Koturi (koturovi)

U mehanizmima za dizanje tereta kotur se koristi ili da promeni pravac kretanja užeta
ili kao deo koturače, koja se uvodi radi smanjivanja momenta od tereta. Kako se kod koturače
gornji kotur okreće oko nepokretne osovine, a donji menja položaj pri dizanju tereta, to se
razlikuju pokretni i nepokretni koturovi. Slika 13.

Prečnik kotura za čelično uže, dobija se iz izraza:

D 
D     d u [mm]
 du 
D-prečnik kotura ili doboša
du-prečnik užeta
D 
  -odnos zavisan od pogonske klase dizalice (iz tablica)
 du 
Koturi mogu biti izrađeni kao liveni ili kao zavarene konstrukcije. Zavareni su manje
težine i jednostavniji za izradu, međutim zbog potrebe da se koturi moraju obrađivati-
prilagoditi merama ležajeva itd., češće se koriste liveni.
Prečnik osovine kotura (unutrašnji prečnik) određuje se iz uslova opterećenja na
savijanje i pritisak.

Ms F l
d 3 3 [cm]
0,1  doz 8  0,1   doz

Dužina naleganja glavčine određena je izrazom:

F
l [cm] gde je:
p doz  d
pdoz-dozvoljeni površinski pritisak
F-opterećenje kotura
Slika 14. livena i zavarena koturača.

8
Slika 15. Izgled dvojne koturače sa dobošom.

U sredini je kotur za izravnavanje koji služi za prelaz užeta sa jedne na drugu koturaču
i izravnavanje krakova po dužini pri njihovom neravnomernom istezanju. Sistem kotura čini
koturaču.

Koturače (slika 16.)

Koturače su sistemi sjedinjenih-spregnutih pokretnih i nepokretih koturova preko

kojih se kreće uže. Koturovi su učvršćeni u ramove. Broj krakova koturače m=4, a m·h je put
koji mora da pređe uže da bi se teret podigao na visinu h. Uslovna namena koturače je da
smanji silu zatezanja užeta i poveća brzinu dizanja tereta.
Ukupni stepen korisnosti koturače je:
1 1   02
k  
m 1 0
η0=0,94-0,98 -stepen korisnosti kotura
Doboš-se po svojoj nameni izrađuje kao doboš za užad ili za lance.

9
Doboš za užad-izrađuje se od svih vrsta livenog gvožđa, a njihov prečnik zavisi od režima
rada i prečnika užeta. Prečnik doboša određuje se na osnovu izraza:
Ddob=K·duž gde je K-koeficijent iz tablica
Doboši se izrađuju sa ravnim površinama ili sa žljebovima za vođenje užeta. U slučaju
primene doboša sa žljebovima, uže leži na mnogo većoj površini doboša nego kad je površina
ravna,čime se smanjuje površinski pritisak u užetu i povećava vek trajanja. Slika 17.

s-korak zavojnice,
δ-debljina koja zavisi od vrste materijala,
l1=4∙s -nenarezani deo doboša,
l0-nenarezani deo doboša između navojaka
l2-aktivni deo doboša l2=zuk·s
zuk-ukupan broj svih žljebova (i levo i desno)

Način vezivanja užeta za doboš: slika 18.

Tipovi pogona doboša

Pogon doboša može se ostvariti na različite načine i to: slika 19

10
Sastavni deo doboša su kočnice.

Mehanizmi dizalično transportnih mašina

Svaka dizalično transportna mašina mora da izvrši razne operacije da bi premestila
teret do određenog mesta. Sve ove radne operacije obavljaju se različitim mehanizmima
ugrađenim na kostrukciju dizalice tako da različiti mehanizmi povezuju niz radnih operacija u
jedinstven režim rada cele mašine.
Za ostvarivanje ovih operacija kod dizalica postoje sledeći mehanizmi:
-mehanizam za dizanje tereta
-mehanizam za kretanje dizalice
-mehanizam za okretanje dizalice oko sopstvene ose
-mehanizam za promenu ispusta (dohvata) strele

Mehanizam za dizanje tereta

Postoji više vrsta dizalica za dizanje tereta i to:
1.Dizalica sa zavojnim vretenom
2.Dizalica sa zupčastom polugom
3.Hidraulična dizalica (hidraulični panjevi)
4.Doboši za vuču-vitla
5.Doboši za vuču sa motornim pogonom

Doboš za vuču sa motornim pogonom

Ovi doboši na motorni pogon u praksi imaju široku primenu, a kao pogonski motori
koriste se elektromotori, a jako retko motori SUS. Obrtni moment na dobošu se izračunava
po:
D Q  Ddob
M ob  Fu  dob  gde su,
2 2  m  k
m-broj krakova užeta koturače
ηk-stepen korisnosti koturače
60 Vdob
Broj obrtaja doboša je: ndob  , Vdob-brzina doboša.
  Ddob
nmot M dob
Prenosni odnos između motora i doboša: i0   ,
ndob M mot  0
η0-stepen korisnosti prenosa od motora do doboša.
M dob Q  Ddob
Obrtni moment na vratilu motora: M mot   [KN∙m]
i0  0 2  i0  0  k

11
 Q V
Snaga motora određena je izrazom: P  M mot  ili P   [KW]
V=Vdiz-brzina dizanja
η-stepen korisnosti motora
Kod mosnog krana snaga motora obično se određuje prema momentu potrebnom za
dizanje tereta pri ustaljenom (jednolikom) kretanju, tj. pri statičkom opterećenju.
P
 Q  Gkol  Vdiz
[KW]

U periodu ubrzavanja kada je potrebno da se razvije momenat Muk koji je jednak zbiru
momenata od statičkog opterećenja i momenta od sile inercije (dinamički moment), motor
radi sa preopterećenjem. Sposobnost motora da primi kratkotrajno preopterećenje izračunava
se prema odnosu:
M
  uk    kata log  , Mnom i ψkatalog se očitavaju iz kataloga motora.
M nom

Mehanizmi za kretanje, mosni kran-otpori

Otpor kretanju pri premeštanju tereta smeštenog na kolica sa točkovima sastoji se iz:
1.otpor kretanju od sila trenja koji se sastoji iz otpora trenja kotrljanja točkova
po šinama, trenja u ležištima osovina točkova i trenja između oboda točkova i
šina,
2.otpor kretanju od nagiba puta (α)
3.otpor kretanju od trenja u krivini usled proklizavanja
4.otpor kretanju od vetra.
Ukupna sila koja savlađuje sve navedene otpore iznosi: Fotp=FW1+FW2+FW3+FW4
Sila koja savlađuje otpore trenja pri kretanju kolica po horizontalnom putu je:
 2 f  d 
FW 1   Q  Gkol  Gmo        [daN]
D
 točoč Dtočoč 
***USVOJITI STANDARDNI PREČNIK TOČKA IZ TABLICE DATE U KNJIZI U cm***
Q-teret [daN]
Gkol-težina kolica [daN]
Gmo-težina mosta [daN]
d-prečnik osovine točka [cm]
Dtočka-prečnik točka (usvojeni) [cm]
μ-koeficijent trenja izmešu osovinice i glavčine točka (μ=0,1 za klizna i
μ=0,01 za ležišta sa kotrljanjem).
f-koeficijent trenja točka po šini
β-koeficijent zakošenja.
Ugao nagiba staze α. Ako je staza za kretanje nagnuta prema horizontali za ugao α,
biće:
FW2=(Q+Gkol+Gmo)∙sinα [daN]
0,7
FW3=C0·(Q+Gkol+Gmo) [daN], konstanta C0  , R-poluprečnik krivine
R
FW4=q∙(A1+A2) [daN] gde je:
 daN 
q=(15-40)  2  -računska sila pritiska vetra na dizalicu kada je u radu
 m 
(pokretu)
A1-površina kolica izložena pritisku vetra [m2]
A2-površina tereta izložena vetru [m2]
Najveća sila otpora kretanju iznosi: Fotp= FW1+FW2+FW3+FW4 [daN]
Fot  V
Snaga elektromotora iznosi: P  [KW]


12
 P 30  P 30  Fot V
Otporni moment na vratilu motora: M mot   
   nmot   nmot 

**MOSNI KRAN-PROBLEM PROKLIZAVANJA TOČKOVA**

Ukoliko je atheziona sila između točkova i šina manja nego što je potrebna vučna sila
da bi kolica pošla sa mesta, nastupa proklizavanje točkova.
Kretanje kolica moguće je samo ako je athezioni moment veći od momenta otpora
(Math>Motp). Athezioni moment treba da savlada moment otpora koji se sastoji od momenta
otpora usled trenja pri kotrljanju svih točkova i klizanja vođenih točkova, momenta sila
inercije i od opterećenja od vetra. Motp=Mw+Min+Mvet

F1 i F2 su sile (otpori) na pogonskim točkovima

F3 i F4 su sile na vođenim točkovima
R1-zbir normalnih, vertikalnih pritisaka na pogonske točkove
R2-zbir normalnih, vertikalnih pritisaka na vođene točkove
R1=F1+F2 , R2=F3+F4
Athezioni moment izračunava se na osnovu izraza:
D D
M ath  R1  toč  1   F1  F2   toč  1
2 2
µ1-koeficijent trenja između vodećih točkova i šina
Pri radu mehanizma u zatvorenoj prostoriji uzima se µ1=0,16 dok pri radu na
otvorenom prostoru µ1=0,12.
Moment od svih trenja izračunava se na osnovu izraza:
 d D  d 
M w(  )  R2     t  R2  (od svih trenja)
Dt 2 2
µ-otpor klizanju između osovine i točka
2f D
M w( f )   R1  R2      t   R1  R2   f   (od svih klizanja)
Dt 2
d
Ukupan moment: Mw=Mw(µ)+Mw(f) ili M w  R2        R1  R2   f  
2
Q  Gkol  Gmo V Dt
Usled sile inercije: M in   
g t1 2
D
Moment usled vetra: M v  Fv  t
2
Dt d
R1   1 > R2        R1  R2   f    M in  M v (x>y =>φ=x/y)
2 2
Stepen sigurnosti protiv proklizavanja:
  D 
R1   1 t  f   
  2 
φgranično=(1,25-1,50)
 d
R   f        M in  M v
 2
Ako dođe do proklizavanja, povećati broj točkova.Broj točkova je uvek paran
(vođenih uvek 2, a pogonske povećavamo).

**MOGUĆNOSTI SMANJENJA RIZIKA OD PROKLIZAVANJA TOČKOVA**

Slika 20.

13
 Dizalična kolica (mačka) sa električnim pogonom
Kretanje se prenosi od elektromotora preko para zupčastih prenosnika na točkove.
Pri ustaljenom kretanju snaga elektromotora iznosi:
Fot  V
P [KW] gde je:

Fot-ukupan otpor pri kretanju kolica [KN]
m
V-brzina kretanja kolica  
s
η-stepen korisnosti prenosnog mehanizma
nmot V
Prenosni odnos je: i  ; nt 
ntoč   Dt

14