Zoltan Zavargo, Jasna Grbi}

Rada Jevti}-Mu~ibabi}, Nikola Dokmanovi}

Tehnolo{ki fakultet, Novi Sad

Primena analize integrisanih energetskih

tokova u projektovawu toplotnih operacija
u procesu proizvodwe {e}era iz repe
Stru~ni rad
UDC: 664.12:66.021.4
BIBLID: 0350-218X, 29 (2003), 1-4, 17–27

Proces proizvodwe {e}era iz {e}erne repe te~e sa velikom po-

tro{wom toplotne energije. U ciqu smawewa potro{we toplot-
ne energije vrlo ~esto se preprojektuje sistem za isparavawe i
zagrevawe. Pri analizi mre`e toplotnih razmewiva~a korisnom se
pokazala tzv. pin~ tehnologija. Ova metoda bazira se na integri-
sanim toplim i hladnim strujama i daje nam odgovor na pitawe:
kolika je maksimalna mogu}a rekuperacija toplotne energije za
datu minimalnu razliku temperatura izme|u tople i hladne stru-
je u sistemu. Metoda je tako|e, kori{}ena i pri projektovawu
fabrike {e}era [5, 7‡10].
U ovom radu izvr{ena je analiza postoje}eg stawa u fabrici {e}e-
ra „Crvenka” primenom pin~ tehnologije. Ciq analize je bio da se
da re{ewe za smawivawe potro{we toplotne energije sa sada{wih
1,3 repe na 1,0 MJ/kg repe uz minimalne investicije.
Kqu~ne re~i: proizvodwa {e}era iz repe, toplotna integracija,
Pin~ analiza, preprojektovawe

Uvod

Termodinami~ku analizu zvanu „Pin~ (Pinch) tehnologija” uveo je Linhof

(Linhoff) [1]. Ova metoda se pokazala kao efikasno sredstvo pri projektovawu mre`e
toplotnih razmewiva~a. Integracijom mre`e toplotnih razmewiva~a mogu}e su
u{tede od 5 do 60% u potrebnoj energiji [2].
Ova metoda primewuje se kako za projektovawe potpuno nove mre`e toplot-
nih razmewiva~a tako i za preprojektovawe (retrofit) postoje}e mre`e. Primarni

17
ciq pri projektovawu bilo kog industrijskog procesa je maksimum rekuperacije
toplote proces-proces ({to boqa integracija) odnosno minimizirawe dodatne
(spoqne) potrebne toplotne energije. Pri preprojektovawu postoje}eg industrij-
skog procesa tako|e je ciq maksimalna rekuperacija toplote proces-proces i mini-
mizacija dodatne potrebne toplotne energije u skladu sa mogu}nostima postoje}eg
stawa.
Pin~ metoda pro{irena je i na analizu i projektovawe sistema koji koriste
vodu (Water Pinch Analysis) [3, 4].
Primena pin~ tehnologije odnosi se na celu procesnu industriju. Brojni su
prmeri primene ove tehnologije u industriji {e}era [5–10]. Tako je ova tehnologija
kori{}ena pri preprojektovawu fabrike {e}era u V. Britaniji [5, 8] kao i pri
preprojektovawu poqskih fabrika {e}era [9, 10].
Potro{wa energije pri proizvodwi {e}era iz {e}erne repe je veoma inten-
zivna. Ovo je jedan od razloga za potrebom rekonstrukcije fabrike {e}era. Trenutno
u Evropi, specifi~na potro{wa energije je ispod 1 MJ/kg repe.
U ovom radu ciq je bio da se smawi sada{wa potro{wa topolotne energije u
fabrici {e}era „Crvenka” sa 1,2‡1,3 na oko 1,0 MJ/kg repe uz minimalne investi-
cije. Pri analizi postoje}eg stawa kao i predlo`enih re{ewa za u{tedu kori{}ena
je pin~ tehnologija.

Analiza postoje}eg stawa

U periodu od 10. do 20. oktobra 2001. obavqeno je snimawe masenog i toplot-

nog bilansa u {e}erani „Crvenka”. Snimawem su obuhva}eni laboratorijski i
pogonski podaci. Izvr{eno je snimawe temperature grejawa me|uprodukata kao i
veli~ina neophodnih za formirawe masenog i toplotnog bilansa otparne stanice i
masenog i toplotnog bilansa rafinerije.
Nakon izvr{ene analize i provere prikupqenih podataka dobijenih snima-
wem tehnolo{kog procesa u {e}erani, izvr{eni su neophodni prora~uni i naprav-
qen je materijalni i energetski bilans tehnolo{kog procesa {e}erane u Crvenki.
Na osnovu rezultata merewa i formiranih toplotnih i materijalnih struja
evidentirane su sve tople i hladne struje koje su navedene u tabl. 1. Na osnovu ovih
struja formiraju se integrisane tople i integrisane hladne struje tzv. pin~ dija-
gram.
Pin~ tehnologija, kao {to je ve} re~eno, predstavqa jednostavnu metodu za
sistematsku analizu hemijskih procesa uz pomo} prvog i drugog zakona termodina-
mike. Prvi zakon omogu}ava izra~unavawe razmewene toplote, odnosno promenu
entalpije, DH. Drugi zakon odre|uje pravac prenosa toplote. U toplotnom razmewi-
va~u topla struja ne mo`e biti hla|ena ispod napoja hladne struje, dok se hladna
struja ne mo`e zagrejati vi{e od temperature napojne tople struje. U praksi topla
struja mo`e da se ohladi do temperature definisane toplotnim izmewiva~em. Ova
definisana temperatura prilaza je minimalna dozvoqena temperaturna razlika,
DTmin., u temperaturnim profilima struje za dati toplotni razmewiva~. Tempera-
turni nivo na kome se nalazi DTmin., naziva se mesto pin~a.

18
Z. Zavargo i dr.: Primena analize integrisanih energetskih tokova u...
TERMOTEHNIKA broj 1-4 ‡ godina XXIX, 17–27 (2003)

Tablica 1. Tople i hladne struje ‡ postoje}e stawe

Q
Tople struje Tul Tizl
[MJ/100 kg repe]
Qkond,1 Kondenzacija I brida 124 124 82,084
Qkond,2 Kondenzacija II brida 118 118 75,191
Qkond,3 Kondenzacija III brida 106 106 71,581
Qkond,4 Kondenzacija IV brida 100 100 17,221
Qkond,5 Kondenzacija V 93 93 8,154
Qek,rp Ekspanz. kond. returne pare 130 118 1,960
Qek,2 Ekspanz. kond. II otparne stanice 118 106 1,960
Qek,3 Ekspanz. kond. III otparne stanice 106 100 1,960
Qek,4 Ekspanz. kond. IV otparne stanice 100 93 1,740
Qtv Topla voda 93 70 5,750
Qkpk Kond. pare kristalizera 68 68 42,836
Qhk Hla|ewe kond. do 20 °C 68 20 3,270

Tul Tizl Q
Hladne struje
[MJ/100 kg repe]
Qisp,1 Isparavawe I stepen 124 124 82,084
Qisp,2 Isparavawe II stepen 118 118 75,191
Qisp,3 Isparavawe III stepen 106 106 71,589
Qisp,4 Isparavawe IV stepen 100 100 17,221
Qisp,5 Isparavawe V stepen 93 93 8,154
Qrs Retki sok I stepen I 91 103 5,566
II 103 114 6,893
III 114 123 4,240
Qsts Standardni sirup 85 90 2,645
Qk{ Kuvawe A, B i C {e}era 80 80 42,836
Qtk Toplo kre~ni sok II sat. 85 94 4,284
Toplo kre~ni sok I sat. 78 89 6,545
Qcs Cirkulacioni sok I 70 74 1,630
II 74 81 2,892
Qvp Voda sa presa 56 70 2,066
Qhks Hladno kre~ni sok I 40 57 8,263
II 57 68 5,750
III 68 80 6,067

19
 Pin~ defini{e minimalnu pogonsku silu u datoj jedinici za toplotnu
razmenu. Kod mre`e toplotnih razmewiva~a postoje integrisane tople struje i
integrisane hladne struje, koje se formiraju iz svih toplih i svih hladnih struja u
procesu.
Primarni ciq pin~ analize je postizawe u{tede boqom toplotnom integra-
cijom toplote, odnosno maksimalnim iskori{}ewem razmene toplote proces-pro-
ces.
Na osnovu toplih i hladnih struja, datih u tabl. 1, formira se pin~ dijagram
u kome se nalaze kompozitne tople i hladne struje (sl. 1). Integrisane tople struje
predstavqaju izvor toplote dok integrisane hladne struje predstavqaju toplotni
ponor ili potro{a~e. Deo hladnih struja koji nije iznad pokriven toplim strujama
treba grejati dovedenom toplotom, Qdov, dok tople struje koje ispod sebe nemaju
hladne struje treba hladiti sa Qodv. Tople i hladne struje koje se poklapaju vertikal-
no se razmewuju u procesu to su razmene toplote tipa proces-proces. Koli~ine
toplote koje je u ovom slu~aju neophodno dovesti i odvesti su:
Qdov = 86,324 MJ/100 kg repe i Qodv = 46,123 MJ/100 kg repe.

Slika. 1. Pin~ dijagram postoje}eg stawa izra`enog na 100 kg repe

Po~etna entalpija za tople struje je H0 = 0 dok je za integrisane hladne

struje H0 = 46,123 MJ/100 kg repe. Razmena toplote izme|u struja je po vertikali.
Pomerawe integrisanih toplih struja udesno je mogu}e, ali to bi zna~ilo pre-
raspodelu potro{a~a.

20
Z. Zavargo i dr.: Primena analize integrisanih energetskih tokova u...
TERMOTEHNIKA broj 1-4 ‡ godina XXIX, 17–27 (2003)

Na osnovu dobijenog pin~ dijagrama, odnosno integrisanih toplih i hlad-

nih struja mo`e se zakqu~iti da su struje relativno dobro integrisane. Isto tako se
vidi da zna~ajni deo energije, relativno niskog potencijala, odlazi u okolinu (Qodv).
Mogu}nosti za u{tedu:
(1) Pomerawem potro{a~a sekundarnih (bridovih) para
Sa sl. 1. se vidi da bi pomerawem integrisane hladne struje ulevo mogla da se
smawi koli~ina kako dovedene tako i odvedene toplote. Ovo naravno ima svoje
ograni~ewe i neophodna je preraspodela potro{a~a.
(2) Termokopresija sekundarne pare
Uz specifi~nu potro{wu pare za proizvodwu elektri~ne energije na pro-
tivpritisnoj turbini od 13 kg/kWh i uz specifi~nu potro{wu elektri~ne energije
za potrebe tehnolo{kog procesa od 3,0 kWh/100 kg repe, potrebno je da fabrika
tro{i 39,0 kg tehnolo{ke pare na 100 kg repe za pokrivawe potrebe u proizvodwi
struje. Ukoliko fabrika tro{i vi{e od 39,0 kg pare/100 kg repe, vi{ak o{tre pare se
preko stanice za redukciju smawuje na pritisak povratne pare. Obrnuto, ukoliko
fabrika ima specifi~nu potro{wu mawu od 39,0 kg pare/100 kg repe, jedan deo
elektri~ne energije za potrebe tehnolo{kog procesa mora se kupiti iz spoqne
mre`e.
Za slu~aj projektovane potro{we od 27,43% pare na repu, kako je predvi|eno
Idejnim projektom, fabrika mora da dokupi oko 30% potrebne elektri~ne energije.
Tako|e, ukoliko bi se fabrika opredelila za u{tedu toplote komprimovawem
bridovih para, dolazi u obzir jedino primena mehani~kih kompresora na elektro-
motorni pogon jer u kotlovnici ne postoji nikakva eksergetska rezerva.
Pri komprimovawu bridovih para postoje dve mogu}nosti:
‡ Komprimovawe vakuumbridove pare, koja se vodi na barometrijsku kon-
denzaciju, na pritisak pare koju je mogu}e potro{iti za potrebe tehno-
lo{kog procesa.
Na taj na~in se toplota niskog potencijala koja se mora odvesti van kruga
toplotne ekonomije tehnolo{kog procesa, ponovo vra}a za potrebe tehnolo{kog
procesa {to predstavqa u{tedu u potro{wi toplote. Uobi~ajeno je da se kompri-
movawe vakuumbrida vr{i na pritisak pare koja se tro{i za kuvawe, u ovom slu~aju
IV brida. Na taj na~in se ostvaruje princip „toplotne pumpe”.
‡ Komprimovawe bridove pare sa otparne stanice na pritisak vi{eg
brida ili retura.
U ovom slu~aju se ne ostvaruje direktna u{teda toplote jer brid koji se
komprimuje mo`e da se tro{i za potrebe tehnolo{kog procesa, ve} se kompri-
movawe pare pojavquje kao „fiktivni potro{a~” kojim se pove}ava koli~ina upare-
ne vode. Ukoliko redovnim razvodom pare ne mo`e da se postigne `eqeno ugu{}ewe
soka ve} se ono posti`e komprimovawem bridove pare, tada se i ovaj slu~aj kom-
primovawa pare pojavquje kao u{teda u potro{wi pare za kuvawe A {e}erovine.

21
 Izvr{ena analiza na bazi cene mazuta od 14,0 din./kg i cene elektri~ne
energije od 2,4 din./kWh pokazuje da su eksploatacioni tro{kovi u{tede pri
komprimovawu pare ve}i od tro{ka za mazut pri proizvodwi pare pa se mo`e
zakqu~iti da se ovaj vid u{tede, u uslovima ove analize, ne isplati.
Ukoliko bi zbog pro{irewa kapaciteta fabrike bilo potrebno investi-
rati u kotlovnicu, re{ewe sa primenom termokompresije se mo`e pokazati renta-
bilnije od re{ewa ugradwe nove opreme u kotlovnici.
(3) Intervencija u tehnologiji.
Pro{irivawem integrisane tople krive udesno i integrisane hladne krive
ulevo moglo bi zna~ajnije da se smawi koli~ina dovedene i odvedene toplote. Ovde
postoji vi{e mogu}nosti, s tim {to treba uzeti u obzir da `eqeni efekat u{tede
treba ostvariti uz minimalne investicije.

Tehni~ka re{ewa za smawewe potro{we pare

Ciq ovog projekta je da se primenom pin~ metode za analizu toplotnih

operacija optimizuju operacije prenosa toplote u tehnolo{kom procesu proiz-
vodwe {e}era u {e}erani „Crvenka” {to }e dati kao rezultat potro{wu toplotne
energije u gorivu od oko 1,0 MJ/kg repe, uz {to mawe investicije u tehnolo{ku
opremu.
Osnovna ideja za smawewe potro{we tehnolo{ke pare je da se maksimalno
iskoristi toplota niskog potencijala u vakuumbridu i kondenzatu za grejawe soka
pre I saturacije i da se iskoristi ugra|eno re{ewe kuvawa A {e}erovine pomo}u
kristalne osnove koje omogu}ava rad sa standardnim sirupom gustine 74° Bx uz
smawenu potrebu uparavawa vode pri kuvawu {e}erovine u odnosu na prethodno
re{ewe kuvawa sa standardnim sirupom gustine oko 68° Bx. Nova oprema za filtra-
ciju standard sirupa nema~ke firme PUTSCH, tipa Siebomat, ugra|ena za kampawu
2002. godine, omogu}uje filtraciju standard sirupa gustine do 75° Bx {to je tako|e
jedan od uslova za realizaciju ove ideje.
Za kampawu 2002. godine ugra|ene su dve kontinualne centrifuge za obradu
B {e}erovine koje omogu}uju boqe iskori{}ewe {e}era na centrifugama i rad sa
gu{}im sirupima na kuvawu B i C {e}erovine {to tako|e smawuje potro{wu pare za
kuvawe {e}erovina.
Na sirovoj strani, za kampawu 2002. godine, ugra|ene su dve automatizovane
filter prese firme PUTSCH na kojima je mogu}e isla|ivawe muqa uz minimalno
razre|ewe filtrata. Na taj na~in se smawuje koli~ina soka koja se greje pre I i II
saturacije kao i retkog soka koji se greje pre ulaska u I stepen otparne stanice.
Smawena koli~ina retkog soka zahteva mawu koli~inu isparene vode na otparnoj
stanici {to omogu}ava rad sa mawim zagrevnim povr{inama na otparnoj stanici.
Fabrika {e}era u Crvenki ima ugra|eni protivstrujni mera~ na difuziji
koja omogu}ava da se razlika temperatura izme|u ulazne temperature repe i izlazne
temperature difuznog soka odr`ava na 15 °C. U dosada{wem radu nisu potpuno
iskori{}ene mogu}nosti koje pru`a ovaj ure|aj.
U kampawi 2001. godine, u periodu od 10. do 20. oktobra, kada je fabrika
radila pribli`no projektovanim kapacitetom, izvr{eno je snimawe parametara

22
Z. Zavargo i dr.: Primena analize integrisanih energetskih tokova u...
TERMOTEHNIKA broj 1-4 ‡ godina XXIX, 17–27 (2003)

potrebnih za obra~un toplotnih bilansa u tehnolo{kom procesu. U tabl. 2, rezul-

tati dobijeni merewem upore|eni su sa podacima dobijenim u idejnom projektu.
Razlika u potro{wi tehnolo{ke pare je 12,69 kg/100 kg repe, {to predstavqa smawe-
we u potro{wi pare od 29%.

Tablica 2. Upore|ewe potro{we pare izme|u sada{weg i projektom predvi|enog stawa

Sada{wa Predvi|ena
U{teda
Mesto potro{we potro{wa potro{wa
[kg pare/100 kg repe]
Ekstrakcija soka
‡ grejawe pres. vode 0,95 0,93 0,02
‡ grejawe cirk. soka 2,08 0,90 1,18
Grejawe pre I sat. 9,72 3,60 6,12
Grejawe pre II sat. 1,97 2,74 -0,77
Grejawe retkog soka 6,88 8,14 -1,26
Kuvawe A {e}era 12,00 7,83 4,17
Kuvawe B {e}era 5,90 3,64 2,26
Kuvawe C {e}era 1,90 1,43 0,47
Zagrevawe standardnog sirupa 1,01 1,01 0,00
Su{ewe {e}era 0,80 0,80 0,00
Centrifuge 0,50 0,00 0,50
Ukupno: 43,71 31,02 12,69

Provera kapaciteta postoje}e termotehni~ke opreme pokazuje da se projek-

tom predvi|ena re{ewa uklapaju u postoje}u opremu uz relativno male investicione
zahvate:
• osposobqavawe 2 zagreva~a za grejawe vakuumbridom,
• prepravka jednog postoje}eg zagreva~a za grejawe toplom vodom (eventual-
no ugradwa jednog novog plo~astog izmewiva~a), i
• novi razvod pare i kondenzata usagla{en sa projektnim re{ewem.
Usko grlo pri radu otparne stanice je zagrevna povr{ina III stepena upara-
vawa koja je na granici kapaciteta u projektom predvi|enim uslovima. U slu~aju
smawewa koeficijenta prolaza toplote usled zano{ewa zagrevnih povr{ina kamen-
cem, na ovom stepenu ne postoji nikakva instalirana rezerva koja bi kompenzovala
smawewe prolaza toplote. Zbog toga se preporu~uje da se pre otparne stanice retki
sok tretira preko jonoizmewiva~ke kolone (zamena Ca jona sa Na jonima) da bi se
izbeglo stvarawe kamenca pri uparavawu soka. Ovo tehni~ko re{ewe treba da
predstavqa predmet posebnog projekta.
U tabl. 3. prikazane su sve tople i hladne struje predlo`enog re{ewa. Na sl.
2. prikazane su integrisane tople i hladne struje sa predlo`enom izmenom tj.

23
pove}awem povr{ine za razmenu. Kao {to se vidi, ovo smawuje kako potrebu za
dovedenom toplotnom energijom tako i za odvo|ewe toplote:
Qdov = 58,627 MJ/100 kg repe i Qodv = 26,988 MJ/100 kg repe.

Tablica 3. Tople i hladne struje ‡ predlo`eno re{ewe

Q
Tople struje Tul Tizl
[MJ/100 kg repe]
Qkond,1 Kondenzacija I brida 128 128 53,402
Qkond,2 Kondenzacija II brida 122 122 50,485
Qkond,3 Kondenzacija III brida 117 117 48,460
Qkond,4 Kondenzacija IV brida 107 107 32,786
Qkond,5 Kondenzacija V brida 96 96 10,210
Qek,rp Ekspanz. kond. returne pare 134 122 0,871
Qek,2 Ekspanz. kond. II otparne stanice 122 117 0,871
Qek,3 Ekspanz. kond. III otparne stanice 117 107 2,830
Qek,4 Ekspanz. kond. IV otparne stanice 107 96 3,266
Qtv Topla voda 98 70 9,127
Qkpk Kond. pare kristalizera 62 62 29,803
Qhk Hla|ewe kond. do 20 °C 62 20 3,272
Q
Hladne struje Tul Tizl
[MJ/100 kg repe]
Qisp,1 Isparavawe I stepen 129 129 54,664
Qisp,2 Isparavawe II stepen 123 123 49,701
Qisp,3 Isparavawe III stepen 118 118 48,130
Qisp,4 Isparavawe IV stepen 108 108 32,220
Qisp,5 Isparavawe V stepen 96 96 9,579
Qrs Retki sok I stepen I 90 105 6,836
II 105 112 3,221
III 112 120 3,700
Qk{ Kuvawe A {e}era 80 80 18,776
Qk{ Kuvawe B i C {e}era 80 80 11,037
Qzk Zavr{na karbonatacija I 88 93 2,308
II 80 88 3,657
Qkl Klera 75 95 2,200
Qcs Cirkulacioni sok 70 81 1,969
Qvp Voda sa presa 60 72 2,025
Qhds Hladno defekovani sok I 40 52 6,084
II 52 70 9,126
III 70 82 5,855
IV 82 86 1,981

24
Z. Zavargo i dr.: Primena analize integrisanih energetskih tokova u...
TERMOTEHNIKA broj 1-4 ‡ godina XXIX, 17–27 (2003)

Slika 2. Pin~ dijagram predlo`enog re{ewa izra`enog na 100 kg repe

Zakqu~ak

U okviru demonstracionog projekta „Integrisawe energetskih tokova i op-

timizacija potro{we toplote u {e}erani Crvenka”, finansiranog od Ministar-
stva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije, izvr{eno je:
‡ snimawe postoje}e potro{we toplote u procesu proizvodwe {e}era,
kao i
‡ analiza postoje}ih re{ewa primenom pin~ metode,
‡ izrada novih termotehni~kih re{ewa uzimaju}i u obzir karakteristike
postoje}e tehnolo{ke opreme, i
‡ analiza novih termotehni~kih re{ewa primenom pin~ metode.
Kao krajwi rezultat ovog projekta postignuto je smawewe potro{we ener-
gije u gorivu za proizvodwu tehnolo{ke pare sa sada{wih 1,2‡1,3 na 1,0 MJ/kg repe.
Zahvaquju}i realizaciji ovog demonstracionog projekta doma}e {e}erane
su dobile:
‡ snimak stvarnog stawa potro{we toplote u tehnolo{kom procesu u jednoj
doma}oj fabrici,
‡ novu projektantsku metodu za analizu tehni~kih re{ewa u oblasti po-
tro{we toplotne energije, i

25
 ‡ koncepciju toplotne ekonomije tehnolo{kog procesa u jednoj doma}oj
{e}erani na nivou aktuelnih re{ewa u Evropi.
Pri izboru termotehni~kih re{ewa vodilo se ra~una da bude ispuwen uslov
ostvarivawa maksimalne u{tede uz {to mawe investicije. U konkretnom slu~aju
{e}erane u Crvenki nova termotehni~ka re{ewa mogu da se isplate kroz u{tedu u
gorivu za proizvodwu tehnolo{ke pare u toku jedne kampawe prerade repe.

Zahvalnica

Ovaj rad ra|en je u okviru demonstracionog projekta Integrisawe energet-

skih tokova i optimizacija potro{we toplote u {e}erani „Crvenka” (NPEE
301-64A) koje je finansiralo Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj Republike
Srbije.

Oznake

H ‡ entalpija, [MJ]
Q ‡ koli~ina toplote, [MJ]
T ‡ temperatura, [°C]

Litertatura

[1] Linhoff, B., Flower , J. R., Synthesis of Heat Exchanger Networks: Systematic Generation of
Energy Optimal Networks, AIChE Journal, 24 (1978), pp. 633–642
[2] Linhoff, B., Pinch Analysis – a State-of-the-Art Overview, Trans. IChemE, 71(A5) (1993), pp.
503–522
[3] Wang, Y. P., Smith, R., Wastewater Minimization, Chem. Eng. Sci. 49 (1994), 7, pp. 981–1006
[4] Wang, Y. P., Smith, R., Wastewater Minimization with Flowrate Constraints, Trans. IChemE.
73(A8) (1995), pp. 889–904
[5] Twaite, N. R. et al., Energy Reduction and Process Integration, Int. Sugar J. 88 (1985), pp. 1056
[6] Urbaniec, K., Modern Energy Economy in Beet Sugar Factories, Chapter 9.4.3: Energy-Sys-
tem Design Using the Technique of Process Integration, Elsevier, Amsterdam, 1989, pp.
363–367
[7] Carter, K. L., Thompson, P. D., Total Energy Integration at Ipswich Factory, Int. Sugar J., 92
(1990), pp. 195–205
[8] Christodoulou, P., The “Pinch Technology” and the Energy Reduction in the Beet Sugar Pro-
cess, Zuckerindustrie, 117 (1992), 3, pp. 169–175
[9] Urbaniec, K., Zalewski, P., Zhu, X. X., A Decomposition Approach for Retrofit Design of En-
ergy Systems in the Sugar Industry, Applied Thermal Engineering, 20 (2000), pp. 1431–1442
[10] Urbaniec, K., Zalewski, P., Klemes, J., Application of Process Integration Methods to Retrofit
Design for Polish Sugar Factories, Zuckerindustrie, 125 (2000), 4, pp. 244-247

26
Z. Zavargo i dr.: Primena analize integrisanih energetskih tokova u...
TERMOTEHNIKA broj 1-4 ‡ godina XXIX, 17–27 (2003)

Abstract

Application of Heat Integration Analysis for

Heat Excange Network Retrofit Design in
the Beet Sugar Process
by

Zoltan ZAVARGO, Jasna GRBI]

Rada JEVTI]-MU^IBABI], and Nikola DOKMANOVI]
Faculty of Technology, Novi Sad, Serbia and Montenegro

Sugar beet process needs great deal of heat energy. In order to reduce this utili-
ties the evaporator and the heating systems should be retrofited. Thermodynamic analy-
sis called Pinch Technology is often used for Heat Exchange Network analysis and design.
The method is based on integrated hot and cold streams, predicts the theorethical maxi-
mum possible recovery for a given value of DT, where DT is the minimum heat approach in
any heat exchanger in the network. This method has been also used for retrofit design in a
sugar beet industry [5–11].
In this work the analyis of the present situation in Sugar factory Crvenka has
been done adopting Pinch Technology. The goal of this analysis was to find solution whic
will reduce the energy consumption from 1.3 to 1.0 MJ/kgbeet with minimum capital in-
vestment.
Key words: beet sugar process, heat integration, Pinch analysis, retrofit

Odgovorni autor / Corresponding author, Z. Zavargo

E-mail: zzavargo@uns.ns.ac.yu

27