HASANAGINICA

Stojim na mostu I gledam u reku koja neprekidno teče ispod mene . Zamislim se I zapitam da li je ona
isto tako tekla pre mnogo vekova kada se dešavala tragična sudbina jedne mlade I prelepe žene . Imam
preveliku želju da zaustavim vreme I ovu vodu koja teče ispod mene I vratim se daleko unazad I ispravim
nepravdu .

Dugo sam razmišljao kako opisati takvu osobu kao što je bila Hasanaginica . Malo bi bilo I ovo parče
hartije da bi se opisala verna žena I brižna majka .Žrtva vremena u kojem je živela I žena koju nisu
razumeli . Ona je bila svesna vremena u kojem je živela I poštovala je sva društvena pravila toga doba .
U njoj se javlja želja da vidi svoga muža koga dugo nije videla I ta njena ljubav koju ima prema mužu je
vuče ka njemu , ali ona kao žena toga doba ne sme da pokaže ta svoja osećanja . Pored nemira koga ima
u sebi I koga vešto prikriva njena prava borba tek dolazi . Žena koju niko nije razumeo , a koja je težila
pravoj patrijahalnoj porodici , biva odbačena I od samog muža. Ona u svom mužu izaziva mržnju I gnev
samo zbog toga što nije smela da prekrši neka društvena pravila I da svojim postupcima nanese veliku
sramotu pre svega sebi , a onda I porodici . Ona je bila plemenitog roda I vaspitana tako da mora da
poštuje muža , a I porodicu . Potajno je mislila da će muž biti meka srca I da joj neće zameriti što ga nije
posetila . Ona je ostala u kući uz svoju decu koji su joj bila jedina podrška I nada za život I opstanak .
Odbačena od strane muža,brata i društva , ona kao takva jedinka nije mogla opstati u tom surovom
svetu. Njena osećanja su čista I prema mužu I prema svojoj deci , ona ni jednog trenutka nije razmišljala
o odlasku , imala je nadu da će ljubav da prevaziđe ovo ludilo u kojem se našla . Kako se borba
povećavala tako je ona sve više pokušavala da urazumi I muža I brata ali bezuspešno . Pritisnuta
bremenom tradicije I pravila ona dolazi u situaciju da mora da napusti nešto što je za nju sveto . Kao
usamljeni drvo na livadi koga su išibali vetrovi koji su duvali sa svih strana stoji Hasanaginica usamljena I
skrhana od bola I patnje. Samo mlade grane koje su tek toliko niske I nejake , pridržavaju deblo da ne
padne . Kako priroda nije imala milosti prema drvetu tako ni društvo nije imalo milosti prema mladoj
Hasanaginici . Slomljena I skrhana gde jedva stoji,poslednji vetrovi lome joj I oduzimaju joj te mlade
grane koje su je do tada pridržavale I davale život . Njeno srce je čisto I iskreno bez imalo krivice biva
optuženo za izdaju što je bila kap u već prepunoj čaši I dovodi do tragičnog ishoda I njene smrti .

Vreme prolazi i svet se menja kao I samo shvatanje života I pravila koji u njemu vladaju . Koliko god
vreme brzo prolazilo društvena pravila su se menjala sporo posmatrajući jedan ljudski život .