GLASNIK * TIACHMK ZEMALJSKOG MUZEJA 3EMAJbCKOr MY3EJA v y BOSNI I HERCEGOVINI. BOCHH H XEPIJETOBHHH. | | UREDNIK | YPEAHMK: De GIRO TRUHELKA. 5 A? RHPO TPYXEIEA. Uredniatvo: * ‘Ypexuumrso; Sarajevo, bos.-here. xemaljekt muzo}. i Capniono, 6oe.-xepm, seuancam ayse). Administracija: Amammerpanaja: Sarajevo, samaljski ckonomat. ‘ Capsjono, seunscan oxozousr. Toxmmisa umjona Tascumea c uomrapauow 4K. Tlojeauae cnecxe oroje ¢ wourrapauox 1K 60 x, Godiimja cijens Glasnike + pottarinom 4K. Pojedine aveake stoje « poltarinom 1K 60h. Dopisi i novéane potilike u stvari protplate i oglasa | Jouncm = wonsage womm.ane y crsapm upeTuasTe eka se uprave na Zemaljski ckonomat kao admini- | orasca uoxa co yupane ua Sewancru ekonomar Rao straciju Glamika comaljskog muzeja. sk aqaunucrpayujy Dxacnura seancroe aystja. SARAJEVO - CAPAJEBO ZEMALISKA STAMPARIJA — 3EMAJBCKA UITAMIAPHJA 1908.SADRZAJ. — CAJPIKAJ. I. Arheologija 1 povijest. — Apxeoaornja « nongject. Strana — Crpann Bjexocaan Joaanuh: Joxusxaju pannysa Poullet-a ua nyry xpos Jy6posnun y Bocuy (roaune 1658.) Vejsil Gurdié: Prilozi poznavanju prehistorijekog rndarstva i talioni8erstva, bron- canog doba a Bosni i Hercogovini. (Sa 1 tablom) i 04 roa, 1682.—1699. Dr. Gustav Bodenstein: Povijest naselja u Posavini g. 17181739. (Na tarak) +» pm typexe aucrume mauacrupa yaa . Vejsil Cur8ié: Prehistoritka sojenica iz broncanog doba u Ripe kraj Bihaéa w Bosni. (Sa 8 tabla ce Jp. Rupo Tpyxeaxa: J[pnje ancrane us TySponaane apsune Seh Sejfudin Fehmi ofendija Kemura Sarajlija: Iz Sejabatoame Evlije Celebije . Le Alfons Pavich pl Pfauenthal: Poljitki statut. (Ga 2 table)... Bojena Typuwh: Cpaqana x rpownae y Caquhmua, norap Baacewmua. (Ca 1 eannow y Texcry) : Dr. Giro Truhelka: Kronitke biljetke. uw Liber “Reformationum! dubrovaske Vej Prohistoritke utrrde cko Sarajova, (Sa 16 slike u teksta i 2 table) Dr. Giro Truhelka: Crtice iz srednjeg vijeka. (Na osnova dubrovatkih arhivalija) Sejfudin Fehmija ef. Kemura: Javne muslimanske gragjevine u Sarajevu. (Sa 17 slik u tokstn i 2 table)... II. Nauka o narodu. — II. Haya 0 napoay. Ljudevit Kuba: Pjesme i napjovi iz Bosne i Hercegovine. (Sa 4 arka nota) 117128, 225296, 403414, ‘Tomo Dragigevié: Narodne praznovjerice. (Nastavak) . . 129—138, ‘Towa A. Bpatah: Hapoauo anjereme. Hs upeaoun jeate aexapyme us 1843. r. cp. Jesro Reanjep: Bpero uenoxperne cnojane y Xepyeronunn Cz. Majeropoamh: Xpaua namnx texaxa y Boon : ‘Towa A. Bparah: Jon wapogua raraua o mexy y Topmoj Xepyerosmn Jocun Muaaxonnh: Cysa y napoauoj njecit IIL. Nauka o prirodi, — III. Hayza o upxpoan. Ferdo Koch: Prilog petrografskom poznavanju Motajice planine u Bosni Oro Box6eper (Otto Wohlberedt): Nogarax paqmm ,Konwonn wexymus Tre Tope. ({Ipiatosa gayun Ipxe Tope.) (Ca 1 ra6aom) 23— 76 71 9% 91 94 95 —112 113-116 149—180 181—182 289342 213—250 251-254, 267274 363—386, 419432 $75—512 BAS — 554 449—166 343362 387—402 58354 1 139-148HARVARD UNIVERSITY RARY Aw 57. AGlO4¢31 Iv X. Earaxapr (Engelhardt): Jom jeaas mpuzor nostasamy Gocanene tepuajepae Gaope. (Ca 2 ra6se) . . . . aan Mp. Bophe Hporah: Upazoau x nosmasany Gaope Bocue x Xepuerosmn . | 275—264 Buxrop AngeaGer (Apfelbeck): Hoss xyanu nehuuapy us Bocue » Xepuero- sune. Coleoptera speluncaria nova in Bosnia-Herzegovina inventa . 415418 Ap. Bophe Upornh: Yerapra upssor x nosmanemy Ganpe poor (oars Bocuse u Xepueropune . . 513524 Viktor Apfelbeck: Pacninsulae balcanicae coleopterum species novae. (Nove vrsti Koleoptera sa Bulkanskog poluostrva) . . . 2s 2 1 1. ss +s 525-582 Radlitito. — Pasanyuro. Karlo Maly: Prilozi za flora Bosne i Hercegovine . ~ 885—567 Kapao Maan (Maly): HaGpajame cxynnennx Guxana ye Bocun 1 Xepneron OA Saanona mehynapoauor Kourpeca ¥ roauma 1905. eo ee BBB =BORImenik spisatelja. — Wmenur cnucatea. Strana — Cepane Angea6ox (A pfolbeck) Buxrop: Hop xynun nehinaps na Bocne « Xepnero- suue. Coleoptera speluncaria nova in Bosnia-Herzegovina inventa Apfelbeck Viktor: Paeninsulae halcanicae coleopterum species novae. (No koleoptera sa Balkanskog polnostrva.) . Bodenstoin dr. Gustav: Povijest nasolja u Poswvini god. 1718—1739. (Nastavak) Boa6epor (Wohlberedt) Oro: Joaarar paxmn ,Konnena wexymmer Uwe Tope“. (IIpaaoan gayuu Upue Pope.) (Ca 1 ta6s0m) Bparuh Toxa A.: Hapoano anjowewe, Ho mpomewa jeane xenapyme ns 1843.1. — Jon m mapoana rarama o mexy y Topmoj Xepuerosmmn Cur&ié Vejsil: Prilozi poznavanju prehistorijskog rudarstva i talionigaratva, bron- canog doba u Bosni i Horcegovini, (Sa 1 tablom). . . fe — Prehistoritka sojenica iz broneanog doba a Ripéa esi Bihada uw Bomi, (Sa 8 tabla i 3 slike u teksto) . . .e ypiwh Bejeua: Ppaquua a Ppeueeel y * Caauhana, norap “Baacenus. (Ca 1 eawnom y texery) . ; ; Gur&ié Vejsil: Prehistoritke utvrde oko Sars rajeva. Ga ‘16 slike u tokstu i 2 table) Teaujep ap. Jento: Bpere nenoxperue cuojune y Xepyerosuun . Dragiéevié Tomo: Narodne praznovjerice. (Nastavak) 129-138, Euraxapr (Engelhardt) X.: Jom joan npuaor nosapamy Socaucxe repyujepue qaope. (Ca 2 ra6ae) . - h Bjexocaan: Joxuanaju Spannyea Poullet-a a yey epoa Hvtqeonee y Bocny (roquse 1658.) . Le Kemura Seh Sejiudin Fehmi efondija Saraj ‘Tn Sejahatname Evl Celebije ce - +. 183202, — Javne muslimanske pei vine u Sarajeva, (So 17 slike u tekstu i 2 table) Koch Ferdo: Prilog petrografskom poznavanju Motajice planine u Bosni Kuba Ljudevit: Pjesme i napjevi iz Bosno i Hercegovine. (Sa 4 arka nota) 117—128, 225—226, 403—414, Majeroposah Cr.: Xpana naumx remana y Bocuit be Maly Karlo: Prilozi za floru Bosne i Hereegovine . . : Maan (Maly) Kapxo: Ha6pajame cxynaounx Ousana y Boous n Kepner 04 TaaHowa MehyHapoanor Kourpeca y roquum 1905. : Muaaxooah Jocun: Cyaa y napognoj njecm . . Pavich Alfons pl. Pfauenthal: Poljiki statut. (Sa 2 table) . Ten (Peez) Kapao: Bojean y Bocus Xepneronanu on 1682.— 1699. Ilporsh ap. Bophe: Upazosn x nosnasamy daope Bocue u Xepuerosune — Yorspra mpasor x nosnanamy gaope pecuma (aare) Bocue m Xepnerosnne Tpyxeaxa ap. Bupo: ane we ]ly6popayxe apxmne . . Truhelka dr. Ciro: Kronitke biljetke u ,Liber Reformationam* dubrovatke aarkive — Crtice ix srednjeg vijeka. (Na osnova dubrovatkih arhivalija.) ot» Tpm rypexe ancrane xanacrupa Jlyxa es sti Jena 415418, 525—532 95—112 139148 343—362 467474 77— 90 149—180 251254, 363—386 387—402 449—466 203212 23 289342 475512 1— 22 BAS — BOL 433—448 555—557 558—568 533544 213250 gi— 94 275288, 513—524 181—182 267-274, 419432 113-116Sarajevo, jenuar—mart.. 1908. Capajeno, janyap—xapr. G@LASNIK | TIACHIK ZEMALJSKOG MUZEJA | 3EMAJBCKOr MY3EJA v 7 BOSNI I HERCEGOVINI. BOCHH M XEPIJETOBAHE. Prilog petrografskom poznavanju Motajice planine u Bosni. Priopéio Ferdo Koch, Iuntos geolotkog meen u Zagrein Godine 1879. pola je ekspedicija bekih geologa u tek zaposjednutu Bosnu i Hercegovinu, da po nalogu austrijeke viade ove zemlje geoloaki istrati. Ekspedicija sastojala se je od dr. KE. Tietze-a, dr. v. Mojsisoviesa i dr. Bittnera, a ovima se jo pridrudi Kasnije prof. dr. Gjuro Pilar. Tom 2godom izradili su ovi geolozi geolosku kartu Bosne i Hercegovine u mjerilu 1: 576.000, pa su je skupa sa tekstom sveukupnih opaéanje indali u ,Jahrbuch der k. k. geol. Reichsanstalt! i Betu god. 1880. Kako je ovoj ekspediciji u glavnom bio zadatak istra%iti rudarstvene prilike u Bosni, to su nekoji predjeli ostali slabije geoloski ispitani, — med ostalima i onaj kraj sjeverne Bosne, ito ga zapremaju planine Motajica i Prosara. Dr. Gj. Pilar imao je tom prilikom ispitati geolotke odnotaje sjeverozapadne Bosne, te je svoja opaganja izdao u ,Radu* (knj. 61., god. 1882.). U svojoj raspravi Kade, da je dobio za narodni muzej u Zagrebu od nadmjernika Ubliga veéi broj komada granitnog kamenja iz Motajice (Pilar sam nije tamo bio), a to kamenje opisnje on kao ngranitit*, Ovaj isti materijal sluzio mi je pri istradivanju berilja, koji potjece iz peg- matitne dice toga _kamenja. God. 1898. donio je prot. Ki8psti¢ iz Motajice vise komada granita (iz, Velikog- kamena‘)'i valuticu amfibolita iz Kobaga, pa me je, povjerivéi mi taj materijal potaknuo na istrazivanje retenog berilja kao i na tagnije ispitivanje geolotkog sastava Motajice planine. U praznicima god. 1901. uputio sam se u Motajiou u svrhu, da sakupim podatke i materijal o njenom petrogratskom sastavu. Tom zgodom pritekla mi je jugoslavenska akademija u pomoé novéanom potporom na gemu joj ovdje usrdno zahvaljujem. Moram napomenuti, da nisam mogao zbog lotih stanbenih prilika i nevremena tatnije proéi juéne i istogne obronke Motajice, pa su mi ovi krajevi slabije poznati. U literaturi ima malo vijesti o geolotkom sastava Motajice, i to samo u obliku kratkih notica. Takovih notica ima u ovim djelima: 1. ©. M. Paul: Geologische Notiz aus Bosnien. Verhandl, der k. k. geol. Reichs- anstalt. Wien, 1872. Nr. 16, Pag. 823. 2. Dr. Ed. v, Mojsisovics, Dr. E. Tietze und Dr. A. Bittner: Grundlinion der Geologie von Bosnien-Hercegovina. — Mit Beitragen von Dr. M. Neumayr und (. v. John. Wien, 1880. Jahrbuch der k. k. geol. Reichsanstalt. Bd. 30.—2-— 3. Dr.@juro Pilar: Geoloska opa%anja u zapadnoj Bosni. Istrazivanja od god. 1879. Rad jugoslav. akademije. Knjiga 61., str. 1.—68. Zagreb, 1882. 4, Ferdo Koch: Berilj iz Motajice planine u Bosni. Glasnik zem. muzeja u Bosni i Hereegovini. XI, str. 1.—12. Sarajevo, 1899. (Isto u Wissensch. Mitteilungen aus Bosnien und der Hercegovina. VIII. Bd. Pag. 427. Wien, 1901) 5. Dr. M. Kidpatié: Mineralodke biljeske iz Bosne. Rad, knj. 161., str. 28.67. Zagreb, 1902. 6. Dr. F. Katzer: Geologischer Fuhrer durch Bosnien und die Hercegovina. Sarajevo, 1903. G. Katzer, nastavijajuéi svoje radnje za novu geolosku kartu Bosne i Hercego- vine!), nedavno je zapoteo kartiranjem Motajice planine, te éu se na to i dalje dolje osvrnuti. Motajiea planina zaprema malen prostor, koji se prostire u sjevernoj Bosni uz Sava izmegiu Svinjara i Dubo&ea, a taj je prostor jasno omegjen. Sjevernu granicu pla- nine ini rijeka Sava, zapadou Ina potok, a istofnu Ukrina. Juzou mogju mogli bismo povuéi uz Lepenicn potok preko Kraljevog stola (360m, u karti ,Kralova stol*) pa niz Jedovieu do Ukrine. Kraljev st vete Motajicu prema jugu sa sjevernim humeima Ljubié planine, a ta je veza w svojoj jezgri sini se mezozojske starosti. U Motajici ne nalazimo znatnih visinskib oprijeka, pa se i najvidi vrh ,Motajica gradina” (652 m) ne uzdite osobito nad ostalom gorom, Ju&ni obronci su poloditiji no sje- vorni, koji dosta strmo padaju prema savekoj nizini. Radi toga je uzvisina gore nad savekom ravninom matna t. j. najvidi vrh ,Motajica gradina“ (652m) uzdide se nad Savom (91m) za 561m, i to u malenom horizontalnom razmaku od 3% km. Motajica je vetim dijelom gusto potumljena, a uz rubove na mnogim mjestima dosta visoko kulturama pokrivena. Dubokih dolova i gudura ima tu malo, jer je gora vedim dijelom izgragjena od takvog kamenja, koje s0 priliéno jednoliéno troti. Hovine seu visoko i dine debeo pokrov sligno kano u Moslavatkoj gori i u susjednim gorama srednje Slavonije, koje su gore slitnog petrogratskog sastava. Hidrogratske prilike tako su jednostavne u Motajici, da o njima nema drugo re¢i van to, da se sve vode, koje izviru u Motajici ulijevaja u Savu. A. Granit. Gotovo sve, sto nalazimo u literaturi spomenuto o Motajici planini tie se lih gra- nite iz KobaSa tj. iz Velikog kamena kod Vlaknice. C. v. John opisuje ovaj granit u djelu bedkih gecloga (v. |. . 2., str. 440.). On kage, da taj granit u glavnom sastoji od ortoklasa, kremena i muskovita, te da u njemu nije naiao plagicklasa ni biotita. Pilar je isto kamenje opisao (v. l.c. 3., str. 16.) kano granitit pa je u njemu nagao i plagio- kklasa i biotita. Kako sam se mogao uvjeriti ima u granitu iz Velikog kamena pojedinih partija bez biotita, a opet i takovih bez muskovita. 1. Granit iz Velikog kamena kod Vlaknice. Zapadno od Kobaa kod Viak- niee nalaze se kamenare, u Kojima se je vadio granitni materijal za saveke obalne nasipe i za cestogradnje. U tom granitu bila je nekada anatna pegmatitna ica sa beri- +) 1907. iaaBla jo prva Sestina, list uw mjerila od 1: 200,000 te obubvata Bira okolicu Sarajeva, Trav- nik, Jablanice do srpske granice.—-3s— jem, no danas te dice vise nema. Granit je ovdje dvotinjéast, ali muskovita ima u njemu mnogo vige od biotite. Kamen je priliéno ojednako sitnog arna, svijetle sive boje, a glinenci u njemu su znatno rastrodeni. Glavne sastojine toga granita su glinenac, kremen i muskovit. Uz ove rude nalagimo jo8 biotit, turmalin, apatit, zirkon, hematit, magnetit, epidot, gra- nat, amfibol i rutil. Glinenac je ortoklas, mikroklin i plagioklas. Ortoklas je bezbojan, te dolazi ponajvise u obliku velikog nepravilnog anja. Na gdjekojem se arnju vidi po koja kratka crta baziéne kalavosti, a rijetko kada joi i kratke isprekidane erte druge jedne kala- vosti (valjda kosog pinakoida), Rastroiba ortoklasa zapodela je redovito uz pukotine, koje se bez reda proviage kroz 2rno, pa je obiéno u srednjem dijelu arna vise napre- dovala no uz rub, Rastrogina sastoji u glavnom od Ijuitica i listova sivozelena musko- vita, Zeljezne hrgje, sitnih armaica i Ijusaka kaolina i kremena te od velo sitnih zrnaca jedne rude, koja med unakrétenim nikolima pokazuje modruéastu boju, pa bi to mogao biti zoisit. Kao uklopak dolazi u ortoklasu hematit u obliku Xesterostranih crvenih listiéa, apatit w obliku sitnih i ovecih stubastih ledaca i Glanjenih igliea, sitan biotit, zrna i Stapiéi smegjeg turmalina, zatim zirkon (esto pun crnih uklopina) i epidotna 2rnea. Osim ovih uklopaka, koji su u ortoklasu bez reda razmjeateni vidimo jo’ usporedne nizove ernih zrnaca, nepravilnih cjevéica i mjehuriéa bez libele. Ortoklas pokazuje desto zonarnu struktura, koju ali esto uslijed jake rastrosbe ne vidimo na cijelom zrnu, veé samo na pojedinim dijelovima. Ta se zonarna ingradnja vidi samo u polarizovanom svjetlu, a onda vidimo i to, da ortoklas — bio on zonarno gragjen ili ne — %esto undulozno potamnjuje. Ortoklas dolazi Zesto u sraslacima i to ili sam u karlsbadskim dvojeima ili poli- sintetski erasao sa mikroklinom i plagioklasom. Mikroklin je u kamenu obilno razvijen u obliku velikog zmnja. U polarizovanom svjetlu pokazuje znagajnu mrezastu strukturu, Koja je uyjetovana polisintetskim sraite- njem Jamela po albitnom i periklinskom zakonu. Vrlo Sesto vidimo med lamele mikro- Klinske tvari (koje potamne pod kutem od 15°) umetnute lamele ortoklasa i oligoklasa. Na nekojem oveéem zrnju vidimo kako je mregasto razvijena sredina zrna mikroklina opkoljena mikroklinom, koji ima samo lamele po albitnom zakonu, a med ove su umet- nute lamele oligoklasa, Oligoklas razvio se u kamenu rijetko kada sam za sebe, nego je obiéno sraiten sa drugim glinencima, U njemu kao i u mikroklinu nalazimo iste rastrosine i iste uklopke, ito ih nalazimo u ortoklasu. Kremen je uz glinence druga bitna sastojina ovog granita. Makroskopski ga vidimo u obliku veéeg i manjega zrnja sive boje. U izbrusku je bezbojan, raspucan i mjestimice pun uklopaka. Ti uklopei su vrlo sitni i erni ili su to opet prozieni uklopei tekudine sa nepomiguom libelom, Uz ove uklopke vidimo jos listiée biotita, zirkon, hematit i zelenkaste pleohroitigne Stapi¢e amfibola. Kremen desto undulozno potamnjuje. Na mnogim mjestima vidimo kako pretoliki nastavei kremena zalaze u glinence pa tim tvore mikropegmatit. Biotit je u kamenu dosta rijedak. On dolazi u obliku listastih nakupina te je smegje boje. Cesto puta gubi smegju boju i postaje sivozelen, a u tom sludaju biotit lijepo izizira te u polarizovanom svjetlu pokazuje vrlo zive boje, U njemu dolazi kao uklopak apatit, zirkon i cpidot. ”—4-— Muskovita ima u tom granitu vrlo mnogo i to obiéno u ovetim listovima. Boje je sivozelene. Vise puta vidimo kako je muskovit usporedno sraiten sa biotitom. Cesto se listovi muskovita savijaju poput vijenca oko zrna kremena. Uopée pokazuje muskovit ovdje &esto lice, koje podsjeéa na sericit. Apatit dolazi u granitu u znatnoj mnozini pa je bezbojan ili Zuékast. Vidimo ga uklopljena u drugim rudama ili med ostalim sastojinama u obliku iglica i stubastih ledaca. Vedi leci pokazuju uz prizmu desto jo’ plohe piramide i baze. Zirkon nalazimo u obliku bezbojnih jajolikih zmnaca ili su uz prizmu jo’ i plohe piramide razvijene. Po znatajnim svojstvima ga lako prepoznamo, a dolazi ponajvise uklopljen u glinencu, kremenu i biotitu. Cesto je pun crnog praska. Turmalin je u kamenu rijedak, a obigno je uklopljen u glinoncu i kremenu. Boje je smegje, kadito Ijubigaste pa mu se i jaki pleochroisam u tim bojama otituje. Obilno ima turmalina u pegmatitnim dicama toga granita. Hematit dolazi eamo kao rijedak uklopak u glinencu i kremenu u obliku crvenih heksagonskih listiéa. Magnetita ima malo i to u veéem 2rnju oftrih kontura, Epidot nalazimo u obliku sitnih Sutih arnaca poznatih avojstva med rastrotinama u glineneu i biotitu. Granat. U nekoliko sluéajeva na’ao sam kao uklopak u glineneu bezbojna ili slabo crvenkasta zrnca granata, koja se tek jakim poveanjem uoditi mogu. Ta su zrnca obigno u gomilice skupljena i pokazuju desrerostrani prerez. Rutil je rijedak, a dolazi kano uklopak u kremenu u obliku sitnib, Sesto koljen- Sastih Butih iglica. Kako smo veé spomenuli nalazila se nekada u tom granitu znatna pegmatitna ica. Danas te dice vide nema, a materijal, koji mi je sluzio pri opisu te Zice potjete od nadmjernika Uhliga. Glavne rudo u tom pegmatitu bile su ortoklas, kremen i tinjac i to u velikim krristaloidima. Rjegje dolazi jo8 mikroklin i jedan plagioklas. Kremen je sive i erne boje, kadato sivo i erno prutast (v. 1. ¢. 4., str. 11). Najanimivija pegmatitna ruda jest ovdje berilj. On dolasi u volikim modru- Sasto zelenim (10 om dugim i 4—6 om debelim) i manjim bezbojnim lecima, Berilj poka- zuje vrlo zanimiva kristalogratska i optigka svojstva, koja sam opisao u ,Glasniku zem. muzeja“ za Bosnu i Hercegovinu (v. 1. ¢. 4.). — Tinjac u pegmatitu je sivozelen muskovit. Biotita nema. Nadalje dolazi tu jos ern turmalin (Schorl), milovka, fluorit, pirit, psilomelan i heulandit (= slilbit, v. le. 4., str. 12. i 1. ¢. 5, ate. 57.). Osim u granita nagao sam na mnogo mjesta u Motajici pegmatitnih Zica u gnaje- nom kamenju i u biotitnim akriljaveima, Te dice bile su uvijek uske, a sastojale su od glinenea, kremena, muskovita i ernog turmalina, dotim berilja nigdje nisam vite motrio. Granit iz kamenara kod Vlaknico nije skroz jednakoga sastava niti struktare. U pojedinim partijama nema biotita, dok opet mjestimice biotita mnogo imade. Tako sam naiao u nekim preparatima veéu mnoginu rutila i ervenog granata, a i glinenac (orto- klas) nije uvijok bezbojan nego vite puta ruzigaste boje. U partijama blizu negdainje pegmatitne tice vidimo glinence pofiriéno izluéene. Glinenae je bezbojan ili rudigast, a na plohama pokazuje velo fino sraslaéko prutanje. Glinenci su veliki i leZe u gustoj sitnozrnoj temeljnoj tvari (smjesi od kremena, glinenea i tinjea). Biotit u takvom granitu skuplja se esto u lisnate &vorove, koji u sebi ukla- paju kremen i glinenae. Takovi Evorovi su redovito opkoljeni smegjim vijencem od—~5— eljozne hrgje. Takvih évorova biotita nalazimo velo esto u granitnum (Granitgueis) iu gnajenom (Flasergneis) kamenju Motajice planine. 2. Muskovitni granit iz Brusnika. Na onom mjestu, gdje vodi sa glavne ceste put u Brusnik nalazi se kamenolom u svijetlom granitu, koji je lijepo zrnata sastava, U njemu su se mjestimice pojedine rude poredale tako, da kamen donekle svojom strukturom nalikuje gnajsu. U tom sludaju vidi se neko prividno brazdenje gra- nita NO-SW ea naklonom od jedno 25° prema SO. Glavne sastojine ovog kamena je glinenac, kremen i muskovit, a uz ove rude dolazi jo3 uzgredno biotit, magnetit, tarmalin, hematit, apatit, granat i zirkon. Glinenac se je ovdje razvio kao ortoklas, mikroklin i plagioklas, a u svakom je slugaju rastrosba veé znatno napredovala te su glinenci mutna i hrapava lica, Inage vidimo ovdje isti_ megjusobni odnoiaj iamed glinenaca, kao i u granitu iz Velikog kamena, samo je ortoklas preteiniji dok plagioklasa u opée malo ima. Plagioklas je sudeéi po optitkim svojstvima oligoklas Kremen dolazi u veéem i manjem nepravilnom zrnju pa je esto sa glinencem mikropegmatino sradten. Prstolika ili perasta mikropegmatitna tvar poredala so desto radijalno oko nekog sreditta. Muskovita ima manje od glinenca i kromena, On je ponajvise sivozelone boje te dolazi u obliku otegnutih listova, koji su obitno savijeni. Biotita ima vrlo malo, obigno samo uklopljena u glinencu i kremenu. Boje je dutosmegje i jaka pleochroisma, Magnetit mode se veé prostim okom u kamenu viditi, no nema ga mnogo. U preparatu ga vidimo u obliku nepravilnog arnja, rjegje nalazimo po koji oktaedrijski oblik. Na mnogo mjesta pretvara se u Zeljeznu hrgju Hematit dolazi kao rijedak uklopak u ortoklasu, Apatit je u ovom kamenu vrlo rijedak i sitan i to samo kao uklopak u glinen- cima i kremenu. Zirkon je takogjer vrlo rijedak uklopak. Granat je vrlo sitan i blijede ervene boje. Vrlo je rijedak te uvijek uklopljen u glinencima. Turmalina ima malo i to kao uklopak u ortoklasu. Boje je modrudaste a jaka pleochroisma. Vrlo je sitan pa ga tek jakim poveéanjem vidimo. 3. Biotitni granitgnajs iz Zidovskog potoka. Ovaj kamen potjede iz potoka, koji te’e zapadno ispod Zidova-kose kod Brusnika a vodié mi reve, da se zove Zidovski potok. Kamen je sitnog ojednakog zrna, Rastrotba je veé znatno napredovala, pa je kremen Sesto smegje boje od Zeljezne hrgje, koja postaje od magnetita, Glinenci su anatnim dijelom pretvoreni u bijelu kaolinsku tvar. Biotita ima mnogo, a skuplja se u usporedne nizove, koji kamena podavaju lice gnajsa. Isto tako vidimo u tom kamenu Sesto Svoraste ili kvréaste nakupine biotita. Ovo kamenje izgragjuje goru izmed Kobaia i Brusnika naime Bunariée, Zidovu kosu, Dugu kosu, Bajlazi brdo, Lipaja brdo, Pro- sjeknu gradinu i Motajicu gradinu. Pegmatitne Zice su Seate, a sastoje od bijelog kao- linizovanog glinenea, kojemu se znade jo8 pridruditi sivi kremen. Pod mikroskopom vidimo, da kamen sastoji od ortoklasa, mikroklina, oligoklasa, kremena i biotita, a ovima se jo8 pridruéuje nuzgredno apatit, muskovit, klorit, zirkon, granat, tumalin, hematit i magnetit. Glinenei dolaze u ojednakom zrnju po svem kamenu jednoliko razdijeljeni. Tim dobiva kamen pod mikroskopom zrnato lice granita. Samo na nekim mjestima vidimo~6— kako veéa zrna glinenea i kremena tvore oka, koja su opkoljena vijencem sitnijeg glinenca i kremena te savijenih listova tinjea. Kremena ima u kamenu od prilike kao i glinenca, On jo redovito pun vrlo sitnih ernih nanizanih uklopaka. Osim toga ima u njemu uklopliena apatita, zirkona, biotita, granata i kremena. Cesto se u njemu vide mjeburasti uklopei sa nepomitnom libelom. Biotit je obilan i to u listovima i Ijuiticama, Tu tamo skuplia seu hrpe ili se savija oko kremena i glinenca. Boje je blijedosmegje, jakoga pleohroisma i dobre kala vosti. On u sebi uklapa kremen i apatit, Na nekim mjestima se rastihava i pretvara u agregate od finih listiéa zelene Kloritiéne rude. Magnetit ved prostim okom primjeéujemo na kamenu u obliku crnih kvrtiéa, koje su opkoljene smegjim pratenom Zeljezne hrgje. Nema ga u kamenu mnogo, a ponajéedée je uklopljen u glineneu. Muskovita ima malo. Boje je zelenkaste, a dolazi uklopljen u glinencu ili u Aruitvu sa kloritiénom rudom uz, biotit. Apatit, zirkon, crveni granat, turmalin i hematit su ovdje rijotke rude, a dolaze ponajvige kao uklopei u kremenu i glinencu. B. Gnajs. Ako slijedeée kamenje pod 4.—8. zovem gnajsom, dréim, ipak kao i Kateer, da se tu ne radi o pravim arhajskim gnajsovima, te ima oznaka ,gnajsovaY poglavito da istiée petrogratsku razliku spram &kriljevaca, koji se navode u odsjeku 0. 4, Muskovitni gnajs iz Studene vode. Ako se ide iz Kobaia uz Kamen potok naiéi éemo kod zadnjih kuéa na rastrogen biotitni gnajs (-S, pada 46° prema 0). Na tom mjestu sastaje se Kamen-potok sa potokom Studena voda, pa iduéi uz ovaj vidimo kako se vise puta izmjenjuju biotitni gnajsi sa muskovitnim gnajsom, a kod kote 129. nalazimo tanko vrstani biotitni skriljavac (.VNO-SSW, pada na SO pod kutem od 46°), Na tom mjestu ulijeva sc u Studenu vodu Badanj potok, a u podrugju ovog potoka nalazimo isto gnajsno kamenje. Od utoka Badanj potoka u Studenu vodu zove se potok prema gore Siroki 46, a u ovaj se ulijeva Zlostup ili Lupavica potok. Ovdje svuda vidimo pretezno svijetle muskovitne gnajse, koji iagragjuju Kruskovae (brazde WSW- ONO, a padaju strmo prema SO) i Ostraja brdo te sc oslanjaju prema zapadu © granitgnajs i granitnu sreditnju jezgru Motajice. U Kamen potoku nalazimo uz gnajse jo’ biotitne akriljavee i amfibolite. ‘Tamni amfibolit kod kote 172. brazdi od NNU-SSW', a pada prama SO pod kutem od 40°. U njemu je ulogena naslaga dvotinjéasta dkrilja u debljini od jedno 6 m. Dalje gore uz Kamen potok oslanja se gnajsno kamenje o granit. Muskovitni gnajsi, ito ih nalazimo u opsegu gornjeg toka Studene vode sastoje u glavnom od muskovita, kremena i glinenca, Muskovit je uvijek srebrnaste boje te naj- obiljnija sastojina kamena, Muskovit dolazi ili u sitnim ili u velikim savijenim listo- vima, koji se redaju u povore, pa tako podavaju kamenu dobru skriljavost. Bazalna Kalavost je dobro izrazena, a na bazalnim plohama vidimo gesto jo’ tri sistema crta, koje se sijeku pod kutem od 60° (Druck- oder Schlagfigur). Glinenac dolazi kao ortoklas i plagioklas, no esto nalazimo samo ortoklas. Gli- nenci su redovito dosta svjeti te vidimo u njima uklopljena muskovita, apatita, biotita, Zeljeznu rudu i zirkon. Plagioklas po svojim svojstvima pripada albitnoj skupi—-tH Kremen dolazi u 2rnju razne veligine te je bezbojan. U njemu vidimo iste uklopki kao u glinencu, a uz to jo i vrlo sitan ratil, Osim ovih glavnih sastojina kamena vidimo jo malo bictita, zirkona, apatita i magnetita. Turmalina ima u nekim odlikama ovog gnajsa mnogo te je putenaste crvene boje i jaka pleohroisma. U ovom gnajsnom kamenju nalazimo Sesto pegmatitnih zica. Te dice su obitno samo Lem debele to u glavnom sastoje od crna turmalina i kremena dagjavea, kojima se made i ortoklas pridruditi. Tanke iglice turmalina isprepletene su kao put te Sesto zalaze u kremen. U izbrusku je turmalin putenasto crvene ili modruSaste boje a Besto se motre igle, koje su na svakom kraju ramoliéne boje. Dichroisam je uvijek velo jak. Kremen dolazi u veéem nepravilnom zenju, koja su pod mikroskopom bezbojna. On je uvijek pun ernih vrlo sitnih uklopina, koje su nanizane u usporednim nizovima ili G nizovi tvore neku vrstu mredotine. Uz ove erne uklopke vidimo jos znatnu mno- dinu uklopaka sa libelom. U vedim takim uklopeima je libela nepomiéna, dok u manjim libela neprestano Zivahno titra. Ortoklas dolazi u veéem zrnju samo prema rubovima Zico te je vrlo rastrosen. Ortoklas je pun crnog mutega, deljezne hrgje, a na mnogim miestima vidimo ili osam- jena ili opet u hrpe nagomilana zrnca epidota, koji je evakako sckundarno postao pretvorbom iz ortoklasa i turmalina. Epidot je jasno dute boje, slaba ali otita pleochro- isma i jaka dvoloma, Med unakrétenim nikolima potamni paralelno i pokazuje vrlo zive boje. Zrna su obigno stubasto otegnuta, te vidimo na njima poprijetnu i uzduinu kala- vost. Sto se vide priblizujemo avjetijem dijelu kamena to vi8e nestaje epidota, pa ga u posve avjeiem kamenu u opée nema. — Uz epidot nalazimo u ortoklasu jo’ kao pro- izvod rastrotbe nelenkasti klorit. 5, Biotitni gnajs sa granatom iz Studene vode. Ovaj kamen potjede iz gornjeg toka Studene vode, gdje dolazi izmjenice sa muskovitnim gnajsom. On je tamno- sive boje i kala se u deblie ploge te ima je poredao u povore, med kojima su avijetlije pruge od kremena i glinenca. Kremen i glinenac vide puta su se porfirno izludili, a uz to vidimo na kamenu jo’ kvriice crvena granata. Pod mikroskopom vidimo, da je kamen gotovo posve svjed i da sastoji u glav- nom od biotita, kremena, glinenca i granata, a uz to ima jo’ zirkona, Zeljezne rude, muskovita i apatita. Biotit je najobilnija sastojina kamena. On dolazi u listovima razne veligine i oblike, Obino su listovi biotita jednim smjerom izvudeni, te sastoje od mnogo finih lamela. Boje je biotit modrudasto zelene i vrlo jakog pleochroisma u Zutozelenoj i sme- gioj — gutovo crnoj — boji. U njemu vidimo redovito kao uklopak magnotit, kadito po koje zmce kremena ili iglicn apatite. On sam dolazi kao uklopak u kremena, glinencu i granatu, Biotit tvori oko granita vijence pa zalazi uz pukotine u sam granat. Isto se tako Sesto skup- Ijaju listovi biotita a vijenac oko oveéeg zrnja kremena i glinenca, Kremen po mnofini ne zaostaje mnogo za biotitom u kamenu. On se pojavijuje u zrnju razne veligine te je uvijek bezbojan i staklasta lica. U veéem zrnju nalazimo redovito utruieno vrlo fin crni praiak, koji dolazi u brpicama ili je poredan u uspo- redne nizove. Osim toga uklapa kremen u sebi kremen, zirkon, biotit, muskovit, apatit, magnetit i sitan crvenkast granat.—~ 8 — Glinenca ima u kamenu dosta a dolazi ponajvise u jednovitom voéem zmnju i uvijek je svjez. Nekoja zrna pokazuju med unakrétenim nikolima velik broj sraslackih lamela, koje su tako zbijene, da se potamnjenje nije moglo taéno ustanoviti, No pri- Dliéno zbiva se to koso potamnjenje pod kutom od jedno 5° pa imamo svakako pred sobom jedan plagioklas iz albitne skupine. U njema dolaze isti uklopei kao u kremonu izuzevsi granat. Granat spada po mnozini med glavne sastojine ovog kamena. Veé prostim okom vidimo u kamenu malene kvr#ice crvena granata, U izbrusku vidimo, da je granat joi priligno syjeZ, a svojom hrapavom povrsinom dobro se istiée med ostalim rudama, Mnoga arma granata — osobito manja — pokazuju jak dvolom. Takva zrna su neito pomuéena, jakim poveéanjem vidimo, da su prepuna vrlo sitnih zelenkastih iglica jedne rade, Koja se ia blizega ne da odrediti, U veéom zroju otituje se zapodeta rastrosba samo u toliko, ito ce je na gdjekojoj pukotini izlutila zelenkasta kloritiéna rad. U granatu dolazi kao uklopak magnetit, biotit, zirkon i posve sitna duta dvolomna zrnea, koja bi mogla biti rutil. Zirkon je med uklopeima u granatu najobilniji te samo u malo kojem granatu manjka. Zirkona ima u kamenu obilno, a dolazi u obliku sitnih i vecih ledaca, koji su na oba kraja zasiljeni, Po svem je kamenu obilno razasut a vidimo ga uklopljena gotovo u svim ostalim sastojinama ovog kamena. Zeljeina ruda je ovdje magnetit. On dolazi obilno po svem kamenu i kao uklo- pak u drugim rudama. Muskovit je u kamenu rijedak, a dolazi u sitnim listiéima uz biotit obigno tamo, gaje se biotit savio u vijonac oko kremena. Apatit je rijedak i obigno sitan. Dolazi redovito uklopljen u kremenu, glinencu i biotita, : 6. Biotitni gnajs sa granatom iz Kamen potoka kod Kobasa. Ovaj kamen mnogo nalikuje svojim mineralnim sastojinama kao i strukturom na biotitni gnajs iz Studene vode. Kamen se kala u deblje ploge, a u njemu vidimo uske povore biotita izmjenice sa bijelim prugama, sto ih Gini kremen sa glinencem. Prostim okom vidimo kako iz kamena strie erveni granati i po koje veliko zrmo kremena i glinencs, Glayne su mu sastojine biotit, kremen, glinenac i granat, a nuzgredne muskovit, apatit, magnetit, zirkon i klorit. Biotit je uz kremen najobilnija sastojina kamens. U povorima ito ih on tvori usuto je mnogo lijepa granata. On je zolenkasto emegje boje i jaka pleochroisma, Bazalna kalavost je dobro izrazena. Na okrajcima su otegnuti listovi vlaknato raiéihani, pa na tim mjestima obiéno vrlo zivim bojama iriziraju. Kremena ima mnogo u sitnim zracima, koja zajedno sa sitnim glinencima ispu- ajavaju prostor i2med povora biotita. Med ovo sitno zrnje utiskuju se velika zroa kre- mena i glinenea. Kremen je bezbojan. Kao uklopak vidirao u njemu bezbojni granat, apatit, biotit, zirkon i sitan cm prah. Glinenac je obilan, ponajvise svjeé te staklasta ica. Mnogi prerezi sastoje od velikog broja sraslaékih lamela, a na nekoliko prereza bio je taj sistem lamela unakrst presjegen veéim brojem lamela po periklinskom zakonu tako da med unakritenim niko- lima vidimo mredastu sliku, kakvu smo vidni gledati kod mikropertita. Skoro svi pre- rezi potamnjuja undulosno, tako da se kut potamnjenja ne da taéno ustanoviti ali kako se Gini taj je kut malen. Glinonac uklapa u sebi oveéa za bezbojna granata, apatit, kremen, biotit, zirkon i neki crni prah. Uz pukotine u glinencu pojavijuje se zclena Kloritigna roda,—-9- Granata ima i ovaje mnogo. On je bezbojan ili slabo erveno bojo te pokazuje ista svojstva kao granat iz biotitnog gnajea Studene vode. Rastrosba granata je ovdje vise napredovala te su pukotine u njemu ispunjene zelenim kloritom, a zrna granata obitno su obavita vijencem od klorita, biotita i sitnog zirkona. Muskovita ima dosta malo, a vidimo ga ili u povorima biotita ili na rijetko razasuta po svem kamenu. Vedi listovi su prepuni posve sitnog zirkona. Apatit je vrlo rijedak te dolazi u kratkim stubastim lecima bez boje. Nu jednum oveéem lecu razvila se uz prizma i piramidu jod i baza na oba kraja leca. Magnetit dolazi samo u par zrnaca nepravilna oblika. Zirkona ima u ovom gnajsu vrlo mnogo i to ato sitnijeg Sto krupnijeg. Redovito je bezbojan, po neka veéa zrna bila su jasno Zute boje te su pokazivala ako i slab to osjetljiv pleochroisam. Klorit dolazi obilno uz granat i glinenac, gdje postaje pretvorbom ovih ruda, Boje je modro zelene i osjetljiva pleochroisma w svijetloj i tamno zelenoj boji. 7. Biotitni gnajs sa Hercegovog dola kod Bosanskog Svinjara. Idudi iz Bosanskog Svinjara uz Sava prema Kobasu vidimo uz cestu svuda dobro akriljav biotitni gnajs, koji je velikim dijelom vrlo rastrogen. To je kamenje tamne boje, sa bijelim pjegama i prugama te se obiéno kala u tanke plote. Smjer brazdenja uvijek je gotovo toéno od vapada k istoku, a padanje slojeva prema jugu iznosi 30°. Ispod obronka Koji je u stopskoj karti oznagen kao ,Hezogov“ dol (ima biti Hereegov) dotige se Sava ceste a na tom mjestu vidimo na duljinu od par stotina korataja odkriveno svjetije gnajsno kamenje, kojega tu lome da protire cestu a rabe ga i kao nasipni materijal. U tom gnajsu ima po kadéto takozv. ,gorskih zrcala“ (Harnisch) na kojima izglagjone brazde teku smjerom NO= SW. Dalje prema Puljana kosi vidimo sa ovim gnajsom izmjenice vratan biotitni skriljavac, koji se u tanke plove kala. Reteni gnaje izgragjuje zapadne obronke i kosine Motajice to jest Vinogradac i Galeinu kosu do Golubea. Nasuprot okrajka Paljane kose pojavijuje se granit te ga vidimo odavle duz ceste sve do Brusnika, U dolu kod Kaovea!) svuda je granit, koji Gini ovdje vrleti i pegine u jarku nasuprot Babinog groba. Stari Kaovei, Babin grob, Gredelj, Zvizdi¢ ili Zvjezdi¢ (a karti »Viina Motajica“), Agina kosa, Pedinska glavica, Oskoruéa brdo, Kremenjak, Kamenjak i Golubae izgragjeni su od granita u kojemu ovdje svada nelezimo pegmatitnih ica. Svjezi biotitni gnaje sa Hercegovog dola spada med najljepse kamenje ove gore. Skriljava struktura velo je dobro izrazena, Kamenom proviage se usporedne najvise 1mm debele pruge bijela glinenca i kremena, a izmed ovih vidimo erne povore biotita. esto vidimo u kamenu velika 2rna kremena ili glincnea a oko ovih savijaju se povori biotita, Ta struktura vidi se jasno i pod mikroskopom. U tankobrusu vidimo, da se kroz kamen vuku povori posve sitnog kremena i glinenca, zatim povori od krupnijeg arnja istih ovih ruda i povori biotita; med ove trojake povore utiskuju se velika zrna glinenea, kremena i granata tako da se povori oko tog zrnja krivudasto savijaju. Ovaj gnajs sastoji u glavnom od biotita, kremena, glinenca i granata a uz to dolazi joS zirkon, apatit, Zeljezna i kloritiéna ruda te malo muskovita. Biotit je najobilniji u kamenu. On je tamno smegje boje, vrlo jakog pleochroisma i dobro izradene bazalne kalavosti, Mjestimice je pun ernih uklopaka a kadito se ved poteo pretvarati u zelen klorit. 4) U specijaino| karti oznaéeno je to mjesto an ,Kaoci*, Dr, Otto Blan kaie u svom djela Reisen in Bosnion und der Hercegovina na strani 124, da je izpravan naziv ,Kaoveo"— 10 — Kremena ima u kamena vrlo mnogo. On uklapa biotit, apatit, zirkon, granat i magnetit. Glinenac je obilan te je vedim dijelom posve svjed. Preteino je to ortoklas, dok plagioklasa (iz albitne skupine) malo imade. Uz uklopke Sto ih nalazimo u kre- menu vidimo tu jo8 sitan muskovit. Granat je ovdje bezbojan, redovito posve svjez ali Sesto raspucan. Na te pukotine ulazi biotit u arnje granata, Gotovo sav granat pokazuje ovdje jak dvolom i ofitu kromatiéna polarizaciju. On uklapa apatit i zirkon, rjegje jo’ i bioti Ostale spomenute sastojine ovoga gnajsa jesu rjegje, a dolaze veéinom kao uklopci u glavnim rudama, U ovom gnajsu ima vise pegmatitnih Zica pa sam pod Puljana kosom motrio Avije tice, koje su zajedno bile do 2m dobele. Te dice sastoje u glavnom od gusto zbijenih komada kremena, ortoklasa i smegiih listova biotita, a uz to ima u njima jo8 neito apatita, magnetita i zirkona, U kremenu ima uklopaka tekudine sa pomisnom libelom, koje kadato vrlo divahno titraju. 8. Biotitni gnajs iz Osovice potoka kod Seferovea. Potevai od miesta gdje utise u Osovien potok Cjepanac (izmed Gradine i Bosna strane) nastupa vrlo rastrofen biotitni gnajs, koji je izmjonice vratan sa tinjéevim akriljevcima. Vrete ovog Kamenja vrlo su isprevijene a poloene su smjerom UNO=WSW te padaju prama ‘SSO sa kutem od 30°, Vrste tinjéevih skriljevaca u gnajsu obigno su samo 0-—2 m debele. To kamenje nalazimo na Kurjackoj, Turinom konakn, Cijepanskoj glavici pa sve do pod Sve’ak kosu, pa ono ini ovdje istotni rub kristalinske gorske jezgre nasuprot brusilovastom kamenju i drugim mlagjim tvorinama. Gnajs koji ovdje dolazi je sive boje sa hrgjastim pjegama od deljeznog oksida pa je vrlo rastrogen, Uslijed rastrotbe izgubila se njegova Skriljava struktura te je vide arnata lica poput granita. Sastojine su mu biotit, kremen i glinenac a uz to dolazi jo& tormalin, granat, zirkon, apatit, titanovo deljezo, titanit i rutil. Biotita ima vrlo mnogo i to ponajviée u velikim listovima, koji su Sesto savijeni. Svjedi listovi su jasno smegje boje, no velikim dijelom je biotit rastro’en. Ta se rastrosba ofituje tim da se listovi biotite rasgihavaju u vrlo fine listi¢e a pri tom gubi svoju boju i pleochroisam. U rastroSenom biotitu vidimo uvijek znatnu mnodinu sitnih zutih iglica ratila. Kromen je po svem kamenu jednoligno razdijeljen, a pojavijuje se samo u sit nijem nepravilnom 2rnju. Glinenac dolazi kao i kremen u sitnom nepravilnom zrnju. Veéim dijelom je taj glinenae ortoklas, a premda ima ovdje i plagioklasa, to mu se vise ne moze pobliga narav odrediti, jer su svi glinenci vrlo rastrogeni. Turmalin je u kamenu rijedak, a dolazi u obliku debelih Sesterostranih ili priz~ matskih prereza tamne rutigaste boje sa jakim dichroismom, Granat je takogjer rijedak i to u nepravilnom zrnju bez boje. Zirkona ima malo i to u vrlo sitnim okruglim ili jajolikim zmcima kao uklopak a kremenu i glinencima. Titanovo éeljezo dolazi u sitnom zenju bez reda u kamenu razbacano. Ponaj- vile je veé pretvoreno u leukoxen i Zutosmegji titanit. Uz ovakvo rastroieno titanovo Zeljezo vidimo éesto brpice gusto isprepletenih iglica rutila. Apatita ima u kamenu obilno, no vedinom u posve sitnim letcima, Rijetki su veliki stubasti letei sa poprijotnom kalavosti.—u— Rutil dolazi kao sekundarna ruda u biotitu i a okoliSu titanova Zeljeza. To su sitne aute ighice jakog dvoloma. Koljendasti sraslaci su rijetki, a tada su obigno po tri ili vile individu koljentasto sraitena, C. Tinjéevi akriljavei. 9. Biotitni skriljavac sa Puljane kose je tamnosive boje i dade se cijepati u tanke plogice. Glavne sastojine su mu biotit i kremen, a uz to dolazi joX ortoklas, plagioklas, muskovit, zirkon, apatit, turmalin, granat, rutil, epidot i deljezna ruda. Pod mikroskopom vidimo da je kamen jasno akriljave strukture i da sve rude dolaze u vrlo sitnom zrnju ili listiéima, Biotit je najobilnija sastojina kamena. On dolazi u nepravilnim listi¢ima, na kojima rijetko kada vidimo razvijenu bazalnu kalavost. Boje je smegie te jakoga pleochroisma Miestimice se pretvara u zelenu kloritiénu radu. Kremen je uz biotit najobilniji, te desto sa glinencom stvara uske nizove, koji se veé i prostim okom primjetiti mogu. Glinenac je rjegji i vise puta dosta istrosen. On dolazi kao ortoklas i pla- gioklas. Muskovit je rijedak, a dolazi u sitnim Ijudticama ili otegoutim listovima. Zirkona ima mnogo, desto u oveéem zrnju pa kao uklopak u kremenu. Apatit dolazi u sitnim ighicama sa poprijetnom kalavosti te je esto uklopljen u kremenu. Rutil je obilan i to u obliku sitnih zrnaca ili iglica Zute boje kao uklopak u kremenu, glineneu i biotitu. ‘Turmalin je rijedak i modrudaste boje, a tako i crvenkasti sitni granat. Epidot vidimo u obliku sitnijeg zrnja dute boje i jaka pleochroisma uz biotit kao proizvod njegove pretvorbe. Zeljezna ruda je magnetit Ona dolazi u sitnim arncima, koja so esto pro- tvaraju u smegju deljeznn hrgju. 10. Biotitni Skriljavac iz potoka Stadena voda. Kamen je tamnosive boje te se kala u tunke plove. Pod mikroskopom vidimo, da u glavnom sastoji od biotita, kremena, glinenca i muskovita a uz to dolazi jo’ uzgredno éeljezna rada, zirkon, granat i apatit. Biotit je vrlo obilan pa vidimo kako se je poredao u usporedne, esto vijugaste povore, koji se med ostalim rudama provlate. On je crvenkasto smegje boje i jaka pleochroisma. Paralelno srastenje biotita sa muskovitom susreemo ovdje desde, Nekoji listovi biotita pretvaraju se a zelenu kloritignu rudu. On dolazi kao uklopak u kre- menu i glinenen, Sesto u Sesterostranim prorezima po bazi. Kremen je uz biotit najobilnija sastavina kamena. Obiéno doluzi u sitnim 2rncima Rjegie nalazimo velika porfirno izlugena 2rma, koja su skroz raspucana i oklopliena vijencem biotita, Glinenac nije obilan i obiéno sitnog zrna. Vedim dijelom je to ortoklas. Plagio- Klas dolazi u zrncima sa mnogo finih srasladkih lamela. Te lamele potamne simetrijski pod malim kutem (oko 5°), sto pokazuje na plagioklas iz albitne skupine, — Glinenci su priligno svjeti te staklasta lica. Samo veéa zrnca ortoklasa pomudena su od volike mnofine dvolomnih |juitica kaolina i znatne mnodine crne praikaste ugljevite tvari. Muskovita ima uopée malo i to ponajvise u veéim listovima sa dobrom bazal- nom kalavosti. On je desto slabo zelene boje. Zeljezna ruda je ovdje titanovo zeljezo. Ono dolazi u crnim zrneima ili stapi- ima, pa je obigno veé znatno rastroteno. Vidimo naime da su zrnca opkoljena bijelim—~ 2 — Jeukoxenom, ili su veé posve pretvorena a tu bijelu rastrosinu, a onda vidimo i po koje zrnce zutog titanita, Titanit se je ovdje razvio kadito u obliku sitnib ailjastih ledaca, na kojima éeiée motrimo po nekoliko kosih erta kalavosti. Zirkona ima malo i to u vrlo sitnim zrncima ili u leteima, koji su Sesto u vite komada raskinuti. Vidimo ga kao uklopak u kremenu i glinencu. Apatit dolazi kao sitan i rijedak uklopak u glinencu i kremonu. Granat je vrlo rijedak i dolazi samo kao uklopak u kremenu i glinencu. On je bezbojan ili slabo Zuékast te obiéno nepravilna oblika. Samo jedan prerez imao je oblik osmerokuta, U ovom sitnom granatu dolazi kao uklopsk zirkon i apatit. Osim tih ruda vidimo u tom dkriljaveu kod jakog poveéanja tu i tamo po koju atu sitnu iglic jedne rude, koja bi mogla biti rutil. 11. Dvotinjéasti skriljavae iz Kamen potoka kod Kobata, Ovaj kamen ulozen je u amfibolitu u naslagi, koja je jedno 5 m debela. Kamen je sive boje i posve akriljav. Ved prostim okom se vidi, da mu je glavna sastojina tinjac. U preparatu vidimo, da sastoji gotovo od jednakih dijelova biotita, muskovita i kremena, a uz to da imade jo8 nedto ortoklasa, granata i magnetita, zirkona, apatita i sekundarnog klorita. Muskovit i biotit dolaze u vedim, rjegje u manjim listovima te je njihova pre- tvorba o zelenu Kloritiénu radu veé znatno mah preotela, Osobito je muskovit na mnogo mjesta veé posve pretvoren u klorit. Klorit je u tom sluéaju obitno pridriao Kalavost tinjea. Kremena ima u kamenu velo mnogo a uvijek dolazi u malenom zrnju, koja su staklasta lica. Ortoklasa ima vrlo malo u sitnim arncima te je obiéno rastroiinom pomuéen. Granat vidi se prostim okom a kamenu kao crvena 2rnca, a ima ga priligno mnogo. Veéa zrnea su posve raspucana a uz pukotine izlugila se zelena kloritiéna ruda. U nekim vetim zencima vidimo nakupine sitnih listiéa klorita, arnca kremena i epi- dota, iglice rutila i Zeljezne hrgje. Gdje je rastro’ba jako napredovala, tamo vidimo granat opkoljen vijencem od navedenih sekundarnih ruda. Magnetit je obilno razasut po svem kamenu u sitnim zrncima. Zirkona i apatita nema mnogo, a redoviti su uklopei kremena. 12. Tinjéev akrilj iz Manastirice potoka, Kamen je modro sive boje te se kala u tanke ploge. I'lohe takovih kalotina prevudene su valovito savijenim tinjeem a i trie kvrdico siva kremena. jac je srebrnasta sjaje te posve nalikuje na sericit, kako to deiée motrimo u kristalinskom kamenju Motajice. Pod mikroskopom vidimo, da tinjac (muskovit) rijetko kada dolazi u velikim listovima, nego obiéno kao agregat sitnih listiéa, koji se Aijelom redaju u povore ili sa sitnim kremenom tvore u kamenu neku podlogu nalik na mozaik, Kremen dolazi u sitnim arncima zajedno sa tinjeem po avem kamenu ili ga vidimo u velikom zrnju, On je sive boje, a pod mikroskopom vidimo, da ta boja potjese od velike mnodine sitnih ernih uklopaka. Ti uklopei su veée atapiée ili nepravilno trunje. Jakim Zarenjem izgori dijelom ta crna tvar, ali tetko, pa mozemo zakljuéiti da je to ugljevita tvar. Med tim crnim uklopinama, a i dragdje u kamenu ima neito magnetita, kako se to mode zakljuditi po nekim trokutnim pre- rezima i po hrgjastoj rastrofini, koja ga vise puta opkoljuje, — Osim tih uklopina vidimo u kremenu jos uklopke sa nepomignom libelom, zatim muskovite, apatite, tur- malina, biotite i rutile. dovito vrlo sitni, rjegje vidimo— 23 — ‘Turmalina ima vrlo malo u kamenu a dolazi u kratkim stubastim keteima, Boje je modrasaste i jaka pleochroisma. Apatit je vrlo obilan. On dolazi obitno u sitnim iglivastim leteima a testo je uklopljen u kremenu i muskovitu. Rutil dolazi u obliku sitnih, Sesto koljengastih Zutih iglica po avem kamenu wu velikoj mnodini. Granat je velo rijedak i to u sitnim posve raspucanim zrncima blijede ervene boje. Biotita ima vrlo malo, i to samo kao uklopak u kremenu. 13. Tinjéev Skriljavac iz Seterovea. U Seteroven nalazimo kod mosta, kojim prelazi koba’ko-prnjavorska cesta preko Osovice #kriljavac, koji brazdi ONO-W ‘a pada na SO pod kutem od 35°. Isto kamenje nalazimo dalje prema Sve’ak kosi i na Malom Kruékoveu a ima poneito lice brusilovea. Na desnoj obali Osovice potoka ispod Visoke kose nalazi se kamenolom wu serpetinskom kamenu, a iznad ovoga daljo uz potok dolazi opet tinjSev Skriljavac. Malo dalje, zapadno ispod Babine kose nalazimo zelen akriljavac (aktinolitni akriljavac), koji je lijepo vrstan te ulozen med tamnosivim brusiloveem. Dalje gore uz potok nalazimo opet tinjéev Skriljavae (14), koji je izmje- nice vrstan sa biotitnim gnajsom (8). Kamen, to ga ovdje opisujemo, lomi se u tanke plote, koje su kojekako isprevi- jane. Boje je sivo zelene. Prostim okom vidimo, da kamen sastoji poglavito od sivo- zelenog muskovita, sivog kremena i magnetita, Pod mikroskopom vidimo uz ove rude jo8 turmalin, apatit, Zeljeznu hrgju, klorit, rutil i granat. Muskvit je redovito sivozelene boje, a desto je u tolikoj mjeri infiltrovan zeljez- nom hrgjom, da je poprimio Zutosmegju boju. Kremen je u preparatu bezbojan te staklasta lica. Pun je sitnog trunja ugljevite tvari, a esto vidimo u njemu joS magnetit, apatit i uklopke sa nepomiénom libelom. Magnetit je velo obilan. On se pojavijuje u nepravilnim zencima no pretokno ga vidimo u zenju sa oitrim kristalogratskim obrisima. Prerezi pokazuja oblik pravilna éetverokuta, paralelograma, istostrana trokuta i t.d. Po svem je kamenu obilno raza- sut, a uz to se skuplja u gomilice i redove. Ponajvite je svjez, a gdje je zapotela pretvorba vidimo cijelu okolinu natoplienu Zutosmegjom hrgjom. Turmalin je velo rijedak. a dolazi u stubastim letcima sa poprijeénom Kalavosti. Leei se obiéno zavréuju zatupljenim romboedrom. Boje je modrusaste i jaka pleochroisma. Granat je vrlo rijedak, bezbojan ili slabo crvenkast. Zrnea su raspucana, a uz pukotine vidimo zelenu kloritiénu rudu. Apatit dolazi samo u sitnim iglitastim lecima te je obitno slabo zelenkaste boje. Rutila ima i u ovom kamenu vrlo mnogo, osobito u okolisu veéeg zrnja kremena ili uz listove muskovita, koji su infiltrovani Zeljeznom hrgjom. On dolazi uvijek samo 1 posve sitnim iglicama i u poznatin koljendastim sraslacima. Boje je jasno Zute. Kloritigna ruda dolazi u zelenim |justicama ili krpastim listovima, te je nastala pretvorbom iz muskovita i granata. 14. Tinjéev Skriljavac iz Osovice potoka kod Seferoves. Ovaj akriljavac dolazi u tankim vrstama izmjenice sa biotitnim gnajsom. On se dade cijepati u tanke plotice te je velo rastrogen. Pod mikroskopom vidimo da je kamen prepun ieljezne hrgje i da su mu glavne sastojine muskovit i kremen. Muskovit dolazi u velikim listovima i u lisnatim nakupinama. On je blijedo- zelene boje, a ponajvise Zutosmegje bojadisan od velike mnodine Zeljezne hrgje, koja se je u nj uvukla,— 4 — Kremen dolazi ponajvise u vrlo sitnim, gusto zbijenim zrncima, pa je i on esto brgjast. Zeljezna ruda je ovdje magnetit i titanovo 4eljezo, Magnetita ima uopée malo, i to ponajvige veé znatno u hrgju pretvorenog. Titanovo Zeljezo je obilnije no i ono se pretvara u bijela zrnca leukoxena, pa vidimo esto na mjestu, gdje je nekada bilo titanovo deljezo hrpu bjelitastih arnaca revene rastrodine. ‘Turmalina ima malo, a dolazi u stubastim letcima zelenskastomodre boje sa jakim dichroismom. Zirkona ima malo i to uvijek u velo sitnim zaobljenim leteima. Redovit je uklo- pak u kremenu, Glinenac je u kamenu vrlo rijedak i to u malenom, gotovo posve rastro’enom zrnju. Takovo zrno puno je smegje eljezne hrgje i lisnatih nakupina dvolomne rude (milovke?). Poito Zeljezna brgja zalazi u usporednim prugama u zrno, kao da su tu postojalo sraslaéke lamele uz koje je mogla rastrosba zapoteti i dalje se siriti, mogli bismo predmnijevati da je taj glinenac plagioklas. Rutil dolazi u dutim iglicama ili u koljendastim sraslacima obilno po svem kamenu i kao uklopak u kremenu. Ugljevite tvari ima po avem kamenu uprskane kao vrlo fini crni prah, koji se mjestimice skuplia u hrpice. Na zapadnom okrajku Motajice planine nalazimo razno Skriljavo kamenje, koje po svom lic nalikuje na brusilovaste tinjéeve akriljavee. Ali pomnijim motrenjem vidimo, da je to kamenje uslijed kontaktne metamorfoze sa granitom postalo od kamenja, koje je stojalo izmed pravih tinjéovih akriljevaca i brusilovea, dakle iz nekih filita Filitima nalikuju svojom strukturom, a donekle i mineralnim sastavom tinjéevi akriljavci, ato smo ih opisali iz Manastirice i iz Seferovea (12.i 13.), dotim na zapadnom kraju gore vidimo samo prave tinjéeve akriljavee i metamorfozirane akriljavee. To kamenjo koje potjeve iz kontaktne zone granita izgragjuje Vinogradac i podrugje Resavac (Rasavac) potoka kod Bosanskog Svinjara. Ono je vise manje tamnomodre ili ljubitaste boje te neito kovinskog sjaja, a na nekim mjestima mutnozelene boje od veée mnozine klorita. Sto se tite naziva, kojima sam ovdje to kamenje oznadio, mogu reéi da sam upo- bio za sada prema Zirkelu (dotiéno Naumannu) nazive: brusilovasti tinjéev skrilj (Thonglimmerschiefer), andalusitni tinjéev skrilj (Andalusitglimmerfels) i chiastolithni Akrilj (Chiaatolithschiefer}. Premalo imam materijala 2a totnije istrazivanje ovog kamenja, pa neka te oznake dotle stoje, dok pomnija istradivanja u onom kraju to pitanje konaéno ne rijede, 15. Brusilovasti tinjgev skriljavac izmed Galeine kose i Vinogradca kod Svinjara. Uz cestu prema Kobaiu vidimo u ovom kraju rastroieno zeleno i tamno kamenjo (WNW O80, pada strmo prema SI’) koje se vuse uz obronak gore do Galeine kose pa se prema istoku oslanja o gnajeno kamenje, a prema jugu o rastrosen biotitni: granit. — Ovaj je kamen tamnomodre ili Ijubidaste boje i vrlo akriljavo, ali se ta Skriljavost ne odituje u ravnim plohama nego u valovitim isprevijanim kalotinama. Na kamenu opagamo sitne listiée muskovita, zatim mnogo deljeane hrgje, kvrdice i Zice kremena i sitne gomilice (Knoten) crne ugljevite tvari. Pod mikroskopom vidimo, da su ave sastojine kamena posve sitne i da su to: muskovit, kremen, turmalin, ugljevita tvar, magnetit i granat.—- bp Muskovit dolazi u sitnim nepravilnim listovima, koji sa zrncima kremena gine neku vrst guste osnove u kamenu. Na vedim listi¢ima je bazalna kalavost dobro izra- Zena. Obitno je tinjac bez boje, no kadito jo veé neito zeleno bojadisan. Kremena ima u kamenu najvige i to u sitnim zencima, samo na rijetko vidimo kako iz regene osnove strie veéa zrna. Kadito je kremen posve natru’en ernim praikom uglievite tvari. Turmalina ima mnogo, no uvijek u sitnim stubastim letcima. Letci turmalina pokazuju uz prizmu jo’ i plohe romboedra sa bazalnim pinakoidom a esto vidimo u tom slutaju hemimorino razvijene letce. Ima i dugih tankib igala, koje su savijone ili u vide Komada raskinute. Boje je modruSastozclene i jakog pleochroisma. Vedi dio ledaca turmalina ispunjena su u svojoj srediinjoj partiji crnim praskom uglievite tvari. Ugljevite tvari ima u kamenu u tolikoj mnotini, da kamen od nje svoja tamnu boju dobiva. Ona se izludila u posve sitnom prasku po svem kamenu te se esto reda u nizove uz akriljavost ili je vidimo u manjim ili veim gomilicama. Magnotit je rijedsk i votim dijelom pretvoren u deljeznu hrgju. Samo noka zrnea pokazala su jo8 odtre kristalografske konture. Granata ima vrlo malo i to u sitnim raspucanim zrncima, koja su kadito slabo crvene boje. Dolazi samo kao uklopak u kremenu, — U kremenu vidimo jo’ po koje sitno zmnee jakog dvoloma i zaobljena oblika, koje bi moglo biti zirkon. 16. Brusilovasti tinjéev Skrilj sa chiastolithom (Chiastolithschieler) sa Vinogradea kod Svinjara. — Uz kamen ito smo ga prije opisali, dolazi uz zapadni rub Motajice zeleno akriljavo kamenje, koje so spudta do dna gorskog raba, gdje ga prekriva obronaéna ilovina. To kamenje je tanko akriljavo a na njemu vidimo poput makovog zrnca sitne crne kvrtice (Knoten). Te kvriice sastoje od ugljevite tvari, a u jezgri od bezbojne rude, koja je takogjer puna crna praka i koja po svojim opti¢kim svojstvima odgovara andslusitu. U izbrusku vidimo kako se kroz kamen proviate nizovi tinjea, Koji je smegje boje od zeljezne hrgje ili je pretvoren u zelenn kloriti¢nu rudu, U ovim redovima tinjea nalazimo bezbroj crnih kvréica ugljevite tvari, a u njima zrnca bezbojne rude. Ta zrnca imadu redovito oblik Zitnog zrna, rjegje su ta zrna otegnuta i zaokrutena na krajevima. U tim zrncima poredale su se vrlo fine Gestico ugljevite tvari u usporedne nizove poprijeko ili koso prema duljini arma. Izmed crne tvari je ruda posve bezbojna, te pokazuje med unakritenim nikolima vide puta Zive boje, no u veGini prereza polarizira u sivoj ili 4utoj boji. Ovdje je andalusitna tvar uvijek ber ikakva pleochroisma i puna uglievite tvari (osim na okrajeima zena). Ako ugljevite tvar ovdje i nije onako pravilno utru’ena, kako smo to vitni gledati kod chiastolitha, to ova rudu ovdje ipak tim imenom oznagujem za razliku od andalusita, kojega nalazimo u &kriljaven iz Resavac potoka i koji andalusit sva tipitna svojstva pokazuje. Kamen, Sto smo ga tu opisali, odgovarao bi svojom strukturom i mineralnim sastavom onom metamorfozovanom kamenju iz vanjske kontaktne zone, ato ga Zirkel (Lehrbuch der Petrographie, If. Bd., pag. 104.) i stariji njomaéki petrografi naziviju »Eruchtechiefer‘. Tinjac je u tom kamenu muskovit, koji je esto u stadiju pretvorbe u Klorit ili je natoplien Zeljeznom hrgjom. Kremen je obilan u vrlo sitnim zrncima, koje su u skupinama utiskuju med povore tinjea. Turmalin dolazi u stubastim letcima sa poprije’nom kalavosti. Boje je zelenkasto- mndre i jakog dichroisma. Letei su obitno hemimorfno razvijeni pa su onda na jednom— 16 -- kraju zaiiljeni romboedrom a na drugom kraju su zatupljeni bazom ili su viaknasto rai&ihani. Mnogi letci, osobito vedi su u srediinjem dijelu puni sitnih trunaka uglie- vite tvari. Ugljevita tvar je velo obilna pa dolazi u chiastolithu i turmalinu ili po svem kamenu med ostalim sastojinama rastresena, a rado tvori nizove uz povore ti Osim toga ima u kamenu mnogo éeljezne hrgje, ali nema ni traga Zeljeznoj rudi (valjda magnetit) od koje je ona nast 17. Andalusitni brusilovasti tinjSev Skrilj iz Resavac (Rasavac) potoka kod Svinjara. Ovaj kamen dolazi u Resaveu potoku uz biotitni granit sa pegmatitom te brazdi NNW-SSO (23%) a pada strmo (59°) na SW. Kamen je tamne modrosive, gotovo crne boje, dobre skriljavosti pa se dade u tanke listove cijepati Makroskopski mozemo u njemu raspoznati sitan biotit, muskovit i ervene kvrtice, koje se pod mikro- skopom osituju kao andaluzit. Osim ovih ruda nalazimo pod mikroskopom kremen, titanovo Zeljezo, titanit, granat, zirkon i ugljevitu tvar, U isbrusku vidimo sliku poput mozaika od sitnog srnja kremena i listi¢a muskovits, Ovim mozaikom proviate se povori biotita i ugljevite tvari. Ti eu povori, osobito u prerezima okomitima na akriljavost kamena jako vijugasti, pa se povori ugljevite tvari esto poput spirale oko ncke tatke savija. U tim povorima leze velika zrna andaluzita, Biotita ima vite od muskovita. Boje je svjetlosmegjo i jaka pleochroisma, Muskovit dolazi u sitnim bezbojnim listi¢ima zajedno sa ostalim sastojinama u prostoru izmed povora biotite i ugljevite tvari. Kremena ima velo mnogo, no uvijek je posve sitan i nepravilna oblika. Andaluzit spada mod najzanimivije sastavine ovog kamens, Ima ga u ovom kamenu mnogo i to ponajvise u velikom zrnju, rjegje u sitnim stubastim letcima. Pre- rezi su kvadrati ili padetvorine, kojima su uglovi redovito zaokrugeni. Prizmatska kala- vost dobro je izrazena te so otituje velo finim ertama, koje se u dva med sobom gotovo okomita smjera krigaja i koje teku usporedo sa kristalografskim konturama prereza. Med nakritenim nikolima potamne prerezi usporedno toj kalavosti te pokazuju dive boje pol Andaluzit je obigno bezbojan. U veéem zrnju vidimo putenasto crvene ili Zute partije nepravilnih obrisa, koje pokazju vrlo onjetljiv pleochroisam. Pleochro- isam ofituje se u blijedoj ervenoj i 4utoj te rudiastoj boji ili u debljim prerezima u maslinastoj, jasnoiutoj i ervenosmegjoj boji. Rastrotba je u veéem dijelu zrnja veé 2natno napredovala, Takva zrna su na rubovima pomudena od velike mnozine vrlo sitnih lisnatih i viaknatih agregata zelen- aste boje. Ta viakanca prodira sa ruba okomito na konture prema nutrinji preroza, ana nekim su mjestima kao pust isprepletena ili eu radijalno oko neke take pore- dana. Lisnate proizvode rastrosbe prepoznajemo po jakoj apsorpeiji syjetla i po finoj Kalavosti kao muskovit. Osim toga ima u andalusitu velik broj uklopaka i to kremena, titanovog Zeljeza, biotita, muskovita i ugljevite tvari. Med tim uklopcima najobilniji je kremen, koji Sini, da nam se andaluzit prikazuje kao da jc isjeden. Nekoja zrna anda- luzita prepuna su vrlo sitnog pratka ugljevite tvari, koja je u njega bez reda usuta tako da se od andaluzitne tvari malo vidi Titanovo geljezo pojavijuje se uvijek u nepravilnom zrnju, Ima ga malo. a pretvara se u Titanit. Titanit dolazi u ovedem zrnju jasno Zute boje i otita pleochroisma, Zrna poka- zuju jak dvolom pa se zato u izbrusku med ostalim sastavinama jasno istitu. Med nakritanim nikolima ne pokazuje ive boje. Zrna eu raznog oblika. Veéa arna su nepra-he neem a vilna, dok su manja ara zaokruzena, na oba kraja zasiljena ili su klinasta oblika. Na nekim zrncima moze se joi jasno pratiti natin kuko je titanit postao iz. titanovog Zeljeza. Granat je rijedak. Veéa su zrna raspucana i rastrgana. Cesto je znatno rastrogen ps vidimo uz pukotine biotit i kloritignu rudu. On je uvijek bezbojan. Zirkon je velo rijedak a dolazi u bezbojnim jajolikim zrncima jakog loma avjetla. Glinenac. U jednom izbrusku bilo je nekoliko zrnaea, koja su pokazala nejasnu lamelarnu strukturu, a ta su zmea svojom rastrosbom i optigkim svojstvima podsjeéala na glinenae, ali se to nije moglo sigurno ustanoviti. D. Amfibolit 18. Amfibolit iz Kamen potoka kod Kobaia, Iduéi iz Kobata uz Kamen potok naiéi demo kod kote 172 juzno od Bunariéa na tamno amfibolno kamenje u kojemu je ulogena 5m debela naslaga dvotinjéasta gnajsa. Naslaga amfibolita nije debela te se doskora naslanja uz gnajsno kamenje. Amfibolit je tamnozelene boje i dade se lako u plote kalati, Skriljavost mu se tim ofituje, Sto se je amfibol u tankim plohama poredao a izmed ovih ploha teku bijeli povori glinenca i kremena. Prostim okom vidimo joi u kamenu znatnu mnodinu zrnaca i Zica pirita. Na kalotinama i uz pukotine kamena vidimo prevlake zelene klori- titne rude. Pod mikroskopom vidimo, da kamen u glavnom sastoji od amfibola, kremena i ilmenita, a toma se pridruzuje jo8 biotit, klorit. apatit, zirkon, leukoxen, titanit, pirit i epidot. Amfibol je najobilniji sastavni dio pa tvori do dvije treéine izbruska. On se pojavljuje u velikim kristaloidima sa dobro izrazenom prizmatskom kalavosti. Boje je maslinastozelene; pleochroizam mu je jak u prelazima od Zutozelene do tamne modro- zelene boje. Kut potamnjenja seze do 23°. U nekim letcima uklopljena su drugadije orijentirana zrna amfibola, Kao uklopak nalazimo u amfibolu joS sitna zenea glinenea, kremena i ilmonita te sitan apatit, epidot, titanit i zirkon. Amfibol nije ovdje sav svjez. Mnogi listovi pretvoreni su u zeleni klorit ili su pomuéeni. Listovi klorita prodiru uz kalavost u amfibol. Nekoji uzduzni prerezi amfi- bola su na okrajcima raagihani i pretvoreni u biotit, tako da je vjerojatno sav biotit ovdje tako nastao. Glinenac je u kamenu rijedak. On dolezi u sitnom jednovitom zrnju, koje je je veé rastrosbom pomnéeno. Sraslaci su rijetki. Med uklopeima u glineneu lako upo- znamo apatit i sitne amfibolne mikrolite, koji su kao trava zeleni, ovita pleochroisma i malog kuta potamnjenja. Kremen dolazi samo u malenom broju sitnog xj Biotita nema mnogo, a dolazi u nepravilnim krpolikim bazalnim listovima ili u otegnutim’ prerezima sa dobrom bazalnom kalavosti, Boje je Zutosmedje i jakog pleochroisma. Kloritigna ruda postala je ovdje pretvorbom iz amfibola pa je ima obilno uw mnatnije rastrogenim dijelovima kamena. Dolazi obigno u velikim listovima modro- zelene boje sa slabim pleochroismom. Apatit i zirkon su rijedki te ih vidimo ponajvise uklopljene u amfibolu i glineneu.— 8 — Zeljeana ruda je dijelom pirit, koji se veé makroskopski vidi, a dijelom ilmenit. Pirita ima u izbrusku malo, Iimenita ima mnogo u oveéem zrnju ili pako u dipkastim komadima, Rastrosba je na njemu veé znatno napredovala pa ga vidimo redovito okruena vijencem bijelih zrnaca Jeukoxena i Zuékasta titanita. Titanit dolazi u sitnim nepravilnim xrncima bez boje ili slabo Suékast sa bra pavom povrsinom. Epidot dolazi u sitnom gutom zrnju te so po znatajnim optéikim sovjstvima lako prepoznaje. Osim ovoga amfibolita nagjeno je joi valuée amfilbolnog kamenja na sekundarnom lezistu no uvijek samo u podrugju Kamen potoka. Te valutice pokazuju isti sastav i struktura kao i opisani amfibolit, pa nema sumnje da potjesu iz istog mjesta. 19. Aktinolitni &kriljavac iz Osovice potoka kod Seferoves. Kamen jo svijetle zelene boje i jasno akriljava sastava, Kamenom se proviate dice kremena i vapnenca. Na pukotinama i na plohama akriljavosti vidimo previake asbestu sliéna vlaknasta aktinolita, koji je svijetlozelene hoje i svilena sjaja. Osim toga vidimo pro- stim okom u kamenu znutnu mnodinu pirita, koji se mjestimice skuplja u gomilice dice. U izbrusku vidimo, da kamen sastoji vedim dijelom od vlaknasta aktinclita i od epidota, a uz to jo od glinenca, kremena, obignog amfibola, biotita, vapnenca, klorita, antigorita i Zeljezne rade. Aktinolit dolazi u viaknastim nakupinama, koje se Sesto vijugasto kroz kamen provlage. Ta viakanca su kadito sitna poput mikrolita. Prizmatska kalavost nije u tim vlakancima razvijena, ali je dobro razvijona bazalna kelavost, koja ta viakanca popri- jeko rai@lanjuje. Aktinolit je u izbruskn svijetlo zelene boje ili je bezbojan. Pleochroisam nije jak, a oBituje se u blijedozelenoj i modrozelenoj boji. Med nakrétenim nikolima pokazuje dive boje, a kut potamnjenja sexe nesto proko 15°. Mnogo regji od aktinolita je obiéni amfibol. On dolazi u dirokim listovima, koji su vrlo fino isprutani crtama prizmatske kalavosti, a na krajevima su viaknasto raidi- hani. Amfbol je jasnozelene boje, slaba pleochroisma a potamnjuje pod kutem od 2: U listovima amfibola i uz njih vidimo veéu mnoiinu antigorita, epidota i klorita. Epidot je vrlo obilan, a pojavijaje se u nepravilnom zrnju rage veliéine. Kad- god vidimo prizmateke stupove epidota, ali se ovi u polarizovanom evjetlu raspadaju u veéi broj nepravilnih razno orijentiranih zena, a to nas utvrgjuje u mnijenju, da jo epidot sckundarnoga porijetla. On je bezbojan ili jasnogute boje sa pleochroismom u Setrunastoj i zelenoduto} bo} Glinenac je rijedak; razvio se je kao plagioklas, koji je ponajviée vrlo rastrosen pa se kut potamnjenja sraslakih lamela neda ustanoviti, no e, da je taj kut malen. On se pretvara rastrosbom u epidot, klorit i u neku zrnatu muted kaolinske tvari, Osim toga ima u glinenen mnogo iglica aktinolita. Kremen je takogjer rijedak te dolazi u sitnom zrnju. Osim toga tvori kremen zajedno sa vapnencem dice u kamenu. Biotita ima takogjer malo, a Gini se da jo postao pretvorbom iz amfibola. Boje je jasnosmegie i jakog pleochroisma. Basalna kalavost mu je dobro razvijena. Klorit dolazi u malenim kepolikim listovima modrufastozelene boje u amfibolu i glinencu i uz epidot, u kojemu esto ispunjuje pukotine. Vapnenac dolazi uz kremen w zicama kamena, U tim zicama dolazi joX epidot, biotit i iglice aktinolita,= 19 — Antigorit. U polarizovanom svjetlu vidimo, da je prostor izmed ostalih ruda ispunjen iglicama aktinolita i sitnim listidima neke bezbojne rude. Ti listi¢i namjestili su se svojom duljinom okomito prema veéim listovima amfibola i aktinolitnim ji ‘4 na mnogima se vidi po nekoliko oStrih erta uzduine kalavosti, Na nj opaziti nikakva dichroisma, a med nakeStenim nikolima polarizovali su u modrudastoj boji. Potamjenje tih listiéa zbivalo ee usporedno revenoj kalavosti. U mnogim prerezima obiénog amfibola vidi se kako listi¢i te rude zalaze u amfibol, a na nekim mjestima je amfibol posve ispunjen tom rudom. Sva svojstva ove rude pokazuju, da je to anti- gorit, koji je postao pretvorbom iz amfibola. Takova pretvorba amfibola u antigorit motrena je vise puta u nekim antigoritnim serpentinima. Ovaj kamen potjee iz susjedstva antigoritnog serpentina, Sto sam ga nagao u istom potoku, a taj je serpentin nedvojbeno postao pretvorbom iz ovog kamena ili bar iz posve slignog skriljaves, Zeljezna ruda razvila se ovdje poglavito kao pirit, koji se veé prostim okom na kamenu vidi. Osim njega vidimo u izbrusku i po gdjekoje zrno magnetita, koji se trofi u Zeljeznu hrgju. E. Serpentinsko kamenje. 20. Antigoritni serpentin iz Seferovea. Kada se ide cestom iz Kobaia prema Prujavora naigigemo kod Seferovea na tinjéev akrilj (13), a ispod ovog akriljavea vidimo na desnoj obali Osovice zapadno pod Visokom kosom kamenolom u antigoritnom serpentinu. Serpentin lome ovdje, kako mi radnici rekoie, potam od god. 1894, za cestovno nasipalo. On se uspinje jedno 40 m uz obronak Visoke kose, a ima ga od prilike u duljini od 100m uz potok. Dalje onda dolazi opet tinjéev akriljavac, a napokon nala- zimo pod Babinom kosom opisani aktinolitni akriljavac. U cijeloj Motajici to mi je jedino poznato nalaziéte serpentina, pa ga vjerojatno drugdje i nema. U kamenolomu vidimo, da se serpentinom povlate zile chrysotila, vapnenca i kremena, « osim toga nalaze se megj odbijenim materijalom komadi, koji sastoje samo od viaknastog zelenog aktinolita, Viakanca toga aktinolita su 15—20cm dugacka, gusto zbijena a u njima su ukloplieni sitni leci magnetite. Sav serpentin nije ovdje jednaka lica, Vedim je dijelom posve gusta sastava i anatne tvrdoée. Na rubovima kamenoloma i uz pukotine je mekan i lisnata sastava, a ti ou listovi masna sjaja i opipa, musavozelene boje i vrlo isprevijani. Tu je naime serpentinizovanje dalje napredovalo pa vidimo tu i zemljane konagne metaksiti¢ne proizvode pretvorbe. . Serpentin je sivozelene boje, pa vidimo veé prostim okom, da sastoji od gusto abijenih iglica i listiéa antigorita i crnih zrnaca magnetita. Pod mikroskopom vidimo onu istu sliku kako je opisana kod antigoritnih serpen- tina iz drugih nalaziéta, Gotovo cijeli izbrusak sastoji se od sitnih nepravilnih listova ili opet dosta dugih otegnutih listova antigorita. Ti su listovi obiéno na okrajeima metlasto raiéihani i pokazuju redovno po par crta uzduine kalavosti. Antigorit je bezbojan ili je slabo Zuckastozelene boje te je u tom sluéaju vrlo slabo pleohroiti¢an. Med nakrétenim nikolima ne pokazuje Zive boje, a potamnjenje je paralelno. U nekim preparatima bilo je dosta savijenih pleohroititnih listova, koji su, kako se Gini, pod malim kutem koso potamnili i med nakritenim nikolima izgledali, kao da sastoje od velikog broja sitnih listi¢a, Od tih listiéa su mnogi pokazivali Zive boje polarizacije, *— 0 — pa ée to valjda biti juX preostatei amfibulne rude. Vike puta nalazimo listove antigorita radijalno oko neke totke poredane. Magnetit je u kamenu velo obilno usut pa se mjestimice skuplja u nizove i gomi- lice. U preparatu ga vidimo redovito u kvadratitnim prerezima, rjegje su nepravilni obliei. On se pretvara u geljeznu hrgju, koja je tu veé posve zamijenila magnetit. Chrysostil ispunjuje u preparatu pukotine tako, da njegova viakanca okomito stoje na smjer pukotine. On je zelenkastozute boje, a u polarizovanom sjetla vrlo Zivabno polarizira, tako da takova zica nalikuje Sarenoj tkanici. Vapnenca ima mnogo u serpentinu, On je bezbojan a romboedrijeka kalavost mu je vrlo lijepo razvijena. On dolazi u ovelikom zrnju po svem preparatu ili tvori sam za sebe ili sa kremenom fice. U njemu vidimo uvijek dosta listiéa antigorita, arnea kremena i magnetita. Kremen dolazi u sitnom nepravilnom zrnju ili u posve pravilnim heksagonalnim prerezima, F. Brusilovac. 21, Brusilovac iz Osovice potoka kod Seferovea. Ovaj kamen je modro- sive boje i vrlo dobro izrazene akriljavosti, Pod mikroskopom vidimo, da su mu glavne sastojine organska tvar, muskovit, kremen i ratil, a uz ove rude dolazi jo’ ugredno turmalin, glinenac, zirkon, granat, apatit, magnetit, hematit i kloritiéna ruda. Muskovit je u izbrusku rijetko kada bezbojan nego je obigno zolenkasto boje. On dolazi u uskim listiéima, koji su obiéno savijeni i u vijugaste nizove poredani, Kremen dolazi u nepravilnom sitnom zrnju. Rjegje ga vidimo izlugena u veéem zrnju, a onda nalazimo redovno u njegovom drustvu glinenac i granat. Oko kremena Sesto je viditi vijenac od gusto isprepletenih iglica rutila. Kao uklopak dolazi u njemu rutil, muskovit, apatit, zirkon i kadéto mnogo organske tvari. Glinenac dolazi u nepravilnom zrnju, koje je esto prepuno organitkih tvari ili je rastroeno u sitne Ijuétice kloritiéne rude. Svjeza zrna ne pokazuju kalavosti, a samo u par zrna bilo je po dvije Siroke sraslatke lamele, koje su pod malim kutem potamnile. Da li je sav glinenac ovdje plagioklas ili je tu i ortoklasa nije se dalo ustanoviti. Turmulina ima mnogo no vrlo je sitan. Obigno dolazi u sitnim poprijeko da- njenim lecima na Kojima se Sesto vide obrisi terminalnih ploha, to jest sa basalnim pinakoidom zatuplieni romboedar. Turmalin je smegje boje, no imade prereza ruzigaste i Ijubigaste boje, a prema toj boji raznolik je i dichroisam. Zonarna struktura moze se na nekim prerezima motriti. Turmalin je Sesto, osobito u sredistu pun crnih uklopina. Zirkon je dosta rijedak, a dolazi samo u velikom, jajolikom zraju. Granata ima malo. On dolaci u malim zrnima, koji su bez boje u koliko se to jo8 kraj njegove rastroibe i uklopaka raspoznati moze. Na pukotinama izlugio se Klorit, a uz to vidimo u granata mnogo velo finog grafitnog pratka utruiena. Oko granata nalazimo éesto vijenac iglica rutile. Apatit, magnetit i hematit velo su rijetki i lako ih je prepoznati. Organska tvar (grafit) je pretezan sastavni dio kamena. Ona tvori nizove i gomile a uz to je vidimo kao utrusak u ostalim rudama, Ratila ima u ovom kamenu vrlo mnogo. On dolazi u obliku ervenkastosmegjih iglica. Te iglice desto vidimo sraétenc u opetovne koljentaste sraslace, a ti ge redovno— a — kao pust isprepli¢y i esto u vijencu okruduju druge rode. Na nekim mijestima su iglice rutila tako nagomilane, da se uz njihovo gusto pletivo jedva raspoznaju ostale sastavine kamena. Rastvorbom ovog brosilovea sa FI ustanovilo se je priblizno, da u njemn ima oko 11% titanove kiseline (rutil = Ti 0,). Brusilovei dolaze samo na isto’nom i neito prema jug Oni IeSe izravno na tinjéevim skriljevima, a gube c¢ bra pod mlagiim sedimentima. Mlagji sedimenti. Kada dovjek iz Bos. Svinjara ide juénim rubom gore, nalazi, da je tu gora sastavijena od tinjéevih akriljavaca i gnajsa, a ovaj se potonji oslanja o granitnu jezgru. Brazdenje tih akriljavaca je ovdje O-W, a padaju strmo prema jugu. U Stojkoviéa potoku dolazi zapadno pod Beriéa obalom tamnosivi pjeskoviti vapnenac. Okamina w njemu nema pa mu nisam mogao odrediti starost. Katzer, koji je 2a svojih radnja u geoloskom kartiranja imao prilike upoznati odnose ovog niza kamenja sa slignim tvorbama u ostaloj Bosni, dréi da ovo kamenje pripada eocenu. Na ovom kamenju leie sitnoarnati Konglomerati i pjeienjaci, koji su vrlo vapnoviti a u pjima naSao sam neodredivu krhotinu kudice nekog gastropoda. ‘Ti vapnoviti pjeSenjaci dolaze i u Blatnjak potoku pod sv. Ilijem, a dalje ih nigdje nisam motrio. Oni leie zajedno sa vapnencem kon- kordantno na kristalinskim skriljaveima, Tietze kaze (Grondlinien, pag. 270.), da na brusilovastim tinjéevim akriljevima (iz Kobasa prema Prnjavoru) neposredno leéi pjeSenjak, koji je modrosive boje, pan vapna i az to ima u njemu muskovita. On je u njemu naSao ljusku od Meletta sp., pa ga za to pribraja gornjem isu, Kada se ide iz Jedovice hana uz potok Putnika na Goransku kosu, odavle Visokom obalom i Sveéak kosom niz Kunova potok nalazimo same zelenkaste pjeiée- njake, sitne konglomerate i crne kremene akriljeve (ONU—WSW, SO strmo) Litavsko vapno. Iduéi iz Bos, Dubodca preko Grabovea, Pjevalovea, Gaja, ‘Tretenci (Kamenjak) eve do Vudje jame nalazimo litavsko vapno sa o’trigama, Pecten, Lithothamnium, Cardium i. t. d. To&no omegjatiti litavac nisam mogao, jer sam taj put profao po kiti, a uz to dolazi na mnogo mjesta znatan pokrov mladotercijarnog Pijeska i diluvijalne ilovine. Mladotercijarne tvorevine nisam zbog nastalog kiSovitog vremena daljo mogav prouditi, a tako niti onu partiju gore, koja veze Motajicu od Kraljevog stola prema Projavoru sa Ljubié planinom. Zakljuéne opaske. Na konen ovih biljeéaka navesti éu joi neke podatke po kojima se vidi veza Sto postoji izmed Motajice planine i susjednih gora. Ako naime usporedimo gevloske Prilike, koje nalazimo u Motajici planini sa onima susjednih gora (Prosare, Moslavatke gore, Psunja, Papuka i Krndije), to demo vidjeti, da tu postoji velika srodnost, Sve te gore sastoje u svojoj jergri od kristalinskog kamenja t, j. gnajsa, tinjéevih skriljevaca, Piroxenita i amfibolita, a uz ovo kamenje dolazi u Motajici iu Moslavaékoj gori jox granit. Na ovu jeagru oslanjaju se svuda sedimenti mlagjih formacija izuzevsi Mosla- vatku goru, u kojoj manjkaju svi strati izmegj kristalnih skriljevaca i neogena.— 2 — U svim tim gorama ide glavni smjer brazdenja NW—SO (Sesto vise W—0), 8 poprijeko na ovaj smjer ide drugo braidenje, no rjegje. U tim smjerovima dogodile su se i najoditije tektonske promjene t. j. spuitanja i dizanja pojedinih gorekih trapina, Uz sjeverni rub Moslavatke gore te Papuka i Krndijo protezu se pukotine (podraveka pukotina), koje su oznagene poniranjem, dotiéno dizanjem sjevernog ruba ovih gora 2a vrijeme gornjeg miocena te istodobnim erupeijama, U Moslavadkoj gori spustio se je za doba gornjeg miocena sjeverni rub gore pa tu nalazimo kod Samarice provalu diabaznog porfirita®). Na sjevernom rubu Papuka vidimo kod Vodina provalu gornje miocenskog angitnog andesita, a isto i na Lontarskom visu (Grebengrad) kod Kutjeva uz sjeverni rub Krndije. Istodobno (t. j. za vrijeme talokenja sarmatakih naslaga) spustao se je juéni rub Psunja (posaveka pukotina), pa je tim nastupila tranagresija pliocenskib voda preko sarmatika, a uz to je doilo do izljeva andesitne magme u Dilju (Crni potok) i kod Pozege. Motajica i Prosara planina su u to doba takogjer bile podvrgnute spudtanja na juénim rubovima, poito na sjevernim rubovima ne nalazimo tercijarnib, page ni mezozojekih naslaga. Miocenske naslage litavskog vapnenca nalazimo u Mota- jici odprilike u visinama od 200m (Vudje jame), a u susjednoj Pozeskoj gori iznad 300m, tako da se je morala Motajica planina za vrijeme oticanja pliocenskih voda matnije spustiti od susjednih slavonskih gora, Osim ovih pukotina nalazimo u ovom kraju jo8 poprijetne paraklaze odprilike smjerom N— § (zapadni rub Moslavatke gore, pukotina Daruvar - Lipik) pa je cijeli taj sistem pukotina raskomadao ovaj areal u vedi broj plota (Schollen) koje su izvrgnute bile dugotrajnim vertikalnim oscilacijama. 4) Vidi: F. Koch: Prilog posnavanja Moslavacke gore. Kad, knj. 199., str. 1.8, — F. Koch Tamas geolog. karto Ivanié Klobtar-Moslavina. Zagreb, 1906.Aloxus.naju Ppannysa Poullet-a na nyty pos Jy6posunK u Bocny (roqune 1658). Tipnonhao Bjexooxap Joxanab. Toen. Ap. Tupo Tpyxeaxa, o6ujesonanua y ,T'saenuny (en. XVII. rox. 1905.) nytomme @pannysa Quiclet-a xpoa Jyéposnux u Bocny, woraxnyo ue je, 4a eno upmoukux one uyTosawa Kpoa uote Kpajene 1 HoKaKo y wero BpujeMe jeaKora Apy- rora pannyaa, meno A. Poulet, soje xoju Gujaue y ocratox canyraux ovora Quiclet-a. Jonyme Quiclet y cnouy nyronucy Hm pujeamox He cnounme Poullet-a 1 ‘Taj meron MYK HAM MaTOAA THM aaNyAAjM, WTO HA Hp. OAMAX y NoveTKY Bora onstea naépaja nomMenye ose anunocrm, koje ce Haaaxaxy y OapaH, Te ra 6jeme upeneera us Benenwje y Jy6posnux. Poullet nacynpor numexpar, a MjecruMune ak AeTanHO, ronopa o Quiclet-y, ¢ xojum je 6xo nogyseo nyr Ha Herox, y Macnuua Aonsisuo passe, UpuauTHo RenprjarHe nyctoaonMHe, ac Kojum ce je y Ayéponansy we «winx paszora oora xaaqHo pacrao. Poullet ce jo ayro Gano wa Meroxy, naje je mpofopanio nyamx ocam rogmna w to nagacse y Hepanju x y Mazoj Aanju. O tony, mo ra je nomyxaxo, xa nogyene ano AyrorpajHo nyToname, Raasajy KoA weroRHX Guorpapa paaHoRpcHa MUILLOHA. Hexu nexe, aa uy je 6waa nosjepena noantuyea xmenja, apyrm omer waujy, aa je nomao mpoysanarit nojumuke oavomaje ua Ucroxy, joK Hantoxon mpehu npernoctas.eajy, aa ra je ua Merox soanaa naujepa, aa wcnuTa cTamwe mHoctpale Tpronune y TANO- tem sewssaua. Cea opa wamjetma Mory ce ompaszaré, mpex, Tpe6a pehu, Hujeano Rema HeK-EY'HRO Mpano, AQ My co noBjepyje. Y nyTonHey wwe y MeTHAM KHOrO pas- aarpasa HoanTHaxe upupoge, Poullet ce mpuroguune GasH Avera noTAHKO wojaHaKoM opraanejox (napowuto [lepanje) u manonon wma snTaso TorsaRe, HAM Kako Mca ream ,ronop*, 0 xoaaHgecko] exraecko] tpronunu na Hetoxy. Mebyrnw ca Poullet upmaniaje, aa je myronao wapoauro y sHaxetaene capxe. Tlornysm uacaor Poullet-ona nyronama je onaj: »Nouvelles Relations de Levant, qui contionnent plusieurs remarques fort curicuses, non encore observées, touchant la Religion, les mocurs et la politique de divers peuples. Avec un Discours sur le Commerce des Anglois et des Hollandois Paris Chez Lovys Billaine au second Pilier de la Grand’ Salle du Palais MDCLXVII Avec pri- vilege.“ (Y apuje cnecke.) ‘YVuatou ropmera Kurmacrora HacioBa BpmjexKocT onora nyTonKea je MpHLAnIKO ocpexma, TA ce H KpHTHKA o meMy C1960 wapaxcana. Tako Ha mp. Boucher de la Richarderie y cnojewy anasutiniouy onney nytounca, ‘ojm Hoon Racor ,Bibliothéque— 4 Universelle des Voyages“, xase, aa Poullet-on nyronue Rema ocoGure saxnocrm 1 Aa uwean Buje HenyHHO cBe ono, mo oGehasa y HactoBy cnoje Kmure. C oGanpow Ha meanHy reorpadeky Bpujeqsocr ona aaocraje 3a nehunom cansaux nytonuca, Yea ewe 70 — Aoaasa raj wera Boucher de la Richarderie — raj je nyronne tH same ‘tpaxex, mmo je pujegax (jep Haje novosso nazas) u mTo Huje Gam Ges sacayre. Apyrn jenax xputusap mpurosapa Poullet-y, ga ce je sanuwao suwe sa noauTaKy, Hero 3a reorpadajy, Te My weroxoGHo saxjepa a6or merosora Hanmpanranora crmata. Poullet €o je nokasao wazane y ToauKoj Mjept wenapHun, Aa Knje sa6-vexwo AM Jana, AH ujeceua, Hu roauHe, KaaHo ce je xpexyo Ha Maeraka, na uHaye y Horaeay Kponosorisje Baaqa cuaHa Hecraumuia y werosomy mpwuamy. IIo ce rave reorpadexe erpane NYToNHea, TOTOmH He caApan Gor aHA KAKO OnaaTO rpaguBo My TOM MoraeAy cpa Kako eHHo aaccraje sa cromenyrHm Quiclet-onnx uasjewhex. Poullet je nauwe ro6n- semHo camo mopeba wjeora, Kojima je mponiao m y Kojima ce jo weros Kappa Toxy3o seqpaao. On je pH TOMe 2aHeMapHo HM MYKOM Mpeulao ToTOBO exe pHjeKe, rope, cera wan oMamA wjecta, Koja je Ha cnouy nyty sarekao. Ox o6wano omweyje Bpz0 zaK0- HUH UyT wavehy Aeuje noncke Bapowu M oa ce, pexam OueMo erepeoTanna, }paza seeto eyepehe 0X werosum neo. ,OCHM HeKOANKO Mp-aBUX ceza nal TpowAUX hyupuja ne suajex umura, wo 6x 6120 mpajeano aa6uesexurn.* Aan KoA Tora of saGopanea Haneerst HMeHA AOTUIHHX ,Uptanux‘ coxa u pHjeKa, MpeKo Kojux Bobaxy one ,Tpomme* kympaje. Ha nyty weaehy Capajena 1 Buorpaga waco wro opusazayir merosy maaiy. Ou kao Aa mucaN jequHo Ha rpag, wro ra je ocrasHo m Ha onaj y koja jo uwao crmhrt. Mu pesepanpawo Hawn varaoquua ocraste peduencuijc, koje he unrame onora, MHAve SAHHMAMBOrA MyTONHCA, Gea eymwe y HIX HoABATHT. * Description de 1s ville de Raguse & des = Onme rpaya [ySponmuxa m AySponsana. Cotte ville assez petit & passablement hhien bastie, se defend de ses voisins par sa propre force, é& par sen sotimissions: Elle doit, Tyne A la nature plutost qu’a Tart, & donne les autres & la necessité. Sa scituation est serrée a'yn rocher, si-haut d’vn costé & si escarpée, quello en est & couert; & de Tautre elle ance en demy-circonference le long d’vne petite langue, abaissée du mesme rocher, oit elle ost mouillée de Ia mer. Sa construction, esleunée moitié sur le panchant de ce rocher, & alongée entre Ia terre & lean, est si étroite, quelle n’a guere plus de largeur que ses portes, flanquées de redontes & de tours si fortes, quelles sont. on estat de conserner le dedans. ‘Tont ce liew ne peut estre approché que vers ses deux bouts. En I'vn ily faut venir par vn défilé, & & decounert, of trois vaisseanx cen mer: & la batterie dos tours raineront antant de trouppes qu'il sen presétera; pares que Onaj rpag, aocra maxed u apwamno A06po rpaben, Spann co ox cnojnx eycjean cnojom enaox # cnojom norimmenomhy; pay ayryje noha npupoaunero.an yujehy,a apyra jenomac- Aan Hy%ae. Hberozo 740 je erucnyro ermjenow ¢ jeane crpane roam auconou m erpaenuTun, Aa jo oryga norayxo saurahex, a ¢apyre ce erpano upyxa y noaykpyr ays masons joanna, rajo co ona erujeua cayarra m raje ra mope nave. Foeronn Geqem. mauosa woqurnyTa Ha 06- POHKY ox crujeHo m nporerayTH waMeby KOOHA 4M mopa, Tano cy oGujenu, Aa rpaa Hema Apy- Tora orsopa w3mw spara, samtihenux saTB0- OHH MARYeBNMA H TARO jaRHM RyARMA, Aa Mory oaysarm ynytapmoct (napoun). Tpaay ce some mpmcrynirn camo ¢ Ra xpaja. Ja ce npuke jequomy tpe6a mpohu xpos oTmopeH KaaHau, a Tpx zahe ¢ mopa x TowoD! Y cramy cy yaumrurm wa RoanKo ec nojeke noxaxe: jep juka crpsuun ne npunyurraVapreté de Ia descente ne donne pas assez d'étendte pour placer quelques canons qui uissent contrepointer les autres. ttaque est plus facile du costé de la Dalmatie, of les fortifications sont plus anancées, & qui n'ont rien de moderne, non plus que tout le reste: mais il y a on cet endroit vn petit fort nommé le Chateau de Pile, entre vne explanade & Ia ville, sar vn rocher fort haut, escarpé do tout costez, & entouré de la mer, qui en défond tellement les aventies, & Ia commande & tel point, que quand les Ennemis auroient essayé tous les premiers dangers, & perdu vne partie de leurs troupes & prendre cette ville, ils ne la pourroient pas conseruer; parce que de co lien on les y foudroyeroit dedans, & Ia retraite & le secours seroient tousiours asseurez & ceux de co petit Fort: le voisinago des Venitions & des Tures faisant quills seront assistez de I'vne ou l'autre de ces denx Puissances: los premiers estans les plus forts en mer vors cos quartiers; les autres, ¥ commandans sar la terre. Le gounernement y est presque pareil & celay de Venise; aussi les Turcs appellent-ils celle-ey la bonne Venisc, & pretendent qu'elle est beancoup plus ancienne en noblesse & en antiqnité que n'est Vautre. La diference est que comme Raguse n'est qu’vne fort petite Puissance, & enuironnée d’Etats qui se l'appro- prieroi&t fort volontiers, ello est sujette & garder plus de circonspections. Co qui fait que la crainte y est si vniuerselle, que l'apprehension de quelque intelligence oblige A y changer de Due tous les mois, & renfermer les Commandans dans lours postes espace de six semaines, sans pratiquer auec qui que ce soit: Quo les Gentils- hommes, non plas quo les autres, n’oseroient porter d’armes le iour, ny découcher sans on donner anis an Magistrat: Que les Etrangers, & principalement les ‘Tures y sont renfermez Ja nuit: que les portes do la ville ne s'ounrent iamais qu’A trois ou quatres heures do soleil en esté, & plus d'vne heure & demie en hyuer: & que tout y ost an dedans en contrainte par Is jalousie & la peur qu’on a d’anoir autant de tyrans qu’on y voit de citoyens consi- derables: & a debors, par le soupgon, que leurs voisins n’oxcitent ambition de quelque particalier de leurs, pour partager auec eux co quills conseruent nec tant de soins. 25 AovomO MpocrOpa, a Aa Co MocTABH HeKoAMKO ‘Tonova m wanepH npoTHs Apyrax (rpaacKex). Hanagaj je zanme usnecrs ox crpante Jas- maquje, raje cy yropae nehwa uanomene u He- oajy MMmIra MoxepHora, Rao MUTE ocTANO ; ann Ha opomy aecry wage wuaexa Taphasa seasa xawrio 04 TInaa?), weqeby jeave nomane 4H rpaaa, ma nacoxoj m ca canjy erpaua oacje- eno] xpnqu. Ona je oxpyzona mopex, nojmt AoMusupa my ToamKo| wjepx Opanu my mpo- Jase, Aa Henpyjares, cpo KAA Ou, maApHAD pay sarpy « msry6up uo cnoje nojene, yenuo ocnojarH opaj rpaa, ne 6u ra worao umak o4y- Baru y cpojoj waacra, uomTo 6u rac opora wejecra Tononmua yanurrnan, Aoumx On © Apyre erpaue nocaau one maene tephe youan m mps- uomoh Guam youjex ocurypann. Cycjexcrso u Maeraua a ‘Typana aun nanme, xa he mx, 6120 jean 6uao apyru noayaupara, nomro ey npsu najjavn ma wopy y onmM etpanaua, a noTorIt ‘oner cy rocnogapH ma cypoay. Braga jo Ty rorono jequaxa waerasoj; aa ro Typya = Hasuamy onaj rpaa A06pum Maerama%), re rmpae aa je on maemernox Apesnomhy muoro crapujs o4 mux (Maerara). Papawna je mehy mua y tomy, 3a tomro Ayoponamn wuje nero npxo mana Apseana, oxpy- ‘mena yo To cnazama, Roje 6u jy mpxo paso ocpo- jure, oma je mpucusena aa 6yze oSaspannja. "To je « yaponou, aa je y moj HocnoKojerpo Tao omhewuro, 4a co 0A crpaxa oA Kanone sanjepe noha (nites) mMopa sujemart ceaxora ujecena, u 48 co nojananu sanosjeqnuna apo BaTBOpeRY y wuXoBuM mocTajame nyHAX mecT mogjena, ys saSpany aa 6na0 c xume ouhe; Aa naemuby, nao rox m cB ocTaaM, He emitjy HOH curt jatby opy2xja, wri nponogwru HohE nopaR cpora cama, ® 4a 0 Tome mpeTxoAHo He ofa pujecte nagaexny paacr; Aa cy expanyA napowsro Ty pus npexo Hohu mpatopenn; Aa co Tpageea spara ne ornapajy nunaga npuje pa NAW SeTHDH cara cyHiA BETH M caTA M0 BMH; Aa je cue nouytpa norumreno Renasmnhy m crpa- X0M, AR Ce He CTBOpH TOAMKO CHAMHRA, KOAHKO mua yraequmx rpabana, a nasaus Gojasun, 28 4) Dahana ca. JTospanua. 4) Typyn aoucra nasuaaxy JLy6ponmmx »JTo6pa- noweame, miro Gap no oayxy cfeha a ,x00pm Be- mea. 826 Teuons le masque A cette Republique hien qu’a celle de Venise. Et quand nous con- siderons les formalitez rigoureuses que ces Republiquains obseruent entr'eux, les défiances continuelles qu'ils ont les vns des autres, les souplesses dont ils se seruent pour découurir les trahisons, on afformir Ia fidelité de leurs compatriotes; les diferentes tortures qu’ils, donnent aux loix pour les rendres complices de leurs chimores, on protectrices de lears Statute: nous verrons qu'il n'y a point d sujetion de Prince tol qu'il puisse estre, qui ne soit preferable aux franchises imaginaires de cos pretendus libres. Cette Republique ne subsiste que par Ia ialonsie des Puissances qui luy sont voisines, & paye tribut & antant de Princes qu'elle en craint, ou qu'elle en ospere du socours. Elle en donne vn aux Venitiens quoy qu'elle les havase; mais elle en a besoin contre le Ture. Les Venitiens de leur costé prennent son parti, parce que cette villo est comme vn bolecart qui couure les places qu’ils ont dans la Dal- matic. C'est pourquoy ils ont empesché les Ragusois d’eleuer vne nouuelle ville, que ceux- ey auoient commencé dans vne Isle qui so voit ‘& deux milles proche de Raguse, ance quan- tité d’édifices imparfaits: afin de leur oster toute esporance de salut, que celle qu’ils s'acquereront par leur propre valeur, ou cello do leurs alliez: craignans que si ils anoient vne retraite ils ne lachassent aisément le pied & ne so refugiassent en co lien. ‘Les Ragasois payent encore tribut an Pape & A PEmperenr; parce qu'ils pennent receuoir des trouppes de cos pays. Ils en payent va aux Espagnols, parce quo la pluspart de leurs acquisitions ve font dans la Pottille, ou dans qnelqu’ autres endroits proche de lear voisinage; n'ayant pas V'étendle de torre antour de lear ville autant qu'vn de nos Duchez on a en France. Ils payeroient aussi va tribat aux Frangois si ils le souhaitoient; mesme il y a vn consul de nostre Nation. Te ne puis m’empécher & ce sujet d’écrire vne reflexion que i'y fis & qui fut qu’au temps do lear Carnuual i'y vis plus do representa- tions de Espagnols bernez & representez de wuxope cycjeam mo NOTARRY caaBATHOGT Rojera maneby max ¢ najenm, 4a ¢ maa noaujer ono miro ont ¢ TOTEKOM 6puanusomby syDajy. Crannmo o6pasuny © ope penyGanne, Kao TOA HC MaeTAIRE; MA RAX HOCMOTPHMO eTporE oGwraje, Kojux ce on ponySannanne wehycosuo ApMo: HenoBjeperse, miro ra roje jeamH cupas ‘APYTUE; vapne, wojuma co cayno, aa yhy y Tpar wsqajaxe wax Aa normpwjone sjepnocr enojmx eyrpahaua; pastospone uyne, Ha nojc crapmajy saxone, Aa 04 mux yuuHe cyxpuBue cxojax yoSpaxema wan notnope ceojera yerana, wu hemo suajers, aa meqa noqromnocTu naa- Aapy, Ma KaKAD TOA On Ono, Koja uo 6u Goma, uaa og YuamaeuRX cxoSomTHHa oBAx Gajarn cao6oqumx rpahana, Opa peny6anxa He oncroju Hero yeaujen ayGouopa eycjeanux Apxana, a nasha aanan, Baggapmna, Kojex cc Soja wan 04 RojBx ce Hage xaxnoj nowohu. Ona naaha janax Macwshmua, pes Bx Mpsu, ann mx TpeGa nporme Typars, Maesmhn jy onor yauuxy nog cBoje oxpuse, jep 088 napom caymu Spanmurren, noje saurru- hyje rpagone, uro mx mocjeayiy y Jamcanuju. C tora ons Gujaxy u sanpujernan Jy6ponsane, Aa He nOAUrHy HoBy Bapom, Rojy onm Sjexy mover rpaanta ua octpsy yaamenom apaje eno 04 [ySposnuna m wa Kojexy co saan suomreo Hexoupuionux srpaga; xTjyhn ux AwUNTH cBARS WAAC Y cmAC CoM ONOTA, ITO BM Moxe npHOasaTH muxopa paacrara xpa6pocr HAM HHXOBHX capesHMRA; Gojehs ce, ano cm ‘ocnrypaiy jeano yrovmmrre, 4a 6pa0 He nosjorny MAB ce He noByRy HA TO ujecTo. AySpossann nashejy waqane Aanax nan ‘uw hecapy, momo mory np6onara pojuane y TH seuaana. Oun nashajy raxohep xapav IIna- moanuoa, jop nebuny caojux ao6apa naGannajy y Wynaua wan uo xojera apyrora ujecra y Wuxonoj Gansunm, nomro sewbumTe ORO He- xona rpaaa nuje nehe oA jeqe mame wojsoqune y Dpannyeroj. One Gx nashaaw qaan uw Ppar. Hesuma, 48 MOTORM TO samexo, a MMB TY TAR 1 Rowaya Hamera Hapoaa. He mory ma uno, a 4a opox npaamnox He NpuSuscxut mpunjery, nojy Gujax yimazo, 70 ject, Aa cam ¥ mpujeme meconyera BAKO ryua name npeaerana ca HInamoaqema, uspy-differentes facons ridicules, que ie n’en avois iamais veu on quelyne partio du monde oi sye esté: & qu'ayant voulu scancir d’'vn Gentilhomme qui me portoit de Vamitié, d’oi procedoit ce jotiment des Espagnols, veu qu’ils Vestoient tous: il me répondit quills estoient Ragusois, & que la necessité qui les obligeoit de faire bonne mine anx Espagnols, & cause que leurs biens estoient dans leurs Estats, les contraignoit de la faire encore meilleare aux Frangois; parce que nous estions presens & qu'une Mlotte de sa Majesté auoit para quelque temps auparanant vers leurs quartiers pendant celuy des reuolutions de Naples. Persuadez qu'elle seroit possible la Souneraine du lien oi ils ont tons lours biens, ils earessoient plus celay qu'ils croyoient deuoir estre leur maistre, que coluy qui l'estoit elfectinement. Cortainement ie ne puis m'empécher admirer la pensée dont sont infatuez ces petits Estats reduits en Republiques, qui font si hantement parade d’vne liberté fantastique, & qui sont on verité eselanes & d’enx-mesmes & des autres. Tl eat vray que la redeuance quills rendent ne sont que des reconnoissances de deuoir; & que le present qu’ils enuoyent au Roy d’Espagne nest tous les ans que d'vn certain petit nombre de fancons, & de peroquets, & quelques autres bagatelles aux autres. Le Tare est celay qui en oxige de plus considerables: on luy donne douze mil écus chaque année, qui lui sont porter par deux Senatours onnoyes comme ostages & la Porte, oit ils sont obliges de demeurer insques A ce que d'autres viennent succeder & leur place. La raison ost que les Leuantins ne regoiuent iamais personne es mains vuides, & quils mesurent la grandeur de Vhonnenr qo’on leur fait A In valour des choses qu'on leur offre, Cet vsage est fort ancien parmy eux, pnisque Vhistoire n'a pO mieax expliquer la generosité de Cyrus, qu’en disant qu'il enst agreable Ia rencontre d'vn paysan, lequel n'ayant rien A uy offrir, ly apporta de l'eau d'vn floune dans ses mains: parce que si la coustume enst de- mandé seulement vn hommage, il n'estoit pas neeessaire & co pauuro d'apporter de lean, & 27 TANK M NpHRAANEM WA pasaNTuTe cxmjenHE MaqmHe, Hero au ua je HRaga 6uA0 ano rae- ary wa xa Kojo] apyroj erpanu casjera, rajo ‘eax 60; na xrujyhu cagmaru 0X HeKora aac~ muha, ¢ Kojum ce 6ujax cnpmjaremno, yapor Tomy mapyrnzany [Inawoaana (rum upaje mTo owm To cou Gujaxy"), on wa oAronops, Aa cy onm J[y6ponsann wa nyara, Koja x cHam, aa Oyay upujasna [Inamoamuu, nomro cy HEXOBA JoOpa y muxono] ApKany, saxtujena OA wHX, Aa Oyay jom cycpersusuju cupax Ppanyysa, nowro cao ME UpucyTAE H nomTO Spozonme Hb. Beausauctsa (ppaunycnora kpama) Gjeme AonaoBRAG Mano BpeMeHA mpex THM ¥ WHKORG ROAC, RAAHO Gujame uANMe 6yRRY.AR penoaynuja y Hanysy. Vajepen, a 6a ono (Spoxosme) morro o6aagaTH Kpajem, y Rojexy a cRojn Ao6pa%), oun ce yaaryjy ehaa ovomy, 88 Kora Apae, Aa 6m Morao 10- rari mMXOBMM TocnOAApex, Hero AM OHOMY, xojs je To y moraus, Hapanern ja ne mory, 7a ce ne HAqMDHM TopAoeru, Kojom cy sajaxuyTe one Maze Apaane persopene y peny6aune, noje ce xoxo Gaxe enojom yaumursenom cxoSogom, a y crBapy po- Gyiy camomy ce6a m apyruma. Toaymo aanax, wro ra nashajy, nnje nero sHaR AYsnOra MpHBwama; a Aap mTo ra way cnaxe Toque uMARorcKOMY KpaBy, cacTojH ox neanatnora Gpoja coxonona 1 uanura, Te jour wMennx Apyrmx rpuyap! ‘Typann jo ouaj, xoja tpaxu nehe (qapose). Onn my nashajy cnaxe roqume 12 xumaaa ra ampa, noje My Hoce ABA coMaTopa nocaaua y raoye na opty, naje ey mpunyzaemt 4a Go- pane cso Aox Apyra ne Achy 4a Hx samnjene. Pasaor tomy je taj, wro wcrommay He upmmajy waxora mpasumx pyry miro mjepe peausuy acTit, Koja ux ce HcKagyje npaMa apwjeaocrm erpapa, noje um ce ma Aap Hoce. Onaj je o6maaj neoma crap meby wuma, jep xucropwiap we yujeqome Gone o6jacunra seaunoaymnoct Hupony wero pexas, aa my je Gua0 yroqHo cyepecta cemaxa, Koji He mMa- 4) To jecr mpxcrame Uuasozaye, 4) Ayéponsans yaaraxy naume enoje wonvawe raaeHnye y wany.scxoj anys.ai elle se fust contentée de peu de choses, on n’aurait pas si hantement eslené Uaction de 0 Prince. To sgay que les Autheurs en rendent autres raisons que ie troune moins vrai-sem- Dlables que celle-cy; pouuant asseurer & ce propos que i'ay vou beaucoup de choses con- traires & celles que i'ay leu autrefois. Pour ce qui regarde les Ragusois, le tribut quile rendent & la Porto leur est plus hontoux quo desauantageux: quand mesmo il ne leur conseraeroit point Ia protection da Grand Soignenr contre le dessein de coux qui en auroient vn manuais contr’eux: Il leur laisse la liberté du commerce qu’ils font iusqu’a Andrinople, of il n'y a point d'autres mar- chands Chrestiens que leurs facteurs, & un reuenu considerable aux dotiannes des denrées qui viennent de Turquie & Venise par leur ville, on de celles lesquelles de Veniso vont en Tenant: dosquelles ils retiront des milliers aéous, pour la valeur de douze on treize qu’ils donnent an Ture Tour complexion, leur entretien & leur sang est aussi doux qu'il est beau. Les Nobles sont ‘vétus comme les Venitiens dans la Ville & y portent la robe longue & le berethin, qui est ‘un bonnet de laine noire, an bas duquel pon- dent de petits filets, & a la forme do Ia teste avn de nos chappoaux sans bord. Le reste des habitans vont presque tous vétus A la Francoise & les Nobles aussi quand ils sont 4 Ie campagne. Les fommes y sont belles & parfaitement bien faites; mais elles se defigurent le visage & force de fard, & Ia taille par la quantité des inppes qu’elles mettent; dont les vnos pas- sent an dessous des autres, & se voyent tontos: la premiere commengant vn pen au dessus du milion du dos; Ia soconde descendant seulement an dessous des genoux; la troisieme plus bas; & Ia domiere n’arrinant pas inaqu’a terre. Do sorte quo depuis les ailerons on no voit qu'vn gros derriere & point de corp Elles renferment leurs cheueux en confusion dans un filet d'or, d'argent ou d’archal; lequel leur pend le long du derrier du col assez negligemment; & elles n'ont qu'vne tapure 28 iyhu muurra xa my nonyag, aonece wy y mann azo Boge ws pajero; jep aa je o6uvaj naxarao jexmocrasto uontonerso ro Ho 6x 6x0 rpeban0 ‘OWOMY cupoMAxy Aa AoHEce BORE, & AA CO je Saqoposasa0 ¢ MarenKomhy, To co He 6a To- Auno yanucnnano ajeno onora naaaapa. Ja sant, AB DCN MoARBajy MANX paszora, Koje ja ca pam mame sjepojarmine, wero am ropmn; a Mory OBoM sroAoM YorapauTH, AA cam (11a cnoje (0%) BHAMO MHOro CrBapH PasMWaMTAX OA OMX, © nojmma cau noch wnrao, TIlro ce rave JlySpomtana, xapas, mro ra naahajy Hopra, je cpaxorunja no max Hero aa mw je oA mere, jep ene Raq mM w He 6m owynao samtury cyaranony npormny onmx, Koja Gm maaxH Aomx ocHopa mpoTMs EUX, ON mH upuymrasa exoGoay tprosmne, Kojy Boxe x0 Joapens’); raje nema apyrax xpmhauenux tpro- Bama MOMM HUXOBMX arenATA H BHATAH AOKOAAK OA Mapune Ha norpomsy po6y, xoja ns TypeKe Ae mpexo wuxove napoma y MxerRo HAR ua ony, xoja no Maeraxa nyryje wa Heron, a uo rojo oum syxy Ha tucyhe Taaupa, 8a apanaccr nau tpnaeer, mro ux Typruny zapajy. “Homxona napap, caoSpahaj m pp cy sco ‘ano mmrowm Rao mro cy anjenu. IIneunhu cy oajenen nonyt aaeraqKHx rpabana, a y Bapoma Hoce AYraiRy xauuny m Goperma, Koj jo upHA BYHenA Rana, Hoo, Koje Buco MatonE RonUAKI cmH xasyny waulera memupa Ges o60,8. Toroso cau octanu crawopnanu oajenoun cy no gpannycry, 8 TaKo wero m nacMHhe Kay cy ma aaqamy. 3Keue cy mm aujene w ps0 mpaxmaua craca, arn on narpabyjy ane onan Gojaxa, ‘A crpyR wnourrsox cynaima, Kojo Ha co uehy, ‘8 of Rojax jeaua nposmpyje menoa apyre, raKo A ce eBe BNAC; Uppa nowmEe Memo moBmME epeanne ache, apyra cuaasn jeqza momo, Ko- Beua, Tpeha Hux, a NOMAeAmA Ho CHAS AO Beume; TARO Aa novax ON rpyanmna(?) crac ce y ouho we Bam, Hero orpomax typ. Ceojy nocy y mepeay oremy y saaray, cpeOpeny man Meraany Mpexumy, noja ma Bucit 4) To jeor no amranow Baxkancrom noayocrpoay.autor de tempes, qui leur beauté naturelle. n'ajousto point d'éclat & Je me rencontroy & point-nommé dans cette ville, au temps du Carnaual, qu'on y commence an iour de la feste Saint Blaise patron de ce lien; & i'y fis amitié aucc vn certain Esclanon do I'Empire du ‘Ture, qui venoit de Castel-none, cette ancienne Croye distante de Ragase d'vne petite iournée soule- ment; & qui auoit lo mesme nom & la famille commune auee cet illustre Scanderbere: lequel auec une poignéo de gens fit crener de dépit deuant cette place ce fameux Amurath Emperear des Tures; & raina yne armée de trois cent mille hommes, triomphante des vietoires qu'elle anoit réportées sur cot insigne Capitaine Vladi- , & encore toute famante du sang qu'elle venoit de répandre en cette faneste iournée, oit le grand Hunniade perit anee ce qu'il y anoit de plus capable de resister & la violence du Tare, Celuy-cy se rendoit toutes les années & Raguse vers cette saison, pour y ionyr des dinertissomens qui s'y prennent; de mesme que quantité d'autres ‘lures de consideration, que le commerce, la proximité, Valliance étroiti de la Porte auce cette ville, 1a conformité du langage, méme de Iltalien qu’ils parlent aussi facilement qu’a Raguso, y introduisent sisément, ‘en faisant vne qnarantaine de trois ou quatre fours, quand lour pays n'est pas soupgonné de peste. Cet Esclauon duquel ie veux faire la peintare pour en montrer la fagon de vétir, qui n'est différente entr'eax qu’en la richesse (excepté lee Morlaqnes qui portent un manteau court) anoit quelque chose de fort tonchant, & Ia Gorté de son air s'accordoit pariaitement bien anec & celle de ces habits. Son calpa ou son bonnet bordé d'vne fourure de gibeline, aussi Jong qu'vne chansse sans pied, Iny pendoit fort ‘bas ance assez de grace. Son doliment, qui est une eapece de casaque, Iny estoit serré comme vn iuste-au-corps; mais an lien de boutons il y anoit vne fort grande quantité de cercles d'argent vermeil-doré, de la lar- geor de Ia paume de la main, qui se cou- choient le long de Ia boutonnerio; & s'entre- coupoient de telle manicre qu’on les voit re- presentez quand on jette quelques petites pierres 29 AHAWTHO WOMApHO HMO BATABAR, 8 OKO CAH jenosana meajy npaxen pxacm, roju ne yanama OX HunomTo cjaj wAXORe upspoaue sonore. Ja co Aeoux y sroqaH vac y To] napoun, 6am omeconyery, Kojunoduibe AaHoM cherKoDHHe cp, Baaxa, soutuTHuxa opora rpaan u Taqa ce yooouax ¢ wexum Caanenom ma typexora uap- cra, noju Gjeme Aomao #3 Kaures-Hosora, re nergamme Kpyje(?) yaanono mason anu xoaa ox JLy6ponnuna, a Koju wocame wero mxe 4 Gnjame y poay ¢ onmm caaonus Crosqop- Gorom, Koju Ha Yay mane 2yqu 6u yspoKom, aa jo upoy tum rpagou oA jana caucnyo raa- cosmtu typext ap Mypar m Koj yaumrm pojery oA 300 xuaaaa myqu, cxanogoSuray yoaujea noSjera oxpaaunx wax onmw caasnux raneraniou Baaauesasom u jou co aymeby oa cuawe KpBH npoampene y ono] KoSuoj Garuu, Y Rojoj noru6e noauxn Xymaqu ca camw miro je jom uorao ozoaujosara Typexoj cua. Unaj (Hossauns) xorasame epaxe roqune y 0x0 2064 y DySponuux, aa co nayanj Gana, Kojo co ty mpupehyjy, mo npunjepy wnomrsa apyrax yraeanux Typana, koje pro- sauna, Gauouna, THjecuu canes usueby Hopro w opora rpaaa, Te cauamocr jesuRa, 14K jaucrora, noja ronope mero Taxo TesH0( uy Uy6posnuxy, npusaaie 62a sanpero, naxon MOApMAHOrA KOapanTuna, Koja rpaje TpH BAK NOTHpH AaHA, KAA CO He CYMIbA, 4A Y HEXOBO] aeumn Kyra xapa. naj Cannon, nora hy ouprara, aa uy purakex meron HavHM oAujenatba, Koja co meby mana pasamnyje camo Sorarcrom (msy- sen Mopzare, xoju Hoce param orpras), wxa- hame y cbowe Apmawy mewro onwjena, a rop- ocr, Koja My co qHrame ua anny, Gujame nornyHo y ck1@ay © meropmm GoraTum oAn- jetou. Hberos naaman nam nana sapy6nena noctanom of suOasna, a ayragea nony rabuua, agate My BpA0 HWCKO Mc MpHANTHO ApA- xxectu. Hberos goauat, uro je wena sper nyhne XABNHO, crosame ra nOnyT KAnYTA Ao KoseHA; aan aejecto ayraera uuahame neranu 6poj roay- ropa (060qaKa) oq nosashonora cpe6pa, mupoxux Rao AAaH OA pyRo M wosomeHUX yoaym pyna sa ayrmora. ‘Tm ce Koayrom mebyco6uo xoce a waver, Kojn co BRAK, Kay ce ¢ oGaxe pujeKe Gams MeROAURO MAXHX MAOMUNA TARO TARO, ABsi legerment sur le bord d'vne riuiero qu'elle n’en frappent que la enperficie, & qu’en glissant, sur ean, & ne la touchant qu’a differents bons, & par de certaines intorvalles; lo lieu ot le coup a premierement donné fait vn rond; le second vn autre, & le troisieme encore le sien; & que tous ces petits globes venans A se joindre, & A sventrotailler de part & d’antro, operent Je mesme effet qu’on voyoit dans ces entre- lacemens qui fermoient sa veste. Sa ceinture estoit de la grossour de trois doigts, composée de quantité de petits cordons do soye. Elle s'agrafloit par Je deuant ance yn crochet, sur lequel cstoit uno agathe, dont a cireonference taillée en octogone, de mesme grandeur qu'vn des corcles de la veste, & chargéo do rubis & d’émerandes; ax milien desquelles il y anoit vn diamat: elle estoit embellie a'vno damasquineuro qui regnoit tont autour, auce yn desordre assez agreablo A Ia veut. La chaussare se serroit par derriere ance de petits bontons de turquoises mises dans de Yor: & sur toutes ces choses ill portoit son foregé, qui est vne vesto de drap, fourrée de quelque peau de prix dont les Tares se sernent, & qui leur descend iusqn’an bas do talons, Yestois plus soanent en Ia compagnie de ce Chelebi, qui est le nom dont les autres le qualificient: comme qui voudroit dire Gentil- homme, qu’en celle de Monsieur Quiclet, quo ie commengois de laisser viuro A sa mode; & nous vismes ensemble ce qui se passa de plus curieux alors dans Raguse. La matin de Ia foste de Saint Blaise, on ¥ fit vne Procession generale, ob on y porta plas de trois cont Chasses d'argent simple, ou do vermeil-doré: la moindro desquelles ren- fermoit vn bras, vne jambe, on vn chef enti do quelque Saint d’entre les plus conside- rables; sans compter vne infinité d’autres Re- liquaires, qui resterent & fauto do Prestres pour les sofitenir, & qui auoient osté transferez dans cette ville A mesure que Tirruption des ‘Tares les a chassé des lieux oi elles estoient. Le reste de la ceremonie fut fort raisonnable, & trauersa an milien de la milice rangée en bataille. Et Tapresdinge on commenca les diner- tissemens du Carnanal, dont ie vis vne pr pale partic pendant dix ou donze iours que 'y restay. Entre autre chose les Dames ne se 30 — ce ox6njy camo o nospmnny, re cranmyhn co Ha BOAH He AoTHIy MoTOHY wero up cpaKOM oxenony my mopjocna pasmannua. Ha wjecry raje je opps yaapan nao nojana ce Koayr, Ha Apyrom ujecry apyru, wa tpehew oner joxan Ho eBe Te MaTeHe RyraMMe KAA co cacTaBe ‘Mehyco6no menpexpuxyjy, nponsnoxe wera y4H- ax, Koj co onaxa y onmm mcupenserajmua, ‘Te saTmapaxy meros Xaneran. ‘Eberos nic Gnjame rpx npera ,je6e0 m Ha omen anomrsox cpaaenux apnya. On co cann- mauie cupajeaa Koniox, ua Kojo} Gujame axar mapesan y OGamRY OcMORYTA, BEANK RAO KOAYT Ma nanyTy m nocyT pySunuma m cuapargua, mocpea Rojnx co Gaucrauie jexan anex Raxon. Ox Gujame nazane yxpamon Gorarau a amjen0 wspahounm opyajem mosaraxnyrm ynaonoao 6es peza, mro npajame ony. Foerosa ce o6yha saansamo ocrpara ua- AoHEM AYPMETHMA 04 BANTOM OROBARNX TYPRIEA. Tipexo escra tora 6jeme mpeGareua depoya, urro je cyxsena xaGaumya nocransena cnynu xpswom, Rojy Typum o6usH0 woce, a Koja ux enme ene Jo mera. Ja cam Guo semhe y apymray onora Ye- se6nje (raj my wasup apyrm qanaxy, a oaro- apao Ox macaony naewuha) nero 2m rocnoqaua Quiclet-a, nora ja novex nymrars, aa smn 0 cnojoj noan. Mu nuajecno sajeino cxe urT0 co Hajsanumusujera aecuzo y To pujewe y Ly- Sponnmey. ¥ jytpo ana cnevanocru ce. Baaxa 61 oSapmana neauna zurmja, 8a noje ce je Hocua0 ume OA TpHeTa KUBOTA oA THCTOrA A no- saahonora cpoSpa; majwama (kazor) caapaa- same uo pyky, Hory wau surany raasy Rojora 04 Hajsehux caerana, ne y6pojus mnourrno apy- rux oh, noje ocragoime (y upxen), jep wo Gujame Aonoamo cachonmna, Aa HX Hoc, a Roje Gnjaxy upenjemmrene y ony napom npoma Tomy, kano mx uponasa ‘Typaxa Gjeme moaruata us mjecra, y xojuma co araxaxy. Ocraan aio Nepexonnje Gajame spac munoaakras. Ouxoa poke swchy apoae nojexe caperatte y 60j- womy peay. Tlocanje noawe sanoveme saGane napne- Bata, raann amo Kojera Buajex sa ono ACcor mH ABattajecT ana, mo Ty npobanmx. Meby ocraaum crmapuMa (sanaaux), a ce rocnoke wetonoient pas cachées sous des jalousies comme dans I'Italie. Elles estoient A Ia fonestre, of elles recenoient les respects de ceux qui les saltoient, & rendoient salut auec la mes ciuilité que font les nostres en France. Mai ce qui surpasso nos pays on galanterie, est que dans co temps les foux d’artifices, qui n'appro- choient pas & In verité de la beanté des nostres, mais qu’ils garnissoient d'vne si extraordinaire ‘quantité do fusses volantes qu'on voyoit échapper en mesme tomps qu’elles sembloiont par la quantité des étoilles qu’elles poussoient vers le Ciel, y porter plus d’ornement qu’ils n'en ennoye & la terre anee toutes les siennes. Les Chasteanx mounans qu’ils faisoient rouler par tous los quartiers do Ia ville, attaquez dos vns, defondus des autres, representoient les differents rencontres & les diuerses entreprises quion nous décrit dans nos Romans; les courses do bagues oi ceux qui romportoient le prix se sernoient hautement des auantages de leurs adresses pour aller rendre des prenues de leurs affections A celles qu’ils ostimoient le plus: & ‘une infinité d'autres entrotiens si dinertissans, & si conformes & Ia douconr des gens de ce pays, arrestent si agreablement vn étranger, © personne attachés & cos mommeries se doit faire vne grande violence pour s'en dé- prendre. Mais co qui me parnt de plus galand fut de voir entre les mains des hommes & des Dames vne certaine quantité d'oculs remplis dean de sentonr, faits d'vne pate de cire & de coruse, d'vne telle fagon que la coquille se rompt en les jettant, & remplissent do Ia suauité de lear odour les lieux oi ils se cassent. Les Dames de Ia fenestre en fauorisoient leurs inclinations, & les protestants les baisans auant que de les enuoyer, marquoient lear enuie & leurs soumissions tout ensemble. Enfin co com- merce d'oeufs est si charmant, qu'il découure tont, & n'explique rien: qu'il porte le respect & Ia temerité on mesme endroit, & que quelque chose qu'il fasse, on luy doit toot pardonner, puisqu'il n'offense point. Pour moy ie ne pus mempéchor de tesmoigner A mon étranger que je commengois & craindre pour ly & qu’estant ansoi bien fait qu'il l'étoit, il deuoit apprehender que les Dames ne Vhonorassent de tant de cos sortes de fanours, qu'il n'y conrust grand danger, & quo s'il ne prenoit beaucoup de fen dans 31 Apxe caxpupene wea pemoraxa, xao y Hraanjn. One Gnjaxy (namporas) nacaomene Ha mposop, ¢ nojera mpmwaxy wonzoncrsa onmx, Koj ux nosapannaxy i ogepahaxy gosapas crow yayawomhy, xojox m name (rocnoke) y pan- nyckoj. Aam nama sexe Ojeme naqwamena y ranastepajn narpomersua, Koj ce AOAYIG Je norom He Moraxy yNopeauTH ¢ HAMINMA, aH noju Oujaxy nanysonu ToaMRox extom zerehux Panera, a wcuyermomu y worm Max y BAC auots0 apujesgu, TumAme ce, Aa AABAly HOOy puuie yxpaca, wero AH MX nOTOmE ca cBHM cuojmaa (snajeaqama) 2emne mane. Homann xamroam, xoje korypaxy mo caus rpagcmmm sermprawa, Spawonm ox jexumx # HANAAAuM 04 APYFHX, NPeACTABBAXY pastATETE Gojese u pasnonpene jynaKe noaBAre, Kojm cy onucaHn y Hamu pomaHnus; Tpxo sa npeTen y Rojuxa wo6jequroxu oxopumbusaxy compegwo- cruma cpoje oxpetuocta,rHme wro waxy nogaTH Aoras chojera wartyha onmma, xoje uajzchwa unjemaxy = xmomreo apyrax sa6ana tom Beceanx m ToANKO y cxaaay ¢ Gxaromhy cra- HOBHHRA One BeMMBE, AA CO CTpAMa TY TARO BAAPMARA H TO ona}, ROMY Toqe oDe AUKpAKje, ‘Mopa cH YIHRNFH MpAago Macne, nA AA UM ce ome. Aan mro mu ce je yauunzo uajraranranjo Gjome, aa cam BHAMO ¥ pyRama MymRapasa m encnama wasjecny oamiany jaja, nany- meHUX MupHCABOM nOAOM rpabenux oA HeROrH Tujecta wanpansenora ms ewjeco pocea emoxe Ha HAMHH, Aa co MpH naAy aycRa pas- Ganja, a umpue ce mpocunse ujectom, raje Ta jaja naaajy. Pocnobe ¢ nposopa o6aapunaxy awa cuoje cuunataje, a xySannnun njemsajybu ux puje wero urro ho wx Gaurd, oonayunaxy y wero npujeme cnoj npoxrjes x cxojy npexanocr. Hi nnoxon opaj pasrovop jajuua je raxo apaxecran, AA coo OTKpuRA H Humrra Ho OGjambana, AX neToAo6Ho oAxpa momropaxse (nocajeqovans) ewnonocr, Aa MA mTO yauMWo, Mops My ce ‘oupoernrs, jop He epujeha aurora. Lllto ce Mene TH¥e ja He Morox HA HHO, @ AR Re H3- januw mojemy crpanuy, aa cam ce nose n060- janara 2am; jep Gyayhu onaxo anjen, xaxo je no, mopame co Gojarm, aa ra rocnobe He oaamnyjy ToamKM wuzomTaMa, Aa C6 OA TOPS me cnae y veanxoj onacnoctu st axo ne yrpa6wles yeux de ces belles pour y resister, on le verroit se noyer dans l'ean-rose, & moins qu'vn miracle ne le sanuast, & quo ces doux contraires ne conspirassent ensemble pour le garantir. Jo quittey mon Cholebi su milion des senteurs iusqu’an lendemain au matin, qu'il me vint réjoindre sur la Place, of ie contestois ance quelques Armeniens; en la compagni desquels io denois partir dans deux ou trois iours, & lesquels me pressoient de briler vn passeport que i'auois pris des deux Esminnes, qui sont les dotanniors quo les Tares ont & Raguso, par Vauis de Monsieur Quiclet. Tl estoit sarprenant que cet homme ne sceust pas vne de maximes do ces Infidels quoy quil en entendist vn peu la langue, & quill fast continuellement anec eux. I'écoutois ses sentimens en des choses qui paroissoient tout- A-fait vraisemblables; & porsuadé qu'vn passe- port en Turquie opereroit autant qu'il fait en France, ie m'imaginois que les Armeniens vonloient m’obliger A me défaire du mien, afin que je deusse toute la seureté de mon passage & leur conduite, on & leur credit. Ce Chelebi, qui reconnut mon opiniatreté en vne chose qui me ponnoit beaucoup pre- judicier, mo fit ployer & des raisons que ie n'auois pa seauoir des autres, & que je veux expliquer vn peu au long, comme estans tres- necessaires A estre scenes d’vn voyageur, qui court bien sonuent risque do la vie, ou du moins de se voir hors de mesure dés Ia pre- miero auanie qu'on lay fait. U1 me dit que ces passe-ports estoient bons quand ou vouloit sortir d’'vn lien qui conduit vors les pays des Chrostiens, comme vers les Chasteaux qui ferment les issués du costé de Ia mer de Marmora, ou celle de Ia mer Noire; ot In crainte que quelques esclaues ne se san- uent, donne matiere aux Gouuernenrs de cos Vieux de faire des auannies, & de prendre co protexto pour auoir occasion de demander de argent, ou de faire souffrir coux qui leur en rofusent. Mais que cette raison ne pounoit va- loir contre moy qui m’on ‘allois dans les terres da Grand Seigneur, oi ce passe-port ne me serniroit de rien, & pomuoit mo nuire beau- coup, & cause que les Tures, qui ne perdent point occasion de prendre quand ils s'imaginent 32 — Y O1MMa OBAX ZeNOTHUA MHorO BATpe, Aa HM ‘ogomena, Morto 6a ce AOroqUTH. AR ce you Y Pymmacroj moan, cem ano ce xojum syqou He concn, Supa, 48 ce ose Apujo cyapoTHocTH (Boqa u sarpa) yapyxo « xa ra o1ysaiy. Ja ocrapax xora toae6mjy nocpex mupaca ene a0 y iytpo mayhera ana, maqHo Me sa- reve Ha Tpry y mpeuupna c mexaw Jepwenuma, J ‘swjemy ua jo apymrsy rpeaxo sa aza nan ‘TpH ana ornyronatu; a Kojm xe xup0 Haro papaxy, Aa caropmm nyTHM aMer, mo ra Gnjax yoeo 04 Anojune emma, Koja cy mo uanjemy rocrogaua Quiclet-a napaiexs sumopanus, noje ‘Typnw apxe y AySposuary. “yanonato je, x8 o3aj sonjex me moana name jeano oq noraspurax nayeaa ‘Typana, ‘axonpex je nowemTo pasyxujesao maxon jesme m Menpecrano co c mEMa apyano. Ja cam ‘eaymao morope canjere y crsapaua, Koje ce smmaxy noceeua njepojarne: m yajepex, aa 61 nytam ancr ajenosac y Typenoj mero owaxo nao y Ppanueckoj, ja nommmaax, 4a Jopwenn rxegajy, Aa Me mame Mora, sap 4A 6u AyroBa0 curypHocr cBora nyTosawsa jequHo wEXORO] UpaTmsu Maw wHXOBOMY YuaBRy. Onaj vexebuja, xoja youan mojy repac- raanoct Yy crBapH, Koja Mm Morame Hannjern BeaMKy mrTery, YXWHH, AA C&M ce NpeRIORHO npex o6jaimmenua, noja ue Oujax y crawy Ao6nra oa apyrax, Roja hy (opaje) nemro on- wupauje wesoxurn, nomro je notpeGno, aa mx nosia nyramx, Koja 6H co (smaye) vecro MoBprayo muBoTHo} onactocru am co Capex cuamao y neauxoj Henpaauga npx mppoj wy uanemeno} nenpyjarHocTn, On nm pore, a cy ope nyrHune sanane, nay co xohe woaha ws ujecra, noja noae y npmhancxe sewno, nao mY rpaqone, Roju aa- ‘raapajy © xopexe erpane yaas Mpaopxora wan IlpHora mopa; rajewo orpax, 4a 0 Roja po6 wo cuac Gajerom, ana ToBo7a samosmjequn uma THX MjecTa, AR npase eUpRaHRE HAA, Kopucrehu ce TOM MBTHKOM Mory TpARUTH HO- Bana m nporamara one, Kojm mx ra we xtjeqny atm. Aaw taj pasior ue Morame mpujeauru porn Meso, Roja nyryjem y cyaTaHone sexe, raje um Taj ayraa ancr He 6 naveny nocay- 2xulo, & Morao Gut ua (RamporHs) MHoro mRoABTH, nomro ‘T'ypmy, xojH He nponymrajy npnanxe, aa yeqy raje uncxe, aa uma mrorog (4a ce yame), cuarpajy, HeTow mu ce nonaxe (nyTHquil y a de quoy, croyent aussi-tost qu’on le Tear presente qu'on a donné quelques sommes de deniers pour l'obtenir; & qui a bien voula faire la dépense d'vn, pourra la faire encore de deux, de trois on de quatre: de sorte que pour leur oster cetto veut, il ne leur en fant point montrer da tout: le jeu le plus couuert estant le plus seur parmy ces gens, auprés desquels il faut se montrer autant gueux qu'on puisse so le faire imaginer. To mo rendis & leurs préceptes, & jo les suiuis hors la porte de Ja ville, o nous fusmes tous de compagnic pour voir vn present que le Grand Seignear ennoyoit & cette Republique. I estoit porté par soixante hommes, & ne valoit pas soixante linres; chacun d’eux ne portant que quelques pieces de fromage, de boures, quelques fraits, on de I'huile dans vne ontre: Yorgueil ottoman ne croyant pas denoir honorer ces bons petits Seigneurs d'vn present plus considerable. Enfin ie laissay Monsieur Quiclet & Ra- guse; les fansses demarches qu'il m'anoit fait faire, & ausquelles les plus habile auroit esté pris, & Ja fagon de proceder contrairo & la mienne, mo firent partir seul auec Ia premiere Carananne qui s’en alla; & me rendis auec elle au Lazaret, pour y attendre les cheuaux qu’on fait vonir des terres du Ture: Les Ra- gusois, non plus que pas yn des Occidentaux, wayant point de pratique auec ces Lenantins, que coux-cy n'ayent esté purges, & qu’ils ne soient demeurez quelque temps en un lien hors de Ia ville appellé le Lazaret. Alors ie me vis exclus de pouuoir plus communiquer auec qui que ce soit de Raguse que d'vne distance de quarante on cinquante pas; & ie fus tonte vne apresdinéo, & la nuit suinante dans vne surprise & vne douleur in- conceuable, de me voir tout d'vn coup trauesti 4 VEsclauonne, couché par terre sur vn tapis dont on me regala, sans feu ni couuerture, dans yne salle onuerte de tous costes an plus fort des froids qu'on éprouue aux demiers iours de Januier: tandis que ceux de ma compagnie, qui estoient tous marchands Grecs, Armeniens ou Mahometans se rechauffoient & redresser dos balots & so diuertissoient A mes despens, me voyant tomber de si haut, & des galan- teries de Raguse, & de nostre fagon ordinaire de viure en celle que ie commongois. 33 amet), 4a co je 4an0 wopjecny esory Rosana, Aa ra co xo6sje, ma xo je x7m0 norpomara a jean, aa he To wohu yanuurs u 98 apyra, m 8a Tpeha MAM 3a GeTBprH, ma Aa HM co ‘OAyaMO TA MHCAO, HO Tpobs ua youhe Majexnora noxasuearu. Hajnehua caxpaneua urpa je x maj- curypaaja ¢ oom temaau, Kojo] co Bama npeA- erannTH Taxopam mpocjanom, Kanan ce camo Aane samucaers, Ja nocaymax wuxose mpenopyne # nohox mwa wonaH rpagcemx sparta, raje ce com ca6pacno, Aa Moraeqamo Aap, wiTo ra cyaTaH muxame onoj penyGauum. Hocnao ra je mes- Aecet yan. a Huje Bpujeauo mesaecer ynru; CRARH 0A MUX HOMAME Mo HEKOAHRO ROMMAS capa, wacaa, nomTo noha wan sejrana y jeaHoj jena, Oxoan namxe Ocwunanjo ne caurpajy nymHuM, 48 oBY AO6py May rocnoay moqueTe sehum Aapos. Hasoxon ocrapnx rocnogaa Quiclet-a y AySponuuny ; norpjemns xopays, xoje Sujax ao meropomy HanyTRY MoAyseo, & Koju Ou H Haj ayrapujera Guam npesapaay, Te HaqRH noCTy- ama y onpenu ¢ moja yanunue, 1 ja oaty- ‘ux oTnyToBTH ¢ MpBHM Kapasatom, Koju ce eupemame wa nyt. Ja ogox ¢ noTowom y aa Baper, qa TY YeKaM nome, Koja co wapyayiy us TYpeRUX seMasa; omro TySpossany, KaHo CBM BROAAWANH, RIO ce CBAKOra JOpApA © ObuM ACBANTHTENMLA, CBE AOK HOTORH Hujecy owmbenu m A0K aujecy nposeau cranosuTo apujee na ujecty wana rpaaa seanom ausupor. Cana mit je Gao nemoryhe onhat# ma 6uao cxame us LySposnuna, axo xo us aanune OA Nenpaecer WaAK negecer Kopataja u ja Gujax awrano jeqno nonogne m caujeaehy Hoh oSys0r moncnahersen 1 Henojamnsox Gony, jep oe o3- jeaannyr abox npepymen y cxnpencko oanjero, NOBAACH no DeMOH HA cary, mo MH ra Oujaxy nonsouuas, Ges Burpe M Gos uoKpuBAYA, y Avopan OAs cBujyx crpata ormopeHoj majze- hoj eryaenn, Koja co ocjeha y nomaeqnmw aa- numa wjecena jauyapa’), xows ocraan sojn 4) Hueay ouwro epajemm y exojoj osuaya sje cons. Out jo cax ato npaje perao xa ce je anap- eno y AySponumny wexoanKo nana maxon enoun- ocr cx, Baara, a crows yaujox naga ua xan 3. $e6pyapa84 Jo trounay neanmoins matiere de diner- tissoment, en leur en ayant vne de parler, leur Italien, qui se fait entendre & fait pamer do rire tout ensemble. Mrestant impossible de dormir ie voulus seduire mon ennuy en faisant quelques remar- ques, desquelles ils prirent sujet de me railler, & de nous antres voyageurs qui prenons le nom de certains lieux si miserables, & de si peu de consideration, qu’eux-mesmes no les scauent pas apres y auoir passé mille fois; m'auertissans au reste a prendre garde que eotte demangeaison d’écrire ne donnast pas vn pretexte aux ‘Tures do nous faire vne anannie, & de nous vouloir faire passer pour des espions; eux ayant aussi grand interest & n’estre po accusez d’en souffrir quelqu'yn dans leurs C: ranannes, Entre-autres vn certain Cogia-bogun me domanda si estois vena de si loin pour en- chorir sur les réneries d'vn Romain honoré en Tenant de la qualité de Frane-foux, & qu'il appolloit Signor Monsou de la Valle son parent, A cause d'vno femme Syrienne que celay-cy anit épousé & Bagdat: pour laquelle il auoit eu vn amour si tendre pendant sa vie, qu'apres, sa mort il ne Iuy en rendit pas sealement des marques extraordinaires, en entraisnant les restes, Te long des deserts dans vn cereneil; anprés duquel il faisoit les soire & les mating sa priere: il en fit encore passer les effets on la personne de sa suivante, quil prist pour sa soconde fomme. Ta nuit westant passé dans ces contesta- tions, ie quittay la partie contro des gens qi auoient raison, & qui estoient en bumenr de se diuertir; & ie sortis aprés los auoir supplié de ne point confondre les Italiens auec les Francois sous ce nom de Frane, qui comprend encore les Allemands, lew Flamans, les Mollan- dois, & gencralement tous les Occidontanx: & leur anoir témoigné que quoy que la lon- gueur du chemin que nous auions A faire en- semble, leur pust découurir beancoup de foi- Dlesse en moy, que io no me croyois pas seule- eynyrannn, xoju Gajaxy rponn, jepwencen nan Myxaueqauicks Tpromas, yrpajazaxy comenpas- amen Gaaa To ce saGaneaxy wa moj patyn, augehu KAKO caM 1A0 ¢ TaKO BHCORA: HB AY Sponaixe yraahouocra m wamera oSwanora awuua xmnora y onaj, oj yupapo sanoamuax. Ja wahox oner mpeaer pecena y THxo- Bom Taaujancko rocopy, noj co ARAG pasy- ujera, aan xoja yjeano mo6ybyje ma rpoxoran cunjex. “ He moras sacuaru uoxymax cBagaari A0- caay THxe mo eraqox npasuTH Meno Guxcmne; noje ux noragnyme, Aa xm ce pyrajy, Raoroa mama nyTHmuma youke, Koj Gumexnwo meu nexmx wjecra taxo jaqumx u Tano neauarne naxuocTa, AQ WX OMK caMM He noomaDajy, peqaa cy Kpos HX Ha xamaqe nyTa npoman, yoosopyiyhu ae, wera y ocrasom npanase, a omaj capas uncama no npyxn Typymaa UpWanRy, Aa HAM YaHHO RaROBy Henpajernoct maa He GyqeMo eMarpany yxogama, nowro jo y wuxosomy murepecy, aa 6yay oxpna- ons, Aa maa Kanon (yxoAx) y mExonO] Rapa- ann, Moby apyrmu craapmia noms noq Yunra me, Hmjecas au momga Aoma0 arora, 3a co Taio uspujecrmm o Gantasu- jame noxora Puwaannna, vamheua no Heroxy waewox jsanurora panea’, a moja nasuname rocnogusa de Ia Valle!) csojax pohaxox, a6or eRe cupene xeHe, Rojow co om Gjeme omxeuno y Baraaay, #98 mojy ocjehame sa mesuaa au- bora Taro mexmny wySan, Aa No wesmHo] expra ‘no camo urro joj o4a mananpeane nowseTH Taxe, aa je no nycrapawa nyrao amjec c meumw apron ocranqmua x 4a je noxpaj Tora anjeca iytpou pexopox c0 xoano Gory, wero jom a Tame, aa jo zy eySas npeno na mosmay oxy: manny, Rojy je yeeo aa cnojy apyry mony. Tomo woh npohe y Tux pucnpasana ja npensgox Gop6y nporas yan, noju mwabaxy upano noji Gjexy pacnoaoxonm sa saGasy, nna maahox nanoxe, waxom mr) mx YMOTBX, AA no unjemajy ‘Taanjanne © Ppannysnua n04 umenom @pawax, moja co nporeme jou = aa Hujenne, Panwanue, Xoaauaese m yonho ese SNNAAWARE M HARON INTO MM MOjaDUX, AKO AY- —6oryn ano 4) Pietro do In Valle wyseum nyraax m aycrn- max, Kojn co jo anno m oxyaraam ananocruua, Ocranno je naunuanay nyronnene 6xaemKe 0 Heroxy.ment incapable de tomber en vne de la nature de cet Italien, mais que ie pouuois asseurer que parmy nostre Nation il ne se trouneroit qui que ce soit assez cruche pour porter l'ineptio du Roman & si haut point que d’va cadaure en vouloit faire vne idole; & dans des lienx o nous sommes si soupgonnes de cette foi- blesse, pousser les droits d'vne passion aussi Join qu'il semble appsromment qu'elle puisse aller en mesme temps qu’on en effaco les im- pressions les plas nobles, en les voulant sou- tenir par I'vnion d'vne sernante, laquelle par- tageant le deuoir & V'affection, explique hante- ment l'inconstance de ces difierents & contraires monuemens; en faisant paroistre le ‘Temple de VAmour esleué sur les cendres de l'objet aimé. Tentretenois mes pensées de celles que les autres ont de nostre Nation, quoy qu’elles Iny doivent toutes ceder aujourd’huy; & qu’elles niayent de reputation que celle qu’elles so donnent elles-mesmes; an lieu que presque tous les Frangois affoiblissent la leur, & sont infa- tuéz de tout co qu'ils voyent ailleurs hors de leur pays: Et ie me rencontroy insensiblement le long d’vne fort longue allée bordée d'vn costé des alfrouses montagnes de I'Epire, & de Vautre de la mer, of toutes mes reueries se relléchissoient, ou aux choses que ie viens de dire, ou & celles qui sembloient contribuer & mon déplaisir, & quo l'épreté de ces grands rochers s'accrust par la quantité des pieces de glacons dont ils estoient herissez: quand i'en vis rouler les voitures qui nous venoient querir plutost qu’elles n’en descendoient. On m'en amena vne caparassonnée d'vn bas qui pezoit vingt fois plus que moy. D'abord que ie len isageay ie m'imaginay quelle estoit vn present da Ciel, & quion me T'anoit esté querir da nombre de celles de I'Apocalypse. De sorte que doutant qu'elle me denst plutost serair de guide que de montare, ie dis A mon Chelebi qui m'ettoit venu dire adieu, en m'apportant quelques lettres de recommandation, que i'aurois moins de peine & Ia traisner le long de cette montagne, si on luy ostoit cette charge. 385 xama nyra, Roja menyocwo y apymray npe- pasuta m ormpaje m« Momaa y mene wHoro canoer, Aa ce y8a cpe To He cago ocjeham wecnocoSuum, Aa ynanex ¥ cxaGocr onora Ta- Aujanna, wero ya mx mory yejepars, aa ce y mamemy napoay He 6a namo auraora sonjena ‘raxo Gyaaracra, Aa 61 Tjepao raynocr Pamwa- ‘TARO AatoRo, Te 04 joaHe LemnHe yun- Ho cnora wgoxa m moja Gu y pajesma, raje HAC ce cMATpA crocobHMM ToAMRe caabocTa, YOANTa0 HA TARO BRCOR crynam mpasa wyGant ‘Aa ce suHu, © ona rpajo jom m y wacy naa co mesmH Hajnaemenurnja tpar yrape 6am ‘ume mo jy ce raeaa oxynaru wenux6om © jeanom cxymannox, Roja (xcnna6a), pacranas- jiyhm ayxuocr o4 narnyha, jacto nocajeqovasa Menoctojanocr oBHX pasaMYHTHx m onpewHUx ocjchaja, xrujyha npunnano noquba xpax ay- Gann wa nenoay xy6senora creopa. Ja ce saGaneax MumEy 0 HaopHMa, 12TO Hx Apyra umajy o wamemy apoay, npemas Aauac!) con mopajy apex mmm ysuabu s mpemaa wemajy raaca cea ovora, Roja cH caMm mpz- Aapajy; Aon rotoso com ‘paunesu caum c80j raac ywamyjy, ma cy sanemenu come, wT0 Bae oBatt cnoje BxacTuTe seue, H ja co He onasmye ocjermx wa nyty xpos ysax p20 Ayrasax upoaas, oSpy6men c jeane orpane rpqwwa eamporexax (?) naauuaqa, a ¢ apyre mopen, raje ce uoje caisapuje xperaxy 61120 ono creapm, Koje ynpazo wenpusax, 6440 oxo onux, noje per6x nopchanaxy moje Heroqosame poyspoxovano erpenurowhy opux cxaHHx Rancypa, Rojy MMOUITBO ROMAAR zOAK WHHALIC jom nehow; Kaqno onasnx raje co Hu a8 Hux Rorpuajy Kom, Koja wac qoctaromo npuje nero mro ce ona (xeqenann) oapomume. Ipn- BeqoMe Mu KoA TOKpuBEHA hoGeTOM, Kojo Gjeme asaqecer nyra Teme o4 mene. Hocworpus: ra ja nomweamx y mpem max, qa je To Aap neGa m Aa race norpaxnao meby (xupoTHNAMA) anoraannce; ma muerehi, qa MH ra Baba BO- ABTA a Wo jaxarH, pexox Momy weA0Snju, Roja ce Gjeme gomao ca xwom onpocrarm, AoHec bin -HeROAMKO penopysHx nucama, aa he wu Fa Gar aaKme moreduTH npeKO omO nARRIHO, Ko ce ¢ mera CRIME OHO Gpewe. 4) ,Boaunn wajer* Jbygeamra XLV. 6njamo rox ‘saowe0; AAM KAKO ce BEAM Ppauyesm Bch co NOR maxy ewaTpaTa nppua Hupogox ua canjery.— 36 Tl me repartit en riant qu'il auoit mangué do prenoyance, & ne m'auoir pas fait apporter une selle, qu'il m’enuoya chercher sur le champ, & qu'il fit oster A vn des cheuanx que mon- t ses valcts; sur laquelle ie me placay ‘aussi-tost que mon compliment fut fait, & suinis la route des autres, apres les inuocations des graces du Ciel, par les intercessions du grand Saint Antoine de Pade. Enfin i¢ me trounay enrollé dans la milice des Choualiers errans; & si i'eusse en vn bout de lance, & un bassin & barbier, moy & Jean mon seruitenr, eussions disputé "honneur de cette Cheualerie contre lo prenx Dom Guigehott de la Manche, & son fameux valet Sancho Pensa. Co qui me deplaisoit estoit que ma beste n'entendoit que le ‘Ture, & que ic ne la pounois regler par le ghia ny le hurhaut. De sorte que ie me trounois reduit & luy faire antant bonne mine qu'il m’estoit possible, de peur qu'elle ne se vengeast par quelque caprice; parce que la chonte du hant de cette roche m'auroit plus incommodé, que ne ft pas celle de co galand homme de dessus son roussinant, & des lieux les plus eslenez des airs. Dien m'assista, & io me trouuay sur Ia cime; d’oh apres deux heures le chemin, nous arriuames & vn lien appellé Palathe, composé de deux méchantes maisons, & d'vne belle chaumiero, qui separe en cet endroit Etat des Ragusoi ‘auee colny des Turcs. TA nous mismes doigts sur table, & fante de cousteau, I'vsage n'en est pas si frequent fen ces quartiers, of on y rompt Ia viande auec les mains, sur vn grand enir arondi, posé contre terre, embelli de quelques autres pieces de mesme étoffe de couleur rouge: autour de Ia- quelle nous nous arrangeasmes sur vn pré; comme les tailleurs font sur vn établi. Cette table est fort portative, & antant commode quelle est dégoutante. Il y a tont autour des aneaux pareils & coux qu'on attache aux rideau dans lesquels passent deux differentes cordes, comme aux bonree Quand toute Ia compagnie est en rang, on délie cette machine; & d’abord qu'elle est étendu’ on y décounre tons les preparatifs des repas passez, presens & & venir: Car leur or- dinaire est d’y mettre dans vn plat autant de viande qu'ils en ont de cuite, sans on oster celle qui reste des disners ou des soupers pre- On un oxpparn canjyha co, 4a co jo no- xasao nenpeanubasnnu, jep uu ne Gjeme a0 Aonujern jequo coaro, noje oAMax AaAe noTpA- 2TH Wo CRMMYTH ¢ Roma joxHora merosnx cayra. Tosapanme co (c senebnjox) cjeyox ua koma M mohox 98 ocranmua, waKon mTo upHje Tora saszax y momoh noo nocpogopaisem B0- amnora os. Antyua o4 Tanone. Hanoxon me oro y pogonuma nojene Gay- Achwx puresona, ma a cam mao KOMaA Kon.Ba um Opmjaves caxau ro 6x co ja m moj cayra Kan woran raxuasura ¢ jymaxow Jon Ka- XoToM H ¢ rancopuTHm My eayragom Caso Tlawcon o suremmy act. Hajschwa ue jo AYTHAO, Ja Moja uDoTHMA pasyuajonanTe camo ‘TYpORH, nA He Morax Mowe pasHard ca ,rxnaY w ,xypxanr, Taxo wa me mpeocrajame pyro A0 aa joj co mro nohua yaacnam, 04 crpaxa, Aa Mit CO HO ceBeTH RaKOBMM xupoM, jep MA uma oBy Rancypy Guo Gu me roBe0 y phanuje crame, Hero JH N84 FOPHera OMITEHARA CMe ropora Pocunanra a ¢ najysnamenujera ujecra. Bor uu je 6u0 ma momohn ja aocnjex 70 BPXyRUA, OARACH HAKOH ABA CATA NYTORAHE erurocuo y ujecto snano Ieasra, eactojehe co Ox apuje kyapne nyho m anjene, cxamow n0- Kpupene srpage, xoja onaje aujean aySposayny ApMany 04 Typene. ‘Ty um ysceno jecra mperama, a6or weqo- crarka Hoxesa, ourro nopaSa noromax nuje oGutajua y oBmm crpanama, raje co naaa xeco PYKOM Ha neawKoj oxpyrao] KOH, mpocrproj no sewn # yRpamerioj ¢ jom mexmx napye- Tama mToha upseme Goje; OKO Koje ce noca- Awemo wa jeanoj ampaay, nonyT mpojasa ono wuxopora croxa. ‘T's Tpuesa ce staxKo mponocH m mero je Tako yaoSua, xao mro je npaasa. Ha moj mua coo yuaonoxo noaytona cauanex oumma, xojx co npumapajy Ha sanjece, a xpos noje cy nposyxene apuje Hojeqnane yauye Rao a necama. Kay je swrao apyurreo saysex0. cooje ujecto, ona co cnpasa apxjemn, na naa je ieanou npoctpra, suge ce y oj mpanpane Npomanx, caqaumeux a Gyayhux o6pora, jep je wuxon o6nvaj cransarn wa Tamup ToaHno Moca, KOAUKO ra MMA RyXaHa, HO oABajajyhm wnax octaraxa npehaumux pytaxa a perepa— 37 codens; qu’ils y Inissent ance les os. & les crodtes moitié rongées, accompagnées de pieces Hes, d’oignons & de siboulles. Si tost que cette nappe est déployée chacan y cherche les appetits dans ces reliquats, on attendant mieux. Enfin les mets s'auancerent: On apporta quelques pains entiers, suinis d'vn grand plat de pilo dressé en pyramide. Mais comme la galanterie de cet appareil pourroit faire naistre Vennie de I'imiter; & qu'on n'anroit pas de quoy le fournir, si on ignoroit la me- thode de le faire, il fant scauoir qu'il n'est autre chose que du ris cuit dans vne marmitte faite comme vn chandron sans ance, mise sur vn trepied, & dont le couuercle est presque aussi haut quo le pot est profond, mais qui int tellement, qu'il ne respire pas 1a moindre famée. Ils mettent dedans le quart plein de botillon reserué des Ja veille, anec autant d’ean quills laissent sur le feu, insqu’s ce quo le tout botiille. Tis y jettent vne quantité de ris pro- portionné an botiillon: & apros I'anoir encore laissé botillir quelque temps, & que le tout commence & s’Spaissir, ils le laissent sur Ia ceadre chande, od il s‘onfle, so grossit, & demeure sec. Alors ils font fondre vn gros morceau de benre frais qu’ils jettent tout fonda dans leur pot, & dressent leur soupe: Et afin de Iny donner meillear goust, ils mettont dans Jes plats plusieurs moreeaux de mouton, ou de poulets rotis, snr lesquels ils versent tout leur tripotage. Si le coeur on dit, voilA & peu prés Ia mothode auec laquelle il se fait: Mais si on y vent prendre beaucoup d’appetit, on doit apprendre celle de laquelle il se mange. ‘Tous ceux de nostre Carauanne estoient partie sujets du Grand Seigneur, partie da Sophi. Toa ‘ures se contentent de se passer de cofitean: ils ont senlement des cueillieres; mais les Persans sont plus fins. Ils ne venlent point tant d’embarras; ils n'ont ny I'va ny Vautre. Ils prennent ce ris A poignée; & aprés Vanoir entassé dans leurs mains, ils le portent dans leur bouche; od ils ne peuuent pas tolle- ‘ment tont mettre & la fois, qu’ils ne s'en attache vyne partio dans lenrs doigts, quiils secotient & rejettent dans leur plat, pour ne rien perdre, & continuent de la sorte insqu’a ce que le tout soit vuide. noje ocrannajy ¢ kocruwa x nanoza ortoxanue Ropmmaaa, ckyua ¢ ROMRANWA qoIMAKA, AyRA upwora ayna, Herom je onaj croaman pasactpr, eaTno past, Aa CH OnHM ocraTHEMA NOApARE TER, serajyhn gor xoho more, 6oxera. Hanonon co u jexo npnGanxn: jonemeno je mexoanKo swramax xneGaga, ta Kojmn Aoaasm roxox aAgam ousapa Hacaarata ¥ OGanny nuparnae. Aan nano 6n yxyc osora mpayroroanena Morac no6yauta xeBy ononamama, a Rojoj ce Ho 6x, Moro YAOvOMNTH, AKO co me HOBHA Hat Kojm ce To Bane anarH, 3a Taj nazan nuje Apyro 70 puma xyxana y sonny manpas- -benomy nonyr Koraa Gea pysmua, nocrannenomy: xa cayaxy. Mortoua tora aoxqa je sncon, Roauno je nocyas ayGona, ann raxo naGujen, Aa He nponymira Hu najmamenape. Onu younny Y Aonay nyH cya wop6o noxpamene 0x npe- hammera Aana x wero ToARKO Boxe, mA cBe yo ApRe Wa BArpH, AOR He youape; ma To yeny pnxe pasujepHo npawa koawsann 4op6e, ta mycrms, a jour Hexo Rpujeme apaje n za je MOWMe BrycHuBaTH, ocransajy (nonAK) wa spyhemy neneay, 8a Roje epujeme paxa ce Haqnwbe, noctaje xpyna u cyxa, Ha to pac- ranajy AoSap nomex cojemera uacaa, ma ra Pacronaena Ganajy y sonan 1 cnpemajy cBoj PYAR; & Aa noTomE 6ya0 TeIMEjm onN cra ‘ajy Ha TaHnpe Bume KoMAgA OBHOBARE HAL nevenux nuauha, Ha Kojo cunajy cay ry cBojy emjecy. Ano sam cpye umre ja ra npapure, ero pam HayuHa, Ha RojH co mpupebyi ano xoheve, 4a max A06po MAC ¥ TER, Ban MAySHTH H KAKO €0 jeze. ona, name napanane Gujaxy aujerow cyaranons, Anjerou cogujenn’) noganmqu. ‘Typun co eagonomanaxy Tame, aa co yaapaa- Bajy 04 ynorpe6e Hoxena, na ce cxyme jognno kamunama; aan cy Tepsajanna ayxannju. Ox ne he cnx rmx sanaeraja, na nemajy ma jex- mux wa apyrax. Own rpaGe puxy maKow 1 omro cy Hanysuax Anan, spuajy jy y yera ANH RAKO Cpe He MoE Aa OAjeqHOM yho, na AWo pime octaje npuaujensen Ha npcraua, iy ctpecajy oner ma Tamup, Raxo ce ne 6a muta usry6ua0, Te npoaymyjy TaRo Z0K ce exe me nojexe. 1) Cogs 6jome woraga sacaon nopeujenors axa,— 38 Le featin de ces gens acheué, vn des va- lets de coux de la compagnie leur apporte vn hassin, du sauon & vn pot plein d'eau chande poor leur lauer la bouche & les mains: parce qa'ils ne se les frottent point tout le long du disner, Jes tenans tousiours droites de peur qu'elles ne touchent & engraissent leurs habits. Enfin aprés s'estre nettoyé de la sorte, & dé- harbotillé leurs visages, & leurs barbes, ils s'ensuyent auce vn des mouchoirs quis portent f leur ceinture, I'vn desquels ne sert qu’é cet vange les autros estans pour differents seruices. ‘Tontes ces coromonies finies, la table lenée, & Ia nappe réployée, (co qui s0 fait tout d'vn coup en tirant les cordons, & renfermant ce qui reste dedans) chacun de cos Messiours abrenez @antant dean qu'ils en ont Lesoin (parce qu’ ne boiuent point durant Je repas) on en ro- commence vn autre, Ils se rassoient comme anparauant & attendent qu’on lear apporte leur calné, loquel est fait de cercaines petites fénes qui croissent en Egypte, recuittes au four, mises en pondre, & botiillies dans de eau. Vn fort habile homme waroit grand peine & ingor lo- quel est Ie plus éminent dans ce. brotiet, ou la noircenr, ou l'amertume. Ia bonté est de lo prendre dans vne petite taste de pourcelaine, si chand, quelle ne se puisse pas mesme tenir dans les doigts: Mais Ia bonté est de voir les grimasses & los tortillemens de guoule qu'on est obligé de fairo en le prenant; & cause qu'il nia point d'effet s'il ne brile: Et pour en amortir V'ardeur ils le hument en retirant leur haleine, & faisant vn gargottilloment si bien assorti an reste, que si Scaramouche pounoit faire vn festin Ture, aussi bien qu'vn festin de pierre, il gagneroit plus & cette Comedie qu'il n'a iamais fait A toutes ces machines. Teusse vouln que tontes les Bvres que auois auoir en ma vie m'oussent pris alors. Tamais ie n'ensse mieux obey aux defenses que les Modecins m'oustent fait de ne point manger. Ce qui me desesperoit, estoit que si ie ne me fusse accoftamé & cette maniere de viure, ie conrois grand risque d’abroger mon voyage, & de mourir bien-tost de faim; parce quill n'y en a point dautre dans le Levant. Tlomro je pysax Aonpmren jeaan on exyra mamera Apyursa upsoom caxad, canyna uw uu6pux nym Tomae Boxe, Aa cm onepy yora u Pyne, jep ax ue orapy aoe pyuajy, woh ox njero npujewe apse menpansene, ox crpaxa, ‘Aa we AoTaxny m yapsajy cpoje oamjexo. Ha- Hono, ovmerus co Taxo @ onpan cpoje anye m Gpre, oum co ormpy jeanmu o4 (snoro6poj- Hux) y6pyca, mro mx Hoce 8a nicou, 04 nojex jeauw eayam oa orapame, a ocrarm sa pasan- ‘sure apyre ynopase, Tomro cy cou ru o6peas capmenu, p- esa qUrHyTa a cTomBAR woHOBHO caRajen (mro ce sana y jegannyr, sareraye yeuuawa 4 ocrasma yRyTpm ocramxe jeaa), To nomTo ce je caaxn 04 ove rocnoge 00 noma nanojuo Boze (jep 4e o6nsanajy outa aa epujeue 6an- osama) onn nocajeaajy waxovo, "a0 apne, Te wenajy, 48 MM ce Nocayma nana, Koja je nampanseua 04 mexaxsnx 6oSuna, ulo pacty y Mucmpy, a xoje cy npenovene y ypys cauaenene uo Tomy caapene y poan. H ajemrnjeny sonjexy 6x 6uxo uysuo pasaSpara, ora maa nchua y onoj nam, upHane wad roptane. Yujemuocr co cacrojn y roxy, Aa iy ce youune y uaxonom duayany ox nopye- ana, Taxo sporou, aa jy unje woryhe apmare mehy npermua, a1m je ampora raeqara Rpene- ere w cammjame weyers, mTo co Mopa 1 mara naa jy ce uaje, nomTo aujo aospa wero axo neve; ma AA co yOnaxu aapnoct, onu jy epsy saapaanajyhu aax u npowsnogchn neRo ‘taxo yeujero rpryrame, aa Kax Gu ce Scara- mouche?) morao rocrur# n0 TypeKom oaaajy a0 miro co je rocrmo Ramone, on Gxt BmmIe 06n0 © TOM Koweaajow, Horo am ca cam ocTa- aun mrpaxe, Ha cy we nojou epehou raga cpnazo coe one rposHue, Koje me Racuuje y aunoty o6y- seme! Ja ce y mcramm uumaaa we 6u 640 Gome HoxopHo saGpaum aujowura, aa ummta we jeqea. Amu me najechua yonexupuname eno- suaja, AB cam ce usxarao onacHocrH, Aa ape parm enoje nyropawe waa y 6ps0 noruuen Ox raga, He Gygem am ce npuBMRAyO oROM Maummy xmpors, nomTo apyrora Hewa Ha Merony. 4) Tancomut rayuay y rasrujancso} seoxeauju ws 17, eroacha.Te pen d'attache que i'ay pour Ia bonne chere, m’snroit facilement lené de cette me- lancholie, si elle ne se fust accrtie par vn sujet de tris petite consequence, & qui me causa beancoup de déplaisir. Vn Tanissaire nommé Hahamet, porté d'affection de me seruir, me vint dire qu’entrant dans les terres du Ture, ce nom de Franc, duquel on continuoit de m'appeller, pourroit déplaire & ceux du pays, & me faire dire quelque injure, & qu'il estoit plus & propos d’en prendre vn plus conforme au leur. Ie erds cette pensée si raisonnable, que ie m'y rendis aussi-tost qu'il mo leust proposée. Je pris celuy d'Ibrabim, qu'il me donna apres auoir vouln premierement scanoir qu’en nostre Iangage il ne signifioit rien autre chose qu’Abraham. I] voulut y adjonster vne qualité, & me nomma Tbrahim-bee. le lay en rendis graces, & Vassouray quo cestoit assez @auoir changé mon petit nom en vn grand, sans y mettre de quent, & que ce Bec qui veut dire Monsieur en ‘Ture, ie le Jaissay aux Htaliens; qui est vo cornard en lear lunguo: De sorte que de cos deux differentes signifi- cations, comprises sous vn mesme mot, on en feroit_vne si acheuée, que mesme & Venise aussi bien qu’ Rome, quand ils veulent parler d'vn cocu parfait, on l'appelle Baron-bec. Je remontay sur ma beste tout de nouuean, & aprés Tanoir surchargéo de cotte illustre Seigneurie, ie repris le chemin des antres. Hahamet, quoy qu'il ft le trafic aussi-bien que quantité de Tanissaires, qui estoient dans nostre Carananne, auoit esté esleué dans le train de lear plus fine milice; & cela se connoissoit par Ja comparaison des autres, qui sont fort mal- adroits, ont pen de coour, & tris grande appre- hension d'estre incommodez. Celuy-ey ne voulat rien démordre des regles do leur soldatesque. Il s'arma la téte d’vne coéffe de maille par dessous son turban, qui ny descendoit insqu’an milien du nez: lo bras gauche d'vn gantelet, d'vne piocé do fer, qui prend depuis Ia jointare du milien des doigts insqn’an dessus da conde, pour parer le cou- telas. Les épanles d’yn mousquet; auquel, & Vordinaire du Ture, il y deux petits anneaux: T'vn vers le bout du fu, autre vn peu an dessus do In crosse, on ils attachent yne double cour- roye pour y passer le bras, & se soustenir en cet endroit. Te m'étonne comment vne personne, 389 Moja pastoaymnocr mpama o6nnato] ha- rounja, Guaa 6x ue Ges xyRo pujemuaa ove nyjwoctH, Aa co noroma He Sjeme uomHoxuas wewme Bpxo MaKO BRAHAM, GAM MTOM MPO YeponoBa cua weroqosame. Heru jasusap, no mmeny Axmer xerehu an Gutm Ha yeayan, peso Mil, 48 eryNMB Ha TypeKo seummuTo. onaj nasue ‘pauax, xojaw me He mpecrajaxy anar#, morame Sura nenohyqan cranonuuquwa, sexne H HaNMjeTH MH KARBY Yepeay, ma Aa Gn Guao sroaauje, Aa ysuem Apyro MMe exo wouxonomy. Menu co je ona wacao yamnuaza, TARO pasaomuTOM, Au cam ¢ mjocra npaxeaTio weros mpeator. Ysex ume W6paxmu, rojo uu axe, HaROH mro jo xrH0 NoMAjnpAO snaTH, AK Y mameny jesury ono me snusz Huma apyro wero A6paxay. On my xrjexe npuaata w na- enop, ma Me nasa Hopaxun-Ger. Ja wy na tom Gaaroqapax usjanmx, aa jo Aoera, aa jo moje maxcno ume npeTBopHo y BeANRO, He A0- Aas My upupenune w Aa onaj ,Ben“, uo SHANK TocnoAuH y TypeKoy jeanKy, ja npe- nymram ‘Tusujanquma, y sujeny jeouny anew Poroma, TaKo, Aa KAA ce TA ADA pasausera suavetba cacrane yjeano, A06una ce jeano roan nornywo, aa, 6uao y Macrqunea, 6uao y Puy, nag jo pujet 0 caspmenouy ,nony, aasmnsy ra Bapou-Geu). Ja co uowonMo nocaqux Ha Mora Koma © onreperus ra onaxo caapHMM rocno;crBoM, nohox sa ocrasmma, Axmer, npeaga tpropame kao m suaran Opoj Apyrox jamusupa, Koje Gnjaxy y wamoj Kapnsana, Guo jo oarojen y woaxono] HajGonoj sojeum, ao je npowszaanao us ynopehers ¢ ocraauma, xoju cy apo He- SrpADHH, OAAMAaMBH cuAHO co Goje AR He 6yay yanemnpen, Osaj (Axmer) He xtjege ogcrynara wa 5a neaae oA mponuca muxone nojexe. On uarase meno, Typ6ana rposqeny any, noja my cu- Same Ao cpeaMHe Moca; HaBy'e Ha Anjeny pyny pyrasuny rpaheny oa jeawora Komaga xexesa, Roja co mporeme oA srxo6ona y cpeauin pyre a Ao RAAMARTHUE, & Koja cayaH 38 OAGnjame yaapana xanpapou. Ipeopamenuo jo mymxery ta Kojoj, no Typexom o6uaajy, ma na wareHa oayra, jeaax Grusy epxe a apyra 4) Cua co ons urpa pajeum apr oxo wsroxopa pajowr Ger, xoja y ppannycxony rage Gen.40 an reste assez pradente, ait voulu croire que 18 ‘Lures 90 sernent de cette bande de cuir pour tenir tout lear mousquet de la main gauche, & quils ne se seruoient de Ia droite que pour abattro le serpentin; n'ayant pas pris garde qne cela estoit contre Ia possibilité, & qu’ils no tiennent cette courroye autour de lear main gauche que pour empécher qu'elle no pende, & no los incommode. Il auoit sur ses reins vn cymeterre, qui y estoit ié tout antour d'vn cordon do soy. doux pistolets A In cointure, & nous suinoit & pied toot le long du chemin auec la mesmo legereté que s'il eust csté parfaitement bion monté. De luy ie concens quelque chose de con- siderable de tous les Janissaires, mais ie m'ima- ginay qu'il yen a pen; parce que d'vn grand nombre que i'en ay deja ven, ie n'en ay trouué de brane que celny-la. Aussi roconnus-je bien qu'il estoit le plus respects do la compagnie, & que quelques Gardes qui sont ordonnées sur cette route, pour en écarter les voleurs qui y sont presque tousiours, auoient vne telle defe- renee pour Iny, que quelques-vns d’eux voulans, Tordinaire du pays, exiger quelques deniers des marchands, on furent empéchez: iusques-I que m'estant auaneé yn peu deuant les autres, & luy mvestant venu joindre au rencontre de cing de ces sortes de gens: contre lesquels ie me dofendois de Veffort quills vonloient faire, pour m'obliger A leur donner do V'argent, il Tacha vn tol soufflet A I'vn d'eux, du reuers de son gantelet, que pas yn do tout tant quills estoient, ne parut plus du reste de In iournée. Sur le soir nous arriufmes & Slauo, qui est vne riviere laquelle passe & Castel-noue, & so décharge an deseus de Raguse. Elle n'est pas fort large, mais la quantité des neiges qui sestoient fonduts les iours precedens, 'anoient rendut fort rapide. Te demeuray sur la rine prés de denx heures, & canse que ces marchands qui y ancient décharger leurs balots, m’anoient prié d’y prendre garde, dans le temps qu'l s'uidoiont les vns aux autres & les porter dans le bateau, & les transferer de l'autre costé. Co poste me déplaisoit infinimont, quoy que i'y eusse toute l'oecnpation qu’on peut se persuader qu’vne personne pent auoir, A s’échauffer les nosmme KYHARKA, 8 HB Koje je npmBesaH AB0- orpynm majam, 4a ce woxe nponyhn pyna Hm ma tom jy Mjecty yeapmara. Yyamm co, RaKo je mera, y ocratou npuanao o6aspmsa, ocoba Morag MHCANTH, Aa OFA] KOMHATH Rajac cayxm ‘Typuma, aa wory apwara wymmery ¥ aBjeno} PMH, a a uM AecHa He cxyxe Horo sa O68 Passe oposa. Ona ne nomamsame, 4a To 6x- jame expos nemoryhe m 3a, o6asusmiu ra OKO amjene pyne, on 2040 camo cmpajewar# oBaj xajmm 3a ne a 7a we no cmera, On mmahame 0 Gory hemep mpHpesax oKo ‘rujeaa epuacumx rajranom, apnje KySypo 3a MacoM, To 9a quTHBA MYTORAIbA Hhawe 3a HAMA njewne, nero Tako aaxko, nao aa je jeaaHo us najGoneny xowy. On sa je quo nanpegan nojax o jamuna- mua, anu ja smexme, Aa Hx mwa Mao TAKOBEX; jep neaue 6poj Gujax sch suauo, ant no mi fox mmjeqnora raxo xpa6pa nao mera, Onasux Taxobep, aa je najschwa nomronan oq surazora APYmITBA AB ONO MeKOAHKO crpamapa, Koj ey nopasujemraun ysaym apyma, a tjepajy pasGojumne, xojmx rorono yeujex ua, To.HKO ra co Gojo, au nox wehy mama xrajyhu, ao oGusajy seune, sarpaxura 04 rprosau waxo nosaua, mine og mera capajerena. ‘'uo ja Gajax normuo ceora noma nempea ocraanx, Rago Me on cyeTmme ynpaso y ‘acy, raje ua co je namaxo Gopata nporme neropane Fopise Yenaam, Koja ao xtjoxe mpaenauTa, 38 joj anew nopaua. Ou yaape jeanomy oA max raxony hymey noxehunom csoje raosaeno py- KapMue, Aa ce sume AHjeAAH OA WAX xu HO Nomoau Tora AaHa. Y sevep crurocwo y Caasy (Caano), mro je pajena, noja reve Kamzea Hopam (?) m ynaaa y mope nopame Ty6posnana. Ons unje ogpch wnpora, ara Gjome jaxo naSyjana cwxom cHnjora, oxonmexa nom.BeAuUX ana. Ja ocragox "Ha ofaa rorono Apa cara, jep ‘Tprosny, pasnesas muxone Gare, Sjexy ue 38- MoaHAM, AA UX SyBaM, a8 BpujeMe AOR co ona mebyco6no nomaraxy, Aa ax nonecy y aaby mpesesy wa eynporan xpaj. Opo un ce erpa- eRe HMMAIO He AoNARe, MpeMAR cam OHO BA- octet, Y KOAUKO HeKO woxe GuTH sanoczeH Tume, Aa cH mpere yrpujapa cpojax xaxow, Kao mTo ja To sumax nN Aa co Span o4 Ac6e-— 4 doigts de son haleine, comme ic faisois, & & m’émoucher la neige qu’vn vent maistral m’en- uoyoit & gros floccons sur Ie nez, mon bonnet n'ayant pas de bord assez large pour la parer comme auroit fait ceux de mon chapeau. Cependant le diuertissement que ie prenois & considerer T'attirail de cot equipage, & les differontes postures de coux qui y trauailloient, me faisoient auoir patience. Co bacq estoit composé d'vne quantité d’aix mal lies, soutenus sur deux grosses pieces d’arbros creusées, & esloignées I'vne de l'autre de la longnour de ces planches lextremité desquelles elles estoient clotiées. Lors qu'il n'estoit point chargé il sur- nageoit assez raisonnablement an dessus de Veau, mais lo moindre poids lonfongoit, ou le panchoit de telle maniere, que pour peu que le pied y glissast on se trounoit dans le fleune. La disgrace estoit pour coux qui ne l'auoient pus ferme; car pour Ia marchandise clle ost tellement enuoloppée de toille cirée, & de cotton par dessus pour retenir toute Vhumidité, do paille, de toille & autres choses, qu'il est presque impossible qu'elle se motiille. Enfin los che- ‘uanx, los prouisions & presque tout le reste estant au delé de la riniere, mon tour vint & glisser, mais ie n'y glissay pas. Io m'estois tellement enchassé entre deux de ces balles, quill falloit que toute Ia machine enst boule- uersé pour m’y prendre. Il n'y a qu’vn seal logement on cet en- droit, qui est celuy du dottannier. Nos gens y rangerent tontes leurs hardes sous vne grande porte voutée, & se postirent dans son escurie oi ils allomerent du fou; autour duquels ils placerent leurs conuertures, & s'y établirent comme s'ils y eussent voulu demeurer oter- nellement. Quel regale se ponuoit estre pour moy, de me voir reduit dans ce bel apartement, of les valets d’établé, & quelques malheureux belistres auoient le pouuoir: Et quelle consolation ie recenois quand on me disoit quo ce lien estoit merneilleux, & qu'il ne le falloit pas quitter que le temps no fust rassenré. La necessité de se deuoir faire & ces choses m'y ft resondre. Ty fus prendre mon rang comme les autros, & ie n'en sortis que deux fois pendant cing iours que nous y demeurimes. A la premiere, obets & la priere du ‘Ture qui estoit preposé a cette dotanne; lequel souhaita me voir. T'y 4Wx cHujexnmx maxymnna, mo MH mx Ma- merpaa y amo tjepaue, nexsjyhn ma ann AOBOLHO UIMPOKNX oGoAA Aa Me SAMTHTe, KAKO 6 To Guo mora moj memEp. Mebyra saGana, noja co cacrojame y upomarpamy onpeme ope aahe a pasawaur n0- 4oxaj Tajena onax, Koja Ha moj nocaosaxy, youn, 4a cam nocrao erpnamsms, Onaj cozan Gjeme Havnmen oA mnoro ome npupesanmx rpeas, moaynprax asjema JeGerms myneun ApBeHHM naagaxa, Mebyco6Ho pactannenue AYMUWOM ONNX Cpeqa H MpHROBANAX ys NOTOmE a wuxonmw xpajesnua. Kaaa ne 6jeme upe- Harpana ona ce mpuausHo apmame — Hay RogOM, aX HAjmatu yrer sumAMe, TO co O- rmypmname— wan co oner naraGamie wa crpany raxo, Aa Gjeme JoponHo, 4a Hora Mat0 TO- na qa ce y pujery naqne. ‘Tora ce , soja nora no Ojeme Gojaux nasTHom u mamyxox, xojm saapaana esy paary, Te caAMom naaTHoM H ApyTAM erpapmea, aa je rorono neworyhe, 4a ce cKBact. Hanoxow, nomro kom, sajupa w rorono cxe ‘ocraxo 6 mpopeseno ma Apyry orpany, pea aohe wa me, Aa nonamsvem, anu ja He HORA nyx. Ja ce Gujax ynaano nsmehy apuje Gare ‘rano, Aa je Tpe6ax0, a co ca expo] npespre, na Aa Mo co gare uBByse. Hens wero auram jeqan eran y osomy xpajy, «ro jo bympyesnjan, Hama weaax na- ujecta esy enojy po6y meno neanKux nocao- henmx upara, a cama yhe y wraran, rajero Banaau BATpy, oKo Koje npocrpuje epoja uo- [RDHBATA M OBAAH CO MO UMA, KAO AA AKeBAILE ajerno ty Gopanarn. Koja am ‘act 28 mene, 4a cam Jona0 oparo aujena crata, y xojemy mrarancna cay- AOA Mo HeKOAMMHA jaqNNX oApananana Gujaxy rocnoapH; a xoje an yrjexe, KAA Mu pexome, aa je ono mjecro npexpacio m Aa ra Ho pea ocrannars cBe AK Bpnjeme He oKpeHe ua Gone. Hyaqa, xoja me je cuamaa qa co NpmaaroquM TmM cTBApHMA, YIRUH Te CoH ja OAAYsHX H saysex NoMyT OcTaamx cnoje mjocTo, He H3AMAB HA No%e Horo ABA NYT y ner AANA, mro ux ty npo6opasuemo, IIpsa nyt wsahox na noann Typsmna, noju ynpasname Tom 4s PMHapom, @ Kojx ao Gjeme saxcauo suajera. 4fus, & ie m’en retournay autant satisfait de lny qu'on le puisso estre, sans neanmoins luy auoir voulu rendre vne lettre que mon Chelebi m’auoit donné pour lny. La seconde, ce fut pour re- connoistre an temps s'il y anoit quelque espe- ance de nous en aller; mais & peine me trou- dehors, que ie me vis suiui d'vn nommé Gioanni Armenien, qui commenca & me re- battre de ces soupgons ordinaires, & me dire que le changement que i'auois fait de mon nom, In protection de ces Tures sur les chemins, & los caresses de ce dottannier, iustificient trop la crainte qu'il m’auoit témoigné auoir en & Raguse. Te jure que ie me sentis si fort piqué de cotte impertinence, que si le retour m'eust esté libre ie m’en serois retourné. Il fallut me sa- tisfaire en luy declarant que ie n’auois pas quitté Ia France pour venir guerir les frene- tiqnes en Turquio; & que s'il n’attendoit & mo faire ces reproches qu'il ne fust en estat de ere, ie trouuerois de mon costé Jes moyens de men garantir: qu’an reste il pounoit continuer de m’appeller par mon nom, si celny d'Tbrabim ne lay plaisoit pas. m’en conus Cotte fagon de Iangage arresta sa manic, & le confirma dans celle do ne point vouloir que i'eusse vne appellation Torque, prenant ce semble plaisir & m'appeller partout & conti- anellement Monsou Poullet. Si la premicre ne m'eust pas plas mis de mauuaise humenr que celle-la, ie n’en antois point eu du tout: car ie connus bien qu'l falloit que ie fisse vne habitude & me diuortir de leurs diuertissemens; qui sont A joer, & chantor, A dancer, & boire. Co qu'ils font d'vne maniere si touchante, & qui a tant de rapport & la Deauté da Tiew of: nous estions, que si ie n'eusso point esté en Turquie, oi on ne fait point lo procés aux soreiers, ifaurois eu pour qu'on ne m’enst fait le mien en quittant celui-ey, & qu’on ne m'eust accusé dauoir esté an sabat. Quelqués-vns d’eux scauent les échets; mais le jeu anquel ils passent le plus ordi- nairement le temps, se fait dans vno petite bodtte ployante, longue presque d'vn pied, & large d'vn quart. Dans I'étendué de sa longaeur il y a cing on six trous de chaque costé, de pareille grandeur que les fossettes ausquelles Ja oxox % memy m BPATHX co, © AR He Moe BanoBoRHujM © mHMe, A AR MY He xTjeqox ‘peaaTa uneqa, mro wa ra xo] vexe6uja Sjome 8a m a0. Jpyrm myr weahox, 2a ouam aa aim pujeme Agjo Raxone age sa nam n0- AABAR; anu HeTOM Onjax BAH, KAN AnH pH ujerax, aa oa uso Sjeme upacrao nox TaKo seaun ‘Bosann Apwenan, xoja nove 2a wi a NYBA YUM coOjRM HABAAHOM cywmAMe H ro- BopaTu Mu, RaKO mpowjena Mora mMena, SamTaTa, ‘Typaxa ma nyty, re nansouoct opora hyupya- suje, orgpensyjy « npesch Gojasan, xojy uu 6jeme osatosao y TySposmuny. Heymem sax ce, 4a me jo ona apexocr 6uaa Taxo paxnyruaa, AA 6u ce 6uo xpenyo Harpar, Aa ust je nosparar Guo cxoGoqan. Basaro wu co je sajonomura THwe, ja cam My uajanno, ano He Gujax ocranuo Ppannyens ¢ namjepos A® paxm aybaxo no T'yperoj, na ne 6yAe Am Yenao 88 cnoja cnowmtaname, 0K 6yze Y eramy yojopurm uo o muxonoj Teqemurocr#, aa hy ja © moje erpane nch nau cpeaersa, AA co Ox mera o6panm; y ocraxoM HeRa we M HAqAe MpooMEA wojaM BuOHOM, ARO HY co xo W6paxex no conga. Osaj moj rom yummm xpaj merovoj mann Tocra m nojaya y wemy TY xyqoct, mTo He xrjeze aa Hocm Typenora mwoua, npanehn cx per6m necene oa tora, aa me je nocayaa 1 Heupecraxo sB80 rocnoaun Poullet. A ao npsa ne Gjeme osxopoxuas sebua Hero am noToma ja we 6x 640 youhe Hesaqo- powaH, HomTO AocRopa yBnajex, Aa uu co Tpe- Game mapnxayta na To, Aa ysecrsyjem mpm HoEXoBEM 3a6eBaMA, Rojo co.cacTojaxy y njesawy, naecamy u nuby. A oHm To ammo ma TARO Gysan masms, a noju je ronmno y extaay ©.e- Tom ajecra, Ha Rome co HaxaKAcMo, TA Aa ue Gujax y Typexoj, raje ce He mporoum aje- mrane mpea cyaom, ja Gx co 6x0 nobojao, 4a ocranup To ujecto, we yeMy we cyAMTA HAA xe He onTyme 4a cam npacycrBonao Bpaap- cnomy s6opy. Hexoammuna wx nosuasajy maxoncry urpy ‘aan cpa, mpi nojoj nposoge najschwa mpe- aeta, mrpa ce y maxexo] nyTajm, Koja co moxe packzonnru, # xoja je ayrasxa roropo jequy erony serspr crone mupona, Jlya re xyTHje mwa Wo Mer HAM mecr pynMHA ca epane erpane eauKAx nonyT jamnma, moje ce puae y aje-lee enfans jotient & Ia balle en France. Ils mettent vn certain nombre de féues blanches & noires dans chacun de ces trous. Le premier qui commence, vuide le premier, & distribue ce qu'il y a pris dans les suinans. Le second fait de mesme, & poursniuent de Ia sorte iusqu’an rencontre de quelques nombres impairs; anquel, celuy en fanour duquel il tombe, prend toutes celles qui sont on cet endroit, & continuent iusques & co qu'vn d'enx ait gagné toutes ces féues. Ils ont encore vne sorte d'instrument qu’ils appellont vn tabonrat; le corps duquel a la forme & la grandeur d'vn des sabots de nos paysans. Le manche est aussi long que sont Jes trois quartiors d'vno aulne, & peu plus large que de deux bons doigts. Il n'y a dessus que trois cordes de laton, qu tune petite picce de plume: mais ils pretendent en recompense reparer leur defaat par la quan- tité des touches dont ils se seruent pour faire leurs accords, Te crois qu'il n'est pas fort necessaire de vouloir persuader Ia melodie que cela peut rendre; aussi les Turcs en sont si fort charmez, quill n’est point de fils de bonne mere parmy eux qui ne le scache toucher, qui n’en ait vn, & qui ne le porte par tout, en campagne, & la guerre, & pied, & cheual, attaché aux deux extremitez du fourreau de son cymeterre, ou fiché dans eon dos auec sa pipe. Lear musique n'est pas mal d’accord unee lear synfonie, Tis pretendent y aucir quantité plus de elefs que nous. Ie ne scay pas si elles sont plus en nombre que les nostres, mais ic pais asseurer qu’elles les surpassent on force & qu’elles m’ont tellement onuert la ceruelle, que ga esté vn grand coup du Ciel que ie n'en suis point denenn sourd. To ne m’étend pas dauantage sur les char mes de co chant; car ie erois que tous les Frangois qui ont esté & Venise, quoy que lear quartior soit esloigné du moins d’vne grande domi-liews de ceux oi nous demearons ordi- nairement 'auroient entendu: Te parleray seule- ment des diminutions qui n'aurdt pas pQ aller iusqu’é lear oreille, & qu’ils expriment par vn certain sofpir qu’ils font & la fin de chaque conplet, comme en sextasiant: que ie ne puis mieux comparer qu’au hurlement doux d'vn ‘njoj urpa ¢ aonrawa y Spannycsoj. Onn crasnajy wopjecas Gpoj Gujexax a npuux Go- Gaya y cory oa tux pyma. Ipem xoju jo Bamoxeo mrparm Beam us mpse Te moxjesyje mro je wasaquo y canjeqehe pyne. Apyra ro Neto HEH MH HFpAa ce MpoAyayje TaKO CBO 0K co He naxjeps nexozuRo Gpojesa ua nenap, Ha mr onaj, Rome je To nax0 y Roper, mpmcpaja eve GoGmne, noje co Harase ua Tomy ujecty, ua wactapsajy TaKO, 40K TOA jenaH OA BEX He mpunyun exe Go6ane. ‘Hauajy jour neny sper raas6uxa, noje soxy ramOypaua, a Koja oGamnow u peawannou n0A- ojeha na appeny mameay wax conaxa, [paax je ayrauax tpu ‘eraprane apmana, a nemTo umpu oa ana o6pa mpera. Ha wemy cy 8a- Terayre camo TpH mjeqene une, ¥ Koje YAR- pajy nepuem; arm 92 ro omm Tapae, 38 ax jo Moryhe HAAORHAAHTH MUXOB HeACTATAR € 10- moby Gpojmmx Tunaxa, nojmwa co cayme 3a mapabamse axopaaa. Ja umcrmx, 2a unje 6am norpebuo xrjeru yoOpasmrm menoqujy, Koja co A0GHsa onmM raas6naom; a TYpum cy woxe ToamKo same- men, 4a Homa Mey mama ajeruha us Ao6pe yhe, Koju ne 6m ona0 Ha weMy BrpaTH, Kojm ra me 6m nocjexona0 m noceyaa HocHo ya co wauyry, y paty, ujemne, na xomy, 6ux0 upu- Beoara yS Kopuue merosora heqepa, 6u10 npurerayra wa machmwa ynopogo ¢ weropme sH6ynoM. Hbaxono je njevame upnawino y cxaaay ¢ muxonom wysnnom. Onn yajepanajy, aa umajy muoro Bame REyTeEA, Hero aM Mu. Ja mesmax mua 1m wx Bume Hero y Hac; ann je curypuo, aa javunom naqamyjy Hame, ma cy ui ToamKO paa6uan ym, Aa je peauno 4y40, aKo mmjocam oraymin0, Ja co uchy ayme Gaparn sapmua opora njesatea; jep uncaum, ax cy ra Mopar syTit cou Dpaunysu, rojm cy npeSunaan y Macnuna, Mano je muxono Copanumre noxa A06pe Mase yaanouo oa Mjecra, raje xm o6sHo oAcjenamo. ‘Ja hy ronopirH camo o cHaanamy ranca, noje ve Morame Aonpmjera 0 muxosux ymujy, a rojo omm uopaxanajy wexom peru yaaucaja pH saBpmeTKY cBAKO RATHUC, A TO, RRO Aa naaaiy y yexur, mro ja we Gx sao Gone yno- pequTa Horo c TuxmM jayRom necTeTa, Kay xoho, ae— “4 chien quand il veut expliquer & son maistre la joye qu'il a de le reuoir. Pensez si an ton d’vn son qui seroit ca- pable d’émonuoir toute Ia terre, Jes hommes ne doiuont pas encore estre excites. Aussi cos ‘Messienrs ne manquent iamais de se mettre ‘en branle des premiers. On les voit tenir des cacillieres de bois entre leurs doigts, de mesme que les guenx en France font de cliquettes. Te manche de ces castagnettes reformées est aussi délié qu'vne plume, & aussi long que Ia moitié da bras. Ie ne scay si lapprebension de les analer en mangeant leur souppe leur a donné cette precaution. Quoy qu'il en soit, ils s'en seruent & leur recreation aussi-bien qu’d table: mais Ia fagon de les manier dans leur bal, est d’éloner les bras par dossus leur teste autat haut qu’ils peun’t étendre, & par le monuement des doigts de Ia main droite, gou- emer ceux de Ja gauche: de maniere que cos ‘manches se croizans leur masque le front d'vne aire de comes, & font vnc cadence sur leur teste presque égale & celle des pieds; parce que Teur methode de dancer est vne espece do sara- bande, qu’ils font en ne déplagant que fort peu Jo pied gaucho; mais seulement en remuant in- cessamment le droit, & tournant tousiours en rond. Leur derniere fagon d’entretien est dans leur cafué, qu’ils prennent tousiours aucc toutes, les grimasses que la crainte de se briler leur fait faire, mais an reste auec vn sorienx, qui semble n’anoir esté innenté que pour déner occasion de parler d'affaires de edsequence. Co quill y a de bon parmy eux est qu'vn chacun ¥ est bien receu: Co qu'il m’on deplaist est qu'vn gros valet d’étable vient faire le pair & compagnon, demande Ia pipe qu’vn honneste homme aura A la bouche, ou luy presente la sienne: & apres en auoir donné, ou pris trois, on quatro gorgées, la rond on Ia recoit auec toute Ia saliue quo le dernior y a laissé. Pour moy ie no crois pas, quelque chose qu'on me die, que de ma vie ie m'y accoutume: car quand mesme i'en aurois ou Phabitude, Ia pri- tuanté que ces gens ont & se communiquer leur baue I'v & V'autro m’en dégouteroit pour tout iamais. Nous prismes enfin congé de nos hostes & de nostre étable. Te pensois ne ponuoir plus rencontror vn si mauuais giste, mais ie re- connus le soir que ces Armeniens auoint eu AS o6jacnm Bom rasan necese, mTO ra oner aaam. Tlouucanre y nanpo ux ya6yherse Aonoan ‘om myaune, noju On Ono y cramy aa morpece smranow semnox. 3a To ce op rocnoga m0- HY KperaTm OAMAX AKON MpBHx eByROBa; ua ux jo uajera naxo apxe mehy mpormea Apbone Kaurune, Rao wro To sme ¥ pannyeno} mpocjaus ¢ werpranrana. [pmato opnx BOBHX xacrasera je TAHKO NonyT wepa # AyrasKo a0 pyko. He suax, 4a au ux je erpax, aa ux we upoxapy eptyhm wopSy yunumo opaxo ompes- muna; aan G20 Kako Onao OHM co px oaGaDH eyxe maa Raorog m mpu ctoay. Hero na- yan, wa oj mx ynorpeSsyjy mpx mrpamy, cactojm ce y Tome, Aa ARMY pyRe MOHAA rxape ROAWKO BME Mory H KPeTHOM mpeTHjy ma ecto} pymu paonajy npermea aujose, raxo xa ce ona Apmana yxpmranajy « santamajy 1610 napow porosa, Te yaapajy Hax raanom reToRo norm TART Kao Horama, jop jo axon Hayna mrpama neKa mper capa6anae}), Roja OHM H3BA- hajy we nomwayhe wero wpio aaxo aujony Mory, aAm 8a To Henpecrao ntoxpehyhu aecay 1 ppteha ce exchop yorono, Fbnxona nomaeqa cabana je nana, xojy ona ‘oujex nnjy npapchs caaxonpenaxponcnoma, ys- POROBAHA CTpAXoM, qa co Ho ONORY, AxM RCTO- A06n0 c osannomhy, noja per Ox, Aa je mt ‘eBome wjecry, camo KAA ce TopopH o BAxKHEM erpapmma. Ifro je y mux a06po to je, an epaxora anjono mpusajy; a mro um co He coma, to je, 48 mpocr nomymap xohe aa yae papa m Apyr Gxaropoanomy sosjexy ma unre y noromera ayay, ojy onaj mia y yormaa uuam uy oner nyba cnojy, Te noqan nam noBy- xap Ana-rpH AuMa, Bpaha jy mam wasax upmwa ca cpox maynaaKom, xojy je AoTeamuR ¥ 0} ocrasuo, LIro co mene rave ja wncaum, xB ROAWKO Me CO Haropaparo, Aa co HMRAAA Hehy Ba wy npusuKnyta, jop nax 6u cou npuBHK- yo poamxa Gaxmanjapyocr, mro jy noRasyje ona veaay y mehycoGHom Aocransamy cpoje comune, 8a yanjex OH we oa we ¢ raymaien ox6naa, Mu co wanoKow pacragocwo oA wamnx rasqa oq mame mrate, Ja cam mneamo, 4a 1) Hea sper erapuwcxora mmamozcxora itcca.raison a'y troauer do la douleur: Car apres auoir cheming treize ou quatorze heures sans débrider (I'vsage estant en ces pays de Lenant de ne faire qu'vne traite pour auoir tout le reste da temps & se roposer & faire Ia cuisine) nous nous arrestimes en yn endroit sous quelques arbres: oi si tost qu'on en eust balayé la neige, acheué do souper, & fait du feu, nous nous couchAmes tout autour sur des balote, pour ostre plus esloignés de Pbumidité de la terre, & nous nous couurismes iusques pardessus la teste de certains tapis faits de camelots fort battas pour nous garantir de celle de l'air. Ces marchands qui sont accoustumer & cette maniere de viure, s'y accdmoderent plus facilement quo non pas moy, qui ne faisoit que commencer mon noui- tint par ces deux premieres iourndes, & qui ne pouuois pas encore ployer mes jambes, ny ré- chaufler mon corps en lo ramassant tout en vne place comme ils font: Neanmoins il me fallut faire de necessité vertu: & i'admiray la Pronidence de Dieu de m’auoir fait petit, car autrement ie n'anrois iamais pa me propor- tionner au pou d’étendut de mon lict. Ie fis en sorte de m'y ajuster comme les autres qui voulurent m'y accommoder, & me voir coucher anant eux. En verité cette sorte do pauillon ost fort bien inuentée, car outre qu'elle est d’aussi peu dépense & autant portatine que leurs tables, on ya si chand dessous qu'on y étouffe, quitte pour en lever vn petit coin anec le bout du doigt. Vn moment y rend antant de fraicheur quil feroit en trois heures en vn autro lieu. Enfin ie m'y assonpis, & sur le iour ie louay ance moy ype montagne de neige qui estoit tombée toute la nuit. Si ie ne pus Ia passer toute & dormir, ie ne perdis pas tout-A-fait ‘mon temps: ie me suis imaginé vne machine que ie fis faire aussi-tost que ie fus arriné en vn lien propre pour cela, dans laquelle ie pounois plus aisément prendre mon repos & ma longueur: car ie no seay de quel tempe- samont ‘'estois douenn en ce pays: autrefois ic mo delassois quand i'estois couché; alors le liet mo lassoit plus que le cheual. Ty romontay ance beaucoup de ioye, & nous arrindmes sar lo soir proche d’vn village od il y anoit vn Han. Nous en estions encore esloignez d'vne demic-lient, quand tous ccux 45 nehy sume nuxaa ma taxo phaso ceparnmre; aan nia voxep yonajex, aa cy onu Jepwonn Mma npapo xaaHTH 3a HMM, jep HAKOH TDi RuecT MAN seTpHaccT caTH nyTOBAHA Ges OA- xopa (nomro je o6uaj y nerowm sexmanta, aa co smrap nyt npesan y jeqanoyr, nano Gu co mpeocraran spemena Morac ynorpe6urn Ma OAMADMIBe H Ta roTORBOHe KYXuBe), Mi ce saycranuemo wa jeqHome ujecty uenoa ne- Ronmxo cra6ata, rajeHo, wowTo moMecMo cH jer, nesepacuo # sananucno satpy, nozujeracno YHAoKoa0 mo oun Garama, Aa 6H ce iro Gone onypanm 04 Baare, a Aa ce SAMITATHMO Of X18- niobe orpiemo ce Ao mpexo yuujy HexaKsun o6po uenpamenum huamena 04 RosauHe, ByRe u cpuae, Onm tprosym, xojm cy npupneam opome Bay 2xNBOTA, HaMjecTIME ce yAOGHNjC OA moe, Rojt Tem mTO Samogex 3a OBA ABA ARNE nyTonama woje Honeveme, wa He Moro. nonyT WHX CABRTH Hore m yrpujarn THje10 exynm co ma jeqnoue xjecty; aan au co je sabano enpajaresurn ¢ myajow, na ce aunnax Goxxjoj nposnaocru, Aa me je yammnza waters pacra, jep mnaxe ne 6x worao achi ma onaxo Tujec- mom xpenery. Ja uactojax, 4a co cujectam no- yr ocramx, xoja omer xrjeaomo, qa oAew cnasatm mpuje wux, sap ga mH yaxorny npu- peqUTH Kano Tpe6a moj ex). Opa sper sagopa je saucra ansax upo- uaxagar, jep He camo mo je spzo jean, na ce onyT wAXopora croaa AaAe mpeHoceTH, wero jom y memy saaaa sarymnuna spyhuua; camo miro, axo Ta ce MpBUTAK nonpHaRrHe, YAApH TaxBa cryAeH, KaKBE co Ho 6x ocjeTHA0 ‘88 Tp cara na Rome apyrom mjecty. Hanoxon yeuyx, a y sopy ce amrox enoa 6paa cHujora, xojs Gjeme mpexo nohm nao. Axo snrasy Hoh 4H He mposeAox y cnaparey, TO umaK He Horpa- Tux yraman uoje apujeme, jep 6ujax nswncano jeany enpasy, nojy m sroropux ncrow ohox Ha sroquuje mjecto, a y Kojo] ca co Morac yao6auje oaMapara u aporersyrm; nomTo ui co je mapas Oxxa y oom xpajy npoxnjenuna. Henaga ornommax roxaweu, OTE MC CAAA nocrema yoapame pehwa, Hero HoTH Kot. Ja yojaxax ¢ necanem wa Mora Koma, a Y¥_ Rovep crurocmo Gusy cena, y xowe Onjamo jeaan xan, Mur Onjacuo yaaseum oa noromera jom jeano mona muse, nay aan cna moja apy-— 46 do Ia compagnie prirent leurs coursos pour aller choisir les meilleurs logemens. Pour moy qui estois déja persuadé de leur bonté, ie les suini & petit pas & passant proche, d'vne petite Mosquée ie pris plaisir & en obseruor Ia struc ture; qui estoit au reste fort commune, mais qui auoit son clocher (ie dirois & vn besoin son crie-Dieu) anssi étroit & son pied qu'il estoit & sm cime; osloué & construit de la mesme fagon quiest & Paris Ia pyramide de I'hostel de Soissons; excepts qu'il n'en auoit pas ny Jes cannelares, ny les moulures; & qu’au liew de In Sphere de fer qui est au dessus de cello de cot Hostel, il y a vno autre petite tour finie en pointe, conuerte de plomb, & au dessus vn croissant. L’étresseur du bastiment de dessus, Iaissoit vne espece de corridor & son pied; celay do dessous ostant beaucoup plus large, sur le- quel vn Ture fit trois tours en dépit du loup- garon; A chacan desquels il s'arrestoit quatre fois, chacune vers vne des quatro parties du monde, od les doigts dans les oreilles il crioit ‘A pleine testo, pour appeller les autres & la priere. De lA ic me rendis au Han, qui estoit instement fait comme vne grange. Les lieux les plus anantagenx estoient ceux od la cou- uuerture n'estoit point rompué. Mes compagnons ¥ auoient déja preparé mon appartement, & placé ma: counerture; sur laquelle i'eus Ia con- solation d'y pounoit dormir tont de mon long. Te lendemain nous nous retirimes dans ‘yn autre Han, dont io veux faire In description; parce qu’en Turquio ils sont tous pareils & celui-ey, de mesme que i'ay fait celle des deux iournées precedentes, afin de remarquer dans ces trois gistes tous conx generalement qu'vn voyagenr peut auoir en Leuant. Co Han n’estoit non plus que autre qu'vn grand lien, long de prés de cont soixante pas, eouuert comme seroit vn grenier; loquel ne receuoit de iour que par la porte, & quelqn petites fentes qui sont an bont des pignons. Les deux costes sont construits de mesme que ceux du Pont-neuf, sur losquels il y a vn certain nombre de cheminées, sitaées d’vne istance égale les vues des autres, Les plas proches d'vne cheminée arrangent leurs cou- uertares entre ces interuales, parce que Vord naire de toutes les personnes qui sont dans vne Carananne, est de s'assossier cing, six, ou sept, xnma yso tpwarm, xo he npnje crnhu, aa oaa- Gepe sa ce mro Goan aexaj. Touro ce 6ujax neh ocsjeqo1mo 0 muxonoj Ao6porm npewa Men ja sx noaarano camjehax, m mpoaaschu wmxo wazony yaxujy, ja ce nosaSanux npoxarpament weaune rpake, xoja y ocrarom Gjeme expos oSuuea, atm mmahame sponux (40 notpebe 6x peRso Goro-BuKaonuK) wero TaKO yaan Ha nO, Hoajy Rao mwa Bpxy, picox m carpahen Ha wagaH nupamnae asopna Soissons y Hapasy, ocnm miro He Ruabaute nonyr norowera oayRa, it cuca, mrTo MjecTo xemesHE RyFAe, RojoM je yxpamen xpon onora asopna, mua jom jeqna MAXOHS KYAA, o& IEBACTMM BLOM, TORpEBCHA oxosos, Haq Kojow erpurs noayujecen. Yeanocr Topmera sqama wmNG, Aa nA nogAMORjy My we HeKa Bper xoqHMKa (somo je adme saame sesoro mumpe), kojux jeqan Typumn zpa nyta oGuaasu m 5a cpanora opera saycranaa co m0 eTHPH nyTa, npema 4erupa crpano camjera, Te saTenHE cH nperAMa Yura, HB cpera rpaa save, nosmsnyhn ocraxe ma moamray. Ogarze nobox y xau, nojm Sjeme ynpapo naummex xao Haj6oma wjecra Onjaxy ona, rajeno xpos ne Gjeme mpo6ujes. Moja cynyt- uuu Onan cy mu ch mpanpasaau cram npoctpax moj joprait, a ja co rjemmx, aa hy a menry A06po wonpyxen mohm npocuasara. Cjytpagan orcjeaoemo y apyrou xany, Koja hy nam onmcars, jep cy y Typonoj xanoan cawinm opomy; nao mro ro Gajax yauuuo an Upijanisa Apa jana, Raxo 6m ¢ ona TpH HO- humra mpegosuo cpa oma, mro mx nyTHMK aoxe yonhe nahn na Heroxy. naj, xaorog u nommexmH xan, He Gujanie Hero rpAHa mpocropuja, ayraana jeqno cro w meaaecer xopavaja m noxpupena nonyr axGapa. Cejerso mpoaupame cao xpos spara m Kpos HeROAMKO MaXeHHX nYROTHHA HA RpSjy RAR anon. O6je expaue srpage carpahene cy nouyr xpuaa Pont-neuf-a}); ayx mux mua HoKoamKO oyara, mebycoGno nopexanux y jeqnanmw pa crojamma. Onn, nojn cy co waujecraan y ne- nocpeawoj Gxsuum Tux opera. npocrapy caoje joprane mo rm xebhynpocropmaa, jep je o6n%aj, 4) Moer y Mapmay.