili provozu uslovljen je prethodnim
pregledom od strane fitopatologa. Nijedna se pošiljka voća, biljaka i
biljnih dijelova namjenjena izvozu ne moţe primiti na prevoz bez
uvjerenja o zdravstvenom stanju robe, izdatom od nadleţnog
fitopatologa.
Prijem ili preuzimanje prevoţenja zaraţenog voća, ţivih biljaka
i biljnih dijelova u naĉelu je ZABRANjEN, jer samo nadleţni
fitopatolog ima ovlašćenje da pod izvjesnim uslovima odobri prevoz
zaraţenog voća kada je namjenjeno za industrisku preradu. U tom sluĉaju
uslovi prevoza moraju biti detaljno opisani od strane fitopatologa i
naznaĉeni u dozvoli za prevoz, kako se ne bi zaraza prenijela iz
zaraţenog u nezaraţeno podruĉje. Za postupke fitopatološke kontrole
postoje fitosanitarni propisi. Koje pošiljke spadaju pod obaveznu
fitopatološku kontrolu oznaĉeno je u „Spisku zabrane“, kojim kako je
već reĉeno raspolaţe svaka ţeljezniĉka stanica.
Podsjetimo se: fitopatologija (fito + patologija), nauka o bolestima bilja
koje prouzrkuju razne parazitske biljke (uglavnom gljivice i bakterije), zatim
virusi, enzimi, kao i neorganski faktori, npr. nedostatak vode, svjetlosti,
toplote, hranjivih soli u zemljištu, mehaniĉke povrede, itd.
1.1.1.4. Kontrola kvaliteta od strane spoljno-trgovinskih organa.
Prema propisima, izvozne pošiljke tokom transporta ne bi
trebalo da podlijeţu nikakvoj kontroli od strane spoljno-trgovinskih
organa, tj. inostranog kupca, sve do iskupljenja tovarnog lista u uputnoj
stanici. Prema tome, za vrijeme prevoza robe primalac robe nema
pravnog osnova da od prevoznika zahtjeva da mu prije iskupljenja
tovarnog lista u uputnoj stanici dozvoli pregled robe. MeĊutim, male
zemlje da bi bolje plasirale viškove proizvoda prisiljene su da
Poglavlje 1
ROBE
21
kupcima iz zemalja sa razvijenijom privredom uĉine ustupke. Jedan od
tih je pregled kvaliteta robe na našoj utovarnoj ili izlaznoj
pograniĉnoj stanici od strane samog kupca.
Jasno je da svaki usputni pregled robe ide na štetu normalnog
poslovanja izvoznih i transportnih organizacija, naroĉito zbog
produţenog trajanja prevoza robe. Zbog toga, treba izbjegavati uslovljene,
usputne, kontrole robe. To ne znaĉi da se onemogući svaka kontrola
kvaliteta robe, već da je treba vršiti ili na mjestima utovara robe ili
u izlaznoj pograniĉnoj stanici, pod uslovom da se takav pregled obavi
istovremeno sa carinskim pregledom roba, bez ikakvog posebnog
otvaranja i zadrţavanja vozila (vagona).
Inaĉe, odredbe za robu namjenjenu izvozu su izriĉitije. Nekada se
roba za izvoz moţe preuzeti na prevoz samo ako se uz prevoznu ispravu
priloţi i uvjerenje o kvalitetu (atest, certifikat), izdato od
nadleţnih organa za kontrolu kvaliteta. Na poziv pošiljaoca robe
nadleţni kontrolor kvaliteta izdaje pismeno uvjerenje o kvalitetu za
svaku pregledanu pošiljku.
Pored toga, kada se kontrola kvaliteta obavi, obavezno, na
utovarnim stanicama nadleţni organ moţe odrediti da izvoznu robu
kontrolišu i tzv. revizori za kvalitet robe. Ova lica su ovlaštena da
na izlaznim pograniĉnim ili na odreĊenim pretovarnim stanicama
ponovo pregledaju robu. Ako revizor pronaĊe da roba ne odgovara
propisanim uslovima, moţe je zadrţati - zaplijeniti bez obzira što
roba ima prateće uvjerenje o kvalitetu, s tim što on izdaje novo uvjerenje
o nastalim promjenama na robi.
Poglavlje 2
STANDARDIZACIJA, STANDARDI I DRUGI
22
2. STANDARDIZACIJA, STANDARDI I DRUGI
Pojam standardizacije. Standardizacija je proces razvijanja,
donošenja i primjene standarda, kada se misli na plansku i sistematsku
privrednu, prije svega, industrijsku standardizaciju, jer je
standardizacija neke vrste ili nekog stepena dio gotovo svake ljudske
aktivnosti. Standardizacija donosi vanredno velike koristi. U
standardima je akumulirana velika koliĉina znanja i iskustva, koja je
dostupna svim proizvoĊaĉima i korisnicima proizvoda.
Standardizacija smanjuje broj tipova, pojednostavljuje i pojeftinjuje
proizvodnju, olakšava kooperaciju, pa integraciju radnih organizacija,
znatno olakšava sporazumijevanja izmeĊu poizvoĊaĉa i kupca, smanjuje
skladišne zalihe sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda i
rezrevnih dijelova. Moderna masovna proizvodnja i masovni plasman ne
bi bili mogući bez standardizacije.
Standardizacija je u suštini proces uprošćavanja, nastao kao
rezultat svjesnog napora društva da smanji broj nekih predmeta. Ona
dovodi ne samo do smanjivanja postojeće sloţenosti, nego nastoji da
sprijeĉi nepotrebnu sloţenost u budućnosti.
Da bi se sagledala kompleksnost i meĊuzavisnost ĉitave
problematike standardizacije L. Vermon i nekoliko drugih autora su
prostorno predstavili sveobuhvatnost standardizacije pomoću
ortogonalnog koordinatnog sistema u kome osa x – odgovara predmetu
standardizacije, osa y – ciljevima, odnosno aspektu, a osa z – nivou
standardizacije (slika 2. ). Razumije se, ovdje ne postoji matematiĉka veza
izmeĊu vrijednosti pojedinih osa, ali se dobija predstava o
kompleksnosti programa standardizacije.
Poglavlje 2 STANDARDIZACIJA, STANDARDI I DRUGI PROPISI
ZNAĈAJNI ZA ROBU U TRANSPORTU
23
Slika 2. Grafiĉki prikaz sveobuhvatnosti standardizacije

Standard (engl. standard - mjerilo, obrazac, uzor) je obrazac s kojim
se mogu porediti predmeti ili postupci. Sa današnjeg aspekta bolje je
reći da je standard -vrsta propisa kojim se utvrĊuju odreĊene karakteristike nekog
proizvoda ili definišu neke brojne vrijedosti, veliĉine, jedinice,
nazivi, svojstva ili postupci (npr. postupci za kontrolu ili
ispitivanje, postupci za proraĉun). Standardom za neki proizvod se
obiĉno ne utvrĊuju sve njegove karakteristike, već samo one koje su vaţne
za odreĊenu racionalizaciju u proizvodnji, za njegovo vrednovanje, a i za
upotrebu, naroĉito s obzirom na zamjenu dijelova. U kojoj mjeri će
standardom neki proizvod biti definisan, zavisi od vrste proizvoda i
ocjene donosioca stndarda.
Standardi su tehniĉki propisi koji regulišu tehniĉke probleme
u oblasti proizvodnje i transporta robe.
Standard moţe obuhvatiti mjere, oblik, fiziĉka, hemijska i
tehnološka svojstva, postupke za proraĉun, izradu i ispitivanja,
pakovanje, podatke za identifikaciju: naziv, oznaku, definiciju,
razjašnjenja pojmova, itd. Standard po pravilu ne ulazi u konstrukcione
pojedinosti i u dizajn, jer standard ne treba da sputava umjetnost
konsturktora, naroĉito ne smije ulaziti u svojstvo proizvoda
namjenjenih individualnom ukusu potrošaĉa.
24
Standardi, u odnosu na nivo standardizacije, mogu biti: interni
(fabriĉki), nacionalni (za pojedine zemlje) i meĊunarodni. Svaka
fabrika, tj. industrijska radna organizacija ima svoje standarde.
Nacionalni standardi su uvijek rezultat dogovora proizvĊaĉa i
korisnika, rezultat traţenje optimalne odluke, za koju ponekad postoji
nekoliko varijanti.
U socijalistiĉkim zemljama standarde donosi drţavni organ i
standardi su obavezni. U kapitalistiĉkim zemljama primjena standarda je
dobrovoljna, ali se zbog velikih prednosti uglavnom primjenjuju.
MeĊunarodni standardi su rezultat dogovora nacionalnih organizacija za
standardizaciju i donose se ĉesto uz velike poteškoće zbog razliĉitih
obiĉaja i mišljenja u pojedinim zemljama. MeĊunarodni standari su,
zapravo, preporuke koje sluţe kao smjerinice za nacionalne standarde.
Glavna meĊunarodna organizacija za standardizaciju je ISO, sa kojom saraĊuju
pojedine specijalizovane organizacije, npr. IEX za elektrotehniku,
CISPR za telekomunikacije, UIC za ţeljeznice, i dr. Organizacija ISO je
pod okriljem organizacije Ujedinjenih nacija – OUN.
Standardi nisu i ne mogu biti nepromjenjive i jednom za uvijek
date norme. Oni su neposredan odraz tehiĉkog i ekonomskog nivoa
privrede jedne zemlje i mjenjaju se zavisno od dalje specijalizacije i
modernizacije proizvodnje.
Predmet standardizacije. Broj predmeta standardizacije je vrlo
veliki i pogodno je grupisati ih u oblasti. Oblast standardizacije se
sastoji od grupe odnosnih predmeta, kao na primjer mašinstvo,
elektrotehnika, pakovanje i transport, poljoprivreda i ishrana,
tekstil, hemikalije, itd. Prema tome predmeti standardizacije mogu
biti:
proizvodi,
metode ispitivanja,
tehnološki procesi,
mjere, veliĉine,
projekti, inţenjering,
opšti pojmovi i dr.
25
I NIVO
II NIVO
III NIVO
IV NIVO
Slika 3. Nivo standardizacije
Drugi propisi znaĉajni za robu u transportu uglavnom se vezuju za
kvalitet proizvoda. Ukoliko za proizvode nisu oformljeni standardi,
što je najĉešće sluĉaj kod prehrabenih poroizvoda široke potrošnje, onda se
kvalitet proizvoda propisuje posebnim pravilnicima koje, takoĊe,
donosi drţavni organ, kada su za poljoprivredne proizvode koji se
koriste kao sirovine u prehrambenoj industriji saĉinjeni odgorvarjući
standardi. Ako ipak, proizvod koji se trasportuje nije obuhvaćen ni
standardima, niti Pravilnicima donose se posebni Propisi.
2.1. Razvoj jugoslovenske standardizacije i zakon o
jugoslovenskim standardima
Jugoslovenska standardizacija, kao aktivnost je usmjerena na
sistemsko stvaranje jugoslovneskih standarda i njihovo uvoĊenje u ţivot
jugoslovenske privrede datira od 1952. godine.
Do rata, pojedine industrijske radne organizacije u našoj zemlji
su koristile pri izradi svoje tehniĉke dokumentacije standarde raznih
zemalja (najĉešće njemaĉke DIN ili italijanske UNI). Pored toga,
pojedina ministarstva (graĊevine i saobraćaja) izdavala su za svoje
potrebe izvjesne teniĉke porpise, tehnĉke uslove nabavki i sl., što je
imalo karakter resornih standarda. Standardi u okviru jugoslovenskih
razmjera nisu postojali. Problem je bio što je tada samo mali broj
tehniĉkih struĉnjaka uopšte bio upoznat sa suštinom standardizacije
i njenom primjenom.
Poslije rata, u vremenu od 1947. do 1951. godine ĉinjeni su
26
pokušaji da se naĊe pogodna organizaciona forma za rješavanje
problema jugoslovenske standardizacije. Prvo su formirane Republiĉke
komisije,zatim Savezna komisija za standardizaciju. MeĊutim, sve su to bila
simboliĉka rješenja, jer komisije nisu raspolagale sturĉnim aparatom
koji bi se posvetio samo poslovima standardizacije i koji bi bio
sposoban da od monogobrojnih prijedloga standarda izraĊenih od strane
raznih ad hoc stvorenih komisija napravi dobre standarde i omogući
njihovu primjenu. Tek kada je 1950. godine pri Savjetu za mašinogradnju
oformljen Biro za standardizaciju i dobilo se prvo radno tijelo kvalifikovano
za problematiku standardizacije. Ova radna grupa je 1951. godine
prešla u tadašnju Saveznu komisiju za standardizaciju i u februaru 1952.
godine štampani su privi jugoslovenski standardi.
Ipak, Savezna komisija iako proširena radnom grupom stuĉnjaka
nije mogla ni izdaleka da udovolji kompleksnosti standardizacije.
Standardi iz 1952. godine su nagovjestili prvi korak poslije kojeg je
trebalo rješiti još vrlo veliki broj pitanja: materijalinih,
organizacionih, metodoloških i drugih. Kao osnovni pojavio se i
problem definisanja suštine standardizacije, kako bi se izbjegla zbrka
nastala oko tog pojma. Zbrka je bila prisutna u shvatanjima sturĉnjaka,
kao i nestruĉnjaka za tehniĉke i privredne porbleme. Moţe se izraziti
sumnja da su i danas u potpunosti svi struĉnjaci prihvatili i
razjasnili sebi znaĉenje standardizacije. MeĊutim, razumljivo je da su to
neznatni sluĉajevi u odnosu na 1952. godinu kada je neshvatanje bilo tako
rasprostranjeno, da je ponekad prijetilo da podrije same temelje
jugoslovenske standardizacije.
Utješno je, što zbrka pojmova o standardizaciji nije nikakva
specifiĉna jugoslovenska pojava. U struĉnoj literaturi ĉesto se mogu
naći nagovještaji sliĉne zbrke pojmova i u drugim zemljama. Zbog toga se
u zemljama ĉija standardizacija datira mnogo prije naše, još uvijek mnogo
posvećuje paţnju objašnjavanju suštine standardizacije i primjenjuju ubjeĊivanja
kako bi se sagledale koristi njene primjene.
2.2. Zbirka pojmova o suštini standardizacije
Ako se razmotre samo pojmovi vezani za suštinu standardizacije
koji se najĉešće susreću, mogu se izdvojiti oni opšti od specifiĉnih
jugoslovenskih, i to:
1. Prvo bi bilo pitanje obaveznosti standarda. Već samo postavljanje
pitanja ukazuje na neshvatanje suštine. Dovoljno je sagledati kolika se
racionalizacija postiţe primjenom standardizacije, pa da se tako pitanje
27
ne postavlja. Ako se za izvjestan tehniĉki problem naĊe jedno rješenje koje je
najracionalnije od svih mogućih i ozvaniĉi kao standard, onda se
obaveza primjene sama nameće, bez obzira na formalnu obavezu, samim
faktom postojanja standarda.
2. Drugo pitanje se odnosi na opreĉne stavove prilikom formulisanja
pojedinih standarda. Takvi stavovi dovode do razmimoilaţenja, jer
pojedini struĉnjaci neće da usvoje izvjesne odredbe s motivacijom da se u
njihovim radnim organizacijama ne radi tako kao što se predviĊa standardom,
itd. Zaboravlja se da standard u većini sluĉajeva mora biti kompromis, i
to kompromis koji trenutno moţe da iziskuje odreĊene ţrtve koje u
perspektivi treba da se kompenzuju i nagrade.
3. U neshvatanje problema spada i apstinencija kod donošenja
standarda. Svaki standard dok je još u fazi pijedloga stavlja se na javnu
diskusiju objavljivanjem u biltenu „Standardizacija“, a uz to se
zainteresovane radne organizacije posebno, dopisima, upozoravaju kako
bi njihovi predstavnici uĉestvovali u diskusiji. Rok za primjedbe
prolazi, a dostavljenih primjedbi skoro da nema, što podrazumijeva da je
standard dobar i on se ozakonjuje. Prolaze mjeseci, nekad i godina dana,
kada se na jednom pojavljuju primjedbe i zahtjevi za izmjenama.
Najbezbolinije je ako su to samo upozorenja na greške koje su se
nepaţnjom javile u tekstu standarda. Ovakve situacije ukazuju na
neshvatanje ĉinjenice da je standard samo onda dobar ako je zajedniĉko djelo
svih zainteresovanih, te u prvom trenutku treba da se ukljuĉe vrsni
struĉnjaci koji treba da saraĊuju sa ljudima iz Zavoda za standardizaciju.
Neshvatanje najgrublje vrste podrazumijeva odbijanje saradnje ili
delegiranje predstavnika koji nisu u vezi sa problemima ili ne posjeduju
potrebna struĉna znanja.
4. Zbrka pojmova o standardizaciji specifiĉno jugoslovenskog
karaktera odnosi se na identifikovanje njemaĉkih DIN sa standardima
uopšte. Dakle, ponekad odsustvo obavještenosti da osim njemaĉkih DIN
postoje i standardi mnogih drugih zemalja dovodi do zbrke. MeĊutim, to
se danas skoro više ne moţe sresti, ali se pominje kao pojava u prvom
periodu nastajanja standarda. Isto tako, dešava se kod pozivanja na
meĊunarodne standarde da pojedinci podrazumijevaju samo njemaĉke DIN.
Ĉesta je varijanta shvatanja da su jugoslovenski standardi, prosto, kopije,
odnoso prevodi njemaĉkih DIN. Najneugodnija konstatacija je, ukoliko
se neki jugoslovenski standard u neĉemu razlikuje od odgovarajućeg
DIN-a, misliti da je to sigurno u pitanje neka greška.
Normalno je da standardi izraţavaju tehniĉka iskustva, pa je
prirodno da se pri nastajanju novih standarda koriste iskustva
tehniĉki razvijenih zemalja. Pri tome se analiziraju procesi
28
standardizacije u većem broju zemalja, pa se usvaja ono što je za naše
potrebe najcjelishodnije.
Osim nabrojanih postoje još mnogi vidovi neobavještenosti,
neshvatanja znaĉenja standardizacije i primjene standarda. Ipak,
utješno je da se danas rijetko mogu sresti struĉnjaci koji ne posjeduju
dovoljno znanja iz oblasti standardizacije.
2.3. Razvoj standardizacije po oblastima privrede
Kompleksnost standardizacije uslovila je da Savezna komisija sa
radnom grupom struĉnjaka postepeno izraste u organizaciju koja je
objedinjavala više stotina struĉnjaka, predstavnika privrednih
organizacija, kao i nauĉnih ustanova iz svih krajeva zemlje, uĉlanjenih u
oko 50 struĉnih komisija specijalizovnih za izradu standarda za pojedine
oblasti iz svih privrednih grana (rudarstva, metalurgije,
mašinogradnje, saobraćaja, itd.). U oformljenim sturĉnim komisijama
ostvarena je stalna saradnja struĉnjaka iz aparata Savezne komisije za
standardizaciju i struĉnjaka iz privrede. Po ugledu na mnoge zemlje
pristupilo se prvo standardizaciji privrednih oblasti:
mašinogradnje, metalurgije i elektrotehnike, uz djelimiĉnu obradu
ostalih oblasti privrede. U skladu sa tim programom izraĊen je odmah i
sistem klasifikacije jugoslovenskih standarda.
Sistemom klasifikacije predviĊen je naĉin grupisanja i oznaĉavanja
jugoslovenskih standarda po ugledu na najmodernije sisteme koji su
postojali u zemljama sa razvijenom standardizacijom (prvenstveno po
ugledu na francusku standardizaciju). Sistem je postavljen tako široko
da ima velike mogućnosti proširivanja i dopunjavanja, da se teško moţe
zamisliti da će i u dalekoj budućnosti doći do teškoća pri uvršćavanju
novih standarda koji budu donešeni.
Na bazi tako postavljenog programa poĉelo je popunjavanje stalnog
aparata Savezne komisije za standardizaciju struĉnjacima iz sljedećih
priverdnih grana: rudarstva, šumarstva i drvne industrije, hemijske
industrije, tekstilne industrije, industrije motora i drumskih vozila,
poljoprivrede, prehrambene industrije, graĊevinarstva i industrije
lijekova. Naţalost, takav razvoj je zaustavljen zbog preusko postavljenog
okvira u odobrenoj sistematizaciji osoblja Savezne komisije, pa je neko
vrijeme ĉitav niz privrednih grana morao ostati bez svojih obraĊivaĉa
problema standardizacije. Tako su u to vrijeme ostale bez predstavnika:
brodogradnja, vazduhoplovstvo, industrija koţe, industrija gume,
29
industrija plastiĉnih masa, industrija šinskih vozila i dr. Za neke od
tih industrija, ipak, je donijet po neki standard, jer su neki struĉnjaci
bili u mogućnosti da, pored rada u svojoj matiĉnoj grani, rade
djelimiĉno i za neku drugu oblast.
Osim preusko planirane sistematizacije osoblja, bilo je tada i
drugih koĉnica snaţnijem razvoju jugoslvenske standardizacije.
Postojao je i problem smještaja ljudstva Savezne komisije za standardizaciju;
jer kada je Uredba o organizaciji Savezne komisije donijeta (1953.
godine) iskustva o poslovima standardizacije su bila vrlo skromna i
nije se predviĊalo naglo povećavanje struĉnog aparata i za rad je bilo
odreĊeno samo nekoliko prostorija u jednom montaţnom paviljonu.
Dalju koĉnicu predstvljalo je odsustvo potrebnih zakonskih propisa
koji bi regulisali djelatnost Savezne komisije. Zbog toga se tokom
vremena stvarala praksa da se usvajaju rješenja koja nisu imala nikakvu
podlogu u postojećim propisima. Struĉni aparat Savezne komisije je
izradio nacrt ĉitavog niza propisa kojima je trebalo da se
reglementira (zakonski reguliše) postojeća praksa. Tako su
pripremljeni nacrti Poslovnika Komisije, Pravilnik za postupak
donošenja standarda, Uputstva za honorisanje radova na
standardizaciji, nove Uredbe o organizaciji i radu Savezne komisije i
naizad, nacrt Zakona o standardima.
Zbog ĉitavog spleta okolnosti jugoslovenska standardizacija
poslije poĉetnog naglog uspona, dostigla je negdje 1958. godine stanje
koje se moţe oznaĉiti stagnacijom. Stagnacija se naroĉito nepovoljno
odrazila na našu privredu, tim prije što su do tada realizovani
standardi pokazali i dokazali prednost i neophodnost standardizacije.
Zbog toga su Saveznoj komisiji za standardizaciju sve ĉešće stizali
zahtjevi iz privrede da se ubrza tempo standardizacije. To je uslovilo da
se 11. aprila 1960. godine donese Zakon o jugoslovenskim standardima, koji je objavljen
u Sluţbenom listu FNRJ na dan 20. aprila 1960. godine, sa stupanjem na snagu 20.
jula 1960. godine. Donošenjem ovog Zakona okonĉan je prvi period razvoja
jugoslovenske standardizacije i ozakonjena su osnovna naĉela donošenja
standarda koja su se u toku predhodnog osmogodišnjeg rada afirmisala.
2.4. Vaţnije odredbe zakona o jugoslovenskim
standardima
2.4.1. Definicije i obimnost standardizacije. Zakonom je prije
svega data formulacija standarda. S obzirom na vrlo širok sadrţaj
tehniĉkog termina „standard“, teško je bilo naći pravi termin koji bi
30
u potpunosti izraţavao karakter standarda. Kako najveći dio standarda
propisuje razne tehniĉke karakteristike proizvoda, moţe se smatrati da
sadrţaju standarda suštinski najpribliţnije odgovara „tehniĉki
propis“, bez obzira na to što odstupanja od tih propisa u izvjesnim
sluĉajevima povlaĉe zakonske sankcije (kazne ili druge mjere zbog
neizvršavanja ili povrede neke odredbe), a u drugim ne povlaĉe.
Prema tome, standardi su tehniĉki propisi koji regulišu tehniĉke
probleme u oblast proizvodnje i transporta dobara (u prvom redu
industrijskih proizvoda), a zatim u oblasti izvoĊenja graĊevinskih i
drugih radova. Standardizacijom se moraju obraĊivati sljedeći
problemi:
1. izbor proizvoda za koje se donose standardi,
2. asortiman (raznovrsnost proizvodnje, snabdjevenost
trţišta dobrim izborom robe) i koliĉine proizvoda,
3. tehniĉke karakteristike proizvoda,
4. metode ispitivanje kvaliteta proizvedenh dobara, tj.
izvedenih radova,
5. sredstva identifikacije standardnih dobara u
saobraćaju i uslovi njihovog transportovanja, a po potrebi i
skladištenje,
6. pitanja vezana za projektovanje i konstruisanje dobara,
kao i za tehnološki postupak izrade proizvoda, tj. izvršenja radova.
Standardi treba da daju za postavljene tehniĉke probleme najbolja
rješenja koja moraju predstavljati optimum koji se u datim uslovima i na
datom stepenu privrednog i tehniĉkog razvoja moţe ostvariti. Standard
mora da osigura kompromisna rješenja: npr. u odnosu na kvalitet
izvjesnog proizvoda mogli bi se za trajnost postaviti maksimalni
zahtjevi, pri ĉemu bi došlo do osjetnog poskupljenja proizvodnje, te
efekat trajnosti ne bi bio opravdan. Isto tako, standardi ne smiju
imati statiĉan karakter, već se moraju prilagoĊavati svim normama koje
donosi tehniĉki privredni razvoj, kako u odnosu na tehnologiju
proizvodnje, tako i u odnosu na zahtjeve potrošaĉa.
2.4.2. Postupak donošenja ili zamjena standarda. Na osnovu zahtjeva
postavljenih od strane privrednih i društvenih organizacija,
drţavnih organa, nauĉnih i drugih ustanova, kao i na osnovu prijedloga
struĉnjaka Zavoda za standardizaciju standardi se donose u okviru
godišnjeg programa koji se poĉetkom svake godine utvrĊuje od strane
Savjeta za standardizaciju.
Nacrte standarda koji su ušli u usvojeni program razmatra u prvom
31
stepenu, komisija struĉnjaka obrazovana od predstavnika neposredno
zainteresovanih radnih organizacija ili ustanova. Na osnovu zkljuĉka,
te komisije struĉnjaka rediguju se standardi ili stavljaju na javnu diskusiju
objavljivanjem u biltenu “Standardizacija” i dostavlja zainteresovanim
radnim organizacijama. Zakonski rok za dostavljanje primjedbi iznosi
tri mjeseca, poslije ĉega u drugom stepenu ponovo vrši razmatranje struĉna
komisija za prijedlog standarda. Kada se okonĉa drugostepeno razmatranje
donosi se definitivni tekst standarda koji se upućuje na analizu trećeg
stepena od strane sturĉnjaka Zavoda za standardizaciju i struĉne komisije
zainteresovanih radnih organizacija. Ako se većina usaglasi, direktor Zavoda
za standardizaciju svojim rješenjem proglašava tekst jugoslovenskim
standardom. Rješenje objavljuje Sluţbeni list SFRJ, a standard se daje u
štampu i pušta u prodaju. Oĉigledno je da predviĊeni postupak
donošenja standarda zahtjeva dug vremenski period (prema iskustvu,
najmanje dvije godine); ali zato tako studiozno napravljen i usvojen
standard zaista odgovara namjeni koju mu Zakon odreĊuje.
Razvijanje poslova standardizacije je uslovilo da Savezna
komisija za standardizaciju preraste u Jugoslovenski zavod za standardizaciju
kojim upravlja Savjet. Kompetencija Savjeta je da vodi politiku
jugoslovenske standardizacije ne mješajući se, u normalnim sluĉajevima,
ni u postupak donošenja standarda i njihov sadrţaj, ni u poslovanje
Zavoda. Samo u sluĉajevima komplikacije Savjet istupa kao arbitar.
Pitanja organizacije samog Zavoda nisu u Zakonu obraĊena, nego je
to obuhvaćeno propisima koje donosi Savezno izvršno vijeće. Na taj
naĉin postoji mogućnost da se organizacija prilagoĊava razvoju i
potrebama privrede, jer se odnosni propisi po potrebi mogu mijenjati
bez potrebe da se mijenja Zakon.
2.4.3. Primjena standarda i odstupanja od njih. Zakonom je
poklonjena znatna paţnja primjeni jugoslovenskih standarda. Zakon
obavezuje da se standardi primjenjuju u svim obalstima privredne
djelatnosti kako u proizvodnji, tako i u saobraćaju i upotrebi
proizvoda, odnosno u izvoĊenju radova. MeĊutim, predviĊeni su i
sluĉajevi u kojima se moţe odstupiti od odredbi standarda, a to je
prvenstveno za potrebe IZVOZA, a u opravdanim sluĉajevima i za
potrebe uvoza.
Zavod za standardizaciju ima pravo da provjerava tehniĉku
dokumentaciju privrednih organizacija u cilju utvrĊivanja da li je
dokumentacija prema kojoj se vrši proizvodnja usklaĊena sa odnosnim
jugoslovenskim standardima. Struĉnjaci Zavoda, meĊutim, ne mogu i ne treba da
32
se upuštaju u ostala pitanja vezana za primjenu standarda, a naroĉito ne u pitanja
kvaliteta proizvoda. Kontrola kvaliteta je domen organa trţišne
inspekcije i drugih nadleţnih inspekcija. Kaznene odredbe od strane
inspekcije se primjenjuju za taĉno odreĊene sluĉajeve. Na primjer, ako
privredna organizacija ostvari neku dobit zbog odstupanja od odredbi
standarda, recimo isporukom robe lošijeg kvaliteta, ta dobit mora biti
oduzeta.
2.4.4. Interni standardi proizvodnih organizacija. U sprovoĊenju
standardizacije znaĉajnu ulogu imaju interni standardi pojedinih
privrednih organizacija. Potrebu za internim standardima uslovilo je
više razloga:
1. primjena odnosnih jugoslovenskih standarda,
2. standardizacija sopstvenih proizvoda koji ne ulaze u
okvir jugoslovenske standardizacije,
3. standardizacija alata i tehnoloških postupaka koji se
primjenjuju samo u okviru posebne proizvodne organizacije,
4. racionalizacija transporta robe i sl.
Potreba za internim standardima kod primjene posebnih
jugoslovenskih standarda sastoji se u tome, da se utvrdi uţi izbor
tipova, asortimana i kvaliteta proizvoda (od onih koji su predviĊeni
jugoslovenskim standardima), a koji će proizvoditi u posebnoj
organizaciji. Suţavanje asortimana je zanĉajno, jer se time mogu postići
krupne uštede u poslovanju privredne organizacije. Taj zadatak se
sprovodi kroz tzv. izborne standarde, odnoso interne standarde u koje se
unosi samo ona materija iz jugoslovenskih standarda koja je potrebna
odnosnoj organizaciji za poslovanje. Na taj naĉin jugoslovenske
standarde u potpunosti prouĉava samo biro za standardizaciju u okviru
privredne organizacije, dok se na ostalim radnim mjestima ĉije je
poslovanje skopĉano sa primjenom standarda koriste samo interni
standardi, koji su uprošćeniji od jugoslovenskih standarda i podešeni
su konkretnim potrebama privredne organizacije.
Standardizacija sopstvenih proizvoda koji još nisu obuhvaćeni
jugoslovenskim standardima ili koji, po prirodi stvari, nemaju uopšte
uslova da uĊu u okvir jugoslovenske standardizacije najpovoljnije se
obavlja preko internih standarda.
Poznato je da skoro u svakoj proizvodnoj organizaciji mora da se
koristi pored standardnih alata još mnogo specijalnih ili
specifiĉnih koji se konstruišu i izraĊuju od sluĉaja do sluĉaja. Zbog
toga, dobar dio alata koji sa gledišta jugoslovenske standardizacije
uopšte nije interesantan, ima sve uslove da se preko internih standarda
33
standardizuje. To isto vaţi, u još većoj mjeri i za tehnološke postupke,
kada vrlo malo ulaze u okvir jugoslovenske standardizacije.
Za potrebe transporta moguće je interno naznaĉiti naĉine
obiljeţavanja robe; kada se na ambalaţu nanose (u vidu bojenih trouglova,
krugova i sl.) odreĊene oznake koje svojom preglednošću omogućavaju
zamjenu robe ukoliko je upakovano na isti naĉin ili onemogućavaju
pogrešnu distribuciju, što doprinosi racionalizovanom transportu
robe.
2.4.5. Uzimanje i obrada uzoraka za utvĊivanje kvaliteta i kvantiteta
robe. Kako u robnom saobraćaju mogu nastati sporovi izmeĊu prodavca i
kupca ili izmeĊu pošiljaoca robe i prevoznika, usljed odstupanja u pogledu
kvaliteta ili kvantiteta robe: standardima, zakonskim propisima i
praksom morali su biti utvrĊeni i postupci za rješavanje takvih
sporova. Tako su predviĊeni principi o uzimanju i obradi uzoraka koji se
koriste za struĉno odreĊivanje svih elemenata kvaliteta i kvantiteta
robe.
Uzorak za analizu naziva se odreĊena koliĉina robe uzeta iz
isporuke, sa skladišta ili na drugom mjestu, odreĊenim tehniĉkim
postupkom koji obezbjeĊuje potrebnu reprezentativnost. Idealan uzorak
bi bio onaj koji je po svom sastavu i svim osobinama potpuno istovjetan
robi iz koje je uzet. MeĊutim, kako ĉesto svi dijelovi robe u jednoj
isporuci ili odreĊenoj koliĉini robe nisu istovjetni, to realan
uzorak moţe biti samo pribliţno ili skoro istovjetan sa cjelokupnom
koliĉinom robe koju reprezentuje.
U mnogim sluĉajevima uzimanje stvarnog reprezentativnog uzorka
robe nailazi na odreĊene teškoće. To naroĉito vaţi za sirove
poljoprivredne proizvode (ţitarice, svjeţe voće, povrće, variva i dr.)
i mineralne sirovine koje su po svojoj prirodi nehomogene. Tehnike
uzimanja uzorka zavisi od više faktora, a naroĉito od prirode robe,
stepena njene tehnološke obrade, veliĉine isporuke, naĉina i svrhe
ispitivanja, itd.
Najjednostavnije je uzimanje uzoraka iz robe koja se isporuĉuje u
orginalnom pakovanju, kao što su limenke, boce sa teĉnostima i sl. Pri
pakovanju u limenke proizvod je izlagan višestepenom mješanju, te je
sadrţina pakovanja homogena i manje-više istovjetna u ĉitavoj seriji
pakovanja. Zbog toga se kao uzorak uzima nekoliko limenki sa raznih
mjesta.
Uzorci teĉnih i praškastih supstanci koje su upakovane u krupnu
34
transportnu ambalaţu ili kada se skladište adekvatno upakovane, mogu
se uzimati sa većim stepenom reprezentativnosti. Prije uzimanja
teĉnosti, sadrţina se dobro izmješa, a ako to nije moguće uzorak se
uzima specijanom sondom ili drugim ureĊajem, pomoću koje se teĉnost moţe
uzeti sa razliĉitih dubina suda (sa vrha, sredine i dna).
Ako je proizvod ĉvrstog agregatnog stanja, ali homogene
konzistencije (sirevi, maslac, margairn, mast, marmelada i sl.) uzorak se
uzima u vidu isjeĉka iz većeg broja komada.
Najmanji stepen sigurnosti u pogledu reprezentativnosti uzorka
moţe se postići pri uzimanju uzorka iz robe koja se skladišti, odnosno
isporuĉuje u rasutom stanju, jer je ona u velikim koliĉinama, a bez
ambalaţe.
Uopšteno reĉeno, ako je proizvod standardizovan uzimanje uzoraka
vrši se prema odredbama odgovarjućeg JUS-a gdje se predviĊa naĉin uzimanja
uzoraka, obrada, naĉin i trajanje ĉuvanja uzoraka, itd. U ostalim
sluĉajevima primjenjuje se uobiĉajna laboratorijska tehnika ili drugi
propisi. Najbolje je da se uzeti uzorak odmah izloţi odreĊenoj tehniĉkoj
obradi, a jedna koliĉina spakuje u odgovarjuću ambalaţu (ako roba nije u
orginalnom pakovanju) i ĉuva u uslovima koji uzorak obezbjeĊuju od
bioloških, hemijskih i drugih promjena. Uzorci se uzimaju komisijski uz
voĊenje zapisnika o svim elementima koji su u vezi sa postupkom uzorkovanja
i robom. Normalno se uzimaju tri istovjetna uzorka, od kojih se jedan daje
kupcu, odnosno pošiljaocu robe; drugi prodavcu, odnosno vršiocu
transporta (kao strankama koje se spore), dok treći uzorak preuzima
laboratorija ili odreĊena institucija za kontrolu kvaliteta. Korisno je
obezbjediti koliĉinu robe za ĉetiri istovjetna uzorka, kako bi se ĉetvrti
ostavio na ĉuvanju kod neutralne stranke,za svaki sluĉaj. Naroĉito je vaţno da
lica koja uzimaju uzorke budu struĉna, objektivna i svjesna odgovornosti.
Pored zvaniĉnih, arbitraţnih i laboratorijskih uzoraka u praksi se
još sreću: reklamni, komercijalni, za tekuću proizvodnju i dr.
Sa gledišta pravne prakse kvalitet robe moţe se utvrditi:
1. Pregledom od strane struĉne komisije ili inspektora. Ovim
pogledom najĉešće se utvrĊuje kvalitet svjeţih poljoprivrednih
proizvoda, stoĉne hrane, pojedinih mašina, aparata i dr. Pregled
pošiljke moţe da se vrši:
- pregledom svake jedinice pakovanja cjelokupne robe ili
- metodom uzorkovanja, pregledom odreĊenog broja izabranih
uzoraka.
Pregled svake jedinice opravdan je samo ako se isporuka sastoji od
manjeg broja jedinica ili kada se prevoze proizvodi velike vrijednosti
35
(razne mašine, aparati, vozila, itd.).
Ĉešće se vrši pregled izabranog broja uzoraka korišćenjem
statistiĉke tehnike da bi kontrola bila brţa sa zadovoljavajućom
pouzdanošću. MeĊutim, kao pravno pouzdan dokaz o kvalitetu ne moţe se
usvojiti nalaz ispitivanja “sluĉajnog” uzorka kada je proizvod upakovan
u orginalnu ambalaţu.
Pregledom robe se mogu konstatovati samo vidljive mane na robi,
kao što su: oštećenja, lom ili nedostatak pojedinih dijelova,
nepravilan oblik, nejednaka boja, prisustvo neĉistoća, pojave truljenja,
crvljivost kod prehrambenih proizvoda i sl.
2. UporeĊivanje robe sa uzorkom koji moţe biti standardan ili
ugovoren, a uporeĊenje vrši struĉna komisija.
3. Laboratorijskom analizom, ispitivanjem odgovarajućih fiziĉkih,
hemijskih, bioloških, mehaniĉkih i drugih svojstava proizvoda.
UtvrĊivanje kvaliteta moţe da bude internog ili zvaniĉnog
karaktera, odnosno zakonit pregled robe ili zvaniĉna ekspertiza.
Prema našim propisima zvaniĉnu ekspertizu moţe da vrši samo
specijalizovana laboratorija koja je upisana u registar.
Registrovana laboratorija izdaje uvjerenje o kvalitetu robe (atest,
certifikat). Ovaj dokument treba da sadrţi rezultate ispitivanja
predviĊenih standardom, pravilnikom o kvalitetu ili ugovorom, kao i
konstatacije da proizvod odgovara ili ne odgovara odredbama standarda,
pravilnika o kvalitetu, izvoznom kvalitetu i sl.
U meĊuarodnoj razmjeni dobra utvrĊivanje kvaliteta se provjerava
specijalizovanoj organizaciji za kontrolu kvaliteta od kojih su Evropi
najpoznatije: Societe generale de surveillance u Ţenevi, Polcargo u
Londonu, Gostinspekcija u Moskvi, Inwaco u Z. Njemaĉkoj, a u našoj zemlji
Jugoinspekt u Beogradu.
Koliĉina robe-kvantitet izraţava se brojem komada ili u
odgovarajućim jedinicama mjere. Zbog toga se kvantitet utvĊuje brojanjem ili
mjerenjem mase, zapremine ili dimenzija proizvoda.
Provjeravanje koliĉine robe moţe se vršiti:
1. provjeravanjem cjelokupne koliĉine robe i
2. provjeravanjem koliĉine robe u jedinici pakovanja, tj. da
li izmjerena koliĉina odgovara naznaĉenoj u deklaraciji.
36
Mjerenje se vrši na preciznim vagama, odnosno provjerom
zapremine, duţine i drugih dimenzija zavisno od naĉina izraţavanja,
odnosno koliĉine robe.
Neto masa proizvoda u orginalnom pakovanju da bi se odredila
zahtjeva da se prvo izmjeri ukupno (bruto) masa upakovanog proizvoda,
zatim izruĉi sadrţina iz ambalaţe, potom ambalaţa dobro oĉisti od
ostataka proizvoda (ako se pere ambalaţa mora dobro da se osuši), pa
onda odredi samo masa ambalaţe. Razlika izmjerenih masa je neto masa
ukupnog proizvoda.
2.5. Osiguranje prevoznika za eventualne štete na
robi koja se transportuje
Osiguranje je pravni odnos zasnovan ugovorom o osiguranju,
izuzetno Zakonom. Ugovorom o osiguranju jedne stranke (osiguratelj) se
obavezuje da će drugoj stranci (osiguraniku), odnosno korisniku,
nadoknaditi štetu ili isplatiti odreĊenu svotu novca ako nastupi
dogaĊaj zbog kojeg je zasnovano osiguranje, dok se druga strana obavezuje da
uplati iznos premije. Osiguratelj, po pravilu izdaje osiguraniku
polisu u kojoj je i generalna klauzula o primjeni uslova osiguranja. Za
razliku od pojedinaĉne polise, generalna polisa je isprava o ugovoru kojim
se osiguravaju sve pošiljke. U meĊunarodnom transportu veoma je
raširena Lloyd-ova S. G. polisa, koja se uz dodatne klauzule (Institute
clauses) upotrebljava još od 1779. godine.
Podsjetimo se: LLOYD’S, je osiguravajuće društvo pod specijalnim
drţavnim nadzorom, sa sjedištem u Londonu i agentima po cijelom svijetu.
Dobilo je ime po Edwardu Lloydu, vlasniku male kavane, gdje su se sastajali
pomorski osiguravatelji. Lloyd je 1696. poĉeo izdavanje lista Lloyd’s News sa
informacijama pomorsko-trgovinske prirode. Od 1726. izlazi taj
najstariji list na svijetu pod nazivom Lloyd’s List and Shipping Gazette do danas.
Društvo je imalo znaĉajnu ulogu u razvoju pomorstva i osiguranja, pa je ime
Lloyd ušlo u imena mnogih parobrodskih i klasifikacionih zavoda, npr.
Lloyd’s Register, Lloyd Triestino, Norddeutscher Lloyd, Dunavski Lloyd Sisak i sl.
Kada osiguratelj rizik koji preuzima i snosi smatra naroĉito vaţnim
moţe da uslovi saosiguranje, tj. pokriće rizika istovremeno od strane većeg
broja osiguratelja ili uslovi reosiguranje, tj. djelimiĉno osiguranje
rizika od strane osiguratelja kod nekog drugog osiguratelja. Reosiguranje
37
je veoma sloţena operacija, koja se po pravilu vrši u meĊunarodnim
okvirima.
Osiguranje se dijeli na imovinsko i liĉno osiguranje, a obiĉno se kao
posebna vrsta izdvaja transportno osiguranje. U svakoj vrsti moguće je
dobrovoljno osiguranje i obavezno osiguranje. Imovinsko osiguranje je po pravilu
dobrovoljno. U našem sistemu naĉelo dobrovoljnosti vaţi i za
osiguranje sredstava društvenog vlasništva.
Liĉna osiguranja podrazumijevaju osiguravanja pojedinaca za sluĉaj
nesposobnosti za rad, smrti, navršetka odreĊene dobi starosti i sl.
Osiguranik moţe da zakljuĉi osiguranje u svoju korist ili u korist druge
osobe. Radi zaštite osoba koje su posebno ugroţene od potencijalnih
opasnosti, Zakonom se moţe odrediti obavezno osiguranje, npr. putnika u
saobraćaju, posade u vazduhoplovstvu i sl. Najĉešća obavezna osiguranja su:
• osiguranje graĊanske odgovornosti pri korištenju suvozemnog
motornog vozila,
• osiguranje od bolesti: poljoprivrednih proizvoĊaĉa
nezavisnih radnika nepoljoprivrednih zanimanja,
• osiguranje od nesrećnih sluĉajeva u školi (obaveza koja stvarno
ne postoji),
• osiguranje pri utakmicama i sportskim takmiĉenjima na javnim
putevima,
• osiguranje pri sportskim priredbama koje obuhvataju
uĉestvovanje motornih vozila na mjestima koja nisu otvorena
saobraćaju,
• osiguranje sportista amatera,
• osiguranje poljoprivrednih proizvoĊaĉa protiv nesrećnih
sluĉajeva pri radu, itd.
Razne vrste osiguranja podrazumijevaju:
• osiguranje od poţara i sliĉnih dogaĊaja (štete bez poţara
prouzrokovane gromom ili eksplozijama, nezgodama u
domaćinstvu, štetama od elektriĉne struje bez poţara i dr.),
• osigruanje stakla od loma ili zaštita stakala na vozilima i na
mašinama,
• osiguranje brodskih ili vazduhoplovnih „trupova“,
• osiguranje robe u prevozu,
• osiguranje od kraĊe (namještaja, nakita ili robe),
• osiguranje protiv grada ili pomora stoke, itd.
Transportno osiguranje dijeli se na kasko i kargo osiguranje. Kasko
osiguranje (assurance sur corps, insurance on hull, Kasko – Versicherung,
38
assigurazione corpi) osigurava prevozna sredstva. Kargo osiguranje (assurance
surfacultes, insurance on goods, Kargo – Versicherung, assigurazione merci)
osigurava stvari, robe, terete.
Konkretno u vazdušnom saobraćaju osiguranje moţe biti
automatsko i dopunsko. U meĊunarodnom saobraćaju prema propisima
Varšavske konvencije prevozilac obavezno osigurava svu robu sa oko US $
16,5 po kilogramu bruto teţine pošiljke, s tim što granica
vrijednosti pošiljke ili grupe pošiljki koje se mogu prevesti jednim
avionom iznosi US $ 500.000.
Dopunsko osiguranje nije ukljuĉeno u cijenu prevoza i nije obavezno.
MeĊutim, ako vrijednost pošiljke prelazi iznose automatskih
osiguranja po bruto teţini (tj. preko US $ 500.000), pošiljalac robe
moţe izvršiti dopunsko osiguranje pošiljke. Tada je duţan da uplati
premije, i to:
• 2% u unutrašnjem, a
• 3% u inostranom vazdušnom saobraćaju,
od naznaĉene vrijednosti dopunskog osiguranja, s tim što se uplaćena
premija ne moţe povući poslije zapoĉetog prevoza.
Bilo automatsko ili dopunsko osiguranje pokriva gubitke ili
oštećenje robe u periodu vaţnosti osiguranja, bez obzira da li se nešto
dogodilo za vrijeme zemaljskog prevoza do ili od aerodroma, u magacinu
ili za vrijeme ljeta.
Osiguranje se neće isplatiti u sljedećim sluĉajevima:
1. ako se dokaţe da je oštećenje pošiljke uzrokovano njenom
sadrţinom,
2. ako gubitak nastane usljed prirodne smrti ili povrede neke
ţivotinje, bilo da su uzorci: smrt, ujedanje, ritanje, ubod ili
gušenje ili su tome doprinjeli sama priroda i sklonost
ţivotinja,
3. ako doĊe do povrede pratioca ţivotinja zbog ponašanja samih
ţivotinja,
4. ako se radi o brzo - pokvarljivim pošiljkama koje se kvare
tokom transporta usljed promjene temperature, visine, klime
ili zbog duţine trajanja putovanja,
5. u sluĉaju konfiskacije ili uništenja pošiljke zbog
nedostatka potrebnih dokumenata, pa ne odgovara zahtjevima
zemlje u koju se šalje,
6. u sluĉaju nepotpune dokumentacije za dokazivanje štete od
strane osiguranika u vezi odgovarajućeg zahtjeva.
39
2.6. Zakonska regulativa vezana za robu u transportu
MeĊunarodni standardi su rezultat dogovora nacionalnih
organizacija za standardizaciju.
Glavne meĊunarodne organizacije za standardizaciju su:
MeĊunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) i MeĊunarodna
elektrotehniĉka komisija (IEC).
Regionalni standardi nastaju inicijativom manje grupe od
nekoliko nezavisnih zemalja ili inicijativom regionalnog tijela za
standardizaciju.
Nacionalni standardi se objavljuju poslije usaglašavanja u jednoj
zemlji, preko nacionalne organizacije za standardizaciju kojoj se
priznaje odgovarajuća nadleţnost za izdavanje ovakvih standarda, kao na
primjer:
• JUS – jugoslovenski standardi,
• DIN – njemaĉki,
• USA – ameriĉki i dr.
Interni standardi, izdaju ih pojedina preduzeća ili u nekim
sluĉajevima grupe preduzeća, a pripremaju se na bazi udruţivanja
razliĉitih sluţbi preduzeća u cilju usmjeravanja nabavke, izrade,
prodaje i drugih aktivnosti.
2.6.1. Razvoj domaće standardizacije. U periodu od 1946. godine do
31. decembra 1999. godine jugoslovenski Zavod za standardizaciju donio
je 13.248 jugoslovenskih standarda ĉija je struktura u skladu sa ISO
metodologijom po sektorima, sljedeća:
• Opšti, zajedniĉki i nauka, 461;
• Zdravlje, bezbjednost i zaštita ţivotne sredine, 548;
• Inţenjerske tehnologije, 3469;
• Elektronika, informaciona tehnologija i telekomunikacije,
779;
• Transport i distribucija robe, 1201;
• Poljoprivreda i prehrambene tehnologije, 770;
• Tehnologije materijala, 4784;
• GraĊevinarstvo, 1046;
• Specijalne tehnologije, 190.
40
Domaći standardi (pakovanje i distribucija robe). Domaći standardi koji
se odnose na pakovanje i distribuciju robe mogu se naći u JUS katalogu. U
ovom katalogu ovi standardi se nalaze u grupi standarda pod brojem 55.
Ovu grupu ĉine sljedeće podgrupe standarda vezanih za:
• pakovanje i distribuciju robe uopšte,
• materijale i pribor za pakovanje,
• kese, vreće,
• boce, tegle, baloni,
• aerosol boce,
• sanduke, kutije, korpe,
• teretnu distribuciju robe,
• mašine za pakovanje i dr.
Postupak donošenja ili zamjene standarda. Na osnovu zahtjeva
postavljenih od strane privrednih i društvenih organizacija,
drţavnih organa, nauĉnih i drugih ustanova, kao i na osnovu predloga
struĉnjaka Zavoda za standardizaciju, standardi se donose u okviru
godišnjeg programa koji se poĉetkom svake godine utvrĊuje od strane
Savjeta za standardizaciju.
Nacrte standarda koji su ušli u usvojeni program razmatra u
prvom stepenu komisija struĉnjaka. Komisija za standarde su struĉni,
savjetodavni i radni organi Zavoda za standardizaciju.
Na osnovu zakljuĉka komisije struĉnjaka rediguju se standardi i
stavljaju na javnu diskusiju objavljivanjem u biltenu “Standardizacija” i
dostavljanjem zainteresovanim radnim organizacijama.
Zakonski rok za dostavljanje primjedbi iznosi tri mjeseca,
poslije ĉega u drugom stepenu razmatranje vrši struĉna komisija za
predlog standarda.
Kada se okonĉa drugostepeno razmatranje donosi se definitivni
tekst standarda koji se upućuje na analizu trećeg stepena od strane
struĉnjaka Zavoda za standardizaciju i struĉne komisije
zainteresovanih radnih organizacija. Ako se većina usaglasi, direktor
Zavoda za standardizaciju svojim rješenjem proglašava tekst
jugoslovenskim standardom.
Domaći propisi. Transport opasne robe regulisan je:
1. Zakonom o prevozu opasnih materija (1990. i ispravka 1996.);
2. Uredbom o prevozu opasnih materija (2002. godina);
3. Pravilnicima o prevozu opasnih materija.
41
Zakonom o prevozu opasnih materija ureĊeni su:
• uslovi pod kojima se vrši transport opasne robe,
• klase opasne robe,
• prateće radnje u vezi prevoza,
• zajedniĉke mjere bezbjednosti za sve opasne materije,
• posebne mjere bezbjednosti za prevoz odreĊenih vrsta opasnih
materija,
• transport opasnih materija po svim vidovima,
• inspekcijski nadzor i dr.
Uredbom o prevozu opasnih materija iz 2002. godine se propisuju
uslovi i naĉin obavljanja prevoza opasnih materija u drumskom i
ţeljezniĉkom saobraćaju i nadzor nad obavljanjem ovog prevoza na
teritoriji Republike Srbije i ona predstavlja dopunu postojećeg Zakona u
smislu visina novĉanih kazni, nadzora i sl. Napomena: Veoma je vaţno da
je domaća regulativa usklaĊena sa meĊunarodnom.
Slika 4. Zakonska regulativa vezana za transport
U okviru zakonskih regulativa vezanih za transport robe
(meĊunarodna i domaća), najveća paţnja se obraća na transport opasne robe.
Pored zakonskih regulativa vezanih za transport opasne robe paţnja se
posvećuje i transportu lako kvarljive robe, transportu ţivih ţivotinja i dr.
U daljem toku posebna paţnja biće posvećena regulativi vezanoj za
transport opasne robe, iz jednostavnog razloga, što ova vrsta
transporta predstavlja najveću potencijalnu opasnost po ljude i
okolinu.
2.6.2. Zakonska regulativa vezana za transport opasne robe MeĊunarodni
propisi. Organizacija i propisi kod transporta opasne robe su
regulisani za svaki VID prevoza. Razlikujemo posebne propise za
42
drumski, ţeljezniĉki, vazdušni, rijeĉni i pomorski transport.
Za donošenje i usvajanje propisa za svaki vid transporta zaduţene
su odgovarajuće organizacije.
Slika 5. Organizacije i propisi
U drumskom transportu, kako je već prethodno navedeno, ADR
predstavlja osnovnu regulativu za transport opasne robe, koji je
potpisan u Ţenevi 30.09.1957. godine.
ADR se sastoji iz 9 poglavlja (aneks A i aneks B). U okviru ovog
dokumenta se nalaze:
• definicije vezane za transport opasne robe,
• klase opasne robe,
• osobine svih materija po klasama posebno, naĉin njihovog
pakovanja, skladištenja i sl.,
• lista svih opasnih roba,
• upustvo za oznaĉavanje opasne robe (UN broj),
• zahtjevi koji se odnose na prevoz, utovar i istovar opasne robe,
• zahtjevi koji se odnose na konstrukciju i ispitivanje pakovanja,
kontejnera, velikih pakovanja, tankova,
• zahtjevi za posade vozila, opremu, operacije i dokumentaciju,
• zahtjevi koji se tiĉu konstrukcije i odobrenja za vozila.
2.6.3. Direktive evropske unije vezane za drumski transport opasne robe.
Direktive su zakonski propisi kojima se usklaĊuje zakonska regulativa
43
izmeĊu drţava ĉlanica EU (i drugih ne ĉlanica) i bliţe objašnjavaju
pojedine stavke zakonske regulative.
Tako, u drumskom transportu postoje direktive kojima se vrši
usklaĊivanje zakona drţava ĉlanica koji se odnose na tip odobrenja za
motorna vozila i prikolice, direktiva o usklaĊivanju zakona Drţava
Ĉlanica koji se odnose na transport opasnih materija u drumskom
saobraćaju i dr.
U okviru svih navedenih direktiva, EU teţi stvaranju
jednistvenog evropskog trţišta u kome je obezbjeĊeno slobodno kretanje
dobara, lica, informacija i kapitala.
U tom kontekstu se i transport opasnih materija posmatra kao dio
jedinstvenog trţišta, pri ĉemu se izuzetna paţnja poklanja sljedećim
stvarima:
• primjena jedinstvenih zakonskih propisa u transportu opasnih
materija u drumskom saobraćaju koji će se primjenjivati na
jedinstvenom evropskom trţištu,
• unifikacija tehniĉkih zahtjeva koje trebaju da ispune vozila
koja prevoze opasne materije,
• stvaranje jedinstvene procedure kojom se provjeravaju vozila koja
prevoze opasne materije kao i sam teret (naĉin tovarenja,
kompletnost pakovanja),
• imenovanje i obuĉavanje lica ĉije će kvalifikacije i znanje
pomoći u kvalitetnijem i bezbjednijem transportu opasnih
materija,
• stalna i uzajamna saradnja zemalja Evropske Unije po ovom
pitanju,
• obaveza svih zemalja EU da Uniji podnose podatke relevantne za
transport opasnih materija (koliĉine, nezgode, prekršaji,
kazne),
• sve aktivnosti EU su usmjerene u stvaranju jedinstvenog
evropskog trţišta, ali se u transportu opasnih materija,
najveća paţnja poklanja povećanju bezbjednosti kao i zaštite ţivotne
sredine i zdravlja ljudi koji uĉestvuju u tom transportnom procesu.
Poglavlje 3 AMBALAŢA I PAKOVANjE POBE
44
3. AMBALAŢA I PAKOVANjE ROBE
Autotransport vrši prevoz razliĉitih vrsta roba koje se
odlikuju razliĉitim fiziĉkim svojstvima kao i naĉinom pakovanja.
Vrsta robe je jedan od vaţnih.faktora koji utiĉe kod odluĉivanja, o
izboru tipa vozila zadate, uslove'eksplatacij.e, i naĉina .izvršenja
utovarno-istovarnih operacija.
Roba se moţe klasifikovati po ĉitavom nizu obiljeţja. Po
naĉinu UTOVARA-ISTOVARA roba se moţe podijeliti na Komadna
roba karakterisana je gabaritnim dimenzijama, masom i
oblikom..Komadna roba prima se na prevoz i isporuĉuje primaocu po
broju komada i njihovoj masi. Rasuta-rinfuzna roba ima takvo svojstvo da
dopušta utovar formiranjem gomile robe koja bez oštećenja pri utovaru
i istovaru trpi pad sa visine. Ova roba prima se na prevoz i .isporuĉuje
primaocu po zapremini i masi. Nalivajuća roba je teĉna ili pluteĉna i
prevoz se vrši autocisternama.
Komadna roba moţe biti sa ambalaţom-tarom i bez ambalaţe i
njen prevoz se vrši u upakovanom obliku, ili bez ambalaţe.
Pri prevozu tereta - robe sa ambalaţom-tarom koriste se termini
neto masa robe i bruto masa (zajedno sa ambalaţom-teretom).
Ambalaţa ili tara namjenjena je obezbeĊenju i oĉuvanju robe i
sprijeĉavanju manjka i oštećenja robe u toku utovara, prevoza i istovara
robe. Ambalaţa mora odgovarati yslovima i osobinama robe koja se
prevozi, a takoĊe biti dovoljno otporna da omogući korišćenje
utovarno-istovarnih mehanizama, kao i skladištenje robe u više redova
po vertikali. Ambalaţa je najvećim svojim dijelom standardizovana u
zavisnosti od vrste robe, po obliku, gabaritnim dimenzijama, vrsti
materijala od kojeg je izraĊena i stepena tvrdoće. Ambalaţa se najĉešće
izraĊuje od kartona-papira, tekstila-platna, jute, stakla, drveta metala,
plastiĉnih masa itd.
Ambalaţa se po stepenu tvrdoće moţe podijeliti na tvrdu,
polutvrdu i meku. Roba u zavisnosti od vrste tare-ambalaţe je najĉešće
pakovana u kutije, sanduke, vreće, burad, boce. Većina ambalaţiranih
roba je prethodno pakovana-uvijena pomoću papira, kartona ili
polietilena. U nekim sluĉajevima roba koja se transportuje moţe biti
dva puta ambalaţirana, na primjer: transport mineralne vode u bocama i
nosiljkama-gajbicama.
Rijeĉ ambalaţa vodi porijeklo od francuske rijeĉi “emballage”
45
što u prijevodu znaĉi zamotavanje, pakovanje, upakivanje, paket i sl. Da
bi se jedan proizvod mogao isporuĉiti potrošaĉu mora biti stavljen u
odreĊeni sud, omot, ram, odnosno u ambalaţu. Sam proces stavljanja proizvoda
u ambalaţu naziva se pakovanje robe. Treba imati u vidu da pojmovi pakovanje i
ambalaţa nisu potpuno razgraniĉeni i upotrebljavaju se, kako u našoj,
tako i u stranoj literaturi sa dosta širokim znaĉenjem. U mnogim
sluĉajevima se i jedan i drugi pojam upotrebljavaju sa istim zanĉenjem.
Ipak, rijeĉ ambalaţa ima šire znaĉenje i predstavlja opšti pojam za sve
probleme u vezi sa „otpremanjem“ proizvoda za saobraćaj, dok je rijeĉ pakovanje
više vezana za samu radnju stavljanja proizvoda u ambalaţu.
Pakovanje je poslednja radnja procesa proizvodnje i obavlja se
najĉešće u proizvodnoj organizaciji rada; ali ima sluĉajeva da se
pakovanjem bave i specijalizovane oragnizacije, naroĉito kada je
proizvod namjenjen širokoj potrošnji. Kvalitetniji i finiji
proizvodi se pakuju luksuznije, dok se neke grube i jeftinije sirovine
(rude, stoĉna hrana i sl.) otpremaju u rasutom stanju – rinfuzi (ital. alla
rinfusa).
Pakovanje moţe da se obavlja ruĉno, mehaniĉki i kombinovano.
Ukoliko su proizvodi namjenjeni ishrani, lijeĉenju i sl. pri pakovanju
se mora voditi strogo raĉuna o higijenskim uslvima, što kontroliše
sanitarna inspekcija. Organizacije koje imaju mehanizovanu i
automatizovanu proizvodnju na isti naĉin imaju rješeno i pitanje
pakovanja proizvoda. U modernoj proizvodnji preko 90% svih proizvoda
mora biti upakovano, kako bi se saĉuvao kvalitet, olakšao transport i
skladištenje. Kako naĉin pakovanja utiĉe i na samog potrošaĉa posebna
paţnja se obraća na estetska rješenja. Kod luksuznih pakovanja udio
ambalaţe u prodajnoj cijeni moţe biti i do 70%. Prodajnoj cijeni treba
dodati i troškove transporta, skladištenja, manipulisanja, itd.
3.1. Proizvodnja i potrošnja ambalaţe
Kada se ima u vidu da se preko 90% proizvedene robe mora javiti u
saobraćaju upakovano, nije teško zakljuĉiti da je proizvodnja ambalaţe
veoma znaĉajna privredna djelatnost sa velikim obimom proizvodnje. U
mnogim zemljama industrija ambalaţa se sve više izdvaja iz okvira sporednih
pogona privrednih organizacija i sve više afirmiše kao zasebna
privredna oblast.
Proizvodnja ambalaţe u našoj zemlji imala je poslednjih godina
veoma dinamiĉan razvoj, naroĉito kada se ima u vidu promjena strukture
46
i uvoĊenje novih materijala. Problematika ambalaţe industrije
priliĉno je kompleksna i zahtjeva veća istraţivanja. U razvijenim
zemljama postoje specijalizovane institucije (instituti, zavodi, biroi i sl.)
koje se bave iskljuĉivo usavršavanjem pakovanja i ambalaţe. Ozbiljnost rada na toj
problematici potvrĊuje i postojanje od 1953. Evropske federacije za
pakovanje i ambalaţu (European Packaging Federation) – EPF gdje je
uĉlanjena i naša zemlja.
Jasno je da svaka proizvodnja ima svoje specifiĉne probleme u
vezi ambalaţe i pakovanja. Zbog toga će se ovom prilikom dati samo
opšti osvrt na ulogu ambalaţe, uslove koje treba da ispunjava, na
materijale od kojih se izraĊuje i dr. Kasnije će se pri izuĉavanju
ponašanja odreĊenih roba u transportu, takoĊe, navoditi optimalna
rješenja za pakovanje.
3.2. Uloga ambalaţe ili njene funkcije
Jednom reĉenicom se ne moţe definisati kako je raznovrsna uloga
ambalaţe u saobraćaju. Višestruke funkcije ambalaţe preko osnovnih
vrijednosti su:
1. zaštita upravnog proizvoda,
2. olakšavanje manipulacija pri prevozu, skladištenju i prodaji
robe,
3. garantovanje porijekla robe,
4. davanje estetskih svojstava i povoljnih dimenzija za uspješno
popunjavanje tovarnog prostora,
5. ekonomiĉnije i uspješnije poslovanje, itd.
Zaštita upakovanog proizvoda je najbitnija uloga svake ambalaţe,
jer treba saĉuvati upotrebnu vrijednost proizvoda i obezbijediti
uslove da roba stigne nepromjenjena do potrošaĉa. Poznato je da
proizvodi od završetka proizvodnje do potrošaĉa mora proći kroz
brojne operacije: skladištenje, transport, prodaju i dr. Pri svim tim
operacijama proizvod je izloţen raznim mehaniĉkim, fiziĉkim,
hemijskim, atmosferskim i drugim uticajima, koji lako mogu dovesti do
oštećenja proizvoda i do gubitka njegove upotrebne vrijednosti.
Zbog toga, da bi ambalaţa uspješno štitila proizvod od promjene
kvaliteta mora da ispunjava brojne uslove, da štiti od kvarenja, od
mehaniĉkih i fiziĉkih uticaja (lom i sliĉna oštećenja), zbog ĉega se
pribjegava pakovanju uz upotrebu šuški, slame, plastiĉnih masa i dr.
Zatim, ambalaţa treba proizvod da zaštiti od vlage, svjetlosti i drugih
47
atmosferskih uticaja primjenom boca od obojenog stakla, parafinisane
hartije, plastiĉnih masa, raznih folija od metala (najĉešće od
aluminijuma, eventualno kalaja), itd. Ambalaţa treba da sprijeĉi
proizvod od djelovanja stranih tijela ili ţivotinja (glodara) i da
zaštiti proizvod od kraĊe i rastura. Naţalost, kraĊe robe nisu rijetke
i zauzimaju istaknuto mjesto meĊu štetama koje nastaju u transportu robe.
Uticaj mikroorganizama, svuda prisutnih, ambalaţa moţe da
sprijeĉi ako obezbjeĊuje hermetiĉnost proizvodu koji je prije pakovanja
sterilizovan u limenkama.
Povećanje temperature pri transportu robe, zbog zagrijevanja
upakovanog proizvoda, moţe usloviti kvarenje robe, što treba izbjeći
primjenom vozila koja obezbjeĊuju svo vrijeme transporta hlaĊenje robe.
Sniţavanje temperature proizvoda ispod 0oC, voda u njemu ledi, povećava
zapreminu i razara proizvod, a ponekad i ambalaţu.
Materijal za izradu ambalaţe treba da ima inaktivnost, da ne
djeluju na miris ili ukus upakovanog proizvoda. Nekada je potrebno da je
materijal otporan na koroziono djelovanje, ukoliko je upakovani
proizvod sa kiselinama u svom sastavu.
Ambalaţa po obliku i dimenzijama treba da omogući slaganje robe
u vozila i skladišne prostore bez većih šupljina, s tim što mora
udovoljiti i estetskom izgledu. Pravilno oblikovana ambalaţa je
pogodnija za manipulisanje i pravilnim slaganjem daje stabilne terete.
Poţeljno je da ambalaţa bude sopstvene teţine pogodne za transport,
tako da troškove svede na najmanju mjeru.
Znaĉaj ambalaţe potvrĊuje i zakonsko regulisanje obaveze
proizvoĊaĉa ili vršioca pakovanja da obezbijedi kvalitetnu ambalaţu.
Sa pravnog aspekta pakovanje se mora vršiti:
- prema standardima, propisima i uredbama;
- prema zakljuĉenim ugovorima ili
- na uobiĉajen naĉin za dati proizvod.
Ukoliko nisu doneseni standardi za neki proizvod, ostaje obaveza
da se pakovanje izvrši u ambalaţi koja ispunjava osnovne funkcije,
prije svega zaštitu proizvoda.
Veoma je vaţno da za potrebe kombinovanog transporta robe,
recimo drumom, ţeljeznicom i brodom, ambalaţa mora biti odreĊena
tako da udovolji zahtjevima sva tri vida prevoţenja robe.
48
3.3. Podjela (klasifikacija) ambalaţe
Polazeći od razliĉitih mjerila ambalaţa se dijeli prema:
I- materijalu od kojeg je izraĊena;
II- obliku;
III- namjeni zavisno od konstrukcije i
IV- osnovnoj funkciji u saobraćaju.
Kako je primjenjeni materijal za ambalaţu uslovljen oblikom
najbolje je dati prikaz mogućih materijala i oblika uporedno, i to:
I prema materijalu: II prema obliku:
1. drvena ambalaţa
sanduci – obiĉni ili ojaĉani
metalnim dijelovima; holandezi, gajbe,
baĉve (od hrastove i bukove graĊe),
ramovi, pregrade i dr.
2. ambalaţa
od hartije
a) kese i vreće, b) kutije i c) ostali
oblici (burad, tube) i dr.
3. metalna ambalaţa
a) limenke; b) kante, kutije, sanduci i
sl.; c) burad, cisterne i kontejneri; d)
livene boce za tehniĉke gasove; e) tube
aerosoli, itd.
4. staklena ambalaţa
a) sudovi sa uskim grlom (boce,
baloni); b) sudovi sa širokim grlom
(staklenke, lonĉići) i c) ostali
oblici sudova (ampule)
5. tekstilna ambalaţa
vreće, omoti za bale, prekrivke
–cerade i pomoćna sredstva za
pakovanje (kanap, trake, uţad, vata), itd.
6. plastiĉna ambalaţa
folije, šipke, cijevi, ploĉe, razni
gotovi predmeti, tube, kese, vreće,
boce, baloni, burad, kutije,
kontejneri, itd.
7. kompleksna ambalaţa folije, kese, vreće, kutije, boce,
tetrapak i dr.
8. ambalaţa od ostalih
materijala
sudovi za finija pakovanja, obloţene
baĉve, kace, cisterne, itd.
9. pomoćni materijali
za pakovanje
pregrade, sredstva za jastuĉenje,
ljepljive trake, trake za vezivanje,
sredstva za zatvaranje i markiranje,
itd.
49
Ovaj prikaz ukazuje na neobiĉno veliku raznovrsnost materijala i
oblika koji se koriste u proizvodnji ambalaţe.
3.3.1. Drvena ambalaţa. Kako je primjena drveta znaĉajnija u
graĊevinarstvu i hemijskoj industriji, nastoji se da se, gdje god je to
moguće drvena ambalaţa zamjeni ambalaţom od drugih materijala. I
pored tih nastojanja ambalaţa od drveta se i danas veoma mnogo koristi
za transport i skladištenje mnogih proizvoda: kod poljoprivrednih za
voće i povrće; kod prehrambenih za masti, ulja, a najviše za pića (vina,
pivo). Pored toga, za pakovanje stakla, instrumenata, aparata, itd.
Drvo najvećim procentom ĉini celuloza (50% pa i više), zatim,
lignin (20-30%), a zavisno od vrste drveta sadrţi veće ili manje
koliĉine vode, ugljenih hidrata (pentozana), masti, smola, voskova,
tanina i drugih organskih jedinjenja, pored toga nešto malo mineralnih
supstanci.
Dobre osobine drveta za izradu ambalaţe su: zapreminska masa,
izrazite mehaniĉke osobine, inaktivnost, mogućnost oblikovanja, dobro
spajanje, štampanje i impregniranje, itd. Poznata je izdrţljivost drveta,
jer promjene u strukturi nastaju tek iznad 140oC. Zanimljivo je, da se drvo
u odnosu na djelovanje raznih hemijskih sredstava (kiselina i baza)
ponaša, otprilike, kao legirani ĉelik sa oko 12% hroma.
Proizvodnja ambalaţe od drveta manje više je mehanizovana i
sastoji se od: pripreme drveta, rezanja i spajanja prema utvrĊenim,
najĉešće standardizovanim modelima. Spajanje je moguće na sl. 6:
ekserima, specijalnim kopĉama, ljepljenjem, nitovanjem, prošivanjem i
drugim prigodnim postupcima. Drvena ambalaţa se pojaĉava limenim
trakama, ţicom, limenim ugaonicima, itd. na sl. 7, 8, 9, 10.
Slika 6. Naĉini zakivanja drvenih sanduka, nosivosti 30, 275, 100 i 50 kg

50
Slika 7, 8, 9. Ojaĉana drvena ambalaţa trakama, ţicom i obruĉima

Slika 10. Okvirna ambalaţa od drvene graĊe
Za proizvodnju drvene ambalaţe koriste se poluproizvodi
prerade drveta, i to:
1. rezana graĊa ĉetinara, naroĉito jelova,
2. rezana graĊa lišćara, u prvom redu bukve i topole,
3. jeftinije vrste furnira i šper-ploĉa,
4. pruće kultivisane vrbe, rogozina i dr.
Rezana graĊa ĉetinara dobija se rezanjem polu-osušenih oblika jele,
smreke i drugih ĉetinara. Bilo da je graĊa parena ili neparena mora
biti dovoljno suva (5-15% vlage) i bez većih mana. Drvo ĉetinara
odlikuje se malom zapreminskom masom, meko je (male tvrdoće), pa se lako
obraĊuje. Ambalaţa za transport voća i povrća najĉešće se pravi od
drveta jele i smreke.
Rezana graĊa lišćara koristi se još uvijek u malim koliĉinama u
proizvodnji ambalaţe, iako kod nas ima znatno više lišćara (17%)
nego ĉetinara. Doduše svojstva lišćara su lošija od onih kod ĉetinara:
drvo je teţe, sporije se suši, lakše deformiše, vitoperi, itd. Ipak,
pogodnom tehnološkom obradom moţe se i od lišćara dobiti
kvalitetna graĊa za izradu ambalaţe. Od bukovih ili hrastovih duţica
prave se burad za teĉnosti, kao što su: piva, vina, rakije, voćne pulpe,
51
sokovi, razna ulja, itd.
Furniri su tanki listovi dobijeni kruţnim rezanjem drveta na
specijalnim mašinama. Finije vrste furnira se upotrebljavaju u
proizvodnji namještaja, dok se za izradu ambalaţe koriste grublji
furniri i od manje plemenitih vrsta drveta: bukve, topole, breze, jasike
i sl. Primjenom furnira za izradu ambalaţe postiţe se bolje
iskorišćenje drvene mase nego kod rezane graĊe, što predstavlja vaţan
ekonomski moment.
Šper-ploĉe ili šperovano drvo nastaje meĊusobnim
sljepljivanjem samo furnira ili furnira na tzv. srednjicu, koja se
sastoji od dijelova drveta ili nekog drugog materijala. Sljepljivanjem
neparnog broja furnira (3, 5, 7, 9 ili 11) postavljenih tako, da su im
vlakanca meĊusobno po pravilu pod pravim ili nekim drugim uglom,
dobijaju se furnirske ili šper-ploĉe. Stolarske ili panel-ploĉe
imaju sredinu izgraĊenu uglavnom od dijelova drveta, rjeĊe drugog
materijala, dok je sa svake strane izlijepljen po pravilu furnir upravno
na glavnicu. Svrha navedenog naĉina ljepljenja furnira ili šperovanja
je da se smanje negativna svojstva masivnog drveta: bubrenje i vitoperenje
pod uticajem vlaţnosti vazduha kao i razliĉita svojstva u raznim
smjerovima (anizotropnost) drveta. Debljine šper-ploĉa su: od 3 do 8
mm ili od 10 i 12 mm. Osnovni formati imaju dimenzije: 160, 180, 200
i 220 x 122 ili 230 cm, dok se najĉešće proizvode dimenzije 250 x 150
cm. Panel-ploĉe se izraĊuju debljina 14 do 24 mm ili 28 do 40 mm.
Kultivisana (gajena, njegovana) vrba, inaĉe raste duţ rijeke i potoka,
u svojoj kori ima glikozid-salicin koji se koristi u medicinske svrhe i
zato se forsira njeno gajenje. Zanimljivo je da ima vrba preko 170 svojih
vrsta u vidu drveća i šiblja, pa je zato našla široku primjenu u
korparstvu i izradi ambalaţe.
Rogoz je dugogodišnja biljka koja ima stablo visoko do 2,5 m i raste
po barovitim mjestima. Lišće se koristi za pletenje asura, tzv. rogozina.
3.3.2. Ambalaţa od papira (hartije). Papir se sve više
upotrebljava za pakovanje raznovrsne robe, zbog ĉega naglo raste
proizvodnja i potrošnja papira. Dugo vremena osnovna sirovina za
proizvodnju papira bili su otpadni tekstilni materijali, naroĉito
stare krpe. Zbog porasta potrebe za papirom kao sirovine ukljuĉuje se
drvna-celuloza i donekle drvenjaĉa, dok se otpadni tekstilni materijali
koriste samo za proizvodnju najkavalitetnijih vrsta papira.
52
Drvena-celuloza se nekada proizvodila djelovanjem
natrijum-hidroksida na usitnjeno drvo, tzv. natronskim postupkom, pri ĉemu
je dobijena natronska celuloza imala sivu boju. Da bi se dobila celuloza
bijele boje uvedeni su: sulfitni i posebno sulfatni postupak. MeĊutim,
ni ovim postupcima nije bilo moguće dobiti potpuno bijelu celulozu
zbog ĉega je uvedeno dodatno bijeljenje sa hlorom. Zadnjih godina se sve
više primjenjuje postupak za proizvodnju polu-celuloze koja se koristi za
izradu kartona i lošijih vrsta papira. Celuloza dobijena preradom
tekstilnih vlakana biljnog porijekla, koja sadrţe najveći procenat
celuloze, koristi se u tekstilnoj industriji. Povoljne sirovine za
dobijanje celuloze su i neki sporedni poljoprivredni proizvodi i
ostaci (slama, trska, stabljike kukuruza, itd.). Poznato je da drvo
ĉetinara ima bolja i duţa celulozna vlakna od listopadnog drveta
(brzorastuće topole i vrba koje se plantaţno uzgajaju). Polu-celuloza
pored celuloze sadrţi znatne koliĉine lignita i hemi-celuloze, koja je
isto poli-saharid kao i celuloza, ali sa nešto manje molekula glukoze.
Drvenjaĉa se dobija mašinskim struganjem drveta na brusnim
tocilima uz dovoĊenje vode. Dobijena kašasta masa ima isti hemijski
sastav kao i drvo od kojeg je proizvedena i sluţi kao dodatna sirovina za
proizvodnju slabijih vrsta papira. Drvenjaĉa moţe biti bijela
preradom ĉetinara ili listopada siromašnih smolom, a smeĊa iz
drveta s većim sadrţajem smole.
Za pakovanje se sve više primjenjuju razne vrste papira, kartona i
lepenke iako ovi materijali imaju izvjesne nedostatke. Ipak, prednosti
ovih materijala su brojnije: mala zapreminska masa, zadovoljavajuće mehaniĉke
osobine, lako oblikovanje, pogodnosti neposrednog štampanja, mogućnosti
oplemenjavanja papira raznim postupcima, itd. Prednost primjene je izraţena
i pogodnošću papira kako za komercijalnu, tako za transportnu
ambalaţu, pa se ĉesto uspješno ambalaţa od tekstilnih materijala i
drveta zamjenjuje ambalaţom od papira, kartona i lepenke.
Za proizvodnju ambalaţe od hartije koriste se:
1. papiri razliĉitih svojstava, zavisno od sastava i procesa
dobijanja:
- obiĉni papir,
- specijalne vrste papira,
- natron ili kraft papir i
- ostale vrste papira (svilasta, krep i dr.)
2. karton i lepenka,
3. talasasti kartoni i talasaste lepenke i
4. pomoćni materijali od papira.
53
Danas se obiĉno papir proizvodi od tehniĉke celuloze dobijane
preradom: drveta i raznih jednogodišnjih biljaka (slame ţitarica), uz
dodatak drvenjaĉe ili starog papira. Obiĉan papir se primjenjuje za
omote (bijele ili u raznim bojama), izradu kesa, za oblaganje kartona kod
proizvodnje kutija, itd.
Specijalne vrste papira su dobile znaĉajno mjesto u primjeni iz
razloga što je obiĉni papir propustljiv za masti, gasove, vodu i druge teĉnosti,
tako da za pakovanje mnogih proizvoda nije pogodan. Oplemenjivanje papira
raznim postupcima obezbjedilo je primjenu:
- pergament papira,
- papir prevuĉen parafinom (parafinisani papir),
- papir prevuĉen voskom (voštani papir),
- papir oplemenjen smješama sintetiĉkih smola i voskova,
- papiri sa umecima,
- laminirani i kaširani papiri (kompleksni materijali),
- papiri od staklene vune i dr.
Pergament – papir ili hartija sliĉna ţivotinjskom pergamentu
(kad se za pisanje koristi neuĉinjena, samo od dlake oĉišćena i kreĉom
luţena i uglaĉana ovĉja, kozja ili teleća koţa: upotrebljava se, takoĊe, za
pisanje diploma i povelja); zatim u domaćinstvu za zatvaranje sudova sa
zimnicom, za pakovanje masnih proizvoda, za proizvode koji ne treba da
prime ili pak izgube vlagu, itd. Biljni pergament se dobija iz listova
ĉiste celuloze koji su kratko vrijeme bili izloţeni dejstvu sumporne
kiseline odreĊene koncentracije. Pod imenom paus-papir sluţi za
crtanje tehniĉkih nacrta i za pakovanje ţivotnih namirnica.
Natron ili kraft hartija dobija se od raznih vrsta celuloze i
poluceluloze. Ima veću zateznu ĉvrstoću i druge mehaniĉke osobine,
otpornija je prema svjetlosti i promjeni temperature od ostalih vrsta
hartija. Proizvodi se u razliĉitim sastavima, pa otuda: obiĉna natron
hartija, natron krep, polietilizirani natron, specijalni natron i dr.
Za izradu vreća koje se odlikuju velikom jaĉinom koristi se
natron hartija u više slojeva (3, 4 i 5), što je pogodno za pakovanje
graĊevinskih materijala (gipsa, cimenta i kreĉa), prehrambenih
proizvoda (šećera, pirinĉa), itd., ĉime se znatno potiskuje upotreba
vreća od jute, konoplje i drugih tekstilnih vlakana.
Karton je sliĉan papiru samo je od njega deblji. Oštre granice
izmeĊu papira i kartona nisu postavljene. Obiĉno se papirom smatra
proizvod s gramaturom (teţine 1 m2 izraţena u gramima) koja je manja od
150 g/m2
, papirom i kartonom ako je od 150 do 250 g/m2
, ali ako je
54
gramatura veća od 250 g/m2 onda je to karton. Karton se proizvodi od
razliĉitih sirovina, a izbor zavisi od primjene kartona. Obiĉno se
upotrebljava stari papir ili drvenjaĉa sa manjim ili većim dodatkom
raznih vrsta celuloze. Za proizvodnju kartona u poslednje vrijeme sve se
više upotrebljava polu-celuloza.
Na odreĊenim mašinama se proizvode višeslojni kartoni bez
lijepljenja. Obiĉno se gornji sloj (lice) pogodan za višebrojne
štamparske novine, a ostali slojevi daju kartonu potrebna mehniĉka
svojstva. Unutrašnji slojevi izraĊuju se od jeftinijih sirovina (starog
papira, smeĊe drvenjaĉe) što povećava ekonomiĉnost proizvoda.
Danas se proizvode mnoge vrste kartona: sivi karton, hromo-karton,
dupleks i tripleks karton, celulozni karton, itd. Hromo-karton ima lice
oplemenjeno premazima i dobro prima štamparske boje. Upotrebljava se
za izradu luksuzne ambalaţe. Dupleks i tripleks kartoni su dvoslojni,
odosno troslojni kartoni dobijeni lijepljenjem slojeva. Celulozni
karton se proizvodi od celuloze, a svi od papirnih otpadaka.
Lepenka nastaje lijepljenjem više tanjih slojeva kartona da bi se dobio
sloţeni karton ili lepenka (dupleks i tripleks karton). Ako su neki
slojevi kartona u lepenki valoviti, proizvod se naziva valovita lepenka
ili talasasti karton.
Talasasti karton ili valovita lepenka moţe biti napravljena od
slabijih vrsta hartija ili kartona nabiranjem na specijalnim
mašinama. Osnovna karakteristika ovog materijala je visina
nabora-vala na sl. 11 koja se biljeţi velikim slovom latinice “A”, “B”,
“C”, itd.
Tehniĉke osobine talasastih kartona:
Tipovi nabora-vala A B C E
Visina nabora, mm 4,5-4,7 2,5-3,0 3,68 1,14-1,20
Širina nabora,
mm
8,5-8,6 6,0-6,1 7,20 3,20-3,40
Broj valova na 1m 117-116 166-164 140 314-295
Ĉvrstoća na
pritisak, daN/cm2
2,0 2,9 5,9
55
Slika 11. Prikaz talasastih kartona visina nabora tipa „A“, „B“ i „C“
Slika 12. Osnovna konstrukcija kartona visine vala tipa „A“
Talasasti karton visine nabora “A” na sl. 12 ima grube nabore i
sluţi za izradu transportne ambalaţe, dok za komercijalnu
najpovoljnija vrsta talasastog kartona je visine nabora “E”. Ljepilo ima
veoma vaţnu ulogu i najĉešće se koristi vodeno staklo (natrijum- silikat)
pribliţnog sastava SiO2 : Na2O = 3,2 – 3,4 : 1 sa dodatkom vode. U SAD se
kao ljepilo pored vodenog stakla upotrebljava se i skrob što talasastom
kartonu daje otpornost na vlagu.
Slika 13. Talasasti kartoni: a) dvoslojni, b) troslojni i c) petoslojni
Broj slojeva kod talasastog kartona moţe biti dva, tri, pet i više
kao na sl. 13. Kod dvoslojnog: jedan sloj je valovit, a drugi je nalijepljen sa
prednje strane ravna hartija. Uoptrebljava se kao omotni materijal za
56
lako lomljivu robu unutar spoljnje ambalaţe. Troslojni talasasti karton
ima jedan sloj valovit, a dva ravna, koja ga oblaţu. Koristi se za izradu
manjih kutija koje mogu biti spoljnja ambalaţa.
Petoslojni talasasti karton ili petoslojna lepenka su
najznaĉajniji za primjenu; imaju povoljnu ĉvrstoću za izradu spoljnje
ambalaţe, pa mogu da zamjene ambalaţu od drveta, što donosi uštedu
drveta i višestruki privredni znaĉaj. Kartonske kutije kao znatno
lakše od drvenih sanduka osjetno umanjuju transportne troškove. Isto
tako, cijena kartonske kutije pri normalnim uslovima nije više od
cijene odgovarajućeg drvenog sanduka.
Zadnjih godina dobijaju se i oplemenjeni kartoni raznim
sintetiĉkim smolama ili plastiĉnim folijama. Ĉine se pokušaji
oplemenjivanja i sa aluminijumskim folijama. MeĊutim, takvi kartoni su
još uvijek previsoke cijene za širi primjenu i teţe se zatvaraju
ljepljivim trakama.
Slika 15. Naĉini zatvaranja ambalaţe: a, b, v, g – primjenom ljepljive trake, dok je
d i Ċ – metalnim prošivanjem
Slika 14. Osnovni tipovi kartona
ambalaţe od talasastog kartona
57
Slika 16. a, b i c su rješenja za proizvode u staklenom pakovanju

3.3.2.1. Vaţniji oblici ambalaţe od hartije. Ambalaţa od hartije
prema obliku na slici 14, 15, 16 moţe se podijeliti u tri grupe: a) kese i
vreće, b) kutije i v) ostali oblici.
Kese i vreće su jeftina ambalaţa. Kese preteţno sluţe za
komercijalnu ambalaţu i obiĉno primaju do 5 kilograma mase. Vreće se
izraĊuju od kvalitetnijih vrsta hartija (papira) i primjenjuju se kao
transportna ambalaţa. Kvalitet vreća ispituje se provjerom kvaliteta
hartije od koje su napravljene i testiranjem gotovih napunjenih vreća na
probe bacanja i probijanja oštrim predmetom. Pri bacanju podešava se
da puna vreća pada na lice, lijevu i desnu stranicu, zadnju stranu, dno i
vrh.
Najveća potrošnja vreća je u industriji graĊevinskih materijala
(cimenta, gipsa i kreĉa); u industrije prehrambenih proizvoda (brašno,
šećer, pirinaĉ, stoĉna hrana); u industriji vještaĉkih Ċubriva i
drugih hemijskih proizvoda (plastiĉne mase, boje, smole, voskovi,
deterdţenti, itd.). Svjetska proizvodnja vreća je oko 9-10 mlrd. komada
godišnje, od toga SAD oko 3 mlrd. komada.
Zadnjih godina izraĊuju se specijalne vreće od kompleksnih
materijala: bitumenizirane natron hartije, hartije sa poli-etilenom,
folijom aluminijuma, silikonima i od hartije sa drugim polimerima.
Poznate su i vreće koje se ne prljaju, tzv. CF sack (contamination free sack)
i dr. Znaĉaj vreća kao transportne ambalaţe potvrĊuje uspješan rad
evropske federacije proizvoĊaĉa vreća od hartije (Eurosac) osnovane
još 1952. Isto tako, uspješno posluje i Udruţenje proizvoĊaĉa vreća od
hartije (Paper Shipping Sack Mfrs. ASSM) sa sjedištem u Njujorku.
Kutije od obiĉnog i talasastog kartona ili lepenke pogodne su za
komercijalnu, odnosno, transportnu ambalaţu. Proizvode se u
najrazliĉitijim veliĉinama primjenom raznih rješenja za spajanje:
ljepilom, ljepljivim trakama, metalnim prošivanjem, itd. Zatvaranje
58
ispunjenih kutija vrši se ruĉno, ruĉno-mašinski ili samo mašinski
kada se primjenjuju poluautomatski ili automatski ureĊaji. Prema
izgledu kutije od hatrije se dijele na:
- klasiĉne kutije,
- sklopljive kutije i
- kutije oblika sanduka.
Kao ostali oblici ambalaţe od hartije podrazumijevaju se
kartonska burad i drugi cilindriĉni sudovi, kao i oblici tuba, itd.
3.3.2.2. Ĉuvanje ambalaţe od hartije. Hartija svojim sastavom lako
upija vlagu što pogoduje dejstvu mikroorganizama i gubljenju mehaniĉkih
osobina, te moţe doći do rasipanja upakovane robe u ambalaţi od
hartije. Svjetlost posebno nepovoljno utiĉe na hartije slabijeg
kvaliteta, dovodi do pojave krtosti i gubitka boje. Prisutna je sklonost
hartije prema zapaljivosti.
Da ne bi došlo do promjene kvaliteta, ambalaţa od hartije ĉuva se
u suvim i zatvorenim prostorijama, pri temperaturi od 20oC i relativnoj
vlaţnosti vazduha od 55-65%, a pri manipulisanju sa robom upakovanom u
ambalaţu od hartije neophodno je imati na raspolaganju ispravne aparate
za gašenje poţara.
3.3.3. Metalna ambalaţa. Metali i legure su materijali sa
izvanrednim mehaniĉkim i fiziĉkim osobinama i zbog toga su posebno
dobri za izradu ambalaţe, posebno transportne. Jedini nedostaci tih
materijala su nedovoljna hemijska otpornost, podloţnost jaĉoj ili slabijoj
koroziji i veća masa u odnosu na već razmatrane materijale za izradu
ambalaţe. MeĊutim, posebnim postupcima zaštite (metalizacija,
lakiranje i dr.) korozija se moţe sprijeĉavati, ali to poskupljuje
ambalaţu i proizvod u cjelini.
U proizvodnji metalne ambalaţe koriste se:
1. crni limovi debljine 0,15-2,50 mm, mada veoma
osjetljivi na koroziju;
2. limovi od nerĊajućeg ĉelika (dekapirani lim);
3. hladno valjane ĉeliĉne trake debljine od 0,21 mm pa
naviše;
4. livene ĉeliĉne boce za transport tehniĉkih gasova;
5. bijeli lim:
- kalaisan toplim postupkom (0,20-0,36 mm)
- kalaisan elektrolitiĉki (0,20-0,96 mm);
6. folije kalaja, tzv. staniol;
59
7. pocinkovani limovi debljine 0,5 mm pa naviše;
8. aluminijumski lim, trake i folije;
9. ĉeliĉne ţice, najĉešće pocinkovane ili
plastificirane, itd.
Metalna ambalaţa uglavnom spada u povratnu ambalaţu (sudovi za
benzin, masti, ulja, gasove i dr.) i zato se mora ĉuvati u transportu.
Zbog znaĉaja bijelog lima pri izradi limenki za konzervisanje
prehrambenih proizvoda, evo nekoliko podataka o tom materijalu.
Dobija se prepokrivanjem sa obje strane ĉeliĉnog lima tankim slojem
kalaja veoma visoke ĉistoće (minimalno 99,75% Sn). Elektrolitiĉko
kalaisanje se više primjenjuje od toplog postupka, jer daje finiju i
kompaktniju prevlaku. Porozna prevlaka bi omogućila dodir proizvoda
sa ĉelikom koji bi zbog djelovanja sadrţane kiseline u proizvodu
nagradio otrovne spojeve, ĉime bi se izgubila inaktivnost ambalaţe.
Zanimljivo je da se bijeli lim poĉeo proizvoditi u Ĉehoslovaĉkoj još u
XV vijeku, a tek je primjenjen za izradu limenki u Engleskoj 1812. godine.
Otpornost kalaja pri djelovanju svih organskih kiselina, vode i vazduha
donijela je kalaju primat za izradu limenki za konzervisanje hrane; tube
za pakovanje lijekova, pomada, pasta za zube, majoneza i sl.; posuĊa u
domaćinstvu i mljekarstvu, itd. MeĊutim, koncentrovane neorganske kiseline
(hloro-vodoniĉna, azotna i sumporna), kao i alkalije (baze) kalaj razaraju.
Nepovoljno je to što se kalaj na obiĉnoj temperaturi lako spaja sa
halogenim elementima (hlorom i bromom). SuĊe koje se koristi u
domaćinstvu najĉešće od bakarnog lima koji se sa unutrašnje strane
mora zaštiti prevlakom kalaja. SuĊe je upotrebljivo samo dok je kalajna
prevlaka kompaktna.
Folije kalaja, kada je kalaj razvuĉen u veoma tanke listiće, tzv.
staniol (Stannum foliatum, Stanniol, Tim foil) povoljan je za izradu
kondenzatora u elektrotehnici; uvijanje ĉokolade, ĉaja, maslaca,
dezertnih sireva, itd., ĉime se postiţu spreĉavanje prodiranja vazduha i
vlage do proizvoda i estetski efekti. I pored naznaĉenih prednosti
folije kalaja se sve više zamjenjuju jeftinijim aluminijumskim
folijama.
Pocinkovani limovi su ĉeliĉni limovi presvuĉeni tankim slojem
cinka radi zaštite od atmosferskih uticaja. Primjena ovih limova je
ograniĉena zbog male otpornosti cinka na djelovanje procesa korozije.
Obzirom da je cink rastvorljiv u kiselinama i da daje produkte štetne
za zdravlje ĉovjeka pocinkovani limovi ne mogu se koristiti u
proizvodnji ambalaţe za prehrambene i mnoge druge proizvode.
60
Aluminijum, poslije ĉelika ima najznaĉajniju ulogu u proizvodnji
metalne ambalaţe. Procenjuje se da oko 10% ukupne godišnje prizvodnje
aluminijuma odlazi na izradu metalne ambalaţe. Dobre osobine aluminijuma
su: otpornost prema procesu korozije i prema mnogim razblaţenim hemijskim
agensima (rastvaraju jedino baze i hloro-vodoniĉna kiselina); laka mehaniĉka
obradljivost i spajanje gasnim zavarivanjem; dobra provodljivost struje
i toplote; odliĉno legiranje sa drugim metalima, pri ĉemu gradi ĉitav
niz legura dobrih mehaniĉkih i hemijskih osobina; mala gustina (2,7
g/cm3
) daje povoljnost izrade dijelova aviona, automobila i dr.; lako
štampanje neposredno na ambalaţi; inaktivnost, ne reaguje sa
upakovanim proizvodom; postojanost prema djelovanju svjetlosti;
mogućnost primjene potrebnih temperatura sterilizacije ambalaţe za
konzervisanje hrane, itd.
Primjenu aluminijuma donekle ograniĉavaju: mala otpornost na
istezanje i moguća poroznost kada je u tankim listićima. MeĊutim, neki od
nedostataka aluminijuma mogu se otkloniti raznim postupcima
oplemenjivanja: anodna oksidacija (eloksiranje), lakiranje, kaišarenje,
laminiranje, odnosno oslojavanje plastiĉnim folijama i folijama
drugih materijala, ĉime se postiţe dobijanje kompleksnih materijala za
izradu ambalaţe.
Folije aluminijuma su tanki listići debljine od 0,005 do 0,020
mm, dobijeni odreĊenom obradom i valjanjem aluminijuma ĉistoće
99,3-99,5% Al. Aluminijum debljine od 0,021 do 0,350 mm rastvara se u
aluminijumske trake, koje mogu da se koriste za zatvaranje boca za napitke.
Novitet u proizvodnji folija je ĉeliĉna folija, iako tanka kao
list hartije ima izvanredne mehaniĉke osobine, posebno elastiĉnost.
Moţe se kombinovati sa plastiĉnim folijama ili hartijom. Zasada se
proizvodi samo u malim koliĉinama u SAD zbog visoke proizvodne
cijene. Istraţivaĉi kalifornijskog univerziteta Berkli usavršili su
proizvodnju nove vrste lakog ĉelika, koji bi omogućio automobilskoj
industriji da smanji teţinu proizvedenih vozila. Novi laki ĉelik
ĉvrst je koliko i onaj dobijen na klasiĉan naĉin, njegovom upotrebom
automobil bi bio za 13% lakši što povlaĉi uštedu u gorivu.
Pronalazaĉi kaţu da je njihov proizvod legura gdje pored sastojaka
ĉelika ima 2% silikona i 1% ugljenika.
3.3.3.1. Vaţniji oblici metalne ambalaţe. Od brojnih oblika
metalne ambalaţe posebno treba istaći one najĉešće u saobraćaju:
limenke, burad, aerosol pakovanja i dr.
Aerosol pakovanja zadnjih godina nalaze sve veću primjenu u
61
tehnici pakovanja ĉitavog niza proizvoda. Pojam “aerosol”
podrazumijeva stanje kada su dijelići ĉvrste ili teĉne materije
rasprašeni u gasovitoj ili parnoj fazi aktivatora, tako da sa
aktivatorom ĉine stabilan sistem. Dimenzije djelića se kreću izmeĊu
25-30 mikrona kod standardnih areosola. Kada se ovi sistemi zatvore u
metalne, plastiĉne ili staklene za to odreĊene boce postiţe se odreĊen
pritisak aktivatora. Otvaranjem ventila za raspršivanje iz boce izlazi
raspršena sadrţina u obliku magle, ako je upakovan stabilan sistem
gas-djelići praha. Gas koji sluţi kao aktivator mora biti neaktivan u
odnosu na upakovani proizvod. Najviše se upotrebljavaju fluorovi
derivati ugljovodonika poznati pod opštim imenom “freoni”: zatim,
azot, vazduh, propilen i drugi gasovi.
Za proizvodnju metalne buradi upotrebljavaju se: crni lim, sa
unutrašnje strane prevuĉen lakom ili na drugi naĉin oplemenjen,
aluminijumski lim i lim od nerĊajućeg ĉelika. Prema konstruktivnom
rješenju izraĊuju se:
- burad sa poklopcem;
- prevrtljiva burad i
- ostala burad.
Primjena metalnih buradi je veoma zastupljena kod ambalaţiranja
raznih vrsta maziva, teĉnih goriva, itd.
Metalne tube se proizvode od folija aluminijuma, kalaja i olova.
Sa spoljne strane tube su glatke i pogodne za štampanje, dok se sa
unutrašnje najĉešće lakiraju.
Kapacitet tube iznosi 6-750 cm3
, s tim što spoljni preĉnik D
ima vrijednosti 13-60 mm, a ukupna duţina L = 50-250 mm.
Zadnjih godina zapaţa se sve veća primjena tuba za tzv. dozirana
pakovanja: koncentrat paradajza, senf, majonez, razne paste za zube,
kremovi, lijekovi, itd.
3.3.4. Staklena ambalaţa. Upotreba staklenih sudova za
pakovanje je veoma starog datuma, meĊutim, široku primjenu staklene
ambalaţe omogućio je tek pronalazak automatskih mašina za duvanje
stakla. Staklo je pogodan materijal za izradu ambalaţe, jer se lako
uobliĉava i ima veliku hemijsku otpornost; mada treba znati da stakla
koja sadrţe alkalije imaju malu rastvorljivost u vodi (vodeno staklo),
ali na sreću pri tome ne nastaju toksiĉni produkti. Rastvorljivost
62
stakla u vodi se smanjuje što je više silicijumove kiseline u njemu,
meĊutim, takva stakla rado kristališu umjesto da zadrţavaju amorfno
stanje. Dalje, staklo je povoljno za ambalaţu, jer ne odaje nikakav miris ni ukus
upakovanom proizvodu, inaktivno je; lako se pere; nepropustljivo je za mikroorganizme,
gasove i teĉnosti; otporno je na sve atmosferske uticaje, itd.
Nedostaci ambalaţe od stakla su: laka lomljivost; znatna gustina
(3,5-4,8 g/cm3 kod olovnog stakla); nedovoljna zaštita upakovanog
proizvoda od sunĉeve svjetlosti; nepogodnosti pri stavljanju boca u
transportnu ambalaţu; nepotpuno korišćenje tovarnog prostora (zbog
oblika ambalaţe); vraćanje u ponovnu upotrebu zahtjeva specijalno
ĉišćenje i pranje (deterdţentima, rastvaraĉima, kiselinama), a nekad
postupak sterilizacije.
Staklo ĉine proste ili sloţene smješe silikata ili borata u
amorfnom stanju, te nema odreĊenu taĉku topljenja. Na bijelom usijanju je
teĉno; hlaĊenjem prelazi u gustu i tegljivu masu, koja se moţe lako
uobliĉavati u ţeljene oblike, koji hlaĊenjem postaju stalni. Ove
osobine pokazuju smješe dvostrukih ili višestrukih silikata:
natrijuma, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, barijuma, cinka i olova.
Prema sastavu stakla se dijele na:
1. natrijum-kalcijumova stakla
Na2O CaO 6SiO2
poznata pod
imenom obiĉnog stakla. Prozorsko i staklo za izloge su po
sastavu bliski ovoj vrsti stakla. Gledano kroz deblje
slojeve izgleda plavkasto ili zeleno obojeno, srednje je
topljivosti i slabog zvuka.
2. kalijum-kalcijumova stakla
Ka2O CaO 6SiO2
; teţe se tope od
prethodnih, a imaju nešto bolji zvuk. Ovdje spada “ĉeško
kristalno staklo” od kojeg se prave fino brušeni
predmeti i tzv. hemijsko staklo (ampule, djelovi hemijskih
aparatura).
3. kalijum-olovna stakla
Ka2O PbO SiO2
u nekim sluĉajevima
sadrţe i okside kalcijuma i barijuma. Ova stakla se
odlikuju lakom topljivošću, lijepim zvukom, jakim
prelamanjem svjetlosti i velikom gustinom (3,5-4,8 g/cm3
).
Pod imenom olovnog stakla, koje se još naziva “optiĉko”
ili “flint” staklo, javljaju se na trţištu kristalni
proizvodi i staklo za nakit tzv. “štras” staklo. Zbog
svojih optiĉkih osobina: velikog indeksa prelamanja i
disperzije, pogodno je za izradu soĉiva i prizmi za
optiĉke instrumente. Lakše se boji nego druga stakla.
63
Zbog velike elastiĉne neprobojnosti upotrebljava se za
izradu sijalica i elektronskih cijevi.
4. bor-aluminijumova stakla u kojima su, umjesto oksida
silicijuma, zastupljeni oksidi bora i aluminijuma. Ova
stakla se odlikuju velikom otpornošću prema kiselinama,
bazama, vodi i naglim temperaturskim promjenama. Poznata
su pod nazivima: “jensko-staklo”, “pureks-staklo”,
“rezista-staklo” i “dural-staklo”.
5. aluminijumsko-alkalno staklo, sastava:
Element * Procenat
Kiceonik 60
Silicijum 24
Natrijum 10
Kalcijum 4
Aluminijum 2
* Elementi su uvijek prisutni kao
oksidi: SiO2, Na2O, CaO i Al2O3
Aluminijumsko-alkalno staklo se upotrebljava za masovnu proizvodnju
obiĉnih boca za vino, pivo, sokove i mineralnu vodu. Najĉešće je jako
obojeno crvenkasto-ţuto do smeĊe ili svijetlo - do tamno zeleno. Zbog
sadrţaja gline (aluminijuma) i malog sadrţaja alkalija ovo staklo je
najotpornije prema vodi i hemikalijama. Teško se topi, tvrdo je i bez
zvuka. Pored svih prednosti ovog stakla u budućnosti se oĉekuje da bude
zamjenjeno plastiĉnim i kompleksnim materijalima za izradu ambalaţe.
6. specijalne vrste stakla koje sadrţe: okside cinka, kalaja,
fosfora i drugih elemenata. Ova stakla se mogu odlikovati
izuzetnim osobinama, tako da se meĊu njima nalazi i tzv.
„uviol“ staklo, koje u sastavu ima i oksid-hroma i
barijum-fosfat. Karakteristika ovog stakla je da propušta
ultravioletne zrake.
3.3.4.1. Proizvodnja staklenih proizvoda. U industriji stakla se
koriste sljedeće sirovine:
a) kvarcni pijesak i kreĉnjak skoro za sve vrste stakla, zatim
natrijum-karbonat
Na2CO3
(amonijaĉna soda), odnosno, glauberova so
64
Na2SO4 za natrijumovo staklo; potaša (
K2CO3
) za kalijumovo staklo;
potaša i minijum (
Pb3O4
) za olovno staklo, a za specijalne vrste stakla
oksidi: aluminijuma, bora i cinka pored barita, boraksa i fosforne
kiseline;
b) sredstva za bistrenje i obezbojavanje najĉešće su: ĉilska
šalitra (
NaNO3
), arsen-trioksid, piroluzit i oksid-nikla.
v) za bojenje stakla zavisno od ţeljene boje upotrebljavaju se sljedeći
spojevi:
crvena
Cu2O
ili
CuO; CdS,
ţuta
; Fe2O3
, Al2O3
ţuto-zelena
, Cr2O3
zelena
; , FeSO3 Cr2O3
plava oksid kobalta,
violet manganov oksid
, MnO2
crna oksidi gvoţĊa u velikim iznosima,
opal kalcijum-fluorid,
ćilibar ugljenikova i sumporna jedinjenja.
Slika 17. Propustljivost svjetlosti stakla u zavisnosti od njegove boje
Bojena stakla štite sadrţine u staklenoj ambalaţi od dejstva
65
svjetlosti zavisno od propustljivosti koja je uslovljena bojom stakla. Na
slici 17 oĉigledno je da se u kritiĉnoj ultraljubiĉastoj oblasti jedino
ćilibar i crveno bojena stakla zaista uspješna.
Osnovne sirovine naznaĉene pod a) fino se izmelju, izmješaju i
dodaje im se 25-30% staklenog krša. Dobijenom mješavinom se pune
lonci ili peći i djeluju zagrijavanjem pomoću plamena generatorskog
gasa. Masa se rastopi na 1300-1500oC. Dodaju se sredstva za bistrenje i
obezbojavanje i, ako je potrebno, sredstva za bojenje. Tokom topljenja
karbonati i sulfati se razlaţu na okside, koji se sa drugim prisutnim
oksidima stapaju i daju staklenu masu. Razlaganjem karbonata izdvaja se
ugljen-dioksid, a razlaganjem sulfata nastaje sumpor-dioksid, koji kao
gasovi odlaze u vazduh. Za proizvodnju 1000 kg staklene mase potrebno je
oko 1250 kg sirovina.
Staklena masa istopljena i ohlaĊena do gustog i tegljivog stanja
uobliĉava se sljedećim postupcima:
1. DUVANjEM, koje moţe biti ruĉno – duvaljkom, koja se
prethodno umoĉi u staklenu masu da nahvata potrebnu koliĉinu, a zatim,
radnik duvaljku podiţe i pristupa izradi proizvoda duvanjem i
korišćenjem kalupa, dok proizvod ne dobije ţeljeni oblik. Dobijeni
proizvod se odreţe od duvaljke i unosi u peć za postepeno hlaĊenje, inaĉe bi
predmet ostao krt i lako lomljiv. Za staklene proizvode koji se koriste
kao ambalaţa, zbog masovne proizvodnje primjenjuje se mašinsko duvanje.
2. PRESOVANjEM se staklenoj masi daje oblik pomoću
kalupa, u kome se izlaţe pritisku. I ovdje se dobijeni proizvodi
postepeno hlade. Presovanjem se proizvode: pepeljare, tacne, tanjiri,
jeftiniji servisi, itd.
3. HORIZONTALNIM VALjANjEM se proizvode
staklene ploĉe raznih dimenzija. Staklena masa se sipa u mašinu, gdje
sistem valjaka izvalja ploĉu, koja se automatski unosi u peć za postepeno
hlaĊenje. Ako se valjanje podesi tako da je u sredini ţiĉana mreţa nastaje
“armirano” staklo. Gravirani valjci daju ploĉe sa ispupĉenjima i
izdubljenjima na jednoj ili na obje strane valjanog stakla.
4. IZVLAĈENjEM se proizvode ravna stakla: prozorsko i
staklo za izloge. Izvlaĉenje moţe biti vertikalno i horizontalno, a
izvodi se pomoću sistema azbestnih valjaka, od ĉijeg razmaka zavisi i
debljina stakla. Mašinu je pronašao Belgijanac Furko (Fourcault), 1925.
godine, a pogodna je za automatski i neprekidan rad. Specijalan ureĊaj
automatski reţe staklene ploĉe ţeljene površine i istovremeno ih
spušta na jedan sto, za koje vrijeme se djelimiĉno i ohlade. Kasnije ih
66
radnici razrezuju na ploĉe standardnih površina, slaţu ih u sanduke
pri ĉemu izmeĊu staklenih ploĉa i sanduka umeću slamu ili drugi
rastresiti materijal radi obezbjeĊenja od loma.
U proizvodnji stakla dogaĊa se da stakleni proizvodi imaju
izvjesne nedostatke ili mane. Greške su najĉešće posljedica nepaţljivog
mljevenja i prosijavanja sirovina, njihovog nepropisnog mješanja ili
zbog nepravilnog voĊenja procesa topljenja, obrade i hlaĊenja. Najĉešće
mane koje se javljaju mogu biti:
- mjehurići zaostalih gasova u staklenoj masi,
- pojava nabora i niti, što potiĉe od slabog kvaliteta vatrostalnog
materijala kojim je obloţena peć,
- pojava kamiĉaka, zbog nepropisnog samljevenog kvarcnog pijeska i
nepaţljivog prosijavanja, kao i od nepropisne temperature topljenja,
- zamućenost i kristalizacija, nastaju od nepravilnog odnosa
sirovina. Pojedine mase se mogu javiti i kao posljedica
prisustva sumpor-dioksida u gorivu za zagrijevanje peći.
Proizvedeni stakleni predmeti se kasnije dotjeruju naknadnom
doradom. Podvrgavaju se završnoj obradi: skidanju oštrih ivica,
izravnavanju neravnina, uklanjanju i skrivanju mana i, ako je potrebno,
predmeti se spolja boje, naknadno zagrijevaju, glaĉaju, poliraju,
ukrašavaju, itd. Dorada daje proizvodima ljepši izgled i u cilju
prilagoĊavanja potrebama potrošaĉa.
3.3.4.2. Proizvodi od stakla u transportu. Prema obliku i namjeni
proizvodi od stakla koji se najĉešće javljaju u saobraćaju dijele se na:
1) ravna stakla,
2) šuplja stakla i
3) specijalne vrste stakla.
Ravna stakla podrazumijevaju sve vrste staklenih ploĉa,
razliĉitih duţina, širina, debljina i izgleda površine. Tu treba
uvrstiti:
a) prozorska stakla dimenzija: za duţinu 160-180-300 cm, za
širinu 26, 120 i 180 cm i debljinu 2, 3 i 4 mm. Tolerancija u debljini
iznosi 10%. Prema kvalitetu razlikuju se ĉetiri vrste prozorskog
stakla: I vrsta mora biti bez ikakvih mana, potpuno ravne i pravilne
ploĉe bez mjehurića i ogrebotina; II i III vrsta mogu imati jedva vidljive
67
mane, dok IV vrsta ima upadljive mane. Prodaje se po m2
.
b) staklo za ogledala i izloge, koja moraju biti potpuno
plan-paralelno brušena da ne bi došlo do iskrivljavanja slike u
ogledalu ili predmeta u izlogu. Dolaze u ploĉama debljine 5-8 mm,
razliĉitih širina i duţina, površine ĉak do 24 m2
. Savijeno staklo za
uglove izloga dobija se naknadnim zagrijavanjem i savijanjem gotove
ploĉe.
v) graĊevinska stakla izraĊena u vidu opeka, blokova,
crijepova, ploĉica, reljefnog stakla, armiranog stakla, itd. Opeke mogu
biti pune i šuplje. Pune opeke se koriste za pregradne zidove u
industrijskim zgradama, bolnicama, kupatilima, itd. Šuplje opeke dobro
propuštaju svjetlost, lagane su i dobri su toplotni izolatori.
IzgraĊuju se u šestostranom ili nekom drugom obliku. Blokovi naĉinjeni
od šupljikavog, pjenastog stakla još su lakši i bolji izolatori. Ploĉe
od nebrušenog livenog stakla, debljine 20-30 mm, postavljene u metalne
okvire, sluţe za okna u podu. Stakleni crijep, ravan ili ţljebast pogodan
je za tavanske prostorije bez prozora. Raznovrsne zidne ploĉice, neprozirne,
jednobojne ili šarene, glaĉane s vidne strane upotrebljavaju se za
oblaganje zidova u industrijskim prostorijama radi zaštite od
hemijskog uticaja, za pomoćne stambene prostorije i dr. Reljefno
(katedral) staklo ima jednu stranu ravnu, a drugu graviranu, jer se dobija
valjanjem pomoću graviranih valjaka.
g) nelomljiva stakla (safety glass) mogu biti jednoslojna i
višeslojna. Jednoslojno ili kaljeno staklo pri razbijanju se lomi u
sitna zrnca, što je karakteristika i stakla “sigurnost” proizvedenog u
Panĉevu. Višeslojna ili liminirana stakla, koja se najviše
upotrebljavaju, sastoje se od dvije staklene tanke ploĉe, izmeĊu kojih se
nalazi sloj neke providne plastiĉne mase (celuloid). Umjerenim
zagrijevanjem i izlaganjem odreĊenom pritisku (90 kp/cm2
), uz eventualnu
upotrebu ljepila, staklene tanke ploĉe se ĉvrsto slijepe s elastiĉnom
lamelom. Kad višeslojna stakla pucaju, zrnca ostaju zalijepljena na
plastiĉnoj masi i ne odskaĉu. Zato se sa tim staklima zastakljuju
automobilski, avionski, vagonski i drugi prozori; zaštitne naoĉare i
drugi predmeti, jer prilikom lomljenja neće doći do povrede ljudi.
Domaće višeslojno staklo zove se “panpleks”, a poznata su: “triplex”, “sigla”,
“securit”, “safiglas” i druga stakla.
Ovdje se mogu spomenuti i razliĉite potpuno prozirne
nelomljive vještaĉke mase koje dolaze na trţište pod razliĉitim
imenima “celon”, “bicela”, “organ-glas”, itd. Te mase nisu stakla. Mnogo su
mekše od pravog stakla, pa im se površina lako mehaniĉki zagrebe i
68
izgubi sjaj. Upotrebljavaju se za stakla za ruĉne satove, djeĉija kolica,
itd.
Šuplja stakla obuhvataju najĉešće vrste stakla dobijene
duvanjem i presovanjem, u raznim oblicima i veliĉinama. Sirovina je
uglavnom natrijum-kalcijumovo staklo. Prostije vrste stakla se
upotrebljavaju za izradu ambalaţe i predmeta široke potrošnje
mašinskim duvanjem ili presovanjem. Finiji proizvodi šupljeg stakla,
kao što su umjetniĉki izraĊene vazne, ĉaše, pepeljare, pehari, servisi,
itd., rade se od kalijum-kalcijumovog i kalijum-olovnog stakla.
Ambalaţno staklo za pakovanje lijekova je hemijski neutralno tzv.
“neutro” staklo i pogodno je za izradu ampula. Kao šuplja stakla treba još
naznaĉiti staklene cijevi raznih preĉnika za potrebe hemijske
industrije, laboratorija i rasvjetne tehnike.
Staklena ambalaţa se dijeli na tri osnovne grupe:
a) sudovi sa uskim grlom (boce, baloni);
b) sudovi sa širokim grlom (staklenke, lonĉići) i
v) ostali oblici sudova od stakla (ampule, cijevi i dr.).
Rješenje za zatvaranje sudova sa uskim grlom zavisno je od oblika
grla, karakteristika upakovanog proizvoda i njegove cijene. Prema
konstrukciji uska grla kod staklene ambalaţe mogu biti: krunska, pojasna,
grla sa navojem i specijalna.
Krunsko grlo omogućava automatizovano zatvaranje staklenog suda
metalnim trakama, s tim što se sa unutrašnje strane prethodno postavi
elastiĉni uloţak. Zbog toga, krunsko grlo ima znaĉajnu primjenu kod
pakovanja: voćnih sokova, piva ili kraće reĉeno kod alkoholnih i
bezalkoholnih pića.
Pojasno “band” grlo je pojaĉano staklenim pojasom, i predviĊeno je
za zatvaranje zapušaĉima koji se utiskuju u grlo pod pritiskom. Zapušaĉi
su obiĉno od plute, a mogu biti i od plastiĉnih masa.
Sudovi sa uskim grlom, bilo da su boce ili baloni, radi lakšeg
manipulisanja u transportu moraju se smjestiti u nosiljke od drveta,
plastiĉnih masa ili aluminijuma. Broj boca moţe da varira zavisno od
dimenzije nosiljke, te moţe biti: 6, 12, 16, 20 i 24.
Specijalne vrste stakla se razlikiju po sastavu, obliku i
upotrebi. Ovdje će biti govora samo o vaţnijim vrstama stakla, i to:
a) stakla za razliĉite nauĉne i tehniĉke svrhe, kod kojih su
69
postignute izvrsne termiĉke osobine uvoĊenjem u sastav nekih oksida:
BaO, ZnO, Sb2O3 i P2O5, koji se donedavno nisu upotrebljavali.
Hemijsko staklo mora osim velike otpornosti prema hemijskim
uticajima da ima i veliku otpornost prema naglim promjenama
temperature. Svim hemiĉarima dobro su poznate odliĉne osobine jenskog
laboratorijskog stakla, sastava: 74,5% SiO2, 4,6% B2O3, 8,5% Al2O3, 0,8% CaO,
3,9% BaO, 7,7% Na2O. Poznato ameriĉko pireks-staklo sadrţi 80,7% SiO2 i
10% B2O3, 3,5% Al2O3, 0,7% CaO, 0,6% MgO, 4,1% Na2O. Neobiĉno je otporno
prema udaru i naglim promjenama temperature. Upotrebljava se za izradu
kuhinjskog i laboratorijskog posuĊa. Kuhinjsko posuĊe od pireks-stakla
moţe se upotrebljavati na direktnoj vatri.
b) optiĉka stakla od kojih se izraĊuju soĉiva i prizme za
fotografske aparate, mikroskope, spektroskope, durbine i druge
optiĉke ureĊaje i instrumente. Od optiĉkog stakla se traţi da bude
fiziĉki i hemijski potpuno homogeno. Mora biti potpuno prozirno i
bezbojno, bez ikakvih napetosti i pruga razliĉitog sastava i loma
svjetlosti, zato se upotrebljavaju najĉistije sirovine. Vaţna je
preciznost pri brušenju.
Za izradu soĉiva “anastigmata” kombinuju se dvije vrste stakla:
kalijumovo, “kron-staklo” i olovno, “flint-staklo”. Kron-staklo jako lomi
svjetlost, ali je malo raspršuje, a flint-staklo manje lomi, ali jako
raspršuje, pa se dobija lom bez disperzije. UvoĊenjem cinka, barijuma,
borne i fosforne kiseline danas se dobijaju stakla sa ţeljenim
odnosom izmeĊu loma i disperzije svjetlosti. Poznata Zeiss-ova soĉiva
naĉinjena su od takvih specijalnih stakala.
v) kvarcno staklo (Vitreosil, Vitreous silica, Quarzglas) je po sastavu
ĉist silicijum dioksid, 99,8% SiO2. Moţe da bude providno (Quarzglas) i
sedefasto-zamućeno (Quarzgut). Dobija se topljenjem gorskog kristala ili
kvarcnog pijeska na temperaturi 1700-1800oC u elektriĉnim pećima.
Kvarcno stako se odlikuje nekim dragocjenim osobinama koje nema obiĉno
staklo: ima koeficijent rastezanja manji za 15 puta od obiĉnog stakla. Nijedna
poznata materija nema manji koeficijent rastezanja. Zahvaljujući tome
moţe se posudica od kvarcnog stakla zagrijana do crvenog usijanja
„uroniti“ u vodu, a da se ne raspukne. Nagriza ga jedino
fluorovodoniĉna kiselina i pri višim temperaturama alkalije i
oksidi. Kvarcno staklo gotovo potpuno propušta ultravioletne zrake
za koje je obiĉno staklo nepropustljivo. Zato se upotrebljava za izradu
“ţivinih lampi” (kvarc-lampi) koje sluţe u medicini, nauci i tehnici
kao vještaĉki izvor za ultravioletne zrake. U medicini se
70
upotrebljavaju za lijeĉenje koţnih bolesti, za sterilizaciju, analitiĉke
svrhe i dr.
Za ţivine lampe potrebno je potpuno providno, bistro kvarcno
staklo, koje je mnogo teţe proizvesti od zamućenog. Od mlijeĉnog,
sedefastog kvarcnog stakla proizvode se danas predmeti velikih
dimenzija: cijevi preĉnika do 0,5 m i posude do 100 l zapremine koje se
upotrebljavaju u hemijskoj industriji. Mlijeĉno-sedefasta boja potiĉe
od vrlo fino raspodjeljenih mjehurića vazduha u samoj masi. Zbog velike
skupoće kvarcnog stakla uĉinjeni su napori da se proizvede silikatno
staklo koje bi propuštalo ultraljubiĉaste zrake. Takvo je “uviol-staklo”,
ali u propustljivosti ne dostiţe kvarcno staklo i nalazi se negdje
izmeĊu njega i obiĉnog stakla.
g) obojena i mlijeĉna stakla upotrebljavaju se za raznovrsne
tehniĉke i nauĉne svrhe: signalna svjetla, raznovrsni filtri za svjetlost,
itd. Danas se obojeno staklo izraĊuje u više stotina razliĉitih boja.
Staklo se moţe obojiti kroz ĉitavu njegovu masu ili samo u
površinskom sloju kada se dobija “dublirano staklo”. Dublirana ili
prevuĉena obojena stakla su vaţna za izradu signalnih ureĊaja i treba da
su intezivno obojena, dobre propustljivosti za svjetlost i dovoljne
ĉvrstoće. Ako bi se koristilo staklo obojeno kroz ĉitavu masu,
povećanom debljinom postigla bi se jaĉina, ali bi tada propuštalo
premalo svjetlosti. Zato se stakla dubliraju, naime, sloj potpuno
providnog stakla prevlaĉi se tankim slojem obojenog stakla.
Mlijeĉna (neprovidna, mutna) stakla dobijaju se na dva naĉina:
zamućivanjem staklene mase i matiranjem površine. Zamućivanje se
postiţe dodavanjem oksida kalaja (SnO2), cirkonijum oksida (ZrO2),
fosforita – Ca3(PO4), kriolita, arsena i dr. Ovi dodaci se u staklenoj
masi izluĉuju u obliku vrlo sitnih ĉestica koje imaju drugaĉiji indeks
prelamanja svjetlosti, a mogu biti kristalni ili amorfni oblik. Prema
stepenu zamućenja, staklo moţe biti: potpuno neprovidno, mlijeĉno, manje
mutno “alabaster-staklo” i “opal-staklo” koje je još slabo providno.
Mutna ili mlijeĉna stakla se upotrebljavaju za izradu rasvjetnih
tijela. Ona ublaţuju oštrinu svjetla i bolje ih rasporeĊuju u prostoru.
Matiranjem se površina stakla naĉini fino hrapavom. Sa hrapavih
površina svjetlost se odbija difuzno raspršena i ĉini staklo
neprovidnim. Matiranje se postiţe na dva naĉina: mehaniĉki i hemijski.
Mehaniĉki se matira pomoću jakog mlaza kvarcnog pijeska. Hemijski se
matira nagrizanjem gasovitim fluorovodonikom ili razblaţenom
fluorovodoniĉnom kiselinom.
71
d) staklena vuna, sastoji se od beskrajnih ili kratkih
staklenih vlakana. Dobija se naglim izvlaĉenjem omekšalog stakla preko
vitla, pa nastaje beskrajna nit ili brizganjem pomoću pare visokog
pritiska, kada nastaju kratka vlakna. Staklena vlakna su ĉvršća od svih
drugih vlakana ţivotinjskog ili biljnog porijekla, pa se primjenjuju u
tekstilnoj industriji, mješana sa drugim vlaknima, za izradu tkanina i
uţadi.
Staklena vuna se primjenjuje kao dobar izolator u elektrotehnici i
kao toplotni izolator za parne kotlove, parne vodove, itd. Zbog velike
otpornosti prema agresivnim hemikalijama, sluţi kao filter za
njihovu filtraciju. Staklena vuna je dobar akustiĉni izolator, pa se
njome oblaţu koncertne dvorane. ProizvoĊaĉ staklene vune u našoj
zemlji je fabrika stakla u Skoplju.
Ċ) vodeno staklo po sastavu je jednostavni silikat natrijuma
(Na2O•SiO2) ili silikat kalijuma (K2O•SiO2). Na trţištu dolazi obiĉno u
obliku gustog, sirupastog vodenog rastvora koncentracije 35-40oC Vé
ili kao prah.
Vodeno staklo ima vrlo raznovrsnu upotrebu. Upotrebljava se za
impregnaciju drveta i tkanina da ih uĉini nezapaljivim i otpornim prema
truljenju. Vodenim staklom natopljeno drvo ili tkanina na višoj
temperaturi samo se ugljenišu, a ne moţe se razviti plamen. Kao ljepilo
vodeno staklo sluţi u proizvodnji kartona i furnira. Velike koliĉine
vodenog stakla troše se u proizvodnji sapuna, kao dodatak za jeftine
sapune. Za potrebe domaćinstva sluţi kao sredstvo za omekšavanje vode,
pri ĉemu se štedi sapun. U tekstilnoj industriji i kod bojenja sluţi za
apreturu (popravljanje) i oteţavanje svile, kao moĉilo i sredstvo za
fiksiranje boje. Vodeno staklo se pokazalo kao vrlo dobro sredstvo za
konzervisanje jaja. Veliku primjenu nalazi u graĊevinarstvu za
proizvodnju kitova sa kreĉom, kredom, azbestom, magnezijum-oksidom i
dr. U proizvodnji gume vodeno staklo je jedno od punila. Slikari ga
upotrebljavaju za fresko slikanje (slikanje na zidu), itd.
Kod nas proizvode od stakla obezbjeĊuje više porizvoĊaĉa koji se
nalaze u sljedećim mjestima: Skoplju, Paraćinu, Panĉevu, Podsusedu kod Zagreba,
Novom Mjestu, Trbovlju, Puli (hemijsko staklo), a u Zagrebu i Sarajevu optiĉko
staklo.
3.3.5. Tekstilna ambalaţa. Tekstilni materijali se proizvode
tehniĉkim obraĊivanjem raznih vlakana kojima se daje nov oblik u vidu
prediva, tkanina ili pletenih predmeta. Vlakna koja se obraĊuju mogu
72
biti: biljna, ţivotinjska i vještaĉka.
Biljna vlakna, sastoje se od celuloze pomješane sa pektinskim
supstancama (pihtijaste organske materije-sastojci jabuka, trešanja,
ribizli) ili sa ligninom. Kombinacija celuloze sa pektinskim
supstancama je kod pamuka, lana i konoplje, a sa ligninom kod jute. Za
proizvodnju tekstilnih materijala koriste se:
- vlakna sjemena - kao što je sluĉaj kod pamuka,
- vlakna stabla - kod lana, konoplje, jute, kineske trave, koprive
i dr.,
- vlakna lišća - kod manilske konoplje, novozelandskog lana,
agave i
- vlakna ploda – kao što su vlakna kokosa.
Ţivotinjska vlakna koja se upotrebljavaju za izradu tekstilnih
materijala mogu biti: produkti koji rastu na koţi i vlaknasta izluĉivanja
buba. Ţivotinjska vlakna se po sastavu razlikuju od biljnih, jer sadrţe
16-18% azota, a produkti koji rastu na koţi, pored azota, imaju i oko 4%
sumpora. Prema tome, ţivotinjska vlakna pripadaju proteinima. Kod
produkata koji rastu na koţi osnovna sastavna supsatnca je keratin, a kod
izluĉevina raznih buba fibroin (svila).
Produkti koji rastu na koţi su: ovĉja vuna raznih rasa (domaća,
merino, engleske rase, australijska); kostret (domaća koza, angora,
kašmir, tibet); dlake kamila, lama, itd. Od manjeg su znaĉaja razne druge
vrste dlaka, npr. divljih i pitomih zeĉeva, goveda, itd.
Vlaknasta izluĉivanja buba su plemenita i divlja svila. Svila se
kao materijal za izradu ambalaţe upotrebljava samo za izradu tzv.
luksuzne ambalaţe, ĉime se upotrebna vrijednost proizvoda znatno
povećava.
Vještaĉka vlakna nastaju hemijskom preradom celuloze. Rastvaranjem
celuloze u bakar-tetramin-hidroksidu dobija se bakarna svila.
Mercerizovanjem, odnosno potapanjem pamuĉne preĊe ili tkanine u
17,5%-nom natrijum-hidroksidu dobija se viskozna svila. Ako se pamuĉna
tkanina tretira anhidridom sirćetne kiseline dobija se acetatna svila,
itd.
Celulozna vuna proizvodi se na isti naĉin kao i vještaĉka svila
(viskozna, bakarna, acetatna) jedino su vlakna celulozne vune mnogo kraća
od onih kod vještaĉke svile. Da se postigne potrebna sposobnost
upredanja, vještaĉka vuna se izlaţe kovrdţanju.
73
Zadnjih godina uspješno se proizvode vještaĉka vlakna (nylon),
koja su po sastavu poliamidi. Taĉka topljenja najlona je 250°C, ima visoku
ĉvrstoću i plastiĉnost. Kao vještaĉka vlakna posebno su vaţni
polimerizati od vinil-hlorida, koji ima visoku otpornost prema
hemikalijama (baze, kiseline), ne truli i nije zapaljiv.
Od pojave tkanina datira i primjena tekstilnog materijala za
izradu ambalaţe. Tekstilni materijali imaju dobru zateznu ĉvrstoću, malu
masu i zapreminu prazne ambalaţe; pogodni su za pakovanje proizvoda
osjetljivih na mehaniĉke uticaje; zatim, za proizvode kod kojih se
odvijaju biohemijski procesi tokom transporta (ţitarice, banane i
dr.), itd. Na tekstilnu ambalaţu negativno utiĉu: svjetlost, povišena
temperatura, vlaga, mikroorganizmi, razna hemijska sredstva, itd.
Tekstilni materijali koji se koriste u proizvodnji ambalaţe su:
juta, kudelja, tkanine izraĊene od tvrdih vlakana (agave, manilske konoplje i
novozelandskog lana), zatim, lanene i pamuĉne tkanine za pakovanje finijih
proizvoda i dr.
Tekstilnim materijalima postupcima oplemenjivanja mogu da se u
znatnoj mjeri poprave odreĊene osobine. Tako se postupci
oplemenjivanja vrše u cilju: smanjenja popustljivosti tkanine za vodu, zaštite
tkanine od djelovanja mikroorganizama; zaštite od hemijskog uticaja
tkanine na upakovan proizvod, itd. Da se smanji propustljivost tkanine
za vodu primjenjuju se impregniranje i apretiranje, sa hidrofobnim
supstancama koje spreĉavaju kvašenje vlakna. Apretura (franc. appreter)
podrazumijeva završne postupke oko dotjerivanja i popravljanja
industrijskih proizvoda (hartija, koţa, tkanina, krzna) da bi se
postigao izgled i svojstva finijih proizvoda koji posjeduju glatkoću,
sjajnost i sl. Tkanine se obiĉno potapaju u emulziju parafina i stearina, a
zatim, u rastvor aluminijum-acetata. Parafin je mješavina ĉvrstih
ugljovodonika i dobija se naroĉito destilacijom nekih vrsta mrkog uglja,
treseta i bitumenoznih škriljaca; upotrebljava se za izradu svijeća,
voštane hartije, voštanog platna, voska za mazanje poda, itd. Stearin je
smjesa stearinske i palmitinske kiseline, a sluţi, takoĊe, za pravljenje raznih
svijeća.
Impregnacija podrazumijeva natapanje, nakvašenje, proţimanje nekog
tkiva uljem ili mašću; drveta supstancama koje ga ĉuvaju od truljenja (npr.
ţeljezniĉkih pragova); tkanina nesagorljivim ili nepropustljivim
tvarima (npr. vodenim staklom) da bi se obezbjedile od vatre, itd. Za
impregniranje upotrebljavaju se supstance na bazi smola, voskova, sapuna
i dr. Za pokrivanje vozila i izradu nepromoĉivih odijela koriste se
cerade (lat. cera-vosak). Potapanjem tkanine u rastvor kauĉuka dobija se
74
gumirana tkanina. Obiĉne, zelene cerade dobijaju se kada se tkanine od
teţih lanenih ili kudeljnih vlakana potope u rastvore bakrovih sapuna
i bakar-sulfata. Jedinjenja bakra imaju višestruku ulogu: smanjuju
vodopropustljivost, štite tkaninu od insekata i djelovanja
mikroorganizama i daju lijepu zelenu boju. Zapaljivost tkanine spreĉava
se potapanjem u rastvore amonijumovih soli (amonijum-fosfat i
amonijum-sulfat), jer na povišenoj temperaturi te soli isparavaju,
stvarjući velike koliĉine gasa koje guše plamen, jer onemogućavaju spoj
kiseonika sa gorivom materijom.
3.3.5.1. Vaţniji oblici tekstilne ambalaţe. Vreće, preteţno se izraĊuju od
jute (za voće i povrće) prema odredbama standarda JUS F.G.4.020 od 1954.; a za
ţitarice prema standardu JUS F.G4.021 od 1965. U manjim koliĉinama
vreće se proizvode od pamuĉnih, kudeljnih, lanenih i drugih tkanina.
Dimenzije vreća, kapaciteti, vrste tkanja, gustine tkanja, naĉini
porubljivanja šavova i ivica i drugi detalji vezani za proizvodnju su u
standardima.
Provjera kvaliteta tekstilnih materijala podrazumijeva sljedeća
ispitivanja: odreĊivanje zatezne ĉvrstoće, gustine tkanja, mase tkanine
po 1 m2
, skupljanje tkanine poslije kvašenja i dr.
Svojom prozraĉnošću vreće obezbjeĊuju odvijanje biohemijskih
procesa “dozrijevanja” upakovanog poljoprivrednog proizvoda. Zbog znatne
upotrebne vrijednosti vreće se u saobraćaju javljaju kao povratna
ambalaţa, što zahtjeva odrţavanje higijenskih uslova pri skladištenju i
transportu, a u sluĉaju potrebe, primjenu postupka dezinfekcije
(ĉišćenje od zaraznih klica) i dezinfekcije (uništavanje štetnih
insekata). Ovo naroĉito vaţi za vreće u koje se pakuju ţivotne
namirnice: ţitarice, brašna, variva, sjeme, voće, povrće i drugi vaţni
proizvodi.
3.3.6. Hemijska sredstva za dezinfekciju. Dezinfekcija se primjenjuje u
cilju uništavanja zaraznih klica na tijelu ţivih organizama i na
raznim predmetima. Primjenom hemijskih sredstava dolazi do
uništavanja raznih mikroorganizama ĉime se spreĉava širenje zaraza.
Idealno hemijsko sredstvo za dezinfekciju treba da:
- djeluje brzo na mikroorganizme,
- ne draţi i ne uništava ţivo tkivo,
- ne nagriza materiju na koju djeluje,
75
- posjeduje hemijsku postojanost za duţe vrijeme,
- ne ostavlja tragove na predmetima i tijelima,
- nema neprijatan miris,
- ne usporava ozdravljenje kod upotrebe pri lijeĉenju ljudi,
- nije previsoke upotrebne vrijednosti, itd.
Iako se upotrebljavaju brojna hemijska sredstva za dezinfekciju
zapaţeno je da ni jedno ne posjeduje sve pozitivne osobine. Treba istaći
da djelovanje sredstava za dezinfekciju zavisi od koncentracije,
temperature, koliĉine prisutne vode i organskih materija. U praksi se
najviše primjenjuju razblaţeni rastvori hemijskih sredstava, jer djeluju
manje nagrizajuće i jeftiniji su.
Prema hemijskom sastavu sredstva za dezinfekciju se dijele na:
1) Oksidaciona sredstva: ozon, vodonik-superoksid,
kalijum-permanganat, hlor, hlorni kreĉ, hlor-amin, kreĉno
mlijeko i natrijum-karbonat ili kristalna soda.
Dezinfekcija vreća se obiĉno vrši hlornim preparatima
u posebnim komorama u trajanju od 36 ĉasova;
2) Metale i njihove soli: srebro, jedinjenja ţive, gvoţĊe-sulfat
poznat pod nazivom zelene galice i
3) Organska jedinjenja: alkohol, formaldehid (stvara se oksidacijom
metil-alkohola), sirova karbolna kiselina (dobija se iz
katrana kamenog uglja, stvara bezbojne higroskopne
kristalne iglice koje na vazduhu pocrvene; upotrebljava se
kao 3-5% vodeni rastvor, tj. odliĉno antiseptiĉno
sredstvo), sirovi krezol (sliĉan fenolu sastojak suve
destilacije ulja drvenog i kamenog uglja; sredstvo za
dezinfekciju ruku, odjeće, ispljuvaka, podova, itd.), lizol
(veoma jako dezinfekciono i antiseptiĉno sredstvo, dobija
se miješanjem krezola sa ricinusom ili lanenim uljem, jako
je otrovan) i kreozot (materija koja sluţi za odrţavanje mesa;
ţuta, bistra i zejtinava teĉnost, miriše na dim i ljuta
ukusa, dobija se iz katrana bukovog drveta; pored toga što je
odliĉno dezinfekciono sredstvo sluţi i kao lijek protiv
zubobolje).
3.3.7. Ambalaţa od plastiĉnih masa. Plastiĉne mase se dobijaju
miješanjem prirodnih ili vještaĉkih visokomolekularnih jedinjenja (polimera) sa
raznovrsnim dodacima. One su u jednom stadijumu prerade u plastiĉnom stanju, pa
76
se iz njih mogu proizvesti ţeljeni proizvodi, uz relativno mali
utrošak energije i vrijemena. Na kraju procesa prerade plastiĉne mase
oĉvrsnu i proizvodi naĉinjeni od njih zadrţavaju stalan oblik.
Pored osnovnog visokomolekularnog jedinjenja kao razliĉite
dodatke plastiĉne mase sadrţe:
- punila za popravljanje mehaniĉkih osobina (drveno brašno,
azbest, glina, cinkov oksid, pamuk, itd.),
- plastifikatore ili omekšivaĉe (kamfor, soli ftalne kiseline,
neki estri i etri) koji povećavaju plastiĉnost,
- katalizatore (kiseline, baze, soli, metalne okside) da se ubrza
proces polimerizacije,
- maziva (laneno ulje, parafin, pĉelinji vosak, a naroĉito metalni
sapuni) da se sprijeĉi ljepljenje plastiĉne mase za kalupe u toku
prerade i
- boje (od mineralnih cinkov oksid i oker, tj. ilovaĉa ţuta od
gvoţĊa oksida, zatim ĉaĊ i organske boje).
U nekim plastiĉnim masama upotrebljavaju se sve vrste dodataka, a
u drugim samo neke od njih.
Osobine plastiĉnih masa. Za brz porast proizvodnje, plastiĉne mase
zahvaljuju mnogim svojim fiziĉkim, hemijskim i mehaniĉkim osobinama.
Sluţe kao zamjena za klasiĉne materijale, kao što su staklo, porculan,
metali, drvo i hartija, ali se upotrebljavaju i tamo gdje klasiĉni
materijali ne mogu biti upotrebljeni, jer nemaju potrebna svojstva.
Asortiman plastiĉnih masa danas je vrlo širok, svaka vrsta ima
svoja specifiĉna svojstva, ali imaju i mnogo zajedniĉkih. Lakše se
obraĊuju od klasiĉnih materijala, imaju malu specifiĉnu masu (2 puta su
lakše od aluminijuma, a 5-8 puta od ĉelika), vrlo su dobri elektriĉni i
termiĉki izolatori, otporne su prema atmosferilijama i hemijskim
reagensima.
Plastiĉne mase se u odnosu na metale i legure ne moraju
presvlaĉiti zaštitnim materijama radi otpornosti na koroziju, što
znatno smanjuje troškove odrţavanja. Posjeduju mogućnost raznovrsnog
bojenja što im uz glatku i sjajnu površinu daje lijep izgled. Zbog velike
otpornosti prema razliĉitim hemijskim agensima upotrebljavaju se za izradu
i oblaganje rezervoara ili aparatura u hemijskoj industriji.
Nedostatak plastiĉnih masa je mala otpornost prema višim
77
temperaturama. Ipak, u posljednje vrijeme se proizvodi veći broj onih
koje podnose temperaturu i veću od 200oC.
Plastiĉne mase imaju dovoljnu ĉvrstoću, a neke se odlikuju i
velikom ţilavošću, pa se mogu upotrijebiti u proizvodnji: saobraćajnih
sredstava; predmeta za domaćinstvo; ambalaţnih materijala i u nizu
drugih podruĉja. Posjeduju mogućnost neposrednog štampanja. Od posebnog je
znaĉaja što ambalaţa u većini sluĉajeva sluţi kao nepovratna.
Kako izvjesne plastiĉne mase propuštaju gasove, a ne propuštaju
vodu (polietilen) pogodne su za pakovanje svjeţih poljoprivrednih
proizvoda (voće i povrće) kojima treba tokom transporta obezbijediti
biohemijske procese dozrijevanja. Inaktivnost je, takoĊe, vaţna osobina
plastiĉnih masa. Pri udaru i manipulisanju ambalaţa od plastiĉnih
masa ne daje šum, pa odgovara potrebama ambalaţiranja u vojne svrhe.
Otpornost prema mikroorganizmima je uglavnom dobra, izuzetak su
plastiĉne mase dobijene na bazi celuloze.
Brz razvoj industrije plastiĉnih masa omogućio je masovnu
proizvodnju i time uslovio znatno sniţenje cijene u odnosu na ranije
poĉetne periode.
3.3.7.1. Podjela plastiĉnih masa. Danas se u svijetu proizvodi
mnogo vrsta plastiĉnih masa, a u svakoj vrsti po nekoliko razliĉitih
kvaliteta. Pored toga, svaki proizvoĊaĉ daje svojim proizvodima
posebno ime, tako jedan isti proizvod samo dobijen od razliĉitih
proizvoĊaĉa u saobraćaju se javlja pod razliĉitim nazivima, pa je nekada
teško razjasniti o kojoj se plastiĉnoj masi radi. Zato se podjela
plastiĉnih masa vrši prije svega na osnovu ponašanja pri zagrijavanju,
a zatim na osnovu porijekla i naĉina proizvodnje visokomolekularnog
jedinjenja koje ulazi u sastav plastiĉne mase kao osnovna komponenta.
Uzimajući sve u obzir plastiĉne mase se dijele na:
A. Termoplastiĉne mase:
1. na bazi celuloze,
2. na bazi vještaĉkih smola:
a) polimerizacione,
b) polikondenzacione.
B. Termostabilne mase:
a) polikondenzacione.
78
V. Proteinske plastiĉne mase.
3.3.7.1.1. Termoplastiĉne mase. Karakteristika termoplastiĉnih masa
je da se zagrijavanjem hemijski ne mijenjaju, promjene su samo fiziĉke i
mehaniĉke (postiţe se plastiĉnost, a gubi ĉvrstoća), pa im se oblik po
volji moţe mijenjati. HlaĊenjem oĉvrsnu i zadrţavaju oblik dat u
plastiĉnom stanju, sve dok se ponovo ne zagriju. Termoplastiĉne mase
mogu se zagrijavanjem dovesti u plastiĉno stanje bezbroj puta.
Termoplastiĉne mase na bazi celuloze su one u kojima je osnovna
komponenta celuloza ili neki njen derivat. Najvaţniji proizvodi koji
nastaju preradom celuloze su: celulozni nitrat (na trţištu poznat kao
celuloid); celulozni acetat koji se na trţištu javlja pod razliĉitim
nazivima: Celit, Trolit, Celidor i Celofan, koji je kod nas po
proizvoĊaĉu nazvan Lozofan.
CELULOZNI NITRAT - CELULOID se dobija djelovanjem
smješe koncentrovane sumporne i azotne kiseline na celulozu sa
kasnijim udjelom dodataka (plastifikatora, stabilizatora i boje). U
saobraćaju se javlja u obliku debljih ili tanjih ploĉa ili folija i u
obliku cijevi razliĉitih profila.
Celuloid je ţilav, elastiĉan i postojan materijal na sobnoj
temperaturi. Otporan je prema vodi, slabim alkalijama i kiselinama,
ali omekšava već u toploj vodi. ObraĊuje se najĉešće sjeĉenjem,
glodanjem, struganjem i brušenjem, a zagrijan u toploj vodi preraĊuje se
savijanjem, presovanjem ili izvlaĉenjem.
Zbog lake zapaljivosti potiskuju ga druge plastiĉne mase. Nekada se
mnogo upotrebljavao za izradu filmova. Danas se sve više upotrebljava
za izradu ljepila i bezdimnog baruta.
CELULOZNI ACETAT se dobija djelovanjem anhidrida
sirćetne kiseline na celulozu uz prisustvo sumporne kiseline kao
katalizatora, pri ĉemu nastaje celulozni triacetat. Nastali triacetat
djelimiĉno se hidrolizira (razlaţe pomoću vode) da bi se dio vezane
sirćetne kiseline izdvojio. Prema stepenu hidrolize dobijeni
celulozni acetat upotrebljava se za izradu odreĊenih plastiĉnih masa,
pri ĉemu se miješa sa plastifikatorom i bojom. U saobraćaju se javlja u
obliku granula, a mogu se proizvoditi i ploĉe razliĉite debljine.
Celulozni acetat je ţilav, teško zapaljiv, providan, otporan prema
ugljovodonicima, alkoholu i biljnim uljima. Upotrebljava se za izradu
dijelova automobila, cijevi za transport benzina, kućišta za mnoge
79
instrumente, itd. U obliku folija sluţi za izradu filmova, a zbog lijepog
izgleda i za dekorativno pakovanje.
Pored celuloida i celuloznog acetata kao znaĉajan proizvod
celuloznih plastiĉnih masa je i celofan koji je kod nas po proizvoĊaĉu
poznat i kao Lozofan. Tanki prozirni listovi Lozofana sluţe za
najrazliĉitije vrste pakovanja ţivotnih namirnica, jer imaju odreĊenu
postojanost prema vlagi u odnosu na hartiju.
Termoplastiĉne mase na bazi vještaĉkih smola. Zavisno od
primjenjenog procesa dobijanja niskomolekularnog jedinjenja mogu biti
polimerizacione i polikondenzacione. Veliĉina molekula polimera i
polikondenzata, tj. stepen polimerizacije i polikondenzacije zavisi
od uslova pod kojima je proces vršen (temperature, pritiska,
katalizatora), a od kojih zavise i osobine plastiĉnih masa.
Polimerizacija je spajanje osnovnih molekula (monomera) u
molekule velike molekularne teţine (makromolekule) koji se zovu
polimeri, a da se pri tome ne izdvajaju nikakvi sporedni produkti.
Aktiviranje monomera pri polimerizaciji vrši se posredstvom
katalizatora, pritiska i odreĊene temperature, nekada i svjetlosti. Kada
se proces polimerizacije jedanput prekine ne moţe se više nastaviti
na isti naĉin. Ako se polimerizuju raznorodni monomeri (dvije ili
više vrsta) nastali mješoviti polimeri nazivaju se kopolimeri.
Od velikog broja termoplastiĉnih masa na bazi vještaĉkih smola
naroĉito su vaţne: vinilne, poliolefinske, polistirolne, akrilne i
poliamidne plastiĉne mase.
VINILNE PLASTIĈNE MASE dobijaju se polimerizacijom
derivata acetilena (jedinjenja koja nastaju iz acetilena zamjenom atoma
izvjesnih elemenata), kao što su vinilhlorid, vinilacetat i njihove
smješe. Polivinilhlorid koji se javlja pod brojnim nazivima: u SAD kao
Exon, Feon, Vinylite; u Njemaĉkoj kao Vinuol, Vinofleks; u Italiji kao Sicron i
Vipa, a u našoj zemlji proizvod tvornice Jugovinil kod Splita naziva se
Juvinil.
POLIVINILHLORID - PVC, nastaje polimerizacijom
vinilhlorida koji se dobija reagovanjem acetilena i gasovitog
hlorovodonika. Polazne sirovine su kalcijum-karbid (CaC2), koji poslije
reakcije sa vodom daje (pored gašenog kreĉa) acetilen (C2H2); i kuhinjska
so (NaCl) koja se elktrolizom razlaţe: natrijum i hlor da bi ovaj drugi
sjedinjen sa vodonikom gradio hlorovodonik. Reakcija nastojanja
acetilena:
80
monomer
4
150
2
C
NH Cl
H Cl
H C C H HCl H C C H CH CHCl
ll
vinilhlorid
Nastali monomeri vinilhlorida su na obiĉnoj temperaturi
gasovitog agregatnog stanja i izlaţu se polimerizaciji na odreĊenoj
temperaturi, pritisku, uz katalizator, poslije ĉega nastaje
polivinilhlorid, tj. Juvinil, prema:
22n
n CH CHCl CH CHCl
Stepen polimerizacije, odnosno prosjeĉna veliĉina molekula
polivinilhlorida, utiĉe na mehaniĉka i elektroizolaciona svojstva
dobijenog Juvinila. Obiĉno Juvinil s većim stepenom polimerizacije
ima bolja mehaniĉka svojstva, ali se teţe preraĊuje, jer omekšava na
višim temperaturama.
Juvinil se miješa sa više raznih omekšivaĉa u vrlo razliĉitim
odnosima, što omogućava veliki izbor metoda prerade. Pored
omekšivaĉa, Juvinil-prahu treba dodati: stabilizator, mazivo i boje,
onda sve miješati, zagrijati na 170oC i dobijenu masu izlivati u granule,
ploĉe, folije, razliĉite profile, cijevi ili trake.
Zbog svojih izvanrednih svojstava i niske cijene,
polivinilhlorid ima široko podruĉje upotrebe: za izradu cijevnih
armatura, ventilatora, rezervoara za agresivne teĉnosti, kada (sudova) za
galvanizaciju i elektrolizu, kao i mnoge druge ureĊaje za industriju.
Zatim kao elektroizolator, kao materijal za ambalaţu, itd. Uz dodatak
azbesta prave se ploĉe za podove (vinaz-ploĉe).
POLIVINILACETAT - PVA, dolazi na trţište kao Vinnapas,
Vinylite A, itd. Proizvodi se polimerizacijom vinilacetata, koji nastaje
djelovanjem sirćetne kiseline na acetilen, prema:
monomer
81
323
H OCOCH3
H C C H CH COOH H C C H H C CHOCOCH
ll
vinilacetata
2323n
n H C CHOCOCH H C CHOOCCH
Polivinilacetat se upotrebljava za proizvodnju vještaĉkih ljepila,
tekstilnih apretura, disperznih boja za bojenje zidova, itd. Kao
plastiĉna masa iskljuĉivo se upotrebljava kao kopolimer sa
polivinilhloridom. Ovakav kopolimer sa 15% PVA uz dodatak azbesta i
omekšivaĉa sluţi za izradu ploĉa za podove (viniz-ploĉe) koje se
odlikuju niskom cijenom, lijepim bojama, velikom otpornošću na
habanje i lako se odrţavaju. Kopolimer je plastiĉniji od Juvinila i zato
pogodniji za izradu ambalaţe za ţivotne namirnice. Posebno je pogodan
za izradu gramofonskih ploĉa i na tom podruĉju potisnuo je gotovo sve
ostale materijale.
POLIOLEFINSKE PLASTIĈNE MASE dobijaju se
polimerizacijom olefina (nezasićenih ugljovodonika opšte formule
CnH2n gdje su dva atoma ugljenika meĊusobno vezana dvostrukom vezom, a
ostali jednostrukom). Najvaţnije termoplastiĉne mase iz grupe
poliolefina su: polietilen (sirovina
C H2 4
) i polipropilen
(sirovina
CH3 6
).
POLIETILEN - PE, ima trgovaĉke nazive: Polythene, Alkothene,
Okiten, Trolen, itd. Proizvodi se polimerizacijom pod visokim i pod
niskim pritiskom. Polimerizacija pod visokim pritiskom izvodi se
pri 1000 atm, na temperaturi izmeĊu 200 do 300oC u prisustvu malo
kiseonika kao katalizatora. Polimerizacija niskog pritiska izvodi se
pri normalnom pritisku, a kao katalizatori upotrebljavaju se jedinjenja
aluminijuma i temperatura iznosi preko 150oC. Polietilen niskog
pritiska je ĉvršći, tvrĊi i na temperaturi postojaniji od PE visokog
pritiska.
2222n
n CH CH CH CH
Polietilen se upotrebljava za izradu raznih predmeta za
domaćinstvo, vreća svih dimenzija, boca i druge ambalaţe za teĉnosti, itd. Zbog
postojanosti na niskim temperaturama upotrebljava se pri izradi
82
hladnjaka, vrećica za pakovanje smrznutih namirnica koje su gotovo
nezamjenljive. Velike folije od polietilena koriste se kao prekrivke
za zaštitu zasaĊenih nasada i mašina uskladištenih na otvorenom.
Etilenske cijevi se koriste za izradu vodovoda i kanalizacije.
Neosjetljivost na udare, otpornost prema jetkim hemikalijama,
rastvaraĉima, uljima i mastima; dobra izolaciona svojstva, lako
primanje boje; lako nanošenje na hartiju, tkanine i metalne površine,
podnošenje temperatura od ispod 0°C do 100°C i druge izvrsne osobine
polietilena omogućile su zaista svestranu primjenu.
POLIPROPILEN - PP, koji se javlja pod nazivom Moplen
(Italija), Profax (SAD), Doplen (Austrija), itd., dobija se katalitiĉkom
polimerizacijom niskog pritiska primjenjenom na monomere propilena
CH3 6
.
3232n
n CH CH CH CH CH CH
Potrebni propilen
CH3 6
se dobija pirolizom odreĊene
frakcije zemnog ulja uz druge olefine ili pirolizom propana.
Polipropilen se primjenjuje tamo gdje druge plastiĉne mase ne
odgovaraju zbog temperaturne nepostojanosti, nedovoljne ĉvrstoće i sl.
Povoljan je za izradu predmeta za domaćinstvo, sanitarne ureĊaje (mogu se
sterilizovati), za dijelove automobila, elektriĉne aparate, itd.
Termoplastiĉne mase iz grupe POLISTIROLA kao
predstavnika imaju polistirol – PS. Dobija se polimerizacijom stirola
(vinilbenzola poznatog nezasićenog aromatiĉnog jedinjenja). Stirol je
sastojak eteriĉnih ulja, katrana kamenog uglja i sl. Polimerizacija se
odvija prema:
CH CH2
l
CH CH2
l
CH CH2
l
CH CH2
l
nx
83
Za polimerizaciju stirol se mora otopiti u toluolu ili
emulgirati u vodi. Polimeru stirola dodaju se plastifikatori, a zatim
se vrši obrada istiskivanjem pod pritiskom ili ubrizgavanjem.
Koristi se za izradu ukrasne ambalaţe, dijelova mašina, cijevnih i
elektriĉnih armatura, itd.
AKRILNE PLASTIĈNE MASE, proizvode se
polimerizacijom estera akrilne
CH CH COOH 2
ili metakrilne kiseline
U prvom primjeru dobijaju se meke, a u drugom tvrde vještaĉke smole
i obje se odlikuju jakom providnošću što se koristi za proizvodnju
organskog stakla pod imenom pleksi-staklo (plexi-glas). Pleksi-staklo je
polimer metilnog estra metakrilne kiseline. Akrilne plastiĉne mase
dolaze na trţište u obliku cijevi, štapova, ploĉa raznih dimenzija
ili u obliku praha i zrna.
Najvaţnija svojstva akrilnih plastiĉnih masa jesu providnost,
ţilavost i ĉvrstoća. Zato se koriste za svjetleće reklame, za dijelove prozora na
avionima i drugim vozilima, itd.
POLIAMIDNE SMOLE su polikondenzacioni produkti sa
termo plastiĉnim svojstvima koje se dobijaju polikondenzacijom
dvobazne organske kiseline sa nekim diaminom. Najpoznatija
poliamidna smola Nylon 66, koji se, kao i ostale poliamidne vještaĉke
smole, preraĊuju u vještaĉka tekstilna vlakna.
Polikondenzacija je proces spajanja monomera u makromolekule
(polikondenzate) uz izdvajanje sporednih niskomolekularnih produkata,
najĉešće vode ili amonijaka.
Poliamidne plastiĉne mase su u obliku neprozirnih
mlijeĉnobijelih ili obojenih granula. Vrlo su ţilave ove mase, zatim,
otporne na habanje i udar, a temperatura mekšanja im je visoka. Zato se od
njih uzraĊuju zupĉanici koje ne treba podmazivati, a rade bešumno.
Pored razmatranih termoplastiĉnih masa grupi termoplasta
pripada i politetrafluoretilen, poznat pod imenom Teflon (SAD) koji
se prvi put pojavio 1950. godine.
3.3.7.1.2. Termostabilne mase. Dobijaju se procesom polikondenzacije i
dobijeni ĉvrst proizvod kasnijim zagrijavanjem više ne prelazi u
plastiĉno stanje, jer dolazi do hemijskih promjena u proizvodu.
Grupi termostabilnih, tj. termoreaktivnih plastiĉnih masa
CH3
CH C COOH .
l
84
pripadaju fenoplasti, aminoplasti (karbomidne smole),
melaminformaldehidne (melaminske smole), poliesterske, silikonske
i druge plastiĉne mase.
FENOPLASTI se dobijaju polikondenzacijom fenola (C6H5OH)
ili krezola (homologa fenola) sa formaldehidom (HCHO). Kao
katalizator moţe se upotrijebiti neka baza ili kiselina. Fenolne
smole mogu biti ĉvrste ili teĉne što zavisi od katalizatora i odnosa
formaldehida prema fenolu ili krezolu. Ĉvrsta fenolna smola se
preraĊuje presovanjem pod pritiskom od 200-400 atm, a prva t°C od 155 do
175oC, a teĉna se preraĊuje livenjem ili se upotrebljava za laminiranje
hartije i tekstila, za zaštitne premaze i druge svrhe. Dobijena ĉvrsta
fenolna smola se miješa sa punilom (azbestna vlakna, drveno brašno,
celuloza, itd.), bojom i kalijumovim stearatom, smješa se melje i
homogenizira. Tako dobijena plastiĉna masa je postojana i na visokoj
temperaturi, pogodna je za dijelove termiĉkih i elektriĉnih aparata,
dijelova za automobile i druga vozila, za izradu telefona, itd.
AMINOPLASTI (karbamidne smole) su vještaĉke smole koje se
dobijaju polikondenzacijom formaldehida (HCHO) i karbamida (NH2C
NH2O). Potrebni karbamid dobije se sintezom ugljenodioksida i
amonijaka:
2
2322
2
NH
NH
CO NH O C H O
l
l
Karbamidna smola nastaje polikondenzacijom uz bazu kao
katalizator, pa joj se dodaju celuloza, tekstilna vlakna i druga punila:
boje, plastifikatori i prave se granule koje se mogu preraĊivati
presovanjem. Lijepe boje aminoplasta doprinose estetskim svojstvima
predmeta široke potrošnje.
MELAMINSKE SMOLE su plastiĉne mase koje se dobijaju
polikondenzacijom melamina (C3H6N) sa formaldehidom (HCHO). Ove
plastiĉne mase proizvode se i preraĊuju sliĉno aminoplastima, jer su
sliĉne, a razlika je samo što su ove postojanije u vrućoj vodi. Kod nas su
ove mase poznate pod imenom ultrapas. Ako su punjene azbestom, jako su
toplo postojane i otporne prema vatri, pa se upotrebljavaju u brodogradnji
i industriji aviona. Punjene kamenim brašnom ove plastiĉne mase sluţe kao
zamjena keramiĉkom materijalu, a punjene staklenom vunom posebno su
85
otporne na temperaturu i udarce, pa se upotrebljavaju, izmeĊu ostalog, u
raketnoj tehnici. Tehniĉke mogućnosti upotrebe melamina vrlo su velike, ali
cijena mu je još uvijek visoka, pa to donekle ograniĉava njegovu upotrebu.
POLIESTERSKE PLASTIĈNE MASE su novija grupa
plastiĉnih materija koje se odlikuju velikom ĉvrstoćom, postojanošću
prema hemikalijama i naroĉito velikom athezijom (prionljivošću)
prema drugim materijalima, kao što su: staklo, metali, drvo, tekstilna
vlakna, itd. Zato se koriste za izradu sintetiĉkih ljepila ili kao
plastiĉne mase sa tkaninama od staklenih vlakana za izradu ĉamaca,
rezervoara, kabina na drumskim vozilima, itd. Zahvaljujući upotrebi staklene
tkanine, mehaniĉka svojstva plastiĉnih masa poboljšavaju se 20-30 puta,
a u odnosu na klasiĉne materijale odrţavanje je znatno olakšano.
Poliesterske smole dobijaju se polikondenzacijom višebaznih
nezasićenih organskih kiselina sa nezasićenim polivalentnim
alkoholima. Od kiselina upotrebljavaju se maleinska
(HOOC·CH=CH·COOH), adipinska (HOOC·CH2·
CH2·CH2·CH2·COOH) i druge kiseline, a od alkohola alilni
(CH2=CH·CH2OH), etilenglikol (CH2OH·CH2OH) i drugi.
Polikondenzacija se izvodi na 150-200°C uz prisustvo katalizatora pri
ĉemu nastaje viskozna, tzv. alkidna smola. Njoj se dodaje neki intermedijar sa
nezasićenom vezom, koji lako polimerizuje (stirol, vinilacetat, itd.).
Ovako pripremljena masa isporuĉuje se preraĊivaĉima, koji prije
oblikovanja dodaju katalizator da bi se poslije oblikovanja omogućila
polimerizacija alkidne mase sa intermedijarom i došlo do
oĉvršćavanja plastiĉne mase.
Podsjetimo se: intermedijar je materija koja pomaţe prelazak jedne materije u
drugu ili sjedinjavanje drugih dviju materija u jednu.
SILIKONSKE PLASTIĈNE MASE baziraju se na
silikonima, tj. jedinjenjima graĊenim sliĉno organskim samo treba
zamisliti da je ugljenik zamijenjen silicijumom.
Znaĉenje silikona kao plastiĉnih masa danas je vrlo veliko. Doduše,
ne mogu se mjeriti po proizvodnji sa vinilnim, olefinskim i drugim
plastiĉnim masama masovne upotrebe, ali su zbog svojih svojstava u nekim
podruĉjima nezamjenljive, jer imaju izvanredno visoka mehaniĉka, termiĉka
i hemijska svojstva.
3.3.7.1.3. Proteinske plastiĉne mase. Prva plastiĉna masa na bazi
proteina proizvedena iz kazeina bila je zamjena za rogovinu, slonovu kost
i kornjaĉevinu. Kasnije su umjesto kazeina upotrebljeni i drugi
proteini (mlijeko, kikiriki, klice kukuruza, soje, itd.), ali ti pokušaji
86
nisu uspjeli, zbog visoke cijene proteina i velike konkurencije
plastiĉnih masa na bazi vještaĉkih smola.
Plastiĉne mase na bazi kazeina dolaze na trţište pod nazivom
galalit, akalit, itd. Upotreba im je ograniĉena za izradu galanterijske
robe (dugmadi, kopĉi i ĉešljeva), ali i na tom podruĉju potiskuju ih
plastiĉne mase koje se lakše preraĊuju.
Galalit ima dobru tvrdoću i ţilavost, a kad se izloţi visokoj
temperaturi lako ugljeniše, pri ĉemu odaje miris na izgorjelu kosu ili
perje. Dobro se boji što mu daje izvrsna estetska svojstva.
PRERADA PLASTIĈNIH MASA. Za preradu plastiĉnih masa
koriste se mnoge metode. Koja će se metoda za odreĊenu preradu
primjeniti, zavisi od vrste plastiĉne mase, ali i od proizvoda koji se
ţeli proizvesti. Poluproizvodi - ploĉe, folije, profili, cijevi, itd.
- izraĊuju se istiskivanjem, laminiranjem, kalandriranjem, kaširanjem i
sliĉnim postupcima. Za izradu gotovih predmeta od plastiĉnih masa
obiĉno se primjenjuje presovanje, brizganje i mehaniĉke metode obrade sa
skidanjem strugotine.
Presovanje koristi hidrauliĉne prese koje rade pod pritiskom od
100 do 1000 atm. Za oblikovanje sluţe kalupi na slici 18 sastavljeni od
dva dijela: matrice i patrice. Matrica je donji nepokretni dio kalupa
koji ima ureĊaj za grijanje, eventualno i za hlaĊenje, a pomoću patrice
pritiska se plastiĉna masa u matrici. Patrica istovremeno daje
predmetu unutrašnji oblik.
Presovanjem se uglavnom preraĊuju termostabilne mase (u obliku

praha ili granula), a mogu i termoplastiĉne mase kada mora biti
obezbjeĊeno hlaĊenje matrice i predmeta u njoj, jer se zbog plastiĉnosti
predmet ne smije vaditi iz kalupa dok je topao. Naprotiv, termostabilne
mase samim zagrijavanjem zbog nastale reakcije dovoljno oĉvrsnu, pa se
a – patrica Slika 18. Kalup za presovanje
b – matrica plastiĉnih masa
c - izbacivaĉ
87
mogu još vruće vaditi iz kalupa. Presovanjem se proizvode ĉepovi,
zatvaraĉi, dugmad, posuĊe, izolatori i druga roba široke potrošnje.
Brizganje je metoda po kojoj se termoplastiĉna masa u obliku praha
ili granula u jednom dijelu ureĊaja prevede u plastiĉno stanje i onda
kroz uski otvor pod pritiskom ubrizgava u kalup, iz kojeg se vadi poslije
dobrog hlaĊenja. Prednost brizganja u odnosu na presovanje
termoplastiĉnih masa je naroĉita kod proizvodnje sitnih predmeta, jer se
kod brizganja koriste skupni kalupi u kojima se istovremeno proizvodi
nekoliko predmeta.
Istiskivanje ili ekstradiranje samo je donekle sliĉno brizganju. I ovdje
se termoplastiĉne mase u obliku granula ili praha prvo zagrijavanjem
prevedu u plastiĉno stanje, a zatim potiskuju kroz otvore razliĉitih
oblika i dimenzija. Ovim postupkom izraĊuju se tvrde i meke cijevi
razliĉitih dimenzija, razliĉiti profili, Ċonovi za obuću, ploĉe,
folije, itd.
Laminiranje je postupak za proizvodnju materijala sastavljenih od
više slojeva hartije, tekstila ili tkanina naĉinjenih od staklenih niti.
Hartija ili tkanina provuku se kroz rastopljene termoplastiĉne mase ili
kroz teĉnu smolu termostabilnih plastiĉnih masa. Više ovako
impregniranih listova poslije sušenja sloţe se jedan iznad drugog i tako
presuju. Dobijaju se vrlo ĉvrste i elastiĉne ploĉe, koje se mogu rezati i
brusiti, a sluţe za proizvodnju mašinskih dijelova.
Kalandriranje je postupak za proizvodnju ploĉa i folija od
termoplastiĉnih masa koje sluţe za izradu ambalaţe i konfekcije.
Plastiĉne mase se zagrijavaju i miješaju sve dok se ne dobije potpuno
homogena masa plastiĉnih svojstava, koja se zatim propušta kroz ureĊaj sa
valjcima-kalander. Prolazeći izmeĊu valjaka jedanput ili više puta,
plastiĉna masa se stanjuje na ţeljenu debljinu.
Kaširanjem se nanosi tanak sloj plastiĉne mase na tekstil, hartiju
i druge sliĉne materijale. Plastiĉna masa se nanosi samo sa jedne strane
materijala, pa se dobiju proizvodi koji sluţe kao vještaĉka koţa, sagovi
i izolacioni materijali. Za kaširanje se upotrebljavaju termoplastiĉne
i termostabilne plastiĉne mase u obliku paste, koja se zajedno sa osnovnim
materijalom propušta izmeĊu valjaka kalandera.
Mehaniĉke metode obrade sa skidanjem strugotine podrazumijevaju
preradu: struganjem, glodanjem, brušenjem, bušenjem, poliranjem i sliĉnim
postupcima kojima se tvrde plastiĉne mase obraĊuju pomoću odgovarajućeg
alata. Ovako se mogu obraĊivati: polivinil-hlorid, celuloid, celulozni
acetat, poliestri, akrilati, a naroĉito proteinske plastiĉne mase. Na ovaj
88
naĉin se mogu dobiti mnogi mašinski dijelovi velike preciznosti
izrade.
3.3.8. Kompleksna ambalaţa. Tehniĉki i drugi uslovi koje treba
da zadovoljava jedna dobra ambalaţa su brojni i raznovrsni. Nijedan od
već razmatranih materijala nije mogao biti idealan. Svaki je imao odreĊene
nedostatke ako se posmatra u odnosu na optimalne zahtjeve za pakovanje
odreĊenog broja proizvoda. Ti nedostaci se mogu djelimiĉno ili potpuno
otkloniti spajanjem dva ili više materijala. Tako dobijena ambalaţa naziva
se kompleksnom ambalaţom. U onim sluĉajevima, kada jedan od
upotrebljenih materijala daje dominatne (glavne, preteţne) osobine, a
drugi materijal sluţi samo za otklanjanje odreĊenog nedostatka (npr.
propustljivost vode) upotrebljava se izraz oplemenjeni materijal za
ambalaţu, npr. oplemenjena hartija, oplemenjena aluminijumska folija,
itd. Ipak, izraz kompleksna ambalaţa je sveobuhvatniji i više odgovara
ovakvim sloţenim materijalima.
Materijali za izradu kompleksne ambalaţe dobijaju se na sljedeće
naĉine:
1. kaširanjem (sljepljivanjem) dvije ili više folija,
2. ekstruzionim laminiranjem (oslojavanjem) i
3. postupcima površinskog oplemenjivanja (bešihtovanjem).
Kaširanje je najvaţniji postupak dobijanja kompleksne ambalaţe, a
podrazumijeva sljepljivanje dva, tri ili više slojeva hartije,
aluminijumskih i plastiĉnih folija i sl. Za sljepljivanje se koriste
razne vrste atheziva (sredstva za ljepljenje): skrobni ljepak, vještaĉke smole,
voskovi i dr. Primjenjuje se više tehnoloških procesa za kaširanje i to:
suvo kaširanje, mokro kaširanje i toplo kaširanje.
Suvo kaširanje je pogodno za sljepljivanje plastiĉnih folija
meĊusobno ili sa folijama od aluminijuma pomoću rastvora smola
(lakova).
Kod vlaţnog (mokrog) kaširanja za sljepljivanje se koristi disperzija
skroba, koji je po hemijskom sastavu ugljeni hidrat (tj. polisaharid) i
dekstrina (prelazni proizvod pri pretvaranju skroba u šećer). Mokro
kaširanje odgovara kod spajanja hartije.
Toplo kaširanje kao sredstvo za sljepljivanje koristi rastope
vještaĉkih smola (npr. polietilena) i voskova.
89
Uopšteno reĉeno, kaširanjem se dobijaju brojni kompleksni
materijali raznih osobina, a sljepljuju se najĉešće: hartije, alu-folije,
celofan (lozofan), zatim folije od polietilena (PE), polipropilend
(PP) poliestara (PES), polivinil-hlorida (PVC) i drugih materijala.
Ekstruzionim laminiranjem (oslojavanjem) se dva materijala,
najĉešće hartija i aluminijumske folije, oslojavaju izlivanjem tankog
meĊusloja polietilenske ili druge vještaĉke smole, ĉime se vrši
spajanje razliĉitih materijala oĉvršćavanjem dodatog meĊusloja. Najnoviji
postupak u SAD omogućava da se slojevi raznih materija spajaju bez
upotrebe atheziva; tako što se u jednoj operaciji istovremeno istiskuje više
vještaĉkih smola (nekada i po šest) u ravnom, bolje reći, pljosnatom
sloju, pa oĉvršćavanjem postaju nedjeljiva cjelina. Prednost ovakvog
oslojavanja je u tome što se mogu kompleksnom materijalu programirati
osobine; nema primjene atheziva, pa samim tim nema delaminiranja
(odljepljivanja) spojeva, odnosno folija, a pri svemu nastali spojevi su
malih debljina, itd.
Površinsko oplemenjavanje (bešihtovanje) se sastoji u tome
što se materijal sa jedne ili obje strane prevlaĉi (bešihtuje) tankim
slojem vještaĉke smole, voska, parafina i sl., odnosno, prevlaĉi se
materijom koja će dati bolje osobine (npr. nepropustljivost za vodu i
masti; ljepši izgled, sjaj i sl.). Postupak je veoma star, tako su se od
davnina dobijale voštane i parafinisane hartije. I danas se postupkom
bešihtovanja najviše oplemenjuje hartija; zatim celofan (lozofan),
aluminijumske folije, itd.
Kod nekih vrsta kompleksnih materijala za ambalaţu navedeni
naĉin izrade se kombinuje; npr. materijal za „tetra“ pakovanje zahtjeva da se sa
spoljne strane hartija oplemeni (bešihtuje) parafinom ili još bolje
voskom, a sa unutrašnje da se kašira ili laminira sa polietilenom (PE)
ili drugom plastiĉnom masom. U praksi se najĉešće primjenjuju sljedeći
kompleksni materijali za tzv. „tetra“ pakovanja:
Prednost kompleksnih materijala za „tetra“ pakovanje u odnosu na
staklenu ambalaţu najbolje se izraţava poreĊenjem masa: staklena boca od
parafin spolja hartija polietilen
normalni 1 (standardni)
iznutra spolja parafin hartija
polietilen
2 specijalni
iznutra alu-folija spolja parafin hartija
polietilen
3 aseptiĉni
iznutra alu-folija polietilen
90
1 litra ima 600-750 g., a tetrapak od 1 litra ima 18,5 g. Tome treba dodati
da je tetrapak nepovratna, dok je staklena ambalaţa povratna.
Proizvodnja kompleksnih folija koje ne propuštaju gasove omogućava
sterilizovano pakovanje radi postizanja veće trajnosti proizvoda
podloţnih dejstvu kiseonika, odnosno, vazduha. Postupak pakovanja je
jednostavan, proizvod se mašinskim putem puni u kese ili omote, potom
se vakuum pumpom isisava vazduh i na kraju otvor kese zatvara toplim
postupkom (zavarivanjem). Moţe se poslije vakuumiranja prazan prostor
ambalaţe ispuniti inertnim gasom, najĉešće azotom. Od plastiĉnih masa
najbolju nepropustljivost za gasove ima kopolimeri poznat pod nazivom SARAH, a
sadrţi monomere vinilden-hlorida (CH2=CCl2) i 10-15% monomera
vinil-hlorida (CH2=CHCl).
3.3.9. Ambalaţa od ostalih materijala. Izvjesni proizvodi pakuju se
ili skladište u sudovima od grnĉarije (lonĉarska roba), porculana,
kamenine, cementa i drugih materijala.
Obiĉna lonĉarska roba, grnĉarija, izraĊuje se od obiĉne
plastiĉne gline (lonĉarska glina). Nije vatrostalna i peĉe se pri
umjerenoj temperaturi (oko 900°C). Moţe da ima ţutu, crvenu ili smeĊu boju.
Oĉišćena i dobro izgnjeĉena glinena masa se oblikuje na lonĉarskom
toĉku. Da se uĉini nepropustljivom za vodu, glazira se obiĉno bezbojnom
olovnom glazurom (ostaklicom). Ne glaziraju se sudovi za cvijeće i
dijafragme. Grnĉarija se više ili manje proizvodi u svim krajevima
naše zemlje.
Terakota (peĉena zemlja) je poznata vrsta grnĉarije. Peĉe se od
bolje prireĊene lonĉarske gline koja sadrţi dosta jedinjenja gvoţĊa.
Peĉena roba je jako crvena, rjeĊe ţuta. Ne glazira se. Od terakote se izraĊuju
razliĉiti ornamenti (ukrasi na zgradama), statue, ukrasni predmeti, lule,
ćelije za galvanske elemente, drenaţne cijevi i sliĉno.
Majolika (po ostrvu Majorki) ĉini prelaz izmeĊu obiĉne
lonĉarske robe i fajansa. Moţe se smatrati prostijim fajansom. Od
majolike se izraĊuju predmeti razliĉiti po obliku i upotrebi: ukrasni
predmeti, figure, posuĊe, vaze, kaljevi za peći i ploĉice za oblaganje zidova.
Predmeti od majolike izraĊuju se u raznim bojama i glaziraju se najĉešće
bezbojnom olovnom glazurom.
Fajans (po ital. gradu Faenci) je bez glazure porozna keramiĉka roba
koja se dobija od finijih i vatrostalnih plastiĉnih glina koje peĉene
daju potpuno bijelu ili slabo ţućkastu boju. Sliĉan je porculanu, ali
91
nije providan i mekši je od njega, moţe se zaparati noţem. Redovno se glazira,
obiĉno bezbojnom olovnom glazurom. Bojama se ukrašava tako da se boja
(metalni oksid) nanese prije glazure (ostaklice) i onda, zajedno sa
glazurom po drugi put peĉe. Fajans se izraĊuje lakše od porculana, pa je
prema tome i jeftiniji. Fini fajans ima potpuno bijelu boju i zamjenjuje u
kući posuĊe od porculana. Prije pronalaska porculana u Evropi fajans
je bio posuĊe bogatih slojeva. U XVII vijeku poznat je bio fajans iz Delfta
(grad u Holandiji blizu Haga) kada je bijela glazura posuĊa i vaza bojena
plavom bojom po ugledu na kineski i japanski porculan.
Osim kućnog posuĊa koje se radi od mekog fajansa, od tvrdog fajansa se
izraĊuje sanitarni predmeti za kupatila i dr.
Porculan je najfiniji keramiĉki proizvod, izraĊuje se od bijele
gline (kaolina), kvarca i feldspata. Feldspati su glinenci, veoma
ĉesti sastojci vulkanskih stijena, hemijski ĉisti, bezbojni, inaĉe,
obiĉno bijeli ili crveni. U Kini je porculan pronaĊen u VI v.n.e., a u
Evropi su pronašli tek poĉetkom XVIII vijeka. Ĉuveni porculani su:
Majsen, Rozental, Sevr i dr.
Porculan je nepropustljiv za vodu i gasove. Od svih keramiĉkih
proizvoda jedino je porculan prozraĉan. Otporniji je od stakla prema naglim
promjenama temperature i hemijskim uticajima. Pri blagom udaru
prculan daje visok i ĉist ton.
Kamenina je srodna porculanu, tvrda je i nepropusna za vodu. Ne
moţe se parati ĉelikom; vrlo je otporna prema djelovanju hemikalija
(mineralnih kiselina), nije prozraĉna kao porculan i obiĉno je obojena
sivo, ţuto do smeĊe. Kada je bijela smatra se finom kameninom. Kamenina
peĉenjem ne omekšava kao porculan, pa se od nje mogu izraĊivati i predmeti
većih dimenzija, što nije sluĉaj kod porculana.
PosuĊe od obiĉne kamenine oblikuje se na lonĉarskom toĉku i
peĉe u obiĉnim lonĉarskim pećima pri 1150-1250oC; glaziranje nije
potrebno, jer je kamenina nepropustna. Ako se glazira to se ĉini samo iz
estetskih razloga, a koristi se sona glazura (sa NaCl).
Od gube kamenine proizvode se masovno raznovrsni glazirani i
neglazirani predmeti za potrebe privrede, a naroĉito hemijske
industrije. Tako se izraĊuju razliĉite posude i ureĊaji otporni prema
djelovanju kiselina i baza (kondenzacioni tornjevi, cijevi, pumpe, itd.),
razvijaĉi hlora, kanalizacione cijevi i drugi graĊevinski materijali.
U finu kameninu koja je neprozraĉna i srebrno siva spada
„Wedgwood–posuĊe“, obiĉno neglazirano i ukrašeno obojenim reljefima
92
na drugaĉije obojenoj podlozi. Ime ima po engleskom keramiĉaru koji je
dao izvanredna ostvarenja u engleskoj keramici XVIII vijeka.
Od cementa se izraĊuju velike baĉve, kace i cisterne za ĉuvanje
alkoholnih pića, voćnih sokova i drugih proizvoda. Sa unutrašnje
strane cementne površine se zaštićuju najĉešće pomoću vinske kiseline
ili premazima od plastiĉnih masa ili drugih materijala.
3.3.10. Pomoćni materijali za pakovanje. Pri pakovanju robe, pored
ambalaţe u uţem smislu, upotrebljava se niz pomoćnih materijala i
dodatnih dijelova ambalaţe meĊu kojima su najvaţniji:
1. dijelovi za zatvaranje sudova - zapušaĉi, poklopci, kapsule
i sl.,
2. materijali za omotavanje ambalaţe - omotna hartija,
impregnisana hartija, folije od plastiĉnih materija,
3. materijal za obezbjeĊenje pakovanja od otvaranja i rasipanja -
kanap, konac, ţica, pantljike, samoljepljive trake i sl.,
4. dijelovi ambalaţe kojima se obiljeţava originalnost
pakovanja - peĉati, specijalne kopĉe, metalni obruĉi,
specijalne trake i dr.,
5. dodatni dijelovi za podizanje i nošenje ambalaţe -remeni
(trake od konca, gume ili platna), petlje, ruĉke ili drške za
nošenje i sl.,
6. dodatni dijelovi za otvaranje ambalaţe - kljuĉevi za limenke,
otvaraĉi za krunske zapušaĉe i sl.,
7. dodatni dijelovi za vaĊenje i upotrebu upakovane robe -
kapalice, pipete, slavine, zapušaĉi u obliku ĉašice i dr.,
8. materijali za zaštitu robe od pokretanja, loma i drugih
mehaniĉkih povreda - talasaste hartije, lepenke, drvena vuna,
vata, svilasta hartija, pjenaste plastiĉne materije, razna
vlakna i dr.,
9. dodatni dijelovi za dekorisanje ambalaţe - etikete, boje,
lakovi i dr.
Da bi se prilikom transporta i drugih operacija manipulisanja
upakovani proizvod svojom ambalaţom zaštitio od mehaniĉkih
oštećenja i loma, mora se na odreĊeni naĉin sprijeĉiti pomjeranje
93
upakovanog proizvoda. To se postiţe na razliĉite naĉine:
- popunjavanjem praznina rastresitim materijalom,
- korišćenjem raznih uloţaka (jastuĉića),
- priĉvršćivanjem robe pomoću zavrtnjeva ili ramova,
- priĉvršćivanjem tereta na palete „kargo“ trakama, itd.
Za popunjavanje praznina i za izradu uloţaka (jastuĉića) koriste se
razni materijali: valovita lepenka, drvena vuna, drvene strugotine,
pamuk (vata), filc, krpe, hartija, viskozna vata, staklena vuna, fiber
ploĉe i dr.
Kako jedan proizvod ĉesto ima više proizvoĊaĉa u transportu se
javljaju razne veliĉine pakovanja za jedan isti proizvod, što oteţava
slaganje na transportnu ambalaţu (palete). Zbog toga se ĉesto
priĉvršćivanje tereta vrši pomoću „kargo“ sistema za povezivanje koji
onemogućavaju klizanje ili pomjeranje tereta za svo vrijeme transporta
robe.
Poznati „kargo“ sistemi za pritezanje, povezivanje pri
uĉvršćivanju tereta koriste trake od poliesterske i poliamidne plastiĉne
mase (najloni) ili pak ĉeliĉne trake. Tako sistem „Span Set“ u Francuskoj
koristi trake naĉinjene od poliesterskog konca visoke otpornosti, pa
trake odgovaraju sljedećim zahtjevima:
- slabo se izduţuju i tako pruţaju stabilnost teretu ĉak i pod
vodom,
- otporne su na toplotu, smrzavanje i habanje,
- otporne su prema djelovanju hemikalija (kiseline i baze) i
- brzo i efikasno se zateţu, jer imaju ureĊaj za pritezanje pri
uĉvršćivanju tereta.
Tabela 1. Tipovi traka
Tip trake Boja Širina u mm Transportna
jedinica u kg
R 02 bijela 12 200
Q 04 plava 20 400
Q 05 zelena 20 500
Q 10 ţuta 25 1000
Q 20 siva 50 2000
94
3.4. Izbor ambalaţe
Na trţištu je sve veći broj upakovanih proizvoda, kako proizvoda
široke potrošnje, tako i sirovina i investicionih dobara. Svi se ti
proizvodi pakuju u odreĊenu ambalaţu razliĉitih karakteristika, te
otuda veliki broj vrsta i tipova ambalaţe. Karakteristike se odreĊuju na
osnovu razliĉitih kriterijuma prilikom izbora ambalaţe, a to su:
1) tehniĉke osobine (Qt) - fiziĉke, hemijske, mehaniĉke i
druge osobine, zavisno od vrste materijala za ambalaţu,
2) spoljnji izgled, dizajn, tj. estetske i emotivne komponente
(Qes),
3) sposobnost zaštite podrazumijeva vrijeme za koje ambalaţa
moţe da ĉuva robu bez promjene kvaliteta (Qi),
4) funkcionalnost ambalaţe zavisno od konstruktivnih
rješenja – lako otvaranje i zatvaranje: da je povratna ili da se
lako uništava (odbacuje), da je pogodna za primjenu sredstava
za manipulisanje i sl. (Qf),
5) mogućnosti konstantne izrade ambalaţe (Qs) – obezbjeĊenje
sirovina za duţu proizvodnju i
6) cijena ambalaţe, odnosno troškovi pakovanja (Qc).
Kako prvih pet kriterijuma ukazuje na nivo kvaliteta pakovanja,
potrebno je naći optimalni odnos izmeĊu njih i cijene pakovanja,
odnosno cijene ambalaţe. Moţe se stoga uzeti opšta relacija:
t es i
c
fs
Q ,Q ,Q
Q
Q iQ
max min
Ako se radi o robi namijenjenoj IZVOZU za pravilan izbor
ambalaţe moraju se uzeti još u obzir sljedeći faktori:
- nivo pakovanja (ambalaţe) datog proizvoda u zemlji uvoznici:
kvalitet materijala, dizajna, itd.,
- uslove manipulisanja u zemlji uvoznici,
95
- zahtjeve (ukoliko postoje) sanitarnih i carinskih kontrola, itd.
Kriterijum vezan za tehniĉke osobine (Qt), uglavnom je konstantne
prirode, jer ga uslovljavaju svojstva upakovanog proizvoda i uslovi
manipulisanja, mada uvijek postoji mogućnost izbora novih vrsta
materijala za izradu ambalaţe. U tom smislu postoji izvjesna korelacija
izmeĊu kriterijuma vezanog za tehniĉke osobine (Qt) i mjerila vezanog za
spoljnji izgled (Qes). Spoljnji izgled je vaţan iz više razloga, a
naroĉito što nameće proizvod. Skreće paţnju potrošaĉa svojim
likovnim ili grafiĉkim dizajnom, bojama, tekstovima, zaštitnim
znakom, itd.
Sposobnost zaštite (Qi) upakovanog proizvoda mora da obezbjedi
ambalaţa iz razloga što su svo vrijeme manipulisanja sa upakovanom
robom i njenog transporta moguća djelovanja:
- zagaĊenosti atmosfere,
- odreĊenih hemijskih proizvoda,
- upijanja ili otpuštanja vlage,
- mikro i makro organizama,
- djelovanja pritiska, udara, potresa (vibracija), probijanja i sl.,
- temperature, svjetlosti, itd.
Mogućnost konstatne izrade (Qs) daje sigurnost da neće doći do
izmjena na ambalaţi, posebno u njenom kvalitetu za jedan duţi vremenski
period. ProizvoĊaĉ mora da ima obezbjeĊene sirovine za izradu ambalaţe
za odreĊeni vremenski period. Promjena ambalaţe prije vremena moţe
biti uslovljena jedino zahtjevima trţišta ili ţeljama potrošaĉa.
Cijena ambalaţe (Qc) kao kriterijum je, takoĊe, sloţen problem, jer
se ne odnosi samo na udio materijala za izradu ambalaţe i njeno
oblikovanje, već se moraju uzeti u obzir i troškovi:
- transporta, skladištenja i rukovanja sa praznom ambalaţom (kada je
povratna),
- pakovanja proizvoda u ambalaţu,
- osiguravanju radi eventualnih oštećenja ambalaţe, itd.
Razumljivo je da treba usvojiti odreĊenu granicu do koje se
prodajna cijena proizvoda moţe opteretiti troškovima pakovanja,
skladištenja i transporta.
Iako je pravilan izbor ambalaţe preduslov za uspješno pakovanje
i transport robe, ambalaţa za jedan proizvod ne moţe biti rješenje za uvijek.
96
Savremeno trţište, kao i sredstva za manipulisanje traţe uvoĊenje
novih materijala da bi se obezbjedila bolja funkcionalnost ambalaţe.
Isto tako, kod pakovanja sa naglašenim estetskim i emotivnim
komponentama kvaliteta, ĉesto se pokaţe zastarjelost koncepcije ili
kako se ĉesto kaţe dolazi do „optiĉkog trošenja“ datog rješenja za
ambalaţu već poslije pet godina primjene. Najpouzdaniji izbor ambalaţe
vrši se na osnovu standarda, propisa ili ugovora, meĊutim, kada njih nema
prihvata se i tzv. „liĉno odluĉivanje“.
Koji kriterijum treba da je najuticajniji kod izbora ambalaţe
zavisi od upakovanog proizvoda, a odmah zatim od naĉina i uslova
transporta i skladištenja. Na primjer, kod kozmetiĉkih proizvoda
najznaĉajniji je izgled ambalaţe; kod prehrambenih proizvoda zaštitna
svojstva ambalaţe, itd. Konkretno za pakovanje mlijeka pored zaštite i
funkcionalnosti ambalaţe treba da ima i malu cijenu.
Slika 19. Faze usvajanja ambalaţe na osnovu ispitivanja struĉnjaka, posebno za
trţište
3.5. Podjela ambalaţe prema namjeni
Podjela ambalaţe prema namjeni uslovljena je agregatnim stanjem i
osobinama upakovanog proizvoda. Najĉešće su u primjeni: ambalaţa za
gasovite i teĉne proizvode i ambalaţa za ĉvrste komadne i rastresite terete, kao
i za druge robe. Zavisno od namjene ambalaţa ima odreĊene konstruktivne
oblike s tim što su rješenja sa zatvorenom ili otvorenom konstrukcijom. Koja
97
rješenja ambalaţe pojedinim proizvodima u transportu najbolje
odgovaraju biće razmatrano kod neposrednih analiza transportovanja
odreĊenih vrsta roba.
3.6. Podjela ambalaţe prema osnovnoj funkciji u
transportu
Za potrebe potrošaĉa proizvodi se pakuju u odmjerenim
koliĉinama, koje se u transportu brojem pakovanja umnoţavaju. Zbog toga,
treba razlikovati:
A) komercijalnu (maloprodajnu, potrošaĉku) ambalaţu i
B) transportnu (grubu ili veliku) ambalaţu.
MeĊutim, za odreĊene proizvode ambalaţa ima istovremeno ulogu
komercijalne i transportne ambalaţe.
3.6.1. Komercijalna ambalaţa. To je ona ambalaţa u kojoj se proizvod
neposredno predaje potrošaĉu. Zbog toga se još naziva originalnim, maloprodajnim
ili potrošaĉkim pakovanjem. Razumije se, da se komercijalnim pakovanjem ne
smije smatrati uvijanje robe u hartiju ili stavljanje u kese prilikom preuzimanja
proizvoda u trgovini.
Pakovanje u komercijalnu ambalaţu pored proizvoĊaĉa mogu
vršiti: velike trgovaĉke organizacije, usluţne organizacije
specijalizovane za pakovanje robe i sl. Obiĉno se u potrošaĉkim
centrima, proizvodnim reonima, saobraćajnim centrima, pomorskim
lukama osnivaju specijalizovane organizacije za pakovanje robe iz
velike transportne ambalaţe u komercijalna pakovanja.
Masovna primjena komercijalnog pakovanja dovela je do naglog
razvoja mašina za automatizovano pakovanje proizvoda; do primjene
novih materijala za pakovanje; do pojave malih tzv. porcionih ili doziranih
pakovanja za brojne proizvode i do primjene aerosol pakovanja.
Prednosti komercijalnog pakovanja su:
- garantovanje kvaliteta, kvantiteta i identiteta robe,
- idealni higijenski uslovi,
- proizvod je pravilno deklarisan,
98
- znatno se smanjuju štete od rastura, kala, loma, itd.,
- lakše se manipuliše i ukrupnjava teret.
Pravilan izbor komercijalne ambalaţe omogućava tipizaciju
transportne ambalaţe; primjenu kontejnera i paleta kako bi se bolje
koristili tovarni prostori kod transportnih sredstava. U modernoj
industriji ruĉno pakovanje je već napušteno. Poznato je da se danas koristi
preko 400 tipova mašina za komercijalno pakovanje. Glavni tipovi ovih
mašina su:
1. mašine za aerosol pakovanja proizvoda heterogenih sistema,
2. mašine za pakovanje praškastih, teĉnih i gasovitih proizvoda u
komercijalnu ambalaţu,
3. mašine dozatori,
4. mašine za zatvaranje boca, kutija, vreća i sanduka,
5. mašine za otvaranje vreća, kutija, sanduka i sl.,
6. mašine za ljepljenje etiketa, traka, vreća, kutija i dr.,
7. mašine za zbirna pakovanja,
8. mašine za kompletno pakovanje u liniji: oblikuju ambalaţu,
doziraju proizvod, pune ambalaţu, zatvaraju i zbirno slaţu,
9. kompleksne mašine za pakovanje i druga tehniĉka sredstva.
3.6.2. Transportna ambalaţa. Transportna ambalaţa je ona koja ima
prvenstvenu ulogu da zaštiti proizvod u toku transporta i
skladištenja. To je uglavnom krupna ambalaţa koja treba da saĉuva robu
od raznih oštećenja, pri udaru, potresu ili od drugih djelovanja: vlage,
korozije i kvarenja uopšte. U toku transporta mogu nastati razna
oštećenja zbog prevrtanja robe, padanja robe, od udara pri polasku i
zaustavljanju vozila, od djelovanja pritiska pod teretom ili uslijed
neposrednog udara i sl. Pored pruţanja zaštite upakovanoj robi
transportna ambalaţa omogućava i okrupnjavanje tereta, tako da od
jedinica rukovanja stvaraju jedinice tereta koje poslije lako mogu da
obrazuju jedinice transporta, a to omogućava bolju organizaciju i
racionalizaciju transporta robe.
Organizacije za transport robe treba naruĉiocu transporta da
postavljaju odreĊene tehniĉke uslove za transportnu ambalaţu, kao i za
samo pakovanje proizvoda kako ne bi došlo do oštećenja robe tokom
99
transporta.
Transportna ambalaţa se izraĊuje bez i sa unutrašnjom oblogom, kao
zaštitom od dejstva vlage, mikroorganizama i drugih uzroĉnika
promjene kvaliteta. Kad je ambalaţa bez unutrašnje obloge, tzv. spoljnja
ambalaţa, štiti od mehaniĉkih oštećenja, gubitaka i kraĊe.
Prema diţini korišćenja transportna ambalaţa dijeli se na:
1. povratnu, koja se „ne troši“ u jednom prevoţenju (vreće,
baloni, burad, sanduci, palete, kontejneri, cisterne). Ova
ambalaţa se vraća proizvoĊaĉu ili trgovinskoj organizaciji,
a njena upotrebna vrijednost samo djelimiĉno ulazi u prodajnu
cijenu proiozvoda.
2. nepovratnu ambalaţu, koja se „troši“ u jednom prevoţenju i
kupac je u cijelosti plaća zajedno sa proizvodom.
Da li će ambalaţa biti povratna ili nepovratna ne zavisi samo od njenih
tehniĉkih karakteristika i fiziĉke trajnosti, već i od troškova transporta,
duţine prevoţenja, upotrebne vrijednosti ambalaţe i drugih faktora.
Ukoliko je ambalaţa jeftinija utoliko se u komercijalnom smislu manje
javlja kao povratna.
U savremenoj koncepciji rada povratna ambalaţa se sve više
napušta. Tehniĉki napredak u proizvodnji materijala za izradu
ambalaţe, u tehnici pakovanja i distribuciji robe dovodi do postepene
integracije ambalaţe i proizvoda. Umjesto klasiĉne povratne ambalaţe
(vjeĉitog kontejnera) upotrebljava se nepovratna ambalaţa koja postaje
integralni dio upakovanog proizvoda. Samim tim, gubi se klasiĉno
shvatanje po kome je ambalaţa jedno, a upakovani proizvod drugo.
Mada pošiljac robe odgovara za štete nastale na robi uslijed lošeg
pakovanja, odreĊene obaveze preuzima i vršilac transporta. Poznato je da
su bliţi uslovi i naĉini pakovanja obuhvaćeni nizom domaćih i
meĊunarodnih propisa. Naroĉito detaljno su obraĊeni propisi za
pakovanje i transport tzv. opasnih roba: zapaljivih, eksplozivnih,
radioaktivnih, otrovnih, itd. Najveći uspjeh bi bio postignut uvoĊenjem u
što većoj mjeri standardnih oblika transportne ambalaţe, ne samo u
nacionalnim već i meĊunarodnim okvirima. Uspješna primjena
transportne ambalaţe, posebno paleta i kontejnera, omogućila je zadnjih
godina brz razvoj savremenog kombinovanog ili integralnog transporta
robe. Kombinovani transport podrazumijeva neposredno korišćenje
najmanje dva vida saobraćaja, bez promjene suda - kontejnera u kojem se roba
100
prevozi. Preduslov za primjenu kombinovanog transporta je pored
transportne ambalaţe i raspologanje odgovarajućom mehanizacijom za utovar
i istovar robe u transportna sredstva.
UvoĊenje i razvoj savremenog kombinovanog-integralnog
transporta robe kao jedinstvenog sistema zahtjeva:
1) Proizvodnju ambalaţe sa standardnim dimenzijama i oblicima
tako da se u potpunosti popunjava zapremina tovarnog prostora vozila;
2) Paletizovanje robe u cilju okrupnjavanja tereta;
3) Kontejnerizovanje robe;
4) Konstruisanje specijalnih vozila koja objedinjuju osobine
razliĉitih postojećih transportnih sredstava; takva su vozila tipa
amfibije-za kretanje po vodi i drumu, aero-vozovi, koji korišćenjem
vazdušnog jastuka (hovercraft) izmeĊu vozila i šina imaju smanjen otpor
trenja ĉime se znatno povećava brzina kretanja. Ovakva vozila se mogu
kretati drumovima, besputnim terenima, moĉvarama i vodenim
putevima. Sadašnja rješenja imaju ograniĉenu primjenu što znaĉi da će
u budućnosti dobiti veći znaĉaj;
5) Konstruisanje velikih prevoznih sredstava za prevoţenje
razliĉitih vozila drugog vida saobraćaja: trajekti (fery boats) kada se
brodovima prevoze teretni vozovi ili kamioni. Kod prevoţenja
kamiona sistem ima naziv „Roll on-Roll off“. U primjeni su već i veliki
brodovi kojima se prevozi do 60 manjih, a naziv sistema je „LASH“
(Lighter-aboard-ship), pri ĉemu se veliki brod zadrţava u luci ili pred
njom samo toliko vremena koliko je neophodno da iz njega isplove mali
brodovi.
Ţeljeznica sve više koristi vagone za prevoţenje drumskih
vozila, bilo putniĉkih ili teretnih. Za rastojanje prevoţenja do 5 km
upotrebljavaju se drumska vozila koja imaju platforme sa šinama, te mogu
da prevoze natovarene ţeljezniĉke vagone, što je sluĉaj u Mariboru u
cilju zamjene industrijskog kolosjeka.
6) UvoĊenje sistema povezivanja razliĉitih vidova transporta robe,
od kojih su najpoznatiji: sistem kontrejnera i sistem roudrejlera.
101
3.7. Paletizovanje robe
Podrazumijeva objedinjenu primjenu paleta i viljuškara u cilju
mehanizovanog manipulisanja robom kao jedinstvenim komadom. Paleta
je postolje pravougaonog oblika najĉešće od drveta, na koje se moţe
naslagati odreĊena koliĉina robe (sanduci, kutije, vreće, burad), kojom
se lako manipuliše (podiţe, spušta, prenosi, slaţe) posredstvom
viljuškara, dizalica i sl.
Preimućstva paleitizovanog transporta robe su:
- obezbjeĊeno je ekonomiĉnije, brţe i bolje manipulisanje
robom uz smanjenje oštećenja i gubitka robe,
- omogućeno je prevoţenje slabije pakovanih proizvoda iako
se u saobraćaju javljaju u velikim koliĉinama,
- postiţe se optimalno korišćenje tovarnog prostora
kod vozila svih vidova saobraćaja,
- smanjuje se broj radnika za opsluţivanje, postiţe bolja
zaštita pri radu, itd.
Kod nas od strane Jugoslovenskih ţeljeznica primjena
paletizovanog transporta robe uvedena je od 1.VII.1960. godine uz
nastojanje da se ne samo unutar zemlje, već i u meĊunarodnom transportu
vrše razmjene paleta. Iako se u zemljama širom svijeta primjenjuju
razliĉite palete po obliku, dimenzijama i namjeni, osnovana su tri
oblika: ravne, sanduĉaste (boks) i stubne palete.
3.7.1. Ravne palete. Danas se u svijetu nalazi u upotrebi više
desetina tipova ravnih paleta sa razliĉitim dimenzijama,
prilagoĊenih vrstama proizvoda i rješenjima njihovog pakovanja. U
cilju smanjenja raznovrsnosti paleta meĊunarodna organizacija za
paletizovanje robe usvojila je tri osnovne vrste ravnih paleta sa
dimenzijama:
800 x 1000 x 144 mm,
800 x 1200 x 144 mm i
1000 x 1200 x 144 mm.
102
Nosivost ravnih paleta je masa od 1000 do 2000 kg tereta, ako se
uzme u obzir i ravna paleta dimenzija 1200 x 1600 x 144 mm, s tim da
visina robe naslagane na paleti ne prelazi 1 metar.
Ţeljezniĉka unija (UIC), MeĊunarodna trgovinska komora (ICC) i
Evropska federacija za pakovanje (EPF) usvojile su od dana 1.I.1960.
godine pod naznakom „evropska paleta za razmjenu“ ravnu drvenu paletu
dimenzija 800 x 1200 x 144 mm, obzirom da omogućava najbolje korišćenje
tovarnih prostora ţeljezniĉkih vagona. Naše ţeljeznice su standardom
JUS D.F8.020. „evropsku paletu za razmjenu“ usvojile 1.IX.1963. godine.
Uspješno paletizovanje robe moţe biti obezbjeĊeno samo ako se prema
„zajedniĉkoj paleti za razmjenu“ prilagode dimenzije komercijalne i
transportne ambalaţe kod proizvoda široke potrošnje.
Materijali koji se upotrebljavaju za proizvodnju ravnih paleta su:
drvo, ĉelik, aluminijum, karton, juta i plastiĉne mase. Palete mogu biti
izraĊene od jednog ili kombinovano od više materijala. Drvena ravna
paleta ima masu oko 25 kg. Prema konstrukciji drvene ravne palete su:
dvoulazne ili ĉetveroulazne, jednopodne i dvopodne, palete sa
prepustom i reverzibilne (slika 20).
dvoulazna
ĉetveroulazna
jednopodna
dvopodna
103
paleta sa prepustom
reverzibilna
Slika 20. Drvene ravne palete
Ravne palete od ĉeliĉnog lima ili profila pogodne su za
transport proizvoda osjetljivih na pritisak ili robe, koja ima
relativno malu zapreminu, a veliku masu. U takve svrhe koristi se
ĉetveroulazna, tzv. Markussen-ova paleta izraĊena od profilisanog
ĉelika, dimenzija 800 x 1200 x 144 mm, sopstvene mase 20 kg, a nosivosti
od 1000 kg. (slika 21).
Slika 21. Ravna Markussen paleta
Ravne palete od više slojeva hartije, pogodne su za primjenu u
rijeĉnom saobraćaju, jer doprinose povećanju nosivosti broda za oko
10-15% u poreĊenju sa korišćenjem drvenih ili metalnih ravnih paleta.
Imaju malu masu, samo 5-6 kg i pored nosivosti tereta od 1000-1250 kg, a
i cijena im je prihvatljiva, što omogućava da se tretiraju kao nepovratna
transportna ambalaţa, posebno kada rijeĉni transport treba duţe da
traje.
Ravne palete od plastiĉnih masa u budućnosti, kada neće biti skupe,
treba da dobiju primat u primjeni, obzirom da imaju niz preimućstava:
malu masu od oko 7,5 kg; nemaju dijelova koji štrĉe (ekseri, ispusti kod
drveta); ne upijaju vlagu; otporne su na koroziju, odnosno na djelovanje
agresivnih hemikalija; lako se peru toplom vodom ili parom; pri radu
su bešumne; posjeduju izdrţljivost u širokom temperaturskom
intervalu od -50oC do +80oC.
104
Slika 22. Ravne palete od plastiĉnih masa
Pogodnost oblika saća ravnih paleta (slika 22) dimenzija 800 x
1200 x 120 mm dozvoljava da se lako postavljaju jedna na drugu, tako da
sloţenih 26 praznih paleta zauzme zapreminu od samo 1m3
, što
doprinosi ekonomiĉnosti poslovanja. Kada se kao materijal za izradu
koristi specijalna vrsta vještaĉke smole ojaĉana staklenom vunom,
dimenzije paleta mogu biti ĉak 2000 x 2700 x 120 mm sopstvene mase od
oko 140 kg, a nosivosti od 4000 kg. Poznato je da se ravne palete izraĊuju
i od stiropora u cilju amortizovanja uticaja vibracija na osjetljive
optiĉke i elektronske ureĊaje kada se transportuju.
Dodatna zaštita za pojedine vrste roba postiţe se upotrebom
ravnih drvenih paleta kojima se u uglove postavljaju branici od ĉeliĉnih
cijevi prema sl. 23. Isto tako, konstruktivno prilagoĊene drvene ili
metalne ravne palete se mogu namjeniti cilindriĉnim sudovima, tako da
se olakšava skladištenja buradi na slobodnom prostoru u dva do tri reda.
Horizontalni poloţaj olakšava da se na baznim stranama buradi ĉitaju
natpisi ili deklaracija, a i sprjeĉava zadrţavanje vlage pri
atmosferskim padavinama.
Slika 23. Ravna drvena paleta sa ĉeonim branicima
105
3.7.2. Sanduĉaste ili boks palete. Predstavljaju postolja sa nadogradnjom
tri ili ĉetiri ĉvrste ĉeone i boĉne stranice, dovoljno otporne da
podnesu masu gornjih tereta, a uz to mogu da imaju i poklopac. Zavisno od
prirode pakovanja pojedinih proizvoda vrši se opredjeljivanje za
primjenu ravnih ili sanduĉastih paleta. Ravne palete se upotrebljavaju za
krupnija pakovanja koja nisu podloţna rušenju i rasipanju, a sanduĉaste
ili boks palete se proizvode u sitnijem pakovanju, sa slabijom ambalaţom,
kada je roba neupakovana, kao i proizvode osjetljive na pritisak. Isto
tako, boks palete se mogu primjeniti i za komadne terete nepravilnog
oblika, kako bi se omogućilo slaganje robe unutar vozila ili u
skladišnim prostorima, kao i za rasute terete da nema gubitaka.
Postolja sanduĉastih paleta po dimenzijama odgovaraju ravnim
paletama, dok visina nadgraĊenih stranica ne prelazi 1 m. MeĊutim,
potrebna je veća dimenzionalna taĉnost izrade, da bi se sanduĉaste
palete mogle bezbjedno slagati najĉešće u ĉetiri reda.
Slika 24. Sanduĉasta ĉetveroulazna metalna paleta
Sanduĉasta standardna paleta (sl. 24) prema JUS M.Z2.310 ima
dimenzije 800 x 1200 x 970 mm, sopstvenu masu 65 kg, a nosivost 900 kg
tereta. Ukoliko je izraĊena sa poklopcem masa je 90 kilograma, a
nosivost sniţena na 700 kg.
Materijali koji se upotrebljavaju za proizvodnju sanduĉastih ili
boks paleta su: drvo, ĉelik i lake lagure.
106
3.7.3. Nestandardne palete. Potreba za konstrukcijama paleta koje
omogućavaju sklapanje i rasklapanje, dovela je u Engleskoj do upotrebe
nestandardnih paleta tzv. kombitejner
(combitainer-a). Kombitejner predstavlja
kombinaciju standardne ravne palete sa mogućom
nadgradnjom dvije ĉeone i dvije boĉne (moţe i
po jedna) montaţne stranice. Ĉeona stranica se
lako postavlja na ravnu paletu, postojećim
papuĉicama, pritiskom noge na odreĊenu polugu
(sl. 25). U gornjim uglovima boĉnih stranica
nalaze se klizajući zatvaraĉi koji sigurno drţe
i priteţu ĉeone i boĉne stranice meĊusobno.
Sklapanje ili rasklapanje kombitejnera moţe se
obaviti za 1-2 minute. Devet rastavljenih paleta,
sloţenih, zauzima zapreminu jednog sklopljenog
kombitejnera.
Boĉne stranice ove palete moguće je skinuti ĉak i kada su sloţene
u nekoliko redova po visini, što posebno odgovara pri skladištenju u
cilju dostupnosti robe. Ĉeone stranice mogu biti priĉvršćene svaka
pojedinaĉno, pa je moguć pristup robi sa 2-3 strane.
3.7.4. Stubne palete. Podrazumjevaju postolja sa nadgraĊena 4 stuba u
uglovima palete tako da svaki od stubova izdrţava masu gornjeg tereta (sl.
26). Potrebna je preciznost izrade da bi se noţice gornjih paleta
uklopile u stubove donjih. Materijali za
proizvodnju stubnih paleta su: ĉelik,
aluminijum i drvo. Koriste se za transport
komadnih tereta bilo da su pravilnog ili
nepravilnog oblika ili za terete koji nemaju
potrebnu ĉvrstoću i za one koji su bez
ambalaţe. Treba pomenuti da kod prevoza
automobilskih guma umjesto klasiĉnih paleta
sluţe okviri u vidu stalaţa. Okviri su na ravnim
paletama i mogu se podešavati.
Slika 26. Stubna
paleta
Slika 25. Nestandardna
paleta
107
3.7.5. Viljuškari. Uz primjenu paleta, paletizovanje robe uslovljava i
raspolaganje sredstvima za manipulisanje u cilju podizanja tereta,
prevoţenja na ţeljena rastojanja, pri ĉemu manipulativna sredstva ne
treba da imaju ograniĉen prostor kretanja, kao što je sluĉaj sa
dizalicama. Mehanizovana sredstva koja rješavaju ovaj problem su
viljuškari (Fork lift truck, Gobelstapler). Naziv potiĉe od viljuški koje
podilaze ispod palete ili podesnog komada tereta, a sa namjerom
tovarenja, istovara, pretovara i skladištenja robe. Kod viljuškara se
razlikuju dvije bitne funkcije:
- dizanje tereta i
- kretanje, odnosno prevoţenje tereta.
U sluĉaju da se kretanje tereta obavlja samo snagom radnika koristi
se naziv „ruĉni viljuškar“. MeĊutim, daleko veću grupu saĉinjavaju tzv.
motorni ili pogonski viljuškari, kod kojih se pored dizanja i kretanje
tereta obezbjeĊuje posredstvom ugraĊenog pogona, pa im odgovara i naziv
„samohodni podizaĉ“.
Ruĉni viljuškari imaju sljedeće vaţne dijelove:
- viljuške za podizanje tereta,
- toĉkove i
- poluge za povlaĉenje i dizanje.
Dizanje tereta kod ruĉnih viljuškara najĉešće se ostvaruje
hidrauliĉnim putem, pokretanjem ruĉne poluge gore-dole; ulje se pumpa u
cilindar što dovodi do podizanja viljuški. U odnosu na visinu dizanja
ili spuštanja tereta ruĉni viljuškari se dijele u dvije grupe:
1. Ruĉni viljuškar za nisko dizanje (slika 27), kada se teretpodiţe
od nivoa poda samo toliko da se moţe kretati.
Maksimalna visina dizanja ovih viljuškara
iznosi 100-120 mm. Upotrebljavaju se za
manipulisanje teretom u nivou poda, najĉešće
na kratkim rastojanjima od 10-30 metara.
Nosivost im se kreće od 1000 do 2000 kg, a
najĉešće od 1200-1500 kg. Zbog toga
zadovoljavaju veoma širok opseg
paletizovanih jedinica u odnosu na nosivost,
dok su konstruktivna rješenja prilagoĊena
adekvatnoj primjeni viljuškara za nisko
dizanje.
Slika 27. Ruĉni viljuškar
108
2. Ruĉni viljuškari za visoko dizanje (sl. 28), kada se teret diţe do
visine od 2 metra. Nosivost im je manja i rijetko prelazi
500 kg. Upotrebljavaju se za manipulisanje u manje
frekventnim skladištima, u magacinima alata ili
rezervnih dijelova i dr.
Kada se vrši izbor viljuškara za primjenu
mora se obratiti paţnja na masu, dimenzije i
karakteristike tereta, zatim na distance
prevoţenja, uĉestalost kretanja i visinu
slaganja. Poznato je da je visina od 1600 mm
krajnja granica za opsluţivanje snagom
radnika, jer je to granica dohvata rukama
radnika prosjeĉne visine rasta. Za visine od
1600-3200 mm i više koriste se motorni
viljuškari razliĉitih konstruktivnih
rješenja.
Slika 28. Ruĉni viljuškar
Motorni viljuškari imaju obezbjeĊeno kretanje i manipulisanje
elektriĉnim, benzinskim ili dizel pogonom. Zbog toga, motorni
viljuškar sa jednim vozaĉem moţe da zamjeni 12-20 radnika zaposlenih
na radu bez upotrebe viljuškara. Vaţne karakteristike su im:
- viljuške ili specijalno rješenje za podizanje tereta,
- šasija (donji dio na kojem nalijeţe karoserija),
- toĉkovi i radijusi okretanja i
- pogonski agregat.
Slika 29. Motorni viljuškar
109
Viljuške. Pored standardnih viljuški koje se sastoje iz dva kraka
duţine 800 mm, za specijalne terete treba upotrijebiti specifiĉne
ureĊaje pogodne za prihvatanje kolutova, namotaja trake, buradi, odnosno
mogu biti oblika stezaljki, klinova, konzola, kranske opreme, vedra za
rasutu robu (sl. 29).
Šasije. Donji dijelovi viljuškara na kojima poĉiva karoserija su
veoma masivni i zato predstavljaju protivteg teretu kojim se
manipuliše.
Kod motornih viljuškara velike nosivosti, od preko 2000 kg,
samo šasija kao protivteg nije dovoljna, pa se moraju ugraditi i
specijalni liveni blokovi da bi se obezbjedilo sigurno rukovanje
motornim viljuškarom.
Toĉkovi. Kod motornih viljuškara toĉkovi mogu biti razliĉiti.
Izbor toĉkova zavisi od namjene viljuškara i podloge po kojoj treba da
manipuliše teretom. Viljuškari namijenjeni unutrašnjem transportu,
npr. u magacinima, gdje su podovi uglavnom ravni, imaju elektriĉni
pogon (baterije) i toĉkovi su manjih dimenzija, ĉesto od pune gume. Kada se
upotrebljavaju u tzv. spoljnjem transportu, zbog rada na većim
rastojanjima, a i po lošim podlogama, toĉkovi su im većih dimenzija –
pneumatske gume. Moţe se zakljuĉiti: pune gume obezbjeĊuju veću nosivost, a
pneumatske amortizuju udare.
Toĉkovi naĉinjeni od plastiĉnih masa su najskuplji, ali
obezbjeĊuju: veliku nosivost viljuškara, dobru zaštitu podova od
oštećenja prilikom manipulisanja natovarenim viljuškarima. Treba
naglasiti da imaju posebnu otpornost na djelovanje rastvora hemikalija.
Istiĉe se mogućnost primjene ovih toĉkova i kod rada pri niskim
temperaturama (hladnjaĉe). Zbog toga u budućnosti treba oĉekivati
povećanu proizvodnju viljuškara sa toĉkovima od ovih masa.
Radijusi okretanja. Kod motornih viljuškara ova radna
karakteristika ima poseban znaĉaj. Kada treba obezbjediti
manipulisanje teretom u malim prostorima, recimo unutar ţeljezniĉkog
vagona, potrebno je da viljuškar ima konstruktivno rješenje koje daje
mali radijus okretanja što se postiţe sa 3 toĉka. Svakako treba
naglasiti da radijusi okretanja ne mogu imati znaĉaja za viljuškare koji
rade na slobodnom prostoru kada su u pitanju velika rastojanja.
Pogonski agregati. Kod elektriĉnih viljuškara koristi se
elektro-motor jednosmjerne struje koji se napaja akumulatorom
kapaciteta 8-10 sati neprekidnog rada, koliko traje jedna smjena, nakon
tog vremena mora se obaviti punjenje baterija. Efikasnost primjene
110
elektriĉnih motornih viljuškara nosivosti oko 2000 kg je izraţena
samo ako distance manipulisanje teretom ne prelaze 150 metara.
OdreĊeni tipovi ovih viljuškara se proizvodi i kod nas.
Motorni viljuškari koji za pogon imaju ugraĊen Diesel motor, s
tim što se u novije vrijeme uvode u primjenu i Otto motor sa
tendencijom da se kao gorivo koristi preveden u teĉnost butan-propan
gas, povoljniji su za spoljnji transport pri manipulisanju robom na
većim rastojanjima, a nosivost im je, takoĊe, 2000 kg. Ako se uporede
viljuškari sa elektro-motorom sa onima koji imaju ugraĊene Diesel
motore dolazi do sljedećih zakljuĉaka:
- prednosti, za elektro motor: veća ekonomiĉnost u
eksploataciji, nema izduvnih gasova i odrţavanje je
jednostavno; za viljuškare sa Diesel motorom: niţa nabavna
cijena, bolje podnošenje opterećenja, veći je radijus
djelovanja i moguća su i preopterećenja.
- nedostaci, za elektro motor: mali akcioni radijus, viša
cijena, ne podnose opterećenja i zahtjevaju punjenje baterija;
za viljuškare sa Diesel motorom: skuplji su u eksploataciji,
potrebna im je veća briga oko odrţavanja i stvaraju štetne
izduvne gasove.
Kada treba opsluţiti visine od 5 metara i više u cilju slaganja
paleta u više redove u odgovarajuće staleţe (slika 30) upotrebljavaju se
motorni viljuškari sa ugraĊenim teleskopskim ureĊajem. Ako teret
treba podići na visinu od 12 metara tada viljuškar mora biti opremljen
sa trostrukim ili višestrukim hidrauliĉnim stubom. Pogodnost
motornih teleskopskih viljuškara je u tome što kod podizanja tereta u
visinu, omogućavaju za odreĊeni broj stepeni naginjanje naprijed i
unazad, a da se time ne smanjuje bezbjednost manipulisanja.
Specijalni viljuškari se koriste kada treba manipulisati
specifiĉnim vrstama tereta. Tako kad su tereti izrazito velike mase
upotrebljavaju se tzv. „teški viljuškari“. Recimo za potrebe brodskog
transporta ovi viljuškari paletizovanu ili kontejnerizovanu robu
dopremaju ispod dizalica koje vrše utovar brodova.
Kada su viljuškari namjenjeni za rad sa eksplozivnim materijama
(bilo u skladištima ili proizvodnji) mora da budu posebne ili
specijalne „S“ izrade, sa viljuškama prevuĉenim bronzom ili naĉinjene od
posebno legiranog ĉelika metalne dijelove, kako ne bi uslijed trenja ili
udara nastala varnica i uzrokovala eksploziju.
111
Efikasan paletizovani transport robe uslovljava raspoloţive
prostore sa izgraĊenim rampama dimenzija prilagoĊenih zavisno od toga
koliko viljuškara treba koristiti za rad. Tako, širina rampe za rad sa
jednim viljuškarom iznosi 3500-4000 mm, a ako je više viljuškara od
5000-7000 mm. Visina rampe zavisi od visine tovarne površine vozila
i kad treba obezbjediti prikljuĉak viljuškara sa ţeljezniĉkim vagonom
iznosi 1200 mm, a kad su u pitanju drumska teretna vozila ima prosjeĉnu
vrijednost od 1100-1200 mm. MeĊutim, zbog spuštanja i podizanja
pneumatika pri tovarenju i istovaru za korekciju nastalih razlika u
visini izmeĊu teretnog vozila i rampe koriste se tzv. mosnice.
Slika 30. Skladišni teleskopski viljuškar
Mosnica moţe biti slobodno pomjerajuća metalna ploĉa, pri ĉemu
se vodi raĉuna da veza izmeĊu vozila i rampe bude veoma sigurna.
Povoljna rješenja su kad se mosnice ugraĊuju u rampe ili na vozilima.
Konstruktivna izrada moţe biti na mehaniĉkom principu - mehanizmom
poluga ili na hidrauliĉnom principu - primjenom hidrauliĉnih
ureĊaja.
3.8. Kontejnerizovanje robe
Podrazumijeva objedinjenu upotrebu odreĊenih sudova -kontejnera
(koji ĉine samostalnu transportnu opremu) i sredstva za mehanizovano
112
manipulisanje (auto-utovarivaĉa, dizalica-kranova i auto-tegljaĉa) u
svim vidovima saobraćaja.
Kontejner je sud, sanduk, sadrţitelj robe koji mora da ima najmanju
zapreminu od 1 m3
, a moţe biti razliĉitih konstrukcija: zatvoren ili
otvoren, sa pokretnom ĉeonom ili boĉnom stranicom; sa dnom koje se
izvlaĉi ili rasklapa, već prema namjeni, itd. Pogodni su za transport
svih vrsta proizvoda nezavisno od stanja u kojem se nalaze: u rasutom,
komadnom, teĉnom ili gasovitom. Isto tako, za prevoţenje robe
upakovane u komercijalnu ambalaţu i druga sliĉna rješenja. Oblik
kontejnera je najĉešće prizmatiĉan za komadne i sliĉne terete, a za
teĉnosti i gasove cilindriĉan (cisterne). Za rasute terete odreĊenih
karakteristika proizvode se kontejneri konusnog oblika zbog olakšanog
gravitacionog praţnjenja. Postolje kontejnera moţe biti izdignuto
radi lakšeg zahvatanja viljuškama „teških viljuškara“ ili dizalicama,
a moţe imati ugraĊene sopstvene toĉkove. Dalje, punjenje ili praţnjenje
kontejnera moţe biti: ruĉno, gravitaciono, mehaniĉko i pneumatsko i zato se
proizvode sa ugraĊenim ulivnim i izlivnim ureĊajima.
Prema nosivosti i unutrašnjoj zapremini kontejneri se dijele
na:
- male, nosivost 0,75-1,25 Mg (tona) i V=1-3 m3
,
- srednje, nosivost 2,5-5 Mg (tona) i V=5-10 m3
,
- teške ili velike, nosivost 5-10 Mg i V=10-25 m3 i
- vrlo teške ili transkontejnere, nosivost 10-20 Mg i više, a
V=25-30 m3
.
Mali i srednji kontejneri su najĉešće u upotrebi, dok su drugi u
prednosti prvenstveno u prekomorskom transportu tereta.
Materijali koji se upotrebljavaju za proizvodnju kontejnera su: drvo,
ĉelik (lim ili profil), aluminijum, plastiĉne mase i guma - elastomjerne
materije, kao i kombinacije materijala.
Kontejneri mogu imati obiljeţje univerzalnog korišćenja ili
specijalizovane namjene. Pored toga, mogu u toku transporta obezbjeĊivati
odvijanje dijela tehnološkog procesa, jer raspolaţu ureĊajima za
sušenje, ventilaciju, miješanje, zagrijavanje, hlaĊenje i sliĉno, ĉime se
znatno ubrzava tok proizvodnog ciklusa. Razvrstavanje kontejnera prema
namjeni pokazuje slika 31, uz napomenu da univerzalni kontejneri koji se
ne mogu rastavljati mogu biti upotrebljeni i kao specijalni
(isprekidana linija).
113
Slika 31. Razvrstavanje kontejnera prema namjeni
Kontejneri treba da su dovoljno izdrţljivi za višestruko
iskorišćavanje, kako za potrebe u unutrašnjem transportu u samom
preduzeću, tako i u javnom unutrašnjem i meĊunarodnom saobraćaju, bilo
da se koristi direktno jedan vid ili uĉešćem više vidova saobraćaja.
3.8.1. Univerzalni kontejneri. Uglavnom imaju prizmatiĉan oblik,
obiĉno su zatvoreni, rijetko otvoreni, najĉešće su sa boĉnim vratima
koja se hermetiĉki zatvaraju i mogu se plombirati u cilju zaštite robe
koja se transportuje. Po dimenzijama kontejneri u primjeni su
razliĉiti, meĊutim, meĊunarodna organizacije za standarde - ISO,
preporuĉuje sljedeće tipove univerzalnih kontejnera:
114
Tabela 2. Tipovi univerzalnih kontejnera
Tip
kontejn
era
Bruto
masa u
[Mg]
Sopst.
masa u
[Mg]
Zaprem
ina u
[m3
]
Spoljne mjere u
[mm] Unutrašnje mjere u [mm]
Nosivo-
st
duţi
na
Širina
i
visina
Stopa
(ft)
duţi
na
širi
na
visi
na
1 A 30,5
27,0
za ĉelik
4,20
za laki
Me 2,30
63,0 12190
40´ 2435 8´
Od
12040
do
12070
2340
2360
2230
2430
1 B 25,4
23,0
za ĉelik
3,25
za laki
Me 1,80
48,7 9125
30´
2435
8´
Od
8960
do
9005
2320
2370
2230
2330
1 C 20,32
18,0
za ĉelik
2,30
za laki
Me
1,30
30,0
6055
20´
2435
8´
Od
5890
do
2320
2375
2180
2400
1 D 10,16 1,30 14,0 3050 2435 2925 2320 2180
Pored grupe I kontejnera naznaĉenih kao tipovi 1 A, 1 V i 1 S, itd.,
koji imaju spoljne dimenzije za visinu i širinu iste od 2435 mm, a za
duţinu su promjenljive, u praksi je i upotreba kontejnera grupe II kod
kojih je uvijek ista samo visina od 2100 mm, a dimenzije za širinu, kao i
duţinu su promjenljive. Kontejneri grupe II odgovaraju preporukama
meĊunarodne ţeljezniĉke unije - UIC i biljeţe se prema tipu sa: 2 A, 2 B,
2 C, itd. Ipak, treba istaći prednost primjene univerzalnih kontejnera
grupe I zbog mogućnosti razliĉitih kombinacija slaganja prema slici
32.
115
Slika 32. Kontejneri grupe I
3.8.2. Specijalni kontejneri. Zbog svoje specifiĉnosti ovi kontejneri,
za razliku od univerzalnih, uglavnom sadrţi teret u uputnom smjeru
transporta robe, dok u povratnom smjeru najĉešće ga nemaju. Po obliku
mogu biti: prizmatiĉni, cilindriĉni, konusni i drugih oblika, a po
potrebi su otvoreni ili zatvoreni. TakoĊe, oblik specijalnih
kontejnera moţe biti uslovljen zahtjevima transportnog sredstva, što je
sluĉaj u vazdušnom saobraćaju.
3.8.2.1. Kontejneri za koncentrate ruda. Kako je poznato, do nedavno
su se koncentrati rude, bakra, kobalta, nikla, cinka, olova i drugih
metala uglavnom dopremali do mjesta prerade sredstvima razliĉitih
vidova transporta, pri ĉemu su nastajali gubici na robi, zbog usputnih
pretovara, u iznosima 3-4% ili ĉak 7% kada je u pitanju koncentrat rude
cinka. Zbog toga, nametnula se upotreba specijalnih kontejnera oblika
konusa ili piramide (sl. 33 i 34), koji se lako slaţu jedan na drugi i
istovremeno odgovaraju uslovima transporta ţeljeznicom.
Slika 33. Kontejner konusnog oblika
116
Slika 34. Kontejner oblika piramide
Podizanje konusnog kontejnera (slika 33) se postiţe pomoću
traverze (popreĉne grede), dok je istovar rudnih sirovina omogućen
prevrtanjem kontejnera. Sa gornje strane kontejner se zatvara sa dva
polupoklopca koji se lako montiraju, a po potrebi se mogu i
plombirati. Ukoliko bi pri praţnjenju dio ljepljive rude zaostao
unutar zidova kontejnera pribjegava se ruĉnom ĉišćenju ili korišćenju
vibracionog stola.
Slika 35. Specijalni
kontejneri sa otvaranjem
dna
Kada je potrebno obezbjediti brzo, a
jednostavno praţnjenje upotrebljavaju se
specijalni kontejneri sa otvaranjem dna,
prema slici 35. Tada odozgo napunjen
koncentrat rude uslijed sopstvene mase pada
iz kontejnera - gravitaciono praţnjenje. Pored
metalnih kontejnera ove vrste, u novije
vrijeme proizvode se specijalni
kontejneri od armiranih plastiĉnih masa
koji se istovaraju pomoću sabijenog vazduha,
a uspješno se primjenjuju za transport
koncentrata rude u Engleskoj.
117
3.8.2.2. Kontejneri za rasute i kabaste terete. Kako bi se pri
transportu ugljeva zbog sprašivanja prilikom pretovarnih operacija
izbjegli veliki gubici neophodna je upotreba kontejnera za transport
uglja, najĉešće oblika prizme sa dnom koje se lako po potrebi otvara i
sliĉnih rješenja. Ovi kontejneri mogu imati metalni skelet, a oplate
od drveta ili ĉeliĉne mreţe, a ugljevima se pune pomoću dizalica -
kašikara. Pored ugljeva ovakvim kontejnerima se moţe bezbjedno
prevoziti i šećerna repa.
Primjena specijalnih kontejnera kod prevoza šećerne repe
dovela je do veoma velikih ušteda, jer se za oko 7 puta smanjuje vrijeme
zadrţavanje transportnog vozila pri utovaru ili istovaru repe. Tako
nije više potreban veliki broj radnika za utovar-istovar šećerne
repe, kao i za ĉišćenje ispraţnjenih vozila.
Za kabaste terete kao što su drva, balvani ili drvena graĊa,
specijalni kontejner je u vidu metalnog skeleta sa jednom ĉeonom
stranom zatvorenom drvenom oplatom, a preostale 3 stranice nisu
potpuno zatvorene. Utovarena drvena graĊa se mora uĉvrstiti pomoću 4
boĉne preĉke, radi bezbjednosti u radu.
3.8.2.3. Kontejneri za guste teĉnosti. U mnogim zemljama sirovo
zemno ulje i njegovi derivati ĉine znatan procenat od ukupne koliĉine
transportujućih teĉnosti. Bilo da se radi o drumskom, ţeljezniĉkom,
rijeĉnom ili pomorskom transportu ovakve teĉnosti uslijed znatne
gustine zahtjevaju posebne uslove pri nalivanju i istakanju kontejnera -
cisterni. Za ove operacije potrebna su zagrijavanja, što povećava
troškove, jer dolazi do zadrţavanja vozila.
Podjela gustih teĉnosti prema ovim karakteristikama je:
1. teĉnosti male gustine, prosjeĉna vrijednost relativne
viskoznosti je 8 Eo, za ulivanje - istakanje temperatura
zagrijavanja do 30oC,
2. teĉnosti srednje gustine, prosjeĉna vrijednost relativne
zagrijavanja do 60oC,
3. teĉnosti velike gustine, prosjeĉna vrijednost relativne
zagrijavanja do 80oC.
Lako je uoĉiti da su za ulivanje - istakanje temperature zagrijavanja
znatno ispod temperatura paljenja (101-255oC) tih proizvoda.
118
Za transport gustih teĉnosti zbog specifiĉnosti, upotrebljavaju
se tzv. cisterne termosi, sa ugraĊenim izolacionim slojevima kako bi se
odrţala povišena temperatura dostignuta pri ulivanju guste teĉnosti,
pa ako potrošaĉ nije predaleko teĉnost prispjeva u zagrijanom stanju
pogodna za istakanje.
U zimskim uslovima transporta kako ne bi došlo do pojave
stinjavanja gustih teĉnosti potrebno je koristiti kontejner -cisterne sa
ugraĊenim cijevima za zagrijavanje parom većih površina, obzirom da je
mala toplotna provodljivost ovih teĉnosti. Kada se ne bi preduhitrila
pojava stinjavanja praţnjenja kontejnera ili cisterne moglo bi potrajati
ĉitavih 35-40 sati.
Za uspješnije i brţe zagrijavanje gustih teĉnosti, bolje je
koristiti prenosne ureĊaje za grijanje koji provode paru ili se zagrijavaju
elektro-indukcionim putem. UreĊaj na paru je ekonomiĉniji, meĊutim,
elektro-indukcioni pruţa veću bezbjednost radnicima od mogućih
povreda i ne zahtjeva posebnu tehniku rukovanja (sl. 36).
Slika 36. Šema kontejnera sa elektroindukcionim grijaĉem: 1. tijelo kontejnera
2. centralni kalem i 3.osnovni namotaj
Princip rada prenosnog elektro-indukcionog grijaĉa je
jednostavan. Kroz osnovni namotaj kalema postavljenog u sredini
kontejnera propušta se struja napona 220 V; nastala indukovana struja
prolazi kroz kalem, a isto tako i kroz tijelo kontejnera, cio sistem se
zagrijava i nastala toplota prenosi na sadrţinu cisterne. U
graĊevinarstvu se za zagrijavanje bitumena uspješno koristi
elektro-grijaĉ. Tako elektro-indukcioni ureĊaj snage oko 10 kW moţe
koliĉinu bitumena od 2000 kg zagrijati do temperature 180-200oC za
period od 12-14 sati, što je mnogo brţe od zagrijavanje parom.
119
3.8.2.4. Specijalni kontejneri za teĉnosti. U najvećem broju
sluĉajeva transport teĉnosti do nedavno vršen je:
- u staklenim bocama ili balonima,
- u metalnim buradima i
- u specijalnim vozilima, auto i vagon-cisternama.
Svako od navedenih rješenja ima nedostataka. Staklena ambalaţa
se lako razbija bez obzira što moţe biti opletena prućem. Nalivanje
boca i balona zahtjeva vremena, a sami oblici ne koriste u potpunosti
tovarne prostore, itd. Upotreba metalnih buradi je sa manje nedostataka
od staklene ambalaţe, ali kada se uzme u obzir sopstvena masa, zatim kod
paletizovanja potreba za posebnim ravnim paletama i burad ne mogu
podrazumijevati optimalno rješenje za transport teĉnih proizvoda.
Primjena specijalnih auto i vagon-cisterni iako se tretira kao
savremeni postupak transporta teĉnosti, nije najekonomiĉnije
rješenje, jer zahtjeva posebno namjensko vozilo, koje se ne moţe
upotrijebiti za druge, nenamjenske teĉnosti, pa prevoţenje u suprotnom
smjeru ostaje neiskorišćeno. Isto tako, kad su ova vozila namijenjena za
transport teĉnih hemikalija, zbog štetnih isparenja, ne mogu se
garaţirati zajedno sa ostalim vozilima voznog parka.
Zbog toga, upotreba kontejnera za teĉnosti nosivosti 1000-8000
litara, u savremenom naĉinu transporta podrazumijeva optimalan
transport teĉnosti, jer ublaţava nedostatke dosadašnjih rješenja.
Prema namjeni i svojoj konstrukciji kontejneri za transport teĉnosti
mogu biti:
- za guste teĉnosti, sa ugraĊenim ili prenosnim grijaĉima,
- za teĉnosti osjetljive na spoljnu temperaturu, sa termo-
izolacionim slojevima,
- za teĉnosti otporne na spoljnu temperaturu,
- za hlaĊenje teĉnosti tokom transporta, prirodnim
strujanjem vazduha; odrţavanje niske temperature nastale
ulivanjem rashlaĊene teĉnosti ili primjenom ureĊaja ili
sredstava za hlaĊenje.
Bitno je, da kod kontejnera za teĉnosti dobro zaptivaju otvori za
punjenje i praţnjenje. S obzirom da kontejneri od ĉelika, aluminijuma i
plastiĉnih masa, bilo da su prizmatiĉnog ili cilindriĉnog oblika,
zauzimaju istu zapreminu tovarnog prostora puni, kao i prazni,
nametnuo se zahtjev za proizvodnjom kontejnera od novih elestomjernih
120
materija - gume.
3.8.2.5. Kontejneri od gume - elestomjernih materija. Upotrebljivi su
ne samo za teĉnosti, već i za ĉvrsto rasute terete, pa ĉak i za gasove.
Najveće prednosti postiţu se njihovim slaganjem u male zapremine, kada
su prazni. IzraĊuju se u obliku jastuka, balona, buradi, piramida i cilindriĉni,
s tim što im je unutrašnji sloj od poliamidnih plastiĉnih masa, a
spoljni od gume. Na gornjem i donjem dijelu imaju ulivni, odnosno
izlivni sistem ugraĊen najĉešće od aluminijuma. Nosivosti su
najĉešće do 5000 litara, a izuzetno i do nekoliko hiljada litara.
Elastiĉni materijali, gdje treba uvrstiti: izopren kao vještaĉki
kauĉuk, polietilen, poliamidne smole ili najlon tkanine, omogućili su
da se proizvodnja fleksibilne ambalaţe naglo razvija. Velika prednost
primjene elastiĉnih kontejnera je i mogućnost odrţavanja i popravki
primjenom postupka vulkaniziranja. Temperaturski interval primjene je
povoljan i kreće se od -50 oC do +200 oC.
Tehniĉka prepreka do nedavno, kod transporta teĉnosti u
fleksibilnoj ambalaţi, bile su nekontrolisane sile pomicanja, koje na
primjer nastaju pri koĉenju kamiona. Već pri brzini od 60 km/h mogla je
ta snaga znaĉiti opasnost za vozaĉa, vozilo i druge uĉesnike u saobraćaju,
jer pri koĉenju puna ambalaţa klizi, pa ĉak i moţe ispasti iz kamiona.
Danas je taj problem rješen uspješno kako za teĉnosti, tako i za ĉvrste
rasute terete, proizvodnjom fleksibilne ambalaţe ĉiji je unutrašnji
prostor podijeljen zidovima na komore da bi se postiglo ograniĉeno
pomicanje teĉnosti.
Zidovi komora, posebna konstrukcija ambalaţe, kao i specijalni
gumeni pokrivaĉ na koji se polaţe ambalaţa sprijeĉavaju klizanje, tako
da kamion moţe koĉiti bez ikakve opasnosti ĉak i kada ambalaţa nije
posebno priĉvršćena za vozilo.
Fleksibilna ambalaţa sastoji se od hemijskih plastiĉnih vlakana
Diolen-superfest 174 S sa slojevima PVC, a ispraţnjena zauzima samo 15%
zapremine u odnosu na ispunjeno stanje. Pored otvora za punjenje i praţnjenje
ambalaţa ima i ventil za ispuštanje vazduha i moţe se isporuĉiti sa
specijalnim otvorom ili patent zatvaraĉem što odgovara transportu
ţivotnih namirnica. Za potrebe transporta pitke vode, voćnih sokova,
alkohola, itd., primjenjuje se posebna unutrašnja obloga od poliuretana.
Pored toga, mogu se prevoziti i rasuti - zrnasti proizvodi, kao što su
šećer u prahu ili kristalu, pirinaĉ, ţitarice, kafa u zrnu, itd.
Ukoliko teĉnosti razvijaju otrovne ili eksplozivne pare ili
gasove opasnost je smanjena, zbog izraţenog svojstva širenja elastiĉnih
121
kontejnera. Povoljni su i za transport lako kvarljivih teĉnosti, jer
spreĉavaju dodir sa vazduhom, pa ne moţe doći do pojave djelovanja
mikroorganizama ili do ukisiljenja.
Kontejneri od elastomjernih materija treba da se odrţavaju uvijek
u ĉistom stanju. Peru se toplom vodom, sredstvima za ĉišćenje i vodenom
parom. Poslije pranja, sušenje se vrši vrućim vazduhom, pri ĉemu treba
dobro produvati ulivno-izlivne sisteme. Ukoliko se pri ispitivanju
konstatuje neispravnost, popravljaju se zavarivanjem ili trajno
odstranjuju iz upotrebe.
Poznato je da se od elastiĉnih materijala izraĊuju i rezervoari
veoma velikih kapaciteta, jer je spajanje zavarivanjem neograniĉenih
površina, a znatno su jeftiniji od ĉeliĉnih. Zapremine rezervoara
mogu biti od 20.000 do 100.000 litara.
3.8.2.6. Kontejneri sa zagrijavanjem ili hlaĊenjem robe. U zimskom
periodu za transport proizvoda osjetljivih na niske temperature
upotrebljavaju se kontejneri sa elktro-grijaĉima i tako se odrţava
ţeljena temperatura.
Kontejneri - hladnjaĉe mogu biti sa sopstvenim agregatima, tzv.
frigo-ureĊajima, bilo da su ugraĊeni ili prenosni ili sa odjeljcima
gdje se postavljaju rashladna sredstva kao što su: sve rjeĊe vodeni led, a
ĉešće tzv. “suvi led“ i teĉni azot. U kontejnerima sa frigo-ureĊajima
ţeljena temperatura se odrţava automatski, termo-regulacionim
ureĊajima nezavisno od spoljne temperature. U ţeljezniĉkom transportu
frigo-ureĊaji kao posredne materije za hlaĊenje koriste: freon,
amonijak ili hladan vazduh, a njih obezbjeĊuju posebna motorna vozila.
Rashladi se natovarena roba u vagonima do ţeljene temperature i po
potrebi postupak ponavlja nakon svakih 24 sata tokom prevoţenja do
odredišta.
Konstrukcija kontejnera - hladnjaĉa podrazumijeva tri sloja:
spoljni od ĉeliĉnog lima, aluminijuma ili kombinacije sa šper
ploĉama, srednji je termo-izolacioni obiĉno od stiropora i
unutrašnji od aliminijuma ili poliesterskih smola pojaĉanih
staklenom vunom. Debljina termo-izolacionog sloja moţe da varira i
moţe dostići i preko 500 mm za potrebe transporta „suvog leda“ koji se
ĉuva na temperaturi od -79oC.
122
Kontejneri koji u toku transporta obavljaju i potrebne tehnološke
operacije postavljaju se na transportna sredstva koja su prilagoĊena
tehnološkim operacijama. Ove operacije mogu biti: mješanje
materijala, njegovo sušenje, zagrijavanje ili hlaĊenje materijala, itd. Iz
tih razloga mase ovih kontejnera su obiĉno za 30 % veće od bruto
klasiĉnih kontejnera sa teretom.
3.8.3. Znaĉaj kontejnera u transportu robe. Razlog da kontejneri
dobijaju na znaĉaju u svim vidovima transporta: ţeljezniĉkom, drumskom,
rijeĉnom, pomorskom, vazdušnom, kao i industrijskom su sljedeće
prednosti:
- zaštite robe, jer nema promjene suda tokom transporta,
- potpuno korišćenje tovarnog prostora,
- lako i sigurno uĉvršćivanje tereta,
- nepotrebno je posebno pakovanje i markiranje artikala,
- pojednostavljen administrativni postupak,
- mehanizovano manipulisanje ubrzava transport,
- upotreba jednostavnih, ali snaţnih vozila,
- velike mogućnosti prevoţenja kombinovanim sistemima,
- ekonomiĉnost transporta, jer kontejneri imaju vijek trajanja
veći od 100 ciklusa,
- mogućnost skladištenja robe na otvorenom prostoru,
- izgradnja pokretnih objekata za stanovanje ili za poslovne prostorije,
itd.
Kao nedostaci primjene kontejnera mogu se istaći sledeći
problemi:
1. neophodnost savršene organizacije manipulisanja, duţ
cijelog lanca prevoţenja kontejnerima,
2. prilagoĊavanje postojećim teretnim vozilima u pogledu
nosivosti i utovarno- istovarnih operacija,
3. razne povratne voţnje, kod specijalnih kontejnera,
4. sopstvena masa kontejnera je „mrtav teret“, bilo da je
kontejner prazan ili pun, itd.
123
S obzirom da su prednosti upotrebe kontejnera brojnije, sigurno
je da će se u budućnosti sve više nametnuti njihovo korišćenje. Zato su
pozvane i organizacije u meĊunarodnom transportu robe, kao:
- MeĊunarodni biro za kontejnere (Bureau International des
Conteuners - BIC), sa sjedištem u Parizu;
- MeĊunarodna ţeljezniĉka unija (Union International des
Chemin de Fer - UIC);
- MeĊunarodna organizacija za standarde, Tehniĉki komitet
104, (International Organisation for Standardisation, Technical
Committee 104). Komitet ISO/TC 104 je obradio nacrt
opštih preporuka, sa ciljem da se u svim zemljama svijeta
uvedu jedinstvene odredbe za konstruisanje kontejnera, njihovu
opremu, kao i za sredstva za manipulisanje kontejnerima.
Najveći svijetski proizvoĊaĉ kontejnera je Kina (85% svijetske
proizvodnje), što je i razumljivo iz razloga što je Kina jedan od
najvećih svijetskih izvoznika. Tako, na primjer, moţemo navesti
kontejnere za razliĉite vrste roba.
BULK CONTAINER
(za neupakovane/rasute terete)
FLAT RACK/PLATFORM
(za robu koja se ne moţe
kontejnerizovati)
HIGHCUBE CONTAINER
(za predugaĉke/previsoke
terete)
OPENTOP CONTAINER
(za volumenozne terete)
124
REFRIGERATED
(za robe koje zahtjevaju
kontrolisane temperature)
STANDARD CONTAINER
(za standardni transport i
skladištenje)
SWAP BODY
CONTAINER
(opremljen nogarima)
TANK CONTAINER
(za teĉne/gasovite materije)
TYRE CONTAINER
(za transport auto dijelova i
guma)
ACCOMMODATION
CONTAINER
(za razliĉite namjene, npr.
barake pri gradilištu)
125
CHASSIS TRAILER
(kontejnerska prikolica) INSULATED CONTAINER
(za robe koje zahtjevaju
kontrolisane temperature)
Slika 37. Kontejneri za razliĉite vrste roba
Oznaĉavanje kontejnera; konvencijom IMCO o sigurnosti kontejnera
koja je donijeta 1972. godine pod nazivom SCS utvrĊeno je da se na svakom
kontejneru nalaze oznake i podaci, i to:
- naziv zemlje koja je izdala potvrdu o sigurnosti,
- datum izrade kontejnera,
- identifikacijski broj,
- najveća bruto teţina i
- dopuštena teţina pri slaganju.
Uz te podatke na kontejneru se nalaze i dopunske oznake:
- naziv zemlje kojoj pripada kontejner,
- oznaka vlasnika kontejnera,
- posebne oznake vlasnika.
Tara kontejnera smije biti izmeĊu 15-20% od ukupne bruto teţine,
odnosno njihova je tara izmeĊu 1,95 i 3,50 tona zavisno od veliĉine
kontejnera i materijala od kojeg je izraĊen. Osnovni materijali za
izradu kontejnera su: ĉelik, aluminijum, drvo i plastika. Najmanja
ĉvrstoća i otpornost mora omogućiti slaganje kontejnera na pet
spratova. Generalno se moţe reći da je nosiva konstrukcija kontejnera
sanduk s pripadajućim nauglicama za prihvatanje radi utovara, istovara,
premještanja i slaganja kontejnera.
126
Pretovarne tehnike za kontejnere; sredstva za pretovar kontejnera
mogu se svrstati u dve grupe:
1. pokretna pretovarna sredstva i
2. portalni kranovi i prenosnici.
U svakoj grupi ima više tipova pretovarnih ureĊaja.
Pokretna pretovarna sredstva, imaju teoretski neograniĉeno
podruĉje kretanja. Zavisno od profila mogu vršiti ukrcaj, prekrcaj,
prenos i iskrcaj kontejnera. Praktiĉno to su viljuškari i dizalice,
odnosno hvataĉi ili prenosnici kontejnera razliĉitih dimenzija i
sposobnosti dizanja (kapaciteti dizanja su: 5, 10, 20, 30, 35 i 40 tona). Ta
sredstva imaju sljedeće konstrukcije prilaza kontejneru:
- sa strane (boĉno),
- ĉeoni navoz (dolazak ispred kontejnera) i
- opkoraĉivaĉ vozila za vertikalno spuštanje i podizanje
kontejnera.
Slika 38. Pokretna pretovarna sredstva
Druga grupa sredstava obiĉno se kreće na toĉkovima po
kolosjecima. To je prekrcajni most koji “opkoraĉi”, odnosno ispod
kojeg se nalaze kolosjeci, drumski trakovi i prostor za smještaj
kontejnera. Ta se sredstva kreću duţinom po kolosjeku, a za širinu imaju
vlastiti manipulator, ureĊaj na mostu za levo i desno premještanje. Te
dizalice su raspona 22 metra, a nosivosti preteţno do 40 tona, mada ih
ima i sa manjom nosivošću.
127
Slika 39. Opkoraĉivaĉ vozila za vertikalno spuštanje i podizanje kontejnera
Osnovne prednosti kontejnera koje se ostvaruju iz aspekta prevoznika
su:
- uprošćavanje i ubrzavanje tehnoloških operacija u
transportnom lancu,
- smanjenje potreba za manuelnim radom,
- smanjenje troškova manipulacije po jedinici
transportnog rada,
- višestruko skraćenje vremena utovara, pretovara i
istovara,
- skraćenje vremena obrta transportnih sredstava i
kontejnera uz povećanje brzine dostave robe,
- povećanje broja obrta vozila i kontejnera,
- povećanje stepena iskorišćenja nosivosti
transportnih sredstava i mehanizacije,
- univerzalna primjena jedinstvene tehnologije po cjelom
prevoznom putu.
Osnovne prednosti sa aspekta korisnika prevoza su:
- ušteda u troškovima pakovanja i osiguranja robe,
- mogućnost horizontalnog i vertikalnog manipulisanja,
- zaštita robe od negativnih spoljnih uticaja,
- smanjenje rastura robe,
- uprošćavanje komercijalnih i carinskih operacija,
128
- mogućnost korišćenja za posebne vrste robe (specijalni
kontejneri),
- uštede u troškovima skladištenja i dr.
Iz aspekta drţave ostvaruju se: racionalna podjela rada izmeĊu
pojedinih uĉesnika u transportnom lancu kroz kooperaciju i
koordinaciju rada, uz manju potrošnju energije, manje opterećenje javnih
saobraćajnica i dr.
Osnovni nedostaci kontejnerizacije:
- relativno visoki transportni troškovi (brodski
troškovi 23%, odrţavanje kontejnera 18%, luĉki i
terminalni troškovi 21%, troškovi kopnenog
transporta 25% i ostali troškovi 13%),
- visoke investicije za sredstva i infrastrukturne
objekte,
- oteţane dispozicije kod usklaĊivanja veza u redovima
voţnje,
- zahtjeva se odreĊeni intezitet robnih tokova,
- potreban je jedinstven nivo tehnologije,
- znatna finansijska sredstva i druge mjere radi razvoja
ove tehnologije,
- problem distribucije praznih kontejnera i obezbjeĊenje
povratnih tovarnih voţnji (u svakom momentu 2,5
miliona TEU kontejnera stoji prazno i ĉeka na utovar),
- djelimiĉno odricanje od sopstvene autonomije
pojedinih vidova prevoza,
- problem disponiranja praznih kontejnera na mreţi,
- prilagoĊavanje ispunjenju carinskih i drugih drţavnih
propisa, itd.
Poglavlje 4 SISTEMI KOMBINOVANOG TRANSPORTA ROBE
129
4. SISTEMI KOMBINOVANOG TRANSPORTA ROBA
Razvoj kombinovanog transporta roba poĉinje od primjene
transportne ambalaţe, odnosno paleta i kontejnera. MeĊutim, tek kad je
primjena raznovrsnih kontejnera u velikom broju zemalja dostigla visok
stepen i kada razvoj viljuškara i ostale opreme za manipulisanje pri
tovarenju, istovaru, skladištenju i drugim operacijama ima
prioritetan znaĉaj, definiše se kombinovani ili integralni
transport roba. Definiciju je utvrdila Komisija za unutrašnji
saobraćaj-ECE i glasi: „Kombinovani transport roba je teretni saobraćaj
koji se vrši vozilima kombinovanog saobraćaja, a koji pri tome koristi
neposredno najmanje dva vida saobraćaja“.
UvoĊenje sistema koji obezbjeĊuje prevoz roba razliĉitim
vidovima saobraćaja bez promjena suda-kontejnera, dovelo je do
najracionalnijeg transporta roba, jer istovremeno predstavlja logiĉan
nastavak paletizacije i kontejnerizacije tereta.
Na evropskom kontinentu sistemi prevoza roba su se nametnuli
još 1967. godine kada je u roterdamsku luku uplovio prvi linijski
kontejnerski brod iz SAD. UvoĊenjem transkontejnera u
meĊukontinentalni saobraćaj stvoren je neprekidan, zatvoren lanac
koji se proteţe od kontinenta pošiljaoca, preko pretovarnih
pristaništa, zatim preko kopnenih puteva do zemlje na kontinentu
primaoca. Mada su upotrebu transkontejnera uveli brodovlasnici SAD,
evropske kompanije su zbog konkurencije bile prinuĊene da pristupe
izgradnji sopstvenih brodova za prevoz transkontejnera tipa 1 A, 1 B i 1
C grupe I prema standardima ISO.
Najznaĉajniji sistemi kombinovanog transporta roba su: SISTEM
KONTEJNERA, SISTEM ROUDREJLERA I PREVOZ VAGONA
DRUMOM.
4.1. Kontejnerski sistem transporta roba
Objedinjuje upotrebu drumskog tegljaĉa, drumskog kontejnera
(kontejner-poluprikolica) i ţeljezniĉke vagon-platforme. Da bi
sistem kontejnera bio ekonomiĉan potrebno je da drumske
kontejner-poluprikolice budu što većih nosivosti, iznad 7,5 Mg, bilo
da su po namjeni univerzalne ili specijalne. Iako se kontejnerima
130
danas prevoze proizvodi metalne industrije, gvoţĊa i ĉelika,
graĊevinski materijali, prehrambeni proizvodi, proizvodi u
limenkama, sokovi, alkoholna pića sa bocama ili bez i uopšte lako
kvarljiva roba; vrste roba koje se prevoze kontejnerima stalno se
povećavaju.
Istraţivanja u SAD su pokazala da je drumski prevoz roba
primjenom malih i srednjih kontejnera ekonomski opravdan već na
rastojanjima od 10-35 km, dok za kontejnerski sistem treba obuhvatiti
rastojanja od 240-3200 km, odnosno srednju udaljenost od oko 900 km, s
tim da dionica prevoza roba ţeljeznicom bude minimum 200 km
Razlozi da se kontejnerski sistem transporta roba oteţano
razvija u Evropi ukljuĉuju ĉinjenicu da su gabariti evropskih ţeljezniĉkih
pogona ograniĉeni u odnosu na mogućnosti ţeljeznica u SAD (sl. 40).
Podsjetimo se: gabarit je propisani okvir, izvan kojeg ne smije vagon da bude
natovaren, kako bi se nesmetano i slobodno kretao kroz tunele, preko mostova i
sl.
Slika 40. Utovarne mogućnosti evropskih u odnosu na ţeljeznice SAD (isprekidana
linija)
131
Unutar evropskih ţeljezniĉkih gabarita (sl. 40) ne mogu se
direktno uklopiti drumska teretna vozila ĉije visine variraju od 3200
do 3800 mm. Zato su ţeljeznice u Evropi bile uslovljene da pronaĊu
takva konstruktivna rješenja za vagon-platforme, koja će obezbjediti
redukciju visine tereta, u sluĉaju kada se na vagon-platformu naveze
drumska poluprikolica. Konstrukcije mogu biti razliĉite, a
meĊunarodna ţeljezniĉka unija - UIC preporuĉuje:
- vagon-platformu tipa kengur (franc. Kangourou),
- nisko leţeći plato-vagon (Niederflug-Wagen) i
- normalni plato-vagon.
Posmatranjem šematskog prikaza na slici 40 zapaţa se da
utovarene mogućnosti svih ţeljeznica Evrope ukljuĉuju u transport
kontejnere visine do 2435 mm. MeĊutim, treba naglasiti da su mogućnosti
srednje evropskih ţeljeznica veće, s obzirom da mogu prevoziti i kontejnere
visine do 2591 mm; što mogu koristiti sljedeće zemlje: Danska,
Holandija, Luksemburg, Belgija, Njemaĉka, Poljska, Austrija, Ĉeška,
Italija, Grĉka, Rumunija, Bugarska, Turska, kao i kod nas.
4.1.1. Kontejnerski sistem sa platformom tipa kengur. Kada
vagon-platforma kao rješenje za smještaj toĉkova kontejnera -
poluprikolice (ako se toĉkovi ne skidaju), ima udubljenja koja podsjećaju
na torbu kengura, onda je to tzv. sistem Kangourou bogie wagon pour
semi-traineur transport ili engl. Kangaroo bogie waggon for semi-trailor
transport.
Kontejnerski sistem tipa kengur primjenjuje se u Francuskoj i
Holandiji, a objedinjuje:
- drumsku poluprikolicu- kontejner,
- specijalni sedlasti traktor za vuĉu,
- rampe za utovar-istovar kontejnera i
- vagon-platformu tipa Kangourou.
Vagon-platforma tipa kengur na jednom kraju ima postolje za
oslanjanje prednjeg dijela drumske poluprikolice, a na drugom, dva
pokretna dijela koji su pritisnuti toĉkovima natovarenog vozila uz
slijeĊenje voĊica spuštaju u udubljenje poda vagona, tako da nivo toĉkova
teretnog vozila postiţe razmak od samo 270 mm u odnosu na površinu
ţeljezniĉkih šina. Kada poluprikolice nema na vagon-platformi dva
132
pokretna dijela se ruĉnim mehanizmom podiţu u nivo poda
vagon-platforme, da bi se omogućilo manevrisanje sedlastog traktora za
vuĉu. Sopstvena masa vagon-platforme tipa kengur iznosi 19 Mg (tona),
duţina mu je oko 15 metara, a pogodan je za transport poluprikolica
ukupne mase 35 Mg, a duţine 12 metara i unutrašnje visine od 2 metra (sl.
41).
Slika 41. Šema plato-vagona tipa Kangourou
Poznato je da su u Francuskoj vršena obimna ispitivanja i na
specijalnim vozilima-prikolicama, koja su imala usmjeravajuće toĉkiće
izmeĊu pneumatika. Pri utovaru drumskih vozila uz pomoć tegljaĉa
usmjeravjući toĉkići kreću se vodećim šinama postavljenim na plato
vagonu u duţini od 13,2 metara. Ovo rješenje doprinosi stabilnosti
tereta, ali ne reducira ukupnu visinu i zato se ograniĉava na prevoz
drumskih teretnih vozila ĉija visina ne prelazi 2,5 metara, iako se
standardne visine kreću do 3,5 metara.
4.1.2. Kontejnerski sitem sa nisko leţećim plato vagonom
(Niederflug Wagen). Ovaj sistem objedinjuje:
- drumsku poluprikolicu – kontejner,
- specijalni traktor za vuĉu,
- nisko leţeći ĉlankasti plato vagon sa 2 ili 5 ĉlanaka.
Kod nisko leţećih ţeljezniĉkih vagona toĉkovima je u odnosu na
uobiĉajne standardne veliĉine reducirana visina, tako da iznosi od
530-680 mm. Ispitivanja su pokazala sigurnost ovih vagona pri
brzinama od 100 km/h, ali traţe i rampe reduciranih visina.
Duţina dvo-ĉlankastog plato vagona iznosi 28 metara, sopstvena
133
masa 25 Mg, a korisna nosivost podrazumjeva 2 kontejnera svaki mase 24
Mg. Duţina peto-ĉlankastog plato vagona je 45,5 metara, sopstvena masa
50 Mg, a korisna nosivost 3 drumska teretna vozila mase 24 Mg. Duţina
drumskih poluprikolica moţe biti 10 metara, širina 2,5 metara, a
dozvoljena visina zavisno od pozicije kod vozila: a) na sredini do 3,4
metra i b) na uglovima do 3,2 metara.
4.1.3. Kontejnerski sistem sa normalnim plato vagonom. Sistem
kombinovanog transporta roba sa primjenom normalnog (standardnog)
plato vagona objedinjuje:
- specijalne poluprikolice sa skidajućim donjim
postoljem, koji podrazumjeva osovine i toĉkove,
- specijalni traktor za vuĉu,
- normalni (standardni) plato-vagon.
Drumska teretna vozila za ovakav prevoz roba imaju po ĉetiri
stubne dizalice na hidrauliĉni pogon i njihovim aktiviranjem uz
pomoć sedlastog traktora postiţe se izvlaĉenje ili namještanje donjeg
postroja. Prema tome, neophodno je za upotrebu normalnih plato vagona
obezbjediti specijalne poluprikolice, sa specijalnim konstruktivnim
rješenjima za donji postroj, što znatno utiĉe na ekonomski efekat.
Osnovne dimenzije normalnog plato vagona su: duţina iznosi 12
metara, širina 2,5 metra, a visina natovarenog vagona ne prelazi 2,6
metara, jer se poluprikolicama skidaju osovine sa toĉkovima, što
odgovara gabaritima svih evropskih ţeljeznica.
4.1.4. Sistem kombinovanog transporta roba u Njemaĉkoj, tzv.
HUCKEPACKVERKEHR, sa varijantama AACHEN, ULM i
WUPPERTAL.
Saobraćaj na drumovima iz godine u godinu se povećava i
zgušnjava. Ovu ĉinjenicu uvaţavaju organizacije za transport roba na
velika rastojanja već sada, jer oteţano obavljaju svoj posao. Sistem
HUCKEPACKVERKEHR kao kombinacija drumskog i ţeljezniĉkog
teretnog prevoza, transport roba drumskim saobraćajnicama se koristi
samo za kratke relacije od i do ţeljezniĉke stanice. Najveći dio puta ovim
sistemom se odnosi na to da se proizvodi prevoze ţeljezniĉkim
134
vagonima. Uspješan rad ovog sistema moţe da garantuje jedino dobra
organizacija rada i saradnja auto-transportnih organizacija sa
ţeljeznicom, naroĉito kada se transportuje na velika rastojanja.
Prednosti primjene kombinacije drumskog i ţeljezniĉkog
transporta roba u realnim uslovima su sljedeće:
- ţeljeznicom se velika rastojanja brzo prelaze, jer se od
teretnih vagona lako formiraju kompozicije brzih
vozova;
- transport roba je moguć u duţem vremenskom periodu u
toku godine, jer u zimskom, ţeljezniĉki transport ima
prednost;
- mogućnost zakrĉenosti saobraćaja tokom godine je mnogo
manja kod ţeljezniĉkog transporta roba, nego kod
drumskog;
- ţeljeznica ukljuĉuje manji broj osoblja, pa se smanjuju
osjetno i troškovi prevoza roba;
- bolje se koriste tovarni prostori ţeljezniĉkih vagona;
- kapaciteti drumskog voznog parka su bolje iskorišćeni
na kratkim relacijama, od i do ţeljezniĉke stanice,
itd.
Reĉeno je već da sistem HUCKEPACKVERKEHR ukljuĉuje tri
varijante, da bi obuhvatio mnoge zahtjeve, a to su:
1. primjena niskog leţećeg plato-vagona tipa AACHEN, za
transport standardnih poluprikolica – kontejnera;
2. primjena normalnog plato-vagona tipa ULM, ĉija je
nosivost 20 Mg, te moţe prevoziti poluprikolice kojima
se skida donji postroj ili klasiĉne transkontejnere;
3. primjena normalnih plato vagona tipa WUPPERTAL, ĉija
je nosivost dva kontejnera od po 10 tona.
Varijanta 1). Nisko leţeći plato-vagon tipa AACHEN ima
visinu platforme od 750 mm. Na platformi je ugraĊena „klackajuća“
konstrukcija koja se pod teretom spušta, tako da dolazi na distancu od
samo 375 mm u odnosu na ţeljezniĉke šine.
U zavisnosti od duţine poluprikolice – kontejnera kao i
135
pozicije gdje se nalazi njen donji postroj (osovine sa toĉkovima),
„klackajuća“ konstrukcija se moţe podešavati prema sredini ili prema
kraju nisko leţećeg plato- vagona, kako bi se teret postavio u stabilan
poloţaj. Na krajevima plato- vagona su odbojnici ĉija visina moţe da se
podešava. Da bi se obavio pravilan utovar poluprikolice sluţi jedan
pomjerljiv hidrauliĉni podmetaĉ, kojim moţe jedan ĉovjek da
manipuliše. Pogon hidrauliĉnog podmetaĉa obiĉno je ruĉni, a moţe
biti i sa elektromotorom.
Rampe za utovar-istovar nisko leţećih plato-vagona su ĉeone ili
obiĉne. Tegljaĉem se poluprikolica-kontejner sa rampe navozi na nisko
leţeći vagon, pa eventualno sa njega na drugi ili na specijalni
vagon-rampu, da bi se „klackalica“ podesila poziciji osovina i toĉkova
drumskog vozila. „Klackalica“ se otkoĉi, pa se poluprikolica laganim
pokretanjem naprijed-nazad postavi u najpogodniji poloţaj, a zatim
uĉvrsti protiv kretanja u najmanje tri pravca. Konaĉno uĉvršćenje
kontejnera na platformi postiţe se pomoću klinova, koji se ruĉnim
podešavanjem podmeću pod toĉkove. Drugi kraj poluprikolice se
osigurava podmetaĉem sa hidrauliĉnim podešavanjem, koji je posebnim
ureĊajem priĉvršćen ili za pod vagona ili za „klackajući“ dio
platforme. Karakteristiĉne veliĉine za plato-vagon tipa AACHEN su:
-Duţina dva vagona (preko odbojnika) 26700 mm;
-Širina jednog nisko leţećeg plato-vagona 3050 mm;
-Duţina „klackalice“ 7200 mm;
-Maksimalna nosivost pri kretanju 100 km/h 27,0 Mg;
-Sopstvena masa jednog plato vagona 21,6 Mg;
-Visina kontejnera, kada je širok 2,5 m 3450 mm;
-Ako kontejner ima ugnut krov max visina je 3600 mm.
Varijanta 2). HUCKEPACKVERKEHR sistema koja koristi
normalni plato-vagona, tipa ULM, karakteristiĉna je po tome što ima
na platformi vagona popreĉno postavljeno pet šina, koje postoje isto tako i
na platformi posebnog drumskog vozila kojim se prevozi
transkontejner, s tim da srednje dvije šine sluţe za oslanjanje i
podupiranje tereta. Sa posebnog drumskog vozila, radom jednog radnika
uz pomoć hidrauliĉnog kliznog ureĊaja, boĉnim guranjem preko šina
premješta se transkontejner na šine koje se nalaze na plato-vagonu.
Drumsko vozilo ima ugraĊene tzv. mosnice da se omogući boĉno spajanje
136
popreĉno postavljenih šina oba teretna vozila. Mosnice u radnom
poloţaju imaju uporište u tri taĉke. Jedno uporište o tlo, drugo u
odnosu na normalni plato-vagon tipa ULM, a posljednje u odnosu na
posebno drumsko vozilo. Sva manipulisanja sa transkontejnerom
postiţu se ureĊajima pogonjenim hidrauliĉnom pumpom koju pokreće
motor drumskog vozila. Posebna pogodnost je što se pomjeranja velikih
tereta mogu bezbjedno vršiti sa obje strane drumskog vozila. Teret se
uĉvršćuje na normalnim plato - vagonima specijalnim ureĊajima
ugraĊenim u platformu.
Varijanta 3). HUCKEPACKVERKEHR sistema koja zastupa
normalni plato-vagon, tipa WUPPERTAL, takoĊe koristi popreĉno
postavljene šine na platformama drumskog i ţeljezniĉkog teretnog
vozila (sliĉno varijanti 2), s tim što se drumsko vozilo sastoji od dva
dijela. Prvi dio podrazumjeva troosovinsko vozilo, a drugi je
dvoosovinska drumska prikolica; oba duţine od 6000 mm i nosivosti
10 tona tereta. Prebacivanje transkontejnera je na istom principu kao
kod varijante 2) sa normalnim vagonima tipa ULM.
Bilo koja varijanta HUCKEPACKVERKEHR sistema da se
primjeni za transport roba na velikim rastojanjima, postiţe se znaĉajna
ušteda i brţe prevoţenje, posebno u odnosu na primjenu iskljuĉivo
drumskog teretnog transporta.
Na prugama evropskih ţeljeznica koriste se tri varijante
huckepack prevoza:
- tehnika A - kompletno drumsko vozilo na ţeljezniĉkom
vagonu (Ro-Ro),
- tehnika B - dijelovi, prikolica ili poluprikolica
drumskog vozila na ţeljezniĉkom vagonu (ukrcaj
podizanjem – kod A ili navoţenjem –kod A),
- tehnika C - sanduk drumskog vozila kao kontejner na
ţeljezniĉkom vagonu (kod A ).
137
Slika 42. Huckepack tehnologije A, B, C

4.2. Roudrejlerski sistem transporta roba
Ovaj sistem za prevoz roba upotrebljava teretna vozila –
specijalne kamione ili poluprikolice ili ĉak specijalne ţeljezniĉke
vagone koji imaju takva konstruktivna rješenja za kretanje kolovozima,
drumom, i sa malim izmjenama ţeljezniĉkih šina, već prema potrebi.
Zbog toga, asociraju na vozila tipa „amfibija“. Toĉkovi mogu biti
fiksni i istovremeno dvonamjenski ili je moguća zamjena, tj.
naizmjeniĉno postavljanje odgovarajućih donjih postroja za kretanje
drumom, odnosno ţeljezniĉkim šinama.
Zbog specifiĉnosti konstrukcije vozila za potrebe
roudrejlerskog sistema, isti ne moţe biti u velikoj upotrebi kao što je
kontejnerski naĉin transporta roba. Na razradi sistema roudrejlera
najviše je uĉinjeno u Engleskoj, gdje se serijski proizvode specifiĉna
vozila sopstvene mase 0,8 Mg, nosivosti 11,17 tona, sa mogućom brzinom
kretanja od 112 km/h. Roudrejleri tipa poluprikolica najĉešće se
opremaju sa dva para toĉkova, namontiranih na odvojenim osovinama ispod
zadnjeg dijela vozila, dok se na prednjem dijelu nalazi potporno
postolje, a imaju i ureĊaje da se bezbjedno mogu prevlaĉiti
auto-tegljaĉima. Promjena sa drumskih na ţeljezniĉke postroje ili
obrnuto postiţe se prenosnim kompresorom postavljenim na pokretno
postolje. Zamjena postroja moţe se obaviti za samo 20 sekundi u centrima
138
– terminalima spremnim za prevoz roba roudrejlerskim sistemom.
Primjena roudrejlerskog sistema transporta roba je naroĉito
opravdana na pravcima gdje su velike rezerve u propusnoj moći
ţeljezniĉkih pruga. U Engleskoj se na pojedinim pravcima koristi za
prevoz komadnih roba, u SAD uglavnom za prevoz pošte, dok se u
Njemaĉkoj vrše obimna istraţivanja.
4.3. Prevoz vagona drumom
U Evropi se izmeĊu dva rata javio ovaj sistem prevoza roba, jer je
ekonomski veoma opravdan za rastojanja do 5 km, a odrţao se i danas.
Praktiĉna primjena je pokazala da je opravdanije prevoziti ţeljezniĉke
vagone drumom za nekoliko kilometara, nego prevoziti ţeljeznicom
drumska teretna vozila nekoliko stotina kilometara. Jedini uslov je da
se obezbjedi odvijanje saobraćaja kroz gradske ulice, za sporu i glomaznu
kompoziciju koja podrazumjeva specijalno drumsko teretno vozilo
natovareno ţeljezniĉkim vagonom.
U SAD prevoz vagona drumom nije bilo moguće prihvatiti zato
što su vagoni njihovih ţeljeznica tako velikih masa da prevazilaze
maksimalnu nosivost drumskih vozila. MeĊutim, u Evropi prema masi i
dimenzijama najrasprostranjeniji dvoosovinski vagon moţe se bez
problema prevoziti postojećim drumskim vozilima, što se koristi u
Njemaĉkoj i u Mariboru, s tim da konfiguracija i drugih gradova
odgovara: Subotica, Novi Sad, Skoplje, itd., naroĉito za fabrike bez
izgraĊenih industrijskih kolosjeka.
Poglavlje 5 LAKO KVARLjIVA ROBA U TRANSPORTU
139
5. LAKO KVARLjIVA ROBA U TRANSPORTU
U lako kvarljive robe prije svega spadaju ţivotne namirnice koje
nisu trajno konzervisane, a priroda ih daje u ograniĉenim, vrlo ĉesto
kratkim vremenskim intervalima. Zbog toga se nameće potreba za
pripremanjem namirnica za kasniju upotrebu, što je prouzrokovano
progresivnom urbanizacijom, pa su transport i ĉuvanje ţivotnih
namirnica dobili potreban znaĉaj.
Industrija koja preraĊuje ţivotne namirnice mora svoje
sirovine kao i gotove proizvode, duţe vremena da ĉuva kako bi se bolje
koristili raspoloţivi kapaciteti proizvidnje, a gotovi proizvodi
sukcesivno iznosili na trţište. U toku skladištenja kao i pri
transportu mogu u lako kvarljivim ţivotnim namirnicama da nastanu
razliĉite nepoţeljne promjene sastava, strukture, boje, ukusa, mirisa i
drugih osobina proizvoda. Manja oštećenja mogu izazvati smanjenje
hranljivosti ili zbog lošeg izgleda, smanjenje upotrebne vrijednosti.
Teţa oštećenja dovode do potpunog kvarenja tako da namirnica postaje
nepodobna za ljudsku ishranu, pa ĉak i opasna po ţivot. Zato se
namirnice ĉuvaju pod posebnim uslovima ili se konzervišu, ĉime se
transport lako kvarljive robe na velike udaljenosti osjetno
pojednostavljuje.
Konzervisanje ţivotnih namirnica ima izraziti znaĉaj, jer:
- omogućava raznovrsnu ishranu tokom ĉitave
godine;
- smanjuje gubitke u korišćenju ţivotnih
namirnica;
- sprijeĉava porast cijena izvan sezone, te štiti
potrošaĉe;
- omogućava transport lako kvarljivih namirnica
na velike udaljenosti, što ima višestruko znaĉenje, itd
5.1. Uzroci kvarenja lako kvarljive robe
Nepoţeljne promjene koje dovode do smanjenja kvaliteta, odnosno kvarenja
ţivotnih namirnica i drugih lako kvarljivih roba, mogu imati razliĉite
140
uzroke. Prema uzrocima promjene se mogu svrstati u tri grupe:
1. mikrobiološke promjene, uzrokovane mikroorganizmima;
2. biohemijske promjene, uzrokovane fermentima i
3. ostale promjene, koje nastaju iz svih ostalih razloga.
5.1.1. Mikrobiološke promjene na robi. Ove promjene izazivaju
mikroorganizmi ili mikrobi. To su najjednostavniji biljni i
ţivotinjski organizmi koji se mogu vidjeti samo mikroskopom, a izuĉava
ih posebna grana biologije–mikrobiologija.
Za tehnologiju i transport od posebnog interesa su
mikroorganizmi iz grupe bakterija i gljiva. To su jednoćelijske biljke koje
nemaju hlorofila, te ne mogu asimilacijom ili zbivanjem kojim ćelije
preobraĊuju hranu u materije od kojih se same sastoje, da sintetizuju
pomoću ugljen-dioksida i vode sloţene organske materije, nego za ţivot,
rast i razmnoţavanje koriste organsku materiju na kojoj ţive.
Mikrobiološko kvarenje lako kvarljive robe nastaje kao
posljedica metabolizma mikroorganizma, jer oni za svoj ţivot troše
hranljive sastojke ţivotnih namirnica, a vraćaju im produkte
metabolizma koji mogu imati neugodan miris i ukus, a mogu biti štetni
i po zdravlje ljudi. Ĉitav proces odvija se posredstvom fermenata samih
mikroorganizama.
Podsjetimo se: metabolizam je proces u jednom organizmu ili u pojedinoj
ćeliji kojim hranljiva graĊa prelazi u ţivu materiju.
Procesi mikrobiološkog razaranja organskih materija dijele se
vrlo ĉesto prema nastalim produktima. Ako nastaju mineralne materije
bez mirisa kao npr. ugljen-dioksid, voda i nitrati, govori se o raspadanju,
koje se odvija uz dovoljno prisustvo kiseonika. Ako produkti razaranja
imaju neugodan miris proces se naziva truljenje. Pod vrenjem se
podrazumijeva razlaganje šećera na alkohol i ugljen-dioksid. U širem smislu
se pod vrenjem podrazumijevaju svi procesi razlaganja organske materije
do kojih dolazi djelovanjem mikroorganizama.
Mikroorganizmi se nalaze svuda: u vazduhu, vodi, zemlji, hrani,
odjeći, na raznim predmetima, tako da je ĉovjek, htio ne htio, stalno
izloţen dodiru sa mikroorganizmima. U jednoj kapi zagaĊene vode
nalazi se po nekoliko miliona mikroorganizama, a u gramu zemlje i
141
nekoliko milijardi.
Bakterije su najjednostavnije jednoćelijske biljke koje se razmnoţavaju
diobom ćelija, te im se broj udvostruĉava svakih 20 do 30 minuta.
Organizam bakterije sastoji se od jedne ćelije obavijene tankom opnom i
ispunjene poluteĉnom supstancom–protoplazmom. U graĊi bakterije voda
uĉestvuje sa 75-85%, a ostali sastojci su bjelanĉevine, masti, ugljeni hidrati
i tragovi drugih hranljivih materija. I pored jednostrane graĊe u
organizmu bakterije vrše se sloţeni procesi: metabolizam hrane,
stvaranje fermenata, stvaranje otrova, disanje, razmnoţavanje i sl. Zbog
toga, za ţivot bakterija potrebne su organske i mineralne materije, a
neke bakterije traţe i kiseonik.
Prema obliku, bakterije se dijele na: koke, bacile i spirale. Koke
imaju kuglast oblik, bacili oblik štapića, a spirale spiralni. Neke
bakterije su uzroĉnici teških zaraznih oboljenja i nazivaju se patogene
bakterije. MeĊu oboljenja koja se prenose hranom spadaju: trbušni tifus,
paratifus, dizenterija, tuberkuloza, kolera, difterija, šarlah,
trovanje hranom i dr.
Kada su uslovi nepovoljni za ţivot bakterija u ćeliji se razvijaju
spore, ćelije specifiĉnog oblika zaštićene ĉvrstom opnom, ĉauricom,
koje sluţe za aseksualno razmnoţavanje. Spore su vrlo otporne prema
visokim i niskim temperaturama, dobro podnose nedostatak hrane i
vode, kao i prisustvo slabijih antiseptiĉnih sredstava kojima se inaĉe
uništavaju klice koje izazivaju truljenje. Pod vrlo nepovoljnim
klimatskim uslovima mogu se odrţati i po više godina. U povoljnim
uslovima, pri porastu vlaţnosti tla i temperature iz spore se ponovo
razvijaju bakterije. Time se objašnjava dugogodišnji prekid
kontinuiteta i ponovno javljanje nekih zaraznih bolesti. Svojstvo da se
uĉaure i nagrade spore imaju bacili- bakterije u vidu štapića, a ĉesto se
nalaze u ţivotnim namirnicama.
Gljive su jednostavne biljke, ali na nešto višem stepenu razvoja od
bakterija i razmnoţavanje im je nešto sloţenije. Razmnoţavaju se
sporama (plijesni) i pupljenjem (kvasci). Pupljenjem na ćeliji roditelju
izrasta druga ćelija u obliku pupoljka, koji se kasnije odvoji.
Najjednostavnije gljive su algašice kojima je za razmnoţavanje
neophodna voda. Takva gljiva je i peronospora vinove loze. MeĊutim, od
svih gljiva za industriju, a samim tim i za promjene kvaliteta u
transportu robe, znaĉajno je prouĉiti kvasce i plijesni.
Kvasci-kvašĉeve gljivice–su jednoćelijske biljke koje razlaţu šećer
na alkohol i ugljen-dioksid. Alkoholno vrenje je vrlo sloţen
142
biohemijski proces koji nastaje djelovanjem kvašĉevog fermenta, cimaze.
Kvasci prevode u alkohol monosaharide: glukozu, fruktozu, manozu i
galaktozu; ali prevode, takoĊe, i disaharide: saharozu, maltozu i laktozu,
samo ih prethodno hidrolizom prevedu u monosaharide, zahvaljujući
tome što posjeduju i za ovaj biohemijski proces odgovarajuće fermente.
Plijesni su višećelijske biljke koje se razvijaju iz spora. Imaju oblik
razgranatog konca. Skupljaju se u veće naslage na površini organskih
materija na kojima stvaraju bijele, sive i zelene prevlake. Za razvoj im ne
odgovaraju zraĉne i svijetle prostorije, već tamna i vlaţna mjesta. Zato
se mogu vidjeti na vlaţnom hljebu, ţitu, siru, na zidovima podruma, na
vlaţnoj ambalaţi od hartije ili tekstila, itd. Proizvodi napadnuti
plijesnima dobijaju karakteristiĉan ukus i miris. Nekada se odreĊene
vrste plijesni ĉak namjerno uslove pri zrenju raznih vrsta sireva i
drugih proizvoda. Treba istaći poseban znaĉaj plijesni u medicini.
Zahvaljujući engleskom ljekaru Flemingu koji je otkrio prvi antibiotik-
penicilin - izdvojen je iz plijesni tzv. Penicillium notatum, suzbijena su
mnoga oboljenja kod ljudi. Kasnije su dobijeni i drugi antibiotici:
streptomicin, aureomicin, teramicin, neomicin, itd. Upotreba
penicilina kao i drugih antibiotika bazira se na njihovoj sposobnosti
da sprijeĉavaju ţivotne procese mnogih mikroorganizama tako sitnih da
se ne mogu ni ispitati, kao što su virusi.
Virusi su ţivi organizmi najsitnijih dimenzija i zato nisu
poptuno prouĉeni. Karakteriše ih izuzetno mali organizam koji se ne
moţe vidjeti pod mikroskopom, zatim, svojstva ţivih bića i izazivanje
stvaranja antitijela. Smatra se da virusa ima svuda u prirodi i da
izazivaju pojavu pojedinih bolesti: grip, djeĉiju paralizu, bjesnilo,
boginje i dr. Virusi gripa su najbolje prouĉeni i konstatovano je da se
uglavnom prenose hranom.
Zakljuĉak moţe biti da su mikroorganizmi najĉešći uzroci
kvarenja lako kvarljivih ţivotnih namjernica i drugih sliĉnih
proizvoda. Zbog toga, osjetljiva roba na promjenu kvaliteta mora se
zaštiti od djelovanja mikroorganizama njihovim uništavanjem ili ĉak
ĉuvanjem proizvoda u uslovima koji su nepovoljni za razvoj i djelovanje
mikroorganizama. Mikroorganizmi se mogu uništiti: zagrijavanjem na
visokoj temperaturi, zraĉenjem ili dodavanjem proizvodu takvih
materija koje ih uništavaju. Zatim, nepovoljnim uslovima za razvoj kada
su: mali sadrţaj vode u proizvodu, suv vazduh i niska temperatura u
skladištima ili transportnim vozilima.
MeĊutim, djelovanje bakterija i gljiva moţe biti i korisno. Tako
se, pored kvasca za dobijanje alkohola, piva i pekarskog kvasca; u
143
industriji upotrebljavaju odgovarajuće bakterije za dobijanje sirćeta iz
alkohola; za dobijanje mlijeĉne kiseline iz mlijeĉnog šećera; a
odgovarajuće plijesni za dobijanje limunske kiseline iz šećera.
5.1.2. Biohemijske promjene na robi. Ove promjene izazivaju fermenti
ili enzimi koji su sastav samih proizvoda, posebno ţivotnih
namirnica. Uticajem fermenata odvijaju se razliĉiti hidrolitiĉki,
oksido-reduktivni i drugi procesi koji mogu da dovedu do djelimiĉne
ili potpune razgradnje hranljivih sastojaka. Ove promjene dovode do
promjene izgleda robe, pogoršavaju miris, ukus i konzistenciju
namirnica, a katkad namirnica postaje neupotrebljiva, pa ĉak i štetna
za zdravlje. Tako se nestruĉno ĉuvanim i transportovanim proizvodima
mijenja kvalitet: svjeţe meso se „upali“, mast i maslac uţegnu, a voće
prezri, ţitarice, krompir i luk proklijaju, itd.
Biohemijske promjene ţivotnih namirnica mogu se sprijeĉiti
uništavanjem fermenata ili suzbijanjem njihovog djelovanja.
Uništavanje fermenata postiţe se zagrijavanjem na temperaturama iznad
65oC, dok se ĉuvanjem namirnica na dovoljno niskim temperaturama,
djelovanje fermenata moţe, praktiĉno, potpuno eliminisati.
Biohemijske promjene ţivotnih namirnica ne moraju uvijek biti
štetne. Nekada su ĉak i poţeljne, jer daju nova, ponekad ĉak i bolja
svojstva proizvodima. Takve promjene su zrenje ili fermentacije. Ovakvim
biohemijskim procesima pripadaju zrenja mesa i sira, naknadna zrenja
voća ili fermentacija kafe, kakao-a, itd.
Fermenti ili enzimi predstavljaju organske katalizatore koji
omogućavaju da se svi biohemijski procesi u organizmima odvijaju pri
relativno niskim temperaturama. Ti biološki katalizatori nastaju u
biljnim i ţivotinjskim organizmima i sastavni su dio ţivih ćelija u
kojima se nalaze koloidno otopljeni. Luĉe ih razni mikroorganizmi,
kao i ţlijezde sa unutrašnjim luĉenjem ĉovjeĉijeg i ţivotinjskog
organizma. Pri hidrolizi sa jakim kiselinama daju smješe amino
kiselina, iz ĉega se lako zakljuĉuje da su po sastavu bjelanĉevine.
Pri jaĉem zagrijavanju, iznad 60oC, fermenti se raspadaju i gube
moć djelovanja. Za svaki ferment postoje optimalni uslovi pod kojima je
on najaktivniji. Od tih uslova najvaţnija je temperatura, zatim, kiselost,
koncentracija fermenta, itd. Za svaki biohemijski proces postoje
odreĊeni fermenti, a djelovanje fermenata nije ograniĉeno samo na
odreĊeni biohemijski proces već i na odreĊenu supstancu. Fermenti
djeluju u veoma velikom razrjeĊenju. Tako, na primjer, invertaza
144
hidrolizira saharozu na glukozu i fruktozu već pri razrjeĊenju 1:
200.000. Ime fermenata gradi se tako što se na dio imena reakcije koju
izaziva ili na ime jedinjenja koje se djelovanjem fermenata mijenja, doda
nastavak „-aza“. Samo neki fermenti kao tripsin i pepsin,zadrţali su ime
koje su im dali njihovi pronalazaĉi. Najpoznatiji fermenti su: amilaza,
jer pomaţe razlaganje skroba; proteaza, jer vrši razlaganje bjelanĉevina;
lipaza za razlaganje veze izmeĊu glicerina i masnih kiselina u procesu
varenja ţeluca.
Iako fermenti ne ulaze u sastav produkata ĉije su stvaranje
katalisali, oni se neprestano troše u procesima izmjene materije u
organizmu, zato ih on mora neprestano stvarati. Uloga fermenata u
ishrani je vrlo velika, jer kod probave razgraĊuju komplikovane sastavne
dijelove hrane na jednostavnije, a od ovih se izgraĊuju materije koje su
potrebne organizmu ili ih potpuno oksidišu kiseonikom u
ugljen-dioksid i vodu.
Većina od biohemijskih promjena moţe nastati i izvan ljudskog
organizma bez djelovanja fermenata, ali te promjene tada nastaju tek na
znatno višim temperaturama, a ponekad je potrebno upotrijebiti i
viši pritisak. MeĊutim, uz fermente ovi procesi se vrše pri blagim
uslovima kakvi su u organizmu ţivih bića.
5.1.3. Ostali uzroĉnici promjene kod lako kvarljive robe. Ostale promjene u
odnosu na mikrobiološke i biohemijske promjene kod lako kvarljivih
proizvoda mogu biti veoma razliĉite zavisno od uzroka njihovog nastanka.
Te promjene mogu pripadati i hemijskim i fiziĉkim promjenama.
Hemijskim, kada promjene nastaju bez posredovanja fermenata, pa su štete na
proizvodu manje izraţene. Fiziĉkim, kad se mijenjaju organoleptiĉka
svojstva ţivotnih namirnica zbog omekšanja i uvenuća voća i povrća,
zbog gubitka vode iz proizvoda spontanim sušenjem ili promjene
nastale zbog djelovanja vlage iz vazduha pri skladištenju ili transportu
robe.
Ostale promjene kvaliteta lako kvarljivih proizvoda izazivaju:
- djelovanja sopstvenih kiselina u proizvodima;
- moguće reakcije izmeĊu sastojaka upakovanog proizvoda i
sastojaka materijala ambalaţe;
- djelovanja insekata i grinja (ţitni moljci, vrsta malih
leptira ĉije larve grizu zrnevlje ţita, naroĉito po
ambarima);
145
- fiziĉko-mehaniĉki uticaji posredovani sušenjem,
smrzavanjem, trenjem, pritiskom; udarom i sl.;
- zagaĊivanja proizvoda stranim materijalima, itd.
Poznato je da odreĊeni sadrţaj kiselina mora biti prisutan kod
gotovo svih ţivotnih namirnica. Od organskih kiselina u namirnicama
biljnog porijekla zastupljene su najĉešće: jabuĉna, mlijeĉna, vinska i limunska,
a u hrani ţivotinjskog porijekla mlijeĉna kiselina.
Od mineralnih kiselina u proizvodima najĉešće ima fosforne
kiseline. Povećanje sadrţaja kiseline u nekom proizvodu iznad
normalnog iznosa znak je ili starosti proizvoda ili nastalih promjena
u njemu, jednom rijeĉju, znak je lošeg proizvoda. MeĊutim, nekim
namirnicama se kiseline namjerno dodaju ili se procesom vrenja u samoj
hrani stvaraju. To se koristi kod konzervisanja hrane. Dodatkom
sirćetne kiseline konzerviraju se krastavci, paprike, riblje meso, itd.,
a procesom vrenja uz nastajanje kiseline konzervira se kupus u vidu
kiselog kupusa.
5.2. Uticaj uslova skladištenja i transporta na lako
kvarljivu robu
Neţeljene promjene kvaliteta ţivotnih namjernica mogu se
odvijati brţe ili sporije ne samo zavisno od svojstava namjernica i
razmatranih do sada uzroĉnika kvarenja, već i zavisno od uslova ĉuvanja i
transporta gdje treba posebno analizirati uticaj vazduha, u odnosu na njegov
sastav, vlagu i temperaturu.
Sastav vazduha gdje je znatan sadrţaj kiseonika pomaţe neke
procese kvarenja kod namirnica. Moglo bi se zakljuĉiti da bi nedostatak
kiseonika u atmosferi skladišta ili transportnog vozila sprijeĉavao neke
procese kvarenja proizvoda, ali naţalost ne sve, jer bi se omogućili neki
drugi procesi do kojih ne dolazi kada je prisutan kiseonik u vazduhu.
Kada se sve uporedi ipak je bolje koristiti vazduh sa kiseonikom, s tim što
je povoljno za potrebe hladnjaĉa vazduhu dodati nekoliko procenata
ugljen-dioksida, kako bi se proces oksidacije jako usporio.
Vlaga bilo da je prisutna u povećanom procentu u vazduhu ili
samom proizvodu, posebno moţe nepovoljno da utiĉe na promjenu
kvaliteta lako kvarljivih roba. Vazduh sadrţi uvijek neku koliĉinu
vodene pare. Velika vlaţnost vazduha djeluje na razmnoţavanje mikroorganizama
146
i aktivnost fermenata, zatim, koroziju metala i niz drugih promjena na
proizvodima.
Najĉešće proizvodima odgovara u skladištu i tokom transporta
vazduh sa što manjim procentom vlage. MeĊutim, poljoprivrednim
proizvodima ili svjeţem voću i povrću, svjeţem mesu, sirevima i drugim
sliĉnim proizvodima potrebna je veća vlaţnost kako ne bi došlo do
sušenja, uvenuća i drugih promjena kvaliteta robe.
Vlaţnost vazduha moţe se izraziti u apsolutnim jedinicama:
brojem grama vlage na 1 kg suvog vazduha ili brojem kilograma vlage u 1 m3
vlaţnog vazduha. Zbog toga, apsolutna vlaţnost vazduha, Waps, pokazuje
koliko grama vodene pare sadrţi 1 kg suvog vazduha ili koliko
kilograma vodene pare sadrţi 1 m3 vlaţnog vazduha na datoj temperaturi.
IzmeĊu temperature i vlaţnosti vazduha postoji odreĊena
meĊuzavisnost. Ako se vazduh male vlaţnosti drţi u zatvorenoj
prostoriji u dodiru sa vodom, voda će postepeno isparavati i vlaţnost
vazduha će se povećavati sve dok se vazduh ne zasiti vodenom parom. Bez
dalje promjene temperature takav vazduh ne moţe primiti više vlage, pa
se naziva zasićen vazduh. Ako bi se zasićeni vazduh zagrijao, postao bi
ponovo nezasićen, odnosno, sposoban da primi novu koliĉinu vode.
Koliĉina vlage u vazduhu zasićenom vlagom na datoj temperaturi naziva
se maksimalna vlaţnost, Wmax.
Zasićeni vazduh vlagom moţe nastati iz nezasićenog i bez
povećanja vlaţnosti, ali pod uslovom da mu se snizi temperatura.
Apsolutna vlaţnost je za praksu nedovoljan podatak za ispitivani
vazduh, jer se ne zna da li je vazduh zasićen vlagom ili nezasićen, a
najmanje se vidi koliki je stepen zasićenosti vazduha. Zato se u praksi za ocjenu
vlaţnosti vazduha usvajaju relativne vlaţnosti, Wrel. Relativna vlaţnost je
odnos apsolutne vlaţnosti ispitivanog vazduha i apsolutne vlaţnosti
zasićenog vazduha iste temperature ili:
100
Wmax
W
W
aps
rel
[%]
Na ureĊajima za mjerenje vlaţnosti vazduha –higrometrima
–relativna vlaţnost se direktno oĉitava. Najjednostavniji higrometar
kao glavne dijelove ima: ljudsku kosu, kazaljku i baţdarenu skalu. Ljudska
kosa kao i druge materije veoma je higroskopna i za razliku od većine
higroskopnih materija, priliĉno se jednoliĉno produţava sa porastom
vlaţnosti okolnog vazduha. Ove promjene duţine zavisno od vlaţnosti
147
vazduha prenose se kazaljkom na baţdarenu skalu, na kojoj se direktno
oĉitava relativna vlaţnost vazduha.
Niska kao i prevelika relativna vlaţnost vazduha nije povoljna za
skladištenje i transport robe. Za svaku vrstu robe postoji optimalna
relativna vlaţnost vazduha pri kojoj se roba najbolje ĉuva. Pri niţoj
relativnoj vlaţnosti vazduha u skladištu ili transportnom vozilu,
dolazi do isparavanja vode iz proizvoda i gubitka u teţini, npr. kod
mesa, voća i povrća. Iz vazduha sa visokom relativnom vlaţnošću
kondenzuje se vlaga na robu, povećava joj vlaţnost i nastaju povoljni uslovi
za razvoj mikroorganizama.
Za mjerenje vlaţnosti vazduha mogu se koristiti i instrumenti na
bazi mjerenja taĉke rose, tzv. psihrometri (slika 43). On se sastoji od dva
istovjetna vertikalno postavljena termometra. Jedan od termometara
pokazuje temperaturu okolnog vlaţnog vazduha kao vrijednost t1, dok je
donji dio drugog termometra obavijen rastresitom tkaninom ĉiji je kraj
zaronjen u sud sa vodom, tako da je tkanina stalno nakvašena i ima
maksimalnu vlaţnost. Sa ovlaţene tkanine stalno isparava voda i hladi
obavijeni termometar, pa će ovaj pokazivati niţu temperaturu
vrijednosti t2. Konaĉna vrijednost relativne vlaţnosti vazduha
izraţava se pomoću tablica koje su sastavljene na osnovu razlike
temperatura t1 i t2.
Slika 43. Psihrometar

Posljednjih godina moderna higrometrija je obezbijedila
primjenu savršenijih ureĊaja za kontrolu relativne vlaţnosti vazduha
148
ili vlaţnosti drugih gasovitih materija. Jednostavni higrometri nisu
mogli da pruţe kontinualno i pregledno praćenje sadrţaja vlage u
vazduhu, već su pomoću njih vršena samo pojedinaĉna odreĊivanja. Danas
se mjerenja mogu obavljati gotovo u trenutku i kontinuirano sa taĉnošću
od 1% relativne vlaţnosti ili 1oC taĉke rose. Istom brzinom i
taĉnosti mogu se mjeriti ĉak i sadrţaji vlage u raznim teĉnostima,
praškastim proizvodima i granulama, a upotrebljavaju se i za analizu
zemnog ulja, sastava plastiĉnih masa, kao i kod rastućih biljaka.
Slika 44. Higrometar
Zbog toga, higrometri imaju kljuĉnu ulogu u proizvodnji gasova,
plastiĉnih masa, hemikalija, derivata zemnog ulja, hrane i posebno pri
skladištenju i transportu robe. Pomoću higrometara se mjere relativne
vlaţnosti vazduha od 0 do 100%, a ako je potrebno i preko tog intervala,
što je sluĉaj za potrebe nekih pogona.
Higrometri za kontinualno mjerenje relativne vlaţnosti vazduha,
kao i vlage u proizvodima baziraju se na tri osnovna principa:
- elektrolitiĉkom,
- sa hlaĊenim ogledalom i
- kapacitetom.
149
Elektrolitiĉki higrometri se upotrebljavaju za mjerenja niskih
nivoa vlage, higrometri sa hlaĊenim ogledalom za visoke nivoe vlage,
dok kapacitetni higrometri pokrivaju oba podruĉja.
Elektrolitiĉki higrometri imaju ćeliju u kojoj se vlaga iz
pripremljenog uzorka vazduha ili nekog drugog gasa razlaţe na sastvne
dijelove i upotrebljava za stvaranje elktriĉne struje koja je srazmjerna
nivou prisutne vlage u uzorku. Ovakav higrometar ima nedostatak što
ćelija ima ograniĉen vijek trajanja, a odreĊen je kumulativnom
koliĉinom mjerene vlage. ProizvoĊaĉ uvijek oznaĉi oĉekivani vijek
ćelije, ali to je samo nominalna brojka, jer naţalost kraj ćelije nije
odmah uoĉljiv.
Higrometri sa hlaĊenim ogledalom, sliĉno psihrometru, mjere taĉku
rose kontrolom temperature površine hlaĊenog ogledala. Takvo
mjerenje zavisi od temperaturskog gradijenta, sredstava za hlaĊenje i
materijala od kojeg je ogledalo i opšte reĉeno ova metoda je prihvatljiva
samo za mjerenje vlage kod uzoraka vlaţnijih nego što je to sluĉaj kod
odreĊivanja taĉke rose na -45oC, jer je koliĉina vodene pare ograniĉena
kod ispitivanih uzoraka ispod te temperature.
Kapacitetni higrometri koriste osjetljivi senzor ĉiji kapacitet
zavisi od koliĉine prisutne vodene pare u ispitivanom uzorku vazduha.
Senzori rade na principu promjene elektriĉnog kapaciteta, a ta
promjena nastaje prodiranjem vode u mikroskopski tanak dielektriĉni
sloj. Sloj apsorbuje samo vodu, a neosjetljiv je na oneĉišćenja i
zatrovanja. Dielektriĉni sloj, ustvari, platirani sloj zlata, zbog
neznatne debljine (od svega 10 mikrona) reaguje veoma brzo na prisustvo
vodene pare, te dolazi do njene kondenzacije. Pore presvuĉene zlatom
djeluju kao filtar, tj. propuštaju vodu, a zadrţavaju prašinu. Znaĉi,
ploĉa kondenzatora napravljena od ovakvog filtra dovodi do promjene
elektriĉnog kapaciteta. Neosjetljivost senzora u odnosu na neĉistoće
objašnjava se ĉinjenicom da molekuli veći od molekula vode ne mogu da
prodru u dielektrikum.
Senzor je dio u strujnom kolu koji radi na odreĊenoj frekvenciji
i proizvodi elktriĉni signal srazmjeran promjeni kapaciteta. Taj
signal ulazi u instrument higrometra koji ima okrenut navoj ili u
digitalni izlaz i direktno pokazuje oĉitavanje nivoa vlage, a moţe biti
i ulaz u ureĊaj za biljeţenje podataka ili ulaz u raĉunar za dalje analize.
Proizvedena su dva tipa kapacitetnih higrometara:
visokofrekventni i niskofrekventni. Niskokapacitetni imaju
visokofrekventni oscilator koji registruje sasvim male promjene u
150
senzoru. Nedostatak ovih ureĊaja je nedovoljna stabilnost senzora. Da bi
se obezbjedila stabilnost senzorima napravljeni su visokokapacitetni
higrometri koji koriste niskofrekventne oscilatore (sa
frekvencijama od 50 do 60 Hz), pri ĉemu se troši manje elektriĉne
struje od sijalice jaĉine 60 W. Primjena niske frekvencije omogućava
da kabl izmeĊu higrometra i senzora bude ĉak i do 300 metara, ako je
potrebno kontrolisati vlaţnost vazduha na takvim udaljenostima.
PoreĊenja radi, treba istaći da je kod primjene niskokapacitetnih
higrometara sa visokom frekvencijom potrebno skraćenje kabla. Najveća
prednost niskofrekventnih higrometara je u neograniĉenoj primjeni senzora.
Neki senzori su kod ispitivanja pokazali neprekidan rad u trajanju od 20
godina. Zatim, pojava kvara na ovim higrometrima je odmah uoĉljiva.
Standardni higrometri se proizvode kao šestokanalni i
ĉetverokanalni, ali se po ţelji mogu dobiti i varijante koje odgovaraju
bilo kojem broju mjesta.
Mjerno podruĉje poĉinje ispod milionitog dijela u suvom vazduhu
ili ispitivanom gasu i ide do taĉke zasićenja pri bilo kojoj
temperaturi od 100oC i od 0 do 100% relativne vlaţnosti.
Osjetljivi dijelovi–senzori se postavljaju na mjestima
ispitivanja, a spajaju se sa higrometrom koaksijalnim kablom dugim i do
300 metara. Kontrola moţe biti u trenucima ili tokom odreĊenog
vremena. Rezultati se pojavljuju na skali, a ako je potrebno moţe se
prikljuĉiti registrator koji daje pismene podatke. Isto tako
higrometar se moţe opremiti alarmnim kontaktima i relejima sa
oprugom, podešenim da rade na bilo kojem mjestu gdje je vlaţnost
pretjerano jaka. Pri normalnim uslovima rada radni vijek
višekanalnog higrometra je 10 godina. Higrometri mogu imati ako je
potrebno pored releja za alarm i ureĊaj za zaustavljanje procesa, ako nivo
vlaţnosti preĊe dozvoljenu vrijednost na mjernom mjestu.
Primjena kapacitetnih higrometara je moguća i kod odreĊivanja
sadrţaja vlage u teĉnostima, kao što je sluĉaj kod teĉnih goriva,
hidrauliĉnih teĉnosti i ulja za podmazivanje. Mjerenje vlage u
teĉnostima je analogno mjerenju relativne vlaţnosti vazduha, s tim što
je skala baţdarena da se oĉitava relativna zasićenost uzorka vlagom. Da
bi se dobile koliĉinske vrijednosti, potrebno je znati nivo zasićenja
ispitivane teĉnosti pri temperaturi mjerenja uzorka higrometrom.
Temperatura vazduha ili proizvoda ima veliki uticaj na ĉuvanje i
transport ţivotnih namirnica ili lako kvarljivih proizvoda.
Ţivotne funkcije se pri temperaturama izmeĊu 20oC i 40oC priliĉno
151
brzo odvijaju, pa se hranljive materije brzo troše i roba kalira.
Podsjetimo se: naznaĉeni temperaturski interval povoljan je za razvoj
mikroorganizama.
Na temperaturama iznad 60oC poĉinje razgradnja fermenata, a isto
tako mnogi mikroorganizmi ne mogu opstati. Za uništavanje spora
potrebne su temperature i do 120oC. MeĊutim, povećavanjem temperatura
ubrzavaju se hemijski procesi: razgradnja vitamina i dr., zato se ţivotne
namirnice ne smiju dugo zagrijavati. Više temperature izazivaju i
odreĊene fiziĉke promjene na namirnicama, te i to treba uzeti u obzir.
Većina promjena na lako kvarljivoj robi mnogo sporije se odvija
na niskim temperaturama. MeĊutim, neke ţivotne namirnice na
temperaturama ispod 0oC ili ĉak ispod +4oC trpe znatne fiziĉke
promjene ĉime im se umanjuje kvalitet. Zbog toga, treba obezbijediti
uslove skladištenja i transporta koji će sprijeĉiti promjene na lako
kvarljivoj robi. S obzirom, na veliki broj mogućih promjena, ne postoje
univerzalne metode ĉuvanja robe kojima bi se mogla zaštititi roba od svih
mogućih štetnih promjena. Zato se primjenjuje zaštita prvenstveno od
onih štetnih promjena koje joj nanose najviše štete ili kombinovano
primjenom više metoda.
5.3. Metode ĉuvanja lako kvarljive robe
Kako najviše štete većini ţivotnih namirnica nanose
mikrooranizmi svojim fermentima, kao i fermenti u samim ţivotnim
namirnicama, to se metode ĉuvanja robe od kvarenja baziraju na
sprijeĉavanju njihovih djelovanja. Mikroorganizmi i fermenti mogu se
uništiti: pasterizacijom, blanširanjem, sterilizacijom, zraĉenjem i
upotrebom konzervansa. Njihovo djelovanje moţe se ograniĉiti tako da se
ţivotnim namirnicama mijenja sastav: sušenjem, koncentracijom,
kiseljenjem, soljenjem, itd. ili ĉak ĉuvanjem na niskim temperaturama.
Ĉuvanje ţivotnih namirnica od promjene kvaliteta je sloţen
problem, jer pored eliminisanja uzroĉnika kvarenja treba paziti da se
primjenjenim metodama ne izmjene energetske i biološke vrijednosti
namirnica, kao i organoleptiĉke osobine proizvoda.
Odgovarajućim metodama namirnice se mogu ĉuvati u svjeţem,
152
polupreraĊenom i potpuno preraĊenom stanju. Metode ĉuvanja zavise i od
vremena trajanja ĉuvanja robe. Tako se pasterizovane ţivotne namirnice
mogu ĉuvati samo nekoliko dana, a sterilizovane i nekoliko godina.
Metode ĉuvanja lako kvarljive robe od kvarenja dijele se na:
fiziĉke i hemijske. U fiziĉke spadaju: pasterizacija, blanširanje,
sterilizacija, hlaĊenje i smrzavanje, sušenje, koncentracija, zraĉenje,
filtacija, itd. U hemijske metode spadaju: soljenje i salamurenje, kiseljenje,
dimljenje, šećerenje (slaĊenje), primjena hemijskih konzervanasa, itd.
5.3.1. Fiziĉke metode ĉuvanja lako kvarljive robe. Ovim metodama se
primjenjuju fiziĉke promjene ţivotnih namirnica kako bi došlo do
uništenja fermenata ili mikroorganizama ili onemogućilo njihovo
djelovanje, a to su:
1. PASTERIZACIJA ili privremeno konzervisanje
proizvoda toplotom, primjenjuje se uglavnom za ĉuvanje teĉnih
namirnica u prvom redu mlijeka, zatim, voćnih sokova, vina, piva i sl.
Proizvodi koji su teĉni kratko vrijeme se zagrijavaju na 65 do 100oC, pri
ĉemu se sigurno unište patogeni mikroorganizmi i većina fermenata.
Pasterizacijom se kod kiselih teĉnosti, kao što su voćni sokovi unište
ĉak i spore i namirnice dugo traju. Uĉinak je slabiji kod pasterizacije
slabo kiselih i neutralnih namirnica, kao što je sluĉaj kod mlijeka.
Poslije pasterizacija mlijeka, kod mlijeka ostaju tzv. termofilni
mikroorganizmi (postojani i iznad 70oC) i spore iz kojih se pri
povoljnim uslovima mogu razviti ponovo mikroorganizmi.
Razlikuju se dva tipa pasterizacije:
a) Niska pasterizacija – proizvod se zajedno sa
ambalaţom (bocama, kantama i sl.) zagrijava oko 30 minuta na
60oC- 65oC i
b) Visoka pasterizacija – proizvod protiĉe kroz
pasterizatore, te proces traje znatno kraće, a vrši se na 75oC-
90oC.
Pasterizacijom ostaju nepromijenjena organoleptiĉka svojstva
proizvoda, ukoliko je obavljena u što kraćem vremenskomm periodu, a na
potrebnoj temperaturi. S obzirom na to, moderni pasterizatori se
grade tako da kroz njih teĉnost protiĉe u tankom sloju, nekada kroz cijevi
nekada kroz šuplje metalne ploĉe.
Noviji postupci pasterizacije primjenjuju se u mljekarskoj
153
industriji, pri ĉemu se mlijeko zagrijava na visokoj temperaturi od
140oC do 150oC, ali za veoma kratko vrijeme, tzv. ultrabrzo zagrijavanje.
Postupak se naziva uperizacija, a podrazumijeva ubacivanje pregrijane
vodene pare u mlijeko, pri ĉemu se ona brzo zagrije i ova temperatura
drţi 2,4 sekunde. Pri ovome se jedan dio pare kondenzuje u mlijeku, a
višak pare se oduzima uparavanjem u vakuum-aparatu. Mlijeko se zatim hladi i
razliva na „tetrapak mašinama“, a ima trajnost do 2 mjeseca, dok je
obiĉna pasterizacija davala trajnost od 48 ĉasova.
2. BLANŠIRANjE se nikada ne primjenjuje kao
jedinstvena metoda ĉuvanja lako kvarljive robe, nego obiĉno prethodi
drugim metodama ĉuvanja. Najĉešće se primjenjuje prije metoda
sterilizacija, odnosno prije trajnog konzervisanja namirnica,
naroĉito voća i povrća, da bi se proizvodi saĉuvali od kvarenja prije
nego se izvrši sterilizacija.
Blanširanje se izvodi tako da se prethodno sortirane vrste voća
i povrća izlaţu direktnom djelovanju pare u trajanju od 0,5 do 2 minute
ili stavljaju se u kljuĉalu vodu u trajanju od 5-15 minuta. Ako se
blanširanje izvrši na vrijeme, proizvod će i kasnije saĉuvati lijepu
boju.
3. STERILIZACIJA je postupak trajnog konzervisanja
namirnica u hermetiĉki zatvorenim limenkama ili staklenkama,
zagrijavanjem na temperaturi od 100oC do 121oC, kojima se unište
fermenti, mikroorganizmi i spore u proizvodu. Pod pojmom
sterilizacije u širem smislu podrazumijeva se uopšte uništavanje
mikroorganizama bilo kojim postupcima. Isto tako, ĉesto se za
sterilizaciju upotrebljava termin konzervisanje, a proizvodi
sterilizacije nose naziv konzerve. Ipak, treba imati na umu da termin
konzervisanje u svom širem znaĉenju podrazumijeva ĉuvanje, zaštitu
proizvoda.
Temperatura sterilizacije postiţe se na razne naĉine: toplim
vazduhom, vodenom parom pod pritiskom u autoklavima ili kuvanjem u
vreloj vodi. Temperatura sterilizacije zavisi od toga u kakvoj je
ambalaţi proizvod: staklenoj ili metalnoj, kao i od sopstvene
kiselosti upakovanog proizvoda. U jaĉe kiselim namirnicama zajedniĉkim
djelovanjem zagrijavanja i sopstvene kiseline u proizvodu se unište svi
mikroorganizmi i spore ĉak i ispod 100oC, dok slabo kisele i neutralne
namirnice treba zagrijavati i do 126oC. Vrijeme zagrijavanja zavisi od
veliĉine ambalaţe i od konzistencije sadrţine. Najsporije se
zagrijavaju proizvodi oblika pasti, a najbrţe teĉnosti. Limenka od 1
litra grije se 30-80 minuta i za njeno hlaĊenje utroši se još oko 10
154
minuta.
U toku sterilizacije gasoviti sastojci namirnica, kao i vazduh
zaostao u limenci, zbog nepotpunog punjenja, zagrijavanjem se šire i
mogu izazvati deformaciju limenke, bombaţu, kao i naknadno kvarenje
namirnice. Da bi se to sprijeĉilo, napunjena ambalaţa se prije i u toku
zagrijavanja drţi pod vakuumom.
Poslije sterilizacije potrebno je nasumice izabrati nekoliko
uzoraka limenki koje se ĉuvaju dvije nedjelje na oko 37oC. Ako
sterilizacija nije bila dobro izvedena dolazi do brzog razvoja
mikroorganizama i razgradnje sadrţaja limenki. Moţe pri tome, iako ne
mora, doći do pojave bombaţnosti. MeĊutim, ni pojava bombaţe nije
siguran znak da sterilizacija nije dobro izvedena. Bombaţa moţe
nastati i ukoliko je lim od kojeg je naĉinjena limenka bio slabo
zaštićen od korozije, jer tada dolazi do hemijske reakcije metala sa
kiselinom iz namirnice, pri ĉemu se razvija vodonik i deformiše,
zbog povećanog pritiska, samu limenku. Pored limenki za sterilizaciju
se koristi i staklena ambalaţa naĉinjena od termiĉki otpornog stakla.
4. HLAĐENjE I SMRZAVANjE su idealne metode ĉuvanja
ţivotnih namirnica, jer su primjenljive i pri skladištenju i pri
transportu lako kvarljive robe.
Prva velika hladnjaĉa sa indirektnim hlaĊenjem mesa primjenom
vještaĉkog vodenog leda sagraĊena je u Ĉikagu 1878. godine, a već
1881-1883. podignute su velike hladnjaĉe za meso u Londonu, Bremenu i
Vizbadenu. Pored mesa, ubrzo se prešlo i na hlaĊenje drugih namirnica.
Dalji razvoj je doveo do primjene smrzavanja mesa, jer je 1880. godine prvi put
uĉinjeno da iz Argentine i Australije stigne u Evropu smrznuto meso.
Razvoj transporta robe u smrznutom stanju je bio usporen, jer zahtjeva da
se obezbijede odgovarajuća transportna sredstva, skladišta i oprema.
Prava vrijednost transporta smrznute robe sagledana je tek 1925. godine u
SAD, a poslije rata u Engleskoj, Švedskoj i Njemaĉkoj.
Izvori hladnoće mogu biti: prirodni i vještaĉki, s tim što prirodni
mogu da posluţe samo u odreĊenim periodima godine. Hladnjaĉe za
ĉuvanje i skladištenje lako kvarljive robe koriste kao izvore hladnoća
najĉešće (prethodno prevedene u teĉno ili ĉvrsto stanje) gasove, koji pri
prelasku iz teĉnog u gasovito stanje, isparavanjem troše znatne
koliĉine okolne toplote. Te osobine imaju: amonijak, ugljen-dioksid,
sumpor-dioksid, metil-hlorid, freon i dr.
Suština proizvodnje hladnoće sastoji se u tome da se gas hlaĊenjem
i sabijanjem (likvefakcijom) prevede u teĉno stanje, zatim, prevede u
155
drugu komoru gdje mu se pritisak smanji, a omogući njegovo isparavanje uz
oduzimanje toplote iz okoline. Zato su osnovni dijelovi ureĊaja za
hlaĊenje: kompresor, kondenzator i isparivaĉ. Kompresor usisava gas iz
isparivaĉa i naizmjeniĉnim sabijanjem i hlaĊenjem prevodi taj gas u
teĉnost-kondenzuje se gas. Teĉan gas se prevodi u isparivaĉ gdje
isparavanjem obezbijeĊuje sniţenje temperature, odnosno, hlaĊenje.
Isparivaĉ se sastoji iz niza cijevi koje se mogu nalaziti u samoj
prostoriji za hlaĊenje lako kvarljive robe ili prolaze kroz bazen
ispunjen rastvorom neke soli da bi se dobila kupatila niske
temperature, tzv. rashlaĊena salamura. Ovako rashlaĊena salamura moţe
se pumpama prevoditi cijevima kroz komore za hlaĊenje robe ili kroz
cijevi hladnjaka za hlaĊenje vazduha koji treba da struji kroz komore sa
pravilno skladištenom robom.
Kod hlaĊenja lako kvarljive robe treba uzeti u obzir sadrţaj vlage
ili drugih teĉnih sastojaka u proizvodu, da bi temperature hlaĊenja bile iznad
temperature taĉke mrţnjenja tih teĉnosti. Ako je teĉni sastojak u
proizvodu voda, hlaĊenje mora biti u intervalu od 0oC do +4oC, odnosno
za širi interval moţe se uzeti od -5oC do +13oC. HlaĊenjem se samo
usporava proces kvarenja proporcionalno sniţavanju temperature.
Usporavanje je znatno kad se temperatura snizi za 10oC, ĉime se brzina
kvarenja smanjuje za dva do tri puta u odnosu na poĉetne uslove.
Pri hlaĊenju lako kvarljive robe potrebno je pored stalne
kontrole temperature obratiti paţnju i na veliĉinu relativne vlaţnosti
vazduha. Optimalna vrijednost relativne vlaţnosti vazduha zavisi od
osobina hlaĊene ţivotne namirnice, a kreće se izmeĊu 85-95%. Zadnjih
godina sa dodatkom ugljen-dioksida u atmosferu hladnjaĉa znatno
smanjuje djelovanje kiseonika u vazduhu, pa se povećava trajnost ţivotnih
namirnica u hladnjaĉama. Ipak, rashlaĊena roba se ĉuva relativno kraće
vrijeme u odnosu na smrznuto stanje, a to znaĉi, za nekoliko dana do nekoliko
nedelja zavisno od proizvoda. Zato hlaĊenje robe ne podrazumijeva konzervisanje
namirnica, već samo odreĊeni naĉin zaštite pri skladištenju i
transportu lako kvarljivih roba.
156
Tabela 3. Temperature hlaĊenja vaţnijih ţivotnih namirnica
BRZO SMRZAVANjE podrazumijeva ohlaĊenje lako kvarljive robe
na niske temperature od -30oC do -40oC, pri ĉemu se veći dio vode u proizvodu
smrzne. Dalje se mora obezbijediti ĉuvanje robe u duboko hlaĊenim
skladištima na -18oC do -25oC do ĉasa upotrebe.
Temperatura pri kojoj poĉinje smrzavanje vode u ţivotnim
namirnicama biljnog i ţivotinjskog porijekla zavisi od vrste
namirnice i od koncentracije teĉnih sastojaka u njoj. Smrzavanje većine
ţivotnih namirnica poĉinje izmeĊu -0,5oC do -3oC. Kada se jedan dio
vode u proizvodu smrzne, koncentracija ostalih teĉnih sastojaka u
proizvodu se povećava, pa se temperatura smrzavanja ostatka vode snizi.
Najveći dio vode smrzne već kod -10oC, a na -30oC praktiĉno je smrznuta
sva voda osim one koja je koloidalno vezana sa bjelanĉevinama u ćelijskoj
plazmi, što iznosi 0,4 g H2O po 1 gramu bjelanĉevina. Pored toga,
ţivotnim namirnicama za smrzavanje dovoljna je temperatura od -18oC do
-20oC.
Naziv proizvoda °C Naziv proizvoda °C
meso oko -1,0 jagode oko -1,2
riba oko -1,0 maline oko -0,9
ostrige oko -2,0 ribizle oko -1,0
rakovi oko -2,0 trešnje oko -2,4
mlijeko svjeţe -0,53 do -0,56 groţĊe oko -2,4
mlijeko pasteriz. oko -0,57 grašak oko -1,0
ţumance jajeta oko -0,54 krastavci oko -0,8
bjelance oko -0,45 krompir oko -1,7
pomorandţe oko -2,2 kelj oko -0,4
jabuke oko -2,0 lubenice -1,7 do -2,0
banane nezrele oko -1,0 salata oko -0,5
banane zrele oko -3,4 spanać oko -0,8
kruške -2,2 do -2,8 paradajz oko -0,9
Za ĉuvanje ţivotnih namjernica u trajanju od pet dana u hladnjacima
domaćinstava potrebne temperature su:
maslac +7 do +10 svjeţe meso +3 do +5,5
mlijeko i pavlaka +4,5 do +7 suvo meso +4,5 do +10
sir +10 do +13 svjeţa riba -1 do +1,7
jaja +3 do +7 paradajz +1,7 do +4,5
157
Teĉnost koja ispunjava meĊućelijski prostor ima niţu
koncentraciju od teĉnosti u samoj ćeliji, zato se ona poĉinje ranije
smrzavati. Ako smrzavanje proizvoda teĉe polako, voda iz ćelije prodire
u meĊućelijski prostor i tu nastaju krupni kristali leda koji razaraju
tkivo namirnice. Da bi se to izbjeglo, smrzavanje se mora brzo izvesti.
Smrzavanjem se zaledi voda i u mikroorganizmima koja je neophodna
za njihov metabolizam, tako da se bakterije na temperaturi niţoj od -5oC,
a kvasci i plijesni na temperaturi niţoj od -10oC, ne mogu
razmnoţavati, pošto se 60-90% prvobitno prisutnih mikroorganizama
smrzavanjem uništi. MeĊutim, poslije zagrijavanja drţanjem proizvoda
na sobnoj temperaturi i otapanja vode, preostali mikroorganizmi, zbog
razorene strukture namirnica, razvijaju se veoma brzo i lako prodiru u
unutrašnjost proizvoda. Zato se smrznute ţivotne namirnice poslije
zagrijavanja mnogo brţe pokvare od onih koje nisu bile zamrzavane i to je
razlog da ih treba odmah poslije prekidanja lanca hlaĊenja brzo
trošiti. Zbog toga, jednom prekinut lanac hlaĊenja ne smije se obnavljati
ponovnim pokušajem vraćanja proizvoda u zamrzivaĉ.
Djelovanje fermenata smrzavanjem se znatno usporava i ako se
zamrznuta namirnica duţe vrijeme ĉuva oni ipak mogu izazvati veće
štete na proizvodu. Zato se prije smrzavanja nekih ţivotnih namirnica
fermenti moraju razoriti posebnim postupkom.
Postupak smrzavanja lako kvarljive robe moţe da se vodi:
1. lagano,
2. brzo i
3. munjevito.
1. Lagano smrzavanje se postiţe na taj naĉin što se proizvodi podvrgavaju
struji hladnog vazduha, koja postepeno sniţava temperaturu proizvodima najĉešće
postavljenim u regalima. Ovakvo smrzavanje obiĉno traje 12 do 72 sata,
zavisno od vrste proizvoda i njegove veliĉine, krupnoće. Zbog problema
nastajanja krupnih kristala leda, postupak laganog smrzavanja se rijetko
primjenjuje.
2. Brzo smrzavanje podrazumijeva naglo hlaĊenje lako kvarljivih
proizvoda do odreĊenih temperatura. Naglo hlaĊenje moţe se
obezbijediti primjenom jednog od sljedećih postupaka: smrzavanjem u datoj
teĉnosti, smrzavanjem na hlaĊenim policama ili smrzavanjem pomoću hladnog
vazduha.
Smrzavanje u teĉnosti zbog dobrog prelaska toplote sa namirnice na
158
rashlaĊenu teĉnost je vrlo brz postupak. Proizvodi se smrzavaju
uronjavanjem u hladni vodeni rastvor kuhinjske soli ili šećera ili u
rastvor glicerina sa alkoholom u vodi, jer su namirnice zaštićene
vrećicama od tankih plastiĉnih folija da im se ne bi izmjenio sastav.
Smrzavanje na hlaĊenim policama koristi ureĊaj koji ima izgled
jednog većeg ormara sa većim brojem pokretnih metalnih polica kroz
koje struji slani rastvor ohlaĊen na -30o do -40oC. Proizvodi upakovani u
ambalaţu paralelopipednog oblika visine ne veće od 70 mm, izlaţu se
hlaĊenju i sa gornje i sa donje strane ambalaţe. Brzina smrzavanja zavisi
od vrste i naĉina pakovanja, sastava proizvoda i od rashlaĊenosti samih
polica. Namirnice upakovane u pakete visine 70 mm mogu da se zamrznu
za 1-2 sata.
Smrzavanje hladnim vazduhom omogućavaju ureĊaji konstruisani za
kontinualni i diskontinualni rad. Smrzavanje hladnim vazduhom kao
univerzalni postupak moţe se prilagoditi svakom obliku, veliĉini i
naĉinu pakovanja, kao i smrzavanju neupakovanih ţivotnih namirnica. U
kontinualnim pogonima namirnice se unose u prostor za smrzavanje na
kolicima, beskrajnoj traci ili pomoću nekog drugog transportnog
ureĊaja. Vazduh potreban za smrzavanje prvo struji preko hladnjaka
hlaĊenog protokom, slane, veoma hladne vode. OhlaĊen vazduh sa
temperaturama od -30o do -40oC provodi se preko ţivotnih namirnica.
Troškovi smrzavanja hladnim vazduhom su nešto veći od troškova
smrzavanja prema drugim postupcima, ali zbog drugih dobrih strana
najviše se primjenjuje. Smatra se da je 60-70% smrznutih proizvoda u
prosjeku zamrznuto ovim postupkom.
3. Munjevito smrzavanje kao postupak poĉinje sa primjenom u novije
vrijeme. Podrazumijeva unošenje svjeţih ţivotnih namirnica u bezvazdušni
prostor – vakuum, pri ĉemu voda iz namirnica naglo ispari. Za
isparavanje vode iz proizvoda troši se odreĊena koliĉina toplote same
namirnice, usljed ĉega se ona hladi. Nedostatak ove metode je skupoća
ureĊaja u kojima se postiţe ovakvo smrzavanje.
Smrzavanje ţivotnih namirnica vrši se u velikim industrijskim
hladnjaĉama, koje mogu biti :
a) u mjestu proizvodnje ili sabirne,
b) u potrošaĉkim centrima (distibucione),
v) terminalne ili eksportne i
g) hladnjaĉe u industrijskim organizacijama; dok hlaĊenje
ili prehlaĊenje namirnica moţe da se obavi u rashladnim
159
skladištima ili odgovarajućim prevoznim sredstvima. Manje
koliĉine robe do trenutka prodaje mogu se hladiti u rashladnim
ureĊajima trgovaĉke mreţe.
Osnovno pravilo za rukovanje hlaĊenim ili smrznutim
proizvodima je da jednom ohlaĊenoj ili smrznutoj namirnici ne smije da
se poveća temperatura sve do upotrebe namirnice. Naroĉita paţnja mora
da se obrati na postupanje sa smrznutim proizvodima. Svako i najmanje
povećanje temperature, dovodi do promjene na proizvodu, koje se ne mogu
otkloniti naknadnim sniţavanjem temperature. Na primjer ako se
nepaţnjom poveća temperatura smrznutom groţĊu sa -18oC na -10oC, na
groţĊu će, ako se odmah ne upotrijebi, nastati takve promjene koje se ne
mogu otkloniti ĉak ni naknadnim sniţavanjem temperature i do -40oC.
Koliko dugo će se oĉuvati smrznuti proizvodi zavisi od odrţavanja
potrebne niske temperature i rigoroznosti pridrţavanja rashladnog
lanca, koji se ne smije prekidati.
Tabela 4. Uslovi skladištenja nekih smrznutih proizvoda
Vrsta proizvoda
Temperatura
u skladištu,
°C
Relativna
vlaţnost
vazduha, %
Maksimalna
mogućnost
ĉuvanja u danima
GoveĊe meso u
ĉetvrtkama
-10 do -12
-12 -14
-18 - 20
90-95
"
"
180
270
360 i dalje
Svinjsko meso u
polutkama
-10 -12
-12 -14
-18 -20
"
"
"
150
210
360
Morske ribe-fileti
-10 -16
-16 -18
-18 -21
"
"
"
90
180
270
Maslo
-12 -14
-14 -16
-16 -21
75-80
"
"
90
180
240
Smrznuto povrće
-14 -16
-16 -18
-18 -21
90-95
"
"
270
360
540
Smrznuto voće
-16 -18
-18 -21
"
"
360
420
Smrznuta gotova jela
-16 -18
-18 -21
"
"
270
420
160
Optimalni uslovi smrzavanja i ĉuvanja lako kvarljivih proizvoda
mogu biti razliĉiti ĉak i za istu vrstu ili sortu voća, jer se odredbe
usvajaju zavisno od proizvodnog podruĉja. Smatra se sa nauĉnog aspekta da
je smrzavanje najpogodniji metod konzervisanja najvećeg broja ţivotnih
namirnica.
5. SUŠENjE ili dehidratacija, ubraja se u najstarije metode ĉuvanja
ţivotnih namirnica. Već su stari Egipćani, Izraelci i Arabljani
sušili na suncu urme, smokve i groţĊe, da bi se hranili tokom
dugotrajnih putovanja karavanima. Evropsko stanovništvo sušilo je
ribu, a u Americi su sušili meso bizona, lososa, medvjeda i drugih
ţivotinja. Ĉuvanje povrća sušenjem poĉinje poĉetkom XX vijeka.
Sušenjem se iz namirnice odstranjuje veći dio vode, pa je oteţan
razvoj mikroorganizama, a ograniĉeno je i djelovanje fermenata.
Ţivotne namjernice, odnosno voće, povrće, meso, riba, itd., mogu se
sušiti na vazduhu, odnosno na suncu ili na sušarama pomoću toplog
vazduha ili infracrvenih zraĉenja. Sušenjem u sušarama zadrţavaju se
organoleptiĉka svojstva proizvoda, a mogu se sušiti i namirnice koje se
na vazduhu i na suncu ne mogu osušiti, npr. jaja, mlijeko, voćni sokovi
ili kada je dehidratacijom potrebno proizvod prevesti u prah
tehnologijom pulverizacije.
Za sušenje namirnica upotrebljavaju se razliĉiti tipovi sušara,
a najĉešće su tunelske, komorne i rotacione. Mogu se koristiti i
rasprašivaĉi, kao i sušare sa valjcima. Za sušenje ĉvrstih namirnica
pogodne su tunelske i komorne sušare, dok je za sušenje teĉnosti dobro
koristiti rasprašivaĉe i sušare sa valjcima. Topli vazduh za potrebe
sušara se dobija strujanjem preko jako zagrijanih cijevi kroz koje teĉe
vodena para ili topla gasna smješa.
Tunelske sušare rade kontinualno. Na jedan kraj tunela ulaze kolica
sa rešetkastim policama na kojima su sloţene namirnice, a na drugi,
uvodi se u tunel zagrijan vazduh, pa je obezbijeĊeno protiv-strujno
kretanje u tunelu.
Komorne sušare rade diskontinualno i malog su kapaciteta. Imaju
oblik ormara sa većim brojem polica na kojima se slaţu namirnice.
Topli vazduh dovodi se sa dna ili sa strane komore, a njegovo kretanje
kroz komoru regulišu ugraĊene pregrade.
Rotacione sušare upotrebljavaju se za kontinualno sušenje
rastresitih proizvoda, kao što su ţitarice. Ova sušara podrazumijeva
dugu cilindriĉnu posudu horizontalno i malo nagnuto postavljenu na
rotirajuće valjke. Sa unutrašnje strane izgraĊeni su elementi
161
razliĉitog oblika, koji za vrijeme rotacije zahtjevaju i podiţu dio
proizvoda koji se suši do najviše pozicije, da bi se okretanjem
istresao i sušio. Proizvod pada na donji dio sušare da bi ponovo bio
zahvaćen. U tom ciklusu proizvod se postepeno kreće s jednog kraja na
drugi cilindriĉne posude i izlazi iz nje baš na mjestu gdje se uvodi
vruć vazduh za potrebe sušenja.
Raspršivaĉ je, takoĊe, cilindriĉna metalna posuda ravnog ili
konusnog dna, u njoj se teĉna namirnica raspraši u finu maglu pomoću
sapnice ili rotirajućeg diska. Ovako rasprašene ĉestice suše se
lebdeći u struji toplog vazduha, a zatim padaju na dno raspršivaĉa.
Korišćeni topli vazduh izlazeći iz raspršivaĉa nosi sa sobom i dio
najsitnijih ĉestica teĉnog proizvoda, pa se u posebnom ureĊaju to mora
izdvojiti.
Sušare sa valjcima imaju par valjaka kroz ĉije unutrašnje šupljine
struji vodena para. Valjci se dodiruju i izmeĊu njih se vodi teĉna
namirnica ili proizvod u vidu paste. Valjci se polako okreću, jedan u
smjeru kazaljke na satu, a drugi u suprotnom i nose na svojoj površini
sloj proizvoda koji se suši. Brzina rotacije valjaka podesi se tako da
sloj proizvoda, poslije okretanja za 3/4 kruga dovoljno osuši. Na tom
mjestu postavljen je noţ koji nalijeţe na valjak i skida osušeni sloj
proizvoda. Ako se suše termiĉki nepostojane ţivotne namirnice,
valjci se nalaze u hermetiĉki zatvorenom kućištu na koje je prikljuĉena
vakuum-pumpa, pa se namirnice osuše pri niţim temperaturama.
Najnovije dostignuće u oblasti sušenja ţivotnih namirnica je
liofilizacija – postupak kod kojeg se namirnica najprije smrzne brzim
smrzavanjem na -30o do -60oC prema potrebi, a zatim se zagrijavanjem u
vakuumu pri samo +60oC i sublimiše nastali led u proizvodu. Ovakav
postupak mnogo više saĉuva vitamine i ne mijenja bjelanĉevine kod
namirnica, što kod drugih postupaka nije moguće izbjeći.
6. KONCENTRACIJA sliĉno liofilizaciji kao fiziĉka
metoda zaštite lako kvarljivih proizvoda od kvarenja upotrebljava se za
teĉne ili ţitke namirnice. Ovom metodom se smanjuje sadrţaj vode u
namirnici. Koncentracija proizvoda se postiţe smrzavanjem, odnosno
isparavanjem. Sve više se primjenjuje isparavanjem u vakuumu, kada
temperatura isparavanja vode ne prelazi 60oC. Na taj naĉin izbjegne se
zgrušavanje bjelanĉevina, razaranje vitamina i gubitak hranljivih
sastojaka u proizvodu. Jedino postoji opasnost da aromatiĉni
proizvodi izgube isparljive mirisne sastojke koji odlaze zajedno sa
vodenom parom. Zato se na uparivaĉ prikljuĉi specijalni hvataĉ
isparljivih mirisnih sastojaka ţivotnih namirnica.
162
Termolabilne ţivotne namirnice, kao što su vitaminski
koncentrati, voćni sokovi, itd., koncentrišu se smrzavanjem, kada
nastaje kašasta masa sastavljena od kristalića leda i malo zgusnute mase
proizvoda. Kristali leda se odvoje centrifugiranjem, a zgusnuta teĉna masa
ponovo smrzava. Smrzavanje i centrifugiranje se ponavaljaju sve dok se
sadrţaj vode ne smanji za oko 50%. Postupak je skup, jer se koncentracija
proizvoda izvodi etapno i gubici namirnice su znatni, a ipak ostaje
dosta vode da se namirnica mora zaštiti od kvarenja drugim metodama.
7. ZRAĈENjE je jedna od najnovijih metoda ĉuvanja ţivotnih
namirnica, ĉije mogućnosti ni do danas nisu sagledane. Za zraĉenje se
upotrebljavaju ultravioletni, rentgenski, beta i gama zraci.
Upotreba pojedinih radijacija zavisi od ţeljene dubine
prodiranja u proizvod. Tako je dubina prodiranja ultravioletnih zraka
manja od 1 mm, zato se njima postiţe samo površinsko uništavanje
mikroorganizama, a mogu se koristiti za sterilizaciju radnih stolova i
posuĊa, a naroĉito, za sterilizaciju vazduha u radnim i rashlaĊenim
prostorijama. Dubina prodiranja beta-zraka u najboljem sluĉaji iznosi 5
cm, pa mogu da prozraĉe samo manje komade ţivotnih namirnica.
Naprotiv, rentgenski i gama-zraci prodiru i do 50 cm, pa se mogu uvijek
upotrijebiti.
Mikroorganizmi i njihove spore mogu se potrebnom dozom
zraĉenja i izborom radijacije dovoljne dubine prodiranja potpuno
uništiti. MeĊutim, takva doza zraĉenja nekih namirnica dovodi do
oksidacije pojedinih sastojaka, što se izraţava razvijanjem
specifiĉnog mirisa zraĉenih proizvoda. Mlijeko, maslac, brašno i
dr., mijenjaju jako ukus i miris već pri maloj dozi zraĉenja, dok meso,
riba, povrće i voće podnose veće doze zraĉenja bez znatnijih promjena
ukusa i mirisa. Ako se doza zraĉenja umanji za 20 do 50 puta tada se
uništava 90 do 99 % prisutnih mikroorganizama ili praktiĉno se
postiţe uĉinak pasterizacije kada se namirnica duţe vremena moţe
ĉuvati pri temperaturam 0o do +4oC.
Fermenti su uglavnom postojani prema zraĉenjima, pa za duţe
ĉuvanje namirnica moraju primjeniti i druge metode zaštite. Insekti i
njihove larve, crvi i druge štetoĉine već male doze zraĉenja mogu da
unište. Isto tako, sa veoma malom dozom zraĉenja mogu se sprijeĉiti
pojave klijanja plodova i krtola, kao i prerano sazrijevanje voća u toku
skladištenja i transporta.
8. FILTRACIJA kao fiziĉka metoda ĉuvanja lako kvarljivih
roba, bazira se na tome da izvjesna cjedila sa finim porama mogu da
163
zadrţe neke krupnije mikroorganizme, dimenzija preko 1 mikrona. Takva
cjedila nazivaju se ultrafiltri, a primjenjuju se kod dobijanja prirodnih
voćnih sokova. Filtracija se moţe kombinovati sa ubacivanjem
ugljen-dioksida pod pritiskom od 7 do 9 atm.
Pored razmatrnih fiziĉkih metoda za zaštitu lako kvarljivih
roba poznate su i neke novijeg datuma: pasterizacija elektriĉnom
strujom, sterilizacija metodom katodinizacije, konzervisanje
elektronima, itd.
5.3.2. Hemijske metode ĉuvanja lako kvarljive robe. Ţivotne
namirnice mogu se zaštiti od kvarenja i dodatkom nekih materija –
konzervansa – koje uništavaju mikroorganizme ili ih sprijeĉavaju u
razvoju ili ĉak na drugi naĉin štite proizvod od kvarenja. Kao
konzervansi mogu se upotrijebiti: kuhinjska so, kiseline, šećer, masti i ulja,
dim i hemijski konzervansi, a za svaki konzervans postoje odgovarajuće metode
hemijskog konzervisanja. To su:
1. SOLjENjE I SALAMURENjE su veoma stare metode
konzervisanja. Pod soljenjem se podrazumijeva soljenje namirnica suvom
soli, a pod salamurenjem uronjavanje proizvoda u koncentrisan slan
rastvor-salamuru. Konzervisanje soljenjem i salamurenjem bazira se na
pojavi osmoze, odnosno spontanom izjednaĉavanju koncentracija rastvora
kroz polupropustljivu membranu. Prilikom soljenja i salamurenja ulogu
polupropustljive membrane imaju zidovi ćelija ţivotnih namirnica,
pa će procesom osmoze dio vode izlaziti iz namirnice, a so ulaziti u
nju, sve dok se koncentracije rastvora kuhinjske soli u namirnici i van
nje ne izjednaĉe. U većim koncentracijama katjoni natrijuma, odnosno
katjoni metala, djeluju toksiĉno na mikroorganizme, a pored toga sama
kuhinjska so ima osobinu da vezuje vlagu za sebe. Koncentracija soli u
soljenim i salamurenim proizvodima je visoka i iznosi 3-7%. Metode se
primjenjuju za zaštitu mesa, ribe, a ponekad i povrća.
2. SLAĐENjE ili šećerenje namirnica u cilju zaštite od
kvarenja podrazumijeva upotrebu šećera kao konzervansa, a metoda se
bazira, takoĊe, na osmozi. Zbog ukusa, upotreba šećera kao konzervansa je
ograniĉena na voće, odnosno voćne preraĊevine: sokove, marmeladu, dţem.
Sigurno konzervisanje traţi sadrţaj od minimum 50% šećera, jer tek
koncentracije preko 60% sprijeĉavaju razvoj mikroorganizama. U praksi
se najĉešće slaĊenje kombinuje sa nekim drugim metodama konzervisanja
namirnica–pasterizacijom ili sterilizacijom.
3. KISELjENjE se bazira na povećanoj kiselosti proizvoda u
164
tolikoj mjeri da se onemogući razvoj mikroorganizama i djelovanja
fermenata. Osim toga, same kiseline imaju baktericidna (uništavanje
bakterija u odreĊenoj sredini) ili ĉak bakteriostatiĉka djelovanja
(samo sprijeĉavanje razvoja bakterija) što povećava uĉinak
konzervisanja. Povećanje kiselosti moţe se postići fermentacionim
kiseljenjem, kao što je to sluĉaj kod kiseljenja slatkog kupusa ili
dodavanjem sirćeta kod mariniranja ribe i povrća.
Podsjetimo se: marinirati, podrazumijeva stavljanje ribe u sirće i zaĉine.
Pri fermentacionom ukiseljenju bakterije vrenja pretvaraju šećer iz
namirnice u mlijeĉnu kiselinu, što je sluĉaj kod kiseljenja kupusa i
krastavca.
Za konzervisanje lako kvarljivih proizvoda metodom kiseljenja
dolaze u obzir prvenstveno organske kiseline, kao što su: mravlja, sirćetna,
limunska, vinska, jabuĉna i dr. Kuhinjska so pojaĉava djelovanje
organskih kiselina, pa se dodaje kod kiseljenja nekih vrsta povrća.
Od neorganskih kiselina upotrebljava se sumporasta kiselina u vidu
sumpor-dioksida procesom sumporisanja. Sumpor-dioksid ne mijenja
osobine namirnicama, a primjenjuje se uglavnom za konzervisanje voćnih
polupreraĊevina, odnosno pulpi. Uspješno se mogu koristiti i
preparati koji u rastvoru oslobaĊaju sumpor-dioksid, kao što je to
sluĉaj sa kalijum-metabisulfatom- vinobranom.
4. KONZERVISANjE MASTIMA I ULjIMA kao zaštita
namirnica od kvarenja je povoljno, jer ovi konzervansi ne sadrţe vodu, a
sadrţe manje ili više slobodnih masnih kiselina koje imaju izvjesno
aktericidno dejstvo. Masti i ulja se koriste za konzervisanje namirnica
u kojim su već nekim drugim metodama zaštite uništeni
mikroorganizmi i fermenti.
5. DIMLjENjE se primjenjuje kao postupak za konzervisanje samo
mesa i mesnih preraĊevina. Dim, ĉijem se djelovanju izlaţu proizvodi
sadrţi razliĉite sastojke, i to: u maloj koliĉini formaldehida,
acetaldehida, mravlje kiseline, acetona, sirćetne kiseline, fenola i
sl. Ovi sastojci dima imaju baktericidno ili ĉak bekteriostatiĉko
djelovanje kada prodru u unutrašnjost proizvoda. U stvari, sastojci dima
djeluju dvostruko: daju proizvodima specifiĉne organoleptiĉke
osobine, a istovremeno su blag konzervans. Tokom dimljenja ţivotna
namirnica se djelimiĉno i suši, a na njenoj površini stvara se ĉvrsta
kora koja sprijeĉava naknadno prodiranje mikroorganizama.
Moţe se primjeniti hladni i topli naĉin dimljenja. Hladno
dimljenje se postiţe na 30o do 35oC, a toplo pri temperaturama od 100o
do 130oC. Hladno dimljenje vremenski traje duţe, ali zato daje
165
kvalitenije zaštićene namirnice.
6. KONZERVISANjE HEMIJSKIM KONZERVANSIMA vrši
se uz primjenu agenasa kojih u svjeţim ţivotnim namirnicama nema, već
koji u minimalnim koliĉinama sprijeĉavaju kvarenje namjernica. U
koliĉinama u kojima se upotrebljavaju hemijski konzervansi ne smiju
biti štetni po zdravlje. Upotreba hemijskih konzervanasa je u svakoj
zemlji regulisana zakonskim propisima koji se mogu mnogo razlikovati,
tako da je upotreba jednog konzervansa u nekim zemljama dozvoljen, a u
nekim nije.
Hemijski agensi u uţem smislu djeluju baktericidno i
fungicidno kada uništavaju bakterije i gljive, odnosno
bakteriostatiĉno i fungistiĉno, kada sprijeĉavaju razvoj bakterija i
gljiva. U našoj zemlji je dozvoljena upotreba sumporaste kiseline,
odnosno sumpor-dioksida, sorbinske kiseline (CH3C4H4COOH) ili
soli kalijum-sorbata, mravlje kiseline (HCOOH), benzoeve kiseline
(C6H5COOH) ili soli natrijum-benzoata (C6H5COONa), dok je upotreba
salicilne kiseline zabranjena.
Pod hemijskim konzervansima u širem smislu podrazumijevaju se,
takoĊe, dezoksidansi, sredstva protiv klijanja pojedinih namirnica,
sredstva koja se dodaju da proizvodi ne gube vlagu i uvenu, insekticidi,
itd.
Hemijski konzervansi svojim djelovanjem mogu usmrtiti
mikroorganizme i insekte ili ih sprijeĉiti u razvoju ili ĉak
onemogućiti klijanje namirnice. Prema tome, vjerovatno je da moraju
uticati i na zdravlje ĉovjeka. Zato se sa njima mora postupati samo prema
propisanoj upotrebi. Za sada su zapaţene samo alergiĉne reakcije
pojedinaca, dok nije bilo zdravstvenih oštećenja. Ipak, takva oštećenja
nisu iskljuĉena pri dugotrajnoj upotrebi nekih konzervanasa kada
dolazi do izraţaja kumulativno djelovanje. Zbog toga, treba poštovati
napomenu da se hemijski konzervansi upotrebljavaju oprezno.
5.4. Vozila za transport lako kvarljive robe
Za prevoz lako kvarljive robe na duţim relacijama potrebno je
obezbijediti posebna transportna vozila u vidu vagona, kamiona,
brodova, aviona ili specijalnih kontejnera. Vozila treba da su sa
naznakom koja se nalazi i na ambalaţi za lako kvarljivu robu, izgleda
listice sa natpisom „PERISHABLE“ ili „POKVARLjIVO“.
166
Prema uslovima koje vozila za transport obezbjeĊuju robu
prilikom prevoza, vozila mogu biti:
- sa provjetravanjem, bilo pomoću ostavljenih otvora za prirodno
strujanje vazduha pri kretanju vozila ili pomoću ugraĊenih ventilatora
koji se pokreću strujanjem vazduha pri kretanju vozila ili posebnim
mehaniĉkim pogonom. Ova vozila su za kraće relacije i robu koja je manje
kvarljiva.
- sa izotermiĉkom izolacijom, kada je prostor za tovarenje robe
obloţen sa svih strana (pod i tavnica, takoĊe) odgovarajućim
termo-izolacionim materijalom.
- vozila hladnjaĉe bez sopstvene proizvodnje hladnoće, kada se hlaĊenje
vozila sa termoizolacijom postiţe primjenom vodenog leda, suvog leda
ili teĉnim azotom uz odgovarajuću instalaciju ili nekim drugim
izvorima hladnoće, izuzev mehaniĉkim. Prema efikasnosti hlaĊenja ova
vozila se dijele u dvije klase:
a) klasa A, gdje su vozila hladnjaĉe u kojima se moţe sniziti
temperatura na +5oC, pri spoljnoj od +25oC, pa su pogodna za
prevoz rashlaĊenih ţivotnih namirnica;
b) klasa B, gdje su vozila hladnjaĉe u kojima se moţe sniziti
temperatura do -18oC, pri spoljnoj od +25oC i pogodna su za prevoz
smrznutih proizvoda.
- vozila hladnjaĉe sa sopstvenom proizvodnjom hladnoće, imaju ugraĊene
kompresore ili apsorpcione agregate za proizvodnju hladnoće, da bi se
obezbjedilo hlaĊenje najmanje u trajanju od 12 ĉasova, pri spoljnoj
temperaturi od +30oC, a dijele se u 3 klase:
a) klasa A, gdje su vozila hladnjaĉe koje odrţavaju
temperature izmeĊu +12o i 0oC, pogodne za transport svjeţih
ţivotnih namirnica;
b) klasa B, gdje su vozila hladnjaĉe koje odrţavaju
temperature izmeĊu +12o i -10oC, pogodne za transport
rashlaĊenih ţivotnih namirnica;
v) klasa C, gdje su vozila hladnjaĉe koje odrţavaju
temperature izmeĊu +12o i -20oC, pogodne za transport
smrznutih proizvoda.
- sa termiĉkim ureĊajima za zagrijavanje, tako da se u vozilu pri
spoljnoj temperaturi od najniţe -20oC mogu odrţavati temperature do
+12oC u trajanju od najmanje 12 sati.
167
5.5. Termiĉki reţim u transportnom vozilu
Prema termiĉkom stanju ţivotne namirnice se dijele na: svjeţe,
rashlaĊene, smrznute i brzo smrznute.
Svjeţi proizvodi su oni koji se ne podvrgavaju bilo kakvom postupku
koji bi promijenio njihovo prirodno stanje. U komercijalnoj i
tehnološkoj praksi „svjeţim“ se smatraju svi proizvodi ĉija
temperatura iznad njihove taĉke mrţnjenja bez obzira kako su rashlaĊeni,
spoljnim vazduhom ili vještaĉki, ali na tim proizvodima nije vršena
nikakva tehnološka obrada kojom bi se promijenila njihova prirodna
svojstva. Po ovom kriterijumu u svjeţe proizvode treba uvrstiti
nehlaĊenje i one koji su rashlaĊeni, samo ne smrznute. Zbog toga,
rashlaĊeni proizvodi su oni kojima je temperatura sniţena blizu njihove
taĉke mrţnjenja uglavnom vještaĉkim izvorima hladnoće.
Smrznuti proizvodi su oni koji se izlaţu temperaturi od najmanje
-7oC, pod uslovom da se i dalje odrţavaju na toj ili na još niţoj
temperaturi, ali samo do -18oC.
Brzo smrznuti proizvodi su oni koji su podvrgnuti veoma niskim
temperaturama od -30o do -40oC, pod uslovom da se i dalju odrţavaju u
rashladnim komorama pri temperaturama od -18o do -20oC.
Zavisno od termiĉkog stanja ţivotnih namirnica vrši se izbor
transportnog vozila za lako kvarljive proizvode i uslovljava se reţim u
tom vozilu, u cilju odrţavanja robe pri optimalnim uslovima
transporta. Za svaki proizvod odreĊena je optimalna termiĉka zona koja
je ograniĉena maksimalnom i minimalnom temperaturom transporta.
Bitno je da se roba poslije utovara što prije dovede u okvire ove zone. Drugi
bitan uslov je da se optimalna termiĉka zona neprekidno odrţava u
unutrašnjosti vozila do mjesta odredišta.
Prema iskustvima i nauĉnim istraţivanjima, grupa eksperata pri
OUN i iz MeĊunarodnog instituta za hladnoću izradili su tablice
termiĉkih reţima u transportnim vozilima za sve vaţnije ţivotne
namirnice koje su izrazito podloţne kvarenju. Ovim preporukama su
odreĊene temperature kao maksimalne vrijednosti pri utovaru, kao i
preporuĉljive, odnosno prihvatljive temperature transporta robe.
168
Tabela 5. Tablice termiĉkih reţima u transportnim vozilima
Naziv robe
Maksimalna
temperatura
utovara, °S
Preporuĉiva
temperatura prevoza,
°S
Prihvatljiva
temperatura
prevoza, °S
1234
1) svjeţe namjernice
ţivotinjskog porijekla
a) za prevoz od 2-3 dana
meso i svjeţa slanina
riba na ledu
ţivina i divljaĉ
jaja
mlijeko, svjeţe i
pasterizovano za prevoz do:
- 24 sata
- 48 sati
b) za prevoz 5-6 dana
meso i svjeţa slanina
riba na ledu
ţivina i divljaĉ
jaja
+6
+5
+6
od 0°S do +15°S
+5
+2
+3
+5
+3
od 0°S do +15°S
0 do +6
-1 +1
-1 +3
0 do +5
0 do +2
0 do +3
-1 +1
-1 +1
0 do +10
-1 +2
-1 +66
0 do +8
0 do +5
0 do +6
-1 +2
-1 +3
169
2) svjeţe voće i povrće
a) za prevoz od 2-3 dana
breskve, kajsije, šljive
jabuke
kruške
trešnje
jagode
groţĊe
pomorandţe, mandarine, limun
banane - Gros Michel
- Lacatan
ananas
boranija
grašak u mahunama
karfiol
krompir
krastavci, kornišoni
lukovi
paprike
paradajiz - nezreo
- zreo
peĉurke
salata – zelena
spanać
dinje
+4
-
+3
+4
+3
+8
+15
+13
+15
+10
+8
+5
+8
-
+10
min +1
+10
+12
+8
-
+6
+6
+8
0 do +4
+3 +6
0 +3
0 +4
-1 +3
0 +8
+5 +10
+12
+15
+10
0 +8
0 +5
0 +8
+5 +20
+4 +10
do +25
+4 do +10
+8 +12
+4 +8
-
0 do +6
0 do +5
+4 +8
-1 do +8
0 +15
-1 +10
-1 +6
-1 +4
-1 +12
0 +15
+11 +14
+15 +18
+7 +15
0 +12
0 +7
0 +12
0 +25
+2 +15
do +25
+2 do +15
+6 +15
+2 +10
0 do +4
0 do +8
0 +8
+2 +10
170
1234
b) za prevoz od 5-6 dana
breskve, kajsije, šljive
jabuke
kruške
groţĊe
pomorandţe, mandarine,
limun
banane - Gros Michel
- Lacatan
ananas
boranija
karfiol
krompir
krastavci, kornišoni
lukovi
paprike
paradajiz - nezreo
salata - zelena
dinje
+2
-
+3
+6
+15
+13
+15
+10
+6
+4
-
+8
+8
+8
+10
+4
+6
0 do +2
+3 +6
0 +3
0 +6
+5 +10
+12
+15
+10
+3 do +6
0 +4
+5 +20
+4 +8
0 +8
+4 +8
+8 +10
0 +4
+4 do +6
1 do +6
0 +15
-1 +8
-1 +8
0 +15
+11 +14
+15 +18
+9 +12
+2 +10
0 +8
0 +25
+4 +12
0 +10
+4 +12
+8 +12
0 +6
+4 do +8
3) brzo smrznuti
proizvodi
meso i iznutrice
ţivina
ribe, rakovi, školjke
gotova smrznuta jela
jaja
povrće
voće
voćni sokovi
koncentrati voć. sokova
+4
+4
+4
+4
+4
+4
+4
+3
+3
- 18
- 18
- 18
- 18
- 18
- 18
- 18
- 18
- 20
-15
- 15
- 15
- 15
- 15
- 12
- 15
-15
- 18
Preporuĉuje se da transport svjeţih peĉurki traje najviše 24 sata,
mlijeka, jagoda i spanaća na više od dva dana, a za trešnje i grašak u
mahunama dovoljno je najviše tri dana.
171
5.6. Pakovanje, transport i skladištenje svjeţeg povrća i
voća
Da bi se izbjegli gubici i oštećenja kod svjeţeg povrća najbolje je,
već pri samoj berbi ili odmah poslije nje vršiti sortiranje, odabiranje,
klasiranje i pakovanje povrća. Standardima su propisane vrste i
dimenzije ambalaţe za svaku vrstu povrća. Povrće koje je izuzetno
osjetljivo pakuje se uglavnom u plitke letvarice, a manje osjetljivo u
letvarice koje su duboke ili u sanduke, vreće, korpe i dr. Samo neke vrste
povrća mogu se transportovati u rasutom stanju.
Transport svjeţeg povrća mora se obavljati u što kraćem
vremenskom intervalu i po mogućnosti noću. Prevozi se gotovo svim
savremenim transportnim vozilima, ali najbolje uslove pruţaju vozila
konstruktivno namjenjena transportu lako kvarljive robe.
Skladištenje povrća se vrši u hlaĊenim ili obiĉnim
skladištima, podrumima i trapovima. U hladnjaĉama povrće treba
ĉuvati na temperaturama koje su nešto iznad njihove taĉke mrţnjenja.
Povrće koje je manje osjetljivo na kvarenje odreĊeno vrijeme se moţe
ĉuvati, uspješno, i u ostalim vrstama skladišta. Relativna vlaţnost
vazduha u skladištima sa svjeţim povrćem treba da bude izmeĊu 80 i 95%,
inaĉe dolazi do sušenja ili sparušenosti povrća.
Svjeţe voće prema graĊi plodova, izgledu i vaţnijim osobinama
moţe da se podjeli na pet grupa:
1. Koštiĉavo voće – šljive, trešnje, višnje, breskve,
kajsije, drenjine, maslinke i ţiţulje;
2. Jabuĉasto voće – jabuke, kruške, dunje, oskoruše i
mušmule;
3. Jagodasto ili bobiĉasto voće – jagode, maline, kupine,
groţĊe, smokve, ribizle, ogrozdi, dudinje, borovnice, nar ili šipak,
ruţin šipak;
4. Jezgrasto ili voće u ljusci – orasi, lješnici, bademi,
kesteni i piken;
5. Juţno voće – agrumi ili citrusi i drugo – limuni,
pomorandţe, mandarine, grejpfrut, banane, urme, ananas i drugo.
Berba voća se vrši ruĉno bez i sa ureĊajima za branje, trešenjem
na razapetu ceradu ili sliĉan materijal i trešenjem na tlo. Naĉin branja
172
ima veliki uticaj na kvalitet proizvoda, posebno na stepen mehaniĉkih
oštećenja, a u vezi s tim na trajnost proizvoda. Najbolje je brati rukama,
pa odmah sortirati. Trešenje se primjenjuje kada je voće namjenjeno
industrijskoj preradi. Voće koje je meko treba brati u kasnim
popodnevnim ĉasovima ili ujutro, ali poslije rose. Voće ne treba brati
poslije kiše ili jake rose, jer se brţe kvari. Poslije branja voće se ĉuva
na hladnijim mjestima.
Ubrano voće treba što prije pakovati i skladištiti. Sortirano
po krupnoći i kvalitetu, nekada i oprano, voće se pakuje u odgovarajuću
ambalaţu: razni tipovi letvarica, korpe, ambalaţa od lepenke i dr.
Letvarice mogu biti plitke (male, srednje i velike), duboke, otvorene i
zatvorene. Umjesto drvenih, zadnjih godina se upotrebljavaju letvarice
od specijalno oplemenjene lepenke koje su nepovratne, a imaju i znatno
manju masu. Visokokvalitetno voće najĉešće se pakuje u otvorene plitke
letvarice, koje mogu da se slaţu u ramove ili na palete.
Osim dunja i voća u ljusci, voće kvaliteta ekstra i prima ne smije
se prevoziti u rasutom stanju. Izuzetno je dozvoljeno da se jabuke
kvaliteta ekstra i prima mogu transportovati u rasutom stanju, ali samo
u vagonima koji su podijeljeni u 5 odjeljaka, dok su podovi i zidovi
odjeljka obloţeni ĉistom hartijom. Isto vaţi i za dunje. Deklarisanje
robe je naznaĉeno ili na ambalaţi ili na etiketi koja se postavlja na
odreĊenim pozicijama vozila.
Preporuĉljivo je transport voća obavljati u toku noći, kako ne bi
bilo izloţeno jaĉem zagrijavanju u dnevnim ĉasovima, jer mnoge vrste
svjeţeg voća podrazumijevaju lako kvarljivu robu, zato je najpovoljnije za
transport koristiti odgovarajuće hladnjaĉe-vozila.
Skladištenje svjeţeg voća najuspješnije je u izgraĊenim
hladnjaĉima, a ukoliko ih nema, mogu se koristiti kao skromna rješenja
podrumi, trapovi i sl. Najpovoljnije temperature ĉuvanja su od 0o do
+5oC, s tim da se ne odstupa od tih granica. Relativna vlaţnost vazduha
treba da je od 60 do 90% zavisno od sorti i vrsta voća.
5.7. Pakovanje, transport i skladištenje svjeţeg mesa
Pod svjeţim mesom za ishranu podrazumijeva se mišićno tkivo, sa
uraslim masnim, vezivnim i koštanim tkivom ţivotinje. Za
proizvodnju mesa upotrebljava se stoka za klanje: goveda, bivoli, ovce,
koze, svinje, konji, magarci, mule i mazge, zatim ţivina, divljaĉ, ribe,
173
rakovi i neki drugi vodozemci. Neki narodi upotrebljavaju u ishrani i
meso zmija, puţeva, ţaba, maĉaka i drugih ţivotinja. Na formiranje
navika u ishrani veliku ulogu su odigrali klimatski uslovi, a dijelom
religija i druge predrasude.
U najširem smislu u meso se mogu svrstati i iznutrice.
Iznutricama se nazivaju pojedini organi koji se upotrebljavaju za
ishranu: dţigerica (jetra), slezina, srce, bubrezi, jezik, mozak, leĊna
moţdina, pluća, ţeludac, crijeva, vime, testisi, krv i dr.
Odmah poslije klanja svjeţe meso je jasno crvene boje, tvrdo,
ţilavo, suvo, teško se ţvaće i manje je ukusno. To dolazi zbog toga što
prije laganog hlaĊenja u toku prvog ĉasa nastaje postepeno napinjanje
mišićnih vlakana. Zato se meso poslije klanja mora izloţiti procesu
zrenja, da se obave promjene uslovljene djelovanjem fermenata i mlijeĉne
kiseline. Poslije tih procesa meso dobija zatvorenu-crvenu boju,
prijatnu aromu, soĉnost i meku strukturu. Zrenje se manifestuje u nizu
sloţenih biohemijskih, fiziĉkih i koloidalnih promjena usljed ĉega
se meso lakše kvari. MeĊutim, ako procesi zrenja teku suviše brzo, pa doĊe
do jaĉe razgradnje sastojaka tkiva fermentacijom, mogu se izazvati
neţeljene posljedice, odnosno tzv. smrdljivo zrenje. Ukoliko ovo
nepovoljno zrenje nije uznapredovalo, meso se moţe prozraĉiti i
eventualno upotrijebiti kao „uslovno dobro meso“, u suprotnom mora se
uništiti.
Zavisno od uslova pri kojima se svjeţe meso ĉuva, zrenje mesa moţe
da traje razliĉito vrijeme. Najmanji period od 24 ĉasa za teleće meso, a
moţe da traje i 8-14 dana za svjeţe goveĊe meso. Drţanjem svjeţeg mesa u
hladnjaĉama, zrenje se ne prekida, već se samo usporava. MeĊutim, ako trenje
traje suviše dugo, a pod uslovima pogodnim za djelovanje
mikroorganizama koji su najĉešće prodrli u krvotok sa nedovoljno
ĉistog noţa pri klanju, dolazi do stvaranja raznih otrovnih materija i
raspadanja mesa-truljenja. Meso koje truli izgubi svoju prirodnu boju,
potamni, a u jaĉoj mjeri truljenja i pozeleni. Takvo meso postaje meko,
trošno, ljepljivo i ljigavo, a miris mu je neprijatan i podsjeća na
pokvarena jaja. Uoĉeno je da se truljenje mnogo brţe javlja u mesu bolesnih
ţivotinja, nego zdravih. Zbog toga je veoma vaţna kontrola veterinarske
inspekcije, koja pregledane komade mesa ovjerava svojim ţigom–ţigosano
meso. Izvršenim detaljnim pregledom svjeţe meso se svrstava kao: dobro
meso, meso manje vrijednosti, uslovno dobro meso i neupotrebljivo meso.
Dobro meso je ono koje je dobijeno od zdravih i dobro uhranjenih
ţivotinja. Meso manje vrijednosti se dobija od mršavih i izgladnjelih
ţivotinja, pa ima nešto drugaĉiju boju od dobrog mesa i djelimiĉno
174
izmjenjen miris i ukus. Uslovno dobro meso se dobija od ţivotinja koje su
oboljele od bolesti koje nisu opasne po zdravlje ĉovjeka ili to je meso
koje se odreĊenom obradom moţe uĉiniti bezopasnim po zdravlje ĉovjeka,
npr. ako se prije upotrebe dobro prokuha. Neupotrebljivo meso je ono koje je
pokvareno ili je zaraţeno patogenim mikroorganizmima ili
parazitima tako da je higijenski neispravno.
Transportuje se samo potpuno ohlaĊeno svjeţe meso. Nije
dozvoljena prodaja svjeţeg mesa koje je konzervisano nekim
konzervansima, već samo u rashlaĊenom ili smrznutom stanju.
Kvalitet svjeţeg mesa zavisi od mnogo faktora: od vrste ţivotinje,
starosti grla, pola, naĉina ishrane, zdravstvenog stanja u doba klanja i
prije klanja, od seksualne aktivnosti, od vrste tkiva zavisno od toga sa
kojeg dijela tijela meso potiĉe, od sanitarno-higijenske ispravnosti i
drugih okolnosti.
Prema termiĉkom stanju svjeţe meso moţe biti: toplo ili vruće
meso, odleţano meso, rashlaĊeno i smrznuto meso.
Toplo meso se dobija odmah poslije klanja i ima temperaturu
30-35oC. Ovakvo meso ima zgrĉene mišiće i nije pogodno za upotrebu
ili preradu. Pri kuvanju ili peĉenju toplog mesa ono ostaje tvrdo, suvo,
bez ukusa i teško se vari. Stajanjem toplo meso se postepeno rashlaĊuje,
tako da mu u toku 24 sata temperatura opadne na oko 10oC. Za to vrijeme
vrši se „zrenje“ i meso postaje pogodno za upotrebu, a nosi naziv
„odleţano meso“.
RashlaĊeno meso je ono kojem je temperatura dovedena blizu taĉke
mrţnjenja soka u ćelijama tkiva, obiĉno izmeĊu 0o i +4oC. To se postiţe
u hladnjaĉama, pošto se svjeţe meso prethodno pripremi, a u komorama
odrţava relativna vlaţnost vazduha od 85-90%. HlaĊeno meso moţe se
odrţavati 2-3 nedelje bez opasnosti od kvarenja ili promjena u
kvalitetu.
Smrznuto meso ima najbolje oĉuvane organoleptiĉke osobine. Brzo
smrzavanje podrazumijeva izlaganje već rashlaĊenog svjeţeg mesa
temperaturama od -27o do -30oC da bi meso postiglo od -15o do -20oC
zavisno od vrste mesa. Poslije toga meso se prenosi u skladišne
prostore gdje je stalno od -18o do -25oC. Ukoliko se meso neće ĉuvati duţe
od 6 mjeseci moţe se drţati na -8o do -12oC, ali tako niske temperature za
praksu se ne koriste. Odmrzavanje, defrostacije ili raskravljivanje
svjeţeg smrznutog mesa moţe se vršiti brzim postupkom djelovanjem
vazdušne struje sa +18o do +15oC ili postepeno povećanjem temperature
mesa do +3oC.
175
5.8. Gubitak mesa pri transportu robe
Pri transportu i skladištenju mnogi proizvodi, a naroĉito oni
koji sadrţe vodu ili druge isparljive sastojke, gube na masi. Zato se
moraju priznavati tzv. transportni kalo i skladišni kalo.
Prema meĊunarodnoj konvenciji o prevozu roba ţeljeznicom, CIM
prevozniku se priznaje, bez obzira na duţinu puta odreĊeni gubitak
mase, i to:
- priznaje se 2% od mase teĉne robe ili od robe koja se
primi na prevoz u vlaţnom stanju, kao i za: ugalj, koks,
svjeţe i sušeno voće i povrće, masti, sušenu ribu,
razno korijenje, duvan, hmelj, vunu, sirove i preraĊene
koţe i dr.,
- priznaje se 1% od mase za svu robu koja pri transportu
redovno mora da trpi gubitak mase.
Skladištenjem su uslovljeni sliĉni gubici mase, ali nešto
manjih iznosa od onih u transportu, jer je lakše podesiti uslove
odrţavanja robe nego u transportnom vozilu. Zato se takvi gubici
naznaĉavaju kao „skladišni kalo“. Prema propisima kod nas, svaka
zainteresovana radna organizacija treba da ima pravilnike i odredbe o
gubicima robe koji se priznaju pri transportu i skladištenju, bilo da
su nastali kao transportni ili skladišni kalo ili zbog kvara, loma,
rastura i dr., pojava kod roba.
Poglavlje 6 TRANSPORT ŢITARICA
176
6. TRANSPORT ŢITARICA
Ţitaricama se nazivaju zrnasti plodovi sljedećih biljaka:
pšenice, raţi, jeĉma, zobi, kukuruza, prosa, heljde i pirinĉa. Sem heljde, sve
navedene biljke pripadaju familiji kultivisanih trava. Heljda spada u
familiju troskotnica, ali se zbog sliĉnog naĉina gajenja i upotrebe
uvrštava u ţitarice. Pšenica, raţ, jeĉam i zob nazivaju se ĉesto bijelim
ţitima, s tim što su pšenica i raţ izrazito hljebne ţitarice. Zrnasti
plodovi ţitarica mogu biti smješteni u klasu (pšenica, raţ i jeĉam), u
metlici (pirinaĉ, zob, proso i heljda) i u klipu (kod kukuruza).
U odnosu na ostale biljne proizvode, ţitarice daju najveći
doprinos u ishrani ljudi. Bogate su ugljenim hidratima, bjelanĉevinama,
izvjesnim mineralnim materijama i vitaminima. Osim toga, njihova
proizvodnja je jednostavna, lako se ĉuvaju i prevoze u velikim
koliĉinama. U osjetnim koliĉinama se koriste kao vaţna stoĉna hrana.
Organizam ţivotinje ţitarice pretvara u masti i bjelanĉevine, koje opet
predstavljaju vaţne hranljive materije za ĉovjeka. Na taj naĉin ţitarice,
posredno ili neposredno, daju veliki doprinos dobijanju ugljenih
hidarata, masti i bjelanĉevina za razliĉite potrebe. Znaĉajne su i kao
industrijska sirovina, npr. od ploda i stabla kukuruza danas se moţe dobiti
oko 200 raznih proizvoda.
Tabela 6. Prosjeĉni hemijski sastav ţitarica u procentima (%)
Vrsta
ţitarice
Ugljeni hidrati
Masti Bjelanĉevine Vlaga Pepeo
Skrob Ostali
Pšenica 64,08 6,36 1,75 12,35 13,65 1,70
Raţ 62,00 7,82 1,79 11,52 15,06 1,81
Jeĉam 61,76 7,60 2,16 11,14 13,77 2,69
Zob 54,08 14,89 5,23 10,41 12,37 3,02
Kukuruz 62,57 8,33 4,62 9,85 13,12 1,51
Pirina 75,00 2,15 0,88 7,55 13,11 1,01
Najvaţniji sastojak svih ţitarica je skrob na koji otpada 54 od
75% suve materije zrna. Izuzev pirinĉa, sve ţitarice sadrţe i znatne
koliĉine bjelanĉevina, a naroĉito pšenica, raţ i jeĉam. Veći
procenat masnoća sadrţe kukuruz i zob, uglavnom u klici, dok su
177
mineralne materije u omotaĉu zrna (mekinjama). Vitamini, naroĉito
grupe B, nalaze se, takoĊe, preteţno u omotaĉu ploda i u klici.
PŠENICA kao najvaţnija ţitarica gaji se skoro na svim
kontinentima, a uspjeva u predjelima gdje temperatura ne pada ispod -27oC.
Prema dobu sjetve razlikuju se dvije grupe pšenica: ozime i proljećne
(jare) sorte. Ozima pšenica sije se u jesen i gaji u zemljama koje imaju
oštru klimu. Jara pšenica sije se u rano proljeće, a stasava kada i ozima.
Kvalitet pšenice procjenjuje se na osnovu razliĉitih svojstava
meĊu kojima su najvaţnija:
– boja i miris zrna,
– vlaga,
– sadrţaj primjesa,
– koliĉina i kvalitet ljepila
– staklavost,
– hektolitarska masa,
– specifiĉna masa,
– krupnoća,
– zdravstveno stanje i dr.
Boja pšenice je razliĉita: svjetlo do tamnoţuta,
ţućkasto-crvenkasta, crvenomrka ili smeĊe-crvena. Svaka sorta ima
svoju karakteristiĉnu boju. Tvrda zrna se odlikuju tamnijom bojom, a meka
su po pravilu svjetlija. Ukoliko je poţnjevena nezrela pšenica, onda
ima zelenkastu boju. Uslovi kao i duţina ĉuvanja utiĉu na promjenu boje.
Svjeţe ţito ima sjajnu boju, dok mutna boja ukazuje na stare i loše ĉuvane
pšenice.
Pri odreĊivanju boje pšenica se moţe prethodno potopiti u
toplu vodu i ostaviti da stoji 20 minuta, kako bi se lakše uoĉile
nijanse boje ţita.
Pri normalnim uslovima pšenica sadrţi 10-14% vlage, a kako
vlaga podstiĉe razvoj mikroorganizama u skladištu ne treba unositi
pšenicu koja ima iznad 13% vlage. Na bazi vlage u pšenici najĉešće se
utvrĊuju cijena, hektolitarska masa i druge osobine ţita. U transportu
se toleriše do 14% vlage u pšenici, jer ako je ima još i malo više ţito
je podloţno kvarenju, a ako sadrţi preko 16% vlage brzo se zagrije i
178
„upali“, što za posljedicu ima razvijanje buĊi, zatim bubrenje, klijanje, pojavu
neprijatnog mirisa i potpuno kvarenje ţita. OdreĊivanje vlage se najĉešće
vrši metodom sušenja ili elektriĉnim mjeraĉem. MeĊutim, korisno je
za brzo procjenjivanje vlaţnosti zrna kao i ljepljivosti primjeniti
jednostavnu probu po zveketu.Ako se sa gomile ţita uzme u šaku proizvoljna
koliĉina zrna i sipa sa visine ponovo na gomilu pa pri tome zrna zveĉe,
znak je da ţitarica ne sadrţi prevelik procenat vlage. Drugi naĉin brzog
odreĊivanja je da se zrna stiskaju u šaci, pri ĉemu se zrna sa previše
vlage zalijepe, a suva rasipaju po dlanu pri otvaranju šake.
Sadrţaj primjesa podrazumijeva sve sastojke koji nisu zdrava zrna
pšenice. Primjese pšenice se svrstavaju u tri grupe: organske bijele
primjese, organske crne primjese i neorganske primjese.
Organske bijele primjese su: polomljena zrna, štura i smeţurana
zrna, zrna drugih ţitarica, proklijala i naklijala zrna, izgriţena zrna,
zrna sa tamnom klicom i zrna koja su uprljana sporama glavnice. U
praksi se izvjesne vrste bijelih organskih primjesa, ako su prisutne u
malim procentima, ne smatraju primjesama: zrna raţi do 5%, jeĉma do
1%, zrna sa zadebljalom klicom do 3%, zrna sa tamnom klicom do 2%.
Organske crne primjese su: sjemenke drugih biljaka prisutnih u
ţitu, tzv. urodice. Urodice se mogu podijeliti u dvije grupe:
a) štetne po zdravlje ljudi: glavnica, ljulj, tatula, kukolj, i
dr;
b) urodice koje utiĉu na boju i ukus brašna: poljska
graovica, divlji luk, slaĉica i dr.
U neorganske primjese spadaju: pijesak, ostaci zemlje, metalni
ostaci i druge neorganske materije.
Sadrţaj primjesa se odreĊuje kada se od srednjeg, što prosjeĉnijeg,
uzorka odmjere dvije probe od po 50 grama ţita i svaka rasprostre na
hartiji, pa prebere uz pomoću pincete i lupe da bi se izdvojile
primjese. Oĉišćena zrna od obje probe se izmjere i dobije ĉistoća u
procentima. Kod detaljnog ispitivanja primjese se klasiraju na tri
navedene grupe i svaka grupa zasebno izmjeri.
Koliĉina i kvalitet ljepila koji grade bjelanĉevine koje bubre sa
vodom, i tako daju testu plastiĉna i elastiĉna svojstva, su karakteristika
pšeniĉnog brašna. Mala koliĉina ljepila i njegova slaba elastiĉnost daju
hljeb slabog kvaliteta.
Staklavost ţita zavisi od procenta i vrste bjelanĉevina, te zrna
179
pšenice mogu biti na presjeku staklasta ili brašnjava. Staklasta zrna
su poluprovidna i tvrda, dok brašnjava zrna imaju presjek bijele boje,
mekana su i lako se drobe. Staklasta zrna sadrţe veći procenat ljepila,
daju više griza i bijelog brašna.
OdreĊivanje staklavosti vrši se primjenom
instrumenata–farinot, kojim se presjeĉe odreĊen broj zrna i razvrstava
na: staklasta, polustaklasta, ĉetvrtstaklasta i brašnjava. Svaka grupa se
izbroji i obraĉuna procenat ukupne staklavosti. Primjenjuje se i
elektriĉni instrument–farinoskop, pomoću kog se kroz ţito propusti
svjetlost i vrši posmatranje staklavosti.
Hektolitarska masa ili zapreminska masa ţita je masa koju ima
zapremina od 100 litara (1 hl) ţita, izraţena u kilogramima. Hektolitarska
masa pšenice kreće se izmeĊu 70 do 84 kilograma. Ţito prosjeĉnog
kvaliteta treba da ima masu od najmanje 76 kilograma.
OdreĊivanje hektolitarske mase vrši se pomoću tzv. ţitarske
vage. To je obiĉna vaga sa ravnokrakom polugom kod koje je jedan tas
zamijenjen metalnim cilindriĉnim sudom odreĊene zapremine (moţe
biti od 1/4 litra, od 1 litra ili od 20 litara). Vaga ima pomoćni
pribor (šuplji i obiĉni cilindar, klip za istiskivanje vazduha, ugaoni
noţ) koji omogućuje da se uvijek puni oznaĉena zapremina ţita.
Hektolitarska masa se do sada smatrala za jednu od najvaţnijih
osobina ţita. Nova ispitivanja su pokazala da se moraju uzeti u obzir i
faktori koji utiĉu na hektolitarsku masu kao što su: vlaga, stepen
zrelosti, sortnost, koliĉina ljepila, procenat i vrsta primjesa, naĉin
punjenja vlage, itd. Uticaj vlage na vrijednost hektolitarske mase
izbjegava se obraĉunavanjem na bazi 13% vlage.
Specifiĉna masa kao odnos izmeĊu mase i zapremine zrna pšenice
zavisi od hemijskog sastava i graĊe zrna i kreće se od 1,25 do 1,50 g/cm3
.
Krupnoća ţita se najĉešće izraţava uzansom teţine, tj. masom koju
ima 1000 zrna potpuno suvog ţita. OdreĊuje se na taj naĉin što se
odbroji dva puta po 500 zrna, bez probiranja, a svaka proba se zasebno
izmjeri na preciznoj vagi. Ako se rezultati mjerenja ne razlikuju za više
od 6% mase, obje probe se saberu i obraĉunavaju na suvo ţito. Veći uzans
teţine podrazumijeva krupnije zrno. Masa 1000 zrna pšenice kreće se od 30-45
grama.
Zdravstveno stanje ţita moţe da varira poĉev od stvaranja ploda, pa
sve do potrošnje zbog napada raznih plijesni, parazitskih gljivica,
mnogobrojnih insekata i glodara. Zato se ţito koje sadrţi nedozvoljenu
180
koliĉinu mikroorganizama, ţivih insekata ili njihovih ostataka,
ostataka glodara i sl. smatra zaraţenim, odnosno zdravstveno
neispravnim.
RAŢ je poslije pšenice najvaţnije hljebno ţito. IzraĊuje se i
miješani hljeb od raţenog i pšeniĉnog ili raţenog i kukuruznog
brašna. Raţeni hljeb zaostaje po kvalitetu od pšeniĉnog, ali je vlaţan i
duţe ostaje svjeţ. Uslovi u pogledu vlage i sklonosti ka promjeni kvaliteta
dejstvom mikroorganizama i štetoĉina isti su kao za pšenicu.
Hektolitarska masa je od 70 do 73 kilograma. Ako je hektolitarska masa
ispod 68,5 kilograma raţ se ne kotira na poznatijim svjetskim berzama
za kupoprodaju ţitarica.
JEĈAM je jedna od najstarijih biljaka koje je ĉovjek poĉeo da gaji,
jer podnosi veoma razliĉite klimatske uslove od najsjevernije do
najjuţnije granice gajenja. Uspjeva i na visokim planinama, kao što su
Himalaji, Kavkaz, Pamir i Alpi. Primjena mu je višestruka: najviše
kao stoĉna hrana i u obliku jeĉmene prekrupe ili u zrnu. Druga vaţna
oblast primjene jeĉma je industrija piva. Sluţi i za proizvodnju
originalnog viskija, zatim za surogat kafe, za proizvode na bazi slada
(malt-proizvoda), itd.
Sorte jeĉma dijele se na ozime i jare, a prema osnovnoj namjeni na:
a) sorte pivarskog jeĉma i b) sorte krmnog (stoĉnog) jeĉma. Hektolitarska
masa za pivarski jeĉam iznosi 66-72 kg/100 l, a za krmni jeĉam najmanje 60
kg/100 l.
ZOB ili ovas pripada grupi ţitarica ĉiji plodovi sazrijevaju u
obliku metlice. Gaji se kao jari i ozimi. Najvećim dijelom se
upotrebljava kao stoĉna hrana, naroĉito za ishranu konja.
Oljuštena i izgnjeĉena zrna zobi upotrebljavaju se kao dijetalna
hrana–zobene pahuljice, koje se odlikuju velikom hranljivošću i lako su
svarljive. Ne bi trebalo da ima hektolitarsku masu manju od 40 kg/100 l.
KUKURUZ je najvaţnija ţitarica, jer se najviše upotrebljava kao
industrijska sirovina. Industrija ne koristi samo plod kukuruza, već i
druge vegetativne dijelove: stabljiku za proizvodnju hartije, koĉanke za
dobijanje furfurola, komišinu za izradu pletarskih proizvoda, kao
materijal za pakovanje, itd.
Kukuruzno zrno je bogatije masnoćama od zrna bijelih ţitarica, jer
ima veliku klicu (klica ĉini do 11% mase zrna), u kojoj moţe imati do 35%
kukuruznog ulja. Ovo ulje oteţava ĉuvanje kukuruznog brašna, jer se lako
uţegne. Zato se pri mljevenju moraju izdvajati klice iz kojih se kasnije
181
dobija ulje, a od njihovog ostatka (uljane pogaĉe iz klica) dobija se
sirovina za stoĉnu hranu. Pored toga, kukuruz je najvaţnija sirovina za
dobijanje skroba, a ukoliko mu je cijena niska moţe posluţiti i za
dobijanje alkohola.
Prema boji razlikuje se bijeli i ţuti kukuruz, a prema uzansu
teţine krupnozrni, kada masa 1000 zrna iznosi više od 200 grama i sitnozrni, sa
masom za 1000 zrna ispod 200 grama. Posljednjih godina sve više se gaji
hibridni kukuruz ĉije je sjeme dobijeno ukrštanjem razliĉitih sorti
kukuruza.
Upotreba kukuruza orjentiše se u tri pravca: a) za ljudsku ishranu, b)
za ishranu stoke i v) za industrijsku primjenu. Hektolitarska masa kukuruza
kreće se od 74 do 78 kg/100 l za sitnozrne vrste, a 80 do 83 kg/100 l za
krupnozrne.
PROSO i nije ţitarica u pravom smislu te rijeĉi. Zapravo,
postoje tri vrste prosa: obiĉno proso, italijanski proso i muhar. Prve
dvije vrste daju zrna koja se koriste za ishranu, preteţno za pravljenje
prosene kaše. Treća vrsta sluţi za ishranu stoke. Hektolitarska masa je
70-75 kg/100 l.
HELjDA ne spada u red pravih ţitarica, ali se svrstava u tu
grupu, jer se od njenog sjemena ĉesto melje brašno. Ima vrlo kratak
vegetacioni period (oko 100 dana), gaji se u planinskim predjelima koji
imaju oštriju klimu. Plod je zrno trouglastog oblika, po sastavu sliĉno
zrnima ţitarica. Hektolitarska masa je 50-70 kg/100 l, a masa 1000 zrna
heljde iznosi 20-27 grama. Na ljusku otpada oko 40% mase zrna.
PIRINAĈ je osnovna hrana velikog dijela stanovništva, naroĉito
azijskih zemalja: Kine, Japana, Filipina, Kambodţe, Vijetnama, Burme,
Indije i dr. Biljka traţi zemljište sa dosta vlage, koje treba većim dijelom
vegetacionog perioda da bude pokriveno vodom. Od dana sijanja do ţetve
proĊe 5 -7 mjeseci. U transportu se pirinaĉ javlja u tri oblika:
a) Neoljušteni ili sirovi pirinaĉ, dobijen poslije
vršidbe bez ikakve dalje obrade, zove se još i paddy (pedi)
pirinaĉ.
b) Poluoljušteni pirinaĉ sa koga je skinuta samo spoljna
opna, ali je zadrţao unutrašnji sloj omotaĉa, koji mu daje mrku do
crvenkastu boju, stoga se još zove mrki ili brown (braun) pirinaĉ
ili cargo (kargo).
v) Oljušteni ili polirani pirinaĉ – white rice (vajt rajs)
ili bijeli pirinaĉ. Poliranje se moţe vršiti samo glaĉanjem ili
182
uz dodavanje sredstava za postizanje sjaja – coated rice (koutid rajs)
ili presvuĉen pirinaĉ.
Neoljušteni (paddy) pirinaĉ otporniji je na kvarenje, pa se u ovom
obliku najĉešće i otkupljuje. Potom se otprema u ljuštionice, koje se
obiĉno nalaze u velikim lukama i drugim trgovaĉkim centrima. Poslije
ljuštenja, zrna se odvajaju od pljeve i prašine, zatim bruse, sortiraju po
krupnoći i poliraju. Pirinaĉ slabijeg kvaliteta ĉesto se bijeli
dodavanjem ultramarina, a katkad i masnoća da bi se dobio staklast i
sjajan izgled. Ljuštenje, poliranje i davanje sjaja imaju ĉesto
komercijalni znaĉaj, a ne povećavaju hranljivost i druga kvalitetna
svojstva. Hranljiva vrijednost pirinĉa je velika, jer sadrţi mnogo skroba
(72-80%) i oko 7% bjelanĉevina.
Od polomljenih zrna proizvode se skrob i špiritus. U Kini i Japanu od
pirinĉa se izraĊuju i alkoholna pića: arak, pirinĉano vino i
pirinĉano pivo.
Pirinaĉ se pakuje u jutane vreće, a sirovi se najĉešće prevozi u
rasutom stanju (a la rinfusa). Pirinaĉ treba skladištiti u suvim i dobro
provjetrenim prostorijama, u kojima ne smije biti roba sa jakim mirisima.
6.1. Pakovanje, transport i skladištenje ţitarica
Pšenica i druga bijela ţita mogu se transportovati u vrećama
(dţakovima) ili u rasutom stanju. Vreće se najĉešće izraĊuju od jute, rjeĊe
od konoplje i lana. Primaju obiĉno oko 70 kilograma neto mase.
Kukuruz se moţe prevoziti u klipovima ili okrunjen, u rasutom
stanju ili dţakovima. U meĊunarodnom saobraćaju i uopšte na duţim
relacijama, kukuruz se prevozi samo u zrnu, i to najĉešće u rasutom stanju.
Prevoz ţitarica moţe se vršiti u svim savremenim prevoznim
sredstvima, ali se najĉešće upotrebljavaju brodovi, ţeljeznice i za kraće
relacije kamioni. Prevozna sredstva moraju biti ĉista i zaštićena od vlage, kiše
i drugih nepogoda.
Poslije ţetve u zrnima ţita ne prestaju sve ţivotne funkcije.
Zrno i dalje „ţivi“ tokom duţeg vremena ili kako se to obiĉno kaţe
„diše“. Proces disanja zrna u stvari je proces raznih hemijskih
promjena u zrnu, koje nastaju kao rezultat djelovanja raznih enzima. Ove
promjene su normalne i predstavljaju neku vrstu dozrijevanja ţita, a uvijek su
praćene izvjesnim povećanjem vlage i temperature ţita, što pokazuje
183
reakcija oksidacije ugljenih hidrata. Oksidacijom glukoze (groţĊanog
šećera), odnosno procesa „disanja“ nastaju ugljen-dioksid i voda, a oslobaĊa
se izvjesna koliĉina toplote.
C6H12O6 + 6 O2 = 6 CO2 + 6 H2O + 674 cal
Ako doĊe do jaĉeg vlaţenja i zagrijavanja ţita, stvaraju se uslovi za
djelovanje mikroorganizama (naroĉito plijesni) ili dolazi do pojave
klijanja, kao i do stvaranja uslova za napad raznih štetoĉina. Sve te
okolnosti ubrzavaju proces disanja, a samim tim porast temperature i
vlaţnosti, tako da moţe doći do samozapaljenja ţitarice. Zbog toga, pri
skladištenju i transportu proces disanja ţitarica mora se ograniĉiti na
minimum. To se moţe postići smanjenjem sadrţaja vlage u ţitarici (na
odreĊen procenat) ili drţanjem ţitarica na niskim temperaturama.
Povremenim provjetravanjem se, takoĊe, uspješno uklanjaju toplota i vlaga.
Mikroorganizmi i fermenti pri velikoj vlaţnosti ţitarica,
bilo da su ţitarice vlaţne uskladištene ili je vlaga nastala disanjem
zrna mogu razloţiti ugljene hidrate na razliĉite produkte, pa tako nastaju
mlijeĉna, sirćetna i druge organske kiseline ili mogu da djeluju na razlaganje
bjelanĉevina, pa nastaju amino kiseline i amonijak, a masti postaju
uţegnute. Ţitarice zbog toga postaju kisele, dobijaju neugodan miris i
ukus. Zrno im izgubi sjaj i potamni.
Osnovni ĉinilac koji uslovljava mikrobiološke promjene u ţitu
je vlaga. Ali na kvarenje ţitarica pored vlage imaju uticaja i drugi
uslovi: dug period skladištenja (više od jedne godine), nedopuštena visina naslaga,
veliki procenat neĉistoća i oštećenih zrna, nejednaka krupnoća i
oblik zrna, bolesti, itd. Smatra se da veliki procenat bjelanĉevina u
zrnu ubrzava zapoĉeti proces kvarenja. Oštećena zrna sadrţe veći broj
bakterija i spora nego neoštećena, pa veliki procenat oštećenih zrna
ima naroĉito štetan uticaj.
Posljedice kvarenja mogu biti teške za kvalitet i prehrambenu
vrijednost ţita. U poĉetku ţito dobija ţutu boju, zatim postaje mrko i
na kraju se potpuno pokvari. Kvarenje prati miris na buĊ. Ako memljivost
uzme maha ţito se ne moţe upotrijebiti za ishranu, ne samo ljudi, već ni stoke.
Da bi se ţito obezbijedilo u skladištima od kvarenja, savremena
tehnologija preporuĉuje sljedeće preventivne mjere:
184
1) Vršiti obaveznu kontrolu kvaliteta ţita prije unošenja u
skladište, a vlagu stalno provjeravati;
2) Skladištiti samo ţito koje je prethodno oĉišćeno od urodica,
oštećenih i polomljenih zrna i mineralnih neĉistoća;
3) Skladištiti ţita samo sa dozvoljenim procentom vlage (za
pšenicu 13%, za kukuruz 14%), ukoliko ţito sadrţi veći procenat vlage
osuši se prethodno prirodnim ili vještaĉkim sušenjem;
4) Drţati se propisa (kod podnih skladišta) za visinu naslaga,
pored lopatanja i vjetrenja;
5) Izbjegavati skladištenje duţe od godinu dana;
6) Odrţavati besprijekornu ĉistoću. Kontrolisati tamne uglove i
drvene dijelove u skladištu gdje se uvlaĉe insekti (ţiţak, brašnar,
itd.). Stare vreće dezinfikovati ili odnijeti iz skladišta;
7) Nikako ne unositi u skladište ţito zaraţeno bolestima i
štetoĉinama, isto vaţi i za ambalaţu, ureĊaje i sav materijal koji
dolazi u dodir sa ţitom.
Ĉim se primjeti povećanje temperature (zagrijavanje ţita) sigurno
je poĉelo kvarenje. Ako se odmah ne interveniše, već dopusti dalji
porast temperature nastupa samozapaljenje ili kako se u narodu kaţe „ţito
se upali“. Prvo što treba preduzeti je provjetravanje, odnosno
prebacivanje iz jedne ćelije silosa u drugu ili prevrtanje i lopatanje
(kod podnih skladišta).
Za ĉuvanje ţitarica uglavnom se koriste tri tipa skladišta:
privremena skladišta, silosi i podna skladišta.
Privremena skladišta treba da su suva, da se mogu provjetravati i da
su zaštićena od atmosferskih uticaja.
Silosi su (slika 45) velike graĊevine opremljene svom potrebnom
mehanizacijom za pneumatski utovar, istovar, prebacivanje i druge
manipulacije ţitom. Pored toga raspolaţu potrebnim instrumentima i
aparatima za kontrolu kvaliteta i praćenja promjena u ţitu. Veći silosi
opremljeni su i pogonima za ĉišćenje ţita. Dobre strane silosa su što na
relativno malom prostoru omogućavaju ĉuvanje većih koliĉina ţita,
koncentraciju kontrole i ispitivanja, brz utovar i istovar i druge
radnje. Kapaciteti su im vrlo veliki od 3-4 hiljade vagona (300.000 do
400.000 metriĉkih centi). Projektovanje poštuje ameriĉki standard
AISC i ASBC i odnosi se na norme DIN 1055. Silos je sastavljen od
sklopa prešano-savijenih podupiraĉa i oplata od rebrastog lima, oba
185
od galvinizovanog sklopnog ĉelika S350GD+Z375. Spajanje
pojedinaĉnih elemenata vrši se koristeći pocinĉane ţeljezne vijke
visoke izdrţljivosti dok nepropustljivost strukture garantuje upotreba
termoplastiĉnih dihtunga i specijalnih podmetnih koluta od PVC-a
spojenih sa skupom zakovica. Krov silosa je formiran od pocinĉanog
sklopnog ĉelika S350GD+Z375 sastavljenog od rebrastih trapezoida sa
nagibom od 30 stepeni.
gbhnmdţdcfvgbnhhjjjjj
Slika 45. Šematski prikaz silosa (vertikalni presjek)
Za prebacivanje ţita iz jedne ćelije u drugu u cilju vjetrenja i
hlaĊenja ţita, silos raspolaţe, uvijek, odreĊenim brojem rezervnih
ćelija koje su prazne. Sve operacije u silosima su mehanizovane i
provode se pomoću komandne table, tako da se sa jednog mjesta rukovodi
radom cijelog silosa. Moderniji silosi imaju mehanizovanu kontrolu vlage
i temperature, tako da se na odgovarajućim instrumentima moţe u svako
doba proĉitati stanje u svakoj ćeliji silosa. Primjenom pneumatskog
transporta kroz cijevi, gdje jaka struja vazduha nosi ili prenosi iz
baterije kontinualno pušteni mlaz ţitarice, postiţu se znatne
1. Donja kontrolna
vrata
2. Ulaz prinudne
ventilacije
3. Ljestve sa zaštitom
4. Balkon za odmor
5. Kontrolni balkon
6. Nosaĉi hodne staze
7. Hodna staza
8. Kontrolni otvor na
krovu
9. Sonde temperature
10. Puţ za potpuno
praţnjenje
186
prednosti u odnosu na ostale mogućnosti transporta, jer se ţitarica
posredstvom vazduha osuši i ohladi.
Podna skladišta su graĊevine sa 1, 2 ili više spratova (etaţa), na
koje se stavlja ţito u gomilama odreĊene visine, a katkad i u vrećama
(privremeno skladištenje). Dok su moderni silosi 100% mehanizovani,
ova skladišta koriste i fiziĉku radnu snagu, naroĉito za poslove
praţnjenja, premještaja i lopatanja ţita. U pogledu dozvoljenih visina
gomila, vlage i potrebe lopatanja, za skladištenja pšenice u našim
uslovima preporuĉuje se sljedeće:
Tabela 7. Promjene koje mogu nastati u ţitu
Vremenski
period
(%)
vlage
Visina
sloja u cm
Vršiti
lopatanje
Promjene koje
mogu nastati u
ţitu
Od vršidbe do 31.
jula
Od 01.-31. avgusta
Od 01.-30.
septembra
Od 01.-30.
septembra
Od 30.09. do 15.10.
12-13
14-15
14-15
preko 15
preko 15
80-150
40-60
60-80
40-50
40-50
2 puta nedeljno
3 do 4 puta nedeljno
3 puta nedeljeno
svakodnevno
svakodnevno
Znojenje, rosa i
klijanje
Znojenje, rosa i
klijanje
Plesnivost
Rosa, klijanje,
zagrijavanje
Plesnivost
Podna skladišta mogu imati razliĉitu veliĉinu, sa manjim ili
većim stepenom mehanizovanih operacija. Kapacitet im je do 200 vagona.
Danas se sve više zamjenjuju silosima i vjerovatno će se zadrţati samo za
prihvatanje manjih koliĉina ţita, za potrebe trgovinskih organizacija
ili drugih proizvoĊaĉa.
Lagerovanje vreća zahtjeva odreĊenu tehniku slaganja, obiĉno unakrsno
po dvije, i to: teţa ţita u gomilama do 15 vreća, a lakša u gomilama do 25
vreća. Krstine ili gomile vreća nuţno je ĉešće preslagavati i to
obrnutim redom; vreće koje su ranije bile u gornjem dijelu staviti dole,
a donje gore.
187
Slika 46. Razne kombinacije slaganje vreća

Ĉuvanje kukuruza treba posebno komentarisati, s obzirom da se moţe
skladištiti u klipovima i u zrnu. Pored toga, kukuruz poslije branja
normalno sadrţi veći procenat vlage nego bijela ţita.
Kukuruz u klipovima skladišti se u koševima (kukuruznjacima,
ĉardacima, salaši), koji treba da su sagraĊeni na ĉistom i suvom mjestu,
po mogućnosti okrenuti po pravcu sjever-jug. Klipovi se smiju kruniti tek
kada im vlaga spadne na 17%. Kukuruz koji ima 16-17% vlage moţe se
drţati u gomilama visine do 75 cm, koje se moraju ĉesto lopatati.
Kukuruz u zrnu ĉuva se u podnim skladištima koja moraju biti
obloţena drvenim podom, asfaltom ili drugim izolacionim
materijalom, nikako ne koristiti direktno betonski, kameni ili
metalni pod.
6.1.1. Uzimanje uzoraka za ispitivanje ţitarica je propisano
standardima ili drugim normama za provjeravanje kvaliteta.
Za ţitarice u vrećama propisan je broj vreća iz kojih se mora
uzeti uzorak. Kod pšenice se npr. za isporuku do 3 vreće uzima uzorak iz
svake; za pošiljku od 3-30 vreća iz svake treće, ali najmanje iz tri; za
pošiljku sa više od 30 vreća uzorak se uzima iz svake pete, itd. Uzorci
se uzimaju pomoću ruĉnih sondi sa vrha, sredine i dna. Ako se ţitarice
isporuĉuju u rasutom stanju uzorci se uzimaju sa 10 do 12 mjesta, na raznim
dubinama.
Svi uzorci od istog tovara, iste vrste i kvaliteta, sakupljaju se u
188
jednu vreću, dobro izmješaju i kvadriranjem svedu na srednju probu.
Kvadriranje ili ĉetvrtanje vrši se tako što se cijela koliĉina
uzetog uzorka od istog tovara sloţi na glatku i ravnu površinu u tanak
sloj oblika kvadrata. Kvadrat se lenjirom dijagonalno podijeli na
ĉetiri dijela, pa se suprotni dijelovi pomeću i tako dobiju dvije
gomile. Jedna od njih se izdvoji na stranu, a druga obraĊuje na isti naĉin
kao i prvobitna koliĉina. Ovo se ponavlja sve dotle dok ne preostane
koliĉina od 3-4 kg ţita. Od te koliĉine uzimaju se tri jednaka uzorka od
po 1 kg, stavljaju u posebne staklene boce ili limenke, hermetiĉki
zatvaraju i peĉate.
Uzimanje uzoraka obavlja se komisijski, uz obavezno voĊenje
zapisnika o cjelokupnom radu i potpisivanjem od strane svih ĉlanova
komisije. Od pripremljena tri uzorka svaki mora biti propisno
etiketiran, sa naznakom: naziva, vrste i kvaliteta proizvoda, broja
isporuĉenih pakovanja i ukupne koliĉine; datuma isporuke, datuma i
mjesta uzimanja uzorka, kao i potpisna lica koja su izvršila uzimanje i
obradu uzorka. U sluĉaju spora analizu vrši jedna od ovlašćenih
labaratorija koju sporazumno izaberu zainteresovane stranke.
U trgovini na veliko ţito se prodaje na metriĉke cente (100 kg),
tone (1000 kg) i vagone (10000 kg). U SAD se ţito prodaje na bušele (1
bušel = 27,2 kg); ameriĉke cente (45,36 kg) i ameriĉke ili kratke tone
(907,2 kg); u SSSR se upotrebljava kao mjera za ţito i pud (16,36 kg).
Poglavlje 7 TRANSPORT ŢIVIH ŢIVOTINjA
189
7. TRANSPORT ŢIVIH ŢIVOTINjA
Ţivotinje same po sebi predstavljaju tovar koji se bitno
razlikuje od ostalih roba. Prevoz ţivih ţivotinja zasluţuje posebnu
paţnju iz dva osnovna razloga: humanosti, velike vrijednosti. Prvi razlog je
vaţniji, jer ţivotinje osjećaju bol, umor, glad, ţeĊ i tome sliĉno, pa
treba pri utovaru, prevozu i istovaru postupati ĉovjeĉno. Vršilac
transporta treba da brine o urednosti vozila, o stelji za posipanje poda
vozila, hrani za usputno hranjenje, pojenje, itd. Stelja za posipanje poda
ne smije biti zapaljiva, a ukoliko jeste treba je miješati sa nezapaljivim
materijama ili prskati vodom. Tako se pljeva miješa sa pijeskom, drvena
strugotina sa pijeskom ili se prska vodom, dok se sam pijesak veoma
rijetko upotrebljava.
Ne treba zaboraviti da ţivotinje svo vrijeme transporta mogu da
luĉe izmet i mokraću ĉime se zagaĊuje vozilo i moţe da nastane razvijanje
patogenih mikroorganizama, uzroĉnika zaraznih oboljenja. Nepovoljni
uslovi transporta dovode do smanjenja mase i promjene kvaliteta
ţivotinja. Mnogo je razloga da se transprot ţivih ţivotinja obavlja
tako da se ne ozlijede, ne udare, ne uznemiravaju i ne zlostavljaju. Da se
umanji gubitak mase treba obezbjediti hranjenje i dobro nadgledanje
tokom transporta. Prije utovara obavezna je potreba usloviti pregled
ţivih ţivotinja od strane mjerodavnog veterinara koji izdaje stoĉni
pasoš, jer se oboljele ţivotinje ne smiju prevoziti. U ţeljezniĉkim i
drumskim vozilima ne treba drţati ţivotinje duţe od 24 ĉasa, bez izlaska
van vozila.
Zabranjeno je u naĉelu tovariti zajedno razliĉite vrste krupne i
sitne stoke. Uvijek ih treba odovjiti pregradom od jakih dasaka.
Izuzetno, mladunci koji sisaju mogu da se prevoze zajedno sa majkama.
Krupne ţivotinje se pri utovaru odvajaju po polu. Nije dozvoljeno
zajedno tovariti domaću stoku i stoku koja stiţe iz inostranstva, kao i
stoku za priplod i rad, sa stokom za klanje.
Kako se prije utovara raspolaţe dokumentacijom ili tovarnim
listom lako se moţe vidjeti za koju su namjenu transportovane odreĊene
ţivotinje i da li su domaće ili uvezene. Bremenite ţivotinje se
prihvataju na prevoz samo uz posebno veterinarsko uvjerenje kojim se
tvrdi da je ţivotinja sposobna za put i da ne postoji oĉigledan rizik da
u toku putovanja nastupi porod.
190
Tovarenje krupne stoke za priplod i rad moţe biti po duţini na
slikama 47 i 49, odnosno paralelno sa poduţnim stranicama vozila sa
glavama okrenutim u pravcu voţnje ili ka sredini vagona gdje se nalaze
vrata, u sluĉaju tansprota ţeljeznicom. MeĊutim, kako poduţni naĉin
tovarenja ne obezbjeĊuje dobro iskorišćenje vozila, a to povećava
troškove transporta, pribjegava se popreĉnom naĉinu tovarenja (sl. 48).
S obzirom da je ţeljeznica svoj interes zaštitila kroz
minimalnu teţinu od 5 000 kg, pošiljalac stoke traţi raĉunicu u tome
da ne plati ''mrtvu vozarinu'', tako što pribjegava prostoj raĉunici.
Uzme se prosjeĉna teţina po jednom grlu ţive ţivotinje, npr.:
- za konja, mazgu i mulu oko 700 kg,
-za ţdrijebe i ponija 400 kg,
- za magarca, june i junicu 170 kg,
- za bika, vola, kravu i bivolicu 550 kg,
- za tele 70 kg,
- za ovcu, ovna, jagnje, kozu, jarca, jare i prase 30 g,
- za debelu svinju 170 kg,
- za mršavu sinju 80 kg;
i odredi broj grla koja će dati masu od 5 000 kg, odnosno biće:
7 konja h 700 = 4900 kg,
13 ţdrijebadi h 400 = 5200 kg,
30 magaraca h 170 = 5100 kg,
71 tele h 70 = 4970 kg,
167 prasića h 30 = 5010 kg;
tako da naknada prevoza bude povoljna zahtjevima ţeljeznice.
191
Slika 47. Poduţno utovareni konji u vagonu
Slika 48. Popreĉno utovareni konji u vagonu
Slika 49. Poduţno utovarena goveda u vagonu
192
Da se ţivotinje zaštite od mogućih udara prilikom kretanja
vozila, primjenjuju se zaštitni jastuci dugi 2,3 m i široki 0,8 m, a
debljine 150 mm naĉinjeni od gumiranog platna, a po potrebi se
naduvaju ili su od jutane tkanine dimenzija 2,3 x 1,0m, i po potrebi se
popune slamom ili sijenom, što se koristi dijelom i za ishranu
ţivotinja.
Smatrano je da razmak izmeĊu ţivotinja poslije tovarenja treba da
je toliki da omogućava prolaz ĉovjeka. Kako ljudi, pratioci transporta
ţivih ţivotinja mogu da se veoma razlikuju po figuri, pravilnije je
razmak odrediti nekim mjerilima. MeĊutim, u obzir se uzme prosjeĉna
širina kod ţivotinje mjerena na najširem mjestu i uvećava za odreĊeni
procenat po vrijednosti zavisan od toga da li je ţivotinja namijenjena
za klanje, rad, priplod ili steona. Gledano odozgo izmjerena širina
konjskih sapi dala bi npr. prosjeĉnu širinu od 700-800 mm. Razmaci
izmeĊu ţivotinja dobijaju se kada prosjeĉnu širinu prema potrebi
uvećamo sljedećim procentima:
1. 20% za zdrave konje za klanje,
2. 50% za zdrave konje za rad i priplod, kao i za goveda za klanje
zbog rogova,
3. 50-70% za goveda za rad i priplod, kao i za omad, junad, telad
i ţdrijebad,
4. 80% za ţdrijebne kobile i steone krave do 3 mjeseca
ţdrijebnosti, odnosno, steonosti,
5. 90% za ţdrijebne kobile i steone krave od 3 do 6 mjeseci
ţdrijebnosti, odnosno, steonosti, i
6. 100% za ţdrijebne kobile i steone krave preko 6 mjeseci
ţdrijebnosti, odnosno, steonosti; kao i za krupne ţive
ţivotinje namijenjeno za izloţbu ili trke. Isto tako, ako se
prevoze mladunci koji sisaju zajedno sa majkama, odnosno
kobile sa ţdrijebadima ili krave sa teladima.
Za bolesne ili fiziĉki slabe ţivotinje procenat uvećanja
zavisan je od stepena bolesti, odnosno, fiziĉke slabosti. Ako
ţivotinje u toku prevoza treba da legnu povećanje najmanje mora biti za
50%, dok u sluĉaju kad svo vrijeme stoje dovoljno je 20% da bi ţivotinje
mogle saginjanjem glave da se hrane ili poje.
Koliko će se krupnih ţivotinja utovariti u vozilo zavisi od
više faktora: da li je uzduţni ili popreĉni naĉin tovarenja; kolika je
193
prosjeĉna veliĉina najšire dimenzije ţivotinje gledano odozgo; da li
je ţivotinja ţdrijebna, steona, za priplod, rad ili za klanje; od
zdravstvenog stanja ţivotinja; raspoloţivog tovarnog prostora; trajanja
prevoza; da li ţivotinje trebaju svo vrijeme da stoje ili su im potrebni
odmor i leţanje. Obiĉno se smatra da zdravi i odmorni konji ne treba da
leţe za vrijeme prevoza, a ako su namijenjeni za klanje redovno se tovare
popreĉno, ĉesto sa skinutim potkovicama.
U praksi se ĉesto upotrebljava tzv. slobodan utovar ţivih ţivotinja,
koji podrazumijeva sljedeća rješenja:
- popunjavanje 2/3 raspoloţivog tovarnog prostora u vozilu
tako da 1/3 prostora ostaje za prolaze i ostale potrebe,
- popunjavanje 3/4 raspoloţivog tovarnog prostora u vozilu
tako da samo 1/4 ostaje za druge potrebe, što se moţe
primjeniti za prevoz mršavih ţivotinja ili kod transporta
u hladnijim zimskim mjesecima, kao i na kraćim relacijama kada
prevoz ne traje duţe od 24 sata,
- popunjavanje da se što više iskoristi tovarni prostor kada
ostaje prazna samo 1/4 ili 1/5 vozila, podrazumijevajući
tovarni prostor.
Od naznaĉenih slobodnih utovara svakako da je prvi najpovoljniji
kada se ţivim ţivotinjama obezbjeĊuju najhumaniji uslovi, ali takav
komfor nema ekonomskog opravdanja za sve vrste ţivih ţivotinja koje se
mogu javiti za potrebe transporta.
7.1. Posebna uputstva za tovarenje pojedinih vrsta
ţivih ţivotinja
KONjI - ako su namijenjeni za rad i priplod prevoze se u
zatvorenim vozilima, utovareni poduţno. Vezuju se za metalne prsne
preĉage koje moraju biti oble. Kapci na vozilima koji obezbjeĊuju
provjetravanje u ljetnom periodu ostaju otvoreni samo sa jedne strane
vozila, a u zimskom periodu treba da su zatvoreni. Samo u sluĉaju
zadrţavanja ili duţeg stajanja vozila kapci se mogu otvoriti sa obje
strane vozila. Neobiĉno je vaţno da se ţivotinje ne tovare oznojene, jer
bi hlaĊenjem mogle da obole.
Konji za klanje, ako su zdravi i sposobni da stoje, tovare se
popreĉno. Ako su iznemogli ili sa bolesnim nogama treba im omogućiti
194
da legnu. Prije utovara skidaju im se potkovice, da ne bi bilo povreda od
udaraca ili gaţenja pri kretanju vozila. Da bi se sprijeĉilo ispadanje
neĉistoća iz vozila za vrijeme transporta vrata kod vozila–vagona se
zagraĊuju daskama visine 1,5 m, s tim da donje dvije daske moraju imati
širinu najmanje 200-300 mm. Daske koje nalijeţu na sam pod vozila
moraju biti dobro uklopljene. Kod popreĉnog tovarenja do ĉeonih
stranica vozila uvijek treba postaviti najsnaţnija grla, kako bi ona
svojom snagom podnijela odreĊeni pritisak za vrijeme voţnje, a
naroĉito pri manevrisanju vozila–vagona.
ŢDRIJEBAD I TELAD - obiĉno se tovare bez vezivanja, ali je
poţeljno da se vozilo – vagon pregradi u 3 do 4 odjeljka – boksa, da se
sprijeĉi padanje i povrijeĊivanje ovih ţivotinja.
GOVEDA - namijenjena za rad i priplod prevoze se analogno
prevozu konja za istu namjenu. Ali, da ne bi došlo do meĊusobnih uboda
rogovima pri prevozu, goveda treba vezati sa dva ulara, tako da glave ne mogu
pomjerati lijevo i desno, već samo gore i dole što je potrebno za
hranjenje i pojenje ili eventualno lijeganje i ustajanje.
Steone krave i krave sa mladuncima koji sisaju – obavezno se tovare
samo poduţno, a sa dovoljno prostora da po potrebi mogu da legnu.
Popreĉno tovarenje bi moglo sluĉajnim padom krave da uslovi smrt
teladi pri operacijama manevrisanja vozila–vagona. Krave se moraju
vezati za prsne preĉage, a telad se vezuju ispred glave majke da ne bi
sisala i kretala se po vozilu za vrijeme voţnje. Pratioci transporta
ţivih ţivotinja povremeno odvezuju telad da bi se hranila, što ĉine
prilikom zadrţavanja vozila, poslije ĉega ih ponovo vezuju.
SVINjE - koje su uhranjene za klanje, tovare se u vozila pregraĊena
na dva sprata sa rešetkastim stranicama da bi se omogućilo obilno
strujanje svjeţeg vazduha svo vrijeme transporta. Pod vozila se posipa
dovoljnom koliĉinom pijeska pomiješanog sa nešto strugotine.
Najĉešće se prevoze uhranjene ţive ţivotinje namijenjene za
prodaju i ĉine 80% transporta ţivotinja, zatim, krupna stoka za klanje i
rijetko grla za priplod. Po otkupu ţivotinje bi trebalo da se odmore
1-2 dana, umjereno hrane i poje, pa tek onda tovare u vozila. Tokom
prevoza treba obezbjediti dva puta dnevno, ujutro i uveĉe, hranjenje i
pojenje ţivotinja. Pojenje vodom slijedi poslije hranjenja, a po potrebi,
za vrijeme jakih ţega i više puta.
Pravilna priprema ţivih ţivotinja za transport podrazumijeva:
195
- da se uhranjena, bilo krupna ili sitna, stoka nikada ne dovodi
pješke do utovarne stanice, već mora da se preveze;
- da se mršava, bilo krupna ili sitna, stoka ne dovodi pješke do
utovarne stanice ako je njena udaljenost od otkupnog mjesta veća od 10 km.
Ukoliko je rastojanje manje, pa se dovode pješke onda treba da se kreću
preko meke zemlje, a ne po kamenitom putu;
- da se obavezno obavi veterinarski pregled svakog grla prije
utovara, naroĉito uhranjenih ţivotinja i izgleda vozila u odnosu na
ĉistoću i pripremljenost hrane i vode;
- da se obezbjedi struĉnjak – pratilac transporta ţivotinja;
- da se odredi odmaranje ţivotinja bar u trajanju od 24 sata prije
utovara, uz umjereno hranjenje i pojenje;
- da se tovarenje izvrši po hladovini, odnosno, u veĉernjim,
noćnim ili ranim jutarnjim ĉasovima pri ĉemu ne smiju biti ni malo
oznojene;
- da se tovarenje prvenstveno vrši poduţno po mogućnosti sa
glavama okrenutim u pravcu kretanja vozila, itd.
7.2. Tipovi ambalaţa za pošiljke razliĉitih vrsta
ţivotinja u vazdušnom transportu
MeĊu ţivim ţivotinjama, koja se transportuju javljaju se veoma
razliĉite vrste i to pored krupne stoke: domaće ţivotinje nazvane
„ljubimci“, kad se misli na pse i maĉke; razni sisari, ptice, reptili,
ribe, školjke, insekti, divlje i ostale ţivotinje. Natpis i prikaz koji
upozorava da je u pitanju transport ţivih ţivotinja sadrţi listica
izgleda na slici 50, 51 i 52.
Sa pravnog aspekta prevozilac ţivih ţivotinja najĉešće ne
prima na sebe nikakvu odgovornost usljed prirodne smrti ili bolesti
ţivotinje tokom prevoza. Ţivotinje koje su opasne na slobodi–otrovne,
divlje ili na drugi naĉin opasne, u transportu se neće smatrati opasnim,
jer moraju biti smještene u kaveze solidne izrade i odgovarajućih
konstrukcija da ne postoje mogućnosti bjeţanja ili kontakta sa drugim
ţivotinjama. Ţivotinje koje su prirodni neprijatelji svo vrijeme prevoza
moraju se drţati strogo odvojeno jedne od drugih. Ako su neke ţivotinje u
karantinu treba ih izdvojiti od onih koje nisu.
196
Slika 50. Izgled listice za transport
ţivih ţivotinja (u meĊunarodnom
transportu)
Slika 51. Izgled listice za transport
(za transport u našoj zemlji)
Slika 52. Izgled listice za lako
kvarljivu robu tipa bilja i riba
Slika 53. Izgled listice za prevoz
ţivotinja namijenjenih za nauĉna
istraţivanja
Posebne odredbe se ukljuĉuju pri transportu ţivotinja
namijenjenih za labaratorijska istraţivanja, s obzirom da se one moraju
potpuno izdvojiti od ostalih ţivotinja i tereta da bi se smanjio rizik
197
od prenošenja mogućih infekcija. Listica upozorenja ima prikaz
pacova i natpis kojim se istiĉe da su ţivotinje u filter-kontejneru
koji ne propušta mikrobe kao na sl. 53 uz napomenu da se za potrebe
kontrolisanja u bilo koje svrhe mora postupiti po preporukama
pošiljaoca. Ako bi se filter-kontejner otvorio iz bilo kojih razloga,
makar radi hranjenja ili pojenja, vrijednosti ţivotinja za potrebe
istraţivanja bi se potpuno izgubile. Zbog toga, na listici još piše: ne
otvarati, ne hraniti, ne pojiti.
Za potrebe vazdušnog transporta ţivih ţivotinja ukoliko
drugaĉije nije predviĊeno, uglavnom se upotrebljavaju ambalaţe od
drveta ili metala. Izradom ambalaţe treba da se obezbjede sljedeći
uslovi:
- da se onemogući bjegstvo ili meĊusobni kontakt
ţivotinja;
- dovoljna ventilacija;
- da se omogući pristup ţivotinji, hranjenje, pojenje (sa
zalihama) i ako je potrebno prostor da se ţivotinja
kreće;
- udobnost i bezbjednost ţivotinja;
- upijanje otpadnih materija absorbujućim ili drugim
materijama;
- postavljanje odgovarajućih listica upozorenja i drugih
oznaka i upustava za rukovanje, itd.
U vazdušnom transportu pored oznake „LIVE ANIMALIS“
(„ŢIVE ŢIVOTINjE“) dodaje se naljepnica sa tekstom: „This side up“
(„Ova strana gore“), a kada se transportuju ţivotinje opasne po
otrovnosti, sa tekstom: „POISONOUS“ („OTROVNO“).
Ambalaţa za ţive ţivotinje podrazumijeva najĉešće drvene
sanduke-kontejnere; kaveze od drveta, jake ţice ili sliĉnog materijala
tako napravljene da je uvijek obezbjeĊeno strujanje vazduha. Veliĉina
ambalaţe se prilagoĊava veliĉini ţivotinje tako da moţe da stoji, leţi
ili se kreće.
Za piliće i paĉiće upotrebljava se ambalaţa od plastiĉnih
materijala na sl. 54 (fibera) sa ţiĉanom mreţom koja ima otvore
preĉnika 12 mm, sa dašĉicama razmaka 35 mm i dnom od aluminijuma.
Unutrašnjost se oblaţe vrećom, a ventilacija postiţe otvorima
198
preĉnika 25 mm sa boĉnih strana, a dno ima podlogu od hartije ili
drugog podmetaĉa da bi se omogućilo lakše ĉišćenje.
Slika 54. Ambalaţa za prevoz pilića, paĉića i sl
Ptice se prevoze u ambalaţi od drveta, metala ili jakog fibera
kao na sl. 55, sa jednom ili više strana koje su otvorene i prekrivene
ţiĉanom mreţom odgovarajuće jaĉine. Za osjetljive ptice na hladnoću
moţe se preko mreţe prebaciti platno. Za ĉišćenje kaveza sluţi
pokretljiva plitka posuda ili neko drugo pogodno rješenje. U kavezu su
preĉage i posude za hranu i vodu. Upijajuće sredstvo i materije za
neutralisanje neprijatnih mirisa, potrebna su kada se prevoze ptice
koje se hrane ribom ili koje šire neprijatne mirise. Ptice najlakše
podnose prevoz danju, ali pri slaboj svjetlosti.
Slika 55. Ambalaţa za prevoz ptica
Psi i maĉke se prevoze u kutijama ili sanducima od drveta, metala i
sliĉnih materijala. Obiĉno je gornja strana otvorena i prekrivena
odgovarajućom ţiĉanom mreţom. Kad je hladno preko mreţe se prebaci
tkanina. Dno ima prostirku ili upijajuća sredstva. Ambalaţa se
obezbjedi sa dovoljnom koliĉinom hrane i vode. Psi moraju imati ogrlicu
199
s kaišem za šetnju i ako je potrebno korpu za njušku. Preporuĉuje se
prevoz danju.
Za divlje pse, vukove, kojote, lisice, hijene, jaguare, leoparde, lavove,
pantere, pume, rakune, tigrove i dr., ambalaţa u vidu kaveza, kao na sl. 56
mora se izraditi tako solidno da nema opasnosti od mogućnosti izlaska
zvijeri iz kaveza. Veoma je vaţno da pratilac transporta ţivih ţivotinja
bude dobar poznavalac ćudi ţivotinje.
Slika 56. Ambalaţa za transport divljih zvijeri
Reptili: zmije, gušteri i aligatori se prevoze u jakim gusto
izatkanim platnenim torbama ili dţakovima koji su dobro sašiveni i
ĉvrsto zatvoreni. Dţakovi se potom pakuju u metalne kutije ili posude koje
imaju otvore za ventilaciju prekrivene gustom ţiĉanom mreţom dobro
uĉvršćenom za sud ili kutiju kao na sl. 57. Ambalaţa mora na vidnom
mjestu da ima listice sa natpisom: „POISONOUS SNAKES“ („OTROVNE
ZMIJE“) ili „HARMLESS SNAKES“ („BEZOPASNE ZMIJE“) ili
„LIVE LIZARDS“ („ŢIVI GUŠTERI“), „POISONOUS LIZARDS“
(„OTROVNI GUŠTERI“), „LIVE ALLIGATORS“ („ŢIVI
ALIGATORI“), itd., zavisno od toga koja vrsta reptila se prevozi.
200
Slika 57. Ambalaţa za prevoz reptila, zmija, guštera i sl.
Ţabe i kornjaĉe najbolje podnose prevoz ako se upotrijebe kao
ambalaţa kante ĉiji poklopci treba da budu perforirani radi
ventilacije. Broj otvora na poklopcu je veći kada se kante upotrebljavaju
za prevoz kornjaĉa. Za prevoz oko 100 ţaba potrebna je kanta preĉnika
500 mm i visine 450 mm. Na dno kanti se postave vlaţne krpe ili pola
litre vode. U ljetnjim mjesecima koliĉina vode u kanti treba da je veća.
Za prevoz kornjaĉa upotrebljavaju se i pletene košare od pruća, na
sl. 58 sa mogućnošću dobrog zatvaranja ţicom. MeĊutim, pri tovarenju
vaţno je ne redati u visinu, jer košare od pruća ili trske nemaju
izdrţljivost na pritisak.
Slika 58. Košare od pruća za prevoz kornjaĉa
Ribe se mogu prevoziti u metalnim sudovima sa dovoljno vode,
nekada kadama, pri ĉemu se mora voditi raĉuna da ne doĊe do izlivanja
vode u toku transporta. Ako se predviĊa duţi transport obezbjeĊuje se
hranjenje riba i aeracija vode u sudovima u kojima se ribe prevoze.
201
Ukoliko se transportuje manja koliĉina riba ili ako su posebne vrste
riba u pitanju, kao ambalaţa koriste se vreće od plastiĉnih masa koje su
koliko je potrebno ispunjenje vodom, a zavezane tako da nije onemogućen
dovod vazduha. Vreće se potom stave u kartonske kutije.
Slika 59. Ambalaţa za prevoz manje koliĉine ţivih riba
Slika 60. Kontejner za transport konja i kamila
Kada treba transportovati bezopasne velike ţivotinje vazdušnim
202
transportom mora se razmatrati Priruĉnik za transport ţivih
ţivotinja vazdušnim putem (Manual for carriage of live animals by air) koji
je izdat od strane MeĊunarodnog udruţenja za vazdušni transport
(International Air Transport Association-IATA). Prema odredbama tog
priruĉnika kontejneri moraju biti odreĊene konstrukcije na sl. 60 i 61.
Slika 61. Kontejner za transport ponija, magaraca, mula, zebri,
antilopa, lama i tome sliĉno
7.3. Duţnosti pratilaca transporta ţivih ţivotinja
Prva duţnost je da se preuzmu od pošiljaoca zdravstvena uvjerenja ili
stoĉni pasoši za ţivotinje. Zatim, dozvole za izvoz-uvoz i eventualno
druga dokumenta za zemlje tranzita, kao i potrebna uputstva za ishranu i
pojenje ţivih ţivotinja tokom transporta. Niko osim pratilaca ne
smije hraniti ili pojiti ţivotinje, jer se tako iskljuĉuje mogućnost
zlonamjernog trovanja ţivotinja.
Ako pri stalnom nadgledanju pratilac primjeti kod ţivotinja
bilo šta sumnjivo mora odmah preduzeti potrebne mjere. U sluĉaju teţe
povrede, oboljenja ili uginuća treba sa prve podesne stanice telefonom
ili ako je moguće telegrafski obavjestiti veterinara. Veterinar dolazi,
pregleda situaciju i tada napismeno iznosi utvrĊeno ĉinjeniĉno stanje
i daje odredbe kako postupiti sa ozlijeĊenom ili uginulom ţivotinjom,
203
a kako sa ostalim ţivim ţivotinjama iz transporta.
Još prije dolaska veterinara uginula ţivotinja se mora
odstraniti iz vozila u za takvu situaciju predviĊene odjeljke vozila.
Kod ţeljeznice odstranjuje se u sanduke koji su smješteni ispod vagona.
Nikako ne smije uginula ţivotinja da se usput izbaci iz vozila ili
neodgovorno zakopa, već o njenoj sudbini mora da donese odluku samo
veterinar. Ako je ţivotinja uginula od zarazne bolesti veterinar
odreĊuje njeno uništavanje, spaljivanje, zakopavanje i polivanje kreĉom.
Poţeljno je da pratilac bude viĉan klanju stoke kako bi u sluĉaju teških
povreda kod ţivotinja mogao intervenisati.
Pratilac transporta je duţan da vodi raĉuna o ĉistoći ţivotinja,
vozila i prostorija gdje se one zadrţavaju. Prostorije gdje se drţe
ţivotinje treba da se dezinfikuju svaka 24 sata. Izbor dezinfekcionih
sredstava kao i insekticida mora biti takav da upotreba istih ne škodi
zdravlju ţivotinja. Dok traje dezinfekcija ţivotinje se ne smiju drţati
u istoj prostoriji koja se dezinfikuje.
Pratilac mora da raspolaţe opremom za pojenje i hranjenje
ţivotinja, zatim sa svjetiljkom koja ima zaštitni plamen, pa ne moţe da
izazove poţar u vozilu; sa rezervnim konopcima i ularima, itd. Ako se
transportuju ţive ribe pratilac obezbjeĊuje i ĉeliĉne boce sa
kiseonikom pod pritiskom, kao i alate za eventualnu popravku ureĊaja
kojima se vrši aeracija vode, termometre za kontrolu temperatura
vazduha i vode, itd.
Koliĉina hrane i vode koje pratilac treba da obezbjedi variraju
zavisno od vrste ţivih ţivotinja, duţine puta i broja grla. U
prekomorskom transportu odreĊeno je da jedno grlo krupne stoke
prosjeĉno dnevno potroši: 7 kg sijena, 1,5 kg zobi, kukuruza i sl., uz
20-25 litara vode za piće i odrţavanje higijenskih uslova. Za grlo sitne
stoke prosjeĉno se dnevno potroši: 4 kg sijena ili zrnaste hrane i
10-12 litara vode za piće i odrţavanje higijenskih uslova.
Poglavlje 8
PAKOVANjE, SKLADIŠTENjE I TRANSPORT
OPASNIH MATERIJA
204
8. PAKOVANjE, SKLADIŠTENjE I TRANSPORT
OPASNIH MATERIJA
Pojam opasnih materija vezan je za proizvode kod kojih zbog
prirode njihovog sastava ili osobina moţe u toku skladištenja,
transporta, utovara, istovara, prepakivanja i sliĉnih manipulacija da
doĊe do pojava koje su opasne i štetne po okolinu. Tu spadaju: eksplozivne,
lako-zapaljive, otrovne, zarazne, radioaktivne, nagrizajuće i druge
materije. Da bi se obavio bezbjedan transport i manipulisanje ovakvim
proizvodima moraju se pakovati, skladištiti i transportovati pod
specifiĉnim uslovima. Neki od proizvoda sa svojstvima opasnim u
tolikoj mjeri su nesigurni za bezbjedan transport da ih prevoznici
uopšte ne primaju na prevoz, već ih proizvoĊaĉi ili korisnici
transportuju u sopstvenoj reţiji.
Propise za transport opasnih materija prvo su izradile
ţeljeznice. U Evropi se koristi MeĊunarodna konvencija o prevozu
robe ţeljeznicom – CIM (Convencion internacional concernat de transport
des marchandises par chemins de fer) i ona je izdala i MeĊunarodna
pravila o pervozu opasnih roba – RID (Regulament international
concernant des marchandises dangereuse). Naša zemlja je ĉlanica
MeĊunarodne ţeljezniĉke unije, pa su naši propisi istovjetni sa
RID-ovim. Za potrebe transporta opasnih materija prekomorskim
saobraćajem postoje, takoĊe, propisi izdani od strane MeĊunarodne
konvencije za zaštitu ljudskih ţivota na moru.
Prema meĊunarodnom sporazumu ADR, kao i prema našim
propisima koji regulišu prevoz ovih materija, one su na osnovu
njihovih osnovnih osobina razvrstane u devet klasa. Za svaku klasu
postoje pravila koja odreĊuju kako se obavlja njihov transport, s tim da i
za svaku materiju posebno mogu da postoje dodatna uputstva. Uz to, mnoge
materije imaju takve osobine da se mogu svrstati u više grupa, pa se na
njih istovremeno primjenjuju pravila za sve te grupe. Amonijak je, na
primjer, gas, i prema tome spada u grupu 2, ali je i otrovan, pa se na njega
primjenjuju pravila grupe 6.1.
Osim razvrstavanja u grupe, svaka opasna materija ima i sopstvenu
oznaku, zvanu UN broj, koji se sastoji od ĉetiri cifre. On se, izmeĊu
ostalog, upisuje na table kojima se obiljeţavaju vozila koja prevoze
opasne materije i sluţe za jednostavnije identifikovanje materija u
meĊunarodnom transportu. Za prevoznike koji se inaĉe ne bave prevozom
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
205
opasnih materija, vaţno pitanje je kako uopšte da znaju da li je ono što
prevoze opasna materija, pogotovo kada se ima u vidu da neke naizgled
bezazlene materije predstavljaju opasnost. Na primjer i sirćetna
kiselina, koja se koristi u svakom domaćinstvu, u transportu se tretira
kao opasna materija.
Klase opasnih materija:
- Klasa 1 Eksplozivne materije i predmeti sa
eksplozivnim materijama;
- Klasa 2 Gasovi;
- Klasa 3 Zapaljive teĉnosti;
- Klasa 4.1 Zapaljive ĉvrste materije, samoreagujuće materije
i ĉvrsti desenzitivisani eksplozivi;
- Klasa 4.2 Materije sklone samozapaljenju;
- Klasa 4.3 Materije koje u dodiru sa vodom emituju
zapaljive gasove;
- Klasa 5.1 Oksidirajuće materije;
- Klasa 5.2 Organski peroksidi;
- Klasa 6.1 Otrovne materije;
- Klasa 6.2 Infektivne materije;
- Klasa 7 Radioaktivni materijali;
- Klasa 8 Korozivne (nagrizajuće) materije;
- Klasa 9 Ostale opasne materije i predmeti.
U transportu se vrlo ĉesto dešava da treba manipulisati sa
proizvodima koji istovremeno posjeduju osobine više razliĉitih
opasnih materija svrstanih po klasama. Tada vršioci transporta
koriste Priruĉnike koji daju prikaz brojnih proizvoda zavisno od
sadrţanih svojstava opasnosti preko tzv. dijamanta opasnosti, kojim se
jasno istaknu pojedinaĉne opasnosti po intezitetu u zbiru opasnosti
koje proizvod ima.
8.1. Oznaĉavanje i obiljeţavanje opasnih materija
Listice opasnosti su simboli opasnosti koji se prema zakonskim
odredbama stavljaju na vozilo (koletu) kako bi što uoĉljivije ukazali na opasna
svojstva materija koje transportujemo.
Kako su prema ADR-u sve opasne materija svrstane u 9 klasa, za svaku klasu
postoje listice koje ukazuju na opasnost, a za neke klase i više listica prema
podjeli opasnih materija unutar klase (podgrupe), što je pobliţe objašnjeno u
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
206
kasnijem tekstu (vrste materija unutar svake klase).
Razlikujemo listice osnovne opasnosti, koje su propisane za odreĊenu klasu i
oznaĉene su brojem klase i listice dopunske opasnosti koje se koriste uz osnovne
kako bi ukazale na dodatna opasna svojstva materija. Broj listice dopunske
opasnosti poĉinje s nulom i takoĊe je u vezi sa karakteristikama klasa opasnih
materija.
Listica opasnosti:
1. mora biti priĉvršćena na istu površinu pakovanja, ako to dopuštaju
dimenzije pakovanja; za pakovanja klase 1 i 7, pokraj oznake za vlastiti
otpremni naziv;
2. mora biti tako postavljena na pakovanje da nije prekrivena ili
zaklonjena bilo kojim dijelom ili dodatkom na ambalaţu ili bilo kojom
drugom listicom opasnosti ili oznakom;
3. mora biti postavljena odmah uz drugu listicu opasnosti kada je
potrebno staviti više od jedne listice opasnosti.
Kad je pakovanje nepravilnog oblika ili malih dimenzija, tako da se na
njega na zadovoljavajući naĉin ne moţe priĉvrstiti listica opasnosti, na
pakovanje moţe biti priĉvršćena ĉvrsto privezanim privjeskom ili na neki
drugi odgovarajući naĉin.
IBC i velike ambalaţe, zapremine iznad 450 litara, moraju biti
obiljeţeni na dvjema suprotnim stranicama.
Listice dopunske opasnosti koriste se uz listice osnovne opasnosti. Razlikuju se od
osnovnih po tome što u dnu listice nemaju broja klase, te samo slikom ukazuju na opasnost.
Svaka ambalaţa koja je prema pravilnicima predviĊena za
pakovanje opasnih materija, mora biti obiljeţena trajnim i ĉitkim
obiljeţjem, koje se nalazi na mjestu i u formatu usklaĊenom sa
ambalaţom, odnosno tako da je dobro vidljivo.
Obiljeţje koje se nalazi na ambalaţi sastoji se od sljedećih
simbola:
1. Simbol Ujedinjenih Nacija za ambalaţu (obavezan);
2. Kod za vrstu ambalaţe;
3. Poslije koda dolazi kosa crta, a iza nje simbol grupe pakovanja za
koju je konstruisan i testiran tip pakovanja:
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
207
a) X – za ambalaţnu grupu I, II, III;
b) Y – za ambalaţnu grupu II, III;
v) Z – za ambalaţnu grupu III;
4. Za jednostruka pakovanja namjenjena za teĉnosti piše se broj koji
predstavlja vrijednost za relativnu gustinu za koju je tip
pakovanja testiran; za pakovanja namjenjena za ĉvrste materije ili
za unutrašnje pakovanje piše se broj koji oznaĉava maksimalnu
bruto masu u kg na koju je pakovanje testirano;
5. Za jednostruka pakovanja namjenjena za teĉnosti piše se
hidrauliĉni pritisak zaokruţen na 10 kPa i to na niţu
vrijednost na koju je pakovanje testirano; pakovanje za ĉvrste
materije piše se slovo S.
6. Godina i mjesec proizvodnje;
7. Oznaku drţave u kojoj je data dozvola za obiljeţavanje (oznaka je
identiĉna meĊunarodnoj oznaci za motorna vozila: D, F, GB i
sl.
8. Ime proizvoĊaĉa ili neku drugu identifikaciju dozvoljenu od
strane nadleţnog organa.
Kod za obiljeţavanje vrste ambalaţe sastoji se od:
1. arapske cifre za vrstu ambalaţe,
2. jednog ili više latiniĉnih slova za vrstu
materijala, i eventualno,
3. arapske cifre za kategoriju ambalaţe u okviru
vrste ambalaţe.
Za kompozitnu ambalaţu, na drugom mjestu koda, koriste se dva
velika latiniĉna slova (jedno iza drugog), gdje prvo slovo oznaĉava
materijal unutrašnjeg suda, a drugo slovo materijal spoljašnje ambalaţe.
Za kombinovanu ambalaţu i ambalaţu za zarazne materije, koristi
se samo obiljeţje za spoljašnju ambalaţu.
Sljedeće cifre se koriste za oznaĉavanje vrste ambalaţe:
1. bure,
2. drveno bure,
3. kanister,
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
208
4. sanduk,
5. vreća,
6. kompozitna ambalaţa,
7. (rezervisano – nije trenutno dodeljeno ni jednoj
vrsti),
8. ambalaţa od finog lima.
Sljedeća velika slova oznaĉavaju materijale od kojih je ambalaţa
izraĊena:
- A ĉelik (sve vrste i svi tremani površine),
- B aluminijum,
- G karton,
- H plastika,
- L tekstil,
- P staklo, porcelan, kamenina i dr.
Pored navedenih oznaka na ambalaţi opasne robe treba da stoje
još i tzv. LISTICE OPASNOSTI, kao i specifiĉne oznake za
pravilno rukovanje robom.
Listice opasnosti se pored na ambalaţu postavljaju i na vozila
koja transportuju opasnu robu.
U zavisnosti da li se listice opasnosti postavljaju na
transportnu ambalaţu ili na vozila razliĉite su i njihove dimenzije.
Dimenzija listica koje se postavljaju na ambalaţu iznosi 100 mm,
a njihova dimenzija ukoliko se postavljaju na vozila iznosi 150 mm. Za
radioaktivne materije dimenzija listica koje se stavljaju iznosi
minimalno 250 mm.
Listice opasnosti su kvadratnog oblika i prilikom postavljanja
listica na ambalaţu ili vozila, uvijek se postavljaju sa uglom na gore.
Listice koje upozoravaju na pravilno rukovanje teretom zbog
njegovih specifiĉnosti su pravougaonog formata A5 (148x210 mm),
mogu biti i smanjene do formata A7 (74x105 mm).
Poţeljno je da na donjoj polovini listice opasnosti stoji
natpis, broj ili slova za oznaĉavanje vrste opasnosti.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
209
Listice opasnosti:
- Opasnost klase 1
Eksplozivne materije i predmeti
(Br. 1)
Podklase 1.1, 1.2 i 1.3
Simbol (bomba koja eksplodira): crn;
Osnova: narandţasta;
Broj „1“ u donjem uglu
(Br. 1.4) (Br. 1.5) (Br. 1.6)

Podklasa 1.4 Podklasa 1.5 Podklasa 1.6
Osnova: narandţasta; Brojevi: crni; Znakovi moraju imati visinu 30 mm i debljinu 5 mm
(za listicu opasnosti 100 mm x 100 mm); Broj „1“ u donjem uglu
** mjesto za podklasu – bez podataka, ako eksplozivno svojstvo predstavlja sporednu opasnost
* mjesto za grupu kompatibilnosti – bez podataka, ako eksplozivno svojstvo predstavlja sporednu
opasnost
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
210
- Opasnost klase 2
Gasovi
(Br. 2.1)
Zapaljivi gasovi
Simbol (plamen): crni ili bijeli
Osnova: crvena;
(Br. 2.2)
Nezapaljivi, neotrovni gasovi
Simbol (plinska boca): crna ili bijela
Osnova: zelena;
(Br. 2.3)
Otrovni gasovi
Simbol (mrtvaĉka glava sa ukrštenim
kostima): crn
Osnova: bijela; Broj „2“ u donjem uglu
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
211
- Opasnost klase 3
Zapaljive teĉne materije
(Br. 3)
Simbol (plamen): crn ili bijeli
Osnova: crvena;
- Opasnost klase 4.1
Zapaljive ĉvrste materije, samoreagujuće materije i desenzitizovani
eksplozivi
(Br. 4.1)
Simbol (plamen): crn;
Osnova: bijela sa sedam vertikalnih crvenih linija;
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
212
Samozapaljive materije
(Br. 4.2)
Simbol (plamen): crn;
Osnova: gornja polovina bijela, donja polovina crvena;
Materije koje u kontaktu sa vodom razvijaju zapaljive gasove
(Br. 4.3)
Simbol (plamen): crn ili bijeli
Osnova: plava;
Oksidirajuće materije
(Br. 5.1)
Simbol (plamen iznad kruga): crn;
Osnova: ţuta;
Broj „5.1“ u donjem uglu
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
213
Organski peroksidi
(Br. 5.2)
Simbol (plamen): crn ili bijeli;
Osnova: gornja polovina crvena; donja polovina ţuta;
Broj 5.2 u donjem uglu
Otrovne materije
(Br. 6.1)
Simbol (mrtvaĉka glava sa ukrštenim kostima): crn;
Osnova: bijela; Broj „6“ u donjem uglu
Zarazne materije
(Br. 6.1)
Na donjoj polovini listice opasnosti moţe da bude navedeno: „ZARAZNE MATERIJE“ i „U
SLUĈAJU
OŠTEĆENjA ILI OSLOBOĐENjA ODMAH OBAVIJESTITI ORGANE ZDRAVSTVA“;
Simbol (tri polumjeseca stavljena na krug) i podaci: crn; Osnaova: bijela; Broj „6“ u donjem uglu
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
214
- Opasnost klase 7
Radioaktivne materije
(Br. 7A) (Br. 7B) (Br. 7C)
Kategorija I- WHITE Kategorija II- YELLOW Kategorija III- YELLOW
Simbol (trolist): crn; Simbol (trolist): crn; Osnova: gornja polovina ţute
Osnova: bijela; Tekst boje sa okvirom bijele boje, donja polovina bijele boje;
(obavezan): crn u donjoj Tekst (obavezan): crn na donjoj polovini
polovini listice opasnosti: listice opasnosti:
„RADIOACTIVE“ „RADIOACTIVE“
„CONTENTS...“ „CONTENTS...“
„ACTIVITY...“ „ACTIVITY...“
Jedna vertikalna crvena U crnom uokvirenom polju: „TRANSPORT INDEX“;
linija sljedi iza rijeĉi Dvije vertikalne crvene Tri vertikalne crvene
„RADIOACTIVE“; linije sljedi iza rijeĉi linije sljedi iza rijeĉi
Broj „7“ u donjem uglu „RADIOACTIVE“ „RADIOACTIVE“
(Br. 7E)
Fisione materije klase 7
Osnova: bijela; Tekst (obavezan):crn u gornjoj polovini listiceopasnosti „FISSILE“;
U crnom uokvirenom polju u donjoj polovini listice opasnosti:„CRITICALITY SAFETY INDEX“
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
215
- Opasnost klase 8
Nagrizajuće materije
(Br. 8)
Simbol (teĉnosti koje se prosipaju iz dvije epruvete i nagrizaju šaku i metal): crn;
Osnova: gornja polovina bijele boje; donja polovina crne boje sa okvirom bijele boje;
- Opasnost klase 9
Razne opase materije i predmeti
(Br. 9)
Simbol (sedam vertikalnih linija u gornjoj polovini): crn; Osnova: bijela;
Broj „9“ podvuĉen u donjem uglu
Slika 62. Listice opasnosti
Usmjeravajuće strijele; ukoliko nije drukĉije propisano moraju da
budu ĉitljivo obiljeţeni usmeravajućim strelama za poloţaj komada za
otpremu koje su sliĉne donjoj ilustraciji ili koje odgovaraju
specifikacijama norme ISO 780:1985. Usmjeravajuće strijele moraju da
budu stavljene na dvije suprotne vertikalne strane komada za otpremu,
pri ĉemu su strijele usmjerene prema gore. One moraju da budu
pravougaone i srazmjerno veliĉini komada za otpremu, dovoljno velike
da bi bile jasno vidljive. Pravougaoni okvir oko strijela je izborni.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
216
Dvije crne ili crvene strijele na bijeloj ili na odgovarajućoj kontrastnoj osnovi.
Pravougaoni okvir je opcionalan
Slika 63.Usmjeravajuće strijele
Ove oznake se nalaze na kombinovanim pakovanjima ĉija
unutrašnja pakovanja sadrţe tekućine ili na pojedinaĉnim pakovanjima,
koja su opremljena odušnim ventilom, kao i kod posuda u kojima se
prevozi ukapljeni gas pod pritiskom.
Usmjeravajuće strijele nisu potrebne za komade za otpremu sa:
- posude pod pritiskom, osim zatvorenih kriogenih rezervoara,
- opasnim teretom u unutrašnjoj ambalaţi sa zapreminom od
najviše 120 ml koja je opremljena dovoljnom koliĉinom
apsorbujućeg materijala za upijanje cjelokupnog teĉnog sadrţaja
izmeĊu unutrašnje i spoljašnje ambalaţe,
- zaraznim materijama klase 6.2 u primarnim posudama sa
zapreminom od najviše 50 ml;
- radioaktivnim materijama klase 7 u komadima za otpremu tipa
IP-2, tipa IP-3, tipa A, tipa B(M) ili tipa C,
- predmetima koji su u svakom poloţaju zaptiveni (npr. alkohol
ili ţiva u termometrima, aerosol pakovanja, itd.).
Velika listica (plakata) za radioaktivne materije klase 7; mora imati
veliĉinu od najmanje 250 mm h 250 mm, sa crnim okvirom koji je
paralelan sa ivicom na odstojanju od 5 mm ili kao što je prikazano
ispod na ilustraciji (uzorak 7D). Broj „7“ mora imati visinu znaka od
najmanje 25 mm. Boja pozadine gornje polovine velike listice (plakate)
mora da bude ţuta, a donje polovine bijela; boja simbola zraĉenja
(trolista) i štampa moraju da budu crni. Upotreba izraza
„RADIOACTIVE“ u donjoj polovini je fakultativna, da bi se omogućila
alternativna upotreba ove velike listice (plakate) za navoĊenje
odgovarajućeg UN broja pošiljke.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
217
(uzorak 7D)
Simbol (trolist): crn; Pozadina: gornja polovina ţuta sa bijelim okvirom, donja polovina bijela;
U donjoj polovini mora biti naveden izraz „RADIOACTIVE“ ili umjesto njega, ako se
zahtjeva,odgovarajući UN broj i broj „7“ u donjem uglu
Slika 64. Velika listica (plakata) za radioaktivne materije klase 7
Obiljeţja za materije koje se transportuju u zagrijanom stanju;
Vozila-cisterne, kontejner-cisterne, prenosive cisterne, specijalna
vozila ili specijalni kontejneri ili posebno opremljena vozila ili
kontejneri za koje je propisano obiljeţje za materije koje se transportuju
u zagrijanom stanju, moraju u sluĉaju vozila na obije strane i na zadnjoj
strani, a u sluĉaju kontejnera, kontejner-cisterni i prenosivih
cisterni na sve ĉetiri strane, da budu obiljeţeni obiljeţjem prema
dole prikazanoj ilustraciji koja ima oblik trougla sa duţinom
stranica od najmanje 250 mm i koje je crvene boje.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
218
Obiljeţja za materije koje se transportuju u zagrejanom stanju
Slika 65.Obiljeţja za materije koje se transportuju u zagrijanom stanju
Posebni propisi za gazirana vozila, kontejnere i cisterne; Znak upozorenja
za gazirane jedinice mora da bude pravougaonog oblika, širok najmanje
300 mm i visok najmanje 250 mm. Natpisi moraju da budu crni na bijeloj
osnovi, visina slova mora da iznosi najmanje 25 mm. Izgled ovog znaka
prikazan je na donjoj ilustraciji.
Znak upozorenja za gaziranje
Slika 66. Posebni propisi za gazirana vozila, kontejnere i cisterne
8.1.1. Tabla opasnosti. Da bi se lako uoĉila vozila koja transportuju
opasnu robu (u drumskom i ţeljezniĉkom transportu) pošiljalac i
prevoznik su duţni da na vozilo vidno postave UPOZORENjE u obliku
table narandţaste boje, koju nazivamo TABLA OPASNOSTI.
Dimenzije table opasnosti su: duţina 40 cm, visina 30 cm i okvir
crne boje širine 15 mm.
Brojevi na tabli za raspoznavanje vrste opasnosti kao i za samu
materiju su crne boje visine 100 mm i debljine 15 mm.
Kada se brojevi odnose na vrstu opasnosti nalaze se na gornjoj
polovini table, dok je broj za samu materiju uzet iz spiska preporuka
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
219
Ujedinjenih nacija naznaĉen na donjoj polovini table.
Brojevi su meĊusobno odvojeni po sredini table sa brojĉanim
upozorenjima jednom vodoravnom linijom širine 15 mm.
Slika 67. Izgled table opasnosti
PRVI BROJ u gornjem dijelu table sa brojĉanim upozorenjima
ukazuje na OSNOVNU OPASNOST i podrazumijeva:
- broj 2. gasovitu materiju,
- broj 3. zapaljivu teĉnu materiju,
- broj 4. zapaljivu ĉvrstu materiju,
- broj 5. samozapaljivu – oksidirajuću materiju,
- broj 6. otrovnu materiju,
- broj 7. radioaktivnost,
- broj 8. nagrizajuću materiju,
- broj 9. ostale opasne materije.
DRUGI i TREĆI BROJ u gornjem dijelu table sa brojĉanim
upozorenjima ukazuju na DODATNE OPASNOSTI:
- broj 0. bez opasnosti,
- broj 1. opasnost od eksplozije,
- broj 2. opasnost od pojave gasa,
- broj 3. zapaljivost,
- broj 5. samozapaljivost, sklonost ka oslobaĊanju kiseonika,
- broj 6. otrovnost,
- broj 8. nagrizajuća svojstva,
- broj 9. opasnost od snaţne reakcije koja proistiĉe od
samorazlaganja ili polimerizacije.
Ukoliko su PRVA DVA BROJA u gornjem dijelu table sa brojĉanim
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
220
upozorenjima ISTOVJETNA to ukazuje na POJAĈANU OPASNOST;
isto tako u sluĉaju kada su DRUGI i TREĆI BROJ ISTOVJETNI
podrazumijeva se tzv. DODATNA OPASNOST.
- Primjer:
- broj 22. oznaĉava veoma ohlaĊen gas,
- broj 33. oznaĉava veoma zapaljivu teĉnost,
- broj 66. oznaĉava veoma otrovnu materiju.
Kada se ISPRED broja za raspoznavanje vrste opasnosti za
odreĊenu materiju nalazi slovo X, to upozorava na APSOLUTNU
ZABRANU DODIRA SA VODOM.
8.1.2. Dijamant opasnosti. Kada se transportuje opasna roba koja
istovremeno ima više svojstava opasnosti pored tabli sa brojĉanim
upozorenjima treba koristiti i odredbe naznaĉene u priruĉnicima za
opasne robe (Hommel) gdje je pored svih karakteristika prikazan tzv.
DIJAMANT OPASNOSTI za svaku opasnu materiju.
Dijamant opasnosti pored toga što jasno upućuje na vrstu
opasnosti istovremeno daje i stepen intenziteta ili gradaciju
prisutnih opasnosti u rasponu od 0 do 4.
Šematski prikaz prokazuje kako treba naznaĉiti višestruke
opasnosti i njihove gradacije kod opasnih roba koje se transportuju.
Slika 68. Dijamant opasnosti
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
221
U središtu šematskog prikaza dijamanta opasnosti prikazan je
primjer oznaĉavanja za opasnu materiju sa višestrukim svojstvima
opasnosti gradiranih brojevima 4, 3, 2 i W, što znaĉi:
- na plavom polju broj 4 – opasnost po zdravlje je izuzetna, pa je
zabranjen dodir sa materijom,
- na crvenom polju broj 3 – opasnost od zapaljivosti je prisutna
već pri normalnoj temperaturi,
- na ţutom polju broj 2 – opasnost od eksplozije je moguća zbog
snaţnih hemijskih reakcija,
- na bijelom polju W – nije dozvoljena voda za sluĉaj potrebe
gašenja.
8.2. Izvod iz Pravilnika o prevozu opasnih materija u
saobraćaju na putevima
Pravilnikom se propisuju mjere bezbjednosti koje moraju da se
preduzmu prilikom prevoza opasnih materija u saobraćaju na putevima i
uslovi kojima moraju da odgovaraju vozila kojima se vrši prevoz tih
materija. Pored odredbi ovog Pravilnika treba primjenjivati i
odredbe Evropskog sporazuma o meĊunarodom prevozu opasnih materija –
Aneksi A i B.
Pošiljalac je duţan da za svaku pošiljku opasne materije
ispostavi posebnu ispravu o prevozu opasnih materija, koja mora da
sadrţi:
1.Podatke o sadrţini pošiljke, sa naznakom opasne materije, njene
klase, iviĉnog i rednog broja pod kojim je opasna materija navedena u
Evropskom sporazumu - Aneksi A i V; oznaka teţine pošiljke, broja
komada i vrste spoljašnje ambalaţe, kao i skraćenicu: „POMP“ ako se
prevoz vrši u unutrašnjem saobraćaju, odnosno skraćenicu „ADR“ ako
se prevoz vrši u meĊunarodnom saobraćaju;
2.Oznaka pošiljaoca da su ispunjene mjere bezbjednosti propisane
ovim pravilnikom i Evropskim sporazumom - Aneksi A i V;
3.Nazive, odnosno imena i prezimena pošiljaoca i primaoca,
njihova sjedišta, odnosno njihove adrese;
4.Oznake da je uz ispravu o prevozu opasnih materija prevozniku,
odnosno vozaĉu predato pismeno uputstvo o posebnim mjerama
bezbjednosti koje se prilikom prevoza odnosne materije moraju
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
222
preduzeti;
5.Potpis i peĉat pošiljaoca.
Lice koje od strane prevoznika mora biti odreĊeno da prati i
obezbjeĊuje prevoz opasnih materija (pratilac) potvrĊuje prijem
opasnih materija svojim potpisom na ispravi o prevozu. Ako pratilac
nije odreĊen, prijem opasnih materija potvrĊuje na isti naĉin vozaĉ
koji će prvoz da izvrši, ukoliko je pošiljka mala.
Posebna isprava o prevoz opasnih materija ispostavlja se u tri
primjerka, od kojih jedan ostaje kod pošiljaoca, a po jedan primjerak se
uruĉuje prevozniku, odnosno vozaĉu i dostavlja primaocu pošiljke.
Isprava koja se upućuje u inostranstvo mora biti napisana na jednom od
jezika naroda naše zemlje i na jednom od sljedećih jezika: engleskom,
francuskom, ruskom ili njemaĉkom. Ako se opasna materija upućuje u
zemlju koja se graniĉi sa našom zemljom, isprava o prevozu se moţe
ispostaviti na jednom od jezika naroda naše zemlje i na jeziku dotiĉne
zemlje.
Upustvo o posebnim mjerama bezbjednosti prilikom prevoza
pošiljalac daje prevozniku, odnosno vozaĉu, treba da sadrţi:
1. Oznaku vrste opasnosti koju predstavlja opasna materija i oznaku
posljedica koje moţe da prouzrokuje;
2. Oznake posebnih mjera koje treba da se preduzmu prilokom vršenja
prevoza opasne materije i mjere za spreĉavanje, odnosno
ublaţavanje štetnih posljedica koje mogu da nastanu uslijed
nezgoda ili udesa na vozilu (poţara na vozilu, loma ambalaţe
ili prosipanje opasne materije i dr.);
3. Postupak sa licem koje doĊe u dodir sa opasnom materijom ili
njenom emanacijom (zraĉenje, isparavanje, prašina, toplotno
zraĉenje i dr.);
4. Naziv i adresa organa ili radne ili druge oranizacije koja mora da
se obavijesti o nezgodi ili udesu koja se desila pri prevozu.
Na vozilu kojim se prevoze opasne materije ne smiju se nalaziti
druga lica, osim vozaĉa, pomoćnika vozaĉa i pratioca. Ako se u vozilu ne
nalazi pomoćnik vozaĉa, pratilac mora da ima vozaĉku dozvolu za
upravljanje vozilom one katergorije u koju spada vozilo kojim se vrši
prevoz opasne materije. Vozaĉ koji prevozi opasne materije duţan je da
vozilom upravlja sa naroĉitom opreznošću i da preduzme sve mjere za
spreĉavanje nezgode koja bi prilikom prevoza mogla da se desi.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
223
Brzina kretanja vozila kojim se prevozi opasna materija ni u kom
sluĉaju ne moţe biti veća od 70 km/h ili ne smije da preĊe 80% od najveće
dozvoljene ili propisane brzine.
Od trenutka prijema do trenutka predaje tovara vozaĉ ne smije da se
udaljava od vozila kojim se prevoze opasne materije. Izuzetno, ako je
vozaĉ prinuĊen da se udalji od vozila mora da ostavi vozilo pod
nadzorom pomoćnika vozaĉa ili pratioca, odnosno drugog lica koje je
osposobljeno za rukovnje opasnom materijom koja se prevozi.
O svakoj nezgodi ili udesu koji se desi prilikom prevoza opasne
materije, ĉije posljedice posada vozila ne moţe sama da otkloni i zbog
kojih ne moţe da nastavi voţnju, jedan od ĉlanova posade duţan je odmah
da izvijesti najbliţi opštinski organ unutrašnjih poslova ili
najbliţu stanicu policije.
Opasne materije mogu da se prevoze specijalnim motornim i
prikljuĉnim vozilima posebno konstruisanim za prevoz odnosnih
opasnih materija ili motornim vozilom za prevoz tereta koja odgoravaju
uslovima propisanim ovim pravilnikom i Evropskim sporazumom -
Aneks V. U unutrašnjem saobraćaju prevoz opasnih materija moţe se
vršiti i motornim vozilima za kombinovani prevoz lica i tereta
(kombi-vozila).
Izuzetno, za prevoţenje i dostavljanje manjih koliĉina opasnih
materija mogu se koristiti traktori sa prikolicom, zapreţna vozila,
teretni trocikli sa motorom ili bez motora, ruĉna kolica ili tovarna
stoka. Kada se koriste ova pomoćna sredstva prevoz se ne smije vršiti
noću i za vrijeme slabe vidljivosti.
Kada se prevoz odreĊene opasne materije, saglasno Evropskom
sporazumu- Aneks V, vozilo kojim se vrši prevoz mora imati posebna
svjetla i znakove, i to:
1. Dva okrugla narandţasta svjetla, preĉnika svjetleće površine od
najmanje 10 cm, postavljena na gornjim ugolovima prednje
strane kabine vozila;
2. Dva okrugla crvena svjetla, preĉnika svjetleće površine od
najmanje 10 cm, postavljena na gornjim ugolvima zadnje strane
vozila;
3. Dva znaka za oznaĉavanje vozila kojim se prevoze opasne materije.
Znaci su u vidu tabli pravougaonog oblika, veliĉine 50 x 40
cm. Tabele su prevuĉene reflektujućom materijom narandţaste
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
224
boje i oiviĉene crnom ivicom širine 5 cm i moraju noću pri
dobroj vidljivosti biti jasno vidljive na udaljenosti od
najmanje 150 m, ako se osvjetle velikim svjetlima (drugih
vozila) za osvjetljavanje puta. Jedan znak se postavlja na
prednjoj strani vozila, a drugi na lijevoj polovini zadnje
strane vozila, tako da tabela znaka ne bude udaljena više od 40
cm od krajnje lijeve boĉne ivice vozila, odnosno ne više od
150 cm od površine puta.
Kada se opasne materije prevoze na motornim vozilima koja vuku
prikljuĉno vozilo, znaci za oznaĉavanje vozila da se prevoze opasne
materije, postavlja se: jedan na prednjoj strani vuĉnog vozila, a drugi na
zadnjoj strani pirkljuĉnog vozila.
Naznaĉena narandţasta i crvena svjetla na gornjim uglovima vizila
moraju biti upaljena kad se prevoz opasnih materija vrši od prvog
sumraka do potpunog svanuća, kao i u sluĉaju smanjene vidljivosti zbog
nepovoljnih atmosferskih ili drugih prilika. Ova svjetla moraju biti
upaljena i kada je na vozilu upaljeno bilo koje svjetlo za osvjetljenje puta
ili svjetlo za oznaĉavanje vozila. Svjetla i znakovi ne smiju se
upotrebljavati kada se vozilom ne prevoze opasne materije.
Ako se opasne materije prevoze zapreţnim vozilom ili prenose
na tovarnoj stoci, umjesto posebnih znakova za oznaĉavanje vozila
koriste se zastavice istih oblika, dimenzija i boja. Zastavice se
postavljaju tako da budu vidljive za druge vozaĉe koji svojim vozilom
mimoilaze ili pretiĉu zapreţno vozilo, odnosno tovarnu stoku.
Vozilo kojim se prevoze odreĊene opasne materije mora biti
oznaĉeno i posebnim listicama koje su za pojedine klase i vrste opasnih
materija propisane u Evropskom sporazumu - Aneksi A i B. Listice se
postavljaju na vrata kabine motornog vozila i na druga mjesta na spoljnim
zidovima karoserije, odnosno kabine vozila na kojim su listice lako
uoĉljive kao na slici 69.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
225
Slika 69. Vozila za prevoz odreĊenih opasnih roba
Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije mora da ima
sljedeću opremu:
1. Vozaĉki alat i dizalicu za popravku kvarova na vozilu tokom
prevoţenja;
2. Najmanje dva aparata za gašenje poţara, od kojih je jedan namjenjen za
gašenje poţara na motoru, a drugi na tovaru vozila. Ovi aparati
moraju imati punjenje koje, s obzirom na koliĉinu i druga
svojstva tovara, omogućavaju efikasno gašenje poţara;
3. Dvije ruĉne baterijske lampe-svjetiljke, ĉiji izvor svjetlosnog snopa
mora da bude preĉniika najmanje 6 cm sa treptućom ili stalnom
svjetlošću narandţaste boje koja se vidi sa udaljenosti od
najmanje 150 m;
4. Dva znaka-trougla kojima se oznaĉava da je motorno vozilo
zaustavljeno na kolovozu;
5. Dvije lopate i jedan pijuk;
6. Dva znaka u obliku zastavica za oznaĉavanje vozila koja prevoze
opasne materije;
7. Prenosnu lampu koja se moţe ukljuĉiti na akumulator vozila.
Ako se transportuju radioaktivne materije potrebna je dodatna
oprema:
- prenosni dozimetrijski ureĊaj za detekciju zraĉenja;
- traka polivinilske folije široka 80 cm, duţine najmanje 20
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
226
metara;
- ĉetiri stilodizimetra, i to: dva sa kapacitetom po 200 mr
(milirentgena) i dva sa kapacitetom po 5 r (rentgena);
- uţe duţine 20 metara, a preĉnika najmanje 0,8 cm;
- liĉna zaštitna sredstva koja se sastoje od kombinezona, kape,
gumenih ĉizama, respiratorske maske i gumenih rukavica.
Ako se prevoze odreĊene opasne materije saglasno Evropskom
sporazumu - Aneks B, vozilom koje vuĉe prikljuĉno vozilo na kojem bilo
koja od osovina ima jednostruke toĉkove, to vozilo mora da ima poseban
ureĊaj koji pomoću zvuĉnog ili svjetlosnog signala upozorava vozaĉa ako
doĊe do ispuštanja vazduha iz gume na bilo kom toĉku prikljuĉnog vozila.
Vozila natovarena opasnim materijama ne smiju se zaustavljati
niti parkirati na kolovozu. Vozaĉ koji zbog kvara na vozilu, saobraćajne
nezgode ili iz drugog opravdanog razloga ili zbog utovara ili istovara
tereta biva prinuĊen da vozilo zaustavi na kolovozu duţan je da preduzme
sve mjere da zaustavljeno vozilo ne dovede u opasnost druga vozila.
Prisustvo svog vozila na kolovozu vozaĉ je duţan da oznaĉi:
1. po danu – postavljanjem iza zaustavljenog vozila na kolovozu dva
znaka-trougao,
2. u vrijeme od prvog sumraka do potpunog svanuća, kao i u vrijeme smanjene
vidljivosti zbog nepovoljnih atmosferskih ili drugih prilika
– postavljanjem pored znkova-trougao i svjetiljke sa treptućom
ili stalnom svjetlošću narandţaste boje koja se vidi sa
udaljenosti od najmanje 150 m,
3. upućivanjem pomoćnika vozaĉa, odnosno pratioca pošiljke da ode i
postavi se na udaljenost od 100 do 150 metara iza zaustavljenog
vozila i zastavicom preko dana, a treptućom svjetiljkom noću,
upozorava vozaĉe koji nailaze onom stranom kolovoza na kojoj se
nalazi zaustavljeno vozilo, tako da se ta vozila mogu
blagovremeno zaustaviti ili da smanje brzinu i pripreme se za
bezbjedno zaobilaţenje zaustavljenog vozila. Druga svjetiljka se
postavlja na udaljenost od 30-50 metara od vozila.
Ne pridrţavanje bilo koje od odredbi pravilnika ili Evropskog
sporazuma – Aneksi A i V, povlaĉi kriviĉnu odgovornost i novĉane kazne
u iznosima prema vrsti prekršaja.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
227
8.3. Klase opasnih materija
U sklopu svake klase, opasne materije se razvrstavaju pod
odreĊenim brojem, a unutar svakog broja mogu biti pod odreĊenom
slovnom oznakom koja pokazuje vrstu ili stepen opasnosti.
8.3.1. KLASA 1: Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim
materijama. Eksplozivni proizvodi ''klase I'' Pravilnika o prevozu
opasnih materija u uţem smislu podrazumijevaju podklase Ia, Ib, Ic, i to:
Ia - eksplozivne materije,
Ib - predmeti punjeni eksplozivnim materijama,
Ic - sredstva za paljenje, vatrometni predmeti i drugi takvi
predmeti (ĉvrste ili teĉne materije koje pod spoljnim
dejstvom, eksplozivnim hemijskim razlaganjem, oslobaĊaju
energiju u obliku toplote ili gasova).
U grupu eksplozivnih materija (klasa Ia) spadaju:
- deflagrantni (pušĉani),
- brizantni (dinamit, nitroglicerin, TNT –
trinitrotoluol ili trotil i dr.),
- sigurnosni i
- inicijalni eksplozivi.
Deflagrantni eksplozivi su eksplozivi koji eksplodiraju polako i
pri razlaganju plamte (gore), a brzina izgaranja je ispod 1000 m/s.
Brizantni eksplozivi ili lomiva se u najkraćem vremenu brizantno
raspadaju uz jako praskanje sa brzinom detonacije preko 1000 m/s.
Tehniĉka lomiva treba da su neosjetljiva na plamen i na spoljne udare, a moraju
vrlo brizantno da eksplodiraju posredstvom malih koliĉina
inicijalnih eksploziva. Brizantnost eksploziva se mijenja sa uslovima
paljenja.
Sigurnosni eksplozivi za potrebe rudarstva su jedino našli pravu
primjenu za korist ĉovjeĉanstva, jer su eksplozivi, inaĉe, poznati kao
ubitaĉna sredstva, koja se, naţalost, koriste u vojne svrhe.
Inicijalni eksplozivi, detonatori ili primarni eksplozivi su materije
koje imaju ekstremno veliku brizantnost. Najmanji spoljni impuls
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
228
(udarac, trenje, plamen, toplota) dovodi do ţestoke detonacije kod tih
eksploziva.
U grupu predmeta napunjenih eksplozivnim materijama (klasa Ib)
spadaju:
razne vrste kapisla,
municije,
fitilja,
signalnih,
osvjetljavajućih sredstava, itd.
U grupu predmeta sredstva za paljenje i vatrometni predmeti (klasa
Ic) spadaju: supstance i artikli koji ne spadaju u dvije prethodne grupe,
ali se proizvode sa namjerom stvaranja pirotehniĉkih ili efekata
eksplozije.
Supstance ove klase se mogu podijeliti u šest grupa:
grupa 1.1 - u ovu grupu spadaju supstance i artikli sa rizikom
masovne eksplozije (masovna eksplozija je ona eksplozija koja
zahvata skoro cio tovar, prividno, istovremeno),
grupa 1.2 - to su supatance i artikli koji imaju rizik
rasturanja, ali ne i rizik od masovne eksplozije,
grupa 1.3 - u ovu grupu spadaju one supstance kod kojih postoji
rizik od poţara, rizik od manjeg razaranja i/ili manjeg
rasturanja, ali ne postoji rizik od masovne eksplozije,
grupa 1.4 - za ovu grupu se moţe reći da postoji mali rizik od
paljenja ili iniciranja tokom prevoza. Efekti su
ograniĉeni na pakovanje i nikakvo rasturanja većih dijelova
se ne oĉekuje. Spoljna vatra ne uzrokuje prividno momentano
paljenje cjelog pakovanja,
grupa 1.5 - su vrlo neosjetljive supstace sa rizikom od
masovne eksplozije i koje su toliko neosjetljive da postoji
mala vjerovatnoća paljenja ili prelaza od vatre do
detonacije pri normalnim okolnostima prevoza,
grupa 1.6 - izuzetno neosjetljivi artikli kod kojih ne
postoji rizik od masovne eksplozije. Ovi artikli sadrţe
samo izuzetno neosjetljive detonirajuće supstance i pokazuju
beznaĉajnu vjerovatnoću sluĉajnog paljenja i širenja.
Za pakovanje eksploziva koriste se ambalaţe razliĉitih oblika.
Materijal za izradu ambalaţe mora biti potpuno inaktivan u odnosu na
eksploziv, da ne doĊe do reakcije kojim bi se razvijali gasovi i
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
229
porastom pritiska doveli do eksplozije. Pojedini eksplozivi se pakuju
u sudove sa poklopcima priĉvršćenih samo trakom od hartije, kako bi se
pri malim povećanjima pritiska poklopci otvorili i umanjio se
efekat porasta pritiska. Ĉesto se ograniĉava masa pakovanja kod
eksploziva.
Skladišta eksploziva moraju biti na propisnoj udaljenosti od
naselja, bolnica, javnih objekata, ţeljezniĉkih stanica, morskih,
rijeĉnih i zraĉnih pristaništa, vodova visokih napona, itd. Ĉeliĉne
konstrukcije i metalne mase treba spojiti sa gromobranskom instalacijom,
koja se mora izvesti tako da ne dozvoljava preskok varnice sa
gromobranskim vodovima na mašine i opremu u objektu. Za unutrašnji
transport moraju se upotrijebiti vozila i sredstva u zaštitnoj „S“
izvedbi, kada se pojava varnice izbjegava prevlakama metalnih površina
bronzom.
Kod skladištenja eksploziva obavezna je zaštita od statiĉkog
elekriciteta.
Prilikom prevoza razliĉitih eksploziva, u zavisnosti od
njihovih osobina, obavezno je voditi raĉuna, o kompatibilnim grupama
koje su oznaĉene slovima A, B, C, ..., S.
8.3.1.1. Osobine eksploziva. Eksplozivi se odlikuju nizom osobina koje
se mogu grupisati u fiziĉko-hemijske osobine i tehniĉke osobine. Od
fiziĉkih treba izdvojiti: gustinu, plastiĉnost i higroskopnost
eksploziva. Gustina je osobina od koje u velikoj mjeri zavise
karakteristike eksploziva, a većinom i energija eksploziva zbog
vaţnosti gustine eksplozivnog punjenja. Plastiĉnost je svojstvo lakog
oblikovanja i zadrţavanja datog oblika eksploziva. Higroskopnost je vaţna
za pojedine eksplozive, jer mogu u potpunosti izgubiti osjetljivost na
eksploziju.
Brzina hemijskog razlaganja eksploziva zavisna je od toga da li je
razlaganje eksploziva zaĉeto inicijalnim impulsom, prenijeto na masu
eksploziva deflagracijom ili detonacijom. Kod deflagracije hemijska
promjena razlaganja koja je poĉela u jednoj taĉki rasprostire se na osnovu
sprovodljivosti toplote i to ispoĉetka površinski, a zatim prema
unutrašnjosti. Kod detonacije prva ĉestica eksploziva koja se
podstakne (inicira) na razlaganje naglo preĊe u gasovito stanje. Naredne
ĉestice razloţe se na isti naĉin i eksplozija zahvata cijelu masu
eksploziva u vidu naglih uzastopnih udara, koji saĉinjavaju tzv.
detonacioni val (na sl. 70). Eksplozija koja nastaje deflagracijom naziva
se obiĉnom eksplozijom, a ona koja nastaje detonacijom kao detonacija.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
230
Brzina eksplozije kod crnog baruta iznosi do 400 m/s, dok brzina
detonacije brizantnih eksploziva dostiţe više hiljada metara u
sekundi (do 7800 m/s).
Osjetljivost ili senzitivnost eksploziva je razliĉita. Osjetljivost
prema toploti naroĉito je velika kod baruta, fulminata ţive i azida
olova, koji eksplodiraju pod dejstvom povišene temperature (iskra,
plamen).
Slika 70. Kriva detonacije ili udarnog vala
?p – pritisak eksplozije, i
? – brzina rasprostiranja
Fulminat ţive, azid olova i još neki eksplozivi od inicijalnih
veoma su osjetljivi i prema potresu. Osjetljivost prema potresu kreće se
vrlo širokim granicama kod razliĉitih eksploziva. Svi brizantni
eksplozivi mogu se dovesti do eksplozije samo jakim potresom koji
nastane eksplozijom inicijalnih eksploziva.
Toplota i temperatura eksplozije su vaţne karakteristike eksploziva.
Pod tolotom eksplozije podrazumijeva se koliĉina osloboĊena pri
eksplozivnom razlaganju odreĊene koliĉine eksploziva i obiĉno se
izraţava u kcal/kg. Moţe se odrediti eksperimentalno pomoću
kalorimetra za eksplozive ili raĉunskim putem, na osnovu poznavanja
toplote obrazovanja sastojaka dotiĉnog eksploziva. Poznavanjem toplote
eksplozije moguće je izraĉunati temperaturu produkata razlaganja
eksploziva u trenutku eksplozije.
Kao temperatura eksplozije uzima se maksimalna temperatura do koje
se pri eksploziji mogu zagrijati produkti eksplozivnog razlaganja. Ona
se, takoĊe, moţe odrediti dvojako, eksperimentalno spektografskom
metodom, prouĉavanjem spektra svjetlosti za vrijeme eksplozije ili
mnogo teţe raĉunskim putem, ako se poznaje ukupna osloboĊena toplota
energije pri eksploziji i specifiĉna toplota gasovotih sastojaka
eksplozije. Što je temperatura eksplozije niţa to je opasnost veća pri
upotrebi eksploziva u opasnoj sredini kao što su rudnici uglja, zbog
prisustva metana i ugljene prašine.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
231
Tabela 8. Toplota i temperatura eksplozije nekoh eksploziva
Naziv eksploziva Toplota kcal/kg Temperatura u °S
crni barut 713 2320
kamniktit 910 2550
amonal kamnikatit 961 2580
Kamniktiti se proizvode u praškastom stanju od
amonijum-nitrata sa dodatkom trotila i drvenog brašna. Naroĉite
vrste sa dodatkom sprašenog aluminijuma (do 5%) nose naziv amonal
kamniktit. Kao najjaĉi iz te grupe, amonal kamniktit upotrebljava se za
tvrde stijene i rude, kamniktit I i za umjereno tvrde stijene i ugalj, a
kamniktit II za mekše stijene i ugljeve. Prema namjeni, da li su za
miniranje u rudnicima, površinskim otkopima ili kamenolomima
izraĊuju se kao patrone, raznih preĉnika i teţine, u paketima od 15 kg
ili sanducima od 25 kg; proizvode se i nepatronirani u paketima od 25
kg.
Pirtisak eksplozije ili detonacije. Kod brizantnih eksplozija treba
razlikovati pritisak gasova neposredno poslije eksplozije eksploziva
u prostoru u kome je došlo do eksplozije, i pritisak detonacije kao
pritisak u sloju eksploziva zahvaćenog valom detonacije. Dok kod
deflagrantnih eksploziva dolazi do izraţaja samo pritisak gasova, kod
brizantnih od većeg je znaĉaja udarno dejstvo pod kojim se stijena
razdrobi, tako da se pod pritiskom gasova samo odbaci već razdrobljeni
materijal.
Pritisak gasova moţe se sraĉunati, ako je poznata zapremina
gasova i temperatura eksplozije datog eksploziva. Nasuprot tome
pritisak detonacije, s obzirom da još nije dovoljno poznata jednaĉina
stanja gasovitih proizvoda pri vrlo visokim pritiscima i
temperaturama, moţe se pribliţno sraĉunati npr. na osnovu teoretskih
razmatranja (Beyling-Drehkopf) iz odnosa:
p = 1/6? · d2 [kg/cm2
] (odnosno bar),
gdje su:
?- gustina eksploziva u ĉvrstom stanju i
d- brzina detonacije eksplozije.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
232
Radna sposobnost i brizantnost su posebno vaţne osobine za izbor
eksploziva u praksi. Radna sposobnost se moţe definisati kao ukupno
dejstvo pritiska gasova i detonacije ili ukratko kao jaĉina eksploziva,
dok je brizantnost samo mjera moći drobljenja (rasprskavanja) i svodi se
uglavnom na detonacioni pritisak.
Teoretski, po Kast-u radna sposobnost se moţe raĉunati prema:
L=Q·f·d
gdje je:
Q – gustina (sp. teţina) eksploziva,
f – specifiĉni pritisak,
d – brzina detonacije.
Veliĉina i trajanje plamena eksplozije je vaţna osobina eksploziva za
rudnike sa prisustvom metana i eksploziva ugljene prašine. Ekspolzivi
sa velikom toplotom eksplozije (dinamiti i crni barut) proizvode
veliki plamen, dok amonijum-nitratski eksplozivi proizvode mali
plamen, pospješno dodatkom internih soli.
8.3.1.2. Pakovanje, skladištenje i trnasport eksploziva. Za pakovanje
eksploziva koriste se ambalaţe razliĉitih oblika. Materijal za izradu
ambalaţe mora biti potpuno inaktivan u odnosu na eksploziv, da ne doĊe
do reakcije kojim bi se razvijali gasovi i porastom pritiska doveli do
eksplozije. Pojedini ekspolzovi se pakuju u sudove sa poklopcima
priĉvršćenim samo trakom od hartije, kako bi se pri malim
povećanjima pritiska poklopci otvorili i umanjio se efekat porasta
pritiska. Ĉesto se ograniĉava masa pakovanja kod eksploziva.
Premještanjem upakovanih eksploziva iz jedne u drugu sredinu
razliĉitih temperatura, dolazi do kondenzovanja vodenih kapljica iz
vazduha, ako je nova sredina niţe temperature, na samom eksplozivu
obiĉno na strani na kojoj se nalazi poklopac. Zato sanduci sa
eksplozivom ili sa proizvodima koji sadrţe eksploziv ne smiju biti
izloţeni djelovanju Sunca. Zadrţavanjem na toploti u trajanju od 5-15
minuta poslije unošenja u vozilo ili skladište gdje je hlad dolazi do
kondenzovanja pare. Ovaj problem se moţe rješiti primjenom
hermetiĉkog pakovanja i sa ubacivanjem u ambalaţu vrećica koja sadrţe
odreĊene koliĉine silikagela. Silikagel ĉija je indikcija vidljiva
pakuje se u vrećice od 10, 20, 50 i 100 g ili platnene vreće sa 500 i 1000
g.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
233
Skladišta eksploziva moraju biti na propisnoj udaljenosti od
naselja, škola, bolnica, javnih objekata, ţeljezniĉkih stanica, morskih,
rijeĉnih i vazdušnih pristaništa, vodova visokih napona, itd.
Kod skladištenja eksploziva obavezna je zaštita od statiĉkog
elektriciteta. Praţnjenje statiĉkog elektriciteta treba omogućiti
propisanim uzemljenjem, a otpor uzemljenja ne smije biti veći od 10 ?.
Sistem uzemljenja se kontroliše najmanje dva puta godišnje u vlaţnom i
suvom periodu. Pod skladišta mora biti elektro-provodan i uzemljen,
kada otpor ne smije biti veći od 106 ?. Mjerenje statiĉkog elektriciteta
vrši se ne reĊe od jedanput mjeseĉno.
Relativna vlaţnost vazduha treba da se odrţava iznad 70-75%.
UreĊaji za gašenje poţara i sudovi sa pjeskom za gašenje poĉetnih
poţara moraju se obezbjediti, kada skladišta ne raspolaţu vodovodnom
mreţom. Ako mreţa postoji, obezbjeĊuje se potreban broj hidranata i
sudova sa dovoljnom koliĉinom vode za gašenje poĉetnih poţara.
Najpovoljnije je da se pakovani eksplozivi skladište izdignutim
pozicijama od poda bar za 150 mm.
Provjetravanje skladišta sa eksplozivima potrebno je vršiti:
- u ljetnjem periodu minimalno 2-3 puta sedmiĉno,
- u proljeće i jesen obiĉno jedanput sedmiĉno, a
- u zimskom periodu (ispod -10oC) jedanput u 15 dana.
Pravila nalaţu da se provjetravanje vrši u toku dana kada je
temperatura spolja viša, a time vlaţnost vazduha manja, nego što su te
vrijednosti u skladištu eksploziva, jer bi u protivnom došlo do
kondenzovanja vlage na robi.
Provjetravanje ne treba vršiti:
- kada je vrijme maglovito i ako pada kiša, snijeg i sl.,
- kada duva jak vjetar,
- kada je relativna vlaţnost spoljnjeg vaduha veća od 75%.
Ako se za provjetravanje koristi jaĉa promaja treba da traje 15-30
minuta, a ako je slabija oko 1 sat. Ukoliko se otvore samo ventilacioni
otvori provjetravanje se vrši 4-5 ĉasova.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
234
8.3.2. KLASA 2: Gasovi. Svaka materija, pa prema tome i gas, sastoji se
od sitnih ĉestica – molekula, koje se nalaze u neprestanom kretanju.
IzmeĊu molekula djeluju privlaĉne sile. Kod gasova su meĊumolekularne
privlaĉne sile veoma male, a njohovi molekuli se nalaze na relativno
velikom odstojanju. Zbog toga, gasovi lako mijenjaju svoj oblik i
zapreminu.
U termodinamici imamo idealni gas, pod kojim se podrazumijeva gas
koji se sastoji od potpuno elastiĉnih molekula meĊu kojima ne djeluju
nikakve privlaĉne sile, a pri ĉemu je zapremina koju zauzimaju molekule
zanemarljiva prema zapremini meĊumolekularnog prostora, tj. molekule
su materijalne taĉke ravnomjerno rasporeĊene u prostoru koji zauzima
gas.
Idealni gas ne postoji, ali zakoni izvedeni za idealni gas mogu se
primjenjivati i za realne (stvarne) gasove.
Realni gasovi su po svojim osobinama utoliko bliţi idealnom
gasu ukoliko su dalji od pritiska i temperature pri kojima se pretvaraju
u teĉno stanje.
Mnogi realni gasovi (vodonik, azot, kiseonik, itd.) su pri
atmosferskom pritisku i uobiĉajnim (normalnim) temperaturama
okoline po svojim osobinama vrlo sliĉni idealnom gasu, pa ih neki
autori nazivaju idealnim gasovima.
Stvarni gasovi, za razliku od idealnih gasova su gasovi ĉije
molekule imaju konaĉnu zapreminu, a izmeĊu molekula djeluju
meĊumolekularne sile.
Karakteristiĉna jednaĉina stanja idealnog gasa, odnosno zakoni
idealnih gasova (Bojl - Mariotov, Gej - Lisakov) ne vaţe za stvarne gasove.
Odsupanje stvarnog gasa od idealnog prvi put je utvrdio i objasnio
Lomonosov, koji je dao molekularno - kinetiĉko objašnjenje osobina
stvarnih gasova.
Izvršio je to prigušivanjem stvarnog gasa. Kako proces
prigušivanja teĉe pri konstantnoj entalpiji, to i temperatura idealnog
gasa ostaje konstantna, jer entalpija idealnog gasa zavisi samo od
temperature.
Kod stvarnog gasa temperature prije i poslije procesa
prigušivanja nisu jednake, jer entalpija stvarnog gasa zavisi i od
njegovog pritiska.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
235
Formulisanje i jednaĉinu stvarnih gasova prvi je dao D. I. Mendeljev
1873 godine. Van der Waals je upotpunio tu jednaĉinu koja je i dan danas
jedna od poznatih.
Van der Waals je korigovao Klapejronovu jednaĉinu stanja idealnog gasa
i zakljuĉio da cjelokupna zapremina stvarnog gasa nije slobodna za
kretanje molekula gasa, već samo ona zapremina koju ne zauzimaju
molekule.
Kao opšti zakon koji definiše stanje gasa uzima se Klapejronova
jednaĉina stanja ili karakteristiĉna jednaĉina stanja idealnog gasa:
p•V=n•R•T
gdje je:
p – pritisak,
V – zapremina,
n – broj molova gasa,
R – univerzalna gasna konstanta,
T – apsolutna temperatura.
Izvjesni gasovi, ĉije taĉke kljuĉanja nisu isuviše niske mogu se i
na obiĉnoj temperaturi prevesti u teĉnost i tako transportovati u
posebnim ĉeliĉnim bocama.
Pretvaranjem gasa u teĉnost postiţe se najmanja zapremina gasa i
povećava se mogućnost pakovanja istih u ĉeliĉne boce ili metalne
sudove.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
236
Tabela 9. Fiziĉkih konstanti tehniĉkih gasova
Gas
Formula
ili
simbol
Teţina 1
litra kod
0°S i 760
mm
Taĉka
kljuĉ. kod
0°S i 760
mm
Taĉka
toplj. u
°S
Krit.
temp. u
°S
Krit.
prit.
u atm
acetilen C2H2 1,620 - 84 - 81 37 68
etan C2H6 1,3421 - 84 - 171 35 45
amonijak NH3 0,7621 - 38,5 - 75 131 11,3
argon Ar 1,7621 - 186 - 190 - 121 51
hlor Cl2 1,7820 - 33,95 - 100,5 146 93,5
helijum He 3,1666 - 272 - 272 - 268 2
ugljen-monoksid CO 1,1787 - 190 - 207 - 140 36
ugljen-dioksid CO2 1,2506 - 78 - 65 31,35 72,9
metan CH4 1,9652 - 160 - 184 - 96 50
kiseonik O2 0,7160 - 183 - 218 - 119 51
sumpor-dioksid SO2 1,4292 - 10 - 79 155 79
azot N2 1,2542 - 196 - 211 - 147 35
vodonik H2 0,0900 - 253 - 259 - 234 20
Pakovanje gasova se vrši prema stanju u kome se šalju u transport; mogu
se podjeliti u ĉetiri osnovne grupe: komprimovani gasovi, gasovi
prevedeni u teĉnost na normalnoj temperaturi (odnosno 0 C), gasovi
prevedeni na sniţenim temperaturama i upijeni gasovi. Pri pakovanju
gaosva treba voditi raĉuna da oni mogu biti: nezapaljivi, inertni,
zapaljivi, eksplozivni, a mnogi i otrovni.
Boce za pakovanje gasova su najĉešće ĉeliĉne, izraĊene od vuĉenog
ĉelika. Za gasove koji se pune pod manjim pritiskom mogu se
upotrijebiti i boce od legura obojenih metala, posebno bakra.
Tabela 10. Izgled boce za sabijene gasove
zapremina boce u lit. 5 10 20 27 40
sadrţaj gasa u lit. 750 1500 3000 4000 6000
spoljni preĉnik u mm 140 140 204 204 204
debljina zidova u mm 5,75 5,75 8,5 8,5 8,5
duţina (visina) u mm 490 880 870 1125 1590
tara u kg 16 24 45 65 75
Za svaki gas koji se pakuje propisan je postupak za provjeravanje
izdrţljivosti boce i pritisak koji treba da vlada u normalno
napunjenoj boci.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
237
Svaka boca se konkretno sastoji od (prikazano na slici 71): tijela
boce (1), postolja (2), reducir – ventila (4) i poklopca (3), koji se navija
preko ventila.
Reducir – ventil je najosjetljviji dio boce pa se zato štiti i
redovno kontroliše.
Slika 71. Izgled boce za gas
Za svaki gas koji se pakuje propisan je postupak za provjeravanje
izdrţljivosti boce i pritisak koji treba da vlada u normalno punjenoj
boci. Na primjer, kiseonik se sabija u boce pod pritiskom od 150 atm,
dok pri ispitivanju ispravna boca mora da izdrţi pritisak od 225 atm.
Boce se sluţbeno ispituju svake pete godine, a za neke gasove koji su
agresivni, kao hlor i sumpor-dioksid i poslije svake dve godine. Provjera
ispravnosti se vrši kontrolom teţine, jer ako boca zapremine 40
litara izgubi u masi 2 kg radi procesa korozije mora se iskljuĉiti iz
upotrebe.
Za lakše raspoznavanje boca prema sadrţini i da ne bi došlo do
zamjene prilikom punjenja boce gasovima, standardima je odreĊeno
bojenje boca i naznaĉavanje natpisa za formulu i ime gasa. Nekada se boji
gornji dio boce, a nekada samo prsten ili pojas pri vrhu. Boje
predviĊene prema gasu koji je upakovan su:
- plava; za kiseonik,
- crvena; za vodonik i druge zapaljive gasove,
- krem ţuta; za acetilen,
- zelena; za azot,
- siva; za sve nezapaljive gasove.
Boce koje sadrţe zapaljive gasove moraju imati nastavak za
reducir-ventil sa lijevim navojem, dok boce sa nezapaljivim imaju desni
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
238
navoj, pa ne moţe doći do zamjene ventila.
Ĉuvanjem boca sa gasovima mora biti permanentno prema
odredbama, jer zavisno od porasta temperature povećava se pritisak u
boci, a zapremina boce je stalna.
Tabela 11. Odnosa temperature i pritiska u boci sa kiseonikom
T [°S] 35 30 25 20 15 10 5 0 -5
p [atm] 160,5 158,0 155,4 152,6 150,0 147,6 144,8 144,1 139,6
Pri skladištenju i transportu boca sa gasovima moraju se
uvaţavati sljedeće odredbe:
- ĉuvanje boca mora biti bez uticaja toplote, bilo nastale
grijanjem, djelovanjem sunĉevih zraka ili na drugi naĉin,
- prevoziti i manipulisati samo sa bocama kod kojih je preko
reducir – ventila priĉvršćen poklopac,
- poloţaj boca treba da je uvijek vertikalan i da su osigurane od
eventualnog pada, prevrtanja i ako je moguće od potresa,
- boce sa gasovima se odrţavaju u ĉistom stanju i ne smiju biti
umrljane zapaljivim materijama ili onim koje djeluju
korozivno.
8.3.3. KLASA 3: Zapaljive teĉnosti. Imamo ''klasu III'' teĉnosti, smješe
teĉnosti i teĉnosti koje u rastvoru ili suspenziji sadrţe ĉvrste
materije.
Teĉnosti su supstance i materije, koje se nalaze:
- u teĉnom stanju;
- isparavaju na temperaturi od 50 C pri pritisku manjem od
300 kPa (3 bar);
- djelimiĉno u gasovitom stanju na temperaturi od 20 C i
standardnom pritisku od 101,3 kPa;
- imaju taĉku paljenja na temperaturi manjoj od 61 C.
Mjerilo zapaljivosti uzima se:
- Taĉka zapaljivosti, najniţa temperatura pri kojoj se pare
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
239
teĉnosti izdvajaju u tolikoj mjeri da sa vazduhom grade
zapaljivu smješu u dodiru sa vatrom.
- Taĉka paljenja je najniţa temperatura na koju treba zagrijati
teĉnost da bi se zapalila i produţila da trajno gori.
Brzina isparavanja mora biti veća ukoliko je taĉka kljuĉanja
razmatrane teĉnosti niţa. U praksi se brzina isparavanja odreĊuje u odnosu
na etar i to: mjerenjem vremena potrebnog da 0,5 ml odreĊene teĉnosti
ispari na hartiji za cjeĊenje, uzimajući da je brzina isparavanja etra 1.
Interval ili podruĉje zapaljivosti podrazumijeva gornju i donju
temperatursku granicu u okviru koje pare teĉnosti pomješane sa
vazduhom mogu da se zapale. Zapaljive i istovremeno eksplozivne
teĉnosti mogu biti: aceton, etil-alkohol, etar, benzin, benzol,
metil-alkohol i dr. Dok su u kategoriji zapaljivih gotova sva teĉna
goriva, najveći broj organskih rastvaraĉa i dr.
Teĉnosti ĉije su temperature zapaljivosti iznad 100 S ne
smatraju se opasnim u smislu zapaljivosti. Tako teška ulja za loţenje i
maziva ulja nisu zapaljive već samogorive materije.
Ova klasa sadrţi: teĉne supstance i rastvorive ĉvrste materije sa
taĉkom paljenja većom od 61 S i koje se ĉuvaju ili predaju na transport i
kada se zagrijavaju na temperaturama većim ili jednakim njihovoj taĉki
paljenja.
Ova klasa sadrţi teĉnosti sa manjom eksplozivnošću. Teĉnosti
sa manjom eksplozivnošću su eksplozivne supstance koje se rastvaraju
ili izoluju u vodi ili nekoj drugoj koja smanjuje širenje eksplozije.
Ove materije mogu se rasporediti u sljedeće grupe:
1. F - zapaljive teĉnosti bez dodatnog rizika:
- F1, zapaljive teĉnosti koje imaju taĉke paljenja manje ili
jednake 61 C;
- F2, zapaljive teĉnosti koje imaju taĉku paljenja veću od
61 C, koje se ĉuvaju ili predaju na transport zagrijane na,
ili iznad njihove taĉke paljenja.
2. FT - zapaljive teĉne i otrovne teĉnosti:
- FT1, zapaljive i otrovne teĉnosti;
- FT2, pesticidi.
3. FC - zapaljive i korozivne teĉnosti.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
240
4. FTC - zapaljive, otrovne i korozine teĉnosti.
5. D - teĉnosti sa manjom eksplozivnošću.
Postoje tri grupe pakovanja, odnosno ambalaţne grupe, i to:
1. ambalaţna grupa I – velike opasnosti,
2. ambalaţna grupa II – srednje opasnosti,
3. ambalaţna grupa III – male opasnosti.
Tabela 12. Grupa pakovanja
Grupa pakovanja
(ambalaţna grupa)
Taĉka paljenja
(zatvoren sud)
Poĉetna taĉka kljuĉanja
I-
Manja ili jednaka 35°S
(veoma otrovne ili nagrizajuće)
II manja od 23°S Veća od 35°S
III
Jednaka ili veća od 23°S,
ali manja ili jednaka
60,5°S
Veća od 35°S
Izbor ambalaţe za opasnu robu koja se pojavljuje u teĉnom stanju,
znatno je veći nego što je to sluĉaj sa gasovima, i to su dobro zatvoreni
sudovi kako bi se sprijeĉio svaki gubitak teĉnosti, a naroĉito isparavanje.
Ambalaţa koja se koristi za transport toksiĉnih materijala klase
III mora biti takva da prilikom prevoza, ne doĊe do rasipanja ili
isparavanja sadrţine, do miješanja otrovne materije sa drugim
materijama, kao i dodira sa podom, zidovima prevoznih sredstava, niti
da utiĉe na promjenu svojstava toksiĉnih materija.
Prostorija u kojoj se skladište zapaljive teĉnosti treba da
ispuni sljedeće uslove:
1. posjedovanje automatskih ili ruĉnih ureĊaja za gašenje poţara,
2. posjedovanje sistema ventilacije,
3. zidovi, podovi i tavanica moraju biti vatrootporni u trajanju
od najmanje dva sata,
4. temperatura unutar skladišta treba da bude što niţa,
5. opremljenost sigurnosnim elektriĉnim instalacijama.
Prema ADR-u cisterne za transport zapaljivih teĉnosti se pune
sa najmanje 80% svoje zapremine zbog dejstva inercijalnih sila u toku
transporta, dok maksimalna koliĉina punjenja se odreĊuje u zavisnosti
od:
1. vrste robe (materije koja se transportuje),
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
241
2. gustine te materije,
3. zavisnosti promjene zapremine u odnosu na promjenu
temperature i kreće se od 92% zapremine za lake destilate
gustine 0,63 kg/dm3 na temperaturi od 15 C, do 97% za teška
ulja za loţenje.
8.3.4. KLASA 4: Zapaljive ĉvrste materije, materije sklone samozapaljenju
i materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove. Ova ''klasa IV'' dijeli
se na tri pod klase i to:
- klasa 4.1: Zapaljive ĉvrste materije, samoreagujuće materije i
ĉvrsti desenzitivisani eksplozivi,
- klasa 4.2: Materije sklone samozapaljenju i
- klasa 4.3 :Materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive
gasove.
8.3.4.1. KLASA 4.1: Zapaljive ĉvrste materije, samoreagujuće materije i
ĉvrsti desenzitivisani eksplozivi. U ovu grupu spadaju one koje kada su u suhom
stanju, mogu lako da se zapale u dodiru sa plamenom, ali nisu sklone
samozapaljenju. U ovu grupu se ubrajaju: sumpor, crveni fosfor,
celuloid, nitroceluloza, itd.
Kod transporta zapaljivih ĉvrstih materija opasnost je manje
izraţena nego kod lako isparljivih zapaljivih teĉnosti, jer su kod
ĉvrstih proizvoda taĉke zapaljivosti najĉešće na temperaturama preko
100 C. Treba uoĉiti da na zapaljivost ĉvrstih materija mnogo utiĉe
stanje samog proizvoda. Rastresitost je veoma vaţna. Naroĉito su lako
zapaljivi proizvodi sa velikom površinom po jedinici teţine kao
što je sluĉaj sa vlaknastim materijama, u vidu tankih listova i sl.
Poznato je da su metali kao magnezijum i aluminijum u obliku blokova
potpuno bezopasni, a ako se jave u transportu kao fini prah zapaljivi su i
eksplozivni.
Napomena: ne smije se zaboraviti da prašine sa vazduhom grade ĉak i
samozapaljive, kao i eksplozivne smješe. Naroĉito su opasne prašine od:
ugljeva, drveta, brašna, duvana, šećera, sumpora, mnogih plastiĉnih masa,
nekih metala i drugih materija.
Zapaljive ĉvrste materije klase 4.1 se klasifikuju na:
1. F - zapaljive ĉvrste materije bez dodatnih opasnosti:
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
242
- F1, organske ĉvrste materije;
- F2, organske ĉvrste materije, topljive;
- F3, neorganske ĉvrste materije.
2. FO - zapaljive ĉvrste materije, oksidirajuće.
3. FT - zapaljive ĉvrste materije, toksiĉne:
- FT1, organske, toksiĉne;
- FT2, neorganske, toksiĉne.
4. FS - zapaljive ĉvrste materije, korozivne:
- FS1, organske, korozivne;
- FS2, neorganske,korozivne.
5. D - ĉvrsti desintetizovani eksplozivi bez dodatnog rizika.
6. DT - ĉvrsti desintetizovani eksplozivi, toksiĉni.
7. SR - samoreagujuće supstance:
- SR1, zahtjevaju kontrolu temperature;
- SR2, ne zahtjevaju kontrolu temperature.
Opasne robe klase 4.1 (zapaljive ĉvrste materije) NEMAJU
ambalaţnu grupu I.
Zapaljive ĉvrste materije kod kojih je vrijeme sagorijevanja kraće
od 45 sekundi pri mjerenju na udaljenosti od 100 mm, biće uvrštene u
ambalaţnu grupu II ukoliko plamen probije zaštitnu (mokru) zonu.
U III ambalaţnu grupu biće uvrštene one materije kod kojih je
vrijeme sagorijevanja kraće od 45 sekundi pri mjerenju na udaljenosti od
100 mm i ukoliko zaštitna zona zadrţi plamen u trajanju od najmanje 5
minuta.
8.3.4.2. KLASA 4.2: Materije sklone samozapaljenju. Materije sklone
samozapaljenju su materije koje se pale u dodiru sa vazduhom ili vodom bez
posredstva drugih materija. U ovu grupu materija spadaju:
- Piroforiĉne supstance u koje spadaju: mješavine i rastvori
(teĉni ili ĉvrsti) koji se i u malim koliĉinama pale u
prisustvu vazduha u roku od 5 minuta. Ove supstance su
najsklonije samozapaljenju.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
243
- Samozagrijevajuće supstance i artikli, kao i mješavine i
rastvori koji, u kontaktu sa vazduhom, bez izvora energije su
podloţni samozagrijevanju.
U ovu grupu spadaju: bijeli i ţuti fosfor, otpaci, sirovi pamuk,
nitrocelulozni filmovi, upotrebljene krpe i dr.
Materije sklone samozapaljenju se klasifikuju na:
1. S - supstance sklone samozapaljenju, bez dodatnih rizika:
-S1, organske, teĉne;
-S2, organske, ĉvrste;
-S3, neorganske, teĉne;
-S4, neorganske, ĉvrste.
2. SW - supstance sklone samozapaljenju, koje u dodiru sa vodom
oslobaĊaju zapaljive gasove.
3. SO – supstance sklone samozapaljenju, oksidirajuće.
4. ST – supstance sklone samozapaljenju, otrovne:
-ST1, organske, otrovne, teĉne;
-ST2, organske, otrovne, ĉvrste;
-ST3, neorganske, otrovne, teĉne;
-ST4, neorganske, otrovne, ĉvrste
5. SC – susptance sklone samozapaljenju, korozivne:
-SC1, organske, korozivne, teĉne;
-SC2, organske, korozivne, ĉvrste;
-SC3, neorganske, korzivne, teĉne;
-SC4, neorganske, korozivne, ĉvrste.
Kod klase opasne robe 4.2 (materija sklonih samozapaljenju) razlikujemo
TRI ambalaţne grupe:
I ambalaţna grupa: materije koje su sklone spontanom zapaljenju
(bez izvora plamena);
II ambalaţna grupa: materije sklone samozapaljenju koje pri
testiranju u koliĉini od 2,5 cm3 na temperaturi od 140 C
spontano sagorjevaju;
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
244
u III ambalaţnu grupu uvrštavamo materije koje su sklone
samozapaljenju i koje pri testu spontano sagorijevaju pri
temparaturi od 140 C, ali pri većim koliĉinama uzorka koji
iznosi 10 cm3
.
8.3.4.3. KLASA 4.3 : Materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove. U
grupu materija koje u dodiru sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove, spadaju supstance
koje u reakciji sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove sklone formiranju
eksplozivnih smiješa sa vazduhom i artikli koji sadrţe takve
supstance. Takve mješavine se mogu lako upaliti pomoću obiĉnih izvora
vatre, kao npr. otvoren plamen, varnica, nezaštićena sijalica i dr.
U ove materije se ubrajaju: natrijum, kalcijum, kalcijum – karbid,
alkalni silicil, cink u prahu, metalni magnezijum.
Svaka od podgrupa opasne robe klase IV, u skladu sa svojim
osobinama, odnosno opasnostima koje mogu te osobine da prouzrokuju
posebno se klasifikuju u skladu sa ADR – om, RID – om i sl.
Materije koje u dodiru sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove se klasifikuju na:
1. W - supstance koje u dodiru sa vodom oslobaĊaju
zapaljive gasove, bez dodatnog rizika i artikli koji
sadrţe takve supstance:
-W1, teĉne;
-W2, ĉvrste;
-W3, artikli.
2.WF1 - supstance koje u dodiru sa vodom oslobaĊju
zapaljive gasove, teĉne, zapaljive.
3. WF - supstance koje u dodiru sa vodom oslobaĊaju
zapaljive gasove, ĉvrste, zapaljive.
4. WS - supstance koje u dodiru sa vodom oslobaĊaju zapaljive
gasove, ĉvrste, samozagrijevajuće.
5. WO - supstance koje u dodiru sa vodom oslobaĊaju zapaljive
gasove, oksidirajuće, ĉvrste.
6. WT - supstance koje u dodiru sa vodom oslobaĊaju zapaljive
gasove, otrovne:
- WT1, teĉne;
- WT2, ĉvrste.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
245
a) WS - supstance koje u dodiru sa vodom oslobaĊaju zapaljive
gasove, korozivne:
- WS1, teĉne;
- WS2, ĉvrste.
b) WFC - supstance koje u dodiru sa vodom oslobaĊaju zapaljive
gasove, zapaljive, korozivne.
Kod klase 4.3 opasne robe razlikujemo prema stepenu opasnosti tri
ambalaţne grupe:
I ambalaţna grupa: materije koje burno reaguju u dodiru sa vodom
na sobnoj temperaturi oslobaĊajući gas koji moţe spontano
da gori;
II ambalaţna grupa: materije koje u reakciji sa vodom na sobnoj
temperaturi oslobaĊaju zapaljivi gas u koliĉini većoj od 20
litara po kilogramu supstance na sat;
III ambalaţna grupa: materije koje u dodiru sa vodom i koje
oslobaĊaju zapaljiv gas u koliĉini većoj od 1 m3 po
kilogramu supstance na sat.
Što se tiĉe ambalaţe, pakovanja, prostorija za sve tri ove podklase vaţi;
svaka od tri podgrupe opasnih roba klase IV je podijeljena u zavisnosti
od svojih osobina u ambalaţne grupe (packing group) . Kao što je reĉeno
za robu klase III, takoĊe, vaţi i za opasnu robu klase IV i to da postoje
tri ambalaţne grupe u zavisnosti od stepena opasnosti koji date robe
predstavljaju (prva grupa velike opasnosti, druga srednje, treća male).
Paketi koji sadrţe robu klasa IV ne smiju se transportovati sa
paketima ĉiji sadrţaj ĉine opasne materije iz klas 1.5, 1.6 i 5.2.
Ambalaţa koja se koristi za pakovanje opasne robe klase IV je
veoma raznovrsna i zavisi prvenstveno od vrste tereta koji se
transportuje.
Prostorija u kojoj se skladišti opasna roba klase IV mora da:
1. posjeduje sistem protiv poţarne zaštite (automatski),
2. posjeduje efikasan sistem ventilacije,
3. onemogući prodor vode ili drugih tekućina do ambalaţe u
kojoj je upakovana opasna roba,
4. postoji adekvatan sistem kontrole temperature zraka unutar
samog skladišta i
5. onemogući prodor sunĉevih zraka.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
246
8.3.5. KLASA 5: Oksidirajuće materije, organski peroksidi. Agregatno
stanje jedne materije zavisno je od temperature i pritiska. Teĉnosti su
materije koje kod 15oC, a pri normalnom pritisku imaju teĉno agregatno
stanje. Mnoge od teĉnosti imaju osobinu da se na odreĊenoj temperaturi u
dodiru sa plamenom, varnicom ili drugim uzroĉnikom zapale. Zapaljive
teĉnosti nisu podjednako opasne u transportu. Kao mjerilo zapaljivosti
uzima se taĉka zapaljivosti – najniţa temperatura pri kojoj se pare
teĉnosti izdvajaju u tolikoj mjeri da sa vazduhom grade zapaljivu smješu u
dodiru sa vatrom. Ova temperatura je konstantna veliĉina za svaku
teĉnost i zavidi od osobina teĉnosti.
Pored taĉke zapaljivosti za ocjenu zapaljivosti neke teĉnosti
treba uzeti u obzir, i: taĉku paljenja, gustinu para i brzinu isparavanja,
kao i interval zapaljivosti ili za neke teĉnosti eksplozivnosti.
Taĉka paljenja je najniţa temperatura na koju treba zagrijati teĉnost
da bi se zapalila i produţila da trajno gori. Na već definisanoj
temperaturi taĉke zapaljivosti zapale se samo pare sakupljene iznad
teĉnosti, dok se na temperaturi taĉke paljenja zapali cjelokupna teĉnost
i produţi da gori.
Brzina isparavanja mora biti veća ukoliko je taĉka kljuĉanja
razmatrane teĉnosti niţa. MeĊutim, ima i izuzetaka od tog pravila; u
praksi se brzina isparavanja odreĊuje u odnosu na etar, i to: mjerenjem vremena
potrebnog da 0,5 ml odreĊene teĉnosti ispari na hartiji za cjeĊenje,
uzimajući da je brzina isparavanja etra 1. Kao mjerilo ispravnosti moţe
da bude i napon para za teĉnosti na odreĊenim temperaturama. Ukoliko je
teĉnost lakše isparljiva, utoliko joj je veći napon pare.
Interval ili podruĉje zapaljivosti podrazumijeva gornju i donju
temperatrusku granicu u okviru koje pare teĉnosti pomješane sa
vazduhom mogu da se zapale. Smješa pare zapaljive teĉnosti sa vazduhom
moţe biti zapaljiva i eksplozivna. Koliki treba da bude procenat para
u vazduhu da bi smješa eksplodirala u dodiru sa vatrom zavisi od vrste
teĉnosti. Kod nekih teĉnosti taj procenat je vrlo malen, a kod drugih
znatan.
Zapaljive i istovremeno eksplozivne teĉnosti mogu biti: aceton,
etil-alkohol, etar, benzin, benzol, metil-alkohol i dr. Dok su u
kategoriji zapaljivih: gotovo sva teĉna goriva, najveći broj organskih
rastvaraĉa.
Kako se zapaljive teĉnosti ĉesto javljaju u trasportu, većina zemalja
donijela je posebne propise o njihovom skladištenju i transportu.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
247
Propisi do detalja predviĊaju kakve vrste ambalaţe, skladištenja i
koliĉina moţe biti kada je u pitanju transport zapaljivih teĉnosti.
Zapaljive teĉnosti dijele se u tri grupe:
grupa I – teĉnosti taĉke zapaljivosti ispod 21oC, sa podgrupama:
- A, teĉnosti koje se ne mješaju ili djelimiĉno mješaju sa
vodom i
- B, teĉnosti koje se mješaju sa vodom u svim odnosima.
Teĉnosti grupe I su najopasnije za transport zbog niskih
temperatura zapaljivosti, jer se pale na obiĉnoj temperaturi. U tu grupu se
svrstavaju: laki benzini i goriva za mlazne motore, zatim benzol,
etil-alkohol, metil-alkohol, aceton, etar, petroletar, toluol i dr.
grupa II – teĉnosti taĉki zapaljivsti od 21oC do 55oC; u ovu grupu
spadaju: srednji i teški benzini, petroleum za osvjetljenje,
laka siesel goriva, sirćetna kiselina, terpentinsko ulje,
butil-alkohol i dr.
grupa III – teĉnosti sa taĉkam zapaljivosti od 55oC do 100oC, gdje
dolaze manje poznate teĉnosti kao što su: anilin, srednja i
teška dizel goriva, laka i srednja ulja za loţenje i dr.
Teĉnosti ĉije su temperature zapaljivosti iznad 100oC ne smatraju
se opasnim u smislu zapaljivosti. Tako teška ulja za loţenje i maziva
ulja nisu zapaljive već samo gorive materije. Da je temperatura paljenja
najlakših derivata zemnog ulja najniţa i obrnuto pokazuje prikaz u
tabeli.
Tabela 13.Karakteristiĉne temperature za derivate zemnog ulja
Naziv derivata Temperatura
paljenja u °S
Temperatura
samozapalj.
u °S
Granica
zapaljivosti
Donja
u °S
Gornja
u °S
petroletar - 45 645 - -
motorni benzin - 35 510 - 34 - 12
avio benzin - - - 28 -1
petroleum - 28 435 - -
goriva za mlazne - - - 23 - 29
diesel goriva - - -43 - 98
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
248
Opasnost od poţara je veća što je interval zapaljivosti širi, a
donja granica zapaljivosti niţa ili ako se interval zapaljivosti
ostvaruje pri temperaturama koje su najĉešće u toku godine. Motorni
benzin i dizel goriva, kao lako zapaljiva i zbog znatnog isparavanja
uslovljavaju da u zoni skladišta ne smije biti nikavih izvora vatre,
pojava varniĉenja ili neobezbjeĊene elektro-instalacije.
Pakovanje zapaljivih teĉnosti i uopšte lako isparljivih
teĉnosti mora se vršiti u dobro zatvorenim sudovima kako bi se
sprijeĉio svaki gubitak teĉnosti, a naroĉito isparavanje. Ambalaţa se
izraĊuje od materijala koji je potpuno inaktivan u odnosu na upakovanu
teĉnost, a moţe biti: metal, staklo i elstiĉne materije. Prevoz se
najĉešće vrši u samoj ambalaţi ili kontejnerima, dok se veoma velike
koliĉine prevoze raznim vrstama tankera. Najmanje koliĉine se pakuju u
metalne kante, burad i sliĉno ili u balone od stakla.
Ĉuvanje zapaljivih teĉnosti vrši se u velikim rezervoarima
izgraĊenim od ĉeliĉnog lima ili specijlnog betona. Rezervoari mogu
biti podzemni i nadzemni, a po obliku najĉešće su cilindriĉni. Mogu
se postaviti vertikalno i horizontalno. Dva osnova uslova za
odrţavanje povoljnog reţima u skladištu su dovoljno niska temperatura
i provjetravanje.
Mora se uzeti u obzir da su npr. teĉna goriva pored zapaljivosti
opasna pri manipulisanju i zbog svoje otrovnosti. Maksimalna dozvoljena
koncentracija benzinskih para u vazduhu iznosi do 0,03 mg/l, ukoliko bi
se povećala dolazi do akutnog ili hroniĉnog trovanja, zavisno od
povećanosti koncentracije. Ĉovjek koncentraciju u vazduhu od 0,03 mg/l
osjeća, a kod 0,07 mg/l dolazi poslije 15 minuta do lakšeg trovanja. Zbog
toga, prema propisima higijensko-tehniĉke zaštite pri transportu
benzina treba obezbjediti: zaštitno odijelo, gas-maske, rukavice i drugu
opremu za radnike. Vrše se redoni zdravstveni pregledi zaposlenih
ljudi kod ljekara specijalista.
Zaštita od poţara mora savjesno da se obezbjedi, jer pri najboljim
uslovima rada u skladišnim prostorima uvijek se nalazi odreĊena
koliĉina para zapaljivih teĉnosti u vazduhu. Preventivne mjere
zahtjevaju:
- odrţavanje elektro-instalacije u ispravnom stanju,
- zabranu pušenja i zabranu korišćenja otvorenog plamena,
- odrţavanje higijenskih uslova, ne razlivati ili pretakati u
otvorenom sistemu, ne drţati sudove otvorene, itd.,
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
249
- ne dozvoliti povišenje temperature u skladištu ili pri
transportu.
U okviru opasne robe klase V razlikujemo dvije grupe materija, i
to:
- klasa 5.1 oksidirajuće materije i
- klasa 5.2 organski peroksidi.
8.3.5.1. KLASA 5.1: Oksidirajuće materije. Pod pojmom oksidirajućih
materija podrazumijevaju se materije koje se u dodiru sa drugim materijama
razlaţu i pri tom mogu prouzrokovati vatru, odnosno materije koje same
po sebi nisu zapaljive, ali koje mogu uz pomoć kiseonika prouzrokovati
ili doprinijeti paljenju ostalih materijala i artikala koji sadrţe
ovakve supstance, to su: hloridi, vodeni rastvor vodonik – super –
oksida, peroksidi alkalnih metala i njihove smješe i dr.
Oksidirajuće materije prema svojim opasnim osobinama su
klasifikovane na:
1. O - oksidirajuće supstance bez dodatnog rizika ili artikli
koji sadrţe takve supstance:
- O1, teĉne;
- O2, ĉvrste;
- O3, artikli.
2. OF - oksidirajuće supstance, ĉvrste, zapaljive.
3. O? - oksidirajuće supstance, ĉvrste, samozagrevajuće.
4. OW - oksidirajuće supstance, ĉvrste, koje u dodiru sa vodom
oslobaĊaju zapaljive gasove.
5. OT - oksidirajuće supstance, toksiĉne:
- OT1, teĉne;
- OT2, ĉvrste.
6. OS - oksidirajuće supstance, korozivne:
- OS1, teĉne;
- OS2, ĉvrste.
7. OTS - oksidirajuće supstance, toksiĉne, korozivne.
Oksidirajuće materije su prema svojim stepenima opasnosti kao i
prema svojim osobinama podijeljene u TRI ambalaţne grupe (packing
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
250
groups). Kriterijumi za odreĊivanje ambalaţnih grupa kod ovih materija
zavise i od njihovog agregatnog stanja, odnosno da li je materija u
ĉvrstom ili teĉnom stanju.
Ĉvrste oksidirajuće materije spadaju u ambalaţnu grupu I (najveći stepen
opasnosti) ukoliko u laboratorijskim uslovima, supstanca koja u smješi
odnosa 4:1 ili 1:1 svoje mase u odnosu na masu celuloze sagori u kraćem
vremenskom periodu nego smješa potazijum bromata i celuloze odnosa
masa 3:2.
U II ambalaţnu grupu spadaju one materije za koji vaţi isti odnos
mase u smješi sa celulozom, ali je vrijeme sagorijevanja isto ili kraće
od odnosa mase 2:3 potazijum bromata i celuloze.
Za III ambalaţnu grupu vaţe isti uslovi, kao za prethodne dvije samo
je odnos mase potazijum bromata i celuloze 3:7.
Teĉne oksidirajuće materije spadaju u ambalaţnu grupu I, ukoliko u
smješi mase ispitivane materije i celuloze u odnosu 1:1 doĊe do
spontanog sagorijevanja smješe.
Pored ove postoje i II i III ambalaţna grupa za teĉne oksidirajuće
materije koje imaju manje stepene opasnosti.
8.3.5.2. KLASA 5.2: Organski peroksidi. Predstavljaju organske
materije sa višim stepenom oksidacije koje mogu da izazovu štetne
posljedice po zdravlje ili ţivot ljudi ili oštećenja materijalnih
dobara, a manje su osjetljive na eksploziju, udar ili trenje od
dinitrobenzola.
Svaka od podgrupa opasne robe klase V u skladu sa svojim
osobinama, odnosno opasnostima koje mogu te osobine da prouzrokuju se
posebno klasifikuju u skladu sa ADR – om, RID – om, IATA DGR –om i
dr.
Organski peroksidi (klasa 5.2) su podijeljeni u dvije grupe, i to:
R1 - organski peroksidi koji ne zahtjevaju kontrolu
temperature i
R2 - organski peroksidi koji zahtjevaju kontrolu temperature.
Organski peroksidi su skloni organskoj dekompoziciji pri
normalnim ili povišenim temperaturama. Dekompozicija moţe biti
inicirana toplotom, neĉistoćama (npr. kiseline, sastojci teških
metala), trenjem ili udarima. Dekompozicija moţe rezultirati
oslobaĊanjem štetnih ili zapaljivih gasova i para.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
251
Organski peroksidi su podijeljeni u SEDAM grupa u zavisnosti od
stepena opasnosti koji oni predstavljaju, od A do G.
Organski peroksidi koji imaju oznaku A se ne primaju na
transport u pakovanjima u kojima su testirani, dok organski peroksidi
koji nose oznaku G ne predstavljaju veliku opasnost u transportu i za ovu
vrstu materija ne postoje posebni zahtjevi vezani za njihovo pakovanje.
Oznake za organske perokside od B do F, direktno zavise od
maksimalno dozvoljene koliĉine za jedno pakovanje ove vrste roba.
Zbog lakšeg i sigurnijeg rukovanja organski peroksidi uvršteni
u listu opasnih roba u mnogim sluĉajevima podvrgnuti su smanjenju
osjetljivosti dodavanjem organskih teĉnosti ili ĉvrstih materija,
neorganskih ĉvrstih materija ili vode.
Materije koje oksidiraju mogu se pakovati i transportovati u
sudovima od stakla u koliĉini od maksimalno 2,5 kg ili u sudovima od
metala ili kompatibilne plastike od maksimalno 5 kg koliĉine, pri
ĉemu je svaki sud odgovarajuće meko postavljen da se sprijeĉi lom i
curenje, materijalom koji ne reaguje sa upakovanom materijom.
Spoljno pakovanje je od drveta ili iverice; maksimalna koliĉina
po jednom pakovanju iznosi 25 kg.
Teĉni i ĉvrsti organski peroksidi po prirodi nestabilni, moraju se
stabilizovati (dodavanjem stabilizatora rastvora ili vode u dovoljnoj
koliĉini) tako da peroksid postane stabilan i neosjetljiv na udar,
potres i dodir.
Unutrašnji sudovi pakuju se sa odgovarajućim nezapaljivim
materijalom koji je meka podloga i apsorbent (fosilno brašno) za
spreĉavanje loma i curenja; maksimalna koliĉina u spoljnjem pakovanju je
1 litar.
Kod transporta organskih peroksida postoje i ograniĉenja vezana
za maksimalno dozvoljene koliĉine ove vrste robe koje se mogu prevoziti
u jednoj transportnoj jedinici.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
252
Tabela 14. Organski peroksidi i temperaturne kontrole
Organski peroksidi
ili samozapaljive
supstance
Tipa V bez
temperaturne
kontrple
Tipa S bez
temperaturne
kontrole
Tipa D, E ili F bez
temperaturne
kontrole
Maksimalna koliĉina po
jedinici
transporta
1000 kg 10000 kg 20000 kg
Organski peroksidi ili
samozapaljive
supstance
tipa V sa kontrolom
temperature
tipa S sa kontrolom
temperature
Tipa D, E ili F sa
kontrolom
temperature
Maksimalna koliĉina po
jedinici
transporta
1000 kg 5000 kg 20000 kg
Prostorija namjenjena za skladištenje ovih vrsta roba mora da
posjeduje:
1. sistem protiv poţarne zaštite (automatski),
2. efikasan ventilacioni sistem,
3. da onemogući prodor sunĉevih zraka do upakovane robe,
4. kontrolu temperature unutar skladišta i sl.
8.3.6. KLASA 6: Otrovne materije, infektivne materije. Danas su
otrovi dovoljno ispitani i napravljene su tablice o štetnosti
pojedinih otrovnih materija sa propisanim – dopuštenim maksimalnim
koliĉinama – DMK – koje smije da sadrţi vazduh u radnim prostorijama. Ove
koliĉine se izraţavaju brojem miligrama otrovne materije u 1 m3 na
20°C. Nekada se mogu izraziti i brojem zapreminskih dijelova otrovnog
gasa ili pare na milion dijelova vazduha, tj. p.p.m.v/v – skraćenica potiĉe
od latinske fraze: „Pars per milion“. Za prašinu otrovnih materija moţe se
koncentracija izraziti brojem ĉestica na 1 cm3
.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
253
Tabela 15. Dopuštene maksimalne koncentracije gasova i pare u
radnoj atmosferi bez primjene zaštitnih sredstava
Proizvod Formula p . p . m .
v/v mg/m3
, 20°C
aceton CH3 · CO · CH3 1000 2300
amonijak NH3 100 71
benzol C6H6 25 80
cijanvodonik HCN 10 11
etar (C22H5)2O 400 1200
formaldehid HCHO 5 6
fozgen COCl2 0,5 2,1
hlor Cl2 1 2,9
hlorovodonik HCL 5 7
sirćetna
kiselina
CH3COOH 20 50
sumporvodonik H2S 20 28
sumpordioksid SO2 10 26
ugljenmonoksid CO 50 58
ugljendisulfid CS2 10 32
Tabela 16. Dopuštene maksimalne koncentracije
otrovnih materija u vidu prašine, dima i magle
Proizvod Formula mg/m3
, 20°C
antimon Sb 0,5
arsenik As2O3 0,5
duvanska prašina 5,0
olovo i soli Pb(C2H5)4 0,15
ţiva Hg 0,1
Što je niţa vrijednost dopuštene maksimalne koncentracije,
materija je veće otrovnosti, odnosno redoslijed bi bio: Hg, Pb, Sb, As2O3,
Cl2, HCl, HCN, SO2, CS2, CO, NN3, itd.
Arsenik As2O3 je otrovno brašno koje nastaje prţenjem ruda arsena
kada kondezacijom sublimisanih para izdvaja se oksid. To je bijeli prah
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
254
bez mirisa, slatkog ukusa, slabo rastvorljiv u vodi. Jak je otrov, ali se
ĉovjek moţe postepeno priviknuti i na veće doze. Upotrebljava se za
dobijanje drugih arsenovih jedinjenja, za potrebe medicine, za bistrenje
stakla, u slikarstvu, za konzervisanje drveta, koţe, preparata, itd. Pri
radu sa sirovinama koje sadrţe arsen moţe nastati vanredno otrovno
jedinjenje arsenvodonika – AsH3.
Danas se proizvodi ogroman broj otrovnih materija. Razni
otrovni preparati sluţe kao sredstva za zaštitu bilja, za uništavanje
insekata, korova, za zaštitu sjemena, za dezinfekciju prostorija, kao
lijekovi, itd. Otrovne su i mnoge boje, rastvaraĉi, neki metali i njihove
soli, kao i razne kiseline. Zbog toga su relativno ĉesta hroniĉna
trovanja kod ljudi koji duţe vremena rade sa otrovnim materijama. Veoma
je vaţno pridrţavanje propisa u cilju higijenske zaštite ljudi od
hroniĉnih ili akutnih trovanja. Prodaju otrova i otrovnih preparata
mogu vršiti samo ovlašćene organizacije: za transport laboratorijskog,
medicinskog i veterinarskog materijala, poljoprivredne apoteke,
farmaceutske apoteke i dr.
U okviru klase VI opasne robe razlikujemo dvije grupe robe, i to:
- klasa 6.1 otrovne materije – otrovi i
- klasa 6.2 infektivne materije.
8.3.6.1. KLASA 6.1: Otrovne materije – otrovi. Otrovi su supstance
sintetiĉkog, biološkog ili prirodnog porijekla i preperati
proizvedeni od tih supstanci koji, uneseni u organizam ili u dodiru sa
organizmom, mogu ugroziti ţivot ili zdravlje ljudi ili štetno
djelovati na ţivotnu sredinu.
Klasifikacija otrova vrši se najĉešće prema njihovom porijeklu,
hemijskom sastavu i agregatnom stanju. Otrovi prema porijeklu i
hemijskom sastavu mogu biti:
1. mineralni otrovi,
2. biljni otrovi i
3. sintetiĉki otrovi.
Mineralni otrovi su neorganska otrovna jedinjenja razliĉitih
agregatnih stanja. Od gasovitih otrova poznati su: vodonik – fosfid,
hlor, sumpordioksid, ugljendioksid i dr.; od ĉvrstih jedinjenja: arsena,
ţive, olova i dr.
Biljni otrovi su organska jedinjenja prisutna u odreĊenim vrstama
biljaka. Najpoznatiji su: opijum (dobija se iz plodova bijelog maka),
morfin, kokain i dr.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
255
Sintetiĉki otrovi se nazivaju pesticidi i prema namjeni dijele se
na sljedeće grupe:
1. insekticidi, koriste se za suzbijanje insekata,
2. rodenticidi, materije kojima se suzbijaju štetni glodari
(miševi i pacovi),
3. fungicidi, sredstva koja se u poljoprivredi koriste za
suzbijanje biljnih bolesti i
4. herbicidi, koriste se za suzbijanje korova (divljih biljaka)
koji ometaju razvoj kultivisanih biljaka.
Prema svojim opasnim osobinama, otrove klasifikujemo na:
1. T - otrovne materije bez dodatnog rizika. U zavisnosti
od porijekla (organsko ili neorgansko) i agregatnog stanja u
okviru ove grupe razlikujemo 9 podgrupa T1 – T9 (npr. T1 –
organski, teĉni) i sl.
2. TF - otrovne materije, zapaljive:
- TF1, teĉnosti;
- TF2, teĉnosti, koriste se kao pesticidi;
- TF3, ĉvrste materije.
3. TS - otrovne, samozagrijavajuće, ĉvrste.
4. TW – otrovne, koje u dodiru sa vodom oslobaĊaju
zapaljive gasove:
- TW1, teĉne;
- TW2, ĉvrste.
5. TO – otrovne, oksidirajuće:
- TO1, teĉne;
- TO2, ĉvrste.
6. TC – otrovne, korozivne:
- TC1, organske, teĉne;
- TC2, organske, ĉvrste;
- TC3, neorganske, teĉne;
- TC4, neorganske, ĉvrste.
7. TFC – otrovne, zapaljive, korozivne.
Stepen opasnosti za otrovne materije definisan je letalnom dozom
LD, ako je otrovnost dermalna i letalnom koncentracijom LC, ako je
otrovnost inhalaciona.
Veliĉina LD50 predstavlja: koliĉinu otrova (u mg) po jednom (kg)
mase tijela ţivotinje, a dovoljna da usmrti 50% ispitivanih ţivotinja.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
256
Veliĉina LC50 predstavlja: koliĉinu otrova (u mg) za praškaste i
(u ml) za pare, u zapremini vazduha (1 m3
), a dovoljna da usmrti 50%
ispitivanih ţivotinja.
Pri odreĊivanju ambalaţnih grupa (packing group) vodilo se
raĉuna o ljudskom iskustvu kod sluĉajnih trovanja, kao i o specijalnim
sadrţajima svake, individualne materije, kao i biološkom uticaju.
Tabela 17. Ambalaţne grupe i granice otrovnosti
Ambalaţna
grupa
Oralna
otrovnost LD50
(mg/kg)
Demalna
otrovnost LD50
(mg/kg)
Inhalaciona
otrovnost LD50
(mg/l)
I ? 5 ? 40 ? 0,5
II 5 - 50 40 - 200 0,5 - 2
III
za ĉvrste
20 - 200
za teĉne
50 - 500
200 - 1000 2 - 10
Kod gadnih i zaraznih materija ne postoje ambalaţne grupe, odnosno to
znaĉi da sve gadne i zarazne materije koje se primaju na prevoz imaju isti
stepen opasnosti.
Otrovne teĉnosti se pakuju i prevoze u ĉvrsto zatvorenim,
odgovarajućim, sudovima od: keramike, stakla ili kompatibilne
plastike, zapremine ne veće od 0,5 l ili u unutrašnjim metalnim
sudovima zapremine ne veće od 1 l. Unutrašnji sudovi se pakuju u jako
spoljno pakovanje od drveta ili iverice, dobro obavijeni apsorbujućim
materijalom za sprjeĉavanje loma i curenja. Maksimalna koliĉina po
paketu za prevoz je 1 l.
Otrovne ĉvrste materije pakuju se u odgovarajuće ĉvrsto zatvorene
sudove od: keramike, stakla ili metala ili u drvene kutije ĉiji je
poklopac klizni. Za sprjeĉavanje rasipanja, pakuju se u bocama od
kompatibilne plastike kapaciteta ne većeg od 2,5 kg ili u zapeĉaćenim
kompatibilnim kesama ne više od 0,5 kg po pakovanju. Zatim, u spoljno
pakovanje od drveta ili iverice, maksimum po jednom paketu ne više od
25 kg.
Cijanidi i mješavine cijanida pakuju se u ĉvrsto zatvoreno pakovanje
od: keramike, stakla ili metala – unutrašnje pakovanje, (CALCIUM
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
257
CYANIDE i MJEŠAVINE – smije samo u metalnu ambalaţu) ne više od
0,5 kg kapaciteta, odgovarajuće meko postavljene i zapeĉaćene u koliĉini
ne većoj od 12 kg po jednom spoljnom pakovanju od drveta ili iverice.
8.3.6.2. KLASA 6.2: Infektivne materije. Gadne zarazne materije su
supstance koje šire neprijatan miris ili sadrţe mikroorganizme ili
njihove toksine za koje se zna da mogu izazvati zarazna oboljenja kod ljudi
i ţivotinja (svjeţa usoljena ili neusoljena koţa, otpaci, iznutrice,
ţlijezde, fekalije i dr.).
Gadne i zarazne materije prema svojim opasnostima klasifikujemo na:
1. I1 – infektivne materije koje djeluju na ljude,
2. I2 – infektivne materije koje djeluju na ţivotinje,
3. I3 – medicinski otpad,
4. I4 – dijagnostiĉke uzorke.
Gadne i zarazne materije moraju se pakovati na takav naĉin da na
odredište stignu u dobrom stanju i da ne predstavljaju nikakav rizik za
ljude i ţivotinje u toku transporta.
Unutrašnje pakovanje, ĉvrsto:
- primarni omotaĉ otporan na vodu,
- drugo pakovanje, takoĊe,
- apsorbujući materijal mora biti postavljen izmeĊu prvog i
drugog omotaĉa unutrašnjeg pakovanja; ako se nekoliko paketa
sa primarnim omotaĉem stavlja zajedno u drugi omotaĉ, svaki
se paket, individualno zamotava da nema meĊusobnog dodira;
materijal za apsorpciju je vata i mora je biti toliko da moţe
upiti cjelokupan sadrţaj iz primarnog omotaĉa.
Spoljašnje pakovanje, odgovarajuće i sigurne jaĉine, koje je propisano
i testirano. Paketi koji se smatraju robom moraju imati najmanje
dimenzije 100 mm u primarnom omotaĉu unutrašnjeg pakovanja.
Svi paketi koji sadrţe zarazne materije, moraju imati listu nabrojanog
sadrţaja i ta lista stoji izmeĊu drugog unutrašnjeg i spoljašnjeg
pakovanja.
Materije koje se prevoze na spoljnoj temperaturi prvenstveno se
upotrebljavaju staklo, metal i plastika. Obavezna provjera da li su sve
posude zapeĉaćene (zbog curenja). Ako je upotrijebljen poklopac –
navrtka mora se obezbjediti ljepljivom trakom od odvrtanja.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
258
Materije koje se prevoze u friţiderima ili zamrznute (vodeni led, suvi led,
duboko zamrznuti paketi), vodeni ili suvi led mora da se stavi oko svakog
drugog omotaĉa pakovanja. Moraju se obezbjediti unutrašnji drţaĉi da
bi se obezbjedila ĉvrsta pozicija svakog drugog pakovanja, pošto se led
topi u toku transporta. Led upotrijebljen u toku transporta ne smije da
curi. Suvi led upotrijebljen u spoljnom pakovanju mora biti tako
postavljen da gas, karbondioksid izlazi.
Materije koje se prevoze u teĉnom nitrogenu – umjesto staklenih posuda
mora biti upotrijebljena plastika koja moţe da podnese vrlo niske
temperature.
Otrovi ne smiju da se prevoze u istom tovarnom prostoru sa
ţivotnim namirnicama, stoĉnom hranom, lijekovima i predmetima
opšte upotrebe koji podlijeţu zdravstvenom nadzoru.
8.3.7. KLASA 7: Radioaktivne materije. Radioaktivnost je nuklearna,
a ne atomska pojava, dok prirodna radioaktivnost je uslovljena
faktorima:
1. kosmiĉkim zraĉenjima,
2. zagaĊenostima kojih ima u zemlji i atmosferi,
3. supstancama sadrţanim u ljudskom tijelu,
4. nuklearnim otpacima – „FISIONI“, koji nastaju pri
nuklearnim eksplozijama.
Radioaktivne materije su veoma opasne, jer ĉula ĉovjeka ne
omogućavaju da se otkrije radioaktivnost.
Jedinica aktivnosti radioaktivnog izvora u kome se dešava jedan
raspad radioaktivnog jezgra u jednoj sekundi naziva se Bekerel (Becquerel)
– Bq. Ranije, jedinica radioaktivnosti bila je Kiri (Cyrie) – Ci.
Nakon upoznavanja sa osnovnim pojmovima vezanim za
radioaktivnost, moţemo da damo i definiciju koje sve materije
smatramo radioaktivnim, a koje se pojavljuju kao roba u transportu.
Prema tome:
- Radioaktivne materije su materije ĉija specifiĉna aktivnost
prelazi 74 bekerela (0,02 mikrokirija) po gramu.
- Materije koje ne zadovoljavaju prethodni uslov, odnosno ĉija
specifiĉna aktivnost ne prelazi 74 bekerela (0,02
mikrokirija) po gramu, a koje se javljaju u transportu, mogu se
razvrstati u dvije grupe:
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
259
1. LLS – LOW LEVEL SOLID RADIOACTIVE
MATERIALS, ĉvrste materije sa malom radioaktivnošću,
2. LSA – LOW SPECIFIC ACTIVITY MATERIAL, materije
sa malom specifiĉnom radioaktivnošću.
Veoma vaţna jedinica kojom se izraţava snaga doze zraĉenja kod
radioaktivnih materija na rastojanju 1 m od površine pakovanja je tzv.
„TRANSPORTNI INDEKS” (T.I.).
Transportni indeks za radioaktivne materije koje se prevoze
smije iznositi najviše 10.
Prema veliĉini transportnog indeksa i snazi doze zraĉenja na
površini paketa, odreĊene su tri kategorije radioaktivnih materija:
1. Category I – White (RRW) – T.I. je 0, a radijacija je do Sv/h
(mikrosiverta/sat);
2. Category II – Yellow (RRY) – T.I. je 0,1 – 1, a radijacija 5 – 500
Sv/h;
3. Category III – Yellow (RRY) – T.I. je 1 – 10; radijacija 500 –
2000 Sv/h.
Kod radioakrivnih materija NE POSTOJI PODJELA NA
AMBALAŢNE GRUPE.
Pakovanja za transport radioaktivnih materija zavise od sljedećih
faktora:
1. Radioaktivnosti same materije koja treba da se upakuje (u
svim sluĉajevima se uzima u obzir);
2. Koliĉine radionuklida koji sadrţi ta materija;
3. Ako je materija „FISSILE“ onda se uzima i mogućnost
kritiĉne taĉke kao mjera;
4. Toplota koja se razvija tokom radijacije;
5. Mogućnost curenja opasne radioaktivne materije.
Vrste ambalaţe (pakovanja) koje se koriste za transport opasnih
roba klase VII se javljaju u više oblika i tipova i razlikujemo:
- ĉvrsto industrijsko pakovanje (tipa I, II i III),
- Pakovanje Tipa A,
- Pakovanje Tipa B,
- Pakovanje tipa C.
Pakovanje cjepljivih (FISSILE) radioaktivnih materija:
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
260
- FISSILE CLASS I – paketi koji su nuklearno bezbjedni u
bilo kom broju i bilo kom obliku pakovanja pod unaprijed
planiranim i datim uslovima transporta;
- FISSILE CLASS II – paketi koji su, u ograniĉenom broju,
nuklearno bezbjedni, kada su aranţirani po unaprijed
planiranim i predviĊenim uslovima za transport;
- FISSILE CLASS III – paketi koji su nuklearno bezbjedni pod
unaprijed datim uslovima transporta, jer su preduzete
specijalne mjere, specijalne administrativne i operativne
kontrole.
Radnik u skladištima radioaktivnog materijala treba da je
izloţen što niţoj radijaciji uz stalnu kontrolu (da jedna osoba ne
prima radijaciju veću od dozvoljene).
Broj paketa Kategorije II – YELLOW i Kategorije III – YELLOW,
spoljnih pakovanja i kontejnera skladištenih na jednoj lokaciji mora
biti tako ograniĉen da ukupni zbir transportnog indeksa za svaku
individualnu grupu takvih paketa, spoljnih paketa i kontejnera, ne
prelazi 50 i tako skladištenje da se izmeĊu takvih grupa paketa odrţava
meĊusobno rastojanje od najmanje 6 metara.
Mješanje razliĉitih vrsta pakovanja ukljuĉujući i Fissile Class I
pakete sa Fissile Class II paketima je dozvoljeno.
Radioaktivne materije NE SMIJU da se prevoze u unutrašnjem
saobraćaju u istom tovarnom prostoru sa ţivotnim namirnicama,
predmetima opšte upotrebe koji podlijeţu zdravstvenom nadzoru,
lijekovima i stoĉnom hranom.
8.3.8. KLASA 8: Korozivne (nagrizajuće) materije. Korozivne
(nagrizajuće) materije su materije koje u dodiru sa drugim materijama i
ţivim organizmima izazivaju njihovo oštećenje ili uništenje
(sumporna kiselina, azotna kiselina, brom, mravlja kiselina,
natrijum–hloroksid i dr.).
Prema ADR–u, RID–u, IATA–u u ovu klasu svrstavaju se:
- Materije i predmeti koji sadrţe te materije, koje hemijskim
djelovanjem napadaju površinsko tkivo koţe i sluzokoţe sa
kojim dolaze u dodir, koje prilikom oslobaĊanja nanose
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
261
štetu drugoj robi i transportnim sredstvima ili mogu da
ih razore, a mogu da izazovu i druge opasnosti;
- Materije koje sa vodom stvaraju korozivne teĉnosti ili sa
prirodnom vlagom iz vazduha stvaraju korozivne pare ili
maglu.
Klasifikacija opasne robe klase VIII vrši se na osnovu njihovih
osnovnih osobina i opasnosti koje mogu da izazovu ove materije u
transportu, te tako razlikujemo:
1. C1 – C10 korozivne materije bez dodatne opasnosti;
- C1 – C4, kiseline;
- C5 – C8, baze;
- C9 – C10, ostale korozivne materije;
- C11 predmeti.
2. CF korozivne materije, zapaljive:
- CF1, teĉne;
- CF2, ĉvrste.
3. CS korozivne materije, samozagrijavajuće:
- CS1, teĉne;
- CS2, ĉvrste.
4. CW korozivne materije koje u dodiru sa vodom emituju
zapaljive gasove:
- CW1, teĉne;
- CW2, ĉvrste.
5. CO korozivne materije, oksidirajuće:
- CO1, teĉne;
- CO2, ĉvrste.
6. CFT korozivne materije, zapaljive i otrovne, teĉne.
7. COT korozivne materije, oksidirajuće i otrovne.
U zavisnosti od stepena opasnosti koje predstavljaju u transportu,
opasne robe klase VIII su podjeljene u tri ambalaţne grupe. Ambalaţne
grupe su formirane na osnovu iskustvenih podataka i uzimajući u obzir
faktore kao što su rizik po zdravlje prilikom udisanja ovih materija i
reakcija ovih materija u dodiru sa vodom.
U ambalaţnu grupu I spadaju one supstance koje u dodiru sa koţom u
trajanju od tri minuta ili manje izazovu njeno potpuno uništenje u
vremenu od 60 minuta od trenutka izlaganja koţe.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
262
U ambalaţnu grupu II spadaju one supstance koje u dodiru sa koţom u
trajanju od tri minuta do jednog sata izazovu njeno potpuno uništenje u
vremenu do 14 dana od trenutka izlaganja koţe.
U ambalaţnu grupu III spadaju one supstance koje u dodiru sa koţom u
trajanju više od jednog sata, a manje od ĉetiri, izazovu njeno potpuno
uništenje u vremenu do 14 dana od trenutka izlaganja koţe.
8.3.9. KLASA 9: Ostale opasne materije i predmeti. Materije i
predmeti koji za vrijeme prevoza predstavljaju neku opasnost koja nije
obuhvaćena pojmovima drugih klasa.
Opasne materije obuhvataju i materije i predmete koji mogu biti
gotov proizvod, poluproizvod, meĊuproizvod, nusproizvod, sirovine
ili otpad, a imaju karakteristike opasnih materija, tako da u toku
prevoza mogu dovesti do ugroţavanja ţivota i zdravlja ljudi i zagaĊivanja
ţivotne sredine.
8.4. Transport opasnih materija u drumskom saobraćaju
Opasnost od opasnih materija je uvijek prisutna. Posebno dolazi
do izraţaja prilikom nezgoda, kada opasne materije izaĊu iz odgovarajuće
ambalaţe i usljed meĊusobnog djelovanja ili djelovanja vatre, vode ili
nekih drugih utjecaja su uvećane.
Opasne materije obuhvataju i materije i predmete koje mogu biti
gotov prizvod, poluproizvod, meĊu proizvod, nusproizvod, sirovine
ili otpad, a imaju karakteristike opasnih materija, a u toku transporta
mogu ugroziti ţivot i zdravlje ljudi i zagaĊivanje ţivotne sredine.
Transport opasne robe (ADR) na prvi pogled predstavlja
transport klasiĉne robe u meĊunarodnom transportu, ali za transport
opasne robe postoje strogo propisana pravila za prevoz. MeĊunarodni
propisi o transportu opsasne robe se mjenjaju dvogodišnje. Trenutno je
41. ĉlanica potpisnica ADR konvencije meĊu kojima je i Srbija.
Poslednja je pristupila Irska 2006 godine.
ADR roba je definisana u devet klasa. Svaka ADR roba pored
klase koju posjeduje, takoĊe posjeduje i svoj UN broj po ĉemu se taĉno zna
koja je vrsta ADR robe i sve ovo je propisano Evropskim sporazumom o
meĊunarodnom prevozu opasnih materija u drumskom saobraćaju i
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
263
MeĊunarodnim pravilnikom o prevozu opasnih materija ţeleznicom.
Transportne fime koje se pored konvencionalnog bave i
prevozom ADR robe moraju da ispune nekoliko uslova da bi mogle da
vrše transport ADR robe u meĊunarodnom transportu. Uslovi koje
transportne firme moraju da ispune da bi se bavile prevozom ADR robe
na meĊunarodnom nivou su sljedeći:
1. da je preduzeće registrovano za obavljanje djelatnosti prevoza
opasnih materija,
2. raspolaţe odgovarajućim prevoznim sredstvima za prevoz
opasnih materija,
3. ima struĉno osposobljena lica za obavljanje prevoza,
4. ima odobrenje za prevoz opasnih materija,
5. ispunjava uslove za prevoz propisane ADR-om.
Prevozna sredstva koja vrše prevoz opasnih materija moraju da
budu tehniĉki ispravna, konstruisana, izraĊena, opremljena i
obiljeţena u skladu sa propisanim standardima. Opasne materije mogu
samo da prevoze i sa njima rukuju lica koja su za to struĉno osposobljena.
Osoba koja se bavi prevozom i rukovanjem opasnih materija poslije
struĉnog osposobljavanja dobija dozvolu da moţe da se bavi pomenutim
poslovima na pet godina, poslije ĉega ide na ponovnu provjeru znanja i
dozvola mu se produţava na isti period.
Manipulacija i utovar. Ako je odgovarajuće vozilo ili kontejner,
moraju biti opremljeni sa ureĊajima za osiguranje i lakše
manipulisanje sa opasnim materijama. Pakovanja koja sadrţe opasne
materije i nezapakovani opasni predmeti moraju biti osigurani
odgovarajućim sredstvima koja su sposobna zadrţati teret na svom mjestu
u vozilu kako bi se sprijeĉilo pomicanje u svim smjerovima, zbog ĉega
moţe doći i do prevrtanja i oštećenja tereta. Pomicanje pakovanja moţe
biti sprijeĉeno popunjavanjem praznog prostora zaštitnim
materijalom ili da se pakovanja priĉvrste ili sveţu. Ako se koristi
zaštita kao što su trake i spone, ne smiju se pretegnuti da se ne oštete
ili preoblikuju pakovanja.
Pakovanja ne smiju biti slagana jedno na drugo ako nisu
oblikovana za tu namjenu. Kada se slaţu pakovanja razliĉitih oblika koja
je dozvoljeno slagati jedno na drugo potrebno je udovoljiti uslovima
kompatibilnosti. Po potrebi treba koristiti podloţne nosive
naprave da se sprijeĉi oštećenje pakovanja. U toku utovara i istovara
pakovanja sa opasnim materijama treba osigurati od oštećenja.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
264
Ĉišćenje nakon istovara. Ako se, nakon što je vozilo ili kontejner u
kojem su zapakovane opasne materije istovaren, utvrdi da je neznatna
koliĉina sadrţaja iscurila, vozilo ili kontejner moraju se oĉistiti
što prije i svakako prije utovara. Ako se ĉišćenje ne moţe obaviti
lokalno, vozilo ili kontejner moraju se odvesti na ĉišćenje u najbliţe
odgovarajuće mjesto gdje se moţe obaviti ĉišćenje. Posebnu paţnju treba
posvetiti primjerenoj bezbjednosti.
Transport je primjereno bezbjedan ako su preduzete odgovarajuće
mjere da se sprijeĉi nekontrolisano ispuštanje opasnih materija koje
bi iscurile. Vozila ili kontejneri koji su bili natovareni opasnim
materijama u rasutom stanju moraju biti propisno oĉišćeni prije
ponovnog utovara, osim ako je u novim materijama ista opasna materija
kao i u prvom sluĉaju.
Za firme koje uvoze ili imaju potrebu za uvozom ADR robe veoma
je vaţno da u koordinaciji sa svojim ino partnerom obezbjede
pravovremene i taĉne informacije o vrsti robe, naĉinima pakovanja,
kao i klasi i jedinstvenom UN broju kako bi transport mogao da se
organizuje po propisima ne ugroţavajući bezbjednost ljudi i ţivotne
sredine. TakoĊe je veoma vaţno raspitati se preko špeditera i
drţavnih institucija (carine i ministarstava) da li su za uvoz
predmetne robe potrebne posebne dozvole ili neka druga vrsta
dokumentacije, kao i da li roba podlijeţe pregledima na granici,
uzorkovanju i sl. Sve ove informacije su vaţne kako za samog uvoznika
tako i za organizatora transporta kako bi se transport organizovao na
efikasan i pouzdan naĉin ne proizvodeći dodatne i ne oĉekivane
troškove.
Organizacija zbirnog transporta. Organizaciju meĊunarodnog zbirnog
transporta robe smatramo našom specijalnošću. U saradnji sa
pouzdanim, iskusnim partnerima od povjerenja i velikim brojem
prevoznika kako kod nas, tako i iz regiona u mogućnosti smo da svojim
klijentima ponudimo veoma fleksibilne usluge zbirnog transporta
robe. To prije svega podrazumijeva redovne zbirne linije iz svih zemalja
Evrope (konsolidacijom), kao i organizaciju zbirnog transporta robe.
Kako kvalitet usluge u meĊunarodnom transportu podrazumijeva
prije svega pouzdanost, odgovornost i fleksibilnost, izboru partnera
posvećujemo posebnu paţnju prije svega u cilju ispunjavanja zahtjeva i
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
265
oĉekivanja naših klijenata.
Prednosti saradnje po pitanju zbirnog meĊunarodnog transporta
robe prije svega podrazumijevaju:
1. fleksibilnost u pogledu pronalaţenja efikasnih i pouzdanih
rješenja kako po pitanju vremena pristizanja pošiljki, tako i
po pitanju troškova transporta,
2. pravovremeno obezbjeĊivanje informacija vezanih za status i
prispjeće vaših pošiljki,
3. saradnju sa pouzdanim dugogodišnjim partnerima širom
Evrope,
4. visok nivo operativnosti u pogledu ispunjavanja zahtjeva i
oĉekivanja klijenata.
Puni kamionski utovari. SaraĊujući sa velikim brojem pouzdanih
prevoznika iz Srbije i regiona u mogućnosti da se klijentima obezbjede
svi tipovi vozila za pune kamionske utovare, kako po pitanju uvoza, tako
i po pitanju izvoza robe za sve zemlje Evrope.
Naše prednosti po pitanju organizacije transporta punih
kamionskih utovara su prije svega:
1. fleksibilnost u pogledu pronalaţenja efikasnih i pouzdanih
rješenja, kako po pitanju vremena pristizanja pošiljki, tako i
po pitanju troškova transporta,
2. razvijena mreţa partnerskih odnosa sa velikim brojem
prevoznika, te na raspolaganju imamo veliki broj svih tipova
vozila,
3. fleksibilnost u pogledu ispunjavanja zahtjeva i oĉekivanja
naših klijenata,
4. pravovremeno obezbjeĊivanje informacija vezanih za status i
prispjeće pošiljki.
Specijalni transporti. Jedna od usluga koju smo u mogućnosti
ponuditi klijentima je i organizacija specijalnih tranpsorta, odnosno
transporta vangabaritnih tereta. Specijalni transport podrazumijeva
brzo i efikasano postavljanje vozila na raspolaganje za utovar svih vrsta
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
266
vangabaritnih tereta, mašina, konstrukcija, opreme, silosa i druge
opreme koja zahtjeva posebna transportna sredstva.
Za obezbjeĊivanje potrebnih dozvola potrebno je najaviti
transporte nekoliko dana u naprijed kako bismo spremili svu potrebnu
dokumentaciju potrebnu za realizaciju specijalnog transporta.
ObezbjeĊujemo sve potrebne saglasnosti i dozvole kod nadleţnih
ministarstava, a samim tim obezbjeĊuje tehniĉku i policijsku pratnju
(ukoliko je potrebna) na relaciji predviĊenoj po izdatoj dozvoli.
Transport opasnih materija i rukovanje sa takvim materijama se
znaĉajno razlikuju od rada sa ostalim materijama. Postojanje velikog
rizika, odnosno posledica koje mogu nastati u sluĉaju nezgode sa ovim
materijama zahtjeva od svih uĉesnika u transportnom procesu
maksimalnu odgovornost.
Da bi se broj nezgoda ili posledice nezgoda sa opasnim
materijama umanjile definisane su obaveze i odgovornosti svih lica
koja sa njima dolaze u kontakt ili mogu na njih da utiĉu na bilo koji
naĉin, a to su:
proizvoĊaĉi opasnih materija,
isporuĉioci i primaoci opasnih materija,
lica koja prevoze i rukuju opasnim materijama,
proizvoĊaĉi i korisnici ambalaţe,
proizvoĊaĉi transportnih sredstava za prevoz opasnih
materija.
Zahtjevi za što sigurnijim transportom opasnih materija ne mogu
se ostvariti bez odgovarajućeg nadzora nad njegovim sprovoĊenjem.
SprovoĊenje nadzora se vrši radi sticanja uvida u izvršavanje zadataka,
odluka, uputstava, provjere zakonitosti rada i preduzimanja
odgovarajućih mjera.
Kontrolom se utvrĊuje postojanje razlike izmeĊu planiranog
(zahtjevanog, propisanog) i stvarno postojećeg (ostvarenog). Dopuštena
odstupanja pri kontroli ukoliko postoje, treba da su propisana.
Uspješno obavljanje kontrole mogu vršiti lica koja su prošla
odgovarajuću obuku.
S obzirom da su nezgode sa opasnim materijama uvijek moguće bez
obzira na mjere zaštite, veliku paţnju treba posvetiti sluţbama i
licima koja su zaduţena za djelovanje u sluĉajevima kada se nezgoda
dogodi, kako po pitanju tehniĉke opremljenosti, tako i struĉne
obuĉenosti.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
267
Posebno veliku odgovornost imaju vozaĉi i lica koja rukuju
opasnim materijama, jer se nalaze u neposrednoj blizini same materije.
Oni moraju biti spremni da predvide sve situacije u kojima mogu da se
naĊu i pravilnim odlukama doprinesu izbjegavanju nezgode ili umanjenju
posljedice. Zato ih posebno istiĉemo zbog mjesta i uloge koju imaju u
obavljanju prevoza i mogućnosti neposrednog djelovanja.
U Evropi od ukupne koliĉine roba u transportu, tereti koji se
mogu svrstati u kategoriju opasnih materija ĉine i do 20%.
Prema statistiĉkim podacima za 1997. godinu u Njemaĉkoj
preteţni dio transporta opasnih materija ĉine zapaljive teĉne
materije (klasa 3) sa oko 80,7% od ukupnog obima transporta opasnih
materija, gasovi (klasa 2) u razliĉitim oblicima uĉestvuju u transportu
sa oko 8,6%, korozivne materije (klasa 8) uĉestvuju u transportu sa oko 5%
i ostale opasne materije sa oko 5,7%. Najveća koliĉina te robe se
preveze sredstvima:
drumskog transporta oko 63%,
rijeĉnog transporta oko 12%,
ţeljezniĉkog transporta oko 10% i
pomorskog transporta oko 15%.
Zbog opasnosti koju predstavljaju potrebno je utvrditi pravila
koja će doprinijeti smanjenju broja nezgoda sa opasnim materijama ili
smanjenju posledica nezgoda koje su se već dogodile. Svaka drţava donosi
odgovarajuće propise koji regulišu postupke od znaĉaja za rad sa
opasnim materijama.
8.4.1. Obaveze glavnih uĉesnika u transportu opasne robe (poglavlje 1.4 ADR-a).
Uĉesnici transportnog procesa opasnih materija moraju izvršiti
odgovarajuće mjere prema karakteru i obimu opasnosti koje se mogu
predvidjeti, tako da se zaustavi nastanak štete, povreda ili eventualno
da se minimiziraju njihove posledice. U svim sluĉajevima moraju
ispuniti zahtjeve ADR-a koji se odnose na njihovu djelatnost i obaveze.
U transportnom procesu imamo sledeće uĉesnike: pošiljaoc,
prevoznik, primalac, utovarivaĉ, vozaĉ, paker, itd. Svaki od uĉesnika je
duţan da kontroliše rad prethodnika u transportnom lancu, jer za
eventualne greške svako od uĉesnika odgovara. Na primjer, ako vozaĉ
vozi nepravilno obiljeţenu ambalaţu, odgovorni su i plaćaju kaznu:
vozaĉ, utovarivaĉ i pošiljalac.
8.4.1.1. Pošiljalac. Pošiljalac opasnih materija je obavezan da preda
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
268
za transport samo pošiljke koje odgovaraju zahtjevima ADR-a
U sklopu obaveza uĉesnika transportnog procesa, prema poglavlju
1.4.1. obaveze pošiljaoca su sljedeće:
a) Utvrdi da su opasne robe klasifikovane i dozvoljene za
prevoz u skladu sa ADR-om;
b) Da snadbije prevoznika informacijama i podacima i ako je
potrebno, potrebnim transportnim dokumentima kao i pratećim
dokumentima (dozvole, odobrenja, obavještenja, sertifikati, itd.).
Uzimajući u obzir specifiĉnosti koje su zahtjevane u poglavlju 5.4 i
tabela u djelu 3;
v) Da koristi iskljuĉivo ambalaţe, velika pakovanja, velika
sredstva za pakovanje (IBC) i cisterne (vozilo-cisterna, demontaţne
cisterne, vozilo baterija, MEGCs, prenosive cisterne i
kontejner-cisterne) koje su odobrene i prilagoĊene za prevoz dati
supstanci i koje su propisano oznaĉene prema zahtjevima ADR-a;
g) Da postupi u skladu sa zahtjevima koji se odnose na naĉin
otpreme i ograniĉenja pri otpremanju opasne robe;
d) Da obezbjedi da i prazna neoĉišćena ili neispraţnjena
ambalaţa, cisterne (vozilo-cisterna,demontaţne cisterne, vozilo
baterija, MEGCs, prenosive cisterne i kontejner-cisterne) ili prazna
neoĉišćena vozila, veliki ili mali kontejneri za rasuti teret su
odgovarajuće obiljeţeni tablama i listicama opasnosti i da prazne
neoĉišćene cisterne budu zatvorene kao da su napunjene opasnom
materijom.
Ako pošiljalac koristi usluge drugih uĉesnika (pakera,
utovarivaĉa, punioca, itd.), on će preduzimati odgovarajuće mjere da
obezbjedi da pošiljka zadovoljava zahtjeve ADR-a. On moţe, da se pouzda
(osloni) na informacije i podatke dostupne od ostalih uĉesnika.
Pošiljalac moţe da se pouzda na informacije i podatke koje su mu
dostupne od ostalih uĉesnika u sluĉaju zahtjeva pod (a), (b), (v), (d).
Kada pošiljaoc radi u ime trećeg lica, to treće lice će
informisati u pismenom obliku pošiljaoca o kojim opasnim
materijama se radi (taĉan naziv opasne robe koju treba transportovati,
oznaku klase, UN broj, vrstu i stepen opasnosti (osnovnu i dodatnu
opasnost), koliĉinu) i omogućiće mu dostupne informacije i dokumenta
koja su mu neophodna za izvršavanje obaveza.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
269
8.4.1.2. Prevoznik. Obaveze prevoznika su sljedeće:
a) Konstatuje da su opasne materije koje se upućuju na prevoz
dozvoljene za prevoz prema ADR-u;
b) Obezbjedi da su propisana dokumenta u transportnoj
jedinici;
v) Vizuelno konstatuje da vozilo i teret nemaju oĉigledne
defekte, curenje ili pukotine, opremu koja nedostaje i itd.;
g) Konstatuje da datumi sljedećeg testiranja (provjere)
vozila-cisterni, vozila-baterija, demontaţnih cisterni, prenosivih
cisterni, kontejnera-cisterni i MEGCs nisu istekli;
d) Potvrdi da vozila nisu pretovarena;
Ċ) Konstatuje da su listice opasnosti i propisane oznake
bezbjednosti priĉvršćene za vozilo;
e) Konstatuje da su propisana oprema i pisana upustva za
vozaĉa u vozilu.
Prevoznik moţe da se pouzda na informacije i podatke koje su mu
dostupne od ostalih uĉesnika u sluĉaju zahtjeva pod (a), (b), (d), (Ċ).
Ako prevoznik primijeti neispunjavanje zahtjeva ADR-a, on neće
zapoĉeti prevoz dok se problem ne otkloni.
Ako je za vrijeme voţnje primijećen neki prekršaj koji bi mogao
ugroziti bezbjednost saobraćaja, vozilo natovareno opasnom robom bi
trebalo da bude zaustavljeno ĉim to bude moguće, imajući na umu zahtjeve
bezbjednosti saobraćaja. Prevoz moţe biti nastavljen samo ako pošiljka
bude u skladu sa primjenljivim propisima.
8.4.1.3. Primalac. Ima obavezu da ne odlaţe prijem robe bez nekih
jakih razloga i da potvrdi, poslije istovara, da su zahtjevi ADR-a koji se
odnose na njega ispoštovani.
Obaveze primaoca su sljedeće:
a) Propisno ĉišćenje i dekontaminacija vozila i kontejnera
u sluĉaju da je to predviĊeno ADR-om;
b) Da obezbjedi da su kontejneri kompletno istovareni,
oĉišćeni i dekontaminirani i da ne nose oznake opasnosti koje su u
skladu sa zahtjevima poglavlja 5.3 ADR-a.
Ako primalac koristi usluge drugih uĉesnika (punioca, ĉistioca,
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
270
dekontaminacioni prostor, itd.) on će preduzeti odgovarajuće mjere da
obezbjedi da su zahtjevi ADR-a u saglasnosti s tim.
Ako provjere dovedu do kršenja zahtjeva ADR-a, primalac će
vratiti kontejner prevozniku jedino pošto se prekršaj otkloni.
8.4.1.4. Utovarivaĉ. Obaveze utovarivaĉa su sljedeće:
a) Da preda opasnu robu prevozniku samo onda ako je roba
dozvoljena za prevoz prema zahtjevima ADR-a;
b) Da provjeri da li je ambalaţa oštećena; on neće predati
na prevoz pošiljku ĉija je ambalaţa oštećena, posebno ako nije otporna
na isticanje opasne materije i ako postoji isticanje ili mogućnost
isticanja opasne materije, dok oštećenje ne bude otklonjeno; ova obaveza
se odnosi i na prazne neoĉišćene ambalaţe;
v) Da prilikom utovara opasne robe u vozilo ili veliki
ili mali kontejner, postupa prema specijalnim zahtjevima koji se
odnose na utovarivanje i rukovanje (manipulisanje);
g) Da poslije utovara opasne robe u kontejner postupa prema
zahtjevima koji se odnose na propisno oznaĉavanje ambalaţe i vozila
koja prevoze opasne robe, prema zahtjevima poglavlja 5.3 ADR-a;
d) Da se prilikom utovara pridrţava zabrane miješanja
tereta vodeći raĉuna pri tom o opasnoj robi koja je već u vozilu i
zahtjevima koji se odnose na odvajanje prehrambenih namirnica, ostale
robe široke potrošnje ili stoĉne hrane.
Utovarivaĉ moţe da se pouzda na informacije i podatke koje su mu
dostupne od ostalih uĉesnika u sluĉaju zahtjeva pod (a), (g), (d).
8.4.1.5. Paker. Obaveze pakera su sljedeće:
a) Vodi raĉuna o zahtjevima koji se odnose na uslove
pakovanja, uslove zajedniĉkog pakovanja;
b) Vodi raĉuna o zahtjevima koji postoje u ADR-u u pogledu
korištenja narandţastih tabli i listica opasnosti, kada priprema
ambalaţu za prevoz.
8.4.1.6. Operator kontejner-cisterne (prenosne cisterne). Operator za
kontejner-cisterne (prenosne cisterne), će:
a) Da obezbjedi ispunjenje zahtjeva za konstrukcije, opremu,
testiranje i oznaĉavanje;
b) Da obezbjedi odrţavanje cisterne i njene opreme na taj
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
271
naĉin da se obezbjedi da pod normalnim uslovima rada,
cisterna-kontejner (prenosiva cisterna) zadovoljava zahtjeve ADR-a do
sljedeće inspekcije (kontrole);
v) Da obezbjedi posebne provjere koje se rade kada su moguća
oštećenja cisterne ili njene opreme prilikom neke opravke, neke
promjene ili nezgode.
8.4.1.7. Punilac. Obaveze punioca su sljedeće:
a) Da obezbjedi prije punjenja cisterne da cisterna i njena
oprema tehniĉki zadovoljavaju uslove;
b) Da obezbjedi da datum sljedećeg testiranja
vozila-cisterni, vozila-baterija, demontaţnih cisterni, prenosivih
cisterni, kontejner-cisterni i MEGC nije istekao;
v) Da puni cisterne opasnom materijom dozvoljenom za
prevoz u tim cisternama;
g) Da se pridrţava zahtjeva (uslova) koji se odnose na opasne
materije u susjednim (okolnim) komorama cisterne;
d) Da se pridrţava maksimalno dozvoljenog stepena punjenja
ili maksimalno dozvoljene mase sadrţine po litri kapaciteta za
materije koje se pune;
Ċ) Da provjeri otpornost na curenje poslije punjenja
cisterne - zaptivenost i zatvaranja svih ureĊaja;
e) Da ostatak opasne materije koja se puni neće da bude
zalijepljen za spoljašnju stranu cisterne;
ţ) Da obezbjedi da su narandţaste table i propisane listice
opasnosti priĉvršćene za cisternu, na vozilo i na veliki i mali
kontejner za prevoz robe u rasutom stanju u skladu sa zahtjevima.
Prikazane karakteristike transporta opasnih materija
uslovljavaju da nepoštovanje pravila vezanih za njihov transport bude
oštro sankcionisano. Poznavanje ADR-a (kada će tovar biti osloboĊen
ADR-a, kada teret zahtjeva da se transportuje kao ADR, kako to pravilno
izvesti i sl.) u cilju sprjeĉavanja nezgoda sa opasnim materijama i iz
razloga izbjegavanja visokih novĉanih kazni zahtjeva konstantno
praćenje promjena vezanih za transport opasnih materija i
prilagoĊavanje novim pravilima.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
272
8.5. Prevoz opasnih materija u ţeljezniĉkom saobraćaju
(Izvod iz Pravilnika RID)
Sa stanovišta sigurnosti i ekološke zaštite ţeljeznica je
najsigurniji vid prevoza kako redovnih pošiljaka, tako i opasnih
materija. Za prevoz opasnih materija ţeljeznicom koriste se zatvoreni
vagoni, vagoni-cisterne i kontejner-cisterne. Prevoz nafte i naftnih
derivata ţeljeznica vrši u sopstvenim i privatnim vagonima
cisternama. Kod izgradnje i odrţavanja ovih vagona moraju se poštovati
propisi i standardi koje propisuje Evropska ţeljezniĉka unija (UIC) i
Pravilnik RID. Vagoni cisterne imaju nosivost do 60 t i saobraćaju
brzinom Vmax=100 km/h. Posebna pogodnost i ekološka sigurnost za
Bosnu i Hercegovinu je prevoz nafte i naftnih derivata ţeljeznicom
do terminala koji se nalaze na industrijskim kolosijecima, tj. povezani
su šinskom vezom sa ţeljezniĉkim stanicama.
Prema meĊunarodnim propisima svaki vagon mora imati poseban
tovarni list CIM. Izuzetno na zahtjev pošiljaoca/špeditera, kojeg
podnosi otpravnoj ţeljeznici, ţeljeznice uĉesnice u prevozu mogu dati
saglasnost za prevoz kompletnih maršrutnih vozova sa jednim tovarnim
listom CIM.
Ţeljeznice uĉesnice u prevozu, duţne su svoju saglasnost sa jednim
tovarnim listom, ili odbijanje, saopštiti otpravnoj ţeljeznici.
Uz tovarni list pošiljalac mora priloţiti raĉun-fakturu i
druga uvjerenja, zavisno od vrste robe, koja zahtijevaju drţavni organi u
Bosni i Hercegovini.
Opasne materije su sve materije, stvari, roba, tereti, proizvodi i
supstance koje na bilo koji naĉin mogu štetno uticati na ljude,
ţivotinje, drugu robu i na okolinu prema Pravilniku o meĊunarodnom
prevozu opasnih materija ţeljeznicom (Regulations Concerning the
International Carriage of Dangerous Goods by Rail - RID).
Propisi o prevozu opasnih materija. Pravni temelji prevoza opasnih
materija prevoznim sredstvima i poslova u vezi s time (priprema za
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
273
prevoz, preuzimanje i pretovar), kao i nadzora nad prevozom nalaze se u
odredbama propisanima u Zakonu o prevozu opasnih materija i u
Pravilniku o meĊunarodnom prevozu opasnih materija ţeljeznicom
(Pravilnik RID od 01.01.2009). Prevoz opasnih materija ţeljeznicom
ureĊen je sljedećim propisima:
1. Pravilnikom o meĊunarodnom prevozu opasnih materija
ţeljeznicom (Pravilnik RID);
2. Uputstvom o prevozu robe;
3. Saobraćajnim pravilnikom;
4. Pravilnikom o upotrebi vagona i kontejnera;
5. Tarifom za prevoz robe u unutrašnjem prevozu.
Ambalaţa i sredstva za prevoz opasnih materija:
1. Ambalaţa mora biti izraĊena i zatvorena tako da pri
uobiĉajnim prevoznim uslovima ne moţe doći do gubitka sadrţaja iz
pošiljke spremne za otpremu, posebno zbog temperaturnih oscilacija.
Dijelovi ambalaţe koji s opasnim materijama dolaze u neposredan
dodir, zbog hemijskih ili drugih uticaja ne smiju biti oštećeni u
pogledu svoje funkcionalnosti. Zato moraju imati odgovarajuću
unutrašnju oblogu ili biti obraĊeni na odgovarajući naĉin. Ti
dijelovi ambalaţe ne smiju sadrţavati nikakve sastojke koji sa sadrţajem
mogu reagovati opasno, formirati opasne materije ili znatno oslabiti
te dijelove.
2. Za prevoz opasnih materija, zavisno od njihove vrste,
odnosno od razreda iz Pravilnika RID, koristi se sljedeća ambalaţa:
- baĉve od metala, kartona, PVC-a, šperploĉe ili od kakvog
drugog materijala s ravnim ili s ispupĉenim dnom,
- drvene baĉve od prirodnoga drveta,
- kante metalne ili od PVC-a, pravouglog ili višeugaonog
popreĉnog presjeka s jednim otvorom ili sa više njih,
- sanduci, pravougla ili višeugaona ambalaţa sa punim
stranicama bez otvora napravljena od metala, drveta,
šperploĉe, drvenih vlakana i sl.,
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
274
- vreće, papirnate ili od PVC-folije, tekstila i drugih
tkanih materijala,
- kombinovana ambalaţa, sastavljena od unutrašnje posude od
PVC-a i vanjske posude od metala, kartona i sl. koja jednom
spojena ĉini nerazdvojnu cjelinu,
- kombinovana ambalaţa, sastavljena od unutrašnje staklene
ili porculanske posude i sl., te od vanjske ambalaţe (od
metala, drveta, kartona, PVC-a) koja jednom spojena ĉini
nerazdvojnu cjelinu,
- zajedniĉka ambalaţa, sastavljena od jedne unutrašnje
ambalaţe ili od više njih smještenih u vanjsku ambalaţu,
- ambalaţa od najfinijega lima sa okruglim, eliptiĉnim ili
ĉetvrtastim popreĉnim presjekom, posude u obliku vedra sa
ravnim ili sa ispupĉenim dnom, sa jednim otvorom ili sa
više njih (nisu burad i kante).
3. Ambalaţa koja se koristi za prevoz opasnih materija
mora biti atestirana i oznaĉena prema odgovarajućim normama i
propisima.
4. Opasne materije, pakovane u odgovarajuću ambalaţu ili
bez ambalaţe, prevoze se u kontejnerima, zatvorenim vagonima, vagonskim
cisternama i kontejnerskim cisternama. Kod prevoza pojedinih vrsta
opasnih materija u odgovarajućim sredstvima postoje odreĊene
posebnosti, kao što su u sljedećim primjerima:
a) Tekući plin pri prevozu u cisternama širi se
povećavanjem temperature, ĉime se povećava pritisak na zidove
cisterne. Zato je moguće tovariti do najveće dopuštene mase punjenja,
koja zavisi o koeficijentu širenja tekućeg plina. Najveća dopuštena
masa punjenja izraĉunata je i naznaĉena na posebnoj tablici (na ĉelu
rezervoara cisterne).
b) Prevozna sredstva kojima se prevoze zapaljive materije
moraju odgovarati tehniĉkim uslovima propisanima za odreĊenu vrstu
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
275
zapaljivih materija.
v) Radioaktivne materije ĉiji je prevoz ţeljeznicom
dopušten mogu se pakovati i prevoziti samo u ambalaţi namijenjenoj za
radioaktivnu materiju odreĊene vrste, što zavisi od veliĉine i jaĉine
izvora, agregatnom stanju i drugim svojstvima radioaktivne materije.
Posude za prevoz opasnih materija smiju se puniti samo onom opasnom
materijom za ĉiji su prevoz odobrene i koja s materijalima od kojih su
izraĊene posude, sa zatvaraĉima, sa dijelovima opreme, kao i sa
zaštitnim oblogama sa kojima dolazi u dodir ne reaguje opasno i ne
stvara opasne materije.
5. Dijelovi opreme koja se koristi kod prevoza opasnih
materija trebaju biti postavljeni i osigurani tako da se kod prevoza ili
manipulacije ne oštete ili odlome. Oni moraju garantovati istu
sigurnost kao i posude za prevoz opasnih materija i biti prilagoĊeni
robi koja se prevozi.
Opasne materije dopušteno je tovariti iskljuĉivo u ispravne
vagone:
1. Prije nego što se pošiljke opasnih materija poĉnu
tovariti u zatvorene vagone, obavezno se moraju zatvoriti i plombirati
svi otvori za provjetravanje, kao i vagonska vrata na koja se neće
utovarivati;
2. Prije utovara opasnih materija u vagonske cisterne
komitente treba upozoriti na to da na cisterni provjere ispravnost
središnjeg (centralnog) i ispusnog ventila;
3. Ispravnost središnjeg ventila provjerava se tako što
se prije punjenja cisterne on zatvori, a otvore ispusni ventili, pa se
nakon toga poĉne sa punjenjem. Ako tekućina (plin) ne istiĉe kroz
ispusne ventile, oni se zatvore i cisterna se nastavi puniti;
4. Po završenom utovaru opasnih materija u
vagone-cisterne i kontejner-cisterne pošiljalac plombira poklopac
centralnog ventila, a ţeljeznica plombira samo ispusne
ventile-slavine.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
276
Zbog opasnosti od struje visokog napona, ţeljeznica nije duţna
provjeravati ispravnost plombi na centralnom ventilu u toku voţnje.
8.5.1. Preuzimanje na prevoz, uvrštavanje u voz i prevoz vagona sa opasnim
materijama. Kada se tovare pošiljke opasnih materija, mora se
pridrţavati propisa koji vaţe u otpravnoj stanici, tj. u otpravnoj
ţeljezniĉkoj upravi. Komadi za otpremu na koje su naljepljene razliĉite
listice za opasnost ne smiju se tovariti zajedno u vagon ili u kontejner,
onda ako zajedniĉko tovarenje nije dopušteno prema tablici na osnovi
listice za opasnost.
Za pošiljke koje se ne smiju tovariti zajedno s drugima moraju se
ispostaviti posebni teretni listovi. Za odreĊene razrede i materije
treba uzeti u obzir posebne propise, onda ako je u koloni 18 tablice A u
poglavlje 3.2. Pravilnika RID naveden alfanumeriĉki kod (npr. CW 1 -
vagonski pod i pod u kontejneru, pošiljaoc prije utovara mora temeljno
oĉistiti). Prije poĉetka utovara pošiljaoc (ili njegov predstavnik)
ţeljeznici mora predati pravilno i potpuno ispunjen tovarni-teretni
list. Naznaka opasnih matrija u tovarnom listu mora odgovarati jednomu
od naziva u Pravilniku RID, tj. u popisu UN (od br. 0004 do 3481).
Ambalaţa pod kojom se podrazumijevaju velike posude za rasuti
teret i prazne vagonske cisterne, ako nisu oĉišćene, moraju biti
zatvorene kao da su pune, odnosno moraju biti olistane istim listicama
za opasnost kao da su pune. Neoĉišćenu praznu ambalaţu, pod kojom se
podrazumijevaju i velike posude za rasuti teret, olistanu listicama
prema uzorku 5.1 ili 5.2 Pravilnika RID ( poglavlje 5.2.2.2) valja
smjestiti u vagon ili skladištiti odvojeno od namirnica, drugih
predmeta za prehranu i od stoĉne hrane.
Kada se prevoze opasne materije, tada je uz tovarni list potrebno
priloţiti i upisati uputstvo o posebnim sigurnosno-tehniĉkim
mjerama koje se moraju preduzeti pri prevozu. Za takvo uputstvo koristi
se takoĊe naziv “hemijska kartica”. Kada se prevoze eksplozivne i
radioaktivne materije, tada pošiljaoc osim uputstva o posebnim
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
277
sigurnosno-tehniĉkim mjerama uz tovarni list mora priloţiti i
odobrenje za prevoz, koje izdaje nadleţno ministarstvo u otpravnoj
zemlji i nadleţna ministarstva svih zemalja uĉesnica u prevozu . Kada
se prevoze otrovne materije, tada odobrenje za prevoz izdaje nadleţno
ministarstvo za zdravstvene poslove. Takva odobrenja nisu potrebna za
prevoz vojnih pošiljaka, koje od trenutka preuzimanja na prevoz do
izdavanja moraju biti pod vojnim nadzorom.
U vagonima ili u kontejnerima stvari u rasutom stanju smiju se
prevoziti onda ako je za njih u koloni 17 tablice A u poglavlju 3.2
Pravilnika RID naveden poseban propis sa alfanumeriĉkim kodom koji
poĉinje slovima “VW”, a koji izriĉito dopušta prevoz na taj naĉin i
ako su uslovi tog posebnog propisa ispunjeni. Nezavisno o tome u
rasutom stanju smije se prevoziti neoĉišćena prazna ambalaţa, onda ako
prevoz na taj naĉin nije izriĉito zabranjen drugim propisima. Mjesto
za utovar, istovar i pretovar opasnih i eksplozivnih materija odobrava
MUP.
Zahtjev za utovar, istovar i pretovar mora podnijeti pošiljalac
ili primalac. Prostor gdje se utovaraju, pretovaraju ili istovaraju
eksplozivne materije, plinovi i zapaljive materije mora biti opremljen
aparatima i drugim ureĊajima za gašenje poţara.
Dok traje utovar, istovar ili pretovar takvih materija, na tom
prostoru zabranjeno je:
- odlagati materijal koji lako izaziva poţar,
- paliti vatru ili raditi s otvorenim plamenom,
- konzumirati duvanske proizvode i koristiti sredstva za
pripaljivanje cigarete,
- koristiti naprave i sredstva s gorionicima,
- raditi oruĊem.
Dok se izvodi manipulacija opasnim materijama mora se:
- iskljuĉiti napon u kontaktnom vodu ako se nalazi iznad
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
278
manipulativnog mjesta i
- iskljuĉiti rad motora na drumskom vozilu koje se nalazi na
manipulativnom mjestu.
Prije nego što poĉne utovar, istovar ili pretovar, prevozno
sredstvo kojim se prevoze zapaljive tekućine ili zapaljivi plinovi u
tekućem stanju mora biti posebno uzemljeno ako izravno uzemljenje nije
osigurano.
Opasne materije po pravilu se utovaraju i istovaruju danju. Ako se,
ipak manipulacija opasnim materijama izvodi noću, tada rasvjeta na
mjestu utovara i istovara mora biti elektriĉna, a elektriĉni ureĊaji
izraĊeni tako da ne mogu izazvati poţar ili eksploziju.
Duţnosti i obaveze ţeljezniĉkih radnika koji uĉestvuju u prevozu
opasnih materija:
- Svi radnici transportno-komercijalne sluţbe moraju biti
pouĉeni o tome da se na prevoz smiju preuzeti samo opasne materije i
predmeti koji su opisani u Pravilniku RID, i to pod uslovima što su za
svaki razred pojedinaĉno odreĊeni;
- Svi radnici koji neposredno uĉestvuju u prevozu moraju biti
upoznati sa odredbama Pravilnika RID kako bi opasne materije
prepoznali na temelju oznaka na vagonima i na posudama u kojima se te
materije prevoze;
- Svaki vagon mora biti pregledan prije nego se postavi za
utovar;
- Svi ventili na vagonima-cisternama moraju biti ispravni i
zatvoreni.
Duţnosti i obaveze pošiljaoca-primaoca opasnih materija;
pošiljalac opasnih materija, neoĉišćenih praznih cisterni i
neoĉišćene ambalaţe mora propisno ispuniti CIM tovarni list, tj. u
rubriku 21 mora upisati pravi naziv (hemijski, biološki ili
trgovaĉki) prema klasifikaciji po RID-u, a u rubriku 23 staviti X i
obezbjediti listice za vagone cisterne po RID-u.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
279
Rubrika 21 u meĊunarodnom saobraćaju mora biti popunjena na
njemaĉkom, francuskom ili engleskom jeziku.
Tovarena cisterna:
21. 1 P - Kesselwagen, 336 UN 1230 Methanol, 3 II RID 23 X.
Prazna neoĉišćena cisterna:
21. 1 leerer P - Kesselwagen 3 RID, 336 UN 1230 Methanol 23 X.
8.5.2. Oznaĉavanje vagona. Pošiljalac je o svome trošku obavezan
RID-ploĉama (tablama) oznaĉiti vagone cisterne i kontejnere cisterne
u kojim će se prevoziti opasne materije. Koleta u kojima se prevoze
opasne materije, na vidljivom mjestu moraju biti oznaĉena odgovarajućim
listicama za opasnost. Koleta sa posudama izraĊenima od lomljiva
materijala osim listicama za opasnost moraju biti oznaĉena i
listicama kojima se oznaĉava lomljivost.
Oznaĉavanje vagona sa posudama – cisterne; na obje strane vagona sa
posudama – cisternama (na samoj posudi ili na ploĉi) moraju biti
napisani sljedeći podaci:
- vlasnikov naziv,
- zapremina posude,
- tara vagona s posudama,
- graniĉno opterećenje zavisno o karakteristikama vagona i
kategorije pruga,
- naziv materije namjenjene za prevoz,
- najveći pritisak dopušten u eksploataciji (za materije koje se
pune ili prazne pod pritiskom).
Oznaĉavanje rezervoara cisterne; zavisno o tome koja se vrsta
tekućine prevozi, cisterne su razvrstane u dvanaest grupa, da bi se lakše
raspoznavale, rezervoar je obojen nekom od boja, kao i traka na ĉelu
cisterne.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
280
Rezervoar cisterne obojen crveno-smeĊom bojom i trakom:
- crna - za prevoz katrana i kreozota,
- bijela - za prevoz mineralnih ulja i
- zelena - za prevoz tehniĉkih hemikalija (u sredini rezervoara
premazane zaštitnom crvenom bojom).
Kotao cisterne obojen aluminijsko-srebrnom bojom i trakom:
- crvena - za prevoz svih vrsta motornog i aviomaziva, te mlaznih
goriva,
- ţuta - za prevoz petroleja svih vrsta i
- plava - za prevoz dizelskog goriva i loţiva ulja D1, D2, D3, te
loţivog ulja EL.
Kotao cisterne obojen sivom bojom i trakom:
- bijela - za prevoz acetilena,
- zelena - za prevoz hlora,
- crvena - za prevoz svih drugih zapaljivih plinova,
- plava - za prevoz kiseonika i
- tamnosiva - za prevoz svih drugih nezapaljivih plinova.
Cisterne za prevoz sirove nafte, dizel goriva D4 i drugih
loţivih ulja na ĉeonoj strani rezervoara nemaju nikakve oznake.
8.5.3. Nadzor nad pošiljkama opasnih materija. Prevoznik ima duţnost
osigurati ĉuvanje eksplozivnih, radioaktivnih, zapaljivih i otrovnih
materija, i to od trenutka preuzimanja stvari na prevoz do trenutka
njihove predaje. Na mjestu gdje se utovaraju, istovaraju ili pretovaraju
opasne materije zabranjen je pristup osobama koje ne uĉestvuju pri tim
manipulacijama.
Utovar, istovar, kao i pretovar vagonskih pošiljaka opasnih
materija obavlja se u pošiljaoĉevoj, odnosno primaoĉevoj organizaciji.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
281
Ţeljezniĉki radnici u tim manipulacijama uĉestvuju samo izuzetno, i
to pod nadzorom osobe koja je struĉno osposobljena za rukovanje opasnim
materijama (pošiljaoĉev ili primaoĉev ovlašteni predstavnik ili
struĉni predstavnik MUP-a).
OTVORENI VAGONI TNI V Serija Eas-z A
Vagon serije Eas-z je ĉetveroosovinski otvoreni vagon za prevoz
tereta koji nije potrebno zaštititi od atmosferskih uticaja. Visoke
stranice oblikuju velik utovarni prostor, pa je vagon pogodan za prevoz
tereta koji imaju veliku specifiĉnu zapreminu. Karakteristike vagona:
- Duţina preko odbojnika Lpo= 14 040 mm;
- Ukupna visina Hmax= 3 390 mm;
- Prosjeĉna vlastita masa 22 t;
- Nosivost vagona 58 t;
- Površina unutrašnjosti 35,5 m2
;
- Zapremina unutrašnjosti 72 m3
.
Slika 72. Vagon serije Eas-z
ZATVORENI VAGONI RAC Serija Gbs-z
Vagon serije Gbs-z je dvoosovinski zatvoreni vagon za prevoz
raznovrsnih zapakovanih ili nezapakovanih tereta, a posebno tereta
koje je potrebno zaštititi od atmosferskih uticaja ili od
neovlaštenog pristupa. Karakteristike vagona:
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
282
- Površina unutrašnjosti 33 m2
;
.
Slika 73. Vagon serije Gbs-z
Serija Gas-z
Vagon serije Gas-z je ĉetveroosovinski zatvoreni vagon za prevoz
raznovrsnih zapakovanih ili nezapakovanih tereta, a naroĉito tereta
koje je potrebno zaštititi od atmosferskih uticaja ili od
neovlaštenog pristupa. U gornji dio boĉne oplate ugraĊeno je osam
otvora koji su sa vanjske strane zaštićeni poklopcima, a sa unutrašnje
strane rešetkama ili ţaluzinama. Spuštanjem poklopaca omogućava se
prozraĉivanje vagonske unutrašnjosti. Karakteristike vagona:
- Prosjeĉna vlastita masa 22,5 t;
- Nosivost vagona 57,5 t;
;
.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
283
Slika 74. Vagon serije Gas-z
Serija Habis
Vagon serije Habis je ĉetveroosovinskii zatvoreni vagoni za
prevoz robe koja treba da se zaštiti od vremenskih uticaja i ne zahtjeva
provjetravanje. Otvaranjem boĉnih pomiĉnih vrata oslobaĊa se pristup
utovarnom prostoru, i to po cijeloj visini vagona i do polovine njegove
duţine, što olakšava mehanizovan utovar robe na paletama pomoću
viljuškara, a nisu potrebne utovarne rampe. Karakteristike vagona:
;
.
Slika 75. Vagon serije Habis
Serija Hbis-z
Vagon serije Hbis-z je dvoosovinski zatvoreni vagoni za prevoz
raznovrsnih zapakovanih tereta ili tereta zapakovanih na paletama, a
posebno tereta koje je potrebno zaštititi od atmosferskih uticaja ili
od neovlaštena pristupa. Otvaranjem boĉnih pomiĉnih vrata oslobaĊa
se pristup utovarnom prostoru, i to po cijeloj visini vagona i do
polovine njegove duţine, što omogućava da se prekrcajna mehanizacija
upotrijebi u mjeri većoj nego što je to sluĉaj kod vagona serije G.
Karakteristike vagona:
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
284
;
.
Slika 76. Vagon serije Hbis-z
Serija Tadns-z
Vagon serije Tadns-z je ĉetveroosovinski vagon s pokretnim
krovom namijenjen za prevoz robe u rasutom stanju ĉija granulacija
iznosi od 1 do 50 mm, a koju je potrebno zaštititi od atmosferskih
uticaja. Istovar se obavlja pomoću gravitacije kroz istovarne otvore sa
strane. Ovi otvori se otvaraju i zatvaraju svaki pojedinaĉno sa
platforme na ĉelu kola, gdje se nalazi i mehanizam za otvaranje i
zatvaranje krova. Karakteristike vagona:
- Zapremina teretnog prostora 85 m3
.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
285
Slika 77. Vagon serije Tadns-z
Serija Tds-z
Vagon serije Tds-z je dvoosovinski vagon sa pomiĉnim krovom
namijenjen za prevoz rasutih tereta koji nemaju oštrih bridova, kao što
su ţitarice, umjetno gnojivo i drugi, ĉija granulacija iznosi od 1 do 50
mm, a koje je potrebno zaštititi od atmosferskih uticaja. Teret se u
boksove, na platoe ili na liftove istovara pomoću gravitacije po
ispusnim lijevcima djelimiĉnim ili potpunim otvaranjem otvora i na
jednoj strani ili na obje strane. Karakteristike vagona:
.
Slika 78. Vagon serije Tds-z
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
286
PLATO VAGONI Serija Rgs-z
Vagon serije Rgs-z je ĉetveroosovinski plato-vagon za prevoz
kontejnera, te raznih pakovanih tereta ili tereta u komadima koje nije
potrebno zaštititi od atmosferskih uticaja. Tovarni prostor omeĊen
je niskim ĉelnim stranicama i boĉnim stupcima. Pod je djelimiĉno od
drveta, a djelimiĉno od ĉelika. Na vagonima serije Rgs-z moguće je
koristiti vagonski pokrivaĉ.
- Površina platoa 53 m2
.
Slika 79. Vagon serije Rgs-z
Serija Smmps-tz
Vagon serije Smmps-tz je ĉetveroosovinski plato-vagon za prevoz
teških teretnih jedinica, a posebno teških vozila, radnih mašina ili
borbenih vozila na toĉkovima ili na gusjenicama. Na njemu je moguće
prevoziti i kratke terete velike pojedinaĉne mase. U pod su ugraĊene
kuke za prihvat sredstava za vezanje. Na vagonima serije Smmps-tz moguće
je koristiti vagonske pokrivaĉe. Karakteristike vagona:
.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
287
Slika 80. Vagon serije Smmps-tz
Serija Laekks-z
Vagon serije Laekks-z je ĉetveroosovinski plato-vagon za prevoz
automobila. Karakteristike vagona:
- Broj platformi 2;
- Dozvoljena visina utovara 1 500 mm;
.
Slika 81. Vagon serije Laekks-z
VAGONI CISTERNE Serija Uacs-z
Vagon serije Uacs-z je ĉetveroosovinski vagon za prevoz
praškastih i zrnastih tereta, kao šo su cement, kreĉ, soda i drugi, ĉija
granulacija iznosi do 5 mm. Teret se u metalni spremnik utovara kroz
otvore na vrhu, a istovara pomoću komprimiranog vazduha ĉiji radni
pritisak iznosi 2,5 bara. Uputstvo za rukovanje napisane su na vagonu.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
288
.
Slika 82. Vagon serije Uacs-z
Serija Zaes-z
Vagon serije Zaes-z je ĉetveroosovinska vagonska cisterna za
prevoz tekućina, u prvome redu gustih tekućina, koje je potrebno
zagrijati da bi se olakšao njihov istovar. Zbog toga je vagonska cisterna
ove serije opremljena parnim grijaĉima. Tekućina se u spremnik utaĉe
kroz otvor odozgo, a iz spremnika istaĉe otvaranjem boĉnih ventila. Na
vagonu se nalazi natpis iz kojeg je vidljivo to za prevoz kakve tekućine je
vagon namijenjen. Karakteristike vagona:
.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
289
Slika 83. Vagon serije Zaes-z
Serija Zas-z
Vagon serije Zas-z je ĉetveroosovinska vagonska cisterna za
prevoz tekućina kao što su laki naftni derivati, a u prvome redu razne
vrste benzina. Tekućina se u spremnik utaĉe kroz otvor odozgo, a iz
spremnika istaĉe otvaranjem boĉnih ventila. Na vagonu se nalazi natpis
iz kojeg je vidljivo to za prevoz kakve tekućine je vagon namijenjen.
.
Slika 84. Vagon serije Zas-z
8.5.4. Prevoz naroĉitih pošiljki (NP). Naroĉitom pošiljkom smatra
se pošiljka koja zbog svojih vanjskih dimenzija, svoje mase ili zbog
posebnog postupka s njom, s obzirom na raspoloţive staniĉne ureĊaje
ili na vagone u bilo kojoj ţeljeznici koja uĉestvuje u prevozu stvara
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
290
posebne teškoće, zbog ĉega njezin prevoz moţe biti odobren samo pod
posebnim tehniĉkim ili eksploatacionim uslovima.
Kao naroĉite pošiljke smatraju se:
- Pošiljke koje prekoraĉuju najmanji tovarni profil na
prevoznom putu ţeljeznica koje uĉestvuju u prevozu uzimajući u obzir
ograniĉenja širine tereta po tablici 21 i 23 Sveska 1 Priloga II
Pravilnika RIV;
- Pošiljke koje nisu osigurane prema smjernicama za
utovar iz Sveske 1 ili Sveske 2, Prilog II Pravilnika RIV i kod kojih,
takoĊe, ne postoje nikakva jednaka alternativna osiguravanja, kao npr.
prema ruţiĉastim listovima za obavještavanje o naĉinu utovara;
- Nesavitljive tovarne jedinice na dva ili više vagona s
okretnim podlogama ili sa okretnim kliznim podlogama;
- Savitljive tovarne jedinice duţe od 36 metara
natovarene na više vagona bez okretnih podloga;
Podsjetimo se: Kod odreĊenih zemalja ovakvi transporti u zatvorenim
vozovima (maršrutnim) su obiĉne pošiljke s obzirom na primjer utovara uz
smjernice za utovar. Kod BDţ, EWS, GySEV, FS, HŢ, MŢ, OeBB, PKP,
RENFE, BV (Švedska), SNCB, SNCF, SŢ, TCDD, ŢS, ŢFBH, ŢRS smatraju se
kao naroĉite pošiljke i kad se otpremaju maršrutnim vozovima.
- Pošiljke koje na cijelom prevoznom putu, na dijelu
prevoznog puta ili na više dijelova prevoznog puta prekoraĉuju masu
dopuštenu po osovini ili masu dopuštenu po duţnom metru;
- Pošiljke koje se moraju prevoziti trajektom ako ne
odgovaraju odredbama AVV Priloga XI -Dodatak 1 (vagoni koji ne mogu
sigurno prelaziti najveći okomiti nagibni ugao prelaznice na
trajektu);
- Tovareni vagoni koji nemaju oznaku RIV ili kod kojih
znak ţeljeznice koja uĉestvuje u prevozu nije upisan u dopunski raster
(ugovoreni raster);
- Ţeljezniĉka vozila koja se prevoze na vlastitim
toĉkovima u meĊunarodnom prevozu ako nemaju znak RIV ili znak RIC, a
sama su predmet ugovora o prevozu;
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
291
- Vagoni koji su utovareni preko najveće upisane granice
tovarenja (raster granice tovarenja/dodatni raster) do maksimalne
konstruktivne nosivosti;
- Tovareni vagoni kojima istekne rok redovnog pregleda
(revizije) upisan u raster odrţavanja za > 14 dana (AVV, Prilog IX,
Dodatak 8 );
- Prazni vagoni kojima istekne rok redovnog pregleda
(revizije) upisan u raster odrţavanja za > 6 mjeseci (AVV, Prilog IX,
Dodatak 8).
Tabela 18. Poĉetak nevaţenja redovnog pregleda u rasteru
odrţavanja (istekla revizija)
Natovareni vagoni
15 D 14D >14D ? 6
mjeseci > 6 mjeseci
K I+K I+K+NP+U istovariti, I+K+R1+NP+U
Prazni vagoni
15D ? 6 mjeseci > 6 mjeseci
K I+K I+K+R1+NP+U
gdje je:
D - dani,
K – uzorak K,
I - uzorak I (potvrda o voznoj sposobnosti),
NP - naroĉita pošiljka,
U – uzorak U,
R1 – uzorak R1.
- Vagoni sa više od osam osovina ako su tovareni, pa i
onda kada imaju znak RIV;
- Tovarne jedinice koje bez pretovara ne mogu biti
preveţene do uputne stanice, i to onda ako im je pojedinaĉna masa veća
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
292
od 25 t ili ako su natovarene na vagone sa spuštenim podom;
- Sve druge pošiljke koje moraju biti preveţene pod
posebnim saobraćajno – tehniĉkim uslovima.
Za prevoz naroĉite pošiljke u unutrašnjem i meĊunarodnom
prevozu potrebno je prije toga dobiti pismeno odobrenje. Da bi se
dobilo pismeno odobrenje, pošiljalac treba podnijeti pismeni zahtjev
direktno.
Pošiljalac u zahtjevu mora navesti sljedeće podatke:
A) Zahtjev za prevoz naroĉite pošiljke koja prekoraĉuje tovarni
profil:
a) svoj naziv i adresu,
b) vrijeme kada pošiljku namjerava tovariti,
v) otpravnu i uputnu stanicu, prevozni put, a kod izvoznih
pošiljaka i uputnu zemlju, pograniĉne stanice, te carinske stanice u
kojima je naroĉitu pošiljku moguće ocariniti,
g) utovarno i istovarno mjesto sa naznakom industrijskog ili
manipulativnog kolosijeka, uz posebnu naznaku tog hoće li kod utovara
ili istovara kontaktna mreţa stvarati smetnje,
d) podatke o vrsti tereta sa njegovom vodoravnom i okomitom
projekcijom, na kojima su naznaĉene mjere koje ĉine njegove dimenzije u
uzduţnom presjeku, te u svim potrebnim popreĉnim presjecima. Nacrti
moraju biti u omjeru 1:20 ili 1:25,
Ċ) masu tereta (t),
e) teţište tereta ili teţište svakog dijela tereta ako se
teretna jedinica sastoji od više dijelova, kao i taĉke oslonca
pošiljke,
ţ) izjavu o tome hoće li pošiljku pratiti pratilac.
B) Zahtjev za prevoz naroĉite pošiljke vozila na vlastitim
toĉkovima; u tom zahtjevu osim podataka navedenih u taĉki A) pod
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
293
podtaĉkama a), b), v) i ţ) potrebno je navesti i sljedeće podatke:
a) naĉin na koji će se prevoziti ( vlastiti pogon ili kao
vuĉeno vozilo ),
b) vrstu vozila i njegovu seriju,
v) masu vozila (t),
g) duţinu vozila preko nesabijenih odbojnika (mm),
d) masu po duţnom metru (t/m),
Ċ) broj osovina i masu po osovini (t/os),
e) razmak izmeĊu krajnjih osovina ili razmak izmeĊu svornjaka
obrtnih postolja (mm),
ţ) razmak izmeĊu osovina unutar obrtnog postolja (mm),
z) karakteristike koje ne odgovaraju uslovima tehniĉkog
jedinstva i tehniĉkim propisima za vagone iz Pravilnika RIV/AVV,
i) najveću brzinu dopuštenu kod voţnje u pravac i kod voţnje
u skretanje, i to kao vuĉeno vozilo i kod prevoţenja na vlastiti pogon
(km/h),
j) dimenzije vozila, po potrebi sa crteţom na kojemu su
prikazani njegov uzduţni i popreĉni presjek sa potrebnim mjerama
(mm),
k) najmanji radijus krivine kroz koji vozilo moţe proći,
l) podatke o koĉnicama.
Pošiljalac je obvezan ţeljeznici proslijediti i druge podatke
ili dokumente koji se odnose na vozila, ako to zahtjevaju ţeljeznice na
prevoznom putu pošiljke (Uvjerenje o sposobnosti trĉanja izdato od
nadleţne sluţbe/institucije).
Utovar i priprema za prevoz:
- Roba smije da se tovari samo u kola dozvoljene vrste
konstrukcije, i to na naĉin koji je predviĊen dozvolom za prevoz.
Poglavlje 8
OPASNIH MATERIJA
294
- Naĉinom tovarenja ne smije da se ošteti roba niti da se
ugrozi bezbjednost ţeljezniĉkog saobraćaja, ĉak ni u sluĉaju udara ili
drugih pomjeranja do kojih dolazi u normalnom ţeljezniĉkom saobraćaju.
- Utovareni predmeti moraju da budu adekvatno osigurani
i priĉvršćeni, kako u toku prevoza ne bi došlo do pomjeranja. Kod
odreĊenih vrsta roba mora da se predvidi mogućnost pomjeranja u
poduţnom pravcu, što treba sprijeĉiti odgovarajućim sredstvima. U
principu vaţe odredbe propisa o utovaru, ukoliko pismenim putem nije
drugaĉije dogovoreno.
- Pošiljaocu nije dozvoljeno da na kolima, koja su
dostavljena na utovar pošiljke, bez saglasnosti vlasnika vrši bilo
kakve izmjene u konstrukciji, kao što je na primjer bušenje, zavarivanje
priĉvrsnih sredstava ili spaljivanje dijelova, itd.
- Kod prevoza vozila na sopstvenim toĉkovima bez
sopstvenog pogona (na primjer vuĉna vozila, graĊevinske mašine,
pokretne dizalice), pošiljalac je duţan da ista pripremi za vuĉu. O
tome treba saĉiniti pismenu potvrdu koja se prilaţe uz propratnu
dokumentaciju.
Poglavlje 9 NAGRIZAJUĆE MATERIJE U TRANSPORTU
295
9. NAGRIZAJUĆE MATERIJE U TRANSPORTU
Klasa V
Nagrizajuće su one materije koje pored otrovnosti imaju i izraţeno
koroziono ili nagrizajuće dejstvo na razne materijale i tkivo ĉovjeka i
ţivotinja. Najĉešće transportovani proizvodi ove grupe opasnih
materija su:
a) tehniĉki vaţne mineralne i organske kiseline (sumporna,
hlorovodoniĉna i azotna od mineralnih; a od organskih: mravlja,
sirćetna, oksalna i dr.);
b) tehniĉki vaţne baze (natrijum i kalijum-hidroksidi);
v) ostale nagrizajuće materije, bilo kao elementi ili
jedinjenja: brom, flourovodonik, jedinjenja sumpora, itd.
Isto tako u nagrizajuće materije treba uvrstiti i sve proizvode
koje sadrţe neke od nagrizajućih materija: akumulatori, zatim, razni
otpaci kiselina, baza i dr.
Pakovanje nagrizajućih materija, pogotovo teĉnih, mora biti u
dobro zatvorenim posudama, kako ne bi došlo do rasipanja. Rasuta
nagrizajuća materija razorila bi ambalaţu druge robe, osjetljive
dijelove transportnog vozila i tkiva ljudi koji bi došli u kantakt. Kada
se za pakovanje koriste stakleni baloni, moraju se staviti u drvene
sanduke, ramove ili korpe od drveta ili drugih pogodnih materijala.
Oko balona umeće se rastresit materijal kao zaštita.
9.1. Tehniĉki vaţne kiseline u transportu
Sumporna kiselina Sulfuric acid, Vitriol oil, H2SO4. Sumporna
kiselina je jedan od najvaţnijih proizvoda teške hemijske industrije i
ima primjenu u svim granama ljudske djelatnosti, bilo da se upotrebljava
neposredno ili posredno. Ona je od takvog znaĉaja u industriji da se
ĉesto njen utrošak u cjelini, uzima kao indeks tehniĉkog razvitka jedne
zemlje. U prirodi se vrlo rijetko nalazi i to samo u nekim mineralnim
izvorima Teksasa, Tenesia i Jave. Zatim, u Španiji i na Kopaoniku.
Soli sumporne kiseline (sulfati) rasprostranjene su i nalaze se u
296
velikim koliĉinama u prirodi: gips (CaSO4 • 2H2O), anhidrit (CaSO4),
barit (BaSO4), mineral mirabilit (Na2SO4 • 10 H2O ili Glauberova so)
i dr.
Danas se sumporna kiselina dobija iskljuĉivo industrijski,
sagorijevanjem slobodnog ili vezanog sumpora u piritu (FeS2), pri ĉemu
nastaje sumpor-dioksid (SO2) koji se daljom oksidacijom prevodi u
sumpor-trioksid (SO3), a ovaj sa vodom daje sumpornu kiselinu. Prema
tome, pored elementarnog sumpora piritna ruda je veoma vaţna sirovina
za dobijanje sumporne kiseline, a i jeftinija je sirovina od
elementranog sumpora. Poznata nalazišta pirita su: u Španiji (Sierra
Morena, Rio Tinto), Portugaliji, Norveškoj i Francuskoj. I naša zemlja
obiluje velikim zalihama pirita u Boru, Trepĉi i Majdanpeku. Prerada
pirita ţarenjem pored sumpor-dioksida obezbjeĊuje i nastajanje
feri-oksida (Fe2O3), koji se kasnije koristi za dobijanje sirovog gvoţĊa.
Sumpor-dioksid dobijen bilo oksidacijom elementarnog sumpora
ili iz pirita prevodi se u sumpor-trioksid sljedećim postupcima: u
olovnim komorama, u tornjevima ili kontaktno-katalitiĉki. Kod prva dva
postupka oksidacija se vrši pomoću oksida azota, koji se dodaju u vidu
miješavine sumporne i azotne kiseline (nitroze). Poslije toga se
dobijeni sumpor-trioksid dejstvom vode prevodi u sumpornu kuselinu
koja nije koncentrovana, niti ĉista. Obiĉno se koncentracije kreću od
58-62°Be (75-82%). Od neĉistoća najneugodniji je arsen koji u manjim
koliĉinama za proizvodnju vještaĉkih Ċubriva (sumpor-fosfata) ne
škodi, ali se za mnoge druge upotrebe (za proizvodnju medicinskih
preparata, za akumulatore i dr.) mora potpuno ukloniti.
Kontaktno-katalitiĉki postupak omogućava dobijanje ĉistih i jakih
kiselina (pušljiva sumporna kiselina). Ako se vodom razreĊuje
pušljiva sumporna kiselina dobijaju se ĉiste kiseline svih mogućih
koncentracija. Obiĉno koncentrovana kiselina ima 66°Be (93-96%
H2SO4).
Kontaktno-katalitiĉki postupak oksidaciju sumpor-dioksida
obezbijeĊuje dejstvom kiseonika iz vazduha u prisustvu katalizatora
vanadijum-pentoksida (V2O5) ili platine. Oksidacija se vrši u
kontaktnim pećima iz kojih se nastali sumpor-trioksid uvodi u vrlo
koncentrovanu (98,5-99%) sumpornu kiselinu koja snaţno upija pare SO3,
gradeći oleum. Zbog izdvajanja pare SO3 oleum se puši na vazduhu, otuda
naziv pušljiva sumporna kiselina (formula H2SO4 • xSO3). Sastav
oleuma moţe biti veoma razliĉit. Najviše se proizvodi oleum 20% SO3,
rjeĊe sa 35% SO3. Ĉesto se traţi i oleum sa 60-70% SO3. Proizvodi se
destilacijom oleuma sa 20% SO3 u retortama od livenog gvoţĊa.
297
Istjerani sumpor-trioksid opet se apsorbuje u 20% oleumu.
9.1.1. Osobine i upotreba. Sumporna kiselina je bezbojna, uljasta
teĉnost, koja nema mirisa. Spada u vrlo jake mineralne kiseline.
Hemijski je vrlo aktivna. Jako nagriza koţu i ostale organske materije i
razara ih. Gustina joj je 1,84 na 15°S, prelazi u ĉvrsto stanje na 10°S.
Rijetko je bez vode. Jako upija vazdušnu vlagu. Obiĉna koncentrovana
kiselina, koja se koristi u hemijskim laboratorijama i industriji,
sadrţi najmanje 2% vode. Pušljiva sumporna kiselina ima gustinu
1,86-1,89, liĉi na gustu uljastu teĉnost.
Koncentrovana sumporna kiselina se odlikuje velikim
afinitetom prema vodi. Pri razreĊivanju vode jako se zagrijava, zato se
uvijek mora paţljivo kiselina sipati u vodu uz stalno miješanje, a nikad
obrnuto – VUK – jer moţe doći do eksplozije.
Sumporna kiselina je jaka dvobazna kiselina. U vodenom rastvoru
disocira na vodonikove jone (N+) i jonsku grupu SO--4. Stepen
disocijacije kreće se 0,65-0,67, odnosno, 65-67% njenih molekula u
vodenom rastvoru je disocovano u jone. Što je veći stepen disocijacije
kiselina je jaĉa.
U praksi, odreĊivanje koncentracije sumporne kiseline se
najĉešće vrši areometrom u stepenima Antoine Baumé-a, iako porast
tih stepeni nije za veće koncentracije (preko 97%) adekvatan porastu
procentualnog odnosa sastava kiseline. Zbog tih odstupanja za
odreĊivanje koncentracija iznad 97% primjenjuju se druge metode
(titracija, elektro-provodljivost).
Tabela prema Kolbah-u pokazije odnos gustine prema Baumé-ovim
stepenima i procentnom sastavu kod jaĉih koncentracija.
298
Tabela 19. Odnos gustine prema Baumé-ovim stepenima i procentnom
sastavu kod jaĉih koncentracija
Gustina pri
20°/4°S
°Bé [%] H2SO4 g u lit. Trgovaĉki naziv
1,5310 50,3 63 964,5 komorna kiselina
1,5760 53,0 67 1056
1,6221 55,6 71 1152
1,6642 58,1 75 1252
1,7158 60,5 79 1355 Gloverova kiselina
1,7594 62,6 83 1460
1,7951 64,2 87 1562
1,8195 65,3 91 1656
1,8312 65,8 94 1721
1,8355 66,0 96 1762
1,8361 66,0 98 1799 koncentrovana
1,8342 65,9 99 1816 kiselina
1,8305 65,8 100 1831
Skala po Bauméu je empirijski, na bazi ĉiste vode i 10% rastvora
kuhinjske soli u vodi. Ĉista voda pokazuje na areometru taĉku oznaĉenu sa
0°, a 10%-ni rastvor soli taĉku oznaĉenu sa 10°. MeĊuprostor izmeĊu 0 i
10 podjeljen je na deset jednakih dijelova, a ta podjela je dalje
interpolirana iznad 10, tako da skala ima 70 podeoka.
Pakovanje i upotreba. Sumporna kiselina se u transportu javlja kao
sirovina ili tehniĉka, vrlo ĉista i hemijski ĉista za analize.
Apsolutno ĉista sluţi samo za nauĉne svrhe. Pakuje se u staklene balone,
sudove od plastiĉnih masa, metalnu burad i cisterne od 10.000-15.000 kg.
Ako je koncentracija manja od 75% ĉeliĉna burad i cisterne moraju biti
obloţeni olovnim limom ili gumom. Za potrebe laboratorija, medicine i
industrije lijekova pakuje se u staklene boce zapremine od 0,5; 1,0 i 5,0
kg. Boce moraju imati staklene brušene zapušaĉe. Pri pakovanju,
prevozu, smještaju i ĉuvanju sumporne kiseline mora se biti veoma
obazriv, jer je vrlo opasna hemikalija.
Kod nas sumporna kiselina se proizvodi u fabrikama: „Zorka“ u
Šapcu, „Zorka“ u Subotici, „Ţupa“ u Kruševcu, u hemijskim
fabrikama u Celju, Boru i Kosovskoj Mitrovici. Sumporna kiselina se
upotrebljava:
299
- za proizvodnju vještaĉkog Ċubriva
(sumpor-fosfata, amonijum- sulfata);
- za dobijanje drugih kiselina: sone, azotne,
fosforne i dr.;
- za proizvodnju deterdţenata;
- za regenerisanje stare gume;
- za proizvodnju vještaĉke svile i eksploziva
(pikrinske kiseline);
- za proizvodnju organskih boja, i celuloida;
- za punjenje akumulatora;
- za potrebe laboratorija i hemijske industrije,
itd.
9.1.2. Vaţniji sulfati. Sulfatima se nazivaju soli sumporne
kiseline. Neki se nalaze u prirodi, a mnogi se dobijaju vještaĉki. Za
praksu su najvaţniji:
1. Modra galica, plavi kamen, bakar - sulfat (CuSO4 • 5H2O).
Javlja se lijepim, krupnim i plavim kristalima u vodi priliĉno
rastvornim, dok su u alkoholu priliĉno nerastvorljivi. Zagrijavanjem
do 200°S kristali gube vodu i prelaze u bijeli prah, koji, primanjem
vode, ponovo poplavi. Ova promjena se koristi, na primjer, za
utvrĊivanje malih koliĉina vode u alkoholu i drugim materijama. Kao i
sve bakarne soli bakar-sulfat je OTROVAN i razmatran je kao fungicid.
Kod nas plavi kamen proizvode fabrike: „Zorka“ u Šapcu,
„Ţupa“ u Kruševcu i „Cinkarna“ u Celju. Dobija se rastvaranjem
blister bakra (nerafinisani) na 90°S u sumpornoj kiselini jaĉine
30°Be.
Pakovanje i upotreba – Plavi kamen se pakuje u vreće od hartije koje
primaju 50, 75 i 100 kg i u drvenu burad (baĉve) zapremine od 100, 200, 300
i 500 kg. Za potrebe industrije i poljoprivrede ĉistoća plavog kamena
mora biti najmanje 98% CuSO4 • 5H2O. Za potrebe hemijskih
laboratorija, medicine i industrije lijekova, skoro ĉist pakuje se u
staklenke od 250, 500 i 1000 grama.
Modra galica se najviše upotrebljava:
- za potrebe poljoprivrede (prskanje vinove loze,
300
paradajza i drugih biljaka od plemenjaĉe (peronospora) i to u vidu
bordovske ĉorbe;
- u medicini;
- u galvanoplastici, tj. za umnoţavanje umjetniĉkih
predmeta, novca, itd., i
- u hemijskim laboratorijama i hemijskoj industriji.
2. Zelena galica, gvoţĊe-sulfat (FeSO4 • 7H2O). Javlja se u
krupnim kristalima zelene boje koji se lako rastvaraju u vodi. Kristali
su na vazduhu priliĉno trošni, jer lako gube kristalnu vodu i prelaze u
bijeli prah. Dobija se industrijski, djelovanjem vruće sumporne
kiseline (od 60°Bé) na piritne izgoretine (FeSO3).
Pakovanje i upotreba – tehniĉka zelena galica dolazi u transportu u
drvenim buradima zapremine 100, 250 i 300 kg neto. Hemijski ĉist za
potrebe hemijskih laboratorija gvoţĊe-sulfat pakuje se u staklenkama od
250, 500 i 1000 grama.
Zelena galica se upotrebljava:
- za pravljenje mastila;
- za potrebe medicine (za dezinfekciju) i poljoprivrede;
- u bojarstvu kao moĉilo i
- u hemijskim laboratorijama.
3. Glauberova so, natrijum-sulfat (Na2SO4 • 10H2O). Nalazi se
u velikim koliĉinama u prirodi, ili u ĉvrstom stanju ili rastvorena u
vodama mora i jezera. Dobija se kao sporedan proizvod pri proizvodnji
sone kiseline djelovanjem sumpornom kiselinom na kuhinjsku so.
Bezvodni natrijum-sulfat (kalcinisani) sa preko 99% Na2SO4 je bijela
ĉvrsta materija u vodi priliĉno rastvorljiva.
Kod nas natrijum-sulfat proizvode fabrike: „Cinkarna“ u Celju
i „Zorka“ u Šapcu.
Pakovanje i upotreba – natrijum-sulfat dolazi u transport u vrećama od
hartije koje primaju 50, 75 i 100 kg.
Bezvodni natrijum-sulfat se upotrebljava:
- za proizvodnju stakla gdje zamjenjuje skuplju amonijaĉnu sodu;
- za proizvodnju ultramarina i natrijum-sulfida (Na2S);
301
- za dobijanje sulfatne celuloze i drugih natrijumovih soli.
Glauberova so (Na2SO4 • 10H2O) troši se u velikim koliĉinama u
tekstilnoj industriji, a primjenjuje se i u medicini kao purgativno
sredstvo.
4. Stipse. Stipsama se nazivaju dvogubi sulfati
jednovaletnih (natrijum, kalijum, rubidijum i cezijum) i trovalentnih
(aluminijum, hrom, gvoţĊe, vanadijum i galijum) metala. Sve stipse
kristališu u kockastim ili oktaedarskim krupnim kristalima,
prozraĉnim i u vodi priliĉno rastvorljivim. MeĊu svim stipsama
svakako je najvaţnija kalijum-aluminijum-sulfat, KAl(SO4)2 • 12H2O.
Industrijski se dobija djelovanjem sumporne kiseline na glinu ili
boksit i kalijum-sulfat. Javlja se u krupnim i prozraĉnim kristalima.
Pakovanje i upotreba. Stipse dolaze u transport pakovane na isti
naĉin kao i napred opisani sulfati. Upotrebljavaju se:
- za impregniranje tkanina i drveta;
- a mineralno štavljenje koţe;
- za proizvodnju mastila i lijekova;
- za pripremu ljepila u industriji hartije;
- u bojarstvu kao moĉilo, itd.
5. Aluminijum-sulfat, Al2(SO4)3 • 18H2O je bijela kristalna
so igliĉastog oblika i kiselog ukusa. Vodeni rastvor reaguje kiselo, jer
dolazi do hidrolitiĉkog raspadanja na sumpornu kiselinu i
aluminijum-hidroksid, koji spada u slabe baze. Aluminijum-sulfat bez
vode je prah bijele boje. Dobija se rastvaranjem glinice (Al2O3) ili
boksita (Al2O3 • xH2O) u sumpornoj kiselini.
Pakovanje i upotreba. Industrijski dobijen aluminijum-sulfat se
pakuje u vreće od hartije koje primaju neto 50 kg i u drvenu burad (baĉve)
zapremine od 100, 200 i 300 kg. Ĉist proizvod se pakuje u staklenke od
200, 250, 500 i 1000 grama. Upotrebljava se:
- za mineralno štavljenje koţe;
- u industriji hartije za pripremanje ljepila;
- kod bojenja tekstilnih proizvoda, kao moĉilo;
- kao dodatak neĉistoj vodi, radi ubrzavanja bistrenja u
vodovodima;
302
- za dobijanje drugih aluminijumskih jedinjenja, itd.
9.2. Hlorovodoniĉna kiselina
Hydrochloric acid (aqueous solution), HCl + H2O. Rastvaranjem
gasovitog hlorovodonika u vodi dobija se ova kiselina, koja se još
naziva sona kiselina. Veoma je vaţan proizvod teške hemijske industrije
iako se ne proizvodi u tako velikim koliĉinama kao sumporna i azotna
kiselina.
Slobodne sone kiseline ima nešto u vulkanskim eshalacijama.
Blizu 0,5% hlorovodoniĉne kiseline nalazi se u ţeludaĉnom soku
ţivih bića, što je vaţno za probavu hrane. U stomaku pasa ima je nešto
veći procenat što pomaţe razaranju kostiju. Kao miješavina sone i
azotne kiseline, „carsku vodicu“, poznavali su je već arapski
alhemiĉari.
Hlorovodoniĉna kiselina se dobija na dva naĉina: djelovanjem
sumporne kiseline na kuhinjsku so (pri 300-600°S) i sintezom
(direktnim spajanjem vodonika i hlora). Poznato je da se gasovi: hlor i
vodonik meĊusobno eksplozivno spajaju ako se njihova smješa izloţi
svjetlosti Sunca ili iskri inicijalnog paljenja. Da bi se taj problem
rješio pri industrijskoj sintezi koriste se plamenici napravljeni od
dvije koncentriĉno postavljene cijevi od kvarcnog stakla, tako da kroz
unutrašnju cijev struji hlor, a kroz spoljnu vodonik u malom višku. Na
ovaj naĉin hlor i vodonik se spajaju bez eksplozije, iako se oba gasa
dovode pod pritiskom. Nastali hlorovodonik je veoma ĉist, a uvoĊenjem
u vodu daje potrebne koncentracije sone kiseline.
9.2.1. Osobine i upotreba. Hlorovodonik je bezbojan gas koji pod
odreĊenim pritiskom već pri obiĉnoj temperaturi prelazi u teĉnost. Na
vazduhu se puši, gradeći sa vlagom maglu. Vrlo je otrovan. Već 0.05 mg/lit.
izaziva nadraţaj u nosu i grlu, probadanjem u grudima i osjećaj gušenja. Kod
hroniĉnog trovanja malim koliĉinama posebno stradaju zubi.
Vodeni rastvor hlorovodonika ili sona kiselina, u ĉistom stanju
to je bezbojna teĉnost. Neĉista ima ţućkastu boju od primjesa jedinjenja
ţeljeza.
Hlorovodoniĉna kiselina se ubraja u najjaĉe mineralne kiseline.
Stepen disocijacije joj je 0,92, odnosno u vodenom rastvoru disocira
303
92% njenih molekula na jone. Kao jaka kiselina rastvara mnoge metale:
ţeljezo, bakar, cink i dr. Jaĉina sone kiseline koja se postiţe uvoĊenjem
hlorovodonika u vodu zavisi od temperature i koncentracije gasa. Tako
npr. 100% HCl, pri 0°S daje sonu kiselinu sa maksimum 45,2% HCl, dok
će 5% hlorovodonik kod 0°S dati 36% sonu kiselinu, a na 20°S samo sa
32% HCl, jer porastom temperature procenat hlorovodonika opada.
U praksi, odreĊivanjem koncentracije hlorovodoniĉne kiseline
najĉešće se vrši areometrom u stepenima Baumé-a.
Tabela prema Kolbah-u pokazuje odnos gustine prema Baumé-ovim
stepenima i procentnom sastavu kod raznih koncentracija
hlorovodoniĉne kiseline. Priruĉnik za hemiĉare, Zagreb, 1951.
Tabela 20. Odnos gustine prema Baumé-ovim stepenima i procentnom
sastavu kod raznih koncentracija hlorovodoniĉne kiseline
Gustina pri
20°/4°S
°Vé % HCL g u lit.
1,0082 1,2 2 20,16
1,0279 3,9 6 61,67
1,0474 6,6 10 104,7
1,0675 9,2 14 149,5
1,0878 11,7 18 195,8
1,1083 14,2 22 243,8
1,1290 16,6 26 293,5
1,1493 18,8 30 344,8
1,1691 21,0 34 397,5
1,1789 22,0 36 424,4
1,1885 23,0 38 451,6
1,1980 24,0 40 479,2
U transportu se javlja kao tehniĉka (sirova), kao kiselina ĉista i
za analize. Koncentrovana ima gustinu 1,15-1,20 i zove se pušljiva
hlorovodoniĉna kiselina.
Pakovanje i primjena. Hlorovodoniĉna kiselina se pakuje u staklene
boce, balone i sudove od kamenine koji obiĉno primaju 100 lit.
Rezervoari se sa unutrašnje strane oblaţu ploĉicama od porculana.
Transportuje se najĉešće u staklenim balonima (oko 60 litara)
304
smještenim u košarama od vrbovog pruća (ili metala) i obloţenim
slamom. U ţeljezniĉkom transportu (Njemaĉka) koriste se velike posude
od kamenine zapremine 5000 litara. Po deset takvih posuda montirano je
na vagon, na kojem ostaju svo vrijeme, jer se pune i prazne pneumatski. U
Americi se za skladištenje i transport upotrebljavaju ĉeliĉne posude
(tankovi, cisterne) sa unutrašnje strane prevuĉene kauĉukom.
Hlorovodoniĉna kiselina namjenjena hemijskim laboratorijama i
industriji lijekova pakuje se u staklene boce od 0,5; 1,0 i 5,0 kg. Kod nas
ovu kiselinu proizvode: „Zorka“ u Šapcu, „Jugovinil“ kod Splita,
„Elektrobosna“ u Jajcu, fabrika celuloze u Ivangradu, fabrika sode u
Lukavcu i „Tovarna kemiĉnih izdelkov“ u Hrastniku.
Hlorovodoniĉna kiselina se upotrebljava:
- za proizvodnju polivinil-hlorida;
- za dobijanje raznih hlorida;
- za ĉišćenje metala (dekapiranje) i sudova od
kamenca i drugih
- neĉistoća;
- za potrebe limarskog zanata;
- u hemijskim laboratorijama i fabrikama;
- za dobijanje carske vode (3 dijela HCl i 1 dijela
HNO3) u kojoj se rastvaraju zlato i platina;
9.2.2. Vaţniji hloridi. Hloridima se nazivaju soli hlorovodoniĉne
kiseline. Neki se nalaze u prirodi a mnogi se dobijaju vještaĉki. Za
praksu su vaţni:
1. Kuhinjska so, natrijum-hlorid (NaCl). Ĉist proizvod je
bijele boje, slanog ukusa, kristalnog oblika i skoro jednako rastvorljiv u
hladnoj i vreloj vodi. Ĉist natrijum-hlorid nije higroskopan, meĊutim,
ako sadrţi soli magnezijuma (MgCl2) na vahduhu lako ovlaţi. U prirodi se
kuhinjska so nalazi kao kamena, morska i izvorska (slani bunari) u
koliĉinama ĉije su zalihe praktiĉno neograniĉene. Kamena so se vadi iz
rudnika, kao i svaki drugi mineral. (Kod nas rudnik Tušanj kod Tuzle).
Morska so se dobija isparavanjem morske vode u kojoj ima oko 30 g/lit.
Voda Mrtvog mora u 1 litru sadrţi 79,3 grama soli. Naše solane su kod
Ulcinja, Stona, Zadra, Pirana i na Pagu. Izvorska so se dobija
isparavanjem slane vode, koja se pumpama vadi iz slanih bunara. Prema
305
temperaturi na kojoj se voda ukuvava, dobija se varena so razliĉitog
kvaliteta. Ova so se kod nas dobija u Tuzli.
Pakovanje i primjena. So se pakuje i prevozi u tekstilnim (od
konoplje i jute) vrećama, neto teţina od 50 kg; u kartonskim kutijama,
limenim kutijama i poli-etilenskim kesama, koje primaju najĉešće 0,5 i
1 kg. Vreće moraju biti vezane kanapom, plombirane i snabdjevane sa
kartonom na kome su zabiljeţeni podaci o vrsti, porijeklu i kvalitetu.
So namjenjena ljudskoj ishrani podlijeţe kontroli sanitarne
inspekcije, kao i sve ostale ţivotne namirnice. So je najbolje ĉuvati u
provjetrenim prostorijama, relativne vlaţnosti vazduha ispod 85%.
Prema finoći zrna, kuhinjska so se dijeli na: finu, sitnu, srednju i
krupnu. Prema porijeklu moţe biti: kamena, morska i varena so. Morska so
moţe biti sirova (siva) i ĉista (bijela). Specijalne vrste soli su:
jodirana so (sa 0,00008-0,0011% KJ) namjenjena za suzbijanje gušavosti. Kod
nas je obavezno jodirana sva so koja sluţi za ishranu. Cerebros so (ima do
3% CaHPO4) se upotrebljava kao dodatak hrani namjenjenoj ishrani mlade
stoke. Denaturisana so je namjenjena potrebama industrije, a obiĉno
sadrţi ugljenu prašinu, naftu, gorku so, sumpornu kiselinu i sliĉno,
kako se ne bi mogla upotrijebiti za ishranu.
Kuhinjska so se upotrebljava:
- za ishranu ljudi i stoke;
- za konzerviranje hrane i koţe;
- za dobijanje hlora, natrijuma, ţive sode,
amonijaĉne i kristalne sode;
- za proizvodnju hlorovodoniĉne kiseline;
- u industriji keramike i u medicini.
2. Nišador ili amonijum-hlorid (NH4Cl). Nastaje spajanjem
hlorovodonika i amonijaka. Dobija se i kao sporedan proizvod
prilikom proizvodnje amonijaĉne sode (Na2CO3) po Solvejevom ime
postupku gdje su sirovine: kuhinjska so, amonijak, ugljen-dioksid i voda.
Amonijum-hlorid je bezbojan proizvod, gorkoslanog ukusa i u vodi
je lako rastvorljiv. Iz vodenog rastvora kristališe u vidu vodenih
kristala oktaedarskog oblika. Zagrijavanjem sublimira i tom prilikom
dolazi do termiĉke disocijacije na amonijak i hlorovodonik. Potpuno
raspadanje nastaje na 350°S.
Pakovanje i upotreba. Nišador se u transportu javlja u ploĉama i u
306
blokovima. Moţe biti i u vidu kristala, sliĉno kao i ostale soli i onda
se i pakuje kao ostale hemijske soli. Najviše se upotrebljava:
- za punjenje galvanskih elemenata; i ĉini
elektrolit Leclanche-ovog elementa;
- za kalajisanje i lemljenje metala, jer štiti metale
od oksidacije u toku rada;
- za galvaniziranje gvozdenih predmeta i
- u medicini i tekstilnoj industriji.
U farmaceutske i medicinske svrhe pakuje se u staklenke koje
primaju 0,25; 0,5; 1,0 i 5,0 kg nišadora ĉistoće najmanje 99,5% NH4Cl.
Proizvodi se u fabrici „Pliva“ u Zagrebu.
3. Cink-hlorid (ZnCl2). Dobija se rastvaranjem cinka u
hlorovodoniĉnoj kiselini. Kristalizacijom nastaje bijeli
kristaliĉan prah koji je jako higroskopan. Tehniĉke ĉistoće proizvodi se u
Hrastniku, a za analize u fabrici „Pliva“ u Zagrebu, kada se pakuje u
staklenke od 0,5 kg.
Pakovanje i upotreba. Vodeni rastvor cink-hlorida koncentracije
50% ZnCl2, odnosno, 52°S Bé dolazi u transport u opletenim staklenim
balonima. Najviše se upotrebljava:
- za ĉišćenje metala od oksidnih naslaga;
- pri lemljenju i pocinkovavanju;
- u proizvodnji plastiĉnih masa na bazi
celuloze;
- kao sredstvo za dehidrataciju i
dezinfekciju i
- za impregniranje drvenih ţeljezniĉkih
pragova, bandera, itd.
4. Kalcijum-hlorid (CaCl2). Dobija se u većim koliĉinama kao
sporedni proizvodi pri fabrikaciji amonijaĉne sode.
Kristalizacijom iz vodenog rastvora nastaju krupni kristali sastava
CaCl2 ? 6H2O iz kojih ţarenjem odlazi voda i dobija se bijeli prah veoma
higroskopan.
Pakovanje i upotreba. Kalcijum-hlorid se u transportu javlja u
ploĉama i blokovima bijele boje, sastava 72% CaCl2 i 24,32% H2O. Pakuje
se u limenu burad koja primaju 350 kg. Proizvodi ga Koksno-hemijski
307
kombinat u Lukavcu (Tuzla). Javlja se i kao 30% vodeni rastvor, kada se
pakuje u staklene balone, kao što je sluĉaj u Hrastniku. Upotrebljava se:
- kao sredstvo za upijanje vlage;
- u graĊevinarstvu;
- za hlaĊenje, itd.
9.3. Azotna kiselina. Nitric acid, HNO3
U prirodi je nema slobodne, ali se nalazi u vidu jedinjenja ili
soli koje se nazivaju šalitre (NaNO3 i KNO3). Ranije se azotna kiselina
dobijala djelovanjem sumporne kiseline na ĉilsku šalitru (NaNO3). U
novije vrijeme dobija se oksidacijom amonijaka da nastane azot-dioksid
koji spajanjem sa vazdušnim kiseonikom pomoću elektriĉne energije i
vode nagradi azotnu kiselinu. Kod nas se dobija u fabrici azotnih
jedinjenja kod Goraţda (Bosna) i u Panĉevu, Lukavcu i Kutini.
9.3.1. Osobine i upotreba. U ĉistom stanju azotna kiselina je bezbojna i
pušljiva teĉnost koja ima specifiĉan miris i jako upija vazdušnu
vlagu. Sa vodom se mješa u svim odnosima. Na svjetlosti se raspada na vodu
i azotne okside (NO i NO2), pa se mora ĉuvati u bocama od mrko obojenog
stakla.
Azotna kiselina je vrlo jako oksidaciono sredstvo, jer lako otpušta
nascentni atom kiseonika. Izuzetno djeluje na ugljenikova jedinjenja,
tako u dodiru sa drvetom zapali ga. Spada u vrlo jake mineralne kiseline,
jer se njeni molekuli u vodenom rastvoru skoro potpuno raspadaju na jone
vodonika i jonsku grupu NO-
3. Azotna kiselina rastvara skoro sve metale,
sem zlata, platine, titana, tantala, iridijuma i rodijuma. Hrom i gvoţĊe
postaju otporni prema azotnoj kiselini odreĊene koncentracije, što se
koristi u tehnici i industriji. Znaĉajno je da ni razblaţena ni
koncentrovana azotna kiselina ne nagrizaju aluminijum kao ni legure
sastava Cr-Ni-Fe ili Fe-Si.
Pakovanje i upotreba. Azotna kiselina za hemijske analize se pakuje u
staklene boce od mrko obojenog stakla, raznih zapremina. Veće koliĉine se
pakuju u burad i cisterne od aluminijuma. Cisterne obiĉno primaju
10.000-15.000 kg. U transportu se javlja kao: tehniĉka (sirova), ĉista, vrlo
ĉista i za analize. Koncentrovana ima gustinu 1,4; a pušljiva 1,52. U
308
pušljivoj azotnoj kiselini rastvoreni azot-dioksid oboji je ţuto do
crveno, već prema koliĉini azot-dioksida. Koncentrovana sadrţi
60-65% HNO3, a pušljiva 96-99% HNO3. Apsolutna 100% HNO3 je
postojana samo pri niskim temperaturama, oko -40oC.
Koncentrovana azotna kiselina pomiješana sa koncentrovanom
sumpornom kiselinom ne nagriza gvoţĊe. Kako je ta mješavina potrebna
za nitriranje glicerina i celuloze za industriju eksploziva, pakuje se i
transportuje u gvozdenim cisternama, a pod nazivom Mischsäure.
Azotna kiselina je, pored sumporne kiseline, najvaţnija
mineralna kiselina i upotrebljava se:
-za dobijanje vještaĉkih azotnih Ċubriva;
- za dobijanje eksploziva: nitroglicerina, nitroceluloze,
trinitrotoloula, pikrinske kiseline, itd.;
- za proizvodnju celuloida;
- za ĉišćenje metala i dobijanje raznih hemijskih jedinjenja.
9.4. Neke vaţnije organske kiseline u transportu
Organskim kiselinama nazivaju se sva jedinjenja koja sadrţe jednu
ili više karakteristiĉnih karboksilnih grupa – COOH. Ove kiseline
mogu biti: zasićene i nezasićene. Zasićene kiseline su derivati
parafina, a nezasićene olefina i acetilena. Kako mogu da sadrţe jednu
ili više karboksilnih grupa dijele se na:
- monokarbonske ili jednobazne,
- dikarbonske ili dvobazne i
-polikarbonske ili višebazne kiseline sa više – COOH grupa.
Od zasićenih jednobaznih ili masnih kiselina u transportu se
najĉešće javljaju: metanova ili mravlja kiselina (H-COOH) i etanova
ili sirćetna kiselina (CH3-COOH). Niţi ĉlanovi zasićenih
jednobaznih kiselina su bistre teĉnosti, rastvorljive u vodi i sa
izuzetno oštrim mirisom (mravlja, sirćetna). Srednji ĉlanovi, od
buterne (butanova) sve do ĉlana sa C10 su uljaste teĉnosti neprijatnog
mirisa, ĉija ţitkost opada sa povećanjem broja ugljenikovih atoma u
molekulu. Masne kiseline sa više od C10 atoma u molekulu su ĉvrste
materije, sliĉne parafinu.
309
Organske kiseline u vodenim rastvorima disocuju znatno manje
nego neorganske. Dok je, recimo, jako razblaţena hlorovodoniĉna
kiselina disocovana u vodenom rastvoru gotovo 100%, mravlja kiselina
pod istim uslovima disocuje svega 6%, sirćetna 1,7%, a dalji ĉlanovi sve
manje i manje.
Od kiselina sa većim brojem karboksilnih grupa treba uzeti u
obzir:
- oksalnu kiselinu sa dvije karboksilne grupe (HOOC-COOH) i
- limunsku kiselinu kao trobaznu organsku kiselinu sastava
COOH ? CH2 ? S(OH ? COOH) ? CH2 ? COOH, tako da spada u oksi
kiseline.
9.4.1. Mravlja kiselina, Formic acid, HCOOH. Mravlja kiselina nalazi
se ĉesto slobodna u organskoj prirodi kao na primjer u borovim
iglicama i u otrovima mrava, gusjenica, komaraca, koprive, itd. Ĉista
koncentrovana mravlja kiselina je bezbojna teĉnost, oštrog mirisa i
miješa se sa vodom u svim razmjerama. Pri dodiru sa koţom stvara
plikove i rane, o ĉemu u transportu treba voditi raĉuna. Mravlja
kiselina je jedna od najjaĉih organskih kiselina. Soli joj se zovu
formijati. Tehniĉki se dobija djelovanjem ugljen-monoksida na
natrijum-hidroksid na temperaturi od 150-200 oC i pri pritisku od 6-8
atm. Mravlja kiselina je jak otrov, jer sadrţi ugljen-monoksid.
Pakovanje i upotreba. Javlja se pakovana u staklenim sudovima od 100,
250, 500 i 1000 grama neto. Ĉista kiselina se upotrebljava u medicini, a
tehniĉka:
-za konzerviranje voćnih sokova;
- u industriji koţe;
- u bojarstvu;
- u organskoj hemijskoj industriji, itd.
9.4.2. Sirćetna kiselina, Acetic acid, CH3COOH. Sirćetna kiselina je
ĉista bezbojna teĉnost koja ispod +17 oC (u zimskim uslovima) prelaze u
ĉvrsto stanje i liĉi na led, pa se naziva ledena ili glacijalna sirćetna
kiselina. Koncentrovana kiselina je veoma jak otrov. Sirćetna kiselina moţe
da se dobije: suvom destilacijom drveta, sintetiĉkim putem iz acetilena
i oksidacijom razblaţenih alkoholnih rastvora, izmeĊu ostalog i
310
razliĉitih alkoholnih pića: vina (vinsko sirće), jabukovaĉe (jabukovo
sirće, voćno sirće), itd. Soli sirćetne kiseline zovu se acetati.
Pakovanje i upotreba. U transportu se najĉešće sreće kao 80%
rastvor, koncentrovana sirćetna kiselina ili esencija pakovana u
ĉetvrtaste plastiĉne ili staklene boce zapremine 0,5 i 1 litar. Za
tehniĉke potrebe pakuje se u staklene balone od 25 i 50 litara neto. Prema
propisima kod nas, nije dozvoljena prodaja koncentrovane sirćetne
kiseline u kolonijalnim radnjama na malo, već jedino u
specijalizovanim prodavnicama, da bi se sprijeĉili sluĉajevi trovanja
djece do kojih je ranije dolazilo. Dozvoljena je samo prodaja razblaţenih
rastvora koji se troše u domaćinstvima (sirće) sa 3-10% CH3COOH.
Upotrebljava se:
- za konzerviranje povrća;
- kao rastvaraĉ nekih organskih jedinjenja;
- u industriji boja;
- u industriji plastiĉnih masa (vinilacetat, filmovi, itd.);
- u proizvodnji vještaĉke svile;
- u industriji mirisa, itd.
9.4.3. Oksalna kiselina, HOOC ? COOH ? 2H2O › HCOOH + 2H2O +
CO2. To je ĉvrsta bezbojna i kristalna materija, koje nema slobodne u
prirodi, ali se njene soli, oksalati, nalaze u nekim biljkama.
Zagrijavanjem se raspada u mravlju kiselinu i ugljen-dioksid. U većoj
koliĉini oksalna kiselina je otrovna. Industrijski se dobija
zagrijavanjem drvenih strugotina i natrijum-hidroksida pod smanjenim
pritiskom, tako da nastaje natrijum-oksalat iz koga se sumpornom
kiselinom dobija oksalna kiselina. Isto tako dobija se i kao sporedan
proizvod u nekim granama organske sintetiĉke industrije.
Pakovanje i upotreba. Pakuje se u staklene sudove koji mogu da prime
100, 250, 500 i 1000 grama neto. Ĉistoća joj je 99,8-100%. Prodaje se na
gram i kilogram. Upotrebljava se:
- za izazivaĉe u fotografiji;
- kao moĉilo u bojarstvu;
- za vaĊenje mrlja od mastila ili rĊe sa raznih tkanina, predmeta,
itd.
311
9.4.4. Limunska kiselina, COOH ? CH2 ? C (OH?COOH)?COOH.
Limunska kiselina spada u trobazne hidroksi-kiseline koje pored
karboksilnih grupa sadrţe još i alkoholnu grupu (-ON). Od jednobaznih
hidroksi-kiselina najznaĉajnija je CH3-CHOH-COOH , tj. mlijeĉna
kiselina.
Limunske kiseline ima u soku limuna 6-7%. Javlja se u krupnim i
bistrim kristalima koji se lako rastvaraju u vodi i alkoholu. Vodeni
rastvor ima prijatan kiseo ukus, te se upotrebljava kao osvjeţavajući
napitak. Industrijski se dobija iz melasa, ĉiji šećer vrenjem prelazi u
limunsku kiselinu pod uticajem posebnih mikroorganizama.
Pakovanje i upotreba. Limunska kiselina (limuntos) pakuje se u
staklenke koje primaju 100, 250, 500, 1000 i 5000 grama. Prodaje se na gram
i kilogram. Ĉistoće je 99,5%. Upotrebljava se:
- u proizvodnji bezalkoholnih pića;
- u industriji likera i bombona;
- u tekstilnoj industriji prilikom štampanja tkanina;
- pri preradi voća u odgovarajuće proizvode;
- u medicini, itd.
9.5. Tehniĉki vaţnije baze u transportu
Poznato je da sve baze nisu iste jaĉine, jer se njihovi molekuli u
vodenom rastvoru razliĉito ponašaju. Kod nekih baza molekuli se skoro
potpuno razlaţu na jone, dok kod drugih ovo razlaganje je mnogo slabije. U
tom sluĉaju prve se nazivaju jakim bazamam, a druge slabim bazama.
9.5.1. Natrijum-hidroksid, Sodium hydroxide, NaOH, Caustic soda
solution, NaOH+H2O. Poznati nazivi za natrijum-hidroksid su: kamen
ili kaustiĉna soda. Ubraja se u najvaţnije i najviše upotrebljavane baze.
Kaustiĉna soda je bijela ili ţućkasta ĉvrsta materija, neprozraĉne i
vlaknaste graĊe. Jako je krta i higroskopna, tako da stajanjem na vazduhu brzo
ovlaţi, a poslije duţeg stajanja primi veću koliĉinu vlage. Lako se
rastvara u vodi i rastvor se zagrije od osloboĊene toplote. Stajanjem na
vazduhu lako vezuje ugljen-dioksid i prelazi u natrijum-karbonat. Kaustiĉna
soda je jako otrovan i njen koncentrovan vodeni rastvor nagriza koţu. Zato
312
se naziva još i ţiva soda.
Natrijum-hidroksid razara ĉak i staklo, gradeći sa
silicijum-dioksidom natrijum-silikat (Na2SiO3) rastvoran u vodi, tako
se dobija vodeno staklo. Slabije baze u prisustvu natrijum-hidroksida
ponašaju se kao kiseline. Tako aluminijum-hidroksid, Al(OH)3, gradi
natrijum-aluminat (NaAlO2) rastvoran u vodi, što se koristi kod
dobijanja glinice iz boksita.
Kaustiĉna soda se proizvodi iz amonijaĉne sode i gašenog kreĉa u
Lukavcu (Tuzla). Taj proces se naziva kaustifikacija, te je po tome
dobila ime. Danas se preteţno proizvodi elektrolizom vodenog
rastvora kuhinjske soli: na anodi se izdvaja hlor, na katodi vodonik, dok
u rastvoru ostaje natrijum-hidroksid. Tako se dobija u Jajcu.
Pakovanje i upotreba. Tehniĉka ţiva soda se pakuje u limenu burad koja
se moraju hermetiĉki zatvoriti – zalemiti. Burad primaju 100-360 kg.
Hemijski ĉist proizvod dolazi u transport u bijelim štapićima (in
bacillis), lopticama (in rotulis), i drugim oblicima (in granulis), pakovan u
staklenkama koje primaju 250, 500, 1000 i 5000 grama.
Tehniĉki proizvod se javlja u razliĉitim kvalitetima: tehniĉki
ĉista sa najmanje 99,8% NaOH; tehniĉki preĉišćena sa najmanje 94,3%
NaOH i II vrsta sa najmanje 90,5% NaOH. Hemijski ĉista moţe biti
najamanje od 96-98% NaOH. Prodaje se samo u specijalizovanim radnjama
zbog velike otrovnosti. Mora se drţati na izolovanom mjestu, daleko od
druge robe, naroĉito ţivotnih namirnica. Sud mora biti stalno
zatvoren. Engleska je jedina zemlja gdje se jaĉina kaustiĉne sode izraţava
procentima oksida-natrijuma. Tako 100% Na2O podrazumijeva 132,5%
NaOH, odnosno, 100% NaOH podrazumijeva 75,5% Na2O.
9.5.2. Kalijum-hidroksid, Potassium hydroxide, KOH, Caustic potash
solution, KOH+H2O. Kalijum-hidroksid je ĉvrsta, bijela masa koja mnogo
liĉi na natrijum-hidroksid. U vodi se lako rastvara i gradi najjaĉu bazu.
Iz vazduha pohlepno privlaĉi vlagu i ugljen-dioksid, pa sluţi kao
sredstvo za sušenje i vezivanje ugljen-dioksida. Rastvaranjem u vodi
oslobaĊa toplotu. Nagriza koţu i jak je otrov. Istopljeni
kalijum-hidroksid nagriza porcelan, a u prisustvu kiseonika razara i
platinu.
Tehniĉki se dobija elektrolizom vodenog rastvora
kalijum-hlorida. Moţe se dobiti i kaustifikacijom potaše:
djelovanjem gašenog kreĉa na kalijum-karbonat (K2CO3). Još se bolji
313
rezultati postiţu ako se umjesto gašenog kreĉa upotrijebi
barijum-hidroksid, Ba(OH)2.
Pakovanje i upotreba. Hemijski ĉist proizvod dolazi u transport u
vidu bijelih štapića (in bacillis), sloţenih u snopiće i pakovanih u
staklenke koje moraju biti potpuno suve i hermetiĉki zatvorene. Javljaju
se i u vidu bijelih loptica (in rotulis). Staklenke primaju 250, 500, 1000 i
5000 grama. Prodaje se na kilogram i gram. Manje se upotrebljava od
natrijum-hidroksida, jer je mnogo skuplji, te se koristi samo u
sluĉajevima, gdje ne moţe da zadovolji jeftiniji natrijum-hidroksid.
Upotrebljava se:
- za proizvodnju mekih kalijumovih sapuna;
- za dobijanje lako rastvorljivog kalijumovog vodenog stakla
(K2SiO3);
- u hemiji za razne sinteze, itd.
9.6. Ostale nagrizajuće materije
Osim kiselina i baza korozivno ili nagrizajuće dejstvo na
materijale i tkivo ĉovjeka i ţivotinja imaju i mnoga druga jedinjenja i
neki elementi, kao što je na primjer brom.
9.6.1. Brom, Bromine, Br2. Kao što je opšta karakteristika za sve
halogene elemente i brom ima veliki afinitet prema drugim
elementima. Brom je tamna braoncrvena teĉnost velike gustine (na 20°C
3,12). Lako isparava i razvija crveno-braon pare vrlo neugodnog mirisa
(grĉki bromos znaĉi smrdljiv). Uz ţivu, brom je jedini element koji je na
sobnoj temperaturi teĉan. Kod -7,3°C mrzne i prelazi u braon kristalnu
masu metalnog sjaja. Od fluora i hlora je manje, a od joda jaĉe reaktivan.
Brom je jak otrov i veće koliĉine njegovih para u vazduhu djeluje smrtno,
dok teĉan izaziva na koţi teške rane.
U prirodi se nalazi samo u jedinjenjima kao pratilac hlora i to u
morskoj vodi i u naslagama soli nastalim isušenjem mora; iz tih se
izvora i dobija.
Pakovanje i upotreba. Pakuje se u jake staklene boce sa brušenim
zapušaĉem koji primaju najĉešće 3000 i 4000 grama. Upotrebljava se:
314
- za proizvodnju bromovih soli i drugih jedinjenja;
- u medicini (sedativi su bromidi alkalnih metala);
- za fotografsku industriju;
- za proizvodnju etilen-bromida koji sluţi za proizvodnju
visoko- oktanskih benzina.
9.6.2. Fluorovodoniĉna kiselina, Hydrofluoric acid (aqueous solution),
HF+H2O. Rastvaranjem gasovitog fluorovodonika u vodi dobija se ova
kiselina. Fluorovodonik jako nagriza staklo, gradeći sa
silicijum-dioksidom isparljivi silicijum-tetrafluorid (SiF4) pri
ĉemu ostaju na staklu mutne površine. Istovremeno vrlo štetno djeluje na
organizam ljudi, te se moraju primjeniti zaštitni ureĊaji pri radu sa
gasovitim fluorvodonikom. Metodom nagrizanja moţe se staklo
ukrašavati raznim crteţima i šarama. Površina stakla se prevuĉe
tankim slojem voska ili parafina, pomoću igle ili skalpera se nanesu
šare, pa se dijeluje gasovitim fluorvodonikom pri ĉemu nastaje mutan
crteţ. Ako se predmet od stakla potopi u fluorovodoniĉnu kiselinu, na
mjestima gdje je crtanjem skinut zaštitni sloj voska ili parafina
nastaju glatki udubljeni tragovi.
Fluorovodoniĉna kiselina se dobija djelovanjem sumporne
kiseline na mineral fluorit (CaF2), kada se razvijene pare apsorbuju u
vodi.
Pakovanje i upotreba. Pakuje se i transportuje u sudovima od
plastiĉnih masa, koji se pune tako da 1/10 zapremine ostane neispunjena,
zbog mogućih temperaturnih promjena koje mogu usloviti izdvajanje gasa i
povećanje pritiska u sudu. Upotrebljava se:
- za nagrizanje stakla i proizvodnju svojih soli, fluorida,
- za proizvodnju vještaĉkog kriolita (Na3AlF6); koji otapa
glinicu (Al2O3) pri elektrolitiĉkom dobijanju aluminijuma,
- za dobijanje organskih jedinjenja fluora vaţnih kao
teĉnost za rashladne ureĊaje. Na primjer: freon 12
(dihloro-difluorometan, CCl2F2) ili freon 21 (dihloro-fluorometan
CHCl2F), i
- za dobijanje plastiĉnih masa otpornih prema visokim
temperaturama i hemijskim uticajima.
Poglavlje 10 ZARAZNE I GADNE MATERIJE U TRANSPORTU
315
10. ZARAZNE I GADNE MATERIJE U TRANSPORTU
Klasa VI
U transportu se javljaju i materije koje sadrţe patogene
mikroorganizme, uzroĉnike razliĉitih zaraznih oboljenja. Zarazne
bolesti se lako i brzo prenose, pa se takve materije smatraju opasnim
teretima i traţe manipulisanje uz odreĊene mjere predostroţnosti. Osim
zaraznih, u prometu se mogu javiti i materije koje oslobaĊaju veoma
neprijatne mirise koji izazivaju osjećaj gaĊenja. Vrlo ĉesto gadne materije
su istovremeno i zarazne.
U klasu VI spadaju:
- ţivotinjske sirovine i proizvodi koji ne sluţe
ishrani ljudi: sirove koţe, sirišta;
- razni otpaci klanica: vuna, dlaka, perje, kosti, rogovi,
kopita, papci, ţile, usoljena crijeva, krupica od kostiju
i mesa, koštano brašno, brašno od mesa, riblje brašno;
- stajsko Ċubre i izmeti (fekalije);
- leševi, itd.
Odgovarajućim propisima naznaĉeni su uslovi pakovanja,
skladištenja, manipulisanja i transporta ovih materija. Propratna
dokumentacija mora da sadrţi uvjerenje o porijeklu i zdravlju ţivotinjskih
sirovina koje treba da se transportuju. Uvjerenjem se potvrĊuje da sirovine
potiĉu od zdravih ţivotinja pregledanih prije i poslije klanja
izvršenog u javnoj ili eksportnoj klanici. Klanice moraju biti pod
stalnim veterinarskim nadzorom. Uvjerenje je garancija da se ne moţe
sumnjati da su ţivotinje bolovale od zaraznih bolesti, što podlijeţe
obavezi prijavljivanja.
316
10.1. Sirove koţe u transportu
Koţa predstavlja tanki omotaĉ koji pokriva tijelo svih
kiĉmenjaka. Koţa sisara je pokrivena dlakom, štiti ih od hladnoće i
drugih spoljnih uticaja. U trgovaĉkom pogledu razlikuju se sirove i
štavljene koţe.
Sirove koţe brzo podlijeţu raspadanju, pa se moraju da bi saĉuvale
do prerade prethodno konzervisati (odmah poslije skidanja sa
ţivotinja): sušenjem, soljenjem i kombinovanjem ova dva naĉina. Svjeţe
sirovine koţe koje nisu ni jednim postupkom konzervisane sadrţe 65% vlage.
Suve koţe sadrţe samo 17% vlage i ne sadrţe sredstvo za konzerviranje.
Slane sirove koţe sadrţe 45% vlage i 12% NaCl (denaturisana so) od ukupne
mase sirove koţe. Suvoslane koţe sadrţe 17% vlage i 18% NaCl od ukupne
mase sirove koţe.
Osnovna hemijska supstanca koţe su bjelanĉevine koje sa
prisutnom vlagom daju idealnu podlogu za razvoj mikroorganizama,
naroĉito bakterija koje izazivaju raspadanje (truljenje). Greške i mane na
koţama mogu nastati još za ţivota ţivotinja: zbog udara, jarma,
ogrebotina, ţigosanja, od raznih parazita (obad, prostrel ili crni
prišt). Greške nastaju na koţama i pri klanju, zbog lošeg postupka
deranja koţe ili rĊavog i kasnog konzervisanja.
Pri deranju koţe nepaţnjom moţe da se zasijeĉe, a veliĉina
oštećenja zavisi od mjesta gdje se zasjekotina nalazi. Najvrijedniji je
leĊni dio koţe tzv. krupon. Zbog toga, greška na kruponu najviše smanjuje
vrijednost sirovih koţa. Kako je sirova koţa sporedan proizvod pri
klanju, odnosno, dobijanju mesa koliĉina sirovih koţa u transportu biće
uslovljena potrebama za mesom. Pošto vrijednost mesa prevazilazi
vrijednost koţe pri skidanju koţe se ne vodi raĉuna da se to izvodi
struĉno. Pored navedenih razloga na kvalitet koţe utiĉu: rasa
ţivotinja, naĉin odgajanja, ishrane, njege, itd. Koţe mlaĊih ţivotinja su
bolje od koţe starijih; koţe muţjaka su grublje od koţe ţenki.
Razne vrste koţe razlikuju se prema porijeklu, namjeni, štavljenju
i doradi. Podjela prema porijeklu podrazumijeva:
- goveĊe i konjske koţe (goveĊi i konjski boks);
- teleće koţe (boks-kalf);
- koţa od koza i ovaca (ševro);
- svinjske koţe za koţnu galanteriju i
317
- luksuzne koţe (krokodilska, zmijska, gušterska i dr.).
Koţna galanterija izraĊuje se vrlo ĉesto od koţe jelana, kunića,
pasa, tuljana, itd.
Podjela prema namjeni:
- gornja koţa za gornje dijelove obuće, mora biti meka i
elastiĉna;
- Ċonska koţa mora biti ĉvrsta i više od 5 mm debela;
- koţa za remene i druga tehniĉka koţa.
Podjela prema štavljenju i doradi:
- lak-koţa, boks ili teleća koţa sa sjajnom prevlakom laka
od lanenog ulja;
- semiš-koţa s baršunastom prevlakom štavljenja masnom
štavom;
- glacé-koţa, koţa od kozlića i janjadi štavljena bijelom
štavom;
- jelenska koţa od divljaĉi (srna, divokoza i jelen) koja je
sliĉna glacé-koţi;
- juhta, koţa štavljena (biljnom ili vegetabilnom)
štavom, pa poslije toga namašćena uljem od brezovog
katrana;safijan, kozja koţa štavljena sumahom i obojena.
Oko 80% proizvodnje koţe koristi se za proizvodnju obuće, a
ostatak za izradu rukavica, pogonskog remenja, torbi, koţne odjeće,
konjskih oprema, u tapetarstvu, knjigovezaĉkom zanatu, u automobilskoj
industriji, itd.
10.2. Štavljenje koţe
Ma kako spolja izgledale razliĉite, sve vrste sirovih koţa na
slici 85 imaju sliĉan hemijski sastav i graĊu. GraĊa se sastoji iz slojeva:
spoljni sloj ili pokoţica (epiderm), srednji sloj ili prava koţa (derm)
i unutrašnji sloj ili mesina (hipodrem).
318
prava koţa korijen dlake unutrašnji sloj
spoljni sloj
Slika 85. Prikaz presjeka koţe
Srednji sloj ili prava koţa sastoji se iz snopića vlakana sa
supstancom koja ih okruţuje, zato ima veliki afinitet za štavne
materije, jer lako nastaju jedinjenja koja nisu podloţna trulenju. Zbog
toga, pri štavljenju treba odstraniti spoljni sloj i mesini, koja kao otpadni
materijal sluţi za proizvodnju tutkala.
Sam proces prerade koţe dijeli se u tri osnovne faze:
1. pripremanje koţe za štavljenje (dobijanje golice);
2. štavljenje golice i
3. dovršavanje štavljenja.
Priprema se sastoji od uklanjanja suvišnih dijelova koţe (rogova,
papaka, repova i sl.). Zatim se vrši kvašenje koţe potapanjem u bazene sa
tekućom vodom da se odstrane ukoliko su primjenjena sredstva za
konzervisanje. Nakon kvašenja vrši se luţenje u betonskim bazenima
pomoću kreĉa kombinovano sa natrijum-sulfatom ili mašinski. Moţe
se koţa okrenuti dlakom na gore postaviti na kosu kladu da joj se tupim
noţem skine pokoţica zajedno sa dlakom. Zatim se okrene sa druge strane
da se oštrim noţem skine mesina te dobije golica ili ĉisti derm.
Skidanje je uspješno, jer luţina razara sluzaste materije. Dobijena
golica se zatim tretira razliĉitim kiselinama ili specijalnim
preparatima (pšeniĉne mekinje) da se uklone višak kreĉa i nastala
jedinjenja koja nisu bila rastvorena u vodi, i da se dobije golica tako
porozna da bolje prima štavne materije.
Za dobijanje gornje koţe (za gornje dijelove obuće) i koţe za tehniĉki
svrhe golica se mora izloţiti i mekšanju pomoću fermenata, tj.
preparata dobijenih iz pankreasa goveda, pri ĉemu se sluzasti dijelovi
koţe brţe razaraju. Kod hromnog štavljenja omekšana koţa se iz baznog
stanja prevodi u kiselo, potapanjem u vodeni rastvor sumporne kiseline
319
i kuhinjske soli (pikl-rastvor od engl. pickle). U drugoj fazi prava koţa
ili golica se podvrgava štavljenju tj. hemijskom procesu spajanja
štavnih materija sa koţnom supstancom. Poslije toga, štavljena koţa
više ne podlijeţe raspadanju, zadrţava i dalje izvjesnu mekoću,
elastiĉnost i ĉvrstoću i dobija veću ili manju nepropustljivost za vodu,
a propustljivost za vazduh. Naĉin štavljenja zavisi od vrste koţe i vrste
upotrebljenog štavnog sredstva. Koriste se za štavljenje biljni ekstrakti,
hromne soli, masna i sintetiĉka štavila, koja ubrzavaju proces i
jeftinija su od biljnih štavila (ordoval, sintanin).
Biljno štavljenje koristi biljne materije na bazi tanina i
pirogalola koji se nalaze u kori drveta, lišću, plodovima i korijenu.
Uzimaju se kore hrasta, omorike, breze, vrbe, kestena; lišće domaćeg ruja
ili sumaha drveta, a korijen drveta badan, kenerg i dr. Ovaj stari naĉin
štavljenja vrši se u jamama. Jama se naizmjeniĉno puni štavnom
materijom i koţom, ispuni vodom i pokrije. Poslije 6-10 nedelja koţa se
premješta u drugu jamu gdje se slaţe obrnutim redom. Tu ostaje nekoliko
mjeseci, pa se prebacuje u treću jamu, gdje takoĊe ostaje nekoliko mjeseci. Kod
teţih koţa biljno štavljenje moţe da traje i do tri godine.
Danas je biljno štavljenje usavršeno i traje svega nekoliko
nedelja. Sada se golice podvrgavaju postepenom djelovanju prvo
razraĊenog, a poslije sve koncentrovanijeg biljnog štivila. Zato je
potreban sistem od 6 do 10 bazena. Štavni proces krupona za Ċonove
traje oko 60 dana, a vratova, okrajine i gornjih koţa oko 40 dana. Ako se
biljno štavljenje izvodi u velikim rotacionim baĉvama (5 do 15 obrtaja
u minuti) štavljenje sitne koţe moţe se izvršiti i za nekoliko sati.
Kraj štavljenja se odreĊuje kontrolom presjeka koţe, koji treba da bude skroz iste
boje, bez svjetlijeg spoja u sredini presjeka koţe.
Hromno štavljenje je novijeg datuma za razliku od biljnog, a zahtjeva
samo nekoliko sati pri ĉemu se troše male koliĉine hromnih jedinjenja.
Hromno štavljenje koţe ima veću hemijsku otpornost u odnosu na koţe
koje su biljno štavljene. Za hromno štavljenje se koriste rastvori
hrom-sulfata (Cr2(SO4)3) sa dodatkom natrijum-hidroksida ili
natrijum-bihromata (Na2Cr2O4) sa nešto sumporne kiseline.
Masno štavljenje ili semišovanje koristi štavila na bazi sušivih
i nesušivih ulja. Štavljenje sušivim uljem (laneno i makovo) naziva se
semišovanje, pri ĉemu se u koţu upijeni sastojci ulja stajanjem na vazduhu
vezuju sa kiseonikom. Masna štavila još mogu biti: loj, ĉista mast,
lanolin, riblje ulje i dr., i upotrebljavaju se za natapanje koţe.
Semišovanje se vrši u specijalnim mašinama za valjanje, gdje se koţa
valja u zagrijanim uljima. Zatim se koţa iznosi na vazduh da bi ulje
320
oksidisalo, pa ponovo valja u mašinama i proces se ponavlja dok se
štavljenje ne okonĉa. Višak ulja iz koţe odstranjuje se presovanjem.
Štavljenje se moţe primjeniti i kombinovano: tzv. semihromno,
ili biljno sa hromnim ili biljno sa masnim kada se dobija poznata
glacé-koţa.
U trećoj fazi, poslije izvršenog štavljenja koţa je neugledna i
podvrgava se razliĉitim operacijama dovršavanja (mehaniĉka obrada,
sušenje, mašćenje, zbijanje, glaĉanje, bojenje, itd.).
10.3. Ĉuvanje, pakovanje i transport koţa
Sirove koţe se ĉuvaju u skladištima što manje izloţenim
svjetlosti Sunca. Zato se prozorska stakla boje plavom bojom. Nagnut pod i
zidovi (visoki najmanje 2 m) izraĊuje se od nepropustljivog materijala za
teĉnosti, a potrebno je da se lako ĉiste. Treba da se obezbijedi umjereno
provjetravanje. Soljene koţe se slaţu u kupove do visine od 1,5 m, tako da
leţe rastresito na postolju koje je nagnuto. Ocjedina iz krupova mora bez
zadrţavanja da se odvodi u kanalizaciju. Pri transportu soljenih koţa
sloţenih i povezanih kanapom priznaje se tzv. „transportni kalo“, i to: od 1.
aprila do 30. septembra do 3% od teţine; a od 1. oktobra do 31. marta do
2% od teţine soljene koţe. Za suve i suvo-slane koţe preko cijele godine
priznaje se uvijek „transportni kalo“ od 2%.
Suve i suvo slane koţe isporuĉuju se u balama teţine do 100 kg,
prema JUS G.Bl.016 iz 1961 godine. Suve sirove koţe se slaţu u kupove do
visine od 1 m, u skladištima sa umjerenim provjetravanjem da ne bi
došlo do pretjeranog isparavanja naftalina koji štiti vunu na koţi od
štetoĉina. Primjenjuje se i vezivanje suvih koţa u snopove.
Štavljena koţa se ĉuva, takoĊe, u skladištima koja treba da su suva,
zraĉna, ĉista i bez štetoĉina. Obojene koţe treba posebno štititi od
uticaja svjetlosti. Koţe se obiĉno slaţu u manje gomile koje se
povremeno pretresaju.
Kako koţe po teţini mogu biti krupne i sitne transportuju se u
sveţnjevima po pasminskim kategorijama i kvalitetnim klasama. Tako se
pakuje po dvije krupne goveĊe sirove koţe ukoliko svaka teţi do 17 kg.
Ako goveĊa sirova koţa teţi preko 17 kg sveţanj ĉini samo jedna koţa.
Telećih sirovih koţa u sveţnju je obiĉno pet. Isto tako pet u sveţnju
biće i sirovih koţa ţdrijebadi, itd. Oznaĉavanje koţe vrši se velikim
slovima latinice: G-goveĊa, T-teleća, V-bivolska, M-koţe mazgi,
321
magaraca i mula, itd.
Sitne koţe: svinja, koza i ovca ako su soljene transportuju se u
sveţnjevima od po šest komada iste klase-kategorije.
Štavljena koţa, tj. leĊni dio koţe ili krupon i vratovi za Ċonove
se ne pakuju. Okrajine se pakuju u sveţnjeve po 10 komada i povezuju se
konopcem. Galanterijska koţa se pakuje u bale od po 10 polovina ili 5
cijelih koţa, licem spolja. Remenska koţa se pakuje po 5 komada licem
unutra. Sitna štavljena koţa pakuje se i transportuje u balama od po 12
komada, koje se umotavaju u hartiju. Sve vrste štavljenih koţa imaju
naznaku proizvoĊaĉa, oznaku klase, površine i kontrolni znak.

Arko

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Arko

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

0

Slika 2. Grafiĉki prikaz sveobuhvatnosti standardizacije

Slika 6. Naĉini zakivanja drvenih sanduka, nosivosti 30, 275, 100 i 50 kg

Slika 7, 8, 9. Ojaĉana drvena ambalaţa trakama, ţicom i obruĉima

Slika 16. a, b i c su rješenja za proizvode u staklenom pakovanju

Presovanjem se uglavnom preraĊuju termostabilne mase (u obliku

Slika 42. Huckepack tehnologije A, B, C

Slika 43. Psihrometar

Slika 46. Razne kombinacije slaganje vreća

(Br. 1.4) (Br. 1.5) (Br. 1.6)

You might also like