ISTRAZIVANJE PRIMENE IKT U NASTAVI

INFORMATIKE I RACUNARSTVA

1. Uvod
Informatika i računarstvo su nauke koje se bave strukturom i automatskom (mašinskom)
obradom podataka. Informatika se bavi pronalaženjem optimalnih rešenja za probleme.
Jednom pronađeno rešenje se može koristiti za niz sličnih problema. Na osnovu matematičkih
aksioma se modeliraju i analiziraju strukture i procesi iz stvarnog sveta. Opisivanje problema i
procesa omogućavaja simulacije tih procesa. Rešenja problema se definišu u obliku algoritama
koji obrađuje određenu strukturu podataka.

Pojam informatika se sastoji od reči informacija i automatika. Prvi put se pominje u

Nemačkoj godine 1957. od strane Karla Štajnbuha. Ovaj pojam pokriva istovremeno nauku o
računarima (računarstvo) i nauku o informacionim sistemima.

Informatika ima za osnovu matematiku, elektroniku, fiziku i neke inženjerske nauke.

Nastala je u 19. veku razmišljanjem tadašnjeg genija Čarlsa Bebidža, koji je zamislio mašinu koja
bi uzimala podatke, obrađivala ih na neki način i onda obrađene podatke prikazivala.

Bebidž je to naravno zamislio potpuno mehanički, dok su danas računari elektronski.

Današnji računari imaju sličnosti sa Bebidžovom mašinom:

 binarni sistem - skoro svaki računar današnjice koristi takav brojni sistem, koji se
sastoji samo od jedinica i nula.

To je tako zato što je to računaru najjednostavnije: 1 - ima struje, 0 - nema struje. Sistem
koji ima deset cifara (0..9) se zove dekadni. Bebidž je imao ideju korišćenja bušenih kartica za
svoj računar, a upravo to se i koristilo za čuvanje podataka pre nego što su u upotrebu ušle
magnetne memorije.

Ulazno/izlazni sistem - način ubacivanja podataka i algoritma za obradu podataka u

računar i prikaz obrađenih podataka.

Kasnije se veliki broj ljudi bavio automatizovanom obradom podataka i informatika kao
nauka se rodila.
 Danas, kada je informatika toliko razvijena i kada ljudski rod polako ulazi u zlatno doba
računara pojmovi računarstva (nauka o računarima) i informatike (nauka o podacima) se polako
razilaze. Više nije potrebno, i verovatno nije moguće, da programer dobro poznaje sve procese
koji se odvijaju u računaru. Dok se inženjer računara bavi hardverom inženjer informatike se
bavi softverom.

Jedan od najbitnijih teoretičara moderne informatike je britanski matematičar Alan

Tjuring. Tjuring se tokom Drugog svetskog rata bavio nemačkom "Enigmom“, aparatom koji je
Nemačka vojska koristila za šifrovanje i dešifrovanje poruka. Do kraja rata Tjuring je razvio
proces kojim su se sve poruke mogle dešifrovati. Tokom tih istraživanja nastala je Tjuringova
mašina. Tjuringova mašina je zamišljeni uređaj koji može da predstavi podatke i nad njima izvrši
algoritam. Iako je vrlo proste strukture ona je ekvivalentna svim elektronskim i mehaničkim
računarima.

Uprkos svome imenu, većina računarstva ne uključuje bavljenje samim računarima. U

stvari, istaknuti računarski naučnik Edsher Dajkstra je često citiran kako kaže: "Računarstvo nije
ništa više o računarima, nego što je astronomija o teleskopima." Dizajn i dostava računala i
računarskih sistema se generalno smatra područjem disciplina koji nisu računarstvo. Na primer,
proučavanje računarskog sklopovlja je uobičajeno smatrano delom računarskog inženjerstva,
dok je proučavanje komercijalnih računarskih sistema i njihove dostave često zvano
informacijska tehnologija ili informacijski sistemi. Računarstvo je ponekad kritikovano kao
nedovoljno naučno, pogled koji je utelovljen u izjavi "nauka je računarstvu ono što je
hidrodinamika vodoinstalaterstvu", pripisana Stenu Keli-Butlu i drugima. Međutim, znatna se
interdisciplinarna saradnja odvija između različitih disciplina vezanih za računala. Računarstvo je
takođe neretko prešlo u druge discipline, kao što je veštačka inteligencija, kognitivna nauka,
fizika (vidi kvantno računarstvo), te jezikoslovlje.

Neki smatraju da je računarstvo srodnije matematici od mnogih drugih naučnih

disciplina. Rano računarstvo je bilo pod strogim uticajem rada matematičara kao što su Kurt
Gedel i Alan Tjuring, i postoji jako plodonosna razmena ideja između dvaju polja u područjima
kao što su matematička logika, teorija kategorija, teorija domena i algebra.

Odnos između računarstva i programskog inženjerstva je predmet mnogih konflikta, a

što je još dodatno zamućeno mnogim sporovima oko toga što tačno naziv „programsko
inženjerstvo“ znači, te kako je računarstvo definisano. Dejvid Parnas, uzimajući za uzor odnose
između ostalih inženjerskih i naučnih disciplina, je tvrdio da je principijelni fokus računarstva
proučavanje generalnih svojstava računanja, dok je principijelni fokus programskog inženjerstva
dizajn specifičnih računanja kako bi se postigli praktični rezultati, što to dvoje čini različitim ali
komplementarnim disciplinama.
2. Tradicionalna i savremena nastava

Ključno pitanje, svuda u svetu, jeste promena u nastavi i obrazovanju, raznim metodama
i oblicima rada, sto predstavlja uslov za poboljsanje nastave. Cilj nastave je obrazovanje,
edukacija učenika, sto govori da bi ona trebala biti i usmerena učenicima.

Tradicionalna nastava bazira se na prenošenju znanja, veština i navika, gde je profesor

prenosilac informacija i postavljen je iznad učenika, dok je učenik “objekat”. Nju odlikuju
jednosmerne informacije i nedovoljno aktiviranje učenika.Glavna karakteristika ovakve nastave
jeste pamcenje gradiva, uglavnom napamet, sto ne dovodi do trajnog pamcenja i njegove
upotrebljive vrednosti. Samim tim, dolazi do učenikove nezainteresovanosti i pasivnosti. U
tradicionalnoj nastavi izrazajan je i preovladava frontalni oblik rada gde profesor ima
predavačku funkciju sto ne dovodi do interakcije učenika, pa ni do njihove samostalnosti u
usvajanju gradiva.

Kako su tehnoloski napredak i učestale promene u svim oblastima zivota sve veće, tako
je I obrazovanje u opstem smislu podložno stalnim reformama, u cilju da bude što pristupačnije
i efikasnije, kako bi odgovaralo realnim potrebama.Od toga i zavisi napredak I razvoj celog
drustva.

Nasuprot tradicionalnom obliku nastave, sveprisutniji je savremeni oblik nastave, koji

podrazumeva različite metode i sredstva kojima se podstice samostalni, individualni rad
učenika, kao i trajnije znanje i povezivanje istog sa realnim životom.

Od savremene nastave očekuje se da od učenika načini fleksibilnog, samostalnog

čoveka, koji će se sa lakoćom adaptirati na aktuelne promene i prilagođavati im se. Ovakve
potrebe zahtevaju određene promene u sistemu školstva i obrazovanja. Te promene se pre
svegaodnose na promenu načina organizovanja nastave, kao i upotreba savremenih medija i sto
veca aktivnost njihovog korišćenja u nastavi. Pod savremenom nastavam se podrazumeva i
promena uloga učenika iz pasivnog posmatrača i slušaoca u aktivnog učesnika u nastavi.Danas
počinju da se ostvariju ideje o promeni u sistemu nastave, sistemu učenja pomoću obrazovnih
računarskih softvera. Softver u obrazovanju „predstavlja intelektualnu tehnologiju i naziva se
obrazovni računarski softver koji obuhvata programske jezike i alate, odredjenu organizaciju
nastave i učenja, koja se bazira na logici i pedagogiji.” (Nadrljanski, 1994: 91).Računarski softver
predstavlja skup računarskih programa namenjenih sadržaju nastave, koji imaju za cilj
poboljsanje nastave i razvijanje individualnosti kod učenika.Uspešnost nastave se ogleda u
korišćenju raznovrsnih metoda , nastavničkih sredstava i medija. U današnje vreme sveska i
olovka, knjiga, tabla i kreda, smatraju se starim medijima,dok pod novim medijima
podrazumevamo elektronske table, računar, internet, obrazovni softver i dr.. Primenom novih
medija u nastavi, podstiče se interesovanje učenika, njihova pažnja, a takodje im omogućava i
aktivniju ulogu u nastavi.Bez obzira sto je upotreba ovakvih medija novena za nastavnike,
svakako bi ih trebali sto vise koristiti. Primena obrazovnih računarskih softvera u školama
omogućava oslobadjanje od tradicionalne nastave, koja je daleko neefikasnija. Obrazovno-
računarski softver u nastavi podstiče kod učenika motivaciju, individualnost u učenju,
samoocenjivanje, usvajanje novih znanja, pristup internet kao neograničenoj bazi podataka,kao
i efikasnije trosenje vremena pri učenju.

3. Predmet i cilj istrazivanja

Svrha istrazivanja je da omoguci kvalitativno i dubinsko sagledavanje trenutne situacije
iz oblasti upotrebe IKT u nastavi, u osnovnoj skoli "Vuk Karadzic", u Zvecanu oslanjajuci se na
primarne i sekundarne izvore podataka. Kako bi se obuhvatili razliciti aspekti i relevantni akteri
u primeni IKT u nastavi, sprovedeno je istrazivanje:

- o opremljenosti skole IKT (intervju)

- anketirano je nastavno osoblje

- anketirani su ucenici

4. Ucesnici istrazivanja
Ucesnici istrazivanja su ucenici od V do VIII razreda, koji imaju predmet "informatiku i
racunarstvo", nastavno osoblje koje predaje kod istih ucenika i izvrsen je intervju o
opremljenosti skole sa pedagogom skole. Anketiranje je sprovedeno od 23.12.2015 do
15.01.2016. Ucestvovalo je 18 nastavnika razlicite starosne dobi i 76 ucenika.
5. Metodi, tehnike i instrumenti istrazivanja
 metodi - normativni (koriscenje statistickih podataka)
 tehnike - anketa (kvantitativna) i intervju (kvalitativan)
 instrumenti - protokoli intervjua i anketni listovi

6. Hipoteze
Glavna hipoteza - primena IKT u nastavi informatike i racunarstva trebalo bi da pozitivno
utice na povecanje motivisanosti ucenika, a takodje i nastavnika, za nastavne aktivnosti u
osnovnoj skoli.

Podhipoteze:

 primena IKT pozitivno utice na povecanje efikasnosti nastavi u osnovnim skolama

 primena IKT pozitivno utice na trajnost usvojenog znanja
 ucenici i nastavnici su informaticki pismeni
7. Istrazivacka pitanja
Anketa br.1 - istrazivanje o opremljenosti skole informaciono - komunikacionim
tehnologijama (intervju)

1. Ukupan broj racunara?

2. Broj racunara koji se koristi u nastavi informatike?

3. Broj racunara koji se koristi kod ostalih predmeta?

4. Broj ucenika po jednom racunaru?

5. Broj racunara za nastavno osoblje?

6. Modeli racunara koji se koriste?

7. Da li skola ima pratece uredjaje i koliko

 stampac
 video projektor
 skener
 interaktivna tabla
 ups
 mrezna oprema

8. Da li skola ima elektronski dnevnik?

9. Da li skola ima pristup internetu?

10. Da li skola ima racunarsku mrezu:

 cela skola
 samo kabinet informatike
 samo uprava
 nema mrezu

11. Broj racunara prikljucenih na internet _______________, od toga:

 u nastavi
 van nastave
Anketa br. 2 - za nastavno osoblje

1. Navedite predmet koji predajete?

2. Godine rada u nastavi?

3. Godine starosti?

4. Da li Vam uslovi u skoli pruzaju mogucnost za primenu IKT

 pruzaju u potpunosti
 uglavnom pruzaju
 uglavnom ne pruzaju
 u potpunosti ne pruzaju
 neodlucni

5. Faktori koji Vam najvise onemogucavaju upotrebu IKT u nastavi

 nedostatak opreme
 nedovoljna osposobljenost
 nedostatak vremena
 neprilagodjenost sadrzaja nastavnog programa
 nezainteresovanost ucenika za ovakav vid nastave

6. Da li koristite racunar i koliko dugo?

 ne koristim racunar
 manje od jedne godine
 od 1 do 5 godina
 od 5 do 10 godina
 vise od 10 godina

7. Nacin na koji ste naucili da koristite racunar?

 samostalno
 uz pomoc prijatelja
 u toku skolovanja
 na kursu van skole
 na kursu u svojoj skoli

8. Motivi za obucavanje rada na racunara

9. Navesti programske pakete koje najcesce koristite

10. Da li primena racunara u nastavi podize nivo motivacije i postignuca ucenika?

 da
 u velikoj meri
 u manjoj meri
 ne
 nisam siguran/a

11. Da li ste imali priliku da se strucno usavrsavate na nekom od akreditovanih programa

strucno usavrsavanja iz oblasti racunarstva i informatike?

12. Da li, po Vasem misljenju, strucno usavrsavanje prosvetnih radnika iz oblasti racunarske
pismenosti i primene racunara u obrazovanju treba da bude obavezno?

13. Da li koristite internet?

 svakodnevno
 povremeno
 retko
 ne koristim

14. Da li internet koristite (ukoliko koristite) u nastavi ili za pripremu nastave?

Anketa br.3 - za ucenike

1. Koji ste razred?

2. Cemu Vam koristi raucnar?

 za igrice
 za zabavu
 za skolu - ucenje
 za sticanje novih znanja

3. Koliki pristup racunarima imate u skoli?

 svakodnevno
 2 puta nedeljno
 jednom nedeljno
 po potrebi
 nemamo pristup racunarima

4. Imate li pristup racunarima van skole?

 kod kuce
 kod prijatelja i rodjaka
 internet kafe
 racunar mi nije dostupan van skole

5. Koliko vremena provodite koristeci racunar?

 puno vremena provodim na racunaru

 2-3 sata svakodnevno
 veoma malo vremena provodim na racunaru
 ne provodim vreme na racunaru

6. Koliko bi informaciona tehnologija mogla da doprinese poboljsanju nastave?

 veoma puno
 puno
 malo
 nimalo
 nisam siguran/a
7. Koliko ste osposoljeni za primenu racunara u ucenju?

 dovoljno
 delimicno
 nedovoljno
 nisam siguran/a

8. Vasa osposbljenost za pracenje nastave, ako bi bila realizovana u pomoc racunara, u Vasoj
skoli?

 dovoljno
 delimicno
 nedovoljno
 nisam siguran/a

9. Koristite li internet?

 svakodnevno
 vise puta nedeljno
 jednom nedeljno
 retko
 ne koristim

10. Na koji nacin dolazite do novih znanja iz oblasti informaciono-komunikacionih

tehnologija?

 na casu
 pomocu literature
 putem obrazovnih emisija
 preko interneta

11. Koristite li internet u medjusobnoj komunikaciji?

 svakodnevno
 umereno
 po potrebi
 malo
 ne koristim
8. Postupak, vreme i opis uzorka

Anketiranje je sprovedeno od 23.12.2015 do 15.01.2016 godine i u isto vreme izvrsen intervju

sa pedagogom skole o opremljenosti skole sa IKT. Intervju je bio anketa broj 1. Anketa broj 2 je
izvrsena na 18 nastavnika, razlicitih starosnih dobi od 23 do 62 godine, i muskog i zenskog pola.
Anketa broj 3 je sprovedena na 76 ucenika od ukupno 261 ucenika, od V do VIII razreda,
odnosno starosnih dobi od 11 do 15 godina, i muskog i zenskog pola.

Prilikom anketiranja jedan broj nastavnika i veci broj ucenika je odbio da ucestvuje u
istrazivanju, jer ne shvataju ozbiljno predmet i cilj bilo kog istrazivanja, pa i mog istrazivanja.
Pravci daljeg istrazivanja ogledaju se u tome da se uradi prezentacija, o tome sta je istrazivanje i
koje su koristi od istrazivanja, koje koristi imaju nastavnici a koje ucenici, od istrazivanja.

Iz ankete 1, odnosno intervju sa pedagogom skole, dosao sam do podataka da skola ima
ukupno 21 racunara, Pentium II i Pentium III, modeli stari 7-12 godina (Win XP SP 1), od toga
11 racunara se koristi u nastavi informatike, 4 kod ostalih predmeta, a 6 u administraciji.
Skola ima 5 stampaca, 2 upsa, nema: video projektor, skener, interaktivnu tablu niti
elektronski dnevnik. Skola ima pristup internetu. Racunarsku mrezu ima samo kabinet
informatike. Na internetu ima 14 prikljucenih racunara (11 u nastavi i 3 van nastave). Broj
ucenika po jednom racunaru, u kabinetu informatike je dva do tri.

Anketom 2 sam anketirao nastavno osoblje OS "Vuk Karadzic". Ukupno sam sproveo anketu
kod 18 nastavnika, koji predaju ucenicima od V do VIII razreda, razlicitih starosnih dobi.
Na pitanje "Da li Vam uslovi u skoli pruzaju mogucnost za primenu IKT", 33,33% ispitanika
odgovorilo je sa "uglavnom pruzaju", 50% - "uglavnom ne pruzaju", 16,67% - sa "u potpunosti
ne pruzaju", dok na ponudjene odgovore "pruzaju u potpunosti" i "neodlucni", nije bilo
nijednog odgovora.

Sto se tice pitanja "Faktori koji Vam najvise onemogucavaju upotrebu IKT u nastavi", 88,89%
ispitanika je reklo da je to "nedostatak opreme", dok je 11,11% pored tog odgovora zaokruzilo i
odgovor "neprilagodjenost sadrzaja nastavnog programa".
Na pitanje "Da li koristite racunar i koliko dugo", odgovori su sarenoliki: 16,67% je reklo da ne
koristi racunar, 5,56% - manje od jedne godine, 16,67% - od 1 do 5 godina, 22,22% - od 5 do 10
godina, a najvise 38,89 je odgovorilo da koristi racunar vise od 10 godina.

Tabela koja pokazuje koliko nastavnici koriste racunar u odnosu na njihove godine:

Kao sto vidimo, najvise ga koriste mladji nastavnici, dok ga stariji nastavnici imaju manje
iskustva u radu sa racunarom.
"Nacin na koji ste naucili da koristite racunar" - najvise je istaklo "samostalno" - 38,89%, zatim
"uz pomoc prijatelja" - 33,33%, "u toku skolovanja" - 16,67%, a po 5,56% je odgovorilo "na
kursu van skole" i "na kursu u svojoj skoli".

Sto se tice "Motiva za obucavanje rada na racunaru" naveli su vise motiva: sticanje
elementarnog znanja, napredovanje u licnim edukacijama, zelja za novim znanjem,
unapredjenje nastave, informisanost, zabava, video-igre, modernizacija nastave, ekonomski
interesi, bolja komunikacija, usavrsavanje.

Od programskih paketa koje najcesce koriste, prosvetni radnici su najcesce navodili "microsoft
office" paket. A bilo je i odgovora da ne koriste nikakve programe, odnosno uopste racunar, ni u
nastavi, niti van nastave.
Na pitanje "Da li primena racunara u nastavi podize nivo motivacije i postignuca ucenika" -
66,67% od ukupnog broja ispitanika odgovorilo je potvrdno sa "Da", 22,22% "u velikoj meri",
5,56% "u manjoj meri", 5,56% "nije sigurno".

Na pitanje "Da li ste imali priliku da se strucno usavrsavate na nekom od akreditovanih

programa strucnog usavrsavanja iz oblasti racunarstva i informatike" svi su odgovorili sa "Ne".

Da li "Strucno usavrsavanje po njima treba da bude obavezno" - vecina odgovora je bilo

potvrdno, izuzev dva odgovora koja su bila "ne".
"Da li koristite internet" - i tu su bili podeljeni: 72,22% je odgovorilo "svakodnevno", 16,67% -
"povremeno" i po 5,56% - "retko" i "ne koristim".

Na pitanje "Da li internet koristite (ukoliko koristite) u nastavi ili za pripremu nastave", 66.7%
je odgovorilo sa "Da", dok je 33.3% odgovorilo sa "Ne".

Na osnovu ankete sprovedene nad nastavnim osobljem, moze se reci da, primena IKT u
nastavi informatike i racunarstva nije na zavidnom nivou, s obzirom da se radi o jednoj vecoj,
gradskoj skoli.
Anketom 3 sam anketirao ucenike OS "Vuk Karadzic". Ukupno sam sproveo anketu kod 76
ucenika, od V do VIII razreda.

Na pitanje "Cemu Vam koristi racunar" - 14.29% je odgovorilo "za igrice", 31.17% "za zabavu",
22.08% "za skolu-ucenje", 32.46% "za sticanje novih znanja".

Sto se tice pitanja "Koliki pristup racunarima imate u skoli" - 98.7% je odgovorilo sa "jednom
nedeljno" i 1.3% sa "po potrebi".
"Imate li pristup racunarima i van skole" - na ovo pitanje 98.7% je odgovorilo - "kod kuce", i
1.3% - "internet kafe".

Na pitanje "Koliko vremena provodite koristeci racunar" - 18.18% ispitanika je odgovorilo sa

"puno vremena provodim na racunaru", 41.56% - "2-3 sata svakodnevno, i 40.26% - "veoma
malo vremena provodim na racunaru".
Pitanje "Koliko bi informaciona tehnologija mogla da doprinese poboljsanju nastave" ispitanici
- ucenici su ocenili ovako: 33.76% - "veoma malo", 35.06% - "puno", 14.29% - "malo", 2.6% -
"nimalo" i 14.29% - "nisam siguran/a".

Na pitanje "Koliko ste osposobljeni za primenu racunara u ucenju" ucenici su odgovorili sa

58.44% - dovoljno, 25.98% - "delimicno", 5.19% - "nedovoljno" i 10.39% - "nisam siguran/a"
Pitanje "Vasa osposobljenost za pracenje nastave, ako bi bila realizovana uz pomoc racunara,
u Vasoj skoli" ucenici su ovako ocenili: "dovoljno" - 58.45%, "delimicno" - 25.97%, "nedovoljno"
- 5.19% i "nisam siguran/a" - 10.39%.

"Koristite li internet" - je pitanje sa odgovorima: 75.32% - "svakodnevno", 12.99% - "vise puta

nedeljno", 2.6% - "jednom nedeljno", 5.19% - "retko" i 3.9% - "ne koristi".
"Na koji nacin dolaze do novih znanja iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija"
ucenici su odgovorili ovako: "na casu" - 40.26%, "pomocu literature" - 6.49%, "putem
obrazovnih emisija" - 11.69% i "preko interneta" - 41.56%.

Na pitanje "Koristite li internet u medjusobnoj komunikaciji" ucenici su odgovorili sa:

"svakodnevno" - 55.84%, "umereno" - 23.38% , "po potrebi" - 16.88%, "malo" - 1.3% i 2.6% je
odgovorilo da ne koristi internet u medjusobnoj komunikaciji.
9. Zakljucak
Na osnovu intervju sa pedagogom OS "Vuk Karadzic" u Zvecanu, dosao sam do zakljucka, da je
ista skola, veoma slabo opremljena informaciono-komunikacionim tehnologija. Skola poseduje
mali broj racuna, i to zastarele modele, s obzirom da se radi o vecoj skoli, koja ima po 3
odeljenja svakog razreda. Sto se tice pratecih uredjaja tu je veoma slabo snabdevena (ima samo
5 stampaca i 2 upsa) sto ukazuje o veoma losoj opremljenosti IKT. Svaka pomoc, bilo od
Ministarstva prosvete, bilo od donacija, dobro bi dosla, za ovu skolu - dosao sam do zakljucka,
na osnovu obavljenog intervju sa pedagogom skole.

Na osnovu anketiranja nastavnog osoblja, dosao do slicnog zakljucka, kao i na osnovu intervjua,
da primena IKT u nastavi informatike i racunarstva nije na zavidnom nivou, s obzirom da se radi
o jednoj vecoj gradskoj skoli. Najveci problem su: nedostatak opreme, zastareli modeli
racunara, mali broj racunara, nepostojanje pratece opreme itd. Na jedno od veoma vaznih
pitanja: "Da li primena racunara u nastavi podize nivo motivacije i postignuca ucenika" od 100%
anketiranih, 66,67% je odgovorilo potvrdno sto isto ukazuje da bi skola trebala biti opremljenija
sa IKT. Nastavno osoblje je, takodje, istaklo da nisu imali priliku da se strucno usavrsavaju, na
nekom od akreditovanih programa strucnog usavrsavanja iz oblasti racunarstva i informatike, i
da bi po njihovom misljenju trebalo da bude obavezno isto usavrsavanje. To je jedna, od veoma
vaznijih, konstatacija. S obzirom da vecinu nastavnika cini mladji kadar i da oni imaju iskustva s
radom na racunaru, moze se reci da je informaticka opismenjenost na zavidnom nivou.

Anketu za ucenike sam sproveo od V do VIII razreda. Veci broj, kako ucenika, tako i nastavnika
nije bio zainteresovan za anketiranje. Ucenici, koji su prihvatili anketiranje, sa velikom
ozbiljnoscu su prisli anketama i veoma realno odgovarali. Uglavnom, svi koriste racunar, i to
najvise za zabavu, medjusobnu komunikaciju, ali i za sticanje novog znanja. Dovoljno su
osposobljeni za primenu racunara u ucenju, ali i za pracenje nastave, ukoliko bi bila realizovana
uz pomoc racunara. Iz toga zakljucujemo i da su informaticki pismeni. Na pitanje, jedno od
najvajznijih po mom misljenju, koje sam postavio, "na koji nacin dolazite do novih znanja IKT" -
najveci broj je odgovorio "preko interneta", "na casu", zatim "putem obrazovnih emisija" isto, i
mali procenat "pomocu literature". Iz toga sam dosao do zakljucka da ucenici internet koriste i u
korisne svrhe, ne samo za komunikaciju. Na osnovu svega gore navedenog, dosao sam do
zakljucka da bi primenu IKT u nastavi informatike i racunarstva u OS "Vuk Karadzic" trebalo
podici na visi nivo, odnosno najpre malo bolje opremiti skolu sa IKT.