JUS N.B2.741, Zastita Od El. Udara

JUS N.B2.
741 strana 1/45
Električne instalacije niskog napona

Zahtevi za bezbednost
ZAŠTITA OD ELEKTRIČNOG UDARA
JUS N.B2.741
Ovaj standard je nastao revizijom standarda JUS N.B2.741 iz 1986. godine. Tačke 2, 4, 5.2, 5.3, 5.4
ovog standarda su u skladu sa odgovarajućim tačkama standarda Međunarodne elektrotehničke
komisije IEC 364-4-41 iz 1982. godine. Tačka 3. ovog standarda je u skladu sa dokumentom IEC 64
(Central Office) 184 iz 1988. godine, a tačka 5.1 sa dokumentom 64 (Secretariat) 524 iz 1987. godine.
Sastavni deo ovog standarda je prilog A, urađen prema dokumentu IEC 64 (Secretariat) 524 iz 1988.
godine, koji služi samo kao informacija.
SADRŽAJ
1. PREDMET STANDARDA................................................................................................................. 3
2. ZAŠTITA OD ELEKTRIČNOG UDARA.............................................................................................3
3. ISTOVREMENA ZAŠTITA OD DIREKTNOG I INDIREKTNOG DODIRA.........................................3

3.1. Zaštita bezbednosno malim naponom (SELV) i uzemljenim bezbednosno malim naponom (PELV). 3
3.1.1 Opšte odredbe.................................................................................................................... 3
3.1.2 Izvori napajanja za SELV i PELV.........................................................................................4
3.1.3 Uslovi izvođenja strujnih kola..............................................................................................4
3.1.4 Zahtevi za neuzemljena strujna kola (SELV).......................................................................5
3.1.5 Zahtevi za uzemljena strujna kola (PELV)...........................................................................6
3.2. Zaštita ograničenjem pražnjenja i vrednosti struje.............................................................................6
3.3. Mali radni napon (FELV).................................................................................................................... 6
3.3.1 Opšte odredbe.................................................................................................................... 6
3.3.2 Zaštita od direktnog dodira pri primeni malog radnog napona.............................................6
3.3.3 Zaštita od indirektnog dodira pri primeni malog radnog napona..........................................7
3.3.4 Utikači i priključnice.............................................................................................................7
4. ZAŠTITA OD DIREKTNOG DODIRA................................................................................................7

4.1. Zaštita delova pod naponom izolovanjem...........................................................................7
4.2. Zaštita pregradama ili kućištima..........................................................................................8
4.3. Zaštita preprekama.............................................................................................................8
4.4. Zaštita postavljanjem van dohvata ruke..............................................................................8
4.5. Dopunska zaštita pomoću zaštitnih uređaja diferencijalne struje (ZUDS)...........................9
5. ZAŠTITA OD INDIREKTNOG DODIRA...........................................................................................10

5.1. Zaštita automatskim isključenjem napajanja....................................................................................10
5.1.1 Opšti principi zaštite.......................................................................................................... 10
5.1.1.1 Uzemljenje.......................................................................................................... 10
5.1.1.2 Glavno izjednačenje potencijala.........................................................................10
5.1.1.3 Isključenje napajanja..........................................................................................11
5.1.1.4 Dopunsko izjednačenje potencijala.....................................................................11
5.1.2 Primena mere zaštite........................................................................................................11
JUS N.B2.741 strana 2/45
5.1.3 TN sistemi......................................................................................................................... 11
5.1.3.1 Uzemljenje sistema.............................................................................................11
5.1.3.2 Uzemljenje zaštitnog provodnika........................................................................12
5.1.3.3 Objedinjavanje zaštitnog i neutralnog provodnika...............................................12
5.1.3.4 Uslov zaštite u TN sistemu.................................................................................12
5.1.3.5 Vreme isključenja...............................................................................................12
5.1.3.6 Duža vremena isključenja...................................................................................13
5.1.3.7 Uslovi kada se zahtevana vremena isključenja ne mogu ispuniti........................13
5.1.3.8 Poseban uslov....................................................................................................13
5.1.3.9 Zaštitni uređaji koji se koriste..............................................................................13
5.1.4 TT sistemi......................................................................................................................... 14
5.1.4.1 Uzemljenje sistema............................................................................................14
5.1.4.2 Uslov zaštite u TT sistemu..................................................................................14
5.1.4.3 Dopunski uslov...................................................................................................15
5.1.4.4 Uređaji za zaštitu................................................................................................15
5.1.5 IT sistemi........................................................................................................................... 15
5.1.5.1 Opšti uslovi za uzemljenje..................................................................................15
5.1.5.2 Poseban uslov pri uzemljenju.............................................................................15
5.1.5.3 Poseban uslov za izložene provodne delove......................................................15
5.1.5.4 Uređaj za nadzor izolacije...................................................................................16
5.1.5.5 Opšti uslovi pri pojavi druge greške....................................................................16
5.1.5.6 Uslovi pri pojavi drugog kvara u slučaju da su izloženi provodni delovi uzemljeni
zajedno............................................................................................................... 16
5.1.5.7 Zaštitni uređaj.....................................................................................................17
5.1.6 Dopunsko izjednačenje potencijala...................................................................................17
5.1.6.1 Opšti uslovi.........................................................................................................17
5.1.6.2 Poseban uslov....................................................................................................17
5.2. Zaštita upotrebom uređaja klase II ili odgovarajućom izolacijom.....................................................17
5.3. Zaštita postavljanjem u neprovodne prostorije.................................................................................18
5.4. Zaštita lokalnim izjednačenjem potencijala......................................................................................19
5.5. Zaštita električnim odvajanjem........................................................................................................ 20
PRILOG A
A.1. Principi mere zaštite..................................................................................................23
A.1.0. Uvod............................................................................................................................. 23
A.1.1. Opšte............................................................................................................................ 23
A.1.2. Dejstva električne struje na čovečije telo......................................................................23
A.1.3. Impedansa čovečijeg tela.............................................................................................25
A.1.4. Tipične situacije............................................................................................................ 25
A.2. Primena mere zaštite u različitim sistemima uzemljenja........................................27
A.2.1. TN sistemi.................................................................................................................... 27
A.2.1.1. Petlja kvara (t.5.1.3.1.)..................................................................................27
A.2.1.2. Očekivani napon dodira................................................................................27
A.2.1.3. Analiza uslova zaštite (t.5.1.3.3.)..................................................................27
A.2.1.4. Praktična primena uslova za zaštitu (t.5.1.3.5.)............................................29
A.2.1.5. Slučajevi u kojima se dozvoljava vreme isključenja do 5s (t.5.1.3.4.)..........32
A.2.1.6. Zaštita pomoću zaštitnog uređaja diferencijalne struje (t.5.1.3.9.)..............33
A.2.2. TT sistemi (t.5.1.4.).....................................................................................................34
A.2.2.1. Petlja kvara...................................................................................................34
A.2.2.2. Analiza uslova za zaštitu (t.5.1.4.2.)............................................................34

A.2.2.3. Uređaji za zaštitu (t.5.1.4.4.)........................................................................35
A.2.3. IT sistemi (t.5.1.5.)......................................................................................................35
A.2.3.1. Bez isključenja napajanja pri pojavi prvog kvara...........................................35
A.2.3.2. Razni sistemi................................................................................................35
A.2.3.3. Zaštita pri drugom kvaru...............................................................................38
A.2.4. Dopunsko izjednačenje potencijala (t.5.1.6.)..............................................................42
A.3. Dodatna objašnjenja definicija napona dodira, očekivanog napona dodira i
napona kvara............................................................................................................. 42
A.3.1. Definicije....................................................................................................................... 42
A.3.1.1. Napon dodira................................................................................................42
A.3.1.2. Očekivani napon dodira................................................................................43
A.3.1.3. Napon kvara.................................................................................................43
1. PREDMET STANDARDA
Ovim standardom se utvrđuju mere zaštite od električnog udara u el. instalacijama
niskog napona.
Mere zaštite u smislu ovog strandarda mogu se primenjivati na celokupnu instalaciju,
na neki njen deo ili pojedinačnu opremu.
Ako nisu ispunjeni osnovni uslovi zaštite, moraju s preduzeti dopunske mere, kako bi
se tom kombinacijom osigurao nivo bezbednosti potpune zaštite (npr. t.3.3.)
2. ZAŠTITA OD ELEKTRIČNOG UDARA

Zaštita od električnog udara postiže se primenom odgovarajućih mera:
 istovremene zaštite od direktnog i indirektnog dodira (t.3.)
 zaštite od direktnog dodira (t.4.)
 zaštite od indirektnog dodira (t.5.)
3. ISTOVREMENA ZAŠTITA OD DIREKTNOG I INDIREKTNOG

DODIRA
3.1. Zaštita bezbednosno malim naponom (SELV) i uzemljenim bezbednosno malim
naponom (PELV)
SELV, PELV i FELV su skraćenice uzete iz standarda IEC 364-1-41 za ‘’Safetyextra low voltage’’, ‘’Protective extra low
voltage’’ i ‘’Functional extra low voltage’’, respektivno.
3.1.1 Opšte odredbe

Istovremena zaštita od direktnog i indirektnog dodira ostvarena je kada su ispunjeni
sledeći uslovi::
 nazivni napon ne može da prekorači gornju granicu opsega I (JUS N.B2.702)
 izvor napajanja je jedan od bezbednosnih izvora prema (t.3.1.2)
 svi uslovi iz t.3.1.3
 uslovi za SELV (t:3.1.4.)
 uslovi za PELV (t.3.1.5.)
Napomene:
1. Kada se strujno kolo napaja iz kola višeg napona posredstvom nekih uređaja, kao
što su autotransformatori, potenciometri, urešaji sa poluprovodnicima itd., tako
dobijeno sekundarno kolo smatra se sastavnim delom primarnog kola i mora biti
obuhvaćeno zaštitnim merama primarnog strujnog kola.
2. Niže granice napona mogu se odrediti za specijalne instalacije u posebnim
standardima.
3.1.2 Izvori napajanja za SELV i PELV
1.1.1.1. Bezbednosni transformatori za odvajanje (JUS N.H8.010)
1.1.1.2. Izvor napajanja koji pruža isti stepen bezbednosti kao transformator (t.3.1.2.1.) (npr.
motor-generator sa namotajima koji imaju ekvivalentnu izolaciju).
1.1.1.3. Elektrohemijski izvor (baterije, akumulatori) ili drugi izvor koji ne zavisi od strujnih kola
viših napona (npr. dizel generator).
1.1.1.4. Elektronski uređaji kod kojih su preduzete mere da, i u slučaju unutrašnjeg kvara
napon na izlaznim klemama ne prekorači granice navedene u t.3.1.1. Viši iznosi
napona su ipak dozvoljeni ako je osigurano da u slučaju direktnog ili indirektnog dodira
napona na izlaznim klemama bez kašnjenja (<0,2s) (podvučen tekst ne postoji u IEC 364-1-41)
opadne na dozvoljene ili niže vrednosti.
Napomene:
1. Oprema za merenje izolacije predstavlja primer za ove uređaje.
2. Gde se viši naponi pojavljuju na izlaznim stezaljkama usklađenost sa ovom
tačkom može se prihvatiti ako se napon na izlaznim stezaljkama nalazi unutar
granica utvrđenih u t.3.1.1. kada se meri voltmetrom unutrašnjeg otpora od 3000Ω.
1.1.1.5. Pokretni izvori napajanja kao što su bezbednosni transformatori za odvajanje ili dizel-
generatori moraju se izabrati i postaviti u skladu sa zahtevima za zaštitu upotrebom
opreme klase II ili ekvivalentnom izolacojim (vidi t.5.2.)
3.1.3 Uslovi izvođenja strujnih kola
1.1.1.1. Delovi pod naponom strujnih kola SELV i PELV moraju biti električki odvojeni od
strujnih kola viših napona. Moraju se preduzeti mere da električno odvajanje bude
ekvivalentno onome koje postoji između primara i sekundara bezbednosnog
transformatora za odvajanje.
Napomena:
1. Ovaj zahtev ne isključuje povezivanje stujnih kola PELV sa zemljom (vidi t.3.1.5.)
2. Posebno, električno odvajanje najmanje ekvivalentno odvajanju između ulaznih i
izlaznih namotaja bezbednosnog transformatora za odvajanje je neophodno između
delova pod naponom električne opreme (kao što su releji, kontaktori, pomoćne
sklopke) i bilo kojeg dela strujnog kola višeg napona.
1.1.1.2. Provodnici svakog stujnog kola SELV i PELV sistema po pravilu se fizički odvajaju od
svih provodnika drugih strujnih kola.
Gde ovo nije moguće zahteva se jedan od sledećih uslova:
 provodnici svakog stujnog kola SELV i PELV sistema moraju se postavljati u
nemetalni plašt koji služi kao dopuna njihovoj osnovnoj izolaciji.
 provodnici strujnih kola različitih napona moraju biti odvojeni pomoću metalnog
uzemljenog plašta ili ekrana
Napomena:
1. U gornim slučajevima osnovna izolacija svakog provodnika dovoljna je samo za
napon posmatranog strujnog kola čiji ji deo.
 višežilni kabl ili snop provodnika mogu sadržati strujna kola različitih napona pod
uslovom da provodnici strujnih kola SELV i PELV sistema budu izolovani
pojednačno i skupno, prema uslovima za najveći napon.
1.1.1.3. Priključnice i utikači strujnih kola SELV i PELV sistema moraju zadovoljavati sledeće
zahteve:
 utikači ne smeju ulaziti u priključnice napajane iz drugih sistema napona,
 priključnice moraju sprečavati uvlačenje utikača koji su predviđeni za druge sisteme
napona i
 priključnice ne smeju imati kontakt za zaštitni provodnik
3.1.4 Zahtevi za neuzemljena strujna kola (SELV)
1.1.1.1. Delovi pod naponom strujnih kola SELV sistema ne smeju biti spojeni sa zemljom ili sa
delovima pod naponom ili zaštitnim provodnicima koji čine deo drugih strujnih kola.
1.1.1.2. Izloženi provodni delovi se ne smeju namerno spajati sa:

 zemljom, ili
 zaštitnim provodnicima ili izloženim provodnim delovima drugog sistema, ili
 stranim provodnim delovima, osim onih gde priroda električne opreme zahteva da
su nerazdvojivo povezani sa stranim provodnim delovima, pod uslovom da ovi
delovi ne mogu doći pod napon koji prekoračuje granice nazivnog napona
određenog u t.3.1.1.
Napomena:
1. Ako izloženi provodni delovi strujnih kola SELV sistema mogu doći u dodir, bilo
slučajno ili namerno, sa izlaženim provodnim delovima drugih strujnih kola, zaštita
od električnog udara više na zavisi samo od zaštite pomoću SELV nego i od mera
zaštite kojima su ova druga strujna kola podvrgnuta.
1.1.1.3. Kada je nazivni napon strujnog kola viši od 25V efektivnog naizmeničnog napona ili
60V jednosmernog napona bez naizmenične komponente, zaštita od direktnog dodira
mora da se obezbedi:
 pregradama i kućištima koji obezbeđuju najmanji stepen zaštite IP2X, ili
 izolacijom koja izdržava ispitni napon od 500V efektivne vrednosti naizmenične
struje u vremenu od 1 min
Kada nazivni napon nije veći od 25V efektivne vrednosti naizmenične struje ili 60V
jednosmerne bez naizmenične komponente (bez talasnosti), ne mora se izvesti
zaštita od direktnog dodira, osim ako se posebnim standardom za specijalne
instalacije to ne zahteva.
Napomena:
1. ‘’Bez talasnosti’’ podrazumeva da talasnost nije veća pri sinusoidnom obliku
talasanja od 10% efektivne vrednosti; maksimalna temena vrednost ne prelazi 140V
za nazivni napon 120V jednosmernog sistema bez talasnosti i ne prelazi 70V za
nazivni napon 60V jednosmernog sistema bez talasnosti.
3.1.5 Zahtevi za uzemljena strujna kola (PELV)

Kada su strujna kola uzemljena i kada sistem SELV ne zahteva prema t.3.1.4.,
moraju se ispuniti zahtevi iz t.3.1.5.1. i t.3.1.5.2.
1.1.1.1. Zaštita od direktnog dodira mora se obezbediti:

 pregradama ili kućištima koji obezbeđuju najmanji stepen zaštite IP2X, ili
 izolacijom koja izdržava ispitni napon od 500V efektivne vrednosti naizmenične
struje u vremenu od 1 min.
1.1.1.2. Zaštita od direktnog dodira u skladu sa t.3.1.5.1. nije neophodna ako je oprema u zoni
uticaja izjednačenja otencijala i ako nazivni napon ne prelazi:
 25V efektivne vrednosti naizmenične struje ili 60V jednosmerne struje bez
talasnosti kada se oprema normalno koristi samo u suvim uslovima i gde se ne
očekuje velika površina dodira sa ljudskim telom,
 6V efektivne vrednosti naizmenične struje ili 15V jednosmerne struje bez talasnosti
u svim drugim slučajevima.
Napomene:
1. Uzemljenje strujnog kola može se ostvariti odgovarajućim povezivanjem sa
zemljom unutar samog izvora napajanja.
2. Pod suvim uslovima podrazumevaju se uslovi iz klasifikacije uticaja okoline sa
oznakom BB1 prema standardu JUS N.B2.730. Velika površina dodira podrazumeva
površinu dodira od 50cm2 do 100cm2 prema IEC 479-1.
3.2. Zaštita ograničenjem pražnjenja i vrednosti struje

Zahtevi za zaštitu ograničenjem pražnjenja ne utvrđuju se ovim izdanjem standarda.
Napomena:
1. Zaštita od direktnog dodira je obezbeđena ako je energija pražnjenja manja od
350mJ.
3.3. Mali radni napon (FELV)
3.3.1 Opšte odredbe

Ako su, zbog rada uređaja, upotrebljeni naponi iz opsega I, a pri tom nisu
zadovoljeni zahtevi iz t.3.1. i gde nije neophodan SELV ili PELV , moraju se preduzeti
dopunske mere opisane u t.3.3.2. i t.3.3.3., da bi se obezbedila istovremena zaštita
od direktnog i indirektnog dodira.
Napomena:
1. Ovi uslovi se npr. mogu sresti u strujnim kolima koja sadrže opremu (kao što su
transformator, relej, daljinski upravljane sklopke, kontaktori) čija je izolacija
nedovoljna u odnosu na strujna kola višeg napona.
3.3.2 Zaštita od direktnog dodira pri primeni malog radnog napona

Zaštita od direktnog dodira mora se obezbediti:
 pregradama ili kućištima koji ispunjavaju uslove iz t.4.2.1., ili
 odgovarajućom izolacijom koja se zahteva za minimalni napon primarnog strujnog
kola.
Međutim, ako izolacija opreme koja čini sastavni deo strujnog kola FELV sistema ne
izdrži minimalni zahtevani ispitni napon za primarno strujno kolo, izolacija
neprovodnih pristupačnih delova opreme mora biti ojačana tokom postavljanja tako
da može da izdrži ispitni napon 1500V efektivne vrednosti naizmenične struje u
trajanju od 1 min.
3.3.3 Zaštita od indirektnog dodira pri primeni malog radnog napona

Zaštita od indirektnog dodira mora se obezbediti:
 ili povezivanjem izloženih provodnih delova opreme malog radnog napona na
zaštitni provodnik primarnog strujnog kola, uz uslov da je to primarno strujno kolo
zaštićeno automatskim isključenjem napajanja prema t.5.1; ovo ne sprečava
povezivanje provodnika pod naponom strujnog kola malog radnog napona sa
zaštitnim provodnikom primarnog strujnog kola,
 ili povezivanjem izloženih provodnih delova malog radnog napona sa neuzemljenim
provodnikom za izjednačenje potencijala primarnog strujnog kola (u ovovm slučaju
u primarnom strujnom kolu primenjuje se zaštita električnim odvajanjem prema
t.5.5.).
3.3.4 Utikači i priključnice

Utikači i priključnice za mali radni napon moraju biti takvi da je nemoguće utaknuti
utikač strujnog kola za mali radni napon u priključnicu napajanu drugim naponima,
kao i da utikači drugih strujnih kola ne mogu biti utaknuti u priključnice za mali radni
napon, kao što je to npr. rešeno u standardu JUS N.E3.605.
4. ZAŠTITA OD DIREKTNOG DODIRA

4.1. Zaštita delova pod naponom izolovanjem
Uloga zaštitnog izolovanja je da spreči svaki dodir sa delovima pod naponom
električne instalacije.
Delovi pod naponom moraju biti potpuno pokriveni izolacijom koja se može ukloniti
samo njenim razaranjem,
Za fabrički izrađenu opremu izoalcija mora odgovarati jugoslovenskim standardima
za tu vrstu opreme.
Kod druge opreme izolacija mora biti tako izrađena da trajn o izdrži mehaničke,
hemijske, električne ili toplotne uticaje kojima oprema može biti izložena u radu.
Boje, lakovi, emajli i slični proizvodi ne smatraju se dovoljnom izolacijom u pogledu
zaštite od direktnog dodira.
Napomena:
1. Kada se izolacija postavlja za vreme izvođenja instalacije, odgovarajućim
ispitivanjima mora se proveriti da je kvalitete izolacije kao kod slične opreme
proizvedene u fabrici.
4.2. Zaštita pregradama ili kućištima

Napomena:
1. Pregrade ili kućišta služe da spreče svaki dodir sa delovima pod naponom
električne instalacije.
1.1.1. Delovi pod naponom moraju biti zatvoreni ili pregrađeni tako da obezbeđuju stepen
zaštite najmanje IP 2X. Ako su potrebni otvori veći od otvora koji se dopuštaju za IP 2X
radi zamene delova kao što su sijalična grla, priključnice ili osigurači ili za ispravan rad
električne opreme:
 moraju biti preduzete odgovarajuće mere da se spreči slučajan dodir delova pod
naponom
 mora se postaviti upozorenje da su delovi pristušačni kroz otvor pod naponom i da
se ne smeju dodirivati.
1.1.2. Pregrade ili kućišta čije su gornje vodoravne površine pristupačne morau imati stepen
zaštite najmanje IP 4X.
1.1.3. Pregrade i kućišta moraju biti sigurno učvršćeni i dovoljno čvrsti i trajni da bi održali
zahtevani stepen zaštite i odgovarajući razmak od delova pod naponom pod uslovima
normalnog rada, uzimajući u obzir odgovarajuće spoljašnje uticaje.
1.1.4. Kada je potrbno ukloniti pregradu, otvoriti kućišta ili odstraniti delove kućišta, to mora
biti moguće samo na jedan od sledećih načina:
 pomoću ključa ili alata, ili
 posle isključivanja napajanja delova pod naponom koji su zaštićeni ovim
pregradama ili kućištima, s tim da se napajanje ponovo može uspostaviti samo
posle njihovog ponovnog postavljanja, ili
 ako se umetne druga pregrada koja obezbeđuje stepen zaštite najmanje IP 2X i
sprečava svaki dodir sa delovima pod naponom, a koja može biti uklonjena samo
pomoću ključa ili alata.
4.3. Zaštita preprekama

Napomena:
1. Prepreke su namenjene da spreče slučajan dodir sa delovima pod naponom, ali
ne i nameran pristup zaobilaženjem prepreke.
1.1.1. Prepreke mogu da spreče:

 slučajan fizički pristup delovima pod naponom, ili
 slučajan dodir sa delovima pod naponom za vreme rada na opremi pod naponom
pri redovnom radu.
1.1.2. Prepreke se uklanjaju bez upotrebe alata ili ključa, ali moraju biti tako pričvršćene, da
spreči njihovo slučajno uklanjanje.
4.4. Zaštita postavljanjem van dohvata ruke

Napomena:
1. Zaštita postavljanjem van dohvata ruke predviđa se samo za sprečavanje
slučajnih dodira delova pod naponom.
1.1.1. Istovremeno pristupačni delovi koji su na različitim potencijaslima ne smeju se nalaziti

unutar prostora dohvata ruke.
Dva dela se smatraju istovremeno pristupačnim ako su međusobno udaljeni manje

od 2,5m (videti sl.1.)
1.1.2. Ako je prostor u kome se zadržava ili kreće osoblje ograničen u horizontalnom pravcu
nekom preprekom (npr. zaštitnom letvom, ogradom, mrežom) koja predstavlja stepen
zaštite ispod IP2X, prostor dohvata ruke počinje od te prepreke.
U vertikalnom pravcu prostor dohvata ruke je 2,50 m, počev od S na kojoj se
zadržava ili kreće osoblje, bez obzira na međuprepreke čiji je stepen zaštite ispod IP
2X.
Napomena: Pod prostorom dohvata ruke podrazumeva se oblast dodira golim
rukama bez posredstva pomoćnih sredstava.
1.1.3. U prostorijama gde se rukuje provodnim elementima velikih dužina, rastojanja

utvrđena u t.4.4.1. i t.4.4.2. moraju biti povećana, vodeći računa o dimenzijama tih
elemenata.
4.5. Dopunska zaštita pomoću zaštitnih uređaja diferencijalne struje (ZUDS)
2,50m
1,25m
0,75m
1,25m
sl.1. – Prostor dohvata ruke
S
granica dohvata ruke
S – površina na kojoj se
nalazi ili kreće osoblje
Napomena:
1. Pod prostorom dohvata ruke podrazumeva se oblast dodira golim rukama bez
posredstva pomoćnih sredstava.
1.1.1. Upotreba zaštitnog uređaja diferencijalne struje čija nazivna vrednost diferencijalne
struje delovanja iznosi najviše 30mA samo je dopuna druge mere zaštite od direktnog
dodira u slučaju otkazivanja drugih mera zaštite.
1.1.2. Korišćenje isključivo takvih uređaja nije kompletna mera zaštite i ne može se
primenjivati umesto zaštitnih mera prema t.4.1. do 4.4.
5. ZAŠTITA OD INDIREKTNOG DODIRA

5.1. Zaštita automatskim isključenjem napajanja
Napomene:
1. Principi mera zaštite su dati u t.5.1.1. Konvencionalna primena mera zaštite u
zavisnosti od tipa razvodnog sistema data je u t.5.1.2. do t.5.1.5.
2. U slučaju kvara u izolaciji automatsko isključenje napajanja ima cijlj da spreči
nastajanje napona dodira takve vrednosti i u takvom trajanju da ne predstavlja
opasnost u smislu štetnog fiziološkog dejstva (IEC 479-1).
3. Ova mera zaštite zahteva neophodnost koordinacije između tipa razvodnosg
sistema, karakteristike zaštitnog provodnika i uređaja za zaštitu.
5.1.1 Opšti principi zaštite
5.1.1.1 Uzemljenje
Izloženi provodni delovi moraju se spojiti sa zaštitnim provodnikom pod specifičnim
uslovima za svaki tip razvodnog sistema. Istovremno pristupačni izloženi provodni
delovi moraju se spojiti na isti sistem uzemljenja pojedinačno, u grupama ili skupno.
Napomena:
1. Zahtevi za uzemljenje i zaštitne provodnike dati su u standardu JUS N.B2.754.
5.1.1.2 Glavno izjednačenje potencijala

U svakoj zgradi provodnik glavnog izjednačenja potencijala mora međusobno
povezati sledeće provodne delove:
 glavni zaštitni provodnik;
 PEN-provodnik, ako je sistem TN i kada je dozvoljeni napon dodira 50V ili veći;
 glavni zemljovod ili glavnu stezaljku za uzemljenje (podrazumevajući i temeljni
uzemljivač);
 cevi i slične metačlne konstrukcije unutar zgrade (npr. gasovod, vodovod);
 metalne delove konstrukcija, centralno grejanje i sistem klimatizacije;
 gromobranske instalacije.
Oni metalni delovi koji sa spoljašnje strane ulaze u zgradu moraju se povezati što je
moguće bliže svojoj tački ulaska na glavno izjednačenje potencijala. Glavni
provodnici izjadnačenja potencijala moraju biti prema standardu JUS N.B2.754.
5.1.1.3 Isključenje napajanja

Napomene:
1. Veće vrednosti vremena isključenja i napona dodira utvrđenog ovom tačkom
mogu se dozvoliti u sistemima razvodnih postrojenja.
2. Manje vrednosti vremena isključenja i napona dodira mogu se utvrditi u
odgovarajućim standardima za specijalne električne instalacije
3. Zahtevi ove tačke primenjuju se za naizmenične struje frekvencije od 15 do 1000
Hz i jednosmernu struju bez talasnosti.
4. Izraz „bez talasnosti“ je konvencionalno definisan tako da sadržaj talasnosti ne
prelazi 10% efektivne vrednosti; za jednosmernu struju nazivne vrednosti napona
120V maksimalna temena vrednost ne prelazi 140V.
5.1.1.3.1. Zaštitni uređaj kojim se obezbeđuje zaštita od indirektnog dodira

strujnog kola ili opreme, u slučaju kvara u izolaciji između delova pod naponom i
izloženih provodnih delova, mora automatski isključiti napajanje strujnog kola u
takvom vremenu koje ne dozvoljava održavanje očekivanog napona dodira većeg od
50V efektivne vrednosti naizmenične struje ili 120V jednosmerne struje bez
talasnosti, tako da ne može predstavljati rizik od fiziološkog dejstva na osobe u
dodiru sa istovremeno pristupačnim provodnim delovima.
5.1.1.3.2. Bez obzira na očekivani napon dodira dozvoljava se vreme isključenja

koje ne prelazi 5s pod određenim uslovima, zavisno od razvodnog sistema.
5.1.1.4 Dopunsko izjednačenje potencijala

Ako se zahtevi za zaštitu utvrđeni u t.5.1.1.3. ne mogu ispuniti u instalaciji ili delu
instalacije, mora se primeniti lokalno izjednačenje potencijala poznato kao dopunsko
izjednačenje potencijala (vidi t.5.1.6.). Povezivanje dopunskog izjednačenja
potencijala mora biti u skladu sa standardom JUS N.B2.754.
Napomene:
1. Dopunsko izjednačenje potencijala može obuhvatiti celu instalaciju, deo
instalacije, deo aparata ili neku lokaciju.
2. Dopunski zahtevi mogu se tražiti za specijalne električne instalacije ili mesta.
3. Ova mera zaštite ne isključuje zahtev za automatsko isključenje napajanja.
Isključenje napajanja zahteva se takođe za zaštitu od požara, termička naprezanja u
opremi itd.
5.1.2 Primena mere zaštite

Da bi se zadovoljili principi zaštite, dovoljno je ako se primene mere zaštite koje se
zahtevaju, zavisno od razvodnog sistema, prema t.5.1.3. do 5.1.5. i, ako je potrebno,
prema t.5.1.6.
5.1.3 TN sistemi
5.1.3.1 Uzemljenje sistema

Svi izloženo provodni delovi instalacije moraju se spojiti sa uzemljenom tačkom
sistema pomoću zaštitnog provodnika.
Obično uzemljena tačka sistema je i neutralna tačka sistema. Ako neutralna tačka
nije raspoloživa ili nije pristupačna, jedan fazni provodnik se može uzemljiti u
transformatorskoj stanici. U ovom slučaju fazni provodnik ne sme služiti kao zaštitni
provodnik.
5.1.3.2 Uzemljenje zaštitnog provodnika

Zaštitni provodnici moraju biti uzemljeni u/ili blizu odgovarajućeg transformatora ili
generatora
Napomene:
1. Ako postoje drugi efikasni spojevi sa zemljom, zaštitni provodnici se po pravilu
takođe spajaju sa ovim tačkama gde god je to moguće.
Da se potencijal zaštitnog provodnika održi što bliže potencijalu zemlje u slučaju
kvara, može biti potrebno da se izvrši uzemljenje u dodatnim tačkama
raspoređeno što je moguće ravnomernije.
2. Zaštitni provodnici na mestu ulaza u zgrade ili objekte po pravilu se uzemljuju iz
istih razloga.
5.1.3.3 Objedinjavanje zaštitnog i neutralnog provodnika

U stalno položenim električnim instalacijama isti provodnik može služiti kao zaštitni i
neutralni provodnik (PEN provodnik) pod uslovom da zadovolji uslove za ove
provodnike prema standardu JUS N.B2.754.
5.1.3.4 Uslov zaštite u TN sistemu

Karakteristika zaštitnog uređaja (vidi t.5.1.3.9.) i impedanse strujnog kola moraju se
tako izabrati da u slučaju nastanka kvara zanemarljive impedanse između faznog i
zaštitnog provodnika ili izloženog provodnog dela, bilo gde u instalaciji, nastupi
automatsko isključenje napajanja u utvrđenom vremenu. Ovaj zahtev je zadovoljen
ako je ispunjen uslov:
Zs · Ia ≤ U0 , gde je:
Zs – impedansa petlje kvara, koja obuhvata izvor, provodnik pod naponom do tačke
kvara i zaštitni provodnik između tačke kvara i izvora,
Ia – struja koja obezbeđuje delovanje zaštitnog uređaja za automatsko isključenje
napajanja u vremenu utvrđenom u tabeli 1 u zavisnosti od nazivnog napona U0
ili pod uslovima datim u t.5.1.3.6. u vremenu koje na prelazi 5s,
U0 – nazivni napon prema zemlji
5.1.3.5 Vreme isključenja

Smatra se da najveća vremena isključenja data u tabeli 1 zadovoljavaju t.5.1.1.3.1.
za krajnja stujna kola koja napajaju
 priključnice ili
 direktno bez priključnice ručne aparate klase I ili prenosive aparate koji se pomeraju
rukom tokom upotrebe.
Tabela 1 – Najveća vremena isključenja u TN sistemu
U0 (V) t (s)
120 0,8
230 ili 220 * 0,4
277 0,4
400 ili 380 * 0,2
iznad 400 0,1
* Vrednosti napona 220V i 380V nisu navedene
u IEC 64 (Secretariat) 490.
5.1.3.6 Duža vremena isključenja

Duže vreme isključenja koje ne prelazi konvencionalnu vrednost od 5s dozvoljava se

za:
 napojna strujna kola, ili
 krajnja strujna kola koja napajaju samo neprenosivu opremu, kada su priključena na
rasklopni blok na koji nisu spojena strujna kola za koja se zahtevaju vremena
isključeja prema tabeli 1, ili
 krajnja strujna kola koja napajaju samo neprenosivu opremu, kada su priključena na
rasklopni blok na koji su spojena strujna kola za koja se zahtevaju vremena
isključeja prema tabeli 1, pod uslovom da postoji dopunsko izjednačenje potencijala
na nivou rasklopnog bloka, koje sadrži iste tipove stranih provodnih delova kao
glavni izjednačenje potencijala prema t.5.1.1.2. Ovo dopunsko izjednačenje
potencijala se na zahteva ako je ispunjen uslov:
50Z s
RPE  , gde je:
U0
RPE – otpornost zaštitnog provodnika između razvodne table i glavnog izjednačenja
potencijala,
Zs – impedansa petlje kvara,
Napomena:
1. Videti takođe i napomenu u t.5.1.3.9.2.
5.1.3.7 Uslovi kada se zahtevana vremena isključenja ne mogu ispuniti

Ako se uslovi iz t. 5.1.3.4, 5.1.3.5 i 5.1.3.6 ne mogu ispuniti upotrebom zaštitnih
uređaja prekomerne struje, mora se primeniti dopunsko izjednačenje potebcijala
(definisano u t.5.1.1.4.) u skladu sa t.5.1.6. ili se može primeniti zaštita pomoću
zaštitnog uređaja diferencijalne struje.
5.1.3.8 Poseban uslov

U izuzetnim slučajevima, gde može doći do direktnog spoja između faznog
provodnika i zemlje, npr. kod nadzemnih vodova da zaštitni provodnik i izloženi
provodni delovi spojeni sa njim ne dođu pod napon prema zemlji koji prelazi
dozvoljini napon dodira (50V), mora se ispuniti uslov:
RB 50
 , gde je:
R E U 0  50
RB – ukupna otpornost uzemljenja svih paralelno vezanih uzemljivača,
RE – najmanja otpornost dodira sa zemljom svih stranih provodnih delova, koji nisu
spojeni sa zaštitnim provodnikom a preko kojih može doći do kvara između faze
i zemlje
Napomena: Kada vrenost RE nije poznata, može se usvojiti da ta vrednost bude
10Ω.
5.1.3.9 Zaštitni uređaji koji se koriste

U TN sistemima pod uslovima t. 5.1.3.9.1 i 5.1.3.9.2 mogu se koristiti sledeći uređaji
za zaštitu:
 zaštitni uređaj prekomerne struje,
 zaštitni uređaj diferencijalne struje
5.1.3.9.1. Tamo gde se koristi PEN provodnik (TN-C sistem) zaštita se

obezbeđuje, po pravilu, korišćenjem zaštitnog uređaja prekomerne struje. U slučaju
da se za zaštitu koristi ZUDS, PEN provodnik se ne sme koristiti na strani
opterećenja uređaja (TN-C-S). Spoj izloženih provodnih delova sa zaštitnim
provodnikom se mora izvršiti na strani napajanja ZUDS (vidi sl.A.9 u prilogu A).
5.1.3.9.2. U slučaju korišćenja zaštitnog urađaja diferencijalne struje za

automatsko isključenje napajanja (TN-S sistem) za strujna kola izvan uticaja glavnog
izjednačenja potencijala, izloženi provodni delovi ne moraju biti povezani sa
zaštitnim provodnikom TN sistema, pod uslovom da su spojeni sa uzemljivačem koji
obezbeđuje odgovarajuću otpornost prilagođenu struji delovanja zaštitnog uređaja
diferencijalne struje, Tako štićeno kolo tretira se kao TT sistem i primenjuju se uslovi
iz t.5.1.4.
Napomena:
Izvan zone uticaja glavnog izjadnačenja potencijala mogu biti potrebne druge mere
zaštite, naročito za električnu opremu koja se napaja iz priključnica. Ove mere mogu
biti:
 postavljanje odvojenih uzemljivača, tj. stvaranje lokalnog TT sistema
 napajanje preko transformatora za odvajanje
 primena dopunske izolacije
5.1.4 TT sistemi
5.1.4.1 Uzemljenje sistema

Svi izloženo provodni delovi koji se zajedno štite istim zaštitnim uređajem moraju se
zajedno povezati pomoću jednog zaštitnog provodnika na zajednički uzemčljivač.
Kada se više zaštitnih uređaja poveže na red, ovaj zatev se primenjuje na svaku
grupu izloženih provodnih delova zaštićenih istim zaštitnim uređajem.
Neutralna tačka ili, ako ona ne postoji, jedan od faznih provodnika transformatora ili
generatora mora se uzemljiti.
5.1.4.2 Uslov zaštite u TT sistemu

Mora biti ispunjen sledeći uslov:
RA · Ia ≤ 50, gde je:
RA – zbir otpornosti uzemljivača izloženih provodnih delova i zaštitnog provodnika
izloženih provodnih delova,
Ia – struja koja obezbeđuje delovanje zaštitnog uređaja; kada se koristi zaštitni uređaj
diferencijalne struje, tada je struja I a jednaka vrednosti nazivne diferencijalne
struje delovanja (IΔn ).
Zaštitni uređaj diferencijalne struje (ZUDS) tipa sa kašnjenjem (tip S) može se
koristiti u rednoj vezi sa ZUDS tipa bez namernog kašnjenja (opšti tip) u svrhu
selektivnosti. Da bi se obezbedila selektivnost sa ZUDS tipa sa kašnjenjem, vreme
delovanja do 1s se dozvoljava za napojna stujna kola.
Kada se koristi zaštitni uređaj prekomerne struje, on mora biti:
 uređaj sa inverznom vremenskom karakteristikom, pri čemu Ia mora biti struja koja
obezbeđuje automatsko delovanje do 5s, ili
 uređaj sa trenutnom karakteristikom okidanja, pri čemu Ia mora biti najmanja struja
koja obezbeđuje trenutno okidanje.
5.1.4.3 Dopunski uslov

Ako zahtev iz t. 5.1.4.2. ne može biti ispunjen, mora se primeniti dopunsko

izjednačenje potencijala (definisano u t. 5.1.1.4.) u skladu sa t.5.1.6.
5.1.4.4 Uređaji za zaštitu

U TT sistemima koriste se sledeći uređaji za zaštitu:
 zaštitni uređaj diferencijalne struje;
 zaštitni uređaj prekomerna struje.
Napomene:
1. Upotreba naponskih zaštitnih uređaja ne isključuje se u specijalnim slučajevima
gde se napred navedeni uređaji ne mogu koristiti (npr. u sistemima jednosmerne
struje).
2. Zaštitni uređaj prekomerne struje primenljiv je za zaštitu od indirektnog dodira
samo u TT sistemu gde je otpornost uzemljenja vrlo niska.
5.1.5 IT sistemi
5.1.5.1 Opšti uslovi za uzemljenje

U IT sistemima instalacija mora biti izolovana od zemlje ili vezana za zemlju preko
dovoljno velike impedanse.
Ovaj spoj se može izvršiti u neutralnoj tački (zvezdištu) sistema ili u veštačkom
zvezdištu.
Veštačko zvezdište se može spojiti direktno sa zemljom ako je rezultujuća nulta
impedansa dovoljno velika. Kada ne postoji zvezdište, može se jadan fazni
provodnik uzemljiti preko impedanse. Struja kvara je tada mala u slučaju samo
jednog kvara prema izloženom provodnom delu ili prema zemlji i isključenje nije
imperativ pod uslovom da je zahtev pod t.5.1.5.3. ispunjen. Moraju se preduzeti
mere da se izbegne rizik od štetnog fiziološkog dejstva na lica koja su u dodiru sa
istovremeno pristupačnim provodnim delovima u slučaju dva kvara koja nastaju
istovremeno.
5.1.5.2 Poseban uslov pri uzemljenju

Nijedan provodnik pod naponom u instalaciji se ne sme spojiti direktno sa zemljom.
Napomena:
Da bi se smanjio prenapon ili prigušile oscilacije napona, može biti potrebno
obezbediti uzemljenje preko impedansi ili veštačkih neutralnih tačaka; njihove
karakteristike treba da odgovaraju zahtevima instalacije.
5.1.5.3 Poseban uslov za izložene provodne delove

Izloženi provodni delovi moraju se uzemljiti pojedinačno ili po grupama ili zajedno.
Mora biti ispunjen sledeći uslov:
RA · Id ≤ 50, gde je:
RA – otpornost uzemljivača izloženih provodnih delova,
Id – struja kvara u slučaju prvog kvara zanemarljive impedanse između faznog
provodnika i izloženog provodnog dela. Id uzima u obzir struje odvoda i ukupnu
impedansu uzemljenja električne instalacije.
5.1.5.4 Uređaj za nadzor izolacije

Ako je predviđen uređaj za nadzor izolacije da označi pojavu prvog kvara dela pod
naponom prema izloženim provodnim delovima ili prema zemlji, ovaj uređaj mora
dati zvučni i/ili vizuelni signal.
Napomene:
1. Preporučuje se da se prvi kvar otkloni u najkraćem roku.
2. Uređaj za nadzor izolacije može biti neophodan iz drugih razloga osim za zaštitu
od indirektnog dodira.
5.1.5.5 Opšti uslovi pri pojavi druge greške

Posle pojave prvog kvara uslovi isključenja napajanja pri pojavi drugog kvara zavise
od toga da li su svi izloženi provodni delovi međusobno spojeni pomoću zaštitnog
provodnika (uzemljeni zajedno) ili su uzemljeni po grupama ili individualno.
a) Tamo gde su izloženi provodni delovi uzemljeni individualno ili po grupama, uslovi
za zaštitu dati su u t.5.1.4. kao za TT sisteme, osim što se drugi stav tačke t.5.1.4.1.
ne primenjuje.
b) Tamo gde su izloženi provodni delovi uzemljeni zajedno, primenjuju se zahtevi
kao za TN sistem prema t.5.1.5.6.
5.1.5.6 Uslovi pri pojavi drugog kvara u slučaju da su izloženi provodni delovi uzemljeni
zajedno
Mora biti ispunjen sledeći uslov kada se nautralni provodnik ne vodi:
3 U 0
ZS 
2I a
ili kada se neutralni porovodnik ne vodi:
U0
Z S`  gde je:
2I a
Zs – impedansa petlje kvara, koja se sastoji od impedanse faznog provodnika i
impedanse zaštitnog provodnika,
Z’s – impedansa petlje kvara koja sadrži imp. neutralnog provodnika i zaštitnog
provodnika,
Ia – struja koja obezbeđuje delovanje zaštitnog uređaja u vremenima koja su data u
tabeli 2, ili 5s za sva druga strujna kola gde je ovo vreme dopušteno prema
t.5.1.3.6.
Tabela 2 – Najveća vremena isključenja u IT sistemima u slučaju drugog kvara

Naponi sistema prema
Vreme isklučenja t (s)
zemlji/linijski
vodi se neutralni
U0 / U (V) ne vodi se neutralni provodnik
provodnik
120/240 0,8 5
230/400 (220/380)* 0,4 0,8
400/690 0,2 0,4
580/1000 0,1 0,2
*) Vrednosti napona 220/380 nisu navedene u IEC 64 (Secretariat) 490.
Napomena:
Ako se Z’s određuje merenjem, treba tokom merenja zaštitni provodnik spojiti sa
neutralnom tačkom izvora.
5.1.5.7 Zaštitni uređaj

U IT sistemima koriste se sledeći zaštitni uređaji:
 uređaj za nadzor izolacije
 zaštitni uređaj prekomerne struje
 zaštitni uređaj diferencijalne struje
5.1.6 Dopunsko izjednačenje potencijala
5.1.6.1 Opšti uslovi

Dopunsko izjednačenje potencijala mora obuhvatiti sve jednovremeno pristupačne
delove učvršćene opreme i strane provodne delove i, gde je to moguće, glavne
metalne armature betona koji se koriste u zgradi. Sistem izjednačenja potencijala mora
se povezati sa zaštitnim provodnicima celokupne opreme, ukljuičujući priključnice.
5.1.6.2 Poseban uslov

Tamo gde postoji sumnja u pogledu efikasnosti dopunskog izjednačenja potencijala
mora se potvrditi uslov da otpornost između jednovremeno izloženih provodnih delova
i stranih provodnih delova bude:
50
R
Ia , gde je
Ia – struja koja obezbeđuje delovanje zaštitnog uređaja
 za zaštitni uređaj diferencijalne struje Ia = IΔn ;
 za zaštitni uređaj prekomerne struje, struja delovanja do 5s
5.2. Zaštita upotrebom uređaja klase II ili odgovarajućom izolacijom

Napomena:
1. Ova mera je predviđena u cilju sprečavanja pojave opasnog napona dodira na
izloženim delovima električnih uređaja u slučaju kvara na osnovnoj izolaciji.
1.1.1. Zaštita se obezbeđuje pomoću:

1. električne opreme sledećih tipova koja je proverena tipskim ispitivanjima i
označena prema odgovarajućim standardima, i to:
 opreme sa dvostrukom ili pojačanom izolacijom (oprema klase II) i
 fabrički izrađene opreme koja ima potpunu izolaciju
Napomena:
ova oprema se označava simbolom
2. dopunske izolacije za električnu opremu koja ima samo osnovnu izolaciju, koja se
postavlja u toku irade električne instalacije i obezbeđuje bezbednost kao kod
električne opreme prema 1) i ispunjava uslove iz t.5.2.2. do 5.2.6.
Napomena: simbol treba postaviti na vidnom mestu u kućište ili izvan njega
3. pojačane izolacije neizolovanih delova pod naponom, a postavlja se u toku izrade
električne instalacije i mora da obezbedi isti stepen bezbednosti kao kod električne
opreme prema 1) i da ispunjava uslove iz t.5.2.2. do 5.2.6. Ovakva izolacija
primenjuje se samo onda kada iz konstrukcionih razloga izrada dvostruke izolacije
nije moguća.
Napomena: simbol treba postaviti na vidnom mestu izvan kućišta
1.1.2. Kada je leketrična oprema spremna za rad, svi njeni provodni delovi odvojeni od
delova pod naponom samo osnovnom izolacijom moraju biti zatvoreni u izolaciono
kućište čiji je stepen zaštite najmanje IP 2X (standard JUS N.A5.070).
1.1.3. Izolaciono kućište mora izdržati mehanička, električna i termička naprezanja prema
standardu JUS N.A5.070.
Prevlake bojom, lakom ili sličnim materijalima ne odgovaraju ovim zahtevima, osim
ako zadovoljavaju odgovarajuća tipska ispitivanja
1.1.4. Ako izolaciono kućište nije bilo prethodno ispitano, treba ispitati dielektričnu čvrstoću
zavisno od klase izolacije
1.1.5. Kroz izolaciono kućište ne smeju prolaziti provodni delovi koji bi mogli izneti neki
potencijal. Kućište ne sme da ima vijke od izolacionog materijala čija bi zamena
metalnim vijcima oslabila izolaciono svojstvo kućišta.
Kada kroz izolaciono kućište moraju proći mehanički delovi (npr. upravljački organi
ugrađenih aparata), oni se moraju tako postaviti da se ne smanji nivo zaštite od
električnog udara.
1.1.6. Kada kućišta imaju vratanca ili poklopce koji se mogu otvarati bez upotrebe alata ili
ključa, svi provodni delovi koji su pritupačni dok su vratanca ili poklopci otvoreni
moraju biti zaklonjeni izolacionom pregrado stepena zaštite IP 2X da bi se sprečio
slučajan dodir. Ova izolaciona pregrada mora biti takva da se može ukloniti samo
pomoću alata.
1.1.7. Provodni delovi koji su u izolacionom kućištu ne smeju biti spojeni sa zaštitnim
provodnikom. Može se predvideti povezivanje zaštitnih provodnika koji po potrebi
prolaze kroz kućište da bi povezali drugu električnu opremu čiji napojni vod takođe
prolazi kroz kućište. Takvi provodnici i njihove stezaljke moraju, u unutrašnjem delu
kućišta, biti izolovani kao delovi pšod naponom a stezaljke moraju biti označene.
Izloženi provodni delovi i umetnuti delovi ne smeju biti povezani sa zaštitnim
provodnikom, osim ako je izričito predviđeno tahničkim zahtevima za tu vrstu opreme.
1.1.8. Kućište ne sme da ometa rad opreme koju zaštićuje.
1.1.9. Postavljanje opreme iz t.5.2.1. pod 1) (pričvršćivanje, povezivanje provodnika itd.)

mora da bude tako izvedeno dsa se na oslabi zaštita koja je ostvarena prema
tehničkim zahtevima za tu vrstu opreme.
5.3. Zaštita postavljanjem u neprovodne prostorije

Napomena:
1. Namena ove zaštitne mere je da spreči istovremeni dodir delova različitog
potencijala u slučaju kvara osnovne izolacije delova pod naponom.
Dopušteno je korišćenje opreme klase 0 ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1.1.1. Izloženi provodni delovi moraju biti tako raspoređeni da u normalnim uslovima osoblje
ne dođe u dodir sa:
 dva izložena provodna dela, ili
 izloženim provodnim delom i bilo kojim stranim provodnim delom,
ako bi ti delovi mogli doći na različite potencijale usled kvara na osnovnoj izolaciji
delova pod naponom.
1.1.2. U neprovodnim prostorijama ne smeju se predviđati zaštitni provodnici

1.1.3. Zahtev iz t.5.3.1. smatra se ispunjenim ako prostor ima izolacioni pod i zidove i ako je
primenjen jedan ili više od sledećih uslova:
a) Ostvarena odgovarajuća udaljenost izloženih provodnih delova i stranih provodnih
delova, isto kao i udaljenost izloženih provodnih delova. Ova udaljenost je dovoljna
ako rastojanje između dva elementa iznosi najmanje 2m; ovo rastojannje može se
smanjiti do 1,25m izvan zone dohvata ruke.
b) Postavljanje efikasnih prepreka između izloženih provodnih delova i stranih
provodnih delova. Ovakve prepreke su dovoljno efikasne ako obuhvataju rastojanja
koja prelaze vrednost utvrđenu pod a). One se ne smeju uzemljiti ili spajati sa
izloženim provodnim delovima; koliko god je to moguće moraju biti od izolacionog
materijala.
c) Izolacija ili izolaciono postavljanje stranih provodnih delova. Izolacija mora imati
dovoljnu mehaničku čvrstoću i izdržati ispitni napon od najmanje 2000V. Struja
odvoda ne sme da pređe 1mA u normalnim uslovima upotrebe.
1.1.4. Električna otpornost izolacionih zidova i poda na svakom mestu, merena prema
standardu JUS N.B2.761 mora biti najmanje:
 50kΩ kada nazivni napon instalacije nije veći od 500V i
 100kΩ kada je nazivni napon instalacije veći od 500V
Napomena:
1. Ako je otpornost zidova na bilo kom mestu manja ili jednaka utvrđenim
vrednostima, ti zidovi i podovi se smatraju stranim provodnim delovima u pogledu
zaštite od električnog udara.
1.1.5. Razmeštaj veza mora biti trajan i ne sme postojati mogućnost da se dovede u pitanje
njihova efikasnost. One takođe moraju da obezbede zaštitu pokretnog i prenosivog
aparata ako to predviđa njihovo korišćenje.
Napomene:
1. Kod električnih instalacija koje nisu pod nadzorom traba imati u vidu opasnost od
naknadnog unošenja stanih provodnih delova (npr: pokretni i prenosivi aparat klase I
ili provodnih elemenata kao što su metalne vodovodne cevi).
2. Važno je obezbediti da vlaga ne samanji izolaciju poda i zidova.
1.1.6. Moraju se preduzeti mere da strani provodni delovi ne prenose potencijal izvan
posmatranog prostora.
5.4. Zaštita lokalnim izjednačenjem potencijala

Napomena:
1. Lokalno izjednačenje potencijala bez spajanja sa zemljom namenjeno je da spreči
pojavu opasnih napona dodira.
1.1.1. Provodnici izjednačenja potencijala moraju povezivati sve istovremeno pristupačne

delove i stane provodne delove.
1.1.2. Tako izvedeno lokalno izjednačenje potencijala ne sme da bude povezano sa zemljom
direktno niti posredstvom izloženih ili stranih provodnih delova. Ako ovaj uslov ne
može biti ispunjen, mora se primeniti zaštita automatskim isključenjem napajanja (vidi
t.5.1)
1.1.3. Moraju se preduzeti mere obezbeđenja da ljudi koji ulaze u prostorije zaštićene
lokalnim izjednačenjem potencijala ne smeju biti izloženi opasnoj razlici potencijala,
naročito tamo gde je provodni pod izolovan od zemlje povezan sa lokalnim

izjednačenjem potencijala.
5.5. Zaštita električnim odvajanjem

Napomena:
1. Električno odvajanje jednog strujnog kola instalacije namenjeno je da spreči
električni udar usled dodira sa izloženim provodnim delovima koji mogu doći pod
napon zbog kvara osnovne izolacije strujnog kola.
1.1.1. Zaštita električnim odvajanjem mora se izvesti uz pridržavanje svih zahteva iz

t.5.5.1.1. do 5.5.1.5. kao i zahteva iz:
 t.5.5.2 kada odvojeno strujno kolo napaja samo jedan uređaj, ili
 t.5.5.3 kada odvojeno strujno kolo napaja više uređaja
Napomena:
1. Preporučuje se da umnožak nazivnog napona strujnog kola u voltima i dužine
strujnog kola u metrima ne bude većaži od 100 000 Vm pod uslovom da dužina
strujnog kola nije veća od 500m.
1.1.1.1. Strujno kolo se mora napajati iz izvora za odvajanje tj:

 transformatora za odvajanje, ili
 izvora koji obezbeđuje stepen bezbednosti kao kod transformatora za odvajanje,
npr: motor-generator sa namotajima ekvivalentne izolacije.
Napomena:
1. Zahtevana dielektrična čvrstoća proverava se visokonaponskim ispitivanjem.
Pokretni izvori za odvajanje vezani na mrežu moraju biti izabrani ili postavljeni prema
zahtevima iz t.5.2.
Pričvršćeni izvori u zaštiti odvajanjem moraju biti:
 izabrani i postavljeni prema t.5.2. ili
 takvi da sekundarno strujno kolo bude razdvojeno od primarnog strujnog kola i
kućišta izolacijom koja ispunjava uslove iz t.5.2; ako jedan takav izvor napaja više
uređaja, njihovi izloženi provodni delovi ne smeju biti povezani sa metalnim
kućištem izvora.
1.1.1.2. Nazivni napon električki odvojenog strujnog kola ne sme biti veći od 500V.
1.1.1.3. Delovi pod naponom odvojenog strujnog kola ne smeju imati zajedničku tačku
sa drugim strujnim kolima niti neku tačku povezanu sa zemljom.
Da bi se izbegla opasnost od zemljospoja, mora se posebno voditi računa o
izolaciji ovih delova pod naponom u odnosu na zemlju, naročito kod savitljivih
kablova i provodnika.
Razmeštaj mora obezbediti električno odvajanje kod transformatora za
odvajanje.
Napomena:
1. Posebno električno odvajanje potrebno je između delova pod naponom električne
opreme kao što su releji, kontaktori, pomoćne sklopke i bilo kojeg dela drugog
strujnog kola.
1.1.1.4. Savitljivi kablovi i provodnici moraju biti vidljivi po celoj svojoj dužini na kojoj bi
moflo doći do mehaničkih oštećenja.
1.1.1.5. Odvojena strujna kola polažu se posebno .

Ako se to ne može izvesti, moraju se upotrebiti višežilni provodnici bez
metalnog plašta ili izolovani provodnici postavljeni u izolacionim cevima ili
kanalnim kutijama, pod uslovom da ti kablovi i provodnici budu za napon koji je
barem jednak najvišem upotrebljenom naponu i da je svako strujno kolo
zaštićeno od prekomerne struje.
1.1.2. Kada odvojeno strujno kolo napaja samo jedan uređaj, izloženi provodni delovi uređaja
odvojenog strujnog kola ne smeju biti spojeni sa zaštitnim provodnikom ni sa izloženim
provodnim delovima drugih strujnih kola.
Napomena:
1. Ako izloženi provodni delovi električki odvojenog strujnog kola mogu doći u dodir,
namerno ili slučajno, sa izloženim provodnim delovima drugog strujnog kola, zaštita
od električnog udara ne zavisi više samo od zaštite električnim odvajanjem već i od
mera zaštite koje su primenjene na ove izložene delove.
1.1.3. Ako su preduzete mere za zaštitu odvojenog strujnog kola od svih oštećenja i grešaka
na izolaciji, strujno kolo koje odgovara t.5.5.1.1. može napajati više uređaja pod
uslovom da su ispunjeni svi zahtevi iz t.5.5.3.1. do 5.5.3.4.
1.1.1.6. Izloženi provodni delovi uređaja odvojenog strujnog kola moraju biti
međusobno povezani izolovanim neuzemljenim provodnicima za izjednačenje
potencijala koji nisu spojeni sa zemljom. Ovi provodnici ne smeju biti povezani
ni sa zaštitnimn provodnicima ni sa izloženim provodnim delovima drugih
strujnih kola, kao ni sa stranim provodnim delovima (vidi napomenu iz t.5.5.2.).
1.1.1.7. Sve priključnice moraju imati zaštitne kontakte koji moraju biti povezani sa
spojem za izjednačenje potencijala prema t.5.5.3.1.
1.1.1.8. Izuzev ako je oprema klase II, svi savitljivi kablovi moraju imati zaštitni
provodnik koji služi kao provodnik za izjednačenje potencijala.
1.1.1.9. Ako dva kvara nastanu istovremeno na izloženim provodnim delovima koji se
napajaju provodnicima različitih polariteta, zaštitni uređaj mora odvojiti
napajanje u toku 0,2s.
Veza sa drugim standardima

JUS N.A0.826 – Električne instalacije u zgradama. Termini i definicije.
JUS N.A5.070 – Stepeni zaštite električne opreme ostvareni pomoću zaštitnih kućišta.
Klasifikacija, označavanje i tipska ispitivanja.
JUS N.B2.702 – Opsezi napona za električne instalacije u zgradama
JUS N.B2.730 – Električne instalacije u zgradama. Opšte karakteristike i klasifikacija.
JUS N.B2.743 – Električne instalacije u zgradama. Zahtevi za bezbednost. Zaštita od
prekomernih struja.
JUS N.B2.754 – Električne instalacije u zgradama. Uzemljenje i zaštitni provodnici.
JUS N.B2.761 – Električne instalacije u zgradama. Metode merenja električne otpor-
nosti zidova i podova.
JUS N.B2.775 – Električne instalacije niskog napona. Električne instalacije u poljo-
privredi i hortikulturi. Posebni tehnički zahtevi.
JUS N.H8.010 – Transformatori za razdvajanje i sigurnosni transformatori za razdva-

janje. Opći tehnički uvjeti i ispitivanja.
JUS N.N0.201 – Bezbednost elektronskih aparata za domaćinstvo i sličnu upotrebu.
Tehnički uslovi i način proveravanja.
JUS N.E3.605 – Priključni pribor za industrijske svrhe. Tehnički uslovi i ispitivanja.
JUS N.A2.001 – Standardni naponi električnih mreža.
PRILOG A
Objašnjenja zahteva za zaštitu automatskim isključenjem napajanja

( tačka 5.1. ovog standarda )
Ovaj prilog je u skladu sa radnim dokumentom Tehničkog komiteta TC 64 Međunarodne

elektrotehničke komisije IEC 64 (Secretariat) 524 iz 1988. godine.
A.1. PRINCIPI MERE ZAŠTITE
A.1.0. Uvod
Praksa je pokazala da korisnik ovog standarda ima teškoća oko razumevanja razloga
zahteva ove mere zaštite. Iz tog razloga daju se ova objašnjenja.
Primenjene mere zaštite automatskim isključenjem napajanja rezultat su razvoja na
polju standardizacije u svetu poslednjih 20 godina.
A.1.1. Opšte
Mera automatskim isključenjem napajanja data u t.5.1. ovog standarda predviđa da,
usled greške u izolaciji, spreči da se osobe izložene opasnim naponima dodira u
takvim trajanjima koja mogu izazvati organska oštećenja.
Da bi se zadovoljio ovaj zahtev, svaki kvar u izolaciji električne opreme mora izazvati
proticanje struje kvara koja se mora prekinuti u takvim vremenima koja ne ugrožavaju
bezbednost osoba.
Ova mera zaštite obuhvata kombinaciju sledeća dva uslova:
a) Postojanje provodnog puta – označenog u ovom standardu kao ’’petlja kvara’’ –
što obezbeđuje proticanje struje kvara. Sastav petlje kvara zavisi od tipa razvodnog
sistema (TN, TT ili IT).
b) Isključenje struje kvara odgovarajućim zaštitnim uređajem u vremenu koje zavisi
od raznih parametara kao što su verovatnoća pojave kvara, verovatnoća da osoba
dodirne opremu tokom kvara i napon dodira kojem se osoba može izložiti. Granice
napona dodira zasnivaju se na poznavanju dejstva struje na čovečije telo.
Uslov pod a) zahteva postojanje zaštitnog provodnika koji spaja sve izložene provodne
delove električne opreme napajane sa instalacije tako da sa stvara petlja kvara kako je
to pokazano kasnije za različite razvodne sisteme TN, TT ili IT. Zaštitni provodnici se
moraju postaviti pouzdano i čvrsto u skladu sa standardom JUS N.B2.754 koji
određuje presek ovakvih provodnika i uslove koji treba da se ispune da bi se osigurali
pouzdani spojevi.
Uslov pod b) zahteva postojanje različitih uređaja u instalaciji, čije se karakteristike
određuju zavisno od sistema uzemljenja (TN, TT ili IT).
A.1.2. Dejstva električne struje na čovečije telo

U ovom objašnjenju iznose se najnovija saznanja o dejstvu struje na čovečije telo.
Napomena:
1. Ova saznanja baziraju se na izveštajima Međunarodne komisije IEC 479 iz 1977.
godine, 479-1 iz 1985. godine i 479-2 iz 1986. godine.
Radi upotpunjavanja ovog objašnjenja definišu se dva elementa:
 dato dejstvo na čovečije telo u odnosu na razne jačine i razna trajanja struje koja
protiče kroz čovečije telo;
 impedansa ljudskog tela kao funkcija napona dodira.
Ova dva elementa dozvoljavaju uspostavljanje odnosa koji može postojati između
očekivanog napona dodira i njegovog trajanja koje obično ne izaziva štetno fiziološko
dejstvo na bilo koju osobu izloženu ovom naponu dodira.
Za naizmeničnu struju frekvencije između 15 i 100 Hz, kriva na slici 1 ( kriva je preuzeta iz
izveštaja IEC 479-1/85), zona 3, prikazuje ovu situaciju u kojoj se ne očekuju organska
oštećenja; u ovoj zoni se mogu pojaviti izvesne teškoće, ali one nestaju po prekidu
struje. Kriva L na ovoj slici postavljena je tako da ima određene rezerve bezbednosti
ispod zone 4 u kojoj pojava rizika od treperenja srčane komore, kao glavnog uzročnika
smrti, usled električnog udara, povećava verovatnoću sa povećanjem i trajanjem struje
koja protiče kroz ljudsko telo.
Na slici 1 predstavljene su zone u pogledu fizioloških dejstava na sledeći način:
ZONA FIZIOLOŠKA DEJSTVA

1 (do krive a) Obično bez ikakvih reakcija
2 (između krivih a i b) Obično bez štetnih fizioloških dejstava
3 (između krivih b i c1) Obično bez organskih oštećenja. Moguća su grčenja mišića i teškoće sa
disanjem i poremećajem srčanog ritma, uključujući treperenje pretkomore
i privremene zastoje rada srca bez treperenja komorew, povećane sa
jačinom struje i trajanjem proticanja.
4 (iza krive c1) Ista kao u zonu 3; verovatnoća pojave treperenja komore oko 5% na
krivoj c2, oko 50% na krivoj c3 i veća iznad krive c3. Povećanjem jačine
struje i trajanja proticanja mogu se pojaviti patofiziološka dejstva kao što
su srčani zastoj, prestanak disanja i teške opekotine.
Slika A.1 – Zone dejstva na čovečije telo t (ms) / I (mA) (15 do 100 Hz)
Na slici je: L – konvencionalna referentna kriva prema kojoj se uspostavljaju vremena
isključenja u zavisnosti od očekivanog napona dodira za meru zaštite automatskim
isključenjem napajanja
A.1.3. Impedansa čovečijeg tela
Impedansa čovečijeg tela koja se razmatra za određivanje napona dodira značajno
zavisi od dva elementa:
 najverovatnijeg puta prolaska struje kroz čovečije telo;
 uslova okoline, naročito u pogledu prisustva vode i dodira čoveka sa zemljom.
A.1.4. Tipične situacije

Uzimajući u obzir uslove iz prakse, mogu se identifikovati tri tipa situacije koji imaju
respektivno sledeće karakteristike:
Situacija 1: Suve ili vlažne prostorije (ili mesta)
Suva koža
Pod dovoljne električne otpornosti
Situacija 2: Mokre prostorije (ili mesta)
Mokra koža
Pod male električne otpornosti
Situacija 3: Uslovi pri potapanju
Bez električne otpornosti kože
Bez električne otpornosti okolnih zidova
Uslovi za zaštitu u situaciji 1 i2 uspostavljaju se uzimajući u obzir impedansu Z:
Z1 = 1000 + 0,5Z5% ( Ω ), za uslov 1 ( situaciju 1 )
vrednost od 1000 Ω predstavlja eventualno prisustvo obuće i otpornosti poda
Z2 = 200 + 0,5Z5% ( Ω ), za uslov 2 ( situaciju 2 )

vrednost od 200 Ω za uslov 2 predstavlja najnižu vrednost električne otpornosti poda zanemarujući obuću
Z5% - naznačena vrednost impedanse ljudskog tela od koje manju vrednost ima,
smatra se, samo 5% celokupnoig stanovništva.
Napomena: Ova vrednost uzeta je iz IEC izveštaja 479-1 iz 1985. godine.
Koeficijent 0,5 uzima u obzir dvostruki dodir obe ruke i obe noge, budući da su
vrednosti (u IEC 479-1 iz 1985.god.) date za dodir između jedne ruke i jedne noge.
Nema uslova koji se može utvrditi za situaciju 3, koja predstavlja vrlo specifičan slučaj
u kojem je osoba u vodi i gde se zaštita automatskim isključenjem ne bi mogla
primeniti, a samo bi se u nekim slučajevima mogle dozvoliti neke mere zaštite, npr.
SELV do 12V naizmenične struje.
Tačka 5 daje samo opšti slučaj koji odgovara situaciji 1 za koju je dozvoljeni napon
dodira UL = 50V za naizmeničnu struju i 120V za jednosmernu struju bez talasnosti.
Moraju se posebno specificirati uslovi koji moraju biti ispunjeni u slučaju situacije 2 za
koju je dozvoljeni napon dodira 25V za naizmeničnu struju ili 60V za jednosmernu
struju bez talasnosti. Ova situacija postoji samo u nekim specijalnim električnim
instalacijama, kada se u standardu zahtevaju takva ograničenja dozvoljenog napona
dodira; ovo je npr. slučaj kod električnih instalacija na gradilištima i u poljoprivredi i
hortikulturi (JUS N.B2.775).
U tabeli A.1, za situaciju 1 i situaciju 2, u zavisnosti od očekivanog napona dodira U C,
dati su:
 impedansa Z1 ili Z2 određene kako je prethodno dato,
 struja I koja prolazi kroz čovečije telo (sl.2),
 vreme isključenja t određeno prema krivoj L na slici A.1.
Na slici A.2 su date krive vremena prekidanja u funkciji dozvoljenog napona dodira za
situacije 1 i 2.
Da bi se izbeglo unošenje potencijala pomoću metalnog električnog razvoda i drugih
metalnih delova koji sa spoljne strane ulaze u zgradu, t.5.1.1.2. zahteva izvođenje
glavnog izjednačenja potencijala spajanjem svih stranih provodnih delova na mestu
ulaska u zgradu.
Tabela A.1.
Očekivani Situacija 1 Situacija 2

napon dodira
Z1 I t Z2 I t
UC (V)
(Ω) ( mA ) (s) (Ω) ( mA ) (s)
25 – – – 1075 23 ≥5
50 1725 29 ≥5 925 54 0,47
75 1625 46 0,60 825 91 0,30
90 1600 56 0,45 780 115 0,25
110 1535 72 0,36 730 151 0,18
150 1475 102 0,27 660 227 0,10
220 1375 160 0,17 575 383 0,035
280 1370 204 0,12 570 491 0,020
350 1365 256 0,08 565 620 –
500 1360 368 0,04 560 893 –
A.2. PRIMENA MERE ZAŠTITE U RAZLIČITIM SISTEMIMA UZEMLJENJA
A.2.1. TN sistemi
A.2.0.1. Petlja kvara (t.5.1.3.1.)

U TN sistemu petlja kvara se sastoji od galvanskog kola koje obuhvata, kako je to
prikazano na slici A.3, provodnik pod naponom u kome je nastao kvar i zaštitni
provodnik direktno spojen sa neutralnom tačkom izvora ( PE ili PEN provodnik,
zavisno od toga da li je TN-S ili TN-C sistem ).
slika A.3. – Uprošćena šema TN sistema koja pokazuje princip zaštite TN sistema: u
slučaju kvara između faznog provodnika i izloženog provodnog dela M, struja kvara
protiče u petlji kvara ( vidi t.A.3. i sliku A.16 i definicije za različite napone ).
A.2.0.2. Očekivani napon dodira

Očekivani napon dodira UC je onaj koji se pojavljuje između izloženog provodnog dela
M i tačke 0 i jednak je:
UC = Id ∙ Z, gde je: (1)
Z – zbir impedansi zaštitnih provodnika između izloženog provodnog dela M i tačke 0
Za instalacije direktno napajanje iz distributivne mreže uslovi za zaštitu mogu se
primeniti samo u saglasnosti sa distributerom; oni daju uslov napajanja, tj.
karakteristike izvora – nultu komponentu impedanse transformatora ili suptranzijentnu
reaktansu alternatora – koje zna jedino distributer.
A.2.0.3. Analiza uslova zaštite (t.5.1.3.3.)

Opšta jednačina za očekivani napon dodira je:
2
U 0 RPE  X PE
2
UC 
( RT  R A  R PE ) 2  ( X T  X A  X PE ) 2
, gde je:
U0 – napon između faze i nule,
RT, XT – unutrašnja otpornost i unutrašnja reaktansa izvora,
RA, XA – zbir otpornost i reaktansi, respektivno, faznog provodnika od izvora do
posmatranog izloženog provodnog dela,
RPE,XPE – zbir otpornosti i reaktansi, respektivno, zaštitnog provodnika od glavnog
izjednačenja potencijala do posmatranog izloženog provodnog dela
Napomena:
1. XA i XPE su ovde odvojeni tako da prikažu podelu napona duž petlje kvara. U
praksi se oni ne mogu odvojeno meriti.
U praksi se očekivani napon dodira određuje iz jednostavne formule:
RPE
UC  U0 
Z S , gde je (2)
U0 – napon između faze i neutralnog provodnika instalacije,
RPE – otpornost zaštitnog provodnika između posmatranog izloženog provodnog dela
i referentne tačke,
ZS – impedansa petlje kvara koja obuhvata izvor, provodnik pod naponom do tačke
kvara i zaštitni provodnik između izloženog provodnog dela učvršćene opreme
ili priključnice i izvora.
Referentna tačka je najbliža tačka izloženom provodnom delu čiji potencijal u slučaju
kvara na tom izloženom provodnom delu ostaje približno jednak potencijalu mesta gde
se izloženi provodni deo nalazi i koja se može jednovremeno dodirnuti sa stranim
provodnim delovima.
Ova referentna tačka može se dobiti postavljanjem dopunskog izjednačenja

potencijala na nivou rasklopnog bloka koji napaja krajnje strujno kolo posmatranog
izloženog provodnog dela (slika A.4.). Ovakvo dopunsko izjednačenje potencijala se
izvodi pod sličnim uslovima kao za glavno izjednačenje potencijala zgrade (t.5.1.1.2.).
Očekivani napon dodira je pad napona u provodniku između M i R usled struje kvara
Id. Zaštitni uređaj se bira tako da struja kvara:
U0
I d
ZS (3)
osigurava delovanje u vremenu t koje nije veće od određenog u funkciji očekivanog
napona dodira UC (kriva L1 ili L2).
Ovo zahteva proračun impedanse petlje kvara ZS, koji je moguć samo ako su svi
elementi petlj, uključujući i izvor, poznati.
ZS se može izračunati ako su provodnici pod naponom i zaštitni provodnici u
neposrednoj blizini bez uticaja feromagnetnih delova, ili se može odrediti merenjem.
Reaktansa se može zanemariti za provodnike preseka do 35mm 2 i ako se fazni i
zaštitni provodnik postavljaju neposredno jedan uz drugi. Struja I d je pod ovim
uslovima:
U0
Id  c
Ra  R P , gde je: (4)
c – konvencionalni faktor koji koriguje grešku usled zanemarivanja impedanse izvora
napajanja. U odsustvu preciznih informacija može se uzeti da je jednak 0,8.
Napomena: Iskustvo pokazuje da ova vrednost važi u većini slučajeva.
Ra – otpornost faznog provodnika od referentne tačke do izloženog provodnog dela,
RP – otpornost zaštitnog provodnika od referentne tačke do izloženog provodnog
dela.
`
Očekivani napon dodira U C je:
m
U C`  RP  I d  c  U 0
1 m , gde je: (5)
m – odnos otpornosti zaštitnog provodnika i faznog provodnika posmatranog struj-
nog kola. Ako su provodnici od istog materijala, uzima se kao ekvivalent odnosa
preseka faznog i zaštitnog provodnika posmatranog strujnog kola.
Slika A.4. – Primer referentne tačke
Uzimajući ovo u obzir, očekivani napon dodira i vremena isključenja mogu se odrediti
kao zavisnost od nazivnog napona instalacije, uzimajući u obzir parametra c i m.
LP – glavno izjednačenje potencijala
PE – zaštitni provodnik
C – strani provodni deo
LL – dopunsko izjednačenje potencijala
R – referentna tačka
M – izloženi provodni deo
Očekivani napon dodira jednak je padu

napona u provodniku između M i R, zavi-
sno od struje kvara Id.
A.2.0.4. Praktična primena uslova za zaštitu (t.5.1.3.5.)

Iskustvo pokazuje da je često teško tačno proceniti očekivani napon dodira.
Pozivanje na napon kvara bilo bi suviše strogo za svrhu korišćenja zaštitnog uređaja
prekomerne struje i zbog toga su neophodne razne hipoteze u procenjivanju
očekivanog napona dodira. Ova procena se posebno zasniva na vrednosti koeficijenta
c, čija tačna vrednost zavisi od konfiguracije napojne mreže.
Štaviše, nije sigurno da povećanje potencijala izloženih provodnih delova krajnjih
strujnih kola ne bi prešlo vrednost sa krive L1 ili L2 u slučaju kvara u drugim krajnjim
strujnim kolima ili napojnim strujnim kolima.
Tako, da bi se olakšalo uspostavljanje uslova za primenu pravila za zaštitu, vremena
isključenja određena su ne kao funkcija očekivanog napona dodira već kao funkcija
nazivnog napona instalacije, uzimajući u obzir prethodne odnose (5) između ova dva
napona.
Zato je urađena studija o uticaju primena različitih parametara na vrednost očekivanog
napona dodira i odgovarajućih vremena isključenja.
Ovi parametri su sledeći:
 Faktor c može varirati, u odnosu na situaciju posmatranog strujnog kola, između 0,6
(npr. strujno kolo vrlo daleko od izvora) i 1 (npr. za strujno kolo koje izlazi direktno iz
izvora).
 Odnos m može varirati u zavisnosti od odnosa preseka faznog i zaštitnog
provodnika posmatranog strujnog kola. Za kablove i izolovane provodnike odnos m
može biti između 1 i 3.
 Napon napajanja U0, u saglasnosti sa standardom JUS N.A2.001, može varirati
±10%.
`
Proračuni pokazuju da, za datu vrednost napona U0, očekivani napon dodira U C
varira u zavisnosti od vrednosti parametra c i m, između 0,3U0 i 0,75U0.
Na primer, za nazivni napon 220V očekivani napon dodira varira između 66V i 165V.
Rezultujuća struja kroz čovečije telo varira između 40mA i 114mA: prema krivoj L1 sa
slike A.5, vreme prekidanja mora biti između 0,7s i 0,23s.
Tabela 1 utvrđuje jedinstveno vreme 0,4s. Ovo vreme odgovara srednjoj vrednosti
faktora c = 0,8 i odnosu m = 1, što obično i postoji u krajnjim strujnim kolima.
Očekivani napon dodira jednak je, prema formuli (5):
1
U C`  0,8  220  88V
2
što odgovara, prema krivoj L1, slika A.2, približno vremenu od 0,4s.
Prema stvarnim vrednostima faktora c i odnosa m, tačka struja / vreme se kreće na
Slika A.5.
Uticaj varijacije parametara c, m i U0
liniji AB. Dalje, kao funkcija stvarne vrednosti napona U0 :

 linija A’B’ odgovara maksimalnoj vrednosti napona, ili 1,1U0 ,
 linija A’’B’’ odgovara minimalnoj vrednosti napona, ili 0,9U0 .
Tačka odgovara vremenu isključenja u funkciji napona dodira unutar šrafirane
površine. Proizlazi da su uslovi za isključenje ispunjeni u svakom slučaju u zoni 3 i
ispod krive C1.
Kao što je prikazano grafički, jedinstvena vrednost vremena može se izabrati za svaku
nazivnu vrednost napona, nezavisno od vrednosti faktora c i odnosa m.
Iz ovih razloga usvojena su vremena isključenja utvrđena u tabeli 1 (konvencionalna
primena).
U praksi ova vremena isključenja uzimaju se u onzir samo ako je uređaj za isključenje
topljivi osigurač: pravilo za zaštitu sa tada sastoji u osiguranju da struja kvara Id
izazove sigurno pregorevanje osigurača u vremenu t definisanom u tabeli 1,
potvrđujući da se odgovarajuća tačka na dijagramu delovanja osigurača I=f(t) nalazi
iznad gornje granice vremena karakteristike vreme / struja osigurača (slika A.6.).
Kada je zaštitni uređaj prekidač, dovoljno je da se osigura da je struja kvara Id
najmanje jednaka najmanjoj vrednosti struje koja osigurava trenutno delovanje
prekidača; u stvari, vremena delovanja prekidača su uglavnom manja od vremena
definisanih u tabeli 1, pod uslovom da namerno ne kasne (slika A.7.).
Slika A.6. – Zaštita osiguračem Slika A.7. – Zaštita prekidačem
Tačka A koja odgovara vremenu t0 Ako je struja kvara Id veća od
definisanom u tabeli 1 za struju kvara najmanje struje koja osigurava trenu-
Id je iznad gornje granice karakte- tno delovanje prekidača Im , vreme
ristike vreme / struja osigurača (FF).* delovanja t1 prekidača je sigurno
t1 je stvarno vreme prekidanja osigu- manje od vremena t0 koje je
rača, kod struje kvara I . definisano u tabeli 1.
*) Do donošenja jugoslovenskog standarda treba koristiti podatke proizvođača.
Nadalje, kada je napon dodira manji od trajno dozvoljenog napona dodira UL,
isključenje napajanja nije nužno u pogledu zaštite od indirektnog dodira. Međutim
isključenje može biti neophodno iz drugih razloga, kao što je rizik od požara.
Ovo je naročito izraženo kada je odnos impedanse zaštitnog provodnika i petlje kvara
dovoljno mali (npr. kada se kao zaštitni provodnik koristi nekoliko provodnika
višežilnog kabla u paraleli ili armatura kabla u paraleli sa golim nepridruženim spoljnim
provodnikom, vođeni zajedno).
Prethodna predvižanja su sasvim primenljiva na strujna kola koja napajaju prenosive i
ručne aparate.
A.2.0.5. Slučajevi u kojima se dozvoljava vreme isključenja do 5s (t.5.1.3.4.)

Vreme isključenja koje je veće od vrednosti date u tabeli 1, a manje od 5s dozvoljava
se za strujna kola koja ne napajaju prenosive i ručne aparate iz sledećih razloga:
 kvarovi u ovakvim strujnim kolima su ređi;
 rizik dodira sa opremom napajanom ovakvim strujnim kolima u trenutku kvara malo
je verovatan;
 oprema napajana ovakvim strujnim kolima se obično na hvata i može se lako
otpustiti ako se kvar pojavi;
 napon dodira se smanjuje postavljanjem glavnog izjednačenja potencijala.
Ograničenje od 5s je konvencionalno. Ovo vreme pokriva većinu slučajeva u kojima su
potrebna vremena isključenja duža nego što su vrednosti date u tabeli 1, npr. za
napojna strujna kola i za strujna kola motora. Takođe, ova vremena su normalno
usaglašena sa termičkom izdržljivošću oprema koja sačinjava petlju kvara.
Skreće se pažnja na činjenicu da se ta vremena isključenja koja prelaze vrednosti iz

tabele 1 mogu preneti na pripadajuća krajnja strujna kola koja napajaju prenosive
aparate ili ručne aparate.
Slika A.8. – Uslovi zaštite raznih strujnih kola jedne električne instalacije
T – rasklopni blok
L – dopunsko izjednačenje potencijala*)
C – strani provodni delovi
M – neprenosivi aparati
(oprema kao što su motori)
X – pričvršćene svetiljke
– priključnica
D – napojno strujno kolo
(strujno kolo koje je ispred krajnjeg)
vremena isključenja prema tabeli 1 vremena isključenja koja mogu biti duža
od vrednosti iz tabele 1 ali manja od 5s
*) Dopunsko izjednačenje potencijala nije neophodno ako napon dodira koji bi se mogao pojaviti u slučaju kvara T4 nije
veći od UL (u opštem slučaju 50V). Ovaj uslov je ispunjen ako odnos između otpornosti zaštitnog provodnika između
T4 i referentne tačke i impedanse petlje kvara nije veći od odnosa između U L i nazivnog napona između faze i
neutralne tačke U0.
Tamo gde je obezbeđeno izjednačenje potencijala između svih jednovremeno

pristupačnih provodnih delova pojava opasnih napona dodira nije verovatna u praksi i
tada se sozvoljava da se izostavi određivanje uslova za zaštitu od indirektnog dodira
za strujna kola koja se nalaze ispred izjednačenja potencijala. Ovo se naročito odnosi
na glavna strujna kola i napojna strujna kola.
Ovakvi uslovi ilustrovani su na slici A.8. koja prikazuje razne moguće slučajeve.
Ova granica vremena od 5s ne unosi se u namerno kašnjenje delovanja zaštitnog
uređaja, ali uzima u obzir karakteristike zaštitnih uređaja za struje od dalekih mesta
kvarova pod sličnim uslovima kao što su pravila za vremena isključenja za zaštitu od
kratkog spoja (JUS N.B2.743, t.5.3.2). Međutim, neka delovanja zaštitnog uređaja koja
kasne mogu biti neophodna za napajanje aparata sa velikom startnom srujom ili koji
imaju struje odziva pri uključivanju, tako da ne izazivaju nepotrebna isključivanja
(okidanja). Ovo je posebno primenljivo kod napajanja motora velikih snaga.
A.2.0.6. Zaštita pomoću zaštitnog uređaja diferencijalne struje (t.5.1.3.9.)

Kada ne mogu da se ispune uslovi za zaštitu pomoću zaštitnih uređaja prekomerne
struje, zaštita se ostvaruje pomoću zaštitnih uređaja diferencijalne struje (ZUDS); Takvi
uslovi mogu postojati u strujnim kolima priključnica nepoznate dužine, u strujnim
kolima velike dužine i malog preseka čija je impedansa znatna.
U ovom slučaju zaštitni provodnik takvog strujnog kola mora se spojiti:
a) na zaštitni provodnik instalacije – PEN provodnik u TN-C sistemu – na strani
napajanja ZUDS-a,
b) ili na posebni uzemljivač koji mora da zadovolji uslove za zaštitu u TT sistemu.

U slučaju a) kratak spoj koji nastane na strani opterećenja ZUDS-a izazvaće porast
potencijala zaštitnog provodnika usled pada napona izazvanog proticanjem struje
kratkog spoja u PEN provodniku. Ovakav porast potencijala mogao bi se pojaviti za
vreme delovanja zaštitnog urađaja prekomerne struje. Ovo vreme ne sme prekoračiti
5s, a prema standardu JUS N.B2.743 je obično i kraće.
Rizik koji bi proizišo iz ovakvih okolnosti je mali, tako da nema potrebe uzimati u obzir
odredbe standarda JUS N.B2.741.
Slika A.9 – Kratak spoj nastao u C između faznog i neutralnog

provodnika prouzrokovaće pad napona u PEN
provodniku između O i A jednak proizvodu struje
kratkog spoja Ia i otpornosti PEN provodnika.
A.2.1. TT sistemi (t.5.1.4.)

A.2.1.1. Petlja kvara
U TT sistemu, kao je prikazano na slici A.10, petlja kvara koja se sastoji od faznog
provodnika u kome je nastao kvar, zaštitnog provodnika koji spaja izloženi deo na
uzemljivač i dva uzemljivača: izloženog provodnog dela instalacije (RA) i neutralne
tačke napajanja (RB).
A.2.1.2. Analiza uslova za zaštitu (t.5.1.4.2.)

Napon dodira u slučaju kvara je:
UC = RA · Id , gde je (6)
Id – struja kvara
Slika A.10. – Princip zaštite u TT sistemima

Videti slika A.15. i A.16. i definicije za različite napone
Zanemarujući otpornost metalnih puteva (provodnik pod naponom i zaštitni provodnik)

koje su uglavnom male u poređenju sa otpornostima uzemljivača, struja kvara je:
U0
Id  , gde je Rd – otpornost kvara (6a)
RA  RB  Rd
U TT sistemu, u poređenju sa TN sistemom, neophodno je da se uzme u obzir
nepotpuni kvar koji se predstavlja određenom otpornošću. Ako se u TN sistemu ne
uzimaju u obzir takvi kvarovi, to je zbog toga što je rasuta energija na mestu kvara
takva da se, zbog velike struje kvara, kvar pretvara bilo u potpuni kvar zanemarljive
impedanse ili se eliminiše razaranjem u vrlo kratkom vremenu. Zbog toga se uticaj
nepotpunog kvara može zanemariti u TN sistemu.
Nepotpun kvar u TT sistemu se može održavati bez razvoja razaranja duže vreme od
onoga koje obezbeđuje delovanje zaštite od indirektnog dodira, jer je struja kvara
znatno manja.
Da bi se uzelo u obzir postojanje ovih nepotpunih kvarova, čija otpornost ne mora biti
poznata, bezbednost će se osigurati ako se zahteva da očekivani napon dodira
određen za struju potpunog kvara ne prelazi utvrđeni dozvoljeni napon dodira UL, tj.:
UC' = RA · Id ≤ UL (6b)
U0
I d` 
RA  RB (7)
pri čemu je vreme isključenja uređaja za zaštitu najviše 5s u skladu sa tabelom A.1.
Ako kvar nije potpun, struja kvara je manja i vreme isključenja je proporcionalno duže,
ali budući da je napon dodira manji od UL, uslovi zaštite su obezbeđeni.
Kada se instalacija napaja iz niskonaponskog sistema, vrednost otpornosti uzemljivača
neutralne tačke napajanja (RB) obično nije poznata i vrednost koja prelazi (RA i RB)
dobija se merenjem impedanse (otpornosti) petlje kvara.
Upotreba zaštitnog uređaja diferencijalne struje za automatsko isključenje napajanja

bez namernog kašnjenja omogućava brzu eliminaciju struje kvara: vremena isključenja
su svakako manja od onih utvrđenih uza situaciju 1 i situaciju 2.
A.2.1.3. Uređaji za zaštitu (t.5.1.4.4.)
Upotreba uređaja za zaštitu od prekomerne struje kod zaštite od indirektnog dodira u
TT sistemima zahteva vrlo male otpornosti uzemljenja. Tako je za osigurač od 20A
potrebna otpornost uzemljenja manja od 0,7Ω a za prekidač od 32A otpornost
uzemljenja treba da bude manja od 0,5Ω.
Ovako male otpornosti uzemljenja je teško u praksi realizovati i nije moguće obezbediti
njihove vrednosti u toku veka trajanja instalacije.
Nezavisno od otpornosti uzemljivača, upotreba zaštitnog uređaja diferencijalne struje
obezbeđuje zaštitu od indirektnog dodira: npr. uređaj sa nazivnom diferencijalnom
strujom 0,3A dozvoljava otpornost uzemljivača 160Ω, što se lako može postići u skoro
svim vrstama tla.
A.2.2. IT sistemi (t.5.1.5.)

A.2.2.1. Bez isključenja napajanja pri pojavi prvog kvara
U IT sistemima, u vremenu pojave prvog kvara na izolaciji, struja kvara se ograničava
tako da se ne može pojaviti u instalaciji opasni napon dodira veći od trajno
dozvoljenog.
Ovaj uslov dopušta izbegavanje isključenja pri prvom kvaru i dalju upotrebu električne
instalacije. Ali da bi ova mogućnost postala valjana, važno je da se kvar brzo pronađe i
eliminiše. Ako to nije moguće, instalacija funkcioniše kao TN ili TT sistem i isključenje
će se desiti pri pojavi drugog kvara, pre eliminisanja prvog.
A.2.2.2. Razni sistemi
Da bi se zadovoljio ovaj uslov, instalacija se izoluje od zemlje ili spaja sa njom preko
impedanse odgovarajuće vrednosti.
Ako je instalacija izolovana od zemlje (slika A.11), struja prvog kvara određuje se
kapacitivnostima ostalih dveju faza prema zemlji. Ovo može ograničiti dužinu svih
strujnih kola instalacije.
Tamo gde je instalacija spojena sa zemljom preko impedanse (slike A.12 i A.13) jačina
struje prvog kvara ograničava se u praksi vrednošću ove impedanse, a kapacitivnosti
ostalih dveju faza prema zemlji u većini slučajeva znatno povećavaju impedansu, osim
ako instalacija sadrži kablove velike dužine ili su kablovi sa metalnim plaštem.
Spoj instalacije sa zemljom preko impedanse primenjuje se posebno tamo gde se
prenaponi ili kolebanja napona očekuju sa pojavom rezonancije.
Vrednost impedanse Z bira se tako da se izbegnu oscilacije i da izazovu proticanje
struje greške koja se može otkriti. Struja ne treba da bude ni previsoka, tako da pri
stalnom proticanju kroz zaštitne provodnike i eventualno uzemljivač ne dolazi do
prevelikog zagrevanja.
U većini slučajeva uzima se da je vrednost impedanse Z reda 5 do 6 puta fazni napon
instalacije, izražena u omima, ili npr. 1000Ω za napon 220/380V instalacije.
Za slučaj na slici A.12 struja prvog kvara (kvar prema izloženi provodnim delovima
opreme M) ograničena je zbirom otpornosti uzemljivača i impedanse Z. Uslovi koji
dozvoljavaju da se ne isključuje napajanje ograničeni su naponom dodira na izloženim
provodnim delovima opreme M, koji je jednak R A·Id i koji ne sme preći vrednost
dozvoljenog napona dodira (UL).
Za slučaj na slici A.13 struja prvog kvara ograničena je jedino impedansom Z,

impedanse pripadajućih provodnika su prema tome zanemarljive. Nema pojave
napona dodira na izloženim provodnim delovima i nije potrebno da se zadovolji uslov
iz t.5.1.5.3.
Međutim, može biti nephodno da se ograniči vrednost RAB u pogledu rizika od
direktnog proboja faze na zemlju.
Slika A.11. – IT sistem izolovan od zemlje. Struja prvog

kvara koja deluje u trećoj fazi zatvara se
preko kapacitivnosti prve i druge faze
Slika A.12. – IT sistem u kojem je neutralna tačka spojena

sa zemljom preko impedanse Z i u kojem je
uzemljivač napajanja (RB) odvojen od uzemlji-
vača izloženih povodnih delova (RA)
Slika A.13. – IT sistem u kojem je neutralna tačka spojena

sa zemljom preko impedanse Z i u kojem je
uzemljenje napajanja spojeno sa izloženim
provodnim delovima (RAB)
U ovim šemama neutralni provodnik nije prikazan, jer se strogo preporučuje da se u

ovim sistemima ne vodi. Ako se neutralni provodnik vodi u IT sistemu instalacije,
greška prema zemlji efektivno poništava prednosti vezane za sisteme u kojima
neutralna tačka nije direktno spojena sa zemljom.
Sa druge strane, vođenje neutralnog provodnika kada nije spojen sa zemljom zahteva
posebno izvođenje instalacije:
 da bi se, u slučaju dve greške nastale u istoj instalaciji, izbeglo da u dva strujna kola
različitih preseka teče kroz neutralni provodnik manjeg preseka vaća struja nego što
je trajno dozvoljena struja;
 da se upotrebljeni aparati ne izlažu naponima većim od njihovog nazivnog napona.
Ovo izvođenje instalacije zahteva detaljniju tehničku razradu instalacije, radi njenog
stavljanj u pogon.
Na kraju, odsustvo neutralnog provodnika olakšava izbor uređaja za zaštitu od
preopterećenja i otkrivanje mesta kvara.
A.2.2.3. Zaštita pri drugom kvaru
A.2.2.3.1. Osnovni uslov
Ako prvi kvar nije otklonjen a pojavi se drugi kvar, u izolaciji druge faze uspostavlja se
struja dvostrukog kvara koja je u stvari međufazna struja kratkog spoja (ili struja
između faze i neutralnog provodnika), ali čija je jačina znatno manja od struje kratkog
spoja u jednom strujnom kolu s obzirom na činjenicu da obuhvata dva strujna kola, što
je prikazano na slici A.14.
Slika A.14. – Struja dvostrukog kvara u IT sistemu kada su izloženi provodni delovi
spojeni na isti uzemlji-vač. Ova šema ne zavisi od situacije instalacije u
odnosu na zemlju (izolovan ili spojen sa zemljom preko impedanse)
Uslovi za otklanjanje struje dvostrukog kvara zavise od situacije u pogledu

uzemljivača: slučaj sa slike A.12 odgovara TT sistemu, dok slučaj sa slike A.13.
odgovara TN sistemu.
Uslovi isključenja struje dvostrukog kvara su sledeći:
a) Kada u istoj instalaciji izloženi provodni delovi nisu spojeni na isti uzemljivač a dva
kvara nastanu u različitim grupama međusobno spojenih izloženih provodnih delova,
zaštita se postiže prema uslovima iz TT sistema.
U grupi gde su međusobno spojeni izloženi provodni delovi zaštita se postiže prema
uslovima iz t.5.1.5.6. (vidi t.A.2.3.3.2. do A.2.3.3.6.).
b) Kada su u istoj instalaciji svi izloženi provodni delovi, uključujući i one od izvora,
spojeni na isti uzemljivač, zaštita se postiže prema uslovima iz t.5.1.5.6. (vidi
t.A.2.3.3.2. do A.2.3.3.6.).
A.2.2.3.2. Očekivani napon dodira
Iako se zbog male verovatnoće zanemaruje rizik od jednovremenog dodira između dva
izložena provodna dela u kojima su nastala dva kvara u izolaciji, mora se uzeti u obzir
očekivani napon dodira pri pojavi drugog kvara, između izloženog provodnog dela pod
kvarom i glavnog izjednačenja potencijala.
Ako se razmatra sistem na slici A.14, zapaža se da je ovaj napon jednak padu napona
u zaštitnom provodniku između A i M, zavisno od struje dvostrukog kvara IAB.
Ako je:
Za – impedansa faznog provodnika između izloženog provodnog dela A i referentne
tačke, a
Zb – impedansa faznog provodnika između izloženog provodnog dela B i iste refe-
rentne tačke
očekivani napon dodira je :
UC = m1Za∙Iab (8)
ili
m1 Z aU
UC 
2 Z 0  Z a (1  m1 )  Z b (1  m2 ) (9)
Stavljajući
Z a (1  m1 )  Z b (1  m2 ) Za
c z
2 Z 0  Z a (1  m1 )  Z b (1  m2 ) i Zb (10)
dobija se:
m1 zcU
UC 
z (1  m1 )  (1  m2 ) (11)
gde je U međufazni napon.
Jednačina 11 predpostavlja da odnos m ima istu vrednost od tačke napajanja do
razmatranih izloženih provodnih delova. Ako nije tako, formula (12) se piše kao:
Z p m p
UC   cU
(1  m p ) Z p
, gde je (12)
Zp – impedansa zaštitnog provodnika strujnog kola p,
mp – vrednost odnosa m u strujnom kolu p.
Uzimajući da neutralni provodnik nije vođen, napon U je napon između faza. Ako se
pak neutralni provodnik vodi, vrede ista razmatranja, s tim što je U fazni napon.
A.2.2.3.3. Struja dvostrukog kvara

Ova struja je:
U
I ab 
Z a (1  m1 )  Z b (1  m2 )  2 Z 0 (13)
ili, uzimajući u obzir ranije definisan odnos c:

cU
I ab 
Z a (1  m1 )  Z b (1  m2 ) (14)
Ako je Ia struja kvara zanemarljive impedanse u tački A, a struja Ib isto to u tački B,
onda je:
cU cU
Ia  i Ib 
Z a (1  m1 ) Z b (1  m2 )
Ia i Ib su respektivno struje kvara u A i B koje protiču ako je instalacija sistema TN.
Deljenjem Iab (13) respektivno sa Ia i Ib dobija se:
I ab 1  m1

Ia 1  m2 (15)
1  m1 
z
I ab 1  m2
 (15’)
I b 1  m2  (1  m1 )  z
Radi lakšeg razumevanja mogu se uvesti uprošćenja u prethodnim proračunima;
ovakva uprošćenja ne menjaju zaključke. Posebno, usvojeno je da je koeficijent c isti
za struju dvostrukog kvara i za struju kvara iz faze prema izloženim provodnim
delovima; u stvari, koeficijent nema baš tačno istu vrednost, ali jedinstvena vrednost
od 0,8 je zadržana.
A.2.2.3.4. Uslovi za zaštitu
Uslovi za zaštitu se određuju na takav način da struja dvostrukog kvara osigurava
isključenje za vreme, prema krivoj L1 ili L2, prema odgovarajućem očekivanom
naponu dodira između izloženog provodnog dela i glavnog izjednačenja potencijala.
Očekivani napon dodira je:
m1 zcU
UC 
z (1  m1 )  (1  m2 ) (16)
Odnos struje dvostrukog kvara i struje kvara faze prema izloženom provodnom delu je:
I ab 1  m1

Ia 1  m2 (17)
1  m1 
z
U praksi se uslovi zaštite određuju za svako strujno kolo zasebno ne uzimajući u obzir
karakteristike drugih strujnih kola; formule (16) i (17) mogu se primeniti uzimajući u
obzir jedino odnos m razmatranog strujnog kola i za vrednost z jednaku jedan.
Primenjujući formulu (16) očekivani napon dodira u slučaju dvostrukog kvara u
strujnom kolu je:
m
U c1  0,5cU (18)
1 m
Primenjujući formulu (14), uz zanemarivanje reaktansi struje dvostrukog kvara, u
strujnom kolu je:
cU
I d 1  0,5  , gde je (19)
Ra  R p
Ra – otpornost provodnika pod naponom razmatranog strujnog kola iza tačke napa-
janja, koja odgovara referentnoj tački,
Rp – otpornost zaštitnog provodnika iza referentne tačke.
Proučavanje varijacija očekivanog napona dodira i struje dvostrukog kvara u funkciji
odnosa z impedansi dva strujna kola, lokacije dva kvara i saglasno vrednostima
odnosa m dva strujna kola pokazuje valjanost formule (18) i (19).
Prema tome, uslovi zaštite u IT sistemu su zadovoljeni ako zaštitni uređaj svakog
strujnog kola osigurava isključenje struje dvostrukog kvara, jednake najmanje polovini
struje kvara zanemarljive impedanse koja protiče ako je instalacija TN sistem.
Odgovarajuća vremena delovanja zaštitnog uređaja se određuju sa krivih L1 ili L2 za
očekivane napone dodira Uc’, jednake delu očekivanog napona dodira Uc u TN
sistemima čiji je deo:
 0,5 ako se neutralni provodnik vodi u instalaciji,
 0,5 3 ako se nautralni provodnik ne vodi u instalaciji.
A.2.2.3.5. IT sistem sa i bez neutralnog provodnika
U svim formulama od (15) do (19) napon U je onaj koji je u tački napajanja petlje
kvara, tj.:
 napon između faza U0 3 ako se nautralni provodnik vodi,
 fazni napon U0 ako se neutralni provodnik ne vodi.
Kada se neutralni provodnik vodi, uslovi dvostrukog kvara, od kojih jedan zahvata
neutralni provodnik, najnepovoljniji su zato što daju najnižu struju dvostrukog kvara
koja je, budući da je jednaka polovini struje kvara u TN sistemu, merodavna za zaštitu
od indirektnog dodira. Ako su uslovi zaštite ispunjeni za dvostruki kvar faza-neutralni
provodnik, više će zadovoljiti za slučaj dvostrukog kvara faza-faza. U stvari, ako se
topljivim osiguračem obezbeđuje zaštita od dvostrukog kvara faza-neutralni provodnik
sa vremenima od 0,8s (za napon 220/380V), za dvostruki kvar faza-faza, obezbediće
se isključenje u vremenu t’ jednakom:
4
 220 
t `  0,8     0,09 s
 380 
Ovo je znatno manje od 0,4s što odgovara očekivanom naponu dodira u IT sistemu
bez neutralnog provodnika.
Kada se zaštita obezbeđuje prekidačem, struja dvostrukog kvara faza-faza jednaka je
3 puta struja dvostrukog kvara faza-neutralni provodnik i jasno je da je tada druga
struja veća od struje koja obezbeđuje trenutno delovanje; prva struja obezbediće
trenutno delovanje prekidača.
A.2.2.3.6. Izbor zaštitnog uređaja
Zaštitni uređaj se bira tako da struja:
U`
I df  0,5  (20)
Zs
osigurava njegovo delovanje za vreme koje ne prelazi utvrđeno vreme na krivoj L1 ili
L2 kao funkciji očekivanog napona dodira Uc’ definisanog ranije.
U ovoj formuli je:
U’ – napon između faza ako se neutralni provodnik ne vodi u instalaciji, ili napon
između faze i neutralnog provodnika (U0) ako se neutralni provodnik vodi,
Zs – impedansa petlje kvara definisana kao u TN sistemu u t.5.1.3.3, formula (2).
Ako se reaktanse mogu zanemariti, struja Idf je:
U`
I df  0,5c  , gde je (21)
Ra  R p
c – konvencionalni faktor definisan u formuli (4),

Ra i Rp – otpornosti definisane u formuli (4)
Ako su fazni provodnici i zaštitni provodnik jedan do drugog, očekivani napon dodira
Uc’ uzima se kao:
m`
U c`1  0,5cU ` , gde je (22)
1  m`
U’ – napon, ranije definisan u formuli (20),
m’ – odnos otpornosti zaštitnog provodnika i provodnika pod naponom (fazni provodnik
ako se ne vodi neutralni, odnosno neutralni ako se neutralni provodnik vodi)
posmatranog strujnog kola. Ako su provodnici od istog materijala, m’ se uzima
kao odnos preseka provodnika pod naponom (faznog provodnika ako se neutralni
ne vodi, odnosno neutralnog ako se neutralni provodnik vodi) i zaštitnog
provodnika posmatranog strujnog kola.
U praksi, vremena isključenja iz tabele 2 (konvencionalna primena) se određuju na isti
način kao u TN sistemima (t.5.1.3.3.).
A.2.3. Dopunsko izjednačenje potencijala ( t.5.1.6. )

Dopunsko izjednačenje potencijala je kompenzaciona mera koja se primenjuje kada
uslovi za zaštitu za određeni sistem ne zadovoljavaju.
Izjednačenje potencijala može biti potrebno npr. u TN ili IT sistemu u strujnim kolima
velike dužine i onima gde je impedansa petlje kvara prevelika da bi se osigurala
prorada zaštitnog uređaja u utvrđenom vremenu.
Ono nema svrhu smanjivanja vremena delovanja zaštitnog uređaja, već se izvodi u
cilju smanjenja napona dodira na bezopasnu vrednost. U ovom slučaju to je dozvoljeni
napon dodira UL koji se može održavati neograničeno vreme (t.5.1.6.2.).
U pogledu vremena isključenja, vreme od 5s je valjano ako je zaštitni uređaj osigurač.
Ako je zaštitni uređaj prekidač, struja koja se uzima u obzir je najmanja struja koja
osigurava trenutno delovanje prekidača (vidi sliku A.7.).
A.3. Dodatna objašnjenja definicija napona dodira, očekivanog napona dodira

i napona kvara
A.3.1. Definicije
U standardu JUS N.A0.826 date su sledeće definicije za napon dodira i očekivani
napon dodira, a u ovom standardu se daje definicija za napon kvara.
A.3.0.1. Napon dodira ( t.2.2.2, JUS N.A0.826 ) – napon koji se pojavljuje za vreme kvara na
izolaciji između istovremeno pristupačnih delova.
Napomene:
1. Ovaj termin se upotrebljava samo kada je u pitanju zaštita od indirektnog dodira.
2. U nekim slučajevima na vrednost napona dodira može znatno uticati impedansa
osobe koja je u dodiru sa ovim delovima.
Objašnjenja:
Naponi dodira mogu se meriti voltmetrom unutrašnje otpornosti 3kΩ.
Srednja vrednost impedanse čovečijeg tela od 3000Ω je realna za velike površine

dodira, za put struje ruka-ruka i napone od nekoliko desetina volti. Pri višim naponima
dodira impedansa tela opada i tako 3000Ω predstavlja rezervu dodatne bezbednosti
pri vršenju merenja. Vrednost 3000Ω važi za ljude; za životinje će verovatno biti
nekoliko stotina oma.
Naponi dodira u odnosu na pod mere se pomoću metalnih ploča koje simuliraju
čovečija stopala.
A.3.0.2. Očekivani napon dodira ( t.2.2.3, JUS N.A0.826 ) – najviši napon dodira koji se
očekuje u slučaju kvara, zanemarljive impedanse u električnoj instalaciji.
Objašnjenja:
Očekivani naponi dodira mogu se meriti voltmetrom unutrašnje otpornosti, npr. 40kΩ.
Očekivani naponi dodira mogu se pojaviti između jednog izloženog provodnog dela i
jednog provodnog elementa, npr. zemlje, na kojem stoji osoba ili između izloženih
provodnih delova u uslovima kvara ako se ovi delovi mogu dodirnuti istovremeno. U
poslednjem slučaju očekivani napon dodira čini deo napona kvara.
A.3.0.3. Napon kvara – napon koji se pojavljuje u uslovima kvara na izolaciji između izloženih
provodnih ( i/ili stranih provodnih delova ) i zemlje.
A.3.0.4. Objašnjenja:
Napon kvara se može meriti voltmetrom unutrašnje otpornosti, npr. 40kΩ.
Vrednost 40kΩ je rezultat kompromisa. Ako je otpornost voltmetra isuviše velika,
otpornost izolacije aparata ima ulogu delitelja napona i veći naponi sa tada mere kao
da kvar u izolaciji ne postoji. Ako je otpornost mala, otpornost uzemljenja pomoćnog
uzemljivača utiče na merenja. Vrednost 40kΩ ima takođe praktičan značaj: ona
približno odgovara impedansi tela za put ruka-ruka za dodirnu površinu od nekoliko
kvadratnih milimetara pre proboja kože, tj. za napone reda veličine nekoliko desetina
volti.
Slike A.14, A.15 i A.16 pokazuju različite napone zavisno od sistema uzemljenja
instalacije i postavljanja izloženih provodnih delova.
Na slikama dati simboli imaju sledeće značenje:
L1, L2, L3 ─ fazni provodnici

N ─ neutralni provodnik; N-provodnik
PE ─ zaštitni provodnik, PE-provodnik
PEN ─ zaštitno-neutralni provodnik; PEN-provodnik
M ─ izloženi provodni deo
Id ─ struja kvara
B ─ glavno izjednačenje potencijala
T ─ uzemljivač zgrade
RB ─ otpornost uzemljenja neutralne tačke izvora napajanja
RA ─ otpornost uzemljenja izloženih provodnih delova instalacije
RS ─ otpornost poda (uključujući otpornost cipela)
Zh ─ impedansa ljudskog tela
UC ─ napon dodira
US ─ pad napona u podu
UT ─ očekivani napon dodira
Uf ─ napon kvara
E ─ zemlja
Slika A.14. – TT sistem – Izloženi provodni deo postavljen unutar zone

uticaja glavnog izjednačenja potencijala
U ovom sistemu, uzimajući u obzir relativne vrednosti otpornosti i impedansi R A, RS i

Zh, uzima se da je napon dodira jednak naponu kvara, pošto su R A i RS zanemarljivi u
odnosu na Zh.
Slika A.15. – TT sistem – Izloženi provodni deo je izvan zone uticaja

glavnog izjednačenja potencijala
U ovom slučaju uzima se da je napon kvara jednak naponu dodira, zanemarujući

otpornost RS. Situacija je ista kao u TN sistemu.
Slika A.16 – TN-sistem – napon kvara jednak je padu napona u zaštitnim

provodnicima između izloženog provodnog dela M i
neutralne tačke O izvora napajanja, koji zavisi od struje
kvara Id
Napon dodira je pad napona u zaštitnim provodnicima između izloženog provodnog
dela M i referentne tačke ( npr. glavno izjednačenje potencijala B ) i zavisi od struje
kvara Id.

JUS N.B2.741, Zastita Od El. Udara

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

JUS N.B2.741, Zastita Od El. Udara

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

JUS N.B2.

741 strana 1/45

Električne instalacije niskog napona

2. ZAŠTITA OD ELEKTRIČNOG UDARA.............................................................................................3

3. ISTOVREMENA ZAŠTITA OD DIREKTNOG I INDIREKTNOG DODIRA.........................................3

4. ZAŠTITA OD DIREKTNOG DODIRA................................................................................................7

5. ZAŠTITA OD INDIREKTNOG DODIRA...........................................................................................10

A.2.2.2. Analiza uslova za zaštitu (t.5.1.4.2.)............................................................34

2. ZAŠTITA OD ELEKTRIČNOG UDARA

3. ISTOVREMENA ZAŠTITA OD DIREKTNOG I INDIREKTNOG

3.1.1 Opšte odredbe

3.1.2 Izvori napajanja za SELV i PELV

1.1.1.1. Bezbednosni transformatori za odvajanje (JUS N.H8.010)

3.1.3 Uslovi izvođenja strujnih kola

3.1.4 Zahtevi za neuzemljena strujna kola (SELV)

1.1.1.2. Izloženi provodni delovi se ne smeju namerno spajati sa:

3.1.5 Zahtevi za uzemljena strujna kola (PELV)

1.1.1.1. Zaštita od direktnog dodira mora se obezbediti:

3.2. Zaštita ograničenjem pražnjenja i vrednosti struje

3.3. Mali radni napon (FELV)

3.3.1 Opšte odredbe

3.3.2 Zaštita od direktnog dodira pri primeni malog radnog napona

3.3.3 Zaštita od indirektnog dodira pri primeni malog radnog napona

3.3.4 Utikači i priključnice

4. ZAŠTITA OD DIREKTNOG DODIRA

4.2. Zaštita pregradama ili kućištima

4.3. Zaštita preprekama

1.1.1. Prepreke mogu da spreče:

4.4. Zaštita postavljanjem van dohvata ruke

1.1.1. Istovremeno pristupačni delovi koji su na različitim potencijaslima ne smeju se nalaziti

Dva dela se smatraju istovremeno pristupačnim ako su međusobno udaljeni manje

1.1.3. U prostorijama gde se rukuje provodnim elementima velikih dužina, rastojanja

4.5. Dopunska zaštita pomoću zaštitnih uređaja diferencijalne struje (ZUDS)

sl.1. – Prostor dohvata ruke

5. ZAŠTITA OD INDIREKTNOG DODIRA

5.1.1 Opšti principi zaštite

5.1.1.2 Glavno izjednačenje potencijala

5.1.1.3 Isključenje napajanja

5.1.1.3.1. Zaštitni uređaj kojim se obezbeđuje zaštita od indirektnog dodira

5.1.1.3.2. Bez obzira na očekivani napon dodira dozvoljava se vreme isključenja

5.1.1.4 Dopunsko izjednačenje potencijala

5.1.2 Primena mere zaštite

5.1.3.1 Uzemljenje sistema

5.1.3.2 Uzemljenje zaštitnog provodnika

5.1.3.3 Objedinjavanje zaštitnog i neutralnog provodnika

5.1.3.4 Uslov zaštite u TN sistemu

5.1.3.5 Vreme isključenja

5.1.3.6 Duža vremena isključenja

Duže vreme isključenja koje ne prelazi konvencionalnu vrednost od 5s dozvoljava se

5.1.3.7 Uslovi kada se zahtevana vremena isključenja ne mogu ispuniti

5.1.3.8 Poseban uslov

5.1.3.9 Zaštitni uređaji koji se koriste

5.1.3.9.1. Tamo gde se koristi PEN provodnik (TN-C sistem) zaštita se

5.1.3.9.2. U slučaju korišćenja zaštitnog urađaja diferencijalne struje za

5.1.4.1 Uzemljenje sistema

5.1.4.2 Uslov zaštite u TT sistemu

5.1.4.3 Dopunski uslov

Ako zahtev iz t. 5.1.4.2. ne može biti ispunjen, mora se primeniti dopunsko

5.1.4.4 Uređaji za zaštitu

5.1.5.1 Opšti uslovi za uzemljenje

5.1.5.2 Poseban uslov pri uzemljenju

5.1.5.3 Poseban uslov za izložene provodne delove

5.1.5.4 Uređaj za nadzor izolacije