М

МИРОПОМАЗАЊЕ (гр. Το μυρον χρισμα, лат. Unctio: Тајна додељивања дарова и харизми Светога
Духа, вршена призивањем Духа Светога и помазивањем светим миром, којим се новокрштени
печати као "свештеник" и "цар" у свеопштем свештенству Цркве (Јоиљ 2,28; Дела 2,17).
Миропомазање има своје порекло у силаску Светога Духа на Исуса приликом Његовог крштења у
Јордану. Обављало се у првој Цркви полагањем руку (Дела 8,17; 19,6). Неко време познато под
именом "помазивање", миропомазање се вршило у склопу Литургије, претходило му је крштење,
за којим је следила Евхаристија као целовити део Тајни увођења - а све то чини јединствени
Светотајински чин. Четрдесет и осми канон Лаодикијског Сабора (364) предвиђа да новокрштени
или просвећени буде "помазан миром" и да буде причасник Светих Тајни. Свети Кирило
Јерусалимски (који у подршку ове Тајне наводи: 1. Јн. 2 20,27; 1. Кор. 2,12; Дела 10,38) сматра да
тек после небеског помазивања Духом Светим, то јест поставши помазани или христоси (χριστοι),
верни заиста постају хришћани χριστιανοι: "Сад сте постали христоси метањем печата Духа Светога
и примили сте све што беше прасликовано, јер сте ви иконе Христове" (Мистагошка катихеза, III, 1-
5, стр. 63-66).