Filip Lopate Bil Zavatski RAZGOVOR Sastali smo se sa DuSanom Makavejevom u Algonkin uz kafu razgovaramo na engleskom. On je prijatan, okrug- last, bradat Govek, pomalo premoren festivalskom satni- com, ali dok govori, sve je vide zanet objaSnjavanjem pro- cesa nastajanja »W.R.«.-a, svog poslednjeg filma. Na kraju ucinilo nam se da ga zapravo ponovo montira pred nagim o¢ima. Konobar je zastao da posluSa, kad je doSao da do- lije kafu; ljudi koji sede za okolnim stolovima takode pri- sluSkuju. Kada poéne da obja3njava neku temu koja je za njega interesantna, Makavejev je nezadrziv. Stil mu je du- hovit, logiéan i évrst. Diplomirao je psihologiju na Beo- gradskom univerzitetu, biv3i filmski kritiéar, rezirao je dvadeset 35 mm kratkih i dokumentarnih filmova, a_sni- mio je i joS tri igrana, pored W.R.-a: COVEK NWJE TICA (1966), LJUBAVNI SLUCAJ, ili TRAGEDIJA SLUZBENICE PTT (1967), NEVINOST BEZ ZASTITE (1968). Makavejev kage da je prva obaveza filmskog stvaraoca da bude profesionalac: »Da bi bili dobri revolucionari mo- ramo poloziti sve akademske ispite.« — Koristili ste_niz raznorodnih elemenata u istom filmu — intervju sa Rajhovom decom uz operske arije, uz epi- zodu uzimanja kalupa: ponegde pop-art pristup, dokumen- tarni pristup, fikciju. Nekako je sve imalo svoje mesto, ill ga je skoro imalo. Jog od LIUBAVNOG SLUGAJA vi skla- pate j integrigete scitatee sa drugim delovima filma. S kakvom to namerom Ginite? — Svesni smo toga da Zivimo fragmentarnim Zivotom, Primera radi, svi imamo neka politiéka opredeljenja, zato idemo da glasamo, ili smo aktivisti. Imamo i porodiéni 1zivot; manje-vise smo i tu uklopljeni, ili se mozda sva- damo, ali te svade nemaju veze sa politikom — mada moda i imaju na odredeni natin: liéna sreéa u vezi je sa politiékim zivotom, ali to nije direktna zavisnost. Ci- tamo knjige | gledamo filmove. Svi pored toga imamo | neke, kako da kazem, zabranjene stvari o kojima nikome ne govorimo, ili ne Zelimo da se sazna da ih Ginimo... — A maitanja... — Maé8tanja i maStarije. Posebno pozoriste i filmovi — njihov svet je svet mate. Citaju se i stripovi; Gita se Blondi, ili — kako se ono zvaSe onaj vojnik?: Bit! Bejli. Ill Carobnjak iz Id-a. Svi mi zapravo zivimo u mnogo razlici- tih svetova istovremeno. Oni se nikada ne mogu objedi- niti, jer svet nauke je Nauka, svet umetnosti je Umetnost, politike je Politika. Ova podela, ova vrsta strukture omo- guéava sistemu da funkcionige | odrZava ‘status quo’. Malo ko se zato bavi interdisciplinarnim istrazivanjima. Inter- kulturalnim istrazivanjima. li mozda poli-etniékim situacl- jama. Vrlo retko dolazi do te vrste razmene i prozimanja. Te stvari imate u obliku konflikata, kao sukob Crnci-Jev- reji, Belci-Latino/amerikanci. Ima raznoraznih sukoba. Po- stoji i sukob Studenti-Policija. Ti¢e se policije i stude- nata | zajednica se obléno ni ne mega u njega. Drudtvo ume vrlo brzo i lukavo da izoluje nekoga ili neSto, da ga etike- tira. Tako dve posebne grupe u sukobu imaju svoje mesto. Otkrio sam da je to, da budem dosledan Rajhu koji Je voleo |judsku prirodu, ono Sto biva fragmentizovano i unl- Steno; morao sam prona¢i naéin da te rastavijene delove ponovo priblizim i sastavim. Mogu se oni sastavi si- lom, ali to onda nije organski. — Mogu se prikovati jedno za drugo... — MoZe se jednostavno napraviti kolaz, seckajuci maka- zama delove (Makavejev pokazuje slepijivanje dlanovima). Neki éesto rade ba’ to. Imate pesnika koji koriste psovke, lepe stvari, sentimentalnost i grubost i politiku. Ali se vidi da je to nabijeno jedno na drugo, silom. § druge strane, moj prijatelj je pre desetak godina napravio ne- koliko skulptura. Bile su to skulpture za dodirivanje. Bila su tu | uputstva o tome Sta treba uraditi. Stave se ruke unutra i radi ovako (Makavejev podize ruke iznad stola 1 2priblizava ih Krivudajuci). U trenutku kada izgubi oseéaj svog polozaja, Covek dodirne sebe. UplaSié se! Prosto ne- verovatno! To se desi negde unutar skulpture; tako je na- pravijena. | ja sam se uplagio, Kako je samo bio u stanju da me patpuno advoji od mene samog, da tako udesi taj... dodir! — bilo je to neSto jako dobro. RazmiSljao sam kako da sam napravim tu vrstu doZivijaja. Tad sam odlucio da ne mislim o okviru za koji sam znao da postoji: Rajhu. OK. Dobro, dakle ja imam odredenu kolicinu infor- macija koje Zelim preneti drugima — javnosti. OK. Treba mi sredstvo za to, koje mora biti dramatiéno po formi; ali s humorom. Bez filma koji ima trajanje igranog, niko ti neée dati dvoranu. Dakle, nema velike publike. Znadci, za Rajhove ideje, treba mi velika publika. Dosta dugo vodio sam se mi8lju da napravim dokumen- tarni film u trajanju igranog. Shvatio sam tada da cu take izgubiti veliku publikuy-OK: Zato sam poéeo da sledim svoja osecéanja. Prvo: Ijudi koji su imali.veze s Rajhom; intervjul — Rengli, Luisburg, Njujork. Ljudi i mesta. Skup- ljam istovremeno i fotografije, pamflete, knjige, materijal o Rajhu, ne razmisljajuci o tome =Treba li mi ovo ili ne?«. Tada, za vreme naSeg boravka ovde, otkrili smo da se to- liko stvari deSava. Pored toga, hteo sam da iskoristim Tu- lija (Kuferberga), da napravi uvod za film. — Kako ste upoznali Tulija? — Poznavao sam njegova dela, Guo sam neSto pre dve-tri godine. Shvatio sam da Tuli mnogo vige zasluzuje, da je bogatiji i vazniji, nego da mu samo pesma bude na Spici, ili da neSto kaze na pocetku. Odluéili smo zato da prove- demo dan zajedno. Prvo sam hteo da na belom konju jage po Petoj aveniji, drzeci crvenu zastavu, i da uzvikuje: »Ako u bioskopu ostanete duzZe od pet minuta, postajete élan Fronta seksualnog oslobodenja. Ne moizete to izbedi, molimo vas da zato odmah beiite, ako ne Zelite da ucest- vujete, odmah izadite iz bioskopa!« Cilj je otprilike bio da se negto vrio sugestivno saop3ti publici, reci im to odmah, da nas posle ne bi mogli napasti. »Ako ste protiv has, odlazite odmah. Nemojte ostajati. Ko ostane mora nam se pridruziti« Ali Tuli mi je rekao: »Ne, nisam ras- polozen za zastave.« (smeh) Hteo sam da bude kao Fidel. aRekao sam mu: «OK. hajde da sledimo tvoju Zelju, biced upravo to.« Sve Sto je uradio u filmu, nj smislio tu vrstu teksta, improvizacij . . snimili Tulijev deo. A tada smo sreli Dzeki Kertis. Odluéili smo da nesto napravimo sa Deki. On je stvarno liénost, i stvarno predstavija tu slobodu, tu toleranciju koja je ka- rakteristiéna za Njujork, pa i Sire. Pre 40 godina, kada je Rajb_izmislio termin =seksualna-revolucija«, on je zapravo zastupao prava mladih |judi da koriste kontraceptivna sred- stva, da imaju prava na abortus, ili jednostavno da Zive nevenéano, Danas imamo »seksualnu-revoluciju«, ali u Gi- sto tehniékom smislu. Na raspolaganju mam je ta nova vrsta slobode pojedinca, imamo pilulu, abortus, informi- sanost, filmove — ali sve je u su8tini isto. Zato sam shva- tio da treba da pokazem neSto od onoga Sto se desilo seksualnoj revoluciji. Zato je tu Dzeki. Nazvao sam SCREW (Gasopis). Bio im je poznat moj film LJUBAVNI SLUCAJ, pa su rekli »Samo dodite!« Tako smo malo snimali i kod njih. Onda smo oti8li u stan Nensi Godfri, gde smo napra- vili ono sa kalupom. Sve je teklo organski, iz jedne scene u drugu. Svi su za to govorili (scena sa uzimanjem otiska za kalup penisa): »NeéeS to moci upotrebiti u ovome filmu!« Ja sam odgovorio: =Dobro, ostaviéemo za sledeci.« Hteo sam da mi na raspolaganju bude sve Sto sam OSE- CAO da mi treba. Oti8li smo zatim u Evropu, i probao sam da ponesto snimim G Nemaékoj, ali nije ilo. Oni imaju samo verbalni Sexpol-materijal. U Italiji imaju na jednom mestu Orgonske akumulatore; tamo deluju dve Rajhovske * grupe. Bio sam‘u Londonu. Posetio sam Samerhil, ali Nil ne dozvoljava da |judi sa strane tamo snimaju; samo je njegovim uéenicima to dozvaljeno. Putovao sam pokuSa- vajuéi da nabavim jo& materijala, i sklopio sam ono Sto gam snimio u SAD. Imao sam na raspolaganju oko 90 mi- nuta dobrih snimaka. — Sta je bilo sa onim Sto je snimijeno kod Lowena? — Posetio sam Dr Louena. Sreo sam ga godinu dana ra- nije; dobio sam stipendiju Ford-Fondacije, pa sam bio ovde. Posto sam ga poznavao, rekao sam mu da bih Zeleo da film o Rajhu. NeSto smo snimili u njegovoj kance- Pokazao mi je neke filmove koje je napravio za BBC.Nisu mi se ni malo dopali — vrlo distancirano, hladno. Mislim da smo obradili Louenovu terapiju na vrlo liéan nagin. Kasnije sam éuo da on ima tu tadionicu u Teritaunu. Na putu iz Renglija, u Mejnu, prema Luisburgu, u Pensil- vaniji, svratili smo i u Teritaun, i ponesto snimili u toj njegovoj radionici. Mislio sam tada da imam veé ceo film. Imao sam 90 min. izuzetnog materijala. Poslali smo sve da se uveéa u Engleskoj, i éekali. — Snimali ste na 16 mm? Pa to je divno... — Da, vrlo je dobrog kvaliteta. Ipak. bio sam svestan da nisam u stanju da na dokumentaran natin kazZem i neSto ‘0 »Masovnoj Psihologiji FaSizmax, gde su izlozene Raj- hove ideje o crvenom faSizmu. U filmu nije bilo politike. Sve je to bio dokumentarni materijal, o Ijudima, o terapiji — 6iste Cinjenice. Priéu sam izmislio kada sam zavrSio montazu dokumentarnog materijala. - — Dok menjamo traku, Mekavejev objagnjava kako je sro- éio stereotipske likove za svoju pricu: ruski klizaéki Sam- pion Vladimir Ilié (Lenjin-Staljin), Milena (seksuaina oslo- boditeljka), Radmilovié (obiéan éovek iz proletarijata), Mi- Jenina cimerka (ona je seksualno oslobodena, éak | preko- mernoj. Dok raspravijamo o Vladimiru liu, (pravo ime Lenjina bilo je Viadimir Iié Uljanov) snimanje se nastavija. — U govoru Viadimira Ili¢a, kada govori o muzici, to je Lenjin. Od reci do reci! Makavejev citira Lenjina: »Volim Apassionatu! Mogao bih je slugati svaki dan. BoZanska nadijudska muzika! Ali ja ne-podnosim muziku. (smeh i zapanjenost novinara). Tera me da pozelim da kazujem slatke gluposti. PoZelim da pomilujem Ijude. Ali ako pru- 2i8 ruku Ijudima oni Ge ti je odgristi. Mi ih moramo tuéi, tuci ih, a, s druge strane, neshvatijivo je da (mada Zive u takvom paklu) oni umeju da naprave takvu lepotu.« — Sve je to Lenjin? — Da. =Ali moramo ih tuci, tuéi ih. Naravno, mi smo pro- tiv svakog nasilja. To je ceo citat, razgovor sa Lenjinom zabelezio je Maksim Gork), Lenjina muzika muéi, on je joko neurotican. nikakav nadéovek. Zeli da bude, ne eli co buss — mora negto da udini. Pravi_revolucionar! — Koko ste pronaall materijal o Staljinu? (Makavelev je objesnl na novinarskoj projekciji Njujorskog festivala da 5Je mogao da koristi delove ruskog filma Zakletva iz 1947. koji je rezirao Ciaureli, samo zato Sto Rusi nisu potpisali Konvenciju o autorskim pravima, kojom su to mogli da spreée). — U ‘filmskim arhivima sam pregledao stotine hiljada milja filmova, Trazio sam materijal sa Staljinom, a po- sebno ovaj horor-dokumentarac (o ludnici, izmedu ostalog tu su i scene koje slikovito prikazuju efekte Sok-terapije), za koji sam od ranije znao da postoji. Zeleo sam da Sta- Ijina ubacim u film. U jednom trenutku regio sam da Rajha stavim na poéetak i na kraj filma, a da u sredinu ubacim izmi8ljenu priéu. Prilikom montaze, medutim, dokumentarni materijal se pomerio unapred, a priéa je skliznula unazad. Na montaznom stolu, pricu sam montirao bez Staljina. Onda sam -ubacio Staljina u trenutku kada Hié govori Le- njinovim recima. Udara’ je. Ona se okrece ka njemu ito vide nije Lenjin, to je Staljin. Cisto nasilje. Ubacujem Sta- Ijina tamo gde bi se oéekivao Hic. Po meni to je kao kada deca otkriju da to nije baka nego wuk. Ono Sto se za- pravo desilo sa Staljinom i Lenjinom je to da je Staljin po- stepeno progutao Lenjina i uzeo njegovo oblicje. Kada sam video da stvar funkcionige, potrazio sam i druga zgodna mesta. Sest meseci mi je. scena sa uzimanjem kalupa stajala na polici; snimljena je kao sluéajna dokumentarna avantura, kao andergraund filmski Zurnal, iz éiste zabave. Mnogo ‘puta sam pokuSao da je ubacim, bilo na kraju thi na poéetku. Zatim sam prabao da je iskombinujem sa Sta- Ijinom. Sa smrznutim, plastiénim falusom Upalilo je. Tre- balo mi je nekoliko meseci da materijal organizujem. — Kada pravite rez sa falusa na Staljina, sve podseéa na EjzenStajnsku montagu, koja je ved odavno nestala sa film- skog platne. Da fi mislite da ova vrsta estetskog problema — montaza u stilu Ejzengtajna, nasuprot Sinemaskop mi- zanscenu — ima polltiéki prizvuk, | da ste vi vide orijen- tisani ka EjzenStajnovom stanovistu? — Dobro. Ova vrsta rezova prisutna je u tradicionalnim politiékim filmovima. To svojevrsno ismevanje, ili direktno uporedivanje. Ja sam time bio vrio nezadovoljan. Hteo sam da svoj diplomski uradim na temu Ejzenstajna. Nisam, ali sam dosta pisao o njemu + bio sam filmski kritiéar ra- 6nije. Bio sam nezadovoljan njegovom intelektualistiékom montazom. Imao je odliéne ideje, ali je sve to u sustini bila samo gomila snimaka. — Hladnih... — Hladnih. | tako, hteo sam da uradim ono Sto je on hteo da uradi, a ne ono Sto je on stvarno uradio. Sliéno je i sa Godarom. Godinama me je éinio nervoznim, jer Godar ho¢e neverovatne stvari; shvataS Sta hoce, ali on uradi nesto sasvim drugo. | tako, uradio sam ono Sto je Godar hteo, mislim... — Mislim da je LIUBAVNI SLUGAJ jedan od najboljih fil- * mova koje je Godar lkada napravio... (smeh) — Da. Dakle, Sto se tiée politiékog filma, EjzenStajna i “Godara — bio sam ih svestan. Hteo sam, medutim, da to uradim s dugom. Da ga napravim s osecajem, s humorom, da ga napravim tako da se ima osedaj da (ga) se moze do- dirnuti. Da ne bude samo skup prizora. — Zar ne mislite da ipak postofi opasnost od vrlo otigted- nih manipulacija kada se prave takva sravnjivanja? — OK. Ovako. Na jednom nivou, postoji odredeni broj scena u filmu. Najpre ide dokumentarni uvod, a zatim sledi priéa. Sama prica je neka vrsta satiriéne parafraze Rajho- vih mladenaékih ideja, otprilike: uvedite seks u polltiku i dobicete revoluciju. Na taj naéin fikcioni deo filma pred- stavija produzetak i ekspanziju dokumentarna: sama priéa moze se smatrati delom dokumentarca. Ljudi koji se nesto bolje Tazumeju yu Rajha shvataju da je ovo za- pravo dugometrazni dokumentarao, Bez obzira na glumce. Oni shvataju ideje, citate, vide da glumci zapravo predstav- 'jaju karakterne strukture. Film se dakle moze smatrati éi- stim dokumentarcem. Imamo dakle scene, imamo i neki redosled. Ja mnogo volim ruske revolucionarne filmove: ‘oni su mi neka vrsta ideala. OK. Ne samo Dovzenko, Ver- tov, Eizensteln. Pudovkin, veé | Ek. Barnet, mnogi drugi, Medvedkin, Pregbrazenskaja — hiljade dobrih stvaralaca u tom periodu. Debro. Verovatno znate da po nekoj teoriji kreativaa montaza nastaje onda kada slepite dva komada filma dobijete treée znaéenje? — Da. Dijalektiéka montaia. i— Da, ali nikada nisu. mislili na montazu i distancu. -Kada sastaviS neSto ovde, a neSto tamo, i to na isti nadin, Ijudi podinju da se priseéaju; ne samo da ima3 neSto kao jedan i jedan je dva, nego imag i dva i dva su pet. Ako uzmes daleke stvari koje imaju nesto zajedniéko, tako da se Ijudi Sokiraju i kau: »nemoguéel« — na primer, falus i Staljin —u Staljinu je ogromna, uzZasna snaga; ista ta snaga je iu seksualnoj moéi muSkog uda. Znadi, postoji ista snaga, i ovo ih samo prikazuje zajedno. Po mom mi8ljenju, snaga moénih politickih liénosti, snaga je simboliékih falusa, ili smrznutih falusa, ne onih pravih. — Kao kada Milena govori o fotografiji Hitlera okruzZenog devojcicama: la3na erotiénost politiékog heroja: . . — Da, pogodili ste pravu stvar. Imate tu scenu, istu pricu, u osmoj ralni — Staljin i falus —- i u Sestoj rolni — Hitler i devojéice. Ako se film pailjivo gleda, isti Sabloni javijaju se po nekoliko puta, bilo u slici, reéi montazi. — Ista stvar je i sa Mileninom cimerkom i njenim seksual- nim igrama sa jugoslovenskim vojnikom.. . — Da. Imate Milenu, koja je zapravo sama i koja nije u stanju da uéestvuje. Iz puke usamljenosti, potinje da drZi govor. Zapravo govor pocinje da drzi iz stida, zato Sto je komSija napadne: »Sta to radite?« Tad ona poéinje da brani neSta Sto nije njeno, neSto tude. Govor je uzasan, ali Ijudi su uzbudeni, tako da se seks ponovo javija u obliku pol akcije, dru8tvene aktivnosti. Podinju da igraju. To je vrlo erotiéno. Opet je postidena. Voda je, a protiv svoje volje. Skok vu Kinu: po meni to je divna vizuelna eksplozija koja ilustruje kako sitne i beznatajne stvari mogu da prerastu u neSto ogromno. Jos je jedna poruka u tom. — ta agromna energija Kineza je zapravo biolo&ka energija, bioloska volja za opstankom. Mi ne razumemo tu azijsku revoluciju; mi ih razumemo samo na socijalnom nivou. Mi smo opsednuti samo tim klasama. Ta revolucija je takode | prosta Zelja ogromnog broja judi da jednostavno prezivi. Po prvi put imaju obezbedenu Saku pirinéa dnevno, posle revolucije. Tako imamo Zivu revoluciju u Kini, a zatim rez i prelazimo na smrznutu revoluciju Staljina, Sledeéi kadar prikazuje Staljina koji hoda kao voStana figura, ta ritualna organizacija drugacija od kineske. U masi Kineza vide se strujanja, ko- ameSanje mase. Cujte, ono Sto me je prijatno iznenadilo dok sam montirao film je to Sto sam otkrio da te crvene knji- Zice, koje su nam pretile, — mislim da su ih svi belci sveta smatrali dogmatskom, fanatitkom éinjenicom — te crvene knjizice, na filmu su postajale pulsacija. To je u stvari puls te mase sveta! Ritam mase. To je predivno! Seéam se kad sam bio mlad i kad sam se borio za naSu revoluciju, protiv svakoga, itd. To moze da se preobrazi u gadne stvari. Zato sam i ubacio Staljina. Tako ono Sto je najpre lepo, kretanje mase, postaje ukoGeno, smrznuto. Samo se lider kreée, narod ga sledi. Javlja se ta uzasna hijerarhija i simetrija . . . — Da li ste namerno te prizore Staljina uéinili ledeno plavim? — Da. Kada se pojavi IjubiZasto-crveni falus, sledeéa scena mora. biti isto Ijubiéasto-crvena, tako se naglaSava poveza- nost. Ali promagili_ su. Pasle opet ide pulsirajucéa masa Ki- neza. Pg Smrznuti Staljin. Ista stvar je j sa kalupom: nadra- 2a) pa kalup. Isto Sto | prekinut nadrazaj, |lié i Milena vode ljubav, Ijube se, i na kraju on joj odrubi glavu. Ista stvar: nadrazaj, rez. U montaZi imamo tu vrstu skokova sa kre- tanja na zamrznutost. Kad se ponovi par puta, to veé pred- Stavija oblik koji govori o celoj strukturi To je kao: pokrenuti narod, a zatim mu u: ti oseéanja. Ceo sam film napravio ne samo ga ovim malim skokovima, veé | vecim spojevima sredine i poéetka ili kraja — kao ve. lika tel, centrala. Kao mreza Ideja. | onda shvati8 kako se u filmu javija Gitay niz styar|. vidi8 poneSto vezano za Rajha, verano za komynizam NeSto Sto se odnosi na Mek Karti- jev period. Neto u vezi sa Staljinom, Maom, SDS-om ili Vedermenimg — sve moguée vrste propratnih ideja. Razvio sam tada i ideju pomerajucih geStalta [sjedinjenih celina). U jednoj sceni primetis jecnu povezanost; sledeéi put film drugaéije gledas, jer neke stvari veé zna8. Pritu vise ne pratis. Ne sledi§ prvi pivo, pratis neke druge stvari. | tako “neki sitnicama otkrivaS vedu vagnast i znataj. Tako pri drugom gledanju stvari menjaju oblik, Neto je tada krace, 8 neSto je duze, jer nova znaéenja se namecu. — Kako se taj »pomerajuéi gestalt razlikuje od ponovnog gledanja bilo kog filma? 9— Ako film sadrZi niz raznorodnih stvari razbacanih po njemu, i ako se scena ne madovezuje samo na prethodnu i sledeéu, veé se odnosi i na tuce drugih mesta u filmu, na ovaj ili onaj naéin, tada u skladu sa liénim raspolozenjem, u skladu sa liénim interesom za politiku, seks, nauku, ili pripovetke, ili moZda humor, widecete razne oblike. Sve to _ Samo zato Sto Ijudi razli¢ito povezuju. Na nekoga Staljin ostavija dubok utisak, druge pak doima seksuaina sloboda. Ako sad imate scenu koja se jednom moze povezati sa scenom br. 2, ali drugi put sa scenom br. 13, onda dobijate oblike éiji se, obrisi preklapaju. Tada vam bude blisko to oseéanje, ti hipnogoski prizori koji se javijaju u snu i vi se budite. Nekad vidite Goveka, a to je u stvari vaS kaput. Seéate se te svojevrsne sumracne svesti? Ili kada zaspite, pa vidite ptice, a nisu ptice... — Da. Slike iz faze pred-sna. — Da, to su slike koje su kombinovane sa stvarno3éu. — Upravo su za to bili zainteresovani Andre Breton i nad- realisti. — Da. ba’ tako. Moze se naici na to i kod Magrita, Dalija, ESera, postoji Gitav niz slikara koji poseduju tu dvostrukost. — Ti graniéni dodivijaji, dok si na ivici sna, a jos si -bu- dan... — 1 mozeS zaspati i vratiti se, i ponovo videti niéni dozivijaj. sa tim udvojenim prizorima, je 2: emotivnost ukalupliena u nesto sasvim drugo. Osetio sam da pomoéu tih viSestrukih veza izmedu pojedinih grupa sni- maka ljude dovodim do sliénih stanja percepcije. — Zar ne bi mogli da postignete iste efekte snimajuci duge sekvence, kao u LJUBAVNOM SLUCAJU, ili NEVINOSTI BEZ ZASTITE, a da ne koristite dijalektigku montazu? — Ne, ne mistim da bih. Ako stvari iznosite u velikim blo- kovima, jasno je da Ge se neSto desiti; |judi Ge reagovati, postidece se. Ako pak napravite detaljisticku montazu — a ja ni sam ne znam koliko sam hiljada rezova imao — svaki rez poprima petostruko znaéenje. Liudi ne misle na montazu. Ne mogu prestati da gledaju. Tu je, zapravo, skri- vena jedna jako snazna klasiéna struktura. Ako nacrtate gra- fikon filma — imate rolnu jedan, dva tri: dokumentarac o éoveku i njegovim idejama; roina éetiri, pet: susret, Staljin. anSok-terapija — neophodan je vidi nivo dokumentaristiékog razumevanja nego u prethodnom bloku. Sledi priéa na rolni Sest i sedam. Roina osam: kita Dzima Baklija — tu smo veé dosta visoko. | sam sam se iznenadio kako sam uspeo da film napravim sa tim usponom — u tri skoka. Zatim svada, Lenjinov citat, Milenina feministiéka izjava Wliéu. Od tog trenutka, sve politiéke ideje izrazene su u dramskoj tormi, kroz Zivote pojedinaca, Mnogo je povezanije. Deveta rolna jo3 dublje zadire u tu komponentu liéne drame. Deseta rol- na je Cista fantazija, odrubljena glava koja progovara, Iliéeva molitva bogu koji ne postoji, svojevrsna izjava i oprostaj. Prevod: Goran Kriékovié An Interview with Dusan Makavejev by Philipe Lopate and Bill Zavatsky, WA: Misteries of the Organism, Avon Books, New York, 1972, str. 7—23.