узевши обличје човека: "И Логос постаде тијело" (Јн. 1,14).

Преко живота, смрти и Васкрсења

Оваплоћеног Бога Логоса остварује се сами домострој Спасења (Еф. 1,9). Људи постају
"причасници Божанске природе" (2. Петр. 1,4; Еф. 2,18). Пошто је у лич ности Исуса Христа, Који је
"икона Бога невидљивога" (Кол. 1,5), сам Бог лично присутан међу нама, "Јеванђеље Христово"
(Гал. 1,7; Дела 8,35; 12,38; Рим. 1,16) чини јединствен и потпун извор божанског Откривења. Исус
Христос јесте "Посредник" Новога Савеза о којем је пророковао пророк Јеремија (31,31), оног
коначног савеза у којем ће се испунити сва Божија обећања дата од искони људскоме роду (2.
Кор. 1,20). У односу према Староме Завету, Нови Завет јесте његов продужетак, али и савршенство
(Мт. 5,17-19; 1. Кор. 15,3-4; Рим. 3,21, 31; 2. Кор. 3,1-16; 1. Кор. 10,1-6). Откривење Божије у Исусу
Христу јесте "Јеванђеље спасења" (Еф. 1, 13); оно чини свршетак и пуноћу божанског Откривења,
а дато је једанпут заувек: "Ријеч Божија остаје увијек" (1. Петр. 1,25). Зато је реч Божија, саопштена
Духом Светим, "Ријеч Истине" (Еф. 1,13), "Вјечно Јеванђеље" (Откр. 14, 6).