Određivanje mesta kvara na kablu, položaj kabla u tlu i naponsko ispitivanje

Brzo i pravovremeno određivanje mesta kvara kabla ima veliko praktično značenje:
- ušteda u vremenu popravka,
- brzi povratak sistema u operativno stanje,
- znatno smanjenje ukupnih troškova popravka.
Kvarovi na kablovima nastaju usled:
-Unutrašnjih oštećenja: fabričke greške,loš tehnološki proces pri izradi elemenata kabla,
neodgovarajuća konstrukcija, starenje izolacije, nepravilna eksploatacija
-Spoljašnja oštećenja: mehanička oštećenja kablova pri polaganju, zatrpavanju rovova, usled
naknadnih građevinskih radova na trasi, klizišta, elektrohemijski uticaji, lutajuće struje
-Greške nastale u eksploataciji: mehanička naprezanja kabla, delovanje atmosferskih i sklopnih
prenapona, starenje izolacije, delovanje hemikalija, vlage i drugih instalacija

Pri pojavi kvara na kablovskoj mreži, najpre treba pronaći defektni kabl i odvojiti ga od napajanja i
potrošača. Zatim se mora utvrditi o kojoj se vrsti kvara radi, a tek potom pomoću neke od metoda
lokalizovati njegovo mesto.

Prema vrsti, kvarovi na kablovima mogu se podeliti u tri grupe:

1. Spoj sa zemljom - Kod ove vrste kvara uspostavlja se spoj između jedne ili više žila sa metalnim
omotačem kabla koj je uzemljen.
2. Kratak spoj - Ova vrsta kvara nastaje usled nastanka spoja između dve ili više žila kabla.
3. Prekid kabla - Ova grupa obuhvata kvarove koji nastaju usled prekida jedne ili više žila kabla.

Ispitivanje i određivanje mesta kvara na kablu obuhvata:

- ispitivanje (merenje otpora izolacije i naponsko ispitivanje)
- propaljivanje (smanjenje otpora na mestu kvara)
- predlokacija kvara (približno lociranje mesta kvara)
- određivanje trase kabla (na osnovu dokumentacije ili ispitivanjem)
- određivanje tačnog mesta kvara

Zavisno od vrste kvara, pronalaženje defektnog kabla ima izvesne specifičnosti. Na osnovu
kvalitativnih merenja može se zaključiti koja je vrsta kvara u pitanju. Utvrđuje se na kojim je žilama
kabla nastao spoj sa zemljom ili kratak spoj ili koji su provodnici u prekidu. Osim toga, mere se otpori
kvara, odnosno prelazni otpori na mestu kvara između žila ili između žila i metalnog omotača
kabla. Na osnovu ovih merenja bira se odgovarajuća metoda za lokalizaciju mesta kvara.

Utvrđivanje vrste kvara

Utvrđivanje vrste kvara najčešće se izvodi megaommetrima, koji imaju izlazne napone 500, 1000 ili
5000 V, u zavisnosti od nominalnog napona kabla koji se ispituje. Sve žile kabla treba otkačiti na oba
kraja, pri čemu ih treba pričvrstiti tako da budu izolovane, kako međusobno, tako i prema zemlji.
Zemljospoj se ispituje pri isključenom naponu i na taj način što se meri otpornost izolacije svakog
provodnika prema zemlji i između svaka dva provodnika:
Kratak spoj se ustanovljava pomoću megaommetra, na taj način što se krajevi instrumenta vezuju na
krajeve dva provodnika sledećim redosledom: 1-2, 1-3, 1-4, 2-3, 2-4, 3-4, gde brojevi označavaju
brojeve provodnika. Pozitivan kraj megaommetra povezuje se na uzemljenje, a drugi kraj uzastopno na
svaki provodnik kabla. Kod neoštećenih žila instrument će pokazati veliku električnu otpornost, a ako
je provodnik oštećen otpornost će biti mala, te se na taj način otkriva kvar.
Kada se između dva provodnika dobije mala vrednost električne otpornosti, to je znak da se između
njih desio kratak spoj, odnosno da su ta dva provodnika međusobno spojena.

Ispitivanje na prekid kabla

Prekid provodnika se ispituje tako što se na jednom kraju kratko spoje svi provodnici, a ta tačka
uzemlji. Pozitivan kraj megaommetra se spaja sa uzemljenjem, a drugim krajem se redom ispituje
svaki provodnik. Instrument za sve ispravne provodnike pokazuje malu otpornost ( R  0 ), dok
provodnik koji je prekinut ima beskonačno veliki otpor.

Na osnovu izvedenih kvalitativnih merenja može se izvesti zaključak o vrsti kvara i izabrati pogodna
metoda za njegovu lokalizaciju. U savremenoj mernoj tehnici poznata su mnoge metode za
određivanje mesta kvara na kablovima. One se primenjuju za određene vrste kvarova, tako da se
mogu na isti način podeliti i grupisati. Koja će se od njih upotrebiti u konkretnom slučaju zavisi od
specifičnosti primene kabla, ali vrlo često i od trenutno raspoložive merne tehnike.

Spoj sa zemljom
U kablovskim mrežama spoj sa zemljom je najčešća vrsta kvara. Najčešće nastaje na tri načinia. Veliki
broj ovakvih kvarova prouzrokovan je udarom pijuka po kablu prilikom polaganja drugih vodova,
nepažljivim rukovanjem težom mehanizacijom i slično. Spoj sa zemljom može nastati i od
neprimetnih oštećenja koja nastaju pri transportu i polaganju kablova. Naročito se pri polaganju
kablova izvođači radova moraju strogo pridržavati tehničkih uputatava koja im za to daju proizvođači.
Uzrok spoja sa zemljom mogu biti i dugotrajna preopterećenja provodnika kabla, što se nepovoljno
odražava na kvalitet i vek izolacije. Isto tako i prekomerni naponi mogu prouzrokovati ovu vrstu
kvara. Kada se merenjem određuje defektno mesto na kablu, rad se uprošćava kad u njemu bar jedna
žila ostane nepovređena ili kad pored postojećeg postoji i rezervni kabl. Metoda Vitstonovog mosta –
Mjurajeva (Murray) metoda Ova merna metoda za određivanje mesta spoja sa zemljom u suštini
koristi Vitstonov most. Da bi ona mogla da se primeni neophodno je da postoji jedan ispravan
provodnik u kablu, koji je istog prečnika i dužine kao i oštećeni. Princip merenja ovom metodom
prikazan je na sledećoj slici.

Kao izvor struje upotrebljava se baterija nižeg napona. Na silci je sa A-B označena neoštećena žila,
a sa C-D žila koja ima spoj sa zemljom u tački Z na udaljenosti X od početka kabla.Veličine otpora R1
i R2 određuje položaj klizača na otporniku R. Pre početka merenja treba kratko spojiti krajeve zdrave i
oštećena žile, odnosno tačke B i D. Jedan pol baterije vezan je na klizač otpora R, dok je njen drugi
pol uzemljen, odnosno vezan za metalni omotač kabla. Na taj način je formiran Vitstonov most čije
otpornike u granama čine otpori R1, R2, deo C-Z oštećene žile i ispravna žila A-B sa delom D-Z
oštećene žile. U jednoj dijagonali ovog mosta vezan je galvanometar G, a u drugoj baterija. Veličine
otpora R1 i R2 se menjaju sve dok se most ne uravnoteži, odnosno dok igla galvanometra ne dođe u
nulti položaj. U tom slučaju važi odnos:

( )

gde je R specifična otpornost žile, a S veličina njenog poprečnog preseka. Pošto su ove veličine iste za
obe žile to je:

( )
Pa se za traženu dužinu X dobija:

U slučaju da se ne raspolaže zdravom žilom istog preseka i od istog materijala kao oštećena,
ipak je moguće izvršiti merenje, pod uslovom da umesto nje u kablu ili van njega postoji neki
drugi pomoćni provodnik. On može bit različitog preseka od posmatrane žile, a čak ne mora
imati ni istu dužinu. U takvom slučaju potrebno je izvršiti odgovarajuća preračunavanja.

Kratak spoj
Određivanje defektnih mesta kod kablova, nastalih usled kratkog spoja između pojedinih žila kabla,
vrši se na sličan način kao kod spojeva sa zemljom. Sve opisane metode i aparati takođe ovde se
mogu primeniti, s tim što jedan kratko spojeni provodnik treba shvatiti kao zemlju, a za drugi
provodnik koji je sa njim u kratkom spoju smatrati da ima spoj sa zemljom. Kao što je bilo i kod
određivanja zemljospoja, u primeni odgovarajućih metoda korisii se eventualno postojeća zdrava žila
kabla, a ukoliko je nema moraju se upotrebiti pomoćni provodnici. Pošto se koriste iste metode,
sa istim rezultatima, nije potrebno posebno opisivati njihove primene u određivanju mesta
kratkog spoja. Primera radi, prikazana je samo primena Vitstonovog mosta za određivanje
defektnog mesta nastalog usled kratkog spoja dve žile kabla.
Prekid kabla
Pod ovom vrstom kvara podrazumeva se prekid jedne ili vise kablovskih žila. Metode koje se koriste
za lokalizaciju ovakve vrste kvara bitno se razlikuju od prethodno opisanih, što je i razumljivo,s
obzirom da su i vrste kvara sasvim različite. Posto se kod ovakvih kvarova ne mogu formirati
zatvorene petlje, odnosno grane mosta, pri istraživanju mesta prekida koristi se kapacitet kabla,
odnosno činjenica da njegove žile međusobno ili prema zemlji (metalnom omotaču kabla)
predstavljaju neku vrstu kondenzatora. U vezi sa tim, potrebno je da izolovanost defektnog
mesta, odnosno žile, bude što bolja.

Lokalizacija kvarova na električnim kablovima impulsnom reflektometrijom

Ove metode su u odnosu na klasične novijeg datuma, a zasnivaju se na principu emitovanja impulsa i
njegove refleksije od mesta kvara. Primenom impulsne reflektometrije dobija se vizuelna predstava o
vrsti kvara i stanju na kablu do mesta kvara, a često i do kraja kabla. Ona se izvanredno dopunjava sa
klasičnim mostovskim metodama, a omogućava da se registruje više kvarova na ispitivanom
kablu i da se odgovarajućim postupcima odrede njihove udaljenosti. Osnovu impulsne
reflektometrije predstavlja činjenica da se na mestima diskontinuiteta duž kabla javlja refleksija
progresivnog elektromagaetnog talasa. Diskontinuiteti su mesta na kojima se ulazne impedansa voda
i ostatka voda razlikuju od njegove karakteristične impedanse. U praksi su to mesta na kojima je došlo
do kvara, ali isto tako do pojave manje ili veće refleksije mogu dovesti i mufovi na kablu,
račvanja i tome slično. Reflektovani talasi prate se na ekranu specijslnog osciloskopa.Vreme koje
protekne od trenutka emitovanja impulsa do njegovog povratka meri se i deli sa dva. Iz brzine
prostiranja kaja može da se odredi za poomatrani kabl i vremena kašnjenja impulsa, može da se odredi
udaljenost mesta reflektovanja,odnosno mesto kvara.

Postoje još i druge metode, npr. metoda prenaponskim talasom (umesto niskonaponskog talasa koristi
se prenaponski talas proizveden udarnim naponskim generatorom) koji na mestu kvara izaziva proboj
i električni luk, reflektuje se od mesta kvara i vraća na početak ali se i od početka reflektuje i tako se
dobija oscilovanje prenaponskog talasa
Metoda svetlosnog luka je modifikovana metoda prenaponskog talasa: dodato je kolo za formiranje i
oblikovanje impulsa O/mp i fiiter RFE koji ne propušta talas od udarnog genaratora ka radaru
U prvoj fazi u kabl se šalju impulsi iz radara i snima se referentna kriva (kvar se ne uočava), u drugoj
fazi se uključuje udarni generator koji izaziva preskok i svetlosni luk na mestu kvara (propaljivanje
greške na kablu - smanjenje otpora na mestu kvara)
Metoda oscilacija se zasniva na istom principu kao metoda udarnog napona, razlika je što se impuls
proizvodi tako što se jednosmernim naponom vrši punjenje kapaciteta kabla . Rastojanje do mesta
kvara na kablu se određuje na osnovu periode osilacija koje se snimaju na početku kabla
Položaj voda u tlu se ispituje ako nije poznata trasa kablovskog voda. Princip rada instrumenta za
otkrivanje trase vodova: oko voda koji provodi struju stvara se elektromagnetsko polje, na osnovu
minimuma indukovanog napona u prijemniku otkriva se položaj kabla

Kod podzemnih elektroenergetskih vodova često je potrebno najpre odrediti trasu kabla, kao i
dubinu na kojoj se kabl nalazi. U svetu postoji više uređaja za to koji rade na principu ultrazvuka,
infracrvenih zraka ili elektromagnetnog polja.

Naponska ispitivanja
Za naponska ispitivanja važe odredbe regulisane odgovarajućim propisima. Ispitni napon je određen
prema vrsti kabla i njegovom nominalnom naponu.
napon kabla (KV) papirni kablovi kablovi sa sintetičkom izolacijom

1 6
10 34 25
20 50 50

35 84 84

Jedan od načina za naponsko ispitivanje je metod VLF (Very Low Frequency) – ispitivanje veoma
niskom frekvencijom, pri čemu se koristi impuls kvadratnog oblika ali sa kosinusnom promenom
polariteta