ФАКУЛТЕТ САВРЕМЕНИХ УМЕТНОСТИ

Драмска уметност

СЕМИНАРСКИ РАД

Анализа дела „Нора“ („Кућа лутака“) - Хенри Ибзен

Предметни наставник Студент: Милица Маринковић

Проф. др Петар Грујичић бр индекса 110/2016

Датум предаје 14.02.2018

Београд,
фебруар,
2018. г.
 САДРЖАЈ

1 УВОД ...................................................................................................................... 3

2 ТЕМА...................................................................................................................... 4

3 ДРАМСКИ СУКОБ ............................................................................................... 4

3.1 Важни сукоби .................................................................................................. 4

4 КОМПОЗИЦИЈА ДРАМСКОГ СУКОБА ........................................................... 5

4.1 Дијалози ........................................................................................................... 5

4.2 Монолози ......................................................................................................... 7

5 КОМПОЗИЦИЈА ДРАМСКОГ ДЕЛА ................................................................ 7

5.1 Главни ликови ................................................................................................. 8

5.2 Споредни ликови ............................................................................................ 9

5.3 Први чин ........................................................................................................ 10

5.4 Други чин ...................................................................................................... 11

5.5 Трећи чин....................................................................................................... 11

6 СЦЕНОГРАФИЈА ............................................................................................... 12

7 КОСТИМОГРАФИЈА ......................................................................................... 12

8 СИМБОЛИ ........................................................................................................... 13

9 ЗАКЉУЧАК ......................................................................................................... 14

10 ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................... 15

А DOLL`S HOUSE – DRAMA ANALYSIS .......................................................... 15

2
1 УВОД
''Луткина кућа'' (нор. „Et dukkehjem“) – често се преводи и као „Нора“, по
имену главног лика, или „Кућа лутака“, (Ибзен 1878), драмско је дело у коме из
грађанске стварности израња трагика тескобе уског и пригушеног живота.
У тексту који следи на одговарајућим местима су цитирани изводи из
хрватског превода (прилагођеног на српски језик, студент М. Маринковић) текста
Дела, исписани курзивом, а имена односних ликова су означена масним великим
словима; у загради је римским бројем назначен чин и арапским број стране Дела на
којој је цитат.
Ово дело је створено 1878.г. (изведено 1879.г., у Немачкој), када је аутор имао
педесет година и већ боравио на двадесетседмогодишњем путовању ван своје родне
Норвешке - у Данској, Италији, Немачкој и Аустрији, у времену када је индустријска
револуција била у пуном јеку у Западној Европи. Повећана производња, мноштво
нових одевних и предмета за домаћинство, као и свих других помагала за бољи и
угоднији живот човека, а нарочито у граду, пресудно је утицало и на друштвене
односе. Природно да поменуте друштвене околности рађају и социјална превирања, а
она резултирају у новим револуцијама, устанцима, када народи захтевају независност,
а категорије радника траже своје место под сунцем.
Односи међу половима, па и положај породице, такође, трпи притисак нових
околности. Покрет за равноправност жена постаје врло познат и захтева нови положај
целог женског дела људског рода у односу на власт друге, мушке, половине
човечанства. Ова драма је подигла велику олују износећи случај жене, супруге и мајке
троје деце која жели, изнад свега, да буде слободна као људско биће.
У време извођења, „Нора“ се сматра новом драмом. У њој је приказана
непоштедна критика друштва, а у први план је стављена слобода појединца, односно
права сваког човека да живи онако како он жели и хоће. Борац за индивидуалност у
овој драми је Нора. Основна новина која је прерасла у модерно је start-up једноставна
реченица - Нора: “Морамо да седнемо и разговарамо”.(III-51) Овим новим „техничким
поступком“, ''Луткина кућа'' освојила је Европу и утемељила нову школу драмске
уметности.
Ибзен је овом драмом уздрмао и побунио људе својом тезом, а позорницу,
нарочито у завршетку представе, учинио местом згуснутих моралних порука за
надолазеће доба; дијалог је тако проглашен за основни елемент модерне драме. До
Ибзена дијалог је био размена апстрактних теза и антитеза, а овде се претворио у
дубоку психолошку оправдану анализу стања његових актера и средине у којој
обитавају.
Велики број извођења, присуство и на данашњим репертоарима театара широм
Света, сведочи о несумњивом утицају које ово дело и данас има на књижевност,
уопште.

3
 2 ТЕМА
„Луткина кућа“ већ у наслову метафорично сугерише основну тему Дела.
Положај жене у кућном домаћинству, тиме и у друштву и породици, критика
грађанског морала у време када је женски пол био јавно дискриминисан и потцењиван
на свакојаке начине и упоредо само-освешћивање главне јунакиње кроз процес
откривања њеног властитог идентитета - окоснице су драме.
Основна идеја Дела се може подвести под феминистичку иницијативу, мада је
сам аутор, обраћајући се „Норвешком друштву за заштиту женских права“,
1898. године изјавио да је „више песник, а мање друштвени филозоф“ (Кусовац 1979).
Ипак, многи феминистички покрети у Европи су се позивали на ово дело јер је главна
јунакиња, нарочито на крају комада у дијалогу са мужем, експлицитно исказала свој
положај у браку као положај „лутке“. У позоришном остварењу, истиче се
неусклађеност породичних односа као последица себичности једног од партнера и
испољавање експлицитне (прекомерне) посесивности према женском полу.

3 ДРАМСКИ СУКОБ
Полазимо од става (Клајн 1979) да се „у формулацији основног збивања, тј.
најсажетијем излагању фабуле, мора бити садржана и основна радња и основна
противрадња, и акција и контраакција; мора бити удовољено правном принципу
„audiatur et altera pars“.
Основна радња у делу „Нора“ своди се на узроку „неморалног“ начина
успешног остваривања циља главне јунакиње Дела, Норе, када лажира очев потпис на
меници од „непознатог“ и тако прибављену своту новца потребну да би излечила
мужа, лажно представља као очеву позајмицу; радња се одвија на плану владајућег
морала 19.в. у Западној Европи, па се страх од откривања тог чина, због неочекиване
борбе са позајмљивачем и уцењивачем Крогштадом, прелама у сукобу са мужем, после
коначног обелодањивања тајне.
Против радња се овде огледа у настојању Норе да са другим присутним
ликовима уз њихову помоћ, избегне или ублажи потенцијални сукоб са „главом
породице“.
Одвијање основне радње и противрадње остварује се кроз акције Норине
консултације са пријатељицом Кристином (госпођа Линд), њеним настојањем да
власника менице «умилостиви», али и кроз контраакције самог власника.
То су основна збивања у делу «Нора». Покретач радње је Норина тајна, а
носиоци радњи су главни ликови у Делу: Нора и њен муж Торвалд Хелмер..
3.1 Важни сукоби
Ови сукоби чине окосницу драматуршког збивања. Издвајамо:
 Између Норе и бележника, власника менице, Нилса Крогштада,
 Између Норе и мужа Торвалда.
Нора се сукобила са бележником Нилсом Крогштадом. Њих двоје су били дуго
година врло добри познаници и у више него коректним односима када јој се нашао у
неприлици и финансијски, без размишљања, помогао како би Норин супруг који је у то
време био тешко болестан, отпутовао у Италију на лечење. Разлог из којег је он

4
помогао Нори био је чист осећај привлачности и уважености према младој особи, али
без некаквог другог, вишег интереса. Пошто је открио превару, лажирану меницу,
власник менице Нилс Крогштад, покушава да је уцењује.
Најважнији сукоб у драми је свакако сукоб између Норе и њеног мужа
Торвалда. Општи сукоб између ова два лика осећа се у целом Делу кроз низ
неусклађених односа супружника, упркос пожртвованом поступку главне јунакиње
према свом супругу. Он резултира у више мањих, мање или више важних, сукоба, као
на пример, када моли супруга да не отпусти Нилса Крогштада (не износећи прави
разлог молбе), а овај одбија молбу како би задржао угледан положај у друштву јер је
већ постало познато да му је дао отказ, или, када током и после бала Нора задржава
супруга разним изговорима, да не приђе поштанском сандучету и тако открије писмо
са детаљима „издаје“ супруге.
Главни сукоб је сукоб супружника на самом крају Дела када супруг испољава
агресију према супрузи. Сазнавши за нове чињенице, он има супротну иницијативу.
Тада сукоб постаје контра-сукоб јер муж у наступу покајања повлачи оштре услове
према супрузи, али она, сабравши целокупне утиске осмогодишњег брачног живита,
одлучује да напусти породицу у нади да ће пронаћи саму себе и постати боља особа (да
јој њена деца престану бити њене лутке).

4 КОМПОЗИЦИЈА ДРАМСКОГ СУКОБА

У драми нема приповедача, већ главни делови припадају говору глумаца.
Фабула драмског текста се не препричава, већ се постиже изменом драмских ситуација.
Драмска ситуација је однос међу ликовима у неком тренутку. Она се остварује говором
и поступцима ликова. Овај говор може бити као дијалог (разговор међу ликовима) или
монолог (излагање једног лика).
4.1 Дијалози
У почетку Првог чина Торвалд на фриволан начин разговара са Нором,
коментаришући њену склоност ка трошењу новца, а поводом куповине Божићних
поклона и при том је очигледно да врло води рачуна о новцу. Она му тражи новац за
поклоне, а он исказује став како она нема осећај за вредност новца и да ће новац бити
сигурно „добар“ ако она за себе нешто купи.
ХЕЛМЕР (смејући се): Свакако — кад би ти новац, који би од мене добила, заиста
сачувала, па себи нешто купила. Али, то ће све отићи на домаћинство и за разне непотребне
ствари и онда ћу морати још да ти дам. НОРА: Али, Торвалде...ХЕЛМЕР: Не можеш то
порицати, драга моја мала Нора! (Загрли је.) Мој лакоумни чижак је дражестан, али он треба
страховито пуно новаца. Баш је невероватно колико таква птичица кошта.(I-6)
Торвалд, у улози заштитника, занемарује Норине озбиљне примедбе око
трошења новца и алудира да је повукла на свог оца, великог трошаџију. ХЕЛМЕР: Ти си
чудан мали створ. Баш као и твој отац. Увијек желиш новац у руке, а кад га имаш, одмах ти
цури кроз прсте. Никад не знаш на штa је отишао. Да, да, Нора. То је наследно. НОРА: У
том случају, волела бих да сам наследила и друге татине врлине. (I-6)
Веома упечатљив је и дијалог око слаткиша, када муж наслућује да га није
послушала и да је купила „забрањене“ бомбоне, Нора чврсто остаје при лажи,
откривајући нам подвојеност односа са мужем.. НОРА (иде десно према столу): Рекао си
ми да то не чиним. Не мислиш ваљда да бих ја.(I-6)

5
 У даљим догађањима Нора жели да буде у складу са мужевљевим нормама.
Међутим, догађаји почињу да откривају још више њен карактер, али и њен прави однос
са мужем – стегнутост и одсуство комуникације. На пример, када прича са др Ранком
она му противречи у вези једења слаткиша:
НОРА: Но, но, но; немој се уплашити. Ти ниси могла знати да је то Торвалд забранио.
Боји се да ћу упропастити зубе. Па шта! Једанпут је допуштено! Зар не, докторе? Овамо,
молим! (Ставља му бомбон у уста.) А и ти, Кристина! И ја, такође; један мали — или највише
два. (Опет хода около.) Сада сам заиста пресретна. И сада постоји још само нешто на свету
шта бих много волела. ДР РАНК: А то је? НОРА: Ја бих тако радо нешто рекла, али да и
Торвалд чује. ДР РАНК: Па зашто то не кажете? НОРА: Не, не смем, то је тако ружно.
ГОСПОЂА ЛИНД: Ружно? ДР РАНК: Онда вам то не бих саветовао. Али, нама ипак
можете. И, шта би ви то тако радо казали да и Торвалд чује? НОРА: Тако бих силно желела
да кажем: Гром и пакао! ДР РАНК: Но, но! ГОСПОЂА ЛИНД: Али, Нора! ДР РАНК: Ево и
њега! Реците! НОРА (сакрива кесицу с бомбонaма): Пст! Пст! Пст! (I-15)
У другом чину Нора постаје мање пристојна. Отворено захтева од Торвалда да
не отпусти Крогштада и назива његове разлоге ситничавим.
НОРА: Јер су то само ситничави обзири. ХЕЛМЕР: Шта кажеш? Ситничави
обзири? Ти ме сматраш ситничавим? НОРА: Напротив, драги Торвалде. И управо
зато...ХЕЛМЕР: Свеједно, ти си назвала моје разлоге ситничавим; онда сам и ја ситничав.
Ситничав! Но, онда ћемо то докрајчити одмах. (Оде до врата предсобља и зове.)
Хелена! (II-30)
На овим примерима се види како полако Ибзен открива буру у Норином
расположењу која кулминира при крају трећег чина. Разрешење заплета се одиграва на
потпуно неочекиван начин. Упркос покајању уцењивача и помирљивом тону мужа,
Нора доноси драстичну одлуку – потпуно раскида сваку емотивну везу са дотадашњим
оцем своје деце.
НОРА: Чуј ме, Торвалде: кад једна жена остави свога мужа као што ја остављам
тебе, закон га ослобађа свих обвеза према њој. Ти ниси везан ни са чим. Слободан си. Обоје смо
слободни. Узми свој прстен и врати ми мој. ХЕЛМЕР: И то? НОРА: И то. ХЕЛМЕР: Ево!
НОРА: Хвала. Сад је све готово. Оставићу ти кључеве. Послуга зна где шта стоји... боље од
мене. Сутра ће, чим одем из града, доћи Кристина по моје ствари — само моје личне, оне које
сам донела. Казаћу ћу да ми их пошаљу. ХЕЛМЕР: Крај?... Крај! Нора, зар никад нећеш
мислити на мене? НОРА: Често. На тебе, на децу, ову кућу...ХЕЛМЕР: Смем ли да ти
пишем? НОРА: Не, то забрањујем. ХЕЛМЕР: Могао бих ти послати... НОРА: Не шаљи ми
ништа. ХЕЛМЕР: Ако ти затреба помоћ....НОРА: Од странца нећу ништа. ХЕЛМЕР: Зар ћу
ти заувек остати стран? НОРА (узима путну торбу): Ако се догоди чудо...(III-54)
Оно што оставља дубок утисак и данас, када је феминистички покрет иживео
своје вредности, то је дијалог који Аутор маестрално води кроз изговарање кристално
јасних ставова главне јунакиње која одједном постаје дубоко свесна својих
психолошких дилема и увиђа коначно решење.
НОРА: То је тако, Торвалде. Кад сам још била код тате, он ми је износио своје
ставове, па сам и ја имала исте такве ставове. Ако сам каткада другачије мислила, прикрила
сам то јер му не би било право. Он ме је називао својом луткицом и играо се са мном као што
сам се ја играла са својим луткама. Онда сам прешла у ову кућу, код тебе...ХЕЛМЕР: Како се
ти то изражаваш о нашем браку? НОРА (сталожено): Мислим, онда сам прешла из очевих
руку у твоје. Ти си све уредио по своме укусу и ја сам усвојила твој укус; или сам се само тако
правила; не знам више тачно — чини ми се и једно и друго; мало једно и мало друго. Кад сада
бацим поглед уназад, чини ми се да сам овде живела као просјак — од милостиње. Ја сам
живела од тога што сам за твоју љубав правила представе. Ти си тако хтео. Ти и тата, ви
сте ми много нашкодили. Спречили сте ме у развоју. ХЕЛМЕР: Нора, ти си смешна и
6
незахвална! Па зар ти овде ниси била срећна? НОРА: Никада. Мислила сам да јесам, али
нисам. ХЕЛМЕР: Ниси? Ниси била срећна? НОРА: Не, само весела. Ти си увек био тако
љубазан према мени. Али наш дом није био ништа друго, него као нека кућица за лутке. Ту сам
ја била твоја велика лутка, као што сам код тате у кући била мала лутка. А наша су деца
опет била моје лутке. Кад си се ти са мном играо било ми је то управо толико весеље као
што је било деци кад сам се ја играла с њима. То је био наш брак, Торвалде. (III-51,52)
Овај дијалог открива и суштину импулса који је покренуо феминистичке
покрете у Европи, откривајући незахвалну улогу жене у друштву 19.в. и прве половине
20.в.
Дело о коме је реч у овоме раду припада реалистичној драми. Из горњих цитата
се најбоље уочава ово тврђење.
4.2 Монолози
„Луткина кућа“ обилује са доста монолога, низом реченица које изговара неко
од ликова. Овде су најупечатљивији монолози главне јунакиње. Један од кључних
открива дубоку личну психолошку драму која траје све време брака.
НОРА: Могуће. Али ти нити говориш нити мислиш као муж каквог бих желела. Чим
си престао паничити — не због мене, него због оног што си мислио да се теби може догодити
— кад је све прошло, понашао си се као да се ништа није ни догодило. Што се тебе тиче,
могао си ме вратити на моје старо место. Опет сам била твоја драга птичица, твоја лутка
коју одсад мораш још више мазити и пазити јер је тако крхка и ломљива. (Устајући.) У том
тренутку су ми се отвориле очи. Осам сам година живела са странцем, родила с њим троје
деце. Не могу то да поднсем! Најрадије бих саму себе растргла у сто комада! (III-54)
Један изразито натурализовани, реални монолог изговара др Ранк. Аутор овиме
одржава напетост драме и пажња публике не јењава.
РАНК: Та прича и јесте грозна. Али најгоре је то што ће пре тога бити тако много
других ружних ствари. Морам обавити још само један једини преглед. Онда ћу знати кад
почиње крај. Хтео бих вам нешто рећи. Хелмер, због своје фине природе, осећа изразиту
одвратност према свему што је ружно. Не желим да ми долази у болницу...НОРА: Али
докторе...РАНК: Нећу. Затворићу пред њим своја врата. Чим будем потпуно сигуран да је
дошло најгоре, послаћу вам своју визит карту означену црним крстом. Тако ћете знати да је
распадање почело. (II-31)

5 КОМПОЗИЦИЈА ДРАМСКОГ ДЕЛА

Ова модерна драма 19.в. се у Теорији драме назива и „Проблем драма“ јер аутор
поставља проблем и не нуди јасно решење. Овакав концепт је одредио и композицију
Дела. Ибзен је овде одступио од до тада, код многих писаца, укључујући и Шекспира -
уобичајеног клишеа, заступљеног још у старој Грчкој и Римском царству, да се радња
дешава у пет чинова и - сместио је у три чина. Док је раније сваки чин имао одређену
сврху, у овом Делу оне су помешане. Петочински комад има:
 Увод – почетак радње или увод у саму радњу. У уводу упознајемо
ликове драме и околности догађаја који ће бити обрађен у радњи.
 Заплет – још се назива и компликација или епизодија. Наступа у оном
тренутку када трагични лик драме више не може одустати од своје
судбине. Тај део радње још се назива и тачка без повратка.
 Врхунац – кулминација радње. Врхунац је напетости саме радње и
тренутак пре него што долази до разрешења радње.

7
  Преокрет – још се назива перипетија. Време када се у радњи догодило
нешто супротно од очекиваног.
 Расплет – завршни је део драме. У расплету се сви догађаји из драме
реше што означава и крај драме.
Полазећи од Аристотелових принципа композиције трагедије, горњу поделу је
учинио Густав Фрејтег (Freyteg, 1863).

( Valec-Rebić 2007-2013)
Заплет: Нора се поверава пријатељици Кристини, Крогштад уцењује Нору,
доставља писмо Торвалду.
Врхунац: Торвалд чита писмо и бурно реагује.
Преокрет: Нора схвата да њен муж сматра да она њему припада,да мисли о њој
као потпунозависној особи и да нема ништа од поштовања ње као самосвесног људског
бића.
Расплет: Дијалог који резултира у потпуном раскиду са дотадашњим начином
живота, са децом и мужем.
Епилог: Звучно лупање излазних врата од ходника које одзвања позорницом у
моменту када Нора напушта кућу Хелмерових, наговештава нови почетак.
Ибзен је овде спојио прва два класична приступа у један: увод и заплет. На овај
начин је убрзао ритам представе и постигао већу пажњу публике.
5.1 Главни ликови
Нора: одгајана у нежности свог детињства, имала је већ проблем у самом
детињству јер је била презаштићена чак и од саме себе, потом је дошао њен муж и кога
се она уздала да ће бити другачији међутим био је сушта копија њеног оца,
настављајући очеву традицију ставио ју је у подређен и неповољан положај. После
неког времена схвата да је живела у заблуди јер је била искључена не само из њихових
живота већ и из сопственог; такође схвата да је она током целог свог живота имала
улогу искључиво пасивног лика без могућности да утиче на друге. Крхка личност је
одједном стављена у реалну стварност и суровост живота, као и са осећајем танког
леда - управо са дозом свесности да се њен имагинарни идилични породични живот
може у било ком тренутку завршити управо без њене контроле. Лепушкаста је, у души
добра и сву своју љубав пружа мужу и деци (троје) с којима се као са луткицама игра
не увиђавајући да је и она заправо ништа друго него управо та лутка.

8
 Торвалд Хелмер: на први поглед уредан и частан човек прво успешан и цењен
адвокат да би после тога постао директор Деоничке банке. Био је наоко уредан и
частан грађанин. Испод његове маске крије се промашеност животних надања, слабост
значаја и интелектуална празнина. Он је јак тек када може управљати – лутком. Чим му
је она одузета, у часу када Нора свесна својих поступака и њихових последица престаје
бити усмеравана особа већ биће разумно и слободно, Хелмер губи и последњи свој
ослонац. За њега је Нора као кућни љубимац који служи за забаву. Хелмер: Не
намераваш ваљда порицати, драга Нора? (обухвати је руком око струка.) Моја је расипница
тако слатка, али јој треба гомила пара. Невероватно како су драге такве птичице и како су
скупе човеку који их има. (I-6) Није храбар, спреман је на све да сачува свој углед...У
моменту када сазнаје за зајам постаје очајан.
ХЕЛМЕР: Сву си ми срећу уништила, сву будућност разорила! О, страшне ли
помисли! Сад сам у рукама бесвесна човека. Сад он може да ради са мном шта га је воља,
може од мене захтевати шта му драго, може ми наређивати и заповедати како год хоће, а ја
морам без речи све подносити. И тако сам ниско пао због лакоумне жене. (III-49)
Хелмер је тип слаткоречивог човека који је храбар једино на речима. ХЕЛМЕР:
Никад да те се довољно нагрлим! Знаш, Нора, понекад пожелим да ти запрети нека велика
опасност, па да за тебе жртвујем крв и живот и све друго. (III-48) Како би одржао свој
углед, све мора да му је по прописима и правилима. Међутим, ове особине нису његово
право лице већ се иза тога крије ментално нестабилна личност, неемоционална, којој је
најбитнији управо његов углед. Испливава његов слаб карактер, површност живота и
поглед на свет. Не схвата да жена у браку може бити нешто друго, осим забаве.
Однос између Норе и Торвалда: у сваком њиховом дијалогу Норино мишљење
и став бива стављено у други план, муж претерује у преузимању улоге мушкарца,
доносећи све одлуке - не само везане за кућу, већ и за целокупни њихов живот.
5.2 Споредни ликови
Госпођа Кристина Линд - кроз цео живот је прати несрећа, после мајчине смрти
бива приморана да се уда за човека кога не воли због новца како би помогла браћи и
себи осигурала будућност. После смрти супруга схвата да нема никога на овоме свету
о коме ће бринути. Чиста је супротност Нори јер се сама борила кроз живот и схвата
суровост живота на својим плећима. Одлучно одлази код Норе и Торвалда да тражи
посао јер зна да нема више шта да тражи у граду у коме је живела са мужем.
Писар Нилс Крогштад - од самог почетка живот га није мазио већ је био
приморан да се бави свакаквим пословима како би преживео, па је вероватно и из тог
разлога постао суров и огорчен на људе око себе. Представљен као уцењивач Норе,
ненадано ступа у поновну романсу са госпођом Линдом. Тако можемо видети и његову
другу, нежнију страну личности и можда схватити његове поступке. Према Нори се
понаша као према финој и размаженој госпођи.
Доктор Ранк – дугогодишњи пријатељ Норе и Торвалда, па самим тим и чести
посетилац њиховог дома. Његова љубав према Нори је платонска и чиста, а она му
истовремено даје наду и поиграва се са њим. Доктор Ранк је особа која слути скоро
своју смрт с обзиром на то да је тешко болестан и свестан је да нема још пуно времена.
Његовом одлуком сам објављује своју смрт, свестан чињенице да ће га Хелмерови брзо
заборавити. НОРА (положи руке на његова рамена): Драги, драги докторе, молим вас
немојте умрети!Због Торвалда, због мене немојте умрети! ДР РАНК: О, ту ћете жалост
лако преболети. Далеко од очију, далеко од срца! (II-32)

9
 5.3 Први чин
Први чин је замишљен као увод у коме се оцртавају ликови са својим
особинама. Кроз одговарајуће сцене започиње фабула, али и ликови својим
понашањем, кретњама, мимиком и акцентом публици постепено саопштавају своје
карактерне особине. Хенри Ибзен, правећи новину у структури драме, уводи главни
лик Нору и друге важне ликове, са њиховим интеракцијама и онда додаје бележника
Крогштада и компликацију коју Нора са њим прави (!), чак и са уценом коју јој
саопштава.
Такође, у овом делу видимо и топлу, удобно намештену собу у којој главна
јунакиња проводи највећи део свог времена.
Нора Хелмер је размажена и пажена жена директора банке. У једном моменту је
хировита и расипа новац, а други пут је озбиљна жена која се хвата у коштац с
реалношћу. Нора је имала проблема у младости. Однос њеног оца према њој. Сва
његова љубав била је усмерена према њој, као врло драгоценом бићу које је било
заштићено чак и од саме себе. Помислила је да ће удајом ситуација бити другачија, али
муж Торвалд, наставио је традицију оца и она је била повлаштени део њега.
Занимљиво је овде запазити да у првој сцени када Нора уноси божићну јелку, она крије
од Хелмера по џеповима кесицу са слаткишима које кришом ставља у уста. И на овај
начин, Хенри Ибзен нам на суптилан начин наговештава постојање отуђења
супружника. НОРА: Не гледај ме тако, Торвалде! ХЕЛМЕР: Да не гледам своје највеће
благо? Да не гледам сву ту лепоту која припада мени, само мени. Потпуно и само, само мени!
(III-45)
Њен муж Торвалд Хелмер био је на први поглед уредан и частан грађанин.
Испод његове маске крије се промашеност животних надања, недовољна значајност
сопствене личности и интелектуална празнина. Имају троје деце: Ервина, Боба и Еми.
Као што је Нора била лутка за мужа, тако су и њена деца били лутке за њу са којима се
она игра и гледа у њих. Нора: О како сте ми свежи и румени! Јабуке и ружице моје румене!
Слатка моја луткице! (I-16)– говорила је најмлађем детету плешући с њиме.
У посету јој долази пријатељица из школских дана. Госпођа Кристина Линд,
удовица, без деце, сада огорчена и остарела жена чији је живот потпуно другачији од
Нориног. За разлику од Норе она живот схвата реално. Нема више никога о коме би се
бринула и одлучила је да дође у град да се запосли. Нора исприча пријатељици како је
спасла живот мужу. Живот му је био у опасности, а једино га је боравак на југу, у
Италији, могао спасити. Како нису имали новца, а Хелмер није хтео да подигне кредит
јер би то била срамота за друштвени сталеж коме припада, Нора је нашла излаз.
Подигла је зајам код бележника Нилса Крогштада у износу од 1 800 талира и Торвалду
то представила као позајмицу од свог оца. Била је врло поносна што је баш она спасла
живот своме мужу и тако учинила једно велико дело у свом животу.
Др. Ранк, добар породични пријатељ и кућни лекар често навраћа у посету, а ту
је и писар Крогштад, преварант и покварењак. Крогштад зна да ће га Торвалд
отпустити и да ће на његово место доћи госпођа Линд, па због тога Крогштад уцењује
Нору. Ако она не буде утицала на мужа да повуче његов отказ, он ће Хелмеру
испричати како је његова жена узела позајмицу и фалсификовала очев потпис на
меници.

10
 5.4 Други чин
Климакс или врхунац долази у другом чину када Крогштад оставља писмо у
поштанском сандучету и тиме изазива Норине реакције, она ишчекује мужевљево
појављивање који једини има кључ од тог сандучета.
Торвалд игнорише молбу своје жене и не одустаје да дậ отказ Крогштаду. Нора:
Мораш Крогштада оставити у банци Хелмер: Драга Норо, његово место одредио сам за
госпођу Линд …У банци већ сви знају да ћу Крогштаду дати отказ. …Стално ми се обраћа са:
ти, ти! Вјеруј ми, то ми је страшно непријатно. Не бих с њим само због тога могао да радим
у банци (II-29). Породични пријатељ, лекар др. Ранк, долази у посету и говори Нори да је
тешко болестан и да му нема спаса. Открива јој да је у њу одувек био заљубљен.
Крогштад је примио отказ, поново долази и прети Нори. У поштанском сандучићу куће
оставља писмо за Торвалда Хелмера у којем разоткрива Нору. КРОГШТАД: Хоћу да се
поново уздигнем госпођо Хелмер, хоћу опет горе, а у томе ми мора помоћи ваш муж. Хоћу у
банку, хоћу виши положај – ваш муж ми мора обезбедити такво место .(II-36) Нора тихо и
плашљиво прилази вратима. НОРА: Бацио је писмо у сандучић!. Торвалде, сада смо
изгубљени. (II-37)

5.5 Трећи чин

У трећем чину - Расплет; акција и "катастрофа" укључују помирење Кристине и
Крогштада, Крогштадове наклоности према Кристини, предстојећу смрт др. Ранка,
Торвалдову свест о томе шта је Нора учинила (уз његово олакшање због
Крогштадатове одлуке да престане са уценом и да се каја, неће поправити ствар), а
Нора је схвативши да је живела лаж, и удала се - родила децу - човеку кога не познаје.
Госпођа Кристина Линд разговара с Крогштадом и каже му да се жели удати за
њега.
ГОСПОЂА ЛИНД: Мени треба неко са киме могу да живим. А вашој деци треба
мајка. Ми смо једно другом потребни Крогштад, ја вјерујем да сте ви у ствари племенит
човек и заједно с вама усудила бих се на све.
Али, он је сумњичав.
КРОГШТАД: Ви хоћете да спасете своју пријатељицу? ГОСПОЂА ЛИНД: Не
Крогштаде и не тражите своје писмо натраг. Хелмер мора све да сазна. Та несрећна тајна
мора изаћи на видело. Међу њима мора доћи до потпуног објашњења.
И Кристина је Нору саветовала да мужу каже истину.
НОРА: Крогштада се не мораш бојати, ако ти не будеш говорила, говориће писмо.
Болест доктора Ранка се погоршала и они нађу његову визит карту са
религијским крстом ХЕЛМЕР: То значи да се опрашта од нас. Затвориће се и умрети.
Хелмер је сазнао истину из писма.
ХЕЛМЕР: Шта је ово? Шта си учинила? Овде ћеш остати да ми одговориш. Да ли
ти схваташ шта си урадила? Није могуће да је то истина? НОРА: Истина је. Ја сам те
волела више него све на свету. ХЕЛМЕР (љути се): Од данас нема више среће. Треба
спашавати рушевине, остатке, као да бар нечега има. (III-49)
И одједном служавка доноси још једно писмо, чита и радосно, сав срећан,
узвикује - ХЕЛМЕР: Норо, ја сам спашен, обоје смо спашени! Вратио је меницу. Пише да
жали… да се каје. (III-50) Добија жељу да буде интиман са својом супругом и почиње да
се ослобађа одеће, остајући само у мајици, док Нора одлази. Убрзо се појављује у
одећи спремној за излазак, до грла закопчана.

11
 НОРА: Ми смо осам година у браку и да нас двоје, ти и ја, муж и жена, данас први
пут озбиљно разговарамо. Ти ме никада ниси разумео. Када сам била у очевој кући, била сам
његова луткица и играо се са мном, као што се ја играм са својим луткама. Онда сам дошла
теби у кућу. Из очевих руку прешла сам у твоје. Све си уредио по свом укусу и тако сам добила
исти укус као ти, живела сам као пуки сиромах;…из дана у дан, од онога што ми буде
удељено. Наша кућа била је само соба у којој се деца играју. Код куће сам била очева лутка,
овде твоја лутка, а деца су опет моје лутке. Напуштам одмах твој стан. Морам се ослонити
на саму себе да бих разумела саму себе и све око себе. Од тебе ништа не тражим. ХЕЛМЕР:
И ти при здравој свести напушташ мужа и децу? НОРА: Напуштам. Ја те више не волим. Ти
ниси човек какав сам ја мислила да јеси. ХЕЛМEР: Ради тебе бих поднео сваку беду и невољу.
Али нико за вољеног не жртвује своју част. НОРА: Ја те ослобађам свих обавеза. Не треба да
мислиш да си ичим везан. Обе стране треба да су слободне. Е, сада је све готово (залупи врата
за собом). (III-55)

6 СЦЕНОГРАФИЈА
Основа концепција сценографа води рачуна о броју и врсти радњи које се
дешавају на сцени. Мада у многоме број „слика“ зависи од намере редитеља, Аутор је
предвидео да се збивања дешавају у једној просторији Норине породице, у кући
Торвалдових - сцена је дневна соба.
Простор је позорница јер се ради о ортодоксном позоришту (Шекнер 1992).
Овде је сценски простор на позорници, а „сцена је јако осветљена и активна; с ње
информације теку ка мрачном аудиторијуму где је публика распоређена на регуларна
места. Повратна реакција из гледалишта према сцени је ограничена (Шекнер 1992).
На самом почетку текста Хенри Ибзен детаљно описује како би требала сцена
да изгледа. Сценографија је непретенциозна и назначује амбијент типичне куће 19в., са
клавиром, полицама за књиге, са два центра – места окупљања (седења). На једном је
нижи сто и две фотеље, а на другом, удобна фотеља са високим наслоном и обавезним
прилошком за одмарање ногу. Различите боје и врста мебла на овим местима упућују и
на врсте дијалога који ће се водити у њима. Тако се за малим столом Нора договара са
Катарином и размењује конспиративне поруке, а у фотељи гласно размишља о својим
поступцима и положају у животу,; високи наслон је намењен и глави породице који
када седне у такву фотељу, оличава моћ представника патријархата – pater familias.
На зидовима су слике класичних мајстора, у прозорима саксије са цвећем. Под
је тамне боје, благо нагнут ка публици, без простирки. На тај начин се омогућава
публици да прати и рад ногу глумаца, а они добијају прилику да поједине сцене оснаже
одговарајућим лупањем о под или повлачењем стопала, правећи изражајне фигуре.
Генерално, боје су пригушене и кореспондирају са меканим светлом које
обасјава позорницу.
Процену цене и изводљивости у односу на простор сцене је лако урадити. Доста
једноставно се остварује замишљена и потребна сценографија. Цена коштања је
скромна, с обзиром на уобичајене захтеве. Већина потребног материјала може се наћи
из постојећих представа.

7 КОСТИМОГРАФИЈА
Основе концепције за костимографа
 Идеја водиља за костимографа је грађанско одело средњег сталежа 19в.
у Европи. Ликови су одевени према свом позиву и према ситуацији. Хенри Ибзен и у

12
за овај део представе даје сугестије, на почетку Дела, како главна јунакиња треба да је
обучена уобичајено, у складу са временом када се радња Дела одвија, муж носи белу
кошуљу, одговарајућу поткошуљу (има функцију при крају Дела када се брачни пар
суочава са истином), пругасте, тамне панталоне, карактеристичну машну за
банкарског службеника, лаковане црне ципеле.
 Нора, да би се нагласила привлачност, лепршавост, грациозност и општа
динамичност има белу кошуљу и сукњу црвене или неке јаче боје, са карнерима,
класичне непрозирне чарапе и ципеле са ниским штиклама. Главни ликови мењају
гардеробу јер се појављују на сцени, свечано обучени, после божићног бала.
 Госпођа Линд као удовица има тамну, класичну хаљину, закопчану до
грла.
 Остали ликови су у складу са својим занимањем, класично одевени, у
времену одвијања радње.

8 СИМБОЛИ
Гледалац или читалац је од самог почетка заинтригиран садржајем Дела јер сам
наслов у коме се појављује појам „лутка“ голица машту и асоцира у многим правцима.
Остајући у памћењу он помаже да се Норин лик прихвати са више симпатије,
увиђајући све више, како представа одмиче, њену заробљеност у материјалистичком
свету мушкараца. Тек на самом крају овај симбол добија своје пуно разјашњење кроз
расплет драме.
Симболи врло ефектно илуструју унутрашње конфликте између ликова. Тако се
користи Божићна јелка, закључано поштанско сандуче, Тарантела, карте за играње
др Ранка и писма – то све допушта писцу да снажно осликава разне аспекте ликова и
њихове међусобне односе.
Ово Дело је испуњено симболима који су представници апстрактних идеја
концепата. Ибзен овде користи симбол и да развије лик адвоката Торвалда Хелмера.
Тако користи закључано поштанско сандуче, од кога само Торвалд има кључ, да га
оцрта као супериорног и човека који све контролише. Ово сандуче, у целини, може се
рећи, симболише положај жена у то доба. Такође, Торвалдова радна соба је
резервисана само за њега! Његова забрана да Нора чита његова писма говори и о месту
које Торвалд даје супрузи Нори у погледу њених интелектуалних активности и да је и
тако држи под својом потпуном контролом. Он је уопште не препознаје као особу са
којом може и треба да разговара о било којим пословним или другим односима
спољњег света.
Божићна јелка назначује да се догађање одвија за време празника, у зиму, па је
зато и логично да се радње дешавају у затвореном простору. Божић, као празник,
симболише и ишчекивање. Кога? Чега? Расплет драме даје одговор на то питање!
Тарантела је италијанска народна игра. Име потиче од отровног паука –
лат. Тarantula. Овде симболизује невољне покрете особе заражене уједом паука у
моменту када Нора буде приморана да глуми расположење, да чак засвира мелодију на
клавиру и да, позвавши др Ранка да настави са свирањем, заигра, а све како би одгодила
или спречила Торвалда да погледа садржај поштанског сандучета.
Са друге стране, ова игра симболично показује како се Нора ослобађа бола
брачног живота са Торвалдом. Интуитивно, игра открива и самоубилачке пориве који
Нори падају на памет да би спасла част свога мужа. Укупно, Тарантела као

13
емоционално јака игра, симболизује језив врхунац живота „лутке“ и открива Норину
трансформацију од „невинашца“ у жену са зрелим животним ставовима.

9 ЗАКЉУЧАК
Драма, у ужем смислу те речи - као врста драмске уметности, обрађује просечне
ликове, а завршетак не мора нужно бити трагичан. У Делу који смо анализирали аутор
се залаже за закључак да крај није трагичан, упркос шокантним последицама.
Нарочито када имамо у виду важеће друштвене норме времена када је ова драма
почела да се изводи.
Сложили бисмо се са запажањем да у модерној драми тип жене има веома често
изразитији значај него тип човека (Атанасијевић 2008). Отуда и мудра поставка
прослављеног писца. Драма је јача, непосреднија, заплет више набијен психолошким
моментима. Један од разлога је и тај што је иначе, опте признато у лепој књижевности,
што жене су загонетније, осетљивије и присутније са лириком свога лика, па се
нијансирање расположења кроз композицију драмског сукоба ефектније постиже у
односу на мушке ликове. Тако и Нора, на крају Дела одлучним замахом, расплиће
агонију свог психолошког миљеа, ослобађа се лажног живота и храбро се окреће новом
–изазову сазнања себе.
Хенри Ибзен је изјавио да је „више песник, а мање друштвени филозоф“
(Кусовац 1992). Међутим, делом „Нора“ доказао је да је потпуно разумео суштину
питања о ослобођењу жене, залазећи у суптилне лавиринте женске психе.
ХЕЛМЕР: Ти си пре свега супруга и мајка. НОРА: У то више не верујем. Ја мислим да сам пре
свега човек, баш као и ти — или, још боље, покушаћу то да постанем. Добро знам да би се
већина сложила с тобом, Торвалде, тако нас уче у књигама. Али то што каже већина и што
пише у књигама, мени је већ уврх главе. Ја морам мислити својом властитом главом. Морам!
(III-53)
Нора је једним одлучним замахом посекла целу лаж на којој је била назидана глаткост
њенога живота и одлази из куће, оставивши мужа и троје деце којима тек предстоји
развој. Овај незамисливо ектреман потез у време незавидног положаја жене као такве,
изазвао је огромне контраверзе у Западном свету. Интересовање у најразвијенијој и
земљи у којој „Сунце никада не залази“ 19.в., Великој Британији, било је такво да је
убрзо изведена представа у једној гостионици у Блумзберију, где је Нору играла ћерка
Карла Маркса, а Каргштада - Бернард Шо (Кусовац 1992). Написано је небројено есеја
и приказа ове драме, она се изводила на многим позорницама Света и преведена је на
преко 37 језика, више пута. Сваки пут са надом да ће се пластичније, динамичније и
уверљивије исказати основна идеја Дела. 2013.г. славни шведски режисер Ингмар
Бергман није одолео искушењу и поставио је ову драму у савременом амбијенту са
оригиналном замисли да све ликове на крају Дела учини позитивним!?
Надовезујући се на претходно (Атанасијевић 2008), не би се сложили са онима који
сматрају да је Хенри Ибзен ипак претерао у реалности тј. да психолошки преокрет који
је дат на крају Дела није могућ. Напротив, сматрамо да освешћивање или
„просветљење“ долази изненада, као резултат накупљених енергија и у, овом случају,
сазнања да су њене најлепше тежње гинуле у усковидом реону мужевљеве
патријахалне улоге. Одједном је схватила да не сме примити ни за кога (па ни за децу)
одговорност док не формира себе – тиме је Хенри Ибзен недвосмислено и најјасније
могуће исказао своју опредељеност и поштовање за женску равноправност у тадашњем
свету мушкараца.

14
 10 ЛИТЕРАТУРА
1. Атанасијевић, К. (2008): Етика феминизма, Приредила Љиљана Вулетић,
Издавач: Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Огледи 11, Београд,
(Загорац)
2. Valec-Rebić, M. (2007-2013): Drama,
објављено у:
http://webograd.tportal.hr/Miha29/knjizevnost/drama, 10.02.2018.г.
3. Ибзен, Х. (1878): Луткина кућа, Берлин,
објављено у:
ss-amkaramaneo-vis.skole.hr/upload/ss...vis/.../ibsen_nora.pdf, 10.02.2018.г.
4. Клајн, Х. (1979): Основни проблеми режије, Универзитет уметности у Београду,
Београд.
5. Кусовац, О. (1992): Кућа лутака, коментар и превод одломка, Feminism: The
Essential Historical Writings, ur. Miriam Schneir, Vintage Books, New York,
објављено у:
http://okf-cetinje.org/henrik-ibzen-kuca-lutaka/, 10.02.2018.г.
6. Freyteg, G. (1863): Die Technik des Dramas.
7. Шекнер, Р. (1992): Ка постмодерном позоришту, ФДУ – Институт за
позориште, филм, радио и телевизију, Београд.

Milica M. Marinkovic

А DOLL`S HOUSE – DRAMA ANALYSIS

Realistic modern drama originated from 19 century, written by famous Norwegian
Henric Ibsen. Nora, main character glorifies women who suffer selfishness and
patronizing manner imposed by the men. She realzises that doll`s image of herself must
be changed in the eight-year marriage, so she cuts the chains, gradually within three acts
of performance. At the end, she decides to leave the house, her three adolescents and
Bank Manager Husband in the search for her being. The article deals with throughout
classical drama analysis, emphasizing corner stones (elements) of the play as well as
social historical circumstances.

15