DEPRESIVNI SINDROM: - raspoloženje

- psihomotorika
- vegetativni
- kognitivni

1. Depresivno raspoložnje i anhedonija

2. Psihomotorika
a) Agitacija = ,,agitovane depresije“
- Logoreja
- Nemir
- Čupanje kose
- Kršenje ruku
( manje specifične za depresiju od retardacije ali
često posebno kod starijih pacijenata)
b) Retardacija = ,,inhibovane depresije“
Mnogi je smatraju jezgrovitim simptomom depresije.
- Oskudnost spontanih procesa
- Oboreno držanje i oboren pogled
- Preplavljujuća malaksalost
- Usporen govor (produžena latenca)
- Subjektivni osećaj da vreme stoji (sporo teče)
- Loša koncentracaija i zaboravnost
- Bolne ruminacije
- Ambivalentnst
Stupor (kod psihotične depresije, uglavnom mlađi pacijenti).
3. Kogitivni poremećaji
- Bekov trijas
- Ideje deprivacije i gubitka
- Pad samopouzdanja i samopoštovanja
- Patološka krivica
- Bespomoćnost, beznadežnost, pesimizam
- Suicidalne ideje/namere
Kod psihotičnih kongrutentnih sa raspoloženjem.
4 bazične ljudske nesigurnosti: 1) zdravlje (Šnajder)
2) moral
3) finansije
4) odnos sa drugima
Sl bezvrednosti, grešnosti, uticaja, persekucije (uglavnom su persekutorne, osoba
veruje da je progonjena jer je u prošlosti bila grešna)
Sl ljubomore – zbog seksualne neadekvatnosti
Sl siromaštva – krivica jer su loše upravljali novcem
Sl bolesti – hipohondrijaza,
Slušne, olfaktivne, vizuelne halucinacije
Nekongruentne sa raspoloženjem, ponekad se zovu Šnajderovim simptomima I
reda.
4. Vegetativni poremećaj
Depresija sa somatskim/melanholičnim karakteristikama
a. Telesna težina i anoreksija
- Primarna: usled disfunkcije 4PA i 5KT
- Sekundarna: olfaktivne i gustativne
halucinacije
b. TT
- Hiperagitacija i aktivnosti
- Kod stariji komplikacije Kardiovaskularnih b
- Kod mlađih, posebno žena mogu biti u skladu
sa bulimijom
c. Insomnija
d. Hipersomnija
e. Cirucedijalna disregulacija
f. Senzorna pojava
g. Seksualne disfunkcije
 Depresivna epizoda F.32

F32 Grupa A
1. Depresivno raspoloženje
2. Gubitak interesovanja i uživanja
3. Povećana zamorljivost

Grupa B
1. Oštećena koncentraija i pažnja
2. Smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje
3. Osećanje krivice i bezvrednosti
4. Sumoran i pesimističan pogled na svet
5. Ideje o samopovređivanju i suicidu
6. Poremećen san
7. Snižen apetit

SOMATSKI SIMPTOMI
1. Gubitak interesovanja u aktivnostima koje normalno pričinjavaju
zadovoljstvo (anhedonija)
2. Nedostatak emocionalnog odgovora na normalno prijatne događaje
(apatija)
3. Jutarnje buđenje dva ili više sati pre uobičajenog
4. Depresija je gora ujutru
5. Psihomotorna agitacija/retardacija
6. Naglašen gubitak apetita
7. Gubitak telesne težine od 5%u proteklih mesec dana
8. Naglašen gubitak libida

F32.O Blaga depresivna epizoda

2 od 3 iz grupe A
2 od 7 iz grupe B
F32.00 bez somatskih simptoma
F32.01 sa somatskim simptomima (4 od 8)
F32.1 Umerena depresivna epizoda
2 od 3 iz grupe A
3 od 7 iz grupe B
F32.10 sa somatskim simptomima
F32.11 bez somatskih simptoma

F32.2 Teška nepsihotična depersija

3 od 3 iz grupe A
4 od 7 iz grupe B

F32.3 Psihotična depresija

3 od 3 iz grupe A
4 od 7 iz grupe B
4 od 8 od somatskih simtpima
1. Halucinacije
2. Depresivni stupor
- Diferencij dijagnoza: sch stupor, disocijativni
stupor, psihoorgantski sutpor MOPS
Kongruentne i nekongruentne sa raspoloženjem.

F32.8 Druge depresije

- Atipična depresija
- Maskirana depresija
 DSM KRITERIJUMI ZA DEPRESIVNU EPIZODU

A) Najmanjih 5 od sl 9 simptoma, trajanje najmanje dve nedelje, a predhodno

isključeno poreklo OMS
1. Depresivno raspoloženje
2. Anhedonija
3. Telesna težina manja za 5% za mesec dana
4. Insomnija/hipersomnija
5. Psihomotorna agitacija/retardacija
6. Pad energije
7. Ideje bezvrednosti/krivice
8. Pad koncentracije
9. Suicidalne ideje i namere
Specifikacije su:
A) Psihotičnim karakteristikama
B) Sa malenholičnim karak.
C) Sa atipičnim karakt.
D) Sa katatonim karakteristikama
E) Postpartalno
F) Hronično

Melanholične karakteristike:
1.
a) anhedonija
b) smanjene aktivnosti za prijatne stvari
2.
a) poseban kvalitet depresivne epizode
b) jutarnje ???
c) buđenje najmanje 2h ranije
d) značajna psihotična retardacija/agitacija
e) anoreksija ili povećanje težine
f) naglašena krivica
Sa atipičnim karakteristikama:
1. reaktivnost na pozitivne stimuluse
2. dva ili više
- dobijanje an telesnoj težini
- hipersomnija
- retardacija
- osetljivost na interpersonalno odbacivanje
3. kriterijumi ne ispunjavaju svojstva za melanholične ili katatone
karakteristike

Sa katatonim karakteristikama:
2 od 5
1. katalepsija/stupor
2. nesvrsishodna povećana motorna aktivnost
3. negativizam
4. stereotipije, prominentni manirizam
5. eholalija/ehopraksija

Postpartalni početak:
Unutar četiri nedelje od porođaja.
Hronična:
Najmanje dve godine postojanja major deprsije u kontinuitetu.

MDD
Komorbidne fizičke bolesti
a) često fizičke bolesti bivaju triger, a ne uzrok
b) analogno tome da su životni događali više ne koristi za distinkciju
endogene/reaktivne deprsije
c) nepouzdano je osloniti se na fizičku bolest kao uzrok
Subpragovne depresije
1. Distimija
2. Poremećaj prilagođavanja
3. Žalovanje
 Da se validizuje:
a) Podaci o predhodnom lečenju
b) Porodična istorija
Jedna epizoda i rekurentni subtipovi:
1 od 3 MDD – nema rekurentni tok:
a) Stariji pacijenti
b) Bez pozitivne porodične anamneze
c) Epizode ??? 1-2 godine
Distimija jedne epizode MDD/prve epizode rekurentnog MDD
a) Mladi
b) Predhodi im premorbidno distimija ili deprsivni temperament
c) Oni koji naprave ,,switch“ u BAP imaju manje od pet epiozoda
Rekurentni MDD je više familijaran.
Prosečno trajanje epizode je šest meseci, interepizodično intervali varijau (tipično
godinama)
Prosečan broj epizoda tokom života je 5 do 6, a kod BAP je od 8 do 9.

Melanholične karakteristike

Od DSM III – poništena podela na neurotične (distimija - MDD) i endogene

(depresije sa melanholičnim karakteristikama – MDD saanhedonijom,
patološkom krivicom, psihomotorno vegetativim komplikacijama).
Neurotična depresija, okarakterisana kao reaktivne, nepsihotična, blaga –
umerena, sa dominantnom anksioznošću i karakternom patologijom, česta je u
kliničkoj praksi.
Studije u US i Nemačkoj – prospektivne; da je follow up.
Heterogeni:
- Psihotična depresija
- Bipolarna transformacija
- Melanholija
Progresija reaktivne/blage bolesti u tešku depresiju tokom ovih proseprektivih
opservacije, sugeriše da endogena deprsija može početi kao blaga, a da se
neurotična i psihotična depresija ne moraju shvatitii nužno kao dva odvojena
poremećaja, već poremećaji različite težine!!!
Perciptirajući stres ima malu digagnostičku težinu u diferencijaciji subtipova
depresije.
Srh koncepta PATOLOŠKE TUGE je njena autonomost (endoreaktivna) od
stresora koji je mogu precipitirati kao i njena neresponzivnost na druge sredinske
impute.
,,Endogenomorfne depresije“ (Donald Klajn) – depresija koja može biti
precipitoran i blaga (endoreaktivna), a koja ispoljava poremećaje u hedonističkim
mehanizmima te je refraktorna (neostljiva, otporna) na interpersonalni kontekst.

Depresija sa ATIPIČNIM KARAKTERISTIKAMA

a) Hiperfagija
b) Reverzni vegetativni znaci
c) Histeroidna distorzija
d) U poređenju sa pacijentima koji nemaju atipične depreseija
- Mlađi pacijenti
- Psihomotorno usporeni
- Često komorbidne dijagnoze: bol zavisnosti i
somatizacioni poremećaj
Tok uglavnom dugotrajan.
Verovatna dijagnoza BAP I ili sezonski obrazac.
Kriterijumi:
- Kod BAP I i II – najmanje dve godine
- Distimije – najmanje dve godine
- MOD
A) Reaktivnost na spoljašnje stimuluse (hedonistički ton)
B) 2 od 4:
1) TT i hiperfagiju
2) Hipersomnija
3) Psihomotorna usporenost
4) Osetljivost na interpersonalno odbijanje.
Simptomi su teži uveče. Spavanje je poremećeno u prvoj polovini noći, tako da
su danju pospanii iritabilni. Temperament je ekstremno senzitivan.

HISTEROIDNA DISFORIJA – reverzni vegetativni znaci

1) Disforično – suicidalno ponašanje kod ljubavnih problema

2) Oštećeno anticipatorno zadovoljstvo, ali ipak uživaju kada im se priredi
neki prijatan događaj (očuvano senzomotorno zadovoljstvo)
3) Žudnja za ugljenim hidratima
,,Histeroidna“ – karakterna patologija je sekundarna u odnosu na biološke
potrebe. Nije zvanična dijagnoza, varijanta je atipične depresije.
Atipična depresija je mogući klinički malter za BAP II, posebno ako su prisutne
holistično labilne karakteristike.
Reverzni vegetativni znaci
1) Anksiozni tip A
2) Subtilni bipolarni tip B
Hiperfagično – hipermanični – hipersomno retardirani – distimični poremećaj sa
povremenim kratkim, hipomaničnim ponašanjem koje je često izazvano AD th.
Premisor konstrukta atipične depresije je histeroidna disforija.
Histeroidna disforija je izgleda varijanta BAP II sa ciklotimno iritabilnim crtama.
Ciklotimne crte leže u osnovi: atipične depresije; BPD; BAP II.

PSIHOTIČNE KARAKTERISTIKE

10-15% MDD posebno sa melanholičnim karakteristikama. Kod mlađih

pacijenata uglavnom je inhibovana, čak i stuporozna i najbolje je odmah uzeti u
obzir kao inicijalnu epizodu BAPa, dok se ne dokaže suprotno.
Tipičnije je da psihotična depresija koja se razvije kod pacijenata po prvi put posle
50te godine života biva prezentovana sa agitacijom, sumanutom krivicom,
hipohondrijskim preokupacijama i ranim jutarnjim buđenjem. Premorbino
funkcionisanje ovih pacijenata je tipično opsesivno. – involutivna melanholija.
Krepelin je postulirao – cerebrovaskularnu osnovu.
 Hronična depresija

Simptomi su nižeg stepena!

Teški depresivni, psihotični poremećaj – pacijenti su pod velikim rizikom da
počine suicid pre nego bolest pređe u Chr. Često psihotični dobro odgovore na
AP/ECT, ali depresivni rezidualni simptomi perzistiraju vremenom.
Kod drugih predstavljaju depresivne rezidue čiji intenzitet varira.
60% pacijenta su MDD – ima subpragovni, fluktuirajući, hronični tok.

Forme:
A) Anhedonični, iritabilni, rezignirani, generalizovani strahovi, rigidnost,
inhibovana ???. Ovi deficiti uz cinizam se reflektuju na brak.
B) Kod drugih dominiraju somatske karakteristike – poremećaj spavanja,
vegetativni simptomi
C) Postdepresivne promene ličnosti – tajne promene ličnosti. Dugotrajna
bolest – često se identifikuju sa bolešću, zavisni, hostilni, osetljivi,
pesimistični, niskog samopoštovanja.
Po DSM IV:
1) Blaga, umerene, teška sa i bez psihotičnih karakteristika
2) Hronična
3) Sa katatonim karakteristikama
4) Sa melanholičnim karakteristikama
5) Sa atipičnim karakteristikama
6) Sa postpartalnim početkom
Velika depresivna epizoda:
a) Depresivno raspoloženje i/ili + 5 od 9 simptoma. Tokom perioda do dve
nedelje i predstavlja promenu od predhodnog funkcionisanja:
- Depresivno raspoloženje veći deo dana, svaki
dan
- Anhedonija
- TT manja za pet posto u roku od mesec dana
- Insomnija ili hipersomnija
- Psihomotorna agitacija/retardacija
- Malaksalost i manjak energije
 - Pad koncentracije
- Suicidalne ideje.

Melanholične karakteristike:
a) Anhedonija
Gubitak reaktivnosti (gubitak hedonističkog tona)
b) Drugačiji kvalitet malanholičnog raspoloženja
Gora je ujutru
Terminalna insomnija (2h)
Psihomotrona agitacija/retardacija
Naglašena krivica
Pad telesne težine ili anoreksija

Atipične karakteristike
a) Reaktivnost raspoloženja (očuvan hedonistički ton)
Povećanje apetita i telesne težine
Hipersomnija
Psihomotorna retardacija
Preosetljivost na odbijanje u interpersonalnim odnosima

Katatone karakteristike
a) Motorna imobilnost – stupor
b) Sukcesivna motorna aktivnosti
c) Negativizam
d) Eholalija/ehopraksija
e) Neobičnost voljnih pokreta
Hronična – kriterijumi za MDD duže od dve godine.
Sa postpartalnim početkom – unutar četiri nedelje po porođaju.
 ICD X – F 32

Depresivna epizoda
Grupa A:
1) Depresivno raspoloženje
2) Anhedonija
3) Povećanje zamorljivosti
Grupa B:
1) Oštećena koncentracija i pažnja
2) Smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje
3) Osećanje krivice i bezvrednosti
4) Sumoran i pesimističan pogled na svet
5) Suicidalne ideje
6) Poremećen san
7) Pad aptetita
Somatski simptomi:
1) Anhedonija
2) Apatija
3) Terminalna insomnija
4) Gora je ujutru
5) Psihomotorna retardacija/agitacija
6) Naglašen gubitak apetita
7) Gubitak telesne težine manje od 5% za mesec dana
8) Naglašen gubitak libida

F 32.0 Blaga; ako ima 2 od 3 iz grupe A, 2 od 7 iz grupe B, sa ili bez somatskih

simptoma
F32.1 Umerena; ako ima 2 od 3 iz grupe A, 3 od 7 iz grupe B, sa ili bez somatskih
simptoma
F32.2 Teška nepsihotična; ako ima 3 od 3 iz grupe A, 4 od 7 iz grupe B.
F32.3 Psihotična; ako ima 3 od 3 iz grupe A, 4 od 7 iz grupe B, 4 od 8 od
somatskih simptoma, uz halucinacije i stupor.
 PROGNOZA

Nije benigno oboljenje.

Tendencija ka hronicitetu i čestim relapsima.
Oni koji bivaju hospitalizovani tokom prve epizode imaju 50% šanse za oporavak
tokom prve godine. Nakon ponavljajućih hospitalizacija povećava se broj relapsa,
skraćuju se interpersonalni intervali, a epizode postaju teže.
Prognostički indikator
Dobri:
1) Blage epizode
2) Odsustvo psihoze
3) Kratke hospitalizacije
4) Dobro socijalno funkcionisanje
5) Odsustvo komorbiditeta
Loši:
1) Koegzistirajuća distimija
2) Koegzistirajući alkoholizam
3) Koegzistirajući anksiozni simptomi
4) Manje od jedne depresivne epizode
Muškarci češće nego žene imaju hroničan i oštećujući tok.

TOK MDD

Oko 50% pacijenata ispoljava depresiju pre prve identifikovane epizode. Kada se
identifikuje na vreme onda ne dolazi do ispoljavanja svih simptoma.
Prva epizoda se javlja pre 40te godine u 50% slučajeva. Kasniji početak je
povezan sa odsustvom:
a) Porodične istorije
b) Autosocijalnim PL
c) Bolesti zavisnosti
TRAJANJE
Većina lečenih epizoda do tri meseca. Kako bolest progredira, epizode se javljaju
češće i traju duže. Tokom 20 godina prosečan broj epizoda je od pet do šest.

Razvoj BAP-a
5-10% sa inicijalnom dijagnozom MDD ima maničnu depresivnu epizodu 6-10
godina nakon prve depresivne epizode.
Prosečne godine kada se javljaju ,,switch“ su 32 godine i uglavnom nakon 2-4
depresivne.
Pacijenti koji su kasnije klasifikovani kao BAP I imaju:
- Hipersomniju
- Psihomotornu retardaciju
- Psihotične simtome
- Postpartalne epizode
- Porodičnu istoriju BAP I
- Hipomaniju imenovanu AD th

Depresija kod dece/adolescenata

Školska fobija – simptom depresije kod mlađe dece.

Kod adolescenata – loš uspeh u školi, zloupotreba PAS, antisocijlano ponašanje,
promiskuitet, bežanje od kuće.

Depresija kod gerijatrijskih pacijenata

Češća nego u opštoj populaciji. Često je nedijagnostikovana i neadekvatno lečena.

Maskirana i normalizovana kao deo starosti. U korelaciji sa:
a) Lošim socioekonomskim statusom
b) Gubitkom bračnog druga
c) Kongruentnom fizičkom bolešću
d) Socijalnom izolacijom
 DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA

Somatske bolesti
1) Mononukeloza kod adolescenata
2) Kod gojaznosti/anoreksije - nadbubreg, štitna žlezda.
3) AIDS – homoseksualci i narkomani
4) Virusne pneumonije – stariji pacijenti
Neurološke bolesti
1) 50-75% pacijenata ima značajne simptome depresije koje nisu u korelaciji
sa godinama, trajanjem bolesti i koreliraju sa nalazima na
neuropsihološkim testovima.
2) Temporalna epilepsija – posebno sa fokusom desno.
3) CVB – depresija je česta manipulacija, posebno u prve dve godine po MU
4) Tumor diferencijalnog i temporalnog režnja
Pseudodemencija
1) Iznenadni početak
2) Dnevne varijatne
3) Ne pokušava da odgovori na test pitanja
4) Novija memorija oštećena
5) Na podsticaj – odgovaraju na pitanja
Ostali poremećaji raspoloženja
1) Isključiti depresiju uzrokovanu opštim medicinskim stanjima i upotrebom
lekova/PAS
2) Izdiferencirati da li je bilo hipomanij
3) Oceniti dužinu trajanja i težinu da bi se razgraničila od
- Minor depresije (inkompletni epizodični
depresivni poremećaj)
- Rekuretnog kratkog depresivnog poremećaja
(kompletna depresija ali kraći od 2 godine)
- Distimija (kompletni depresivni simptomi)