KOMUNIKACIJA U GRUPI

Predmet: Komunikologija
Profesor: dr Lelica Kostić
LOGO
 Psihologija grupe

Neki elemenati - u grupnim ritualima primitivnog čoveka, grčkoj drami,

srednjevekovnoj pozorišnoj igri.

Sigmun Frojd razlikovao je nestrukturisane grupe, gomilu „sposobnu

za ekscese“ od grupe koja je okrenuta prema vođi i koja ima
pozitivno pa i terapijsko dejstvo.

Porodicu vidi kao model za sve grupe a oca kao vođu grupe (intenzivne
emocinalne veze, vlada princip solidarnosti)

Čovek ima potrebu za pripadanjem grupi, pre svega porodičnoj, grupi

vršnjaka, poslovnoj grupi...

2
Frojd - grupu je skup pojedinaca koji stavljaju isti objekt na nivo
Ego-ideala (uzora) i poistovećuju se (identifikuju) sa njim (
uglavnom je to vođa, ali može biti i ideja, npr. otadžbina, političko
ili religiozno uverenje, sekta).

Najčešće se u vođu projektuju očekivanja grupe (vođa je u skladu

sa tipičnim osobinama članova grupe, ali su one oštrije i jasnije).

Kada se javi snažan impuls za formiranje grupe, napetost može da

se smanji - objašnjenje danas aktuelanog porasta interesovanja
mladih za sekte (psihička nestabilnost se smanjuje osećanjem
grupne pripadnosti).

3
 Komunikacija u grupi

Kurt Lewin - grupa predstavlja više od jednostavnog zbira njenih

članova.

Pojedinci u grupi osećaju, misle i rade na način često sasvim različit od

onoga, kako bi mislio, radio svaki od njih zasebno.

Postoje ideje, osećanja koje nastaju ili se pretvaraju u dela samo kada
su pojedinci u grupi ( razarajuće, agresivno ponašanje navijača
fudbalskih utakmica).

Čovek ima socijalne potrebe i uvek je izložen dejstvu socijalnih snaga.

4
Kurt Lewine definiše pojam grupnog pritisaka koji deluje u pravcu
homogenizacije grupe (visok stepen sličnosti ).

Ako su članovi grupe povezani u neko jedinstvo onda mora postojati

nešto što ih međusobno povezuje - to je ono što karakteriše grupu.

Sa druge strane, svaki član grupe se bori za odgovarajući, adekvatan

životni prostor.

Ovo vodi neizostavnom konfliktu u grupi jer su često potrebe svakog

člana grupe u neskladu (konfliktu) sa potrebama grupe kao celine.

5
Veći sukobi i tenzija su u direktivnim grupama a manji u grupama sa
slobodnijim interakcijama i demokratskim vođom.

Grupa može biti organizovana pozitivno, kada se okuplja spontano kao

rezultat uzajamnih osećanja i zajedničkih ciljeva i negativno, kada je
rezultat spoljašnjih faktora (najčešće problema), bez kojih ne bi ni
nastala (nužnost formiranja grupe).

Pozitivno organizovana grupa nezdovoljstvo (agresiju) usmerava van

grupe, prema potencijalnom neprijatelju ili samo onom ko je
drugačiji dok je negativno organizovana grupa agresivna prema vođi
ili nekom članu grupe (često vodi propadanju grupe).

6
Postoji mogućnost da se grupa od negativne ogranizovane razvija ka
pozitivno organizovanaoj grupi.
Komunikacije u grupi zavise od veličine grupe:

- Malu grupu čini do 12 članova - bliske komunkacije, lične prirode uz

dobru kontrolu ponašanja.

- Srednju grupi čini od 12 do 25 članova - komunikacije su socijalne i

nešto je manja kontrola ponašanja.

- Velike grupe su do 100 članova - komunikacije su socijalne sa teškom

kontrolom ponašanja, imaju psihotične mehanzme odbrane sa
paranoidnom anksioznošću (nepoverljive) i otežanim sagledavanjem
realnosti.

7
U grupi, nezavisno koje je veličine, individualnost je manje izražena ili
čak dolazi do gubitka osećanja individualnosti.
Le Bon smatra da :
1. Grupa uliva osećanje moći svojom brojnošću, član grupe
ispoljava i one osobine koje inače ne ispoljava (drži ih pod
kontrolom). Osećanje odgovornosti je smanjeno pošto se gubi
osećanje identiteta.

2. U gomili, grupi, savako osećanje, svaki čin je zarazan. Pojedinac

u grupi napušta svoju individaulanost zbog potrebe da bude u
harmoniji sa grupom „njima za ljubav“.

3. Sugestivnost grupe dovodi do ponašanja pojedinca da pojedinac

u grupi ispoljava neke karakteristike koje nekad mogu biti suprotne
od karakteristika pojednca.

8
Osećanja u masi (veliki broj članova, često preko 100) su jednostavna i
pojačana (masovna histerija):

Ne poznaje ni sumnju ne prihvata neizvesnost, ide u krajnost: izrečena

sumnja se odmah pretvara u istinu a nesimpatičnost u mržnju.

Sklona je ekstremima, podstiču je samo intenzivne poruke.

Kad neko želi da deluje na masu ne treba logički da odmerava

argumete, neophodno je preterivanje i ponavljanje poruke.

Podložna je autoritetu (do potrebe da se njome vlada) i netolerantna

(ima otpor preme novom i promenama).

Respektuje silu - prema dobroti ponaša se kao prema slabosti.

9
Pod uticajem sugestije sposobna je i za visoka postignuća u odricanju,
nesebičnosti i predanosti nekoj ideji.

Intelektualne sposobnosti mase su ispod sposobnosti pojednca, mogu

da se održe suprotne ideje i ako postoji njihova nelogičnost.

Praktično hipnotičko dejstvo mase na pojedinca - impulsivna, prevrtljiva

i razdražljiva.

Masa je izuzetno podložna uticajima, lakoverna je i nekritična i za nju

ne postoji nemoguće.

10
Crkva i vojska su primeri veštački organizovane mase,

Vojnik svog predpostavljenog, vojskovođu uzima za ideal.

Svaki hrišćanin voli Hrista kao svoj ideal.

Čovek se uglavnom ne pita, niti mu je ostavljena sloboda donošenja

odluke, da li će, ili neće pristupiti takvoj masi.

Pokušaj da se ona napusti se kažanjava ili ima veze sa nekim

sankcijama.

11
Zapovednik je kao otac koji podjednako voli sve svoje vojnike te
su oni međusobno drugovi. Vojska se po strukturi razlikuje od
crkve u tome što se sastoji od stepenastog organizovanja
mase.

Raspad mase uvek izaziva paniku (nekada je izaziva samo

gubitak vođe ili nepoverenje u njega).

12
Odnosi u grupi su multilateralni, upućeni su ne samo prema vođi
grupe nego i prema ostalim članovima grupe i grupi kao
celini.

Ako se u grupnoj komunikaciji dotakne tema koja izaziva jaka

osećanja, napetost raste, pojavljuju se ćutanje i neka
neadekvatana reagovanja.

U grupi je moguće sagledavanje sebe, sopstvenih osobina kroz

ponašanje i interakciju sa nekim članom grupe (fenomen
ogledala).

13
Fuks tvrdi da je grupa celina u kojoj svaki događaj, čak i ako se
odnosi samo na jednog člana grupe, ima uticaja na celu
grupu.

W. Bion smatra da kada je grupa organizovana ( postoji vođa

grupe), ona je vođena sa određenim ciljem.

14
Druga vrsta grupe su grupe bez vođe.

One se služe iracionalnim jezikom.

U takvim grupama se javlja strah i grupa sama traži vođu koji će

zadovoljiti njene tri osnovne potrebe:

1. Potrebu za zavisnošću
2. Potrebu da grupu pred opasnošću uputi u pravcu borbe ili
begstva
3. Potrebu za vođom koji će članovima grupe pomoći u nalaženju
prtnera, tj. stvaranju parova.

15
 www.themegallery.com

16 Company Name
Emocionalne potrebe stvaraju određenu „grupnu kulturu“ koja u prvi
plan ističe ljude sa oderđenim crtama ličnosti. Ogleda se u :
-u krakteristikama članova koji se u njoj ističu
-stavu prema vođi
-opštoj atmosferi koja vlada u grupi.

Klutura „borba-begstvo“ ističe pojedinca sa paranoičnim crtama

(sumnjičava osoba, nepovreljiva).

Primer su vođe u periodima velikih ekonomskih kriza i socijalnih

promena (Hiteler, Musolini, Staljin).

17
U zavisnoj grupi do izražaja dolaze bojažljivi članovi, a od vođe se
očekuje da se ponaša kao svemoćna ličnost (kult ličnosti -Tito).

Duže trajanje grupnog sastanka podiže nivo napetosti i snižava

sposobnost kontrole komunikacije, posebno kada su u pitanju
Maratonske grupe koje traju 12 ili 72 časa.

Grupna kohezija je rezultanta svih snaga koje deluju na sve članove

grupe da ostanu u njoj:
-upućuje na stabilnost grupe
-stvaraju se zajedničke vrednosti
-dele se unutrašnja dožvljavanja, stavovi, osećanja
-javlja se osećanje prihvaćenosti od strane grupe
-lakše je ispoljavanje konflikata i pojedinačnih stavova.

18
KOMUNIKACIJE U GRUPI

U prvoj fazi komunikacije su više usmerene prema vođi grupe i preko

njega se uglavnom ostavruju veze sa ostalim članovima grupe.
U druguj fazi, su intenzivnije komunikacije sa članovima grupe nego sa
vođom
U trećoj i čevrtoj fazi do izražaja dolaze svi oblici.

Komunikacije u grupi:
- komunikacija svakog člana sa vođom grupe,
- komunikacija svakog člana grupe sa ostalim članovima,
- komunikacija svakog člana grupe sa grupom kao celinom i
- komunikacija vođe sa grupom kao celinom

19