Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Adobe Ilustrator 9 PDF

    Uploaded by

    lagumbeg
    7 views28 pages

    Original Title

    Adobe_Ilustrator_9.pdf

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    7 views28 pages

    Adobe Ilustrator 9 PDF

    Uploaded by

    lagumbeg

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 28
    Uvod Adobe Illustrator 9 je program za rad sa vektorskom grafikom veoma blizak grafickom modelu program- skog jezika PostScript. llustrator je lan kolekeije DIP softvera firme Adobe, koju éini jo8 i paket za obradu rasterskih slika (Photoshop) i program za prelom teksta (InDesign). Snaga Ilustrator-a leZi u rnjegovom jasno definisanom konceptu, kvalitetnoj implementaciji opcija, uspesnoj integraciji sa osta- lim Adobe grafiékim aplikacijama i podrici za Web. Kada je u pitanju vektorska grafika, prosetan ko- risnik personalnih raéunara uglavnom je okrenut programu CorelDraw. U domenu profesionalne pri- preme za Stampu, kojim su nekada suvereno vlada- Ji raunari sa znakom nagrizene jabuke, standarde je od samog potetka postavijala firma Adobe, jedna od pet najvecih softverskih kompanija u ovom delu galaksije. Danas Adobe oblikuje trendove graficke industrije putem svojih primarnih PostScrip! i PDF tehnologija i sofisticiranih DTP programa. Od pre nekoliko godina Adobe nastupa paralelno na tr2istu Windows i Mac OS sistema. U tom kontekstu se II lustrator nameée kao idealno reienje za produkcij grafickih komponenti u pripremi za Stampu i Web. Poznavanje rada u Illustrator-u doprinosi lakSem snalagenju u multiplatforskom okrugerju u kome koegzistiraju Macintosh i PC ragunari. Kada u igru udu PostScript i PDF tehnologije, lilustrator je na ,do- macem terenu’, Ova prednost se moze vesto isko- ristiti usmeravanjem funkcionalnosti Illustrator-a ka onim poslovima koji traze maksimalni kvalitet i besprekornu Stampu, Tema ovog specijalnog dodatka je upoznavanje sa konceptom i moguénostima Mustratora 9, pri e- mu je poseban akcenat stavijen na unikatne opeije programa koje ga éine pozeljnim alatom u rukama dizajnera i DTP eksperata. Kratha istorija Mlustrator-a Adobe llusirator se pojavio 1987. godine. Sledeci praksu koja se odréala do danaSnjih dana, Adobe ni- je reklamirao ovu verziju kao prvu, niti je sliéna oznaka postojala na kutiji paketa, ali se interno ra- dilo o reviziji 1.1. Preteéa danaSnjih digitalnih ,crta- Ea” mogla je da kreira samo monohromatsku grafi- ku, Njegova upotrebna vrednost bila je priliéno ma- la, pa se koristio za izradu logotipa ili jednostavnijih erteza. Toje, naravno, bio tek pocelak razvojnog pur ta koji i danas traje. Sledeéa verzija programa nazvana je Adobe Illus trator 88, prema godini u kojoj se program pojavio. Dodata je podr8ka za boje, a eksterni program, Ado- be separator, mogao je da generige kolorne separaci- je. Korisnik nije mogao da vidi boje tokom crianja objekata, veé samo wu posebnom rezimu prikaza Adobe Illustrator 83 je jo8 uvek iskljucivo Macintosh aplikacija, a Microsoft Windows je tek stidljivo stu- pao na scenu, Bilo je potrebno da produ dve godine, da bi 1990. godine bio promovisan Adobe Illustrator 3. Jedna od novih moguénosti je kreiranje slozenih putanja kombinovanjem dva vektorska objekta. Na taj na- Gin je bilo moguée napraviti praznine u objektima kroz koje se vide drugi objekti ili pozadina. Danas je ova opcija sasvim uobiajena, ali se u to doba za dobijanje sliénih efekata morao koristili metod , sta- pai kanapa’. Mlustrator 4 je ekskluzivna Windows verzija pro- grama (ujedno i prva za PC platformu). Gotovo u svemu je sligna Ilustmtor 3, ali je donela veoma vaino poboljsanje: crtezom se moglo manipulisati i u preview rezimu, Time je rad znatno ubrzan, jer ni je morao da se menja naéin prikaza da bi se, recimo, proverilo kako izgledaju slivanja. Te 1992. godine, DIP korisnici Macintosh-a su prigovarali Adobe-u da je pogeo da favorizuje Windows trii8te. ‘Nakon godinu dana, Adobe se Macintosh popula- stevansirao” Illusirator-om 5, napravijenim is- Kijuéivo za Mac OS. Pored podréke za crtanja u pre- view rezimu dodati sui prelivi, filteri, viSestruki ie do, &etkice i mnoge druge alatke i opcije. Odjednom su korisnici Microsoft Windows-a potisnuti u drugi plan, Sto im i nije tesko padalo s obzirom na rastu- u popularnost programa CorelDraw. CorelDraw 4 je 1993. godine delovao kao znatno ubedljiviji proi zvod od Illustrator 4 Pojava Adobe Illustatora 55 je ponovo ,zakom- plikovala’ stvari. Najupeéatljiviju novinu predstav- Vali su pathfinder filteri, a Cesto je isticana i mogu- Cnost transparencije vektorskih objekata. Ova pogo- dnost je realizovana na nagin koji bi se mogao naz: vati priligno ,grubim* — nije bilo ni govora o provi dnosti, vec 0 efektu koji je omogucavao da presek PC #65 / mart 2001 3 va vektorska objekta automatski dobije boju koja simulira transparenciju, Primenom efekta presek bi postajao zaseban objekat, a o naknadnim korekcija- ima korisnici su mogli samo da mastaju, Illustrator 6 oznaéava poéetak integracije sa pro- gramom Photeshop. Ne samo da ste mogli da w Illus- fnitor uditate TIFF slike, veé ste na njih mogli da pri- menite i filtere iz Photeshop-a. Pridodate su alatke 2a cilanje zvezda i spirala koje su zamenile odgovara- jue filtere iz prethodne verzije programa. Gotovo je zapanjujuce to da se i dalje radi o programu pravlje- nom iskljudivo za Macintosh iako su pojavom Win dows-a 95 otklonjeni: mnogi suitinski nedostaci Windows okruzenja koji su sprecavali Adobe da mu pokloni paznju u svojim razvojnim projektima. Dilema je otklonjena tek 1997. godine kada je Il- lustrator 7 oznadio prekretnicu u Adabe-ovoj strategi- ji. Od tada Adobe évrsto stoji na stanoviStu da Mac i Windows verzije njihovih programa treba da se po- javljuju istovremeno i da budu funkcionaino identi- Ene. Bez obzira na konceptualne razlike izmedu operativnih sistema, rad u Adobe programima ne za- visi od platforme. Illustrator 7 je ubedljivo demon- strirao ovo opredeljenje ~ praktitno se nijedna ko- manda, opeia ili precica sa tastature ne razlikuje na nekoj od platformi. Adate Illustrator 7je nacinio i ve- iki napredak u izgledukorisnitkog. interfejsa - munoge komponente su redizajnirane tako da budu uskladene sa odgovarajucim paletama ili alatkama Adobe Photoshop-a. Mlustrator 8 je korisnicima konaéno ponudio di- nami¢ka slivanja koja je konkurencija veé dugo imala na repertoaru, Ako taj potez. mozemo nazvati dostizanjem korkurenata, onda je njihovo prestiza- nje oligeno u opcijama koje do tada nisu videne u programima za vektorsku grafiku. Tu su najpre éet- kice koje su otvorile novu etapu u izgledu i primeni vektorskih putanja. Najatraktivnija opcija je gradient mesh, namenjena fotorealistiinom senéenju vektor- skih objekata. Sta je novo u Illustrator-u 9? Kijuéne novine u Adobe Ilustrator-u 9 mosemo po- deliti u tri kategorije. Tu je najpre éitava baterija op- cija za kreiranje i kontrolu providnih objekata, mas- ki, senki, zamucenja i drugih dinamickih efekata, Sto je vee dugo na spisku Zelja korisnika, Podr8ka za Web grafiku, uz akcenat na vektorskim formatima (pre svega SWF i SVG) prosiruje domet detovanja i Gini ga odlignom dopunom programa Image Ready. Najzad, neke od promena u arhitekturi poput uvo- denja novog, PDF formata u jezgro aplikacije i redi- zajniranog upravljanja bojom, nisu vidljive na prvi pogled, ali upotpunjavaju utisak 0 tehnoloskoj rafi- niranosti llustrator-a. Adobe je dugo bio veran Gistom PosiScript mode- ui iskljucivo vektorskim opeijama i efektima. Jedna od osnovnih konceptualnih mana PostScript-a jeste ne- postojanje adekvainih resenja za realizaciju provid- nost objekata. Na nivou jezika podrzan je jedino re- dosled slaganja objekata, a prilikom preklapanja gornji objekat definige i boju preseka. Ukoliko pre- ko plavog pravouganika postavimo Zuti, neéemo do- biti zelenu boju, Evidentno je da se providnost mo- ra simulirati, ali je Adobe to radio na veoma upro- Seen nacin ~ presek dva vektorska objekta postajao © novi objekat sa posebnom bojom. Ovakva vrsta simulacije, koja je inage neophodna prilikom stam- pe, neprihvatljiva je tokom rada u programu za crta- nje, posto ée nakon zadavanja providnosti bilo ka- kva izmena posiati nemoguca. PosScript je, dakle, trebalo jo8 efikasnije sakriti od korisnika i o€uvati osnovne vektorske komponente posle primene bilo kogefekta. Unapredeni PDF Interni format Adobe Iilustrator-a 9 je PDF 1.4, za ko- ji Adobe jo3 nije prutio nikakve informacije, ali je izvesno da ée ga podrzavati buduci Adobe Acrobat 5, Naredna verzija Acrobat-a moci ée direktno da uéita svaki dokument kreiran u Illustrator-u 9, Posto je prepress veé naéinio strate8ki zaokret ka PDF forma- tu, jasno je da stavijajuéi PDF u osnovu svojih gra- figkih DTP programa, Adobe namerava da otkloni Sum’ u komunikaciji aplikacija sa izlaznim ureda- jima. Posto ¢e PDF 1.4 najverovatnije biti direktno podrzan i u slededoj reviziji programskog jezika Post Script, aplikacije éiji je graficki model takode izgra- den oko PDF-a mo¢i ée da opis stranice poialju osvetljivacu u svom internom formatu, Na taj nacin se verovatnoéa pojavijivanja bilo kakve gre’ke svodi na minimum. Udarna novina je moguénost izvaza u SVG (Sea- lable Vector Graphics) i Macromedia Shockwave Flash formatu. SVG je projekat standardne vektorske gra- fike koji je pod patronatom W3C konzorcijuma, a podréale su ga gotovo sve znagajne softverske kom- panije, Prednost SVG-a je u tome Sto ne zavisi od re- zolucije, fajlovi su kompaktni, a detalji se ne gube prilikom uvecavanja crieZa, Grafitki model SVG grafike veoma je blizak Pos!Scripl-u i obuhvata Beri- jerove krive i konturne fontove, tako da se sve sto nacrtamo u Illustrator moze u praktiéno neizme- njenom obliku snimiti u SVG formatu. I pored dobre perspektive SVG formata, trenu- tno je najveéi procenat vektorskih objekata na Web stranicama zasnovan na Macromedia Flash formatu koji omoguéava kreiranje efektnih animacija. Illus- trator 9 podrzava i ovaj popularni format, uz jednos- tavan metod za dobijanje animacije upotrebom slo- jeva, Prilikom iavoza u SWF moiemo se odluditi da Prvi korak Bim Lem Low Foe Blt Yow Wise bw Nakon uéitavanja Ilustratora korisnik ¢e najpre za- paziti okruzenje koje deluje pregledno u poredenju sa drugim programima za crtanje. Vidite prazan do- kument, odnosno stranicu na kojoj cete zapoéeti crtanje. Sa leve strane ekrana nalazi se paleta sa alatkama (Toolbox) koje omoguéavaju osnovne trans- svaki sloj u Illustrator-ovom dokumentu predstavlja poseban frejm animacije, pri Gemu je moguce defi- nisati i njenu ,brzinu” odnosno frame rate Posto ée svaki Web dizajner jo3 uvek prioritet da- ti rasterskoj grafici, Illustrator nudi efikasne opcije za kontrolu rasterizacije objekata. U ovom kontek- stu vaino je pomenuti mogucnost zadavanja velici- ne crtezZa u pikselima (oznaka je px), kao i poseban reZim prikaza dokumenta koji je nazvan Pixel pre- view. Crte mozemo da pripremamo na uobigajen nagin, ali u svakom trenutku na raspolaganju nam je prikaz na osnovu koga mozemo da se uverimo ka- ko ée vektorski objekat izgledati u browser-u, nakon rasterizacije. Na taj naéin je produktivnost znaéajno poveéana, posto je izostavijen éitav niz koraka koji- ma smo do sada morali da pribegavamo, poput izvo- za u rasterski format, uditavanja u browser, nakna: nih korekcija u Illustrator-u i eventualnog ponavija- nja éitavog ciklusa. formacije objekata, nji- hov izbor, crtanje gratic- kih primitiva itd, Ukoli ko paleta sa alatkama nije na ekranu, aktivira éete je sa Window / Show Tools. Monoge alatke su skri vene - ako se wuglu iko- ne neke alatke nalazi strelica, postoji jo ne- koliko srodnih alatki do kojih dolazite tako sto kliknete na prvu alatku, zadriite taster miSa pri- tisnut dok se ne pojave ostale alatke i zatim pre vuéete kursor do one koja vam je potrebna Alatke se brZe aktiviraju preko tastature: svakoj alatki pridruieno je neko slovo, Sto mofete videti ako posmatrate tooltip. Do- voljno je da kursor postavite na alatku i sacekate ne- koliko sekundi ~ pojavice se njeno ime i karakteris- titno slovo u zagradi. Recimo, da biste aktivirali alatku za izbor (prva alatka), dovoljno je da u bilo PO #65 / mart 2001; 5 kom trenutku pritisnete V. Opeijama i funkcijama se, ugiavnom, pristupa preko menjja ili paleta. Palete su celine koje sadrée skup srodnih opcija ili podataka. Palete za tekst, na primer, prikazuju sve relevantne podatke u vezi sa izabranim tekstom, kao Sto je font, stil, velicina slova.,. Palete se mogu slobodno pomerati po radnoj povrdini, a mogu se i potpuno ukloniti sa ekrana ako nisu potrebne. Za pocetak je najjednostavnije iz menija Windows akti- virati Zeljene palete. Palete za tekst (Character i Para- graph) spadaju u retke palete koje se ne aktiviraju iz menija Windows (3to u podetku maze da zbuni), vee iz menija Type ili komandom sa tastature Pri dnu ekrana nalazi se uobigajena statusna li- nija koja sadr2i dva polja. U jednom odedujemo procenat uvecanja crteza na ekranu. Moze se direk- tno upisati bilo koja vrednost izmedu 3.13% i 640% 810 je ujedno i maksimaino uvecanje u Ilustratoru Drugi segment statusne linije po Zelji korisnika pri- kazuje nekoliko vista podataka ~ najées¢e naziv ak- tivne alatke, ali to moze biti datum i vreme ili koli- Gina slobodne memorije, kao i broj Undo koraka, 3to emo detaljnije objasniti u delu teksta koji se bavi globalnim podesavanjima. Za potetak rada veoma je vazno razumevanje op- cija u meniju View. Osnovne opcije su Artwork, Pre- view i Preview Selection i odnose se na rezime prika- Zivanja erteZa na ekranu, U standardnom, Preview rezimu crtez. se prikazuje sa svim atributima obje- kata (kao Sto stt popuna, oivicenje, Sara itd.), upra- vo onakav kakav je u stvamosti. Ponekad je zgodno ubrzati rad i preci u Artwork retim - prikazuju se sa- mo konture objekata (ne i njihova oiviéenja), Sto va- 2ii za rasterske slike. Objekat koji nema popunu ni- 6 PC £65 / mart 2001 ti oivienje nege se videti u Preview rezimu ali odnosno Ctri+Shift+<, a prored se menja sa Alt+strelica_naviSe odnosno Alt+streli- ca_nanize. U oba sluéaja promene su u koracima definisanim u dijalogu General Preferences Da bismo tekst menjali, najpre moramo da ga izaberemo, pa éemo se upoznati sa osnovnim opci- jama vezanim za izbor teksta. Postoje dva natina za biranje teksta. Ako bilo kojom alatkom za izbor Mliknemo na okvir sa tekstom, izabraéemo komple- tan tekst u okviru (ovo se odnosi i na slobodan tekst, kao i na tekst na putanji); sve promene ce se odnositi na Gitav tekst. Ako, medutim, Zelimo da menjamo samo putanju okvira, ane i tekst u njoj, putanju cemo izabrati alatkom Group Selection. Uko- liko Zelimo da izaberemo samo deo teksta, postu- pak je identiéan kao i za izbor teksta u bilo kojoj Windows aplikaciji: dvostrukim klikom izabraéemo reé, sa Ctrl+A ditav tekst itd. Vec uneseni tekst se is- pravija na uobigajeni nacin. Za operacije nad pasusima koristicete paletu Pa- ragraph (preko tastature je dobijate sa Ctrl+M). Mo- ete birati izmedu pet tipova uravnanja pasusa: levo (Ctrl+Shift+L), centrirano (Ctrl+Shift+C), desno (Ctrl+Shift+R), obostrano (Ctrl*Shift+)) i potpuno (Ctrl+Shift+B). Potpuno uravnanje je sligno obostra- nom, ali se i poslednji red u pasusu ,prisilno” ra- zvladi od jedne do druge ivice okvira. Obostrano i potpuno uravnanje ne mogu se primeniti na slobo- dai tekst ili tekst na putarji, Sledeci skup opcija vezan je za uvlatenje teksta i razmak izmedu pasusa. Sve to podseca na rad u standardnom tekst procesoru, pa se brzo nauéi, Mo- guce je, izmedu ostalog, kontrolisati i razmak izme- du reéi, razmak izmedu slova, kao i nagin na koji se reéi rastavljaju na slogove. Ugradeni reénik ne po- drZava srpski, pa nam hifenacija nece biti od naro- Cite koristi. Poito tekst mozemo da uditavamo u proizvoljne zatvorene putanje (okvire), potrebna nam je kontro- la toka teksta medu okvirima. Za tu svrhu posluzi- Ge opcija Link (izaberite Type / Blocks / Link), kojom uspostavljamo vezu izmedu okvira sa tekstom. Ako u neki okvir ne moze da stane ceo tekst koji smo uneli, tekst ce se nastaviti u slededem u nizu pove- zanih okvira. ‘Ako nema povezanih okvira, mali znak plus se pojavijuje u dnu okvira i upozorava nas da ima jo8 teksta. Vecu izmedu okvira raskidamo komandom Unlink, Ako Zelimo da se tekst u okviru prelama oko neke putanje, upotrebicemo opciju Wrap (Type / Wrap / Make); prethodno éemo selektovati i okvir i putanju. Nakon primene opcije okvir sa tekstom i putanja ponaiaju se kao grupa. Suprotno dejstvo ima opcija Release. Jako Illustrator nema podrsku za stilove pasusa ili Karaktera koja odgovara DTP programima, alatke Eyedropper i Paint mogu se upotrebiti za prenosenje formatiranja tekstualnih objekata, Dovoljno je, na primer, da selektujemo pasus koji Zelimo da prome- nimo i da pipetom preuzmemo sva podeSavanja sa drugog pasusa Fontovi Tako je TrueType standardni format fontova u Win- dows okrugenjima, u_profesionalno) pripremi za HMampu uglavnom se koriste Adobe Type 1 fontovi, kako bi se Sto prirodnije iskoristili potencijali Post- Script-a. Type 1 fontovi se mogu opisati kao specija- lizovani PostScript programi, najbitnija je njihova savtena interpretacija na osvetljivacima. Noviji uuredaji, koji sadrze tr2¢u generaciju PostScrip! inter- pretera, u stanju su da rasterizuju TrueType fontove u izvornom obliku. Na ov pogodnost se jos uvek ne moze ragunati kod vecine stampaéa i osvetljivaéa sa kojima cete se u praksi susretati, jer’se u njima nalaze Level 1 (podriava samo Type | fontove) i Le- vel 2 (samo u nekim varijantama podréava i True- Type fontove) PostScript RIP-ovi. Ukoliko ste u dokumentu koristili TrueType fon- tove, uobigajeni postupak je konverzija u Type 1 for- ‘mat, Sto se deSava na nivou drajvera za Stampaé, pri emu se neminoyno gubi na kvalitetu. Ovo éesto ni- je moguée ustanoviti golim okom, ali ako nam je cilj da dobijemo maksimalan kvalitet, koristi¢emo Post- Script (Type 1) fontove. Veoma kvalitetni Adobe Type 1 fontovi koje dobi- jate uz Illustrator nemaju naia latiniéna slova. Posto je solidan izbor fontova preduslov za ozbiljan rad u programu za vektorsku grafiku, najbolje je nabaviti Eastern kolekciju fontova nemacke firme URW, koja sadrZi nekoliko stotina veoma kvalitetnih Type 1 fontova po kodnom rasporedu CP 1250, standar- dnom za zemlje centralne i istoéne Evrope. Moguée je, naravno, font editorom kao to je Macromedia Fontographer 4.1 ugraditi naga slova u bilo koji Type 1 font, ali postupak nije jednostavan i vremenski je priligno zahtevan. Jedna od jo3 uvek nedovolino iskori8enih pogo- dnosti Type 1 formata su Multiple Master fontovi Ovaj tip fontova podrZava praktiéno neogranigen broj varijacija istog konturnog zapisa - debljinu fon- ta mozemo proizvolino skalirati od Ultra Light do Extra Heavy. To nije postignuto prostim podebljava- njem fonta, ve¢ inteligentnim kompenzacijama, ko- je predstavljaju ubedljivu zamenu za éitave familije fontova razliéitih tezina. illustrator omoguéava preci- zu kontrolu parametara MM fontova (to ne mora PO #65 / mart 2001 23 da bude samo debljina, jedan od standardnih para- metara je i Sirina fonta ~ moguée su kontinualne gradacije od suzenih do prosirenih fontova). Multi ple Master fontovi su pogodni za koriS¢enje u kom- binaciji sa opcijom Fit Headline: ako je za tekst u okviru upotrebljen Multiple Master font, primenom ove opcije ce se automatski povecati njegova tezina i Sirina, kako bi se ,upasovao” od ivice do ivice okvira. Fontovi koje upotrebljava- ‘mou Illustrator-u se ne éuvaju u okviru dokumenta ~ neop- hodno je da fontovi budu fi- ziéki prisutni (instalirani) ka- ko bi prilikom ponovnog uéi- tavanja tog dokumenta sve proslo u najboljem redu. ‘Ako Zelimo da dokument prenesemo na drugi raéu- nat, na njemu treba da se nalaze svi koriSceni fonto- vi, Mnoge od ovih problema mozemo izbeéi ako upotrebime opciju Create Outline (Type / Create / Outline ili Ctrl*Shifi*O) koja izabrani tekst pretvara u putanje. Nakon primene ove opcije, tekst (sa sta- novi8ta Illustrator-a) vide nije tekst, Sto znati da ga ne mozemo ispravljati niti upotrebiti bilo koju opci- ju vezanu za formatiranje teksta. Tekst pretvoren u putanje ne mozemo ponovo pretvoriti u tekst (osim ako odmah upotrebimo Undo), a pretvaranjem u pu- tanje se onemoguéava i koriSenje hint mehanizma koji .pegla’ izgled fontova na nizim rezolucijama. Nema prepreka da tekst pretvoren u putanje zadréi maksimalni kvalitet kada se po3alje na osvetljivaé, sim ako su slova ekstremno sitna, Zakljuéak je da treba biti oprezan sa upotrebom ove opcije: svakako saéuvajte verziju dokumenta u kome je tekst u ori- ginalnom obliku. Opciju Create Outlines moguée je primeniti na sve tipove teksta. ‘Veéu koliginu teksta mozete da unesete u okvir komandom File / Place; Illustrator podréava nekoliko standardnih tekstualnih formata. Na sliéan nagin, pomotu File / Export, izabrani tekst se izvozi iz llus- traior-a. Kada radite sa duzim teksto- vima, znagajne su moguénosti pre- trativanja i zamene. Po woru na tekst procesore, Illustrator poseduje ‘opeiju Find/Change za izdvajanje ilt zamenu trazenog teksta. Veoma je moéna opeija Find Font, koja sluZi za brzu izmenu fontova u dokumentu. U dijalogu cemo videti sve fontove koji se koriste u tekucem dokumentu, kao i one koji su instalirani na sistemu. Po Zelji ukljugujemo prikaz samo jednog ili vige formata fontova (recimo samo Type 1), a zame- nu fontova obavljamo u parovima ~ iz gornjeg pro- zora izaberemo font koji menjamo, a iz donjeg font u koji Zelimo da ga promenimo. Zamena fontova ‘odnosi se samo na pismo (typeface) ~ ne mozemo sva pojavijivanja teksta napisanog Garamond-om ve- ligine 10 pt izmeniti u Garamond 12 pt. Pomocu opeije Rows & Columns mozemo da po- delimo pravougaone okvire za tekst na kolone i stupce, gime dobijamo neke od moguénosti progra- ma za prelom. Moguce je zadati broj stubaca ili ko- Iona, njihovu Sirinu odnosnu visinu i medusobnu tudaljenost; dodatne ikone sluze za kontrolu toka teksta, Podela na stupce i kolone moze da se iskoris- tii za dobijanje tabela Stampanje i separacija boja Posto je Adobe Illustrator zasnovan na PostScript-u, najbolje rezultate i najvecu mogucnost kontrole imacemo na PostScript Stampacima - svi Adobe pro- grami imaju vrhunske moguénosti Stampe i maksi- malno koriste potencijale PostScript-a. lako dijalog koji se pojavijuje kada aktiviramo komandu Print moada deluje skromno, sve neophodne kontrole su tu. Poito je osvetljavanje filmova kruna pripreme za Stampu, neke opcije Cemo detaljno opisati. ‘Ako dokument pripremamo za standardnu ofset stampu, neophodno je da uradimo separaciju boja i dokument odtampamo u fajl koji ée kasnije biti 24 PC#65 / mart 2001 prosleden osvettjivacu. Za svaku stranicu crteia do- bicemo éetiri separacije - po jednu za svaku od CMYK komponenti. Separacije odgovaraju bojama koje se nanose na papir u Stamparskoj masini: ono to vidimo na cijan filmu biée oditampano iskljuci- vo cijan bojom. Sa stanovista posmatraca, svi filmo- vi su u crno-beloj tehnici ~ boje éemo videti tek u procesu stampe Stampanje se pokrece sa File / Print; dijalog koji se dobija sadr2i veoma malo (sasvim klasiénih) op- cija. Izborom Separate ili Composite u polju Output odredujete da li ée se Stampati separacije. Za probe na kolor inkjet stampacima (ili za pripreme koje ée- te od3tampati u digitainoj stampariji) izabracete op- ciju Composite i dokument ée biti stampan u boji Ovu opciju moiete iskoristti i za crno-beli laserski Stampaé, kada ¢e svaka boja biti odtampana kao si- va nijansa. Najvainija podeSavanja koja se odnose na separacije dobijaju se Kli- kom na Separation Setup; do iste opci- Mnoge informacije koje ovde vidimo Mlustrator dobija iz PPD (PostScript Printer Description) fajlova - za svaki instalirani PostScript Stampaé treba da postoji odgovarajuci PPD fajl, koji sadrzi podatke 0 podrianim rezoluci: jama, formatima strana itd. Ovaj koncept omogu¢ava da se praktiéno za sve PostScripl stampate koristi isti drajver - razlika je samo u PPD dato- tekama. lako Windows Me i 2000 imaju sopstvene drajvere za vecinu poznatih Post- Script stampaéa i osvetljivaéa, preporucljvo je insta- lirati originalne Adobe drajvere koji su besplatni i mogu se preuzeti sa Adobe-ovog fip servera. Tako ée- te biti sigurni da je komunikacija izmedu Adobe Il- lustrator-a i osvetljivaéa besprekorna. Osnovne opeije su podesavanje formata i orijen- tacije strane— bez obzira na format strane u kome je ertez, ovde mozete izabrati onaj koji odgovara Stam- atu ili osvetljivaéu. Ako pripremate tekst za ofset Stampu, opciju Emulsion éete postaviti na Down, é- me ste dobili obrnutu Stampu (kontrasiht), dok za sito stampu ili probe na Stampaéu birate Up. Image se standardno postavija na Positive, mada se u ne- kim postupcima stampe zahtevaju filmovi u negati- vu. Bez obzira na to da li ste za neke slojeve udoku- mentu onemogutili &tampanje, pomocu opcija Sepa rate Printable Layers, Visible Layers ili All mozete za- obici ta podesavanja Od neprocenjivog znacaja je pravilan izbor rezo- lucije Stampaéa i linijature restera. Iz menija moze- mo izabrati nekoliko standardnih rezolucija i lini tura koje Stampaé podrzava. Izlazna rezolucija utice na kvalitet odstampanog dokumenta ~ ve¢a rezolu- cija znaét i bolji kvalitet vektorske grafike. Na kvali- tet rasterske grafike utige linijatura rastera: vece vre- dnosti oznaéavaju sitniji raster, 2 manje vrednosti krupniji, grublji raster. U vezi sa tim je i broj sivih nijansi koje mogu da se odstampaju: veéa linijatura smanjuje broj sivih nijansi i obrnuto. Zbog toga za svaku rezoluciju postoji neki kompromis, gde je odnos izmedu linijature i sivih nijansi optimalan - za laserski stampa¢ i rezoluciju od 600 dpi najbolja [eons vrednost je 85 Ipi (linija po inéu). Veoma visoke re- zolucije koje se koriste na osvetljivacu garantuju maksimalnih 256 nijansi koje su podrzane Post- Scriptom, uz visoku linijaturu rastera. Tako se mo- emo opredeliti za 2540 dpi i 150 Ipi ili 3386 dpi i 200 Ipi; u oba slugaja imacemo 256 nijansi sive (teo- retski i vide od tog broja). Postoji mogucnost i da kontroligemo standardne Eetvorobojne separacije tako to Cemo po Zelji odre- divati da li ée se neka komponenta Stampati ili ne Pored naziva CMYK komponenti nalazi se i ikona Stampata. Ako nema ikone, u dokumentu se ta bo- ja ne koristi, pa nema potrebe za njenim stampa- njem. Klikom na ikonu mozemo onemoguciti Stam- panje konkretne boje. Posebnu painju treba obrati- ti na spot boje: Illustrator moze da konvertuje spot boje u procesne (opcija Convert to Process), cime os- tajemo u okviru CMYK Stampe, ali ova konverzija ponekad nece biti zadovoliavajuca. Razlog nije ve- zan za nedoradenost opcije, ve¢ za teoretsku nemo- gucnost da se veliki broj boja iz Pantone kataloga spot boja prevede u procesne. Mozemo, naravno, dozvoliti i da se neke spot boje Stampaju kao zase- bne separacije, tako sto cemo iskljuéiti opciju Con- vert to Process. Ovo poskupljuje stampu, ali poveca- va vernost odredenih boja (koje su ponckad kljuéne za izgled crteza) tako da treba pronaci optimalno re- Senje. Opcijom Overprint Black u jednom potezu 25 2001 mart postizemo da crna postane pokrivna boja u celom dokumentu, bez obzira na lokalna Overprint pode- Zavanja objekata. Stranica Koju vidite nije samo statiéni objekat koji predstavija sliku onoga Sto ¢e biti Stampano ~ mogete je slobodno pomerati u okviru formata stampaga. Za eventualne korekcije poloZaja nije ne- ‘ophodno da se vracate u dokument i tamo menjate polozaj objekata ~ sve se mnogo lake mofe uraditi ina ovom mestu. UnoSenjem vrednosti u polja koji- ma kontroligete margine moze se smanjiti povr3ina dokumenta koji se Stamps, Sto je korisno ako Zelite da uklonite ivigne delove crteza. Mali trik: ako u ova polja unesete neku vrednost i pritisnete Enter, nova vrednost ée biti prihvaéena, ali Gete ujedno i zatvoriti dijalog. Ovo se nece desiti ako po unoSenju vrednosti kliknete u bilo koje dru- go slobodno polje. Da bi se u Stampi postiglo precizno pasovanje i taéno obrezivanje, priprema separacije ukljuéuje i postavljanje posebnih oznaka kao Sto su paseri, lini- je za obrezivanje itd. Sve ovo Illustrator moze da ura- di automatski (Use Default Marks), ali samo ako na formatu dokumenta postoji dovoljno prostora. U protivnom, moraéemo ruéno da postavimo ove ele- mente, trudeci se da oni zauzmu Sto manji prostor. Kada konaéno dokument oditampate w fajl, ne zaboravite da ga proverite programima Adobe Acro- bat Distiller i Reader. Disiller 6e verno simulirati sve ono Sto se deSava u RIP-u osvetljivaéa i proizvesti PDF fajl Koji pregledate u Reader-u, kako biste usta- novili da li se potkrala neka greika. Kada priprem- Jjenu datoteku na kraju prosledite firmi kod koje osvetljavate filmove, sa visokim procentom sigur- nosti mozete oéekivati da ée se na filmu (i kasnije u Stampi) pojaviti ono Sto ste zamislili, Web grafika i animacije Ne postoje principijelne razlike izmedu pripreme grafike 2a Web i za Stampu — koristicete iste alatke i raditi u istovetnom okruzenju. Ono sto je razligito codnosi se na boje i naéin prikazivanja Web grafike. Pored toga, postoje i specijalne, dinamicke, kontro- le koje se mogu dodeliti Web slikama. U Illustrator-u 9 pronaci éete i posebnu WebSafe RGB paletu, koju modete izabrati iz menija palete Color. Ova paleta sadrdi boje koje postoje i u Microsoft Windows i u ‘Macintosh sistemima i na isti nagin se prikazuju u gotovo svim postojecim browser-ima, éak ina moni- torima sa 256 boja. WebSafe paleta definiSe boje upotrebom heksa- decimalnog sistema, a dozvoljeno je da RGB nijanse uzimaju jednu od sledecih vrednosti: 00, 33, 66, 99, CC i FF. Ukupan bro} mogucih kombinacija je 216. Skracena oznaka za neku WebSafe boju mote, reci- mo, biti $99CCFF. Ukoliko kliknemo na spektar bo- ja udnu palete, automatski cemo dobiti najpribli- ‘imiju WebSaje boju. Na stian naéin, likom na Web Color ikonu, izabranu boju Gemo konvertovati u WebSafe boju. U poslednje vreme se éesto namecu izvesne ne- doumice vezane za upotrebu WebSafe boja: Sta ako ih ne koristimo? Ako neko ima monitor koji prika- zruje 256 boja, bilo koja druga boja se na takvom mo- nitoru neée prikazivati onako kako je definisana, 26 Pe #65 / mart 2001 ‘ve¢ ¢e nijansa biti simulirana pomodu rastera (tehni- ka se zove dithering). WebSafe boje su, prema tome, zna¢ajne samo za one koji imaju najstarije monito- re. Pre pet godina to je bila znacajna populacija, ali danas nije preporutljivo ogranititi se samo na 216 boja prilikom dizajna Web prezentacije zarad malog broja korisnika koji imaju zastarele monitore. VaS izbor zavisi i od toga kekve Web prezentacije dizaj- nirate. Ukoliko je to, na primer, sajt posyecen mete- ‘orologij, razumijivo je da vam je stalo da boje bud precizno prikazane na ito vecem broju ragunara, ta- ko da cete svakako koristiti WebSafe boje. GIF i JPEG formati Pre nego Sto izvezemo erte? kao Web grafiku, potre- bno je da se opredelimo za jedan od standardnih formata, medu kojima su najéeici GIF i JPEG. GIF format je najprikladniji za fotografije sa velikim je- dnobojnim podrudjima, Posto su GIF slike ogranice- ne na 256 boja, retko se koriste za fotografije jer ‘one, po pravilu, sadrze bogat tonski opseg. Velitina GIF fajlova se mode smanjiti ako redukujemo bro} boja na slic. Zbog toga je GIF format izuzetno po- godan ako slika sadr#i samo nekoliko boja, jer dato- teke postaju izuzetno kompaktne. GIF format se, ta- kode, Koristi ako slika treba da ima providnu poza- dinu. JPEG format podrZava sve boje koje monitor mote da prikate, a njegova glavna prednost je u JPEG kompresiji koja drastitno smanjuje veliginu fajla sa slikom. To se postide degradacijom kvalite- ta, Sto se primecuje tek kod eksiremno visokog ste- penena kompresije. Kada snimamo crtez u GIF formatu obraticemo painju na nekoliko opeija kojima kontroliSemo ovaj proces. Izabracemo, najpre, paletu boja koje opisu- ju sliku. Opcijom Perceptual dobigemo boje koje su iadvojene tako da budu najpribliznije percepciji na- eg vida. Selective ¢e dati matematicki naj bliinije boje, sa eventualnim odstupanjima ka Web paleti, dok ée Adaptive generisati skup boja koje se najée8¢e pojavijuju na slici Opcija Web limitira boje na 216 nijansi iz WebSafe palete. Opcijom Dither odredujemo tip rastera ko- ji se primenjujena sliku ukoliko neke boje ne ‘mogu da se prikazu. Ukoliko izaberemo No- ne, neée biti nikakve rasterizacije, a na raspo- aganju su i opcije Diffusion i Paitern. Ako 3e- limo da se slika uéitava sa progresivnim po- vecanjem kvaliteta, upotrebi¢emo opciju In- terlaced, Skromnih 256 boja, koliko GIF for- mat podriava, nedovoljno je boja za kvalite- ‘no prikazivanje preliva, jer ¢e prelazi izmedu nijan- si biti uodljivi. Opcija Apply dithering to reduce ben- ding Ge, primenom dithering tehnike, ubladiti ovaj nedostatak. Optimizacijom palete boja moze se do- goditi ida neka veoma vazna boja na slici (na pri- mer boja logotipa firme) bude izmenjena, pogotovo ako se nalazi na malom podrugju slike. Da se to ne bi dogodilo, upotrebicemo epciju Lock important co- lors i izabrati boju koju zelimo da saguvamo. Kontrole kojima upravljamo izvozom u JPEG najéed¢e su vezane za kompresiju slika. Cetiri una~ pred definisane vrednosti (Maximum, High, Medium i Low) opisuju kvalitet rasterskih slika nakon kom- presije. Sa ovom opcijom korespondira i numeritki parametar Quality koji se automatski postavlja na 80, 60, 30 odnosno 10. Ako Zelimo precizniju kon- trolu, u ovo polje moZemo upisati i meduvrednosti Snaina JPEG kompresija dovodi do vidljivih nuspo- java, pogotovo na kontrastnim povrdinama slike. Nuspojave se donekle mogu ublaziti zamucivanjem tj. primenom opcije Blur. Prilikom snimanja Web grafike esto nemamo vremena da uporedujemo raznovrsne metode opti- mizacije kako bismo ustanovili duzinu fajlova i kva- litet slike. Ako upotrebimo opciju Save for Web, na raspolaganju nam je i opcija Optimize to File Size ko- ja se aktivira klikom na taster sa strelicom, na de snoj strani dijaloga. Mozemo da definigemo opt malnu veliginu fajlova, alii da uzivamo u pogodnos ti automatike - izborom opcije Auto Select GIF/JPEG, Ilustrator ée samostalno odrediti da li je 1 datoj situaciji prikladniji GIF ili JPEG format i automatski primeniti optimalan metod kompresije i iabora palete boja Flash grafika i animacije Flash je naziv programa firme Macromedia, ali uje dno i uobigajena oznaka za format vektorske grafi ke koju ovaj program kreira. Pun naziv je Macrome dia Shockwave Flash, a skracenica SWF. Pre pojave programa Flash, jedini naéin za dobijanje pokreta na Web prezentacijama svodio se na upotrebu GIF ani: macija. Vige statiénih GIF slika bi se kompiliralo w jednu, Sto je znatno produzavalo fajlove. Flash je format vektorske grafike koji omogucava transport kompakinih, skalabilnih i rezolucijski ne- zavisnih objekata do Web browser-a korisnika. Ima- judi u vidu da je Flash player do sada preuzelo preko 250 miliona Ijudi i da je osnovna podréka za SWF sastavni deo Internet Explorer-a i Netscape Navigator- a, jasno je da postoji ciljna grupa kojoj se moze po- nuditi vektorska grafika na Web stranama. Pored statigne vektorske grafike, Flash format podrzava i animaciju, Sto je jedan od bitnih faktora njegove ve like popularnosti. Podrka za SWF format u Illustrator-u 9 realizova na je na nivou statignih vektorskih slika i animacija Svaki crtez se veoma lako moze pretvoriti u SWF format upotrebom opcije Flas! Export Multi-frame PC #65 / mart 2001 27 Flash fajlovi opisuju animacije tako Sto player prika- zuje frejmove u odredenom vremenskom intervalu, ime se stvara utisak video sekvenci ~ pokreta, mor- finga, fade-out efekata i transformacija. Poito Adobe Illustraior ne podréava multiframe re- Zim rada, a nema ni moguénost vigestranignih do- kumenata, jedini naéin za kreiranje animiranih se- kyenci jeste upotreba slojeva. Svaki sloj maze da sa- dr2i pojedinaini frejm, a 2a dobijanje efekta moze se upotrebiti i opcija za slivanje. Pojedinaéni koraci slivanja mogu se primenom opeije Release to Layers postaviti na zasebne slojeve i kasnije eksportovati kao Flash datoteka. Prilikom izvoza u SWE mozemo da kontroligemo reznovrsne parametre koji utiéu na brzinu pokreta i kvalitet slike. Brzinu odreduje vrednost fraine rate - broj frejmova u sekundi. Standardna vrednost je 12 fps i ona daje priligno glatke animacije. Smanjiva- njem frame rate parametra usporavamo sekvence. Curve Quality se odnosi na kvalitet vektorskih puta- nja, pri éemu ce manje vrednosti rezultirati nepreci- znijim objektima, ali i manjim datotekama. Opeija Image Format je zaduzena za kvalitet ras- terskih slika koje se takode mogu pojaviti u Flash animaciji. Lossless format dovodi do veoma velikih SWF iajlova i nije preporucljivo koristiti ga za stan- dardnu Web grafiku. Lossy (PEG) opeija omoguéa- va odredivanje kvaliteta kompresije rasterskih slika upotrebom menija JPEG Quality. Na raspolaganju su nam i opcija Baseline (Standard) i Baseline Optim- zed koje defini3u nagin ,pakovanja” JPEG podataka, .u polju Resolution mozemo neposredno zadati re- zoluciju rasterskih slika. Scalable Vector Graphics (SVG) Lorezolucijska rasterska grafika je tokom posled- » pekoliko godina postela obelezje Web prezenta- deno je mnoétvo strategija za optimizova- o bi njihov digitalni zapis bio sto kraci enosio do browser-a. I pored toga, opisi- art 2001 vanje jednostavnih objekata pomocu piksela veoma je neefikasno. Zumiranje objekata ili skaliranje stra- nica nije podr2ano od strane éitaéa, a éak i kada bi bilo moguce do izrazaja bi dosle sve mane rezoluci- je od 72 dpi, Pretrazivanje sadréaja na Internetu Gesto je otedano zbog toga Sto se mnoge tekstualne informacije ,kriju" u rasterskoj grafici. Scalable Vector Graphics je u nadleznosti WWW konzorcijuma koji definiée standarde 2a Web. Vek- torska grafika pruza moguénost za celovit graficki model, platformski i rezolucijski nezavisan, poput onog koji je ugraden u PostScript i PDF, Ovaj model sadrZi i pogodnosti kao sto je transformacija koordi- natnog sistema Sto omoguéava precizno pozicioni- ranje objekata i zadréavanje izgleda stranice prili kom njenog skaliranja, podrsku za vektorske fonto- ve, kolorne profile, konzistentno prikazivanje boje, kao i upotrebu svih uobigajenih formata rasterske grafike. IMlustraior § moze da izveze crtez u SVG format, uz zadrzavanje punog kvaliteta jer se radi o veoma bliskim grafigkim modelima. ‘Tom prilikom mozemo da kontrolisemo ume- tanje fontova i rasterskih slika, kodnu strani- cu za encoding atribute CSS stilova. lako SVG grafika podrZava i animaciju, éitav koncept je nov, tako da Illustrator omoguéava kreiranje SVG anima- cija jedino direktnim unogenjem JcvaScript koda, Sto je veoma komplikovano u odnosu na koncept primenjen za Flash animacije. Korak dalje Narednih nekoliko opeija predstavijaju prosirenje Illustrator-a kao programa za vektorsku grafiku. Po- kazacemo najpre nacin na koji se u lilustrator-u mo- gu iskoristiti potencijali Photoshop-a, mada to nije je- dini naéin za saradnju ova dva programa ~ pokusa- jte da objekte izmedu njih razmenjujete jednostav- nim odvlaéenjem u prozor drugog programa i vide- ete koliko blizu mogu da budu program za crtanje i za obradu slika, Posebnu paznju skrecemo na po- dr8ku za PDF: Illustrator spada u grupu retkih proga- ma koji omoguéavaju neposredne zahvate na PDF dokumentima kao i direktan izvoz. u PDF format. Illustrator i Photoshop Ilustrator 9 i Photoshop 6 mogu da raz- menjuju putanje direktnim prevlage- njem objekta iz prozora u prozor; u prethodnim verzijama postupak se oslanjao na opeije export ili copy i pas- fe, Putanju selektujemo u dokumentu Photoshop-a, odvucemo je w illustrator i ona ce se pojaviti u neizmenjenom obliku i veligini. Na raspolaganju je i opcija File / Export / Paths to Illustrator. Treba imati u vidu da putanje koje se iz Photoshop-a izvezu u Illusirator nemaju popunu i oivigenje. Prilikom njihovog uéitavanja moze nam se udiniti da smo dobili praznu stranicu, ali prome- nom redima prikaza sve dolazi na svoje mesto Ako selektujete objekte u illustrator-u i primenite komandu Copy, a potom Paste u programu Photo- shop, pojavice se dijalog u kome birate metod kon- verzije. Vektorski objekti se mogu pretvoriti u pikse- le na novom sloju, putanje koje ée biti dodate pale- ti Paths ili oblike (shapes) na novom shape sloju. Op- cija anti-alias koja je postojala u prethodnim verzija- ma ovog dijaloga sada je premeitena u panel Opti- ons, Ako se odludite da vektore konvertujete u pik- sele, stepen kontrole ¢e biti mnogo manji nego da ste izabrali putanje, sto je u skladu sa prirodom vek- torskih objekata koju smo istakli, Prilikom prevlagenja objekata iz Illustraiora u Photoshop, vrstu konverzije kontroliete pritiskom na dodatne tastere; ako nijedan taster nije pritisnut dobicete piksele, pritiskom na Ctrl kreiraju se vek- torske putanje, a ukoliko je aktivan shape sloj, puta- nja ée se pojaviti na njomu, Ako dréite i taster Shift, novi objekat se postavlja u centar dokumenta Pho- foshop-a. Photoshop moze da rasterizuje EPS i Al da- toteke snimljene u Ilustraior-u, pri Gemu Ce se ofu- vati struktura definisanih slojeva. Rasterizacija vektorskih objekata Ako ste se zapitali koja je svrha opcije Resterize u programu za vektorsku grafiku i zasto bismo uopste vektorski objekat pretvarali u tackice, odgovor lezi u mogucnosti koriééenja fil- tera iz Photoshop.a. Kada rasterizujemo neki obje- kat, na njega se moze pri- meniti bilo koji Photoshop filter koji ne bi funkcioni sao na vektorskom objek- tu. Neke kompleksne pu- tanje koje priginjavaju probleme osvetljivacima i dovode do limitcheck gre- 8ke © kojoj smo govorili mogu se lakode rasterizo- vati i na taj nacin poslati na Stampu. Nevolja je u to- me Sto pretvaranjem u bitmape vektorski objekti vi- Se nemaju onako kompaktan zapis, pa se velicina dokumenta drastiéno povecava, a rad usporava, Za- to treba biti oprezan prilikom upotrebe ove opcije - koristicete je samo ako za to zaista imate razloga i Zelite da postignete neki specijalan efekat. Kada aktivirate opciju Rasterize (Object / Rasteri- ze), ptikazuje se dijalog u kome najpre treba doneti odluku 0 izboru kolornog modela. Ako je u pitanju priprema za stampu, opredelicemo se za CMYK, ako je crtez namenjen Web-u, pravi izbor je RGB. U vezi sa ovim je i rezolucija - pravilo je da rezolucija slike treba da bude 1.5 do 2 puta veca od linijature rastera izlaznog uredaja. Necete pogreiiti ako se za ekranske slike odluéite za 72 dpi, aza one koje cete Stampati 300 dpi. Imena nekoliko kategorija asoci race vas na adekvatnu rezoluciju: naizgled jednosta- van vektorski crtez koji nije zauzimao mnogo radne memorije moze da postane ogroman kada ga pret- vorite u bitmapu. Opcija Anii-Alias posluzice za PO 665 / mart 2001 29 umekSavanje o8trih ivica slike: ako pripremate slike za Web prezentacije, svakako koristite ovu opciju PDF dokumenti Videli smo da je celokupna moderna priprema za Stampu (u Sta su ukljuceni i programi za crtanje, obradu slika i prelom) zasnovana na programskom jeziku PostScript; zato se svaka PostScript datoteka moze upotrebiti i za razmenu dokumenata. Doku- ment u bilo kom programu moze se pretvoriti u Post- Script datoteku tako Sto éemo ga odstampati upotre- bom drajvera za bilo koji PostScript Stampaé, uz ak- tiviranje opcije Print to File Jedini veliki nedostatak ovog postupka je nes- truktuiranost PostScript datoteke, Sto posebno dola- 2 do izrazaja kada dokumenti imaju vie stranica ~ da bismo videli petu stranicu, moraju se interpreti- rati i prve éetiri, Kasniji povratak na treéu stranicu mogue je jedino ako je Stampanje u fajl uradeno na poseban naéin, koriscenjem opcije ADSC, éije opi- sivanje nije predmet ovog teksta. Za razmenu dokumenata izmedu razli¢itih plat- formi firma Adobe je pripremila ,varijaciju na temu* PostScript-a. Ovaj format, nazvan PDF (Portable Do- cument Format), omoguéava da dokument zadrzi svoj originalni oblik pri ¢emu je dovoljno da krajnji korisnik — éitalac upotrebi jedino (besplatan) pro- gram Acrobat Reader. PDF je veoma popularan, naro- Cito na Intemetu gde je postao standardni oblik za distribuciju prelomljenih elektronskih dokumenata, Priprema PDF dokumenata svodi se na konvertova- nje prethodno pripremljene PostScript datoteke po- mocu programa Acrobat Distiller, Ovaj proces ne do- zvoljava direktne intervencije na veé pripremljenom PDF dokumentu, niti moguénost da takav doku- ment iskoristimo u nekoj drugoj aplikaciji Adobe Illustrator 9 ima ekskluzivnu podriku za PDE, koja otvara potpuno novo polje primene ovog programa. Moguce je iz bilo kog PDF dokumenta neposredno uéitati izabranu stranicu wu Illustrator i dalje nastaviti sa njenom obradom na uobiajeni na- Gin, Pri tom ¢e se uéitana stranica ponagati kao standardni Ilustraforov erted, Sto znaci da mozemo primeniti raznorazne raspolozive opcije. Veoma ko- risno je Sto moZemo iskoristiti sva prethodna grafig- ka oblikovanja koja su uradena u matiénoj aplikaci- ji. Moguénost rada sa PDF dokumentima je veoma znaéajna ukoliko se ukaze potreba da uradimo se- paraciju boja na izabranoj stranici iz nekog doku- 30 PO #65 / mart 2001 menta. Uéitavanjem u Illustrator iskoristice gov mehanizam za Stampanje i tako zaobici spartan- ske opcije koje poseduje Acrobat Reader. Ilustrator moze direktno da snimi dokument u PDF formatu. U skladu sa razliditim strategijama primene PDF-2, na raspolaganju su Default i Screen Optimized modeli, &iji

    You might also like