Prenosnici

 Mašine koje služe kao posrednici između pogonskih i radnih mašina sa zadatkom da mehaničku
energiju pogonske mašine prilagode porebama njenog korišćenja u radnoj mašini nazivaju se
prenosnicima.

Funkcija prenosnika

 Prenosnici su mašinski podsistemi ili komponente mašina koje čini funkcionalno povezani skup
elemenata za prenošenje i za transformaciju mehaničke energije, kao i drugi mašinski elementi i
delovi namenjeni za izvršavanje sporednih i pomoćnih funkcija. Osnovna funkcija prenosnika je
trensformacija ulazne ugaone brzine, izražena brojem obrtaja motora nul u izlazni broj obrtaja u
jedinici vremena nizl, koji odgovara potrebama radne mašine.

Vrste prenosnika

 Mehanički

 Hidraulički

 Pneumatski

 Električni

 Kombinovani

Mehanicki prenosnici snage

Direktni prenosnici:

 Frikcioni prenosnici

 Zupčani (nazubljeni) prenosnici

Posredni prenosnici:

 Kaišni (remeni) prenosnici

 Lančani prenosnici

 Prenosnici pomoću užadi

 Vrste prenosnika u zavisnosti od prenosnog odnosa

 Zavisno od prenosnog odnosa, prenosnici se mogu svrstati u sledeće grupe:

- Reduktori (i1)

- Multiplikatori (i1)

- Menjačke kutije

Frikcioni prenosnici

 Frikcioni prenosnici su mehanički prenosnici sa neposrednim dodirom, koji prenose obrtni

moment zahvaljujući prianjanju frikcionih točkova

 Točak koji predaje obrtni moment naziva se pogonski, a točak koji prima obrtni moment naziva
se gonjeni točak

 Smer obrtanja frikcionih točkova je suprotan

 Kod ovakvog prenosa obimne brzine dodirnih tačaka jedne i druge radne površine moraju biti
jednake

Osnovne karakteristike frikcionih parova:

 Za prenošenje obrtnog momenta potrebno je obezbediti odgovarajuću normalnu silu Fn.

 Veličina sile Ft, koja se može preneti posredstvom frikcionog para, ograničena je veličinom
normalne sile Fn i koeficijentom trenja .

 U toku rada prisutno je proklizavanje usled preopterećenja, kao i elastično i kinematsko klizanje,
usled čega se dodirne površine zagrevaju i habaju.

 Proklizavanje usled preopterećenja ima ulogu osigurača od preopterećenja, ali je frikcioni par
nesiguran u pogledu prenosnog odnosa.

 Frikcioni parovi primenjuju se kod mašina koje ne zahtevaju tačan prenosni odnos, a rade sa
snažnim udarima, npr.: mešalice, mlinovi, frikcione prese.

Zupčani parovi

 Kod ovih parova prenos se ostvaruje zahvatanjem zubaca pogonskog i gonjenog zupčanika. Time
je omogućeno kotrljanje kinematskih površina bez klizanja, prenosni odnos je siguran a nosivost
višestruko povećana.

 Pozitivne strane su: male gabaritne dimenzije, visok stepen iskorišćenja, izdržljivost i trajnost...,
dok su negativne strane: vibracije i buka pri radu, habanje i trošenje u radu...
 Podela zupčanih parova

 Tri su osnovne grupe zupčanih parova prema položaju osa:

 zupčani parovi sa paralelnim osama ili cilindrični zupčanici

 zupčani parovi sa osama koje se seku ili konični zupčanici

 zupčani parovi sa osama koje se mimoilaze ili hiperboloidni zupčanici

 Podela zupčanika prema obliku zubaca:

 pravozubi

 kosozubi

 strelasti

 spiralni

 Podela zupčanika prema ugaonoj brzini:

 sporohodni (normalni) zupčanici

 visokobrzinski zupčanici

Podela zupčanih parova

 Podela zupčanika prema tačnosti sprezanja:

 zupčanici sa normalnim zazorom

 bezzazorni zupčanici

 Podela zupčanika prema obliku profila zubaca

 evolventni

 cikloidni

 Novikov

Cilindrični zupčani parovi

Cilindrični zupčani par čine dva zupčanika spregnuta posredstvom zubaca. Na zupčaniku se
razlikuju zupčani venac (zupci, međuzublja i prsten ispod podnožnog cilindra) i telo zupčanika sa
glavčinom.
Kosozubi zupčanici

 U slučajevima kada je potrebno preneti veću snagu pri velikim obimnim brzinama i velikim
prenosnim odnosima (i=15...20) uvode se cilindrični zupčanici sa kosim zupcima.

 Mirniji su u radu i veća je aktivna dužina zupca, ali se pojavljuje i aksijalna sila koja opterećuje
vratilo.

 Profil ozubljenja u čeonoj ravni razlikuje se od profila u normalnoj ravni. Čeona ravan t-t stoji pod
uglom  (koji se zove ugao nagiba zuba) u odnosu na normalnu ravan n-n.

Parametri kosozubih zupčanika

 S obzirom da čeona ravan t-t stoji pod uglom  u odnosu na normalnu ravan n-n, parametri
ozubljenja u ovoj ravni su:

 Ugao nagiba pravolinijskog dela osnovne zupčaste letve:

 Podeoni korak profila osnovne zupčaste letve:

 Modul osnovne zupčaste letve:

Konusni zupčasti parovi

 Kada je potrebno promeniti pravac izlaznog u odnosu na ulazno vratilo koriste se konusni
zupčanici.

 Nosivost im je manja, pa se uglavnom koriste na prvom stepenu prenosa, gde su obrtni momenti
mali.

 Izrada ovih zupčanika skuplja je od izrade cilindričnih zupčanika.

 Ugao između osa je najčešće 90.

 Mogu biti sa pravim, kosim i krivim (spiroidnim) zupcima.

Pužni prenosnici

 Pužni parovi omogućavaju sprezanje mimoilaznih vratila pod uglom od 90, uz ostvarivanje
velikog prenosnog odnosa, uz miran rad, ali uz zagrevanje i manji stepen iskorišćenja.

 Pužni par sastoji se od pužnog zavrtnja – puža i pužnog točka.

 Pužni par predstavlja klizni spoj – funkcija se ostvaruje na principu intenzivnog klizanja.

 Puž se najčešće izrađuje od čelika, a pužni zupčanik od bronze.

 Pužni parovi mogu biti cilindrični i globoidni.

Opterećenje zupčanika

 Prenos obrtnog momenta sa pogonskog na gonjeni zupčanik ostvaruje se silom kojom bok zupca
pogonskog zupčanika deluje na bok gonjenog zupčanika.

 Ako se zanemare dodirne deformacije, može se smatrati da ova sila ima karakter linijskog
opterećenja.

 Ova sila u svakoj tački linije dodira ima pravac zajedničke normale na spregnute bokove zubaca.

 Na mestu dodira javlja se i sila trenja koja ima pravac zajedničke tangente, odn. isti pravac, ali
suprotan smer od brzine klizanja

Normalna sila na zupcu

 U toku sprezanja, pravac normalne sile se menja od temena ka podnožju

 Normalna sila može se razložiti na tri međusobno upravne komponenete:

 Obimna ili tangentna sila Fo, u pravcu obimne brzine u trenutnoj tački dodira

 Radijalna sila Fr , u radijalnom pravcu zupčanika

 Aksijalna sila Fa,u pravcu ose obrtanja zupčanika

 Pri proračunu zupčanika polazi se od pretpostavke da je celokupna normalna sila koncentrisana u

trenutnom polu i to u preseku kroz sredinu zupčanika

Obimna sila na zupčaniku

 Od tri navedene komponente jedino obimna sila redukcijom na osu odgovarajućeg zupčanika
daje obrtni moment, odn. samo ona igra aktivnu ulogu u prenosu snage.

Obimne sile

 Smer sile Fo1 kod pogonskog zupčanika suprotan je od smera obrtanja

 Smer sile Fo2 kod gonjenog zupčanika je u smeru obrtanja

Radijalne sile

 Radijalne sile teže da razdvoje zupčanike i imaju smer ka centru obrtanja zupčanika.