Polipropilen(PP) je linearni ugljovodonični polimer, koji spada u grupu zasićenih polimera i

predstavlja tvrdi termoplastični polimer. Dolazi u obliku belog ili providnog praška ili granula, ali
može biti i obojen pigmentima.
Polipropilen je jedan od najzastupljenijih materijala za proizvodnju predmeta od plastike. Koristi
za proizvodnju najrazličitijih predmeta, od proizvodnje vlakana pa sve do proizvodnje predmeta
za široku potrošnju.

Ovako široku primenu ima zahvaljujući dobrim fizičko-hemijskim osobinama koje se mogu
podešavati dodavanjem različitih vrsta aditiva. Osobine koje ga odlikuju su: umerena elastičnost,
dobra tvrdoća, dobra otpornost na zamor materijala, otporan je na hemikalije i na toplotu…

Proizvodnja polipropilena može da se odvija na nekoliko različitih načina, čija je zajednička

osobina da se monomer propilen izlaže toploti i pritisku uz prisustvo katalizatora. Polimerizacija
se dobija pri relativno niskim temperaturama, pri čemu se dobija bezbojan ili blago obojen
polipropilen. U zavisnosti od upotrebljenog katalizatora i uslova prilikom polimerizacije mogu se
dobiti različita svojstva dobijenog polipropilena.

PP nema probleme sa pucanjem prilikom naprezanja i nudi odličnu elektro i hemijsku otpornost.
Osobine ovog materijala su slične osobinama polietilena(PE), ali takođe postoje i specifične
razlike. Najbitnije razlike su manja gustina, veća čvrstoća i tvrdoća kao i viša tačka topljenja (oko
160oC, dok se polietilen topi na oko 100oC). Aditivi koji se koriste prilikom proizvodnje svih
komercijalnih vrsta polipropilena imaju zadatak da zaštite polimer prilikom proizvodnje i poboljšaju
osobine konačnog proizvoda. Aditivima se može rešiti i problem degradacije i uništavanja
makromolekula prilikom izlaganja polipropilena UV zračenju.