Web novinarstvo ispit

Pojam komunikacije:

Pojam komunikacije u užem smislu predstavlja razmenu, prikupljanje i

stvaranje protoka informacija između ljudi, životinja i drugih entiteta,
živih ili neživih, uključujući i kompjutere.

U širem smislu komunikacija predstavlja bilo kakav protok informacija,

energije ili sile.

Može se reći da je ona nastala zbog potrebe čoveka da olakša sebi razvoj,
radi kvalitetnijeg i uspešnijeg povezivanja među ljudima, i odnosi se na
interakciju, davanja i primanja informacija.
Tokom ovog procesa stvara se interpersonalna komunikacija, ili
interpersonalni odnos, koji omogućava čoveku da izrazi svoje fizičke,
emotivne i psihološke potrebe, i da se prevaziđu barijere
koje postoje kod svakog od nas u bilo kom trenutku.

Da bi se o komunikaciji pričalo, moramo utvrditi o kakvom tipu komunikacije

se radi (verbalni, neverbalni...), između koga, i sa kojim ciljem.

Ona se može odvijati po 3 različita pravila semiotike, a to su

 Sintaksa
 Pragmatika
 Semantika

Učesnici konverzacije među sobom dele zajednički skup pravila i kodova,

putem kojih se ostvaruje komunikacija. Najčešće je to u pitanju skup
lingvističkih kodova, i upotreba simbola putem jezika.
 Najprostiji vid komunikacije podrazumeva dva pojma: - pošiljaoca
informacije, i primaoca informacije.

Komunikacija se odvija iz različitih razloga, a neki od njih su, želja

za dokazivanjem, iskazivanjem, pripadnost nekoj društvenoj grupi itd...

Postoje različiti tipovi komunikacije:

Neverbalna komunikacija- bez upotrebe reči, ili bilo kakvog

lingvističkog koncepta.

Simbolička komunikacija – vrsta komunikacije, tj razmena informacija,

koja se odvija sa očekivanim ciljem i menja razvoj događaja.

Komunikacija kod životinja, masovna komunikacija, razvojna

komunikacija...

Kao pojam, komunikacija se javlja najranije još u doba Sokrata, i tokom

svog postojanja u to vreme dobijala je različite nazive- Sokratika,
Sokratova metoda...
Jedni od svedočanstava diskursa komunikacije takođe predstavljaju Euklid,
Ksenofon...

Pojam komunikologije:

Najčešće se ostvaruje kroz 3 aspekta:

1. Sadržaj
2. Forma
3. Odredište odnosno destinacija.

Pojam šuma, komunikacione buke- predstavlja izobličenje ova pomenuta

3 elementa tako da informacija postaje delom netačna.
Postoje i različite forme izražavanja, kao što je npr. neverbalna
komunikacija- vid komunikacije koji isključuje upotrebu lingvističkih
kodova, upotrebu telesnih znakova, odnosno telesnog jezika.

Zatim, pisanje i govor- informacija koja se prenosi zavisi od načina

kombinovanja simbola, i sistema znakova koji označavaju semiotički
kod.

I na kraju, tako skrojena informacija, kao rezultat spajanja sadržaja

i forme, stiže na određeno odredište, kao poruka.
Inforamacija može biti upućena i ka samom izvoru informacije ili ka
nekom drugom pojedincu.

Primer: Interpersonalna komunikacija, upućena nekom drugom entitietu,

najčešće pojedincu ili grupi.

Dijalog – karakterističan oblik komunikacije i njen najčešći oblik,

odvija se kao radnja govora uz upućivanje različitih misli, zasnovan
na prinicipu povratnih informacija. Pojašnjavaju se nejasni elementi
komunikacije, i takvi se vraćaju drugom ( originalnom pošiljaocu), i
dešifruje se poruka.
Da bi vid komunikacije bio dijalog- mora biti upućena ka drugoj osobi
(entitetu).

MEDIJI ZA KOMUNIKACIJU

Ekspanzija medija za komunikaciju dešava se u 20. Veku, može se reći

da je za nju zaslužan Nikola Tesla, otkrićem analognih tipova
komunikacije, svojim transokeanskim radio prenosom, i time je
otvorio put komunikaciji i njenom razvoju i stvaranju globalne
komunikacione mreže najpre analognog a kasnije i digitalnog tipa.

Digitalna komunikacija, zasniva se na prenosu radio i tv signala,

putem medijatora kao što je npr kompjuter, ili radio il tv. U njenoj
osnovi nalazi se digitalni elektrosignal.
Okosnicu savremene digitalizacije i digitalne komunikacije
predstavljaju elektronska pošta, i razgovori u režimu realnog
vremena.

Digitalna komunikacija omogućava korisnicima da vrše prenos

informacija u realnom vremenu, na velikoj udaljenosti...
Takav princip je nazvan: ,, Mnogi ka mnogima’’

Tradicionalni mediji, masmediji, poput tv-a, radija i sl, favorizuju

drugačiji pristup, odnosno jedan ka mnogima:
Zasnovan na jednosmernom prenosu mnoštva informacija.

S razvojem različitih vrsta medija, određena civilizacijska razdoblja

dobijala su drugačija imena, tako Vilijam Garhej navodi 5 različitih
razdoblja civilizacije:

1. Ideografsko pisanje
2. Pisanje alfabetom
3. Štampanje
4. Elektronsko simanje i prenos
5. Kompijuterska komunikacija

Najsavremeniji pristup komuniciranja po tipu mnogi sa mnogima je

razgovor i razmena informacija putem smart telefona, koji svojim
perforamnsama omogućavaju momentalnu razmenu informacija, u realnom
vremenu, putem umrežavanja.

U procesu komunikacije, srešćemo se sa mnogim izarazima kao što su,

masmediji, multimediji i metakomunikacija.

Masmediji: pojam koji podrazumeva najmanje prisustvo dva medija,

stvara se određena audiovizuelna poruka kod učesnika komunikacije, s
tim što svaki medij zadržava sopstvene karakteristike.
 Multimediji: Odnosi se na medije koji su specijalno dizajnirani da
zadovolje potrebe masovne publike. Termin se vezuje za početak 20.
Veka. U multimedije ubrajamo reklame i propagande.

Metakomunikacija: Komuniciranje u vezi komuniciranja – među radnje

koje doprisnose komunikaciji.

JEZIK

Termin jezik podrazumeva sistem signala kao što su zvukovi, glasovi,

intonacija, visina, pokreti i gestikulacija.

Ukratko, jezik se može razumeti kao komunikacija putem signala- što

znači da i životinje komuniciraju sopstvenim jezikom.
Na svetu postoji hiljade jezika, i oni svi, ma koliko različiti imaju
i određene zajedničke karatkteristike. Poseduju određena pravila,
skup elemenanta.

SEMIOTIKA

Pojam semiotika predstavlja: sve ono što je oko nas, način

razmišljanja, neki znak.

AUDIOVIZUELNO

Pojam audiovizuelno označava da nešto posmatramo sa svoja dva čula, vidom i

sluhom.
U zavisnosti od toga, onome što čujemo ili vidimo, ili i vidimo a ne
čujemo, ili obrnuto – možemo verovati ili ne.

Veliki problem današnjice je prenaglšenost, danas je sve ono što vidimo ili
čujemo, bolje od onoga što možemo sami iskusiti.

OSNOVNI ELEMENTI ONLAJN NOVINARSTVA

Kako su postojale razne tehnološke promene u svetu u posledjim decenijama,

tako je se i novinarstvo menjalo kroz njih, zajedno sa tehnologijom.
Promene koje su se dogodile u novinarstvu i napredak, početkom veka bio je
nezamislim i u granicama fikcije.

Primeri: Kada je preminuo američki predsednik Linkoln, 1865, građani

Amerike nedeljama to nisu znali. Kada je umro Mekinli 1901, građani to
takođe nisu znali nedeljama, ali kada je izvršen napad na svetski
trgovinski centar 100 godina kasnije, prenos napada išao je uživo.

Sa pojavom novih medija i načina, ipak uloga novinarstva ostaje ista a to

je brzo i tačno prenošenje informacija. Osnova vesti, takođe – ostala je
ista.

Pojam pravovremenog objavljivanja-

S razvojem novih medija, omogućen je trenutni prenos informacija, što je u

potpunosti redefinisalo saopštavanje vesti.
Danas se to radi bez ikakvog odlaganja, što je jasno doprinelo razvoju
pojma brzine – danas lokalnim vestima možemo smatrati vesti iz bilo kog
dela sveta, u geografskom smislu.
Pojam brzine nikad nije gubio na snazi, on je jedan od najbitnijih
emlemenata novinarstva, samo su se gubile granice koje su postojale između
različitih vrsta medija.
Npr, danas se o nekom događaju sa drugog kraja sveta putem skype-a može
izveštavati dok događaj još uvek traje.
Pojam istaknutosti –

Danas su novinarima dostupne mnoge informacije koje ranije nisu bile.

Dostupni su im arhivi.. postali su još značajniji nego ranije, baš
zato što raniji jednodimenzionalni prikaz informacija, danas sve
manje zastupljen.
S razvojem novih medija, i porast dostupnosti podataka (internet,
baze podataka, podaci iz vlade i sl), porasla je i potražnja za
novinarima... Danas novinari imaju priliku da se prikažu u najboljem
svetlu, ne samo kao novinari već i kao kreatori priče, dizajneri, da
postanu prepoznatljivi publici, nasuprot jednosmernosti štampanog
medija.

ONLAJN NOVINARSTVO I NJEGOVA SUŠTINA

S razvojem novih medija masovonog komuniciranja – dostupnost internetu,

koji je ranije bio privlilegija visokih službenika, profesora i sl,
novinari su shvatili dostupnost interneta za širenje medija koji
predstavljaju.

Ono što razlikuje web novinarstvo od klasničnog tradicionalnog novinarstva

u osnovi jesu, dostupnost više vrsta medija na internetu i njihovo
kombinovanje, za mogućnost kreiranja priče, intervjua, i ostalih novinskih
žanrova.

Javlja se mogućnost kombinovanja video isečaka, snimaka s vestima i sl...

Čime je internet medij dobio mogućnost da se takmiči sa radio i tv
novinarstvom.

Pojam koga se moramo paziti kada je u pitanju web novinarstvo –

Jeste pojam zgrtalice – klasičnog kopiranja apsolutno istog sadržaja

na online verziju novina, kao sa štampanog izdanja.
Sa pojavom novih medija porasla su i očekivanja, puko kopiranje sada
nije dovoljno, publika želi da ima više sadržaja, kako bi im pokazali
 da je sve što pružamo dobro organizovano, sofisticirano i dobro
dizajnirano pre svega.

Danas se pojmu web novinarstva okreću čak i oni mediji koji imaju ustaljeno
velike tiraže štampanog medija, baš zbog velikih mogućnosti koji ovaj vid
komunikacije pruža.

Primer online izdanje Politike, koje je u početku svog psotojanja bilo puko
prepisivanje štampanog medija, i moralo je se novim poboljšanim sadržajima
dokazati, da je dostojno tiraža koje ima štampana verzija ovog medija.

Iako se promenio način pristupa novinarstvu, njegova osnova se nije

promenila – mediji žive od prodaje vesti s toga moraju da nastoje da one
budu prenešene što tačnije, brže, eksplicitinije, i bolje, odnosno
kvalitetnije.

KAKO NAĆI IDEJU?

Kada je u pitanju novinarstvo, u onim danima kada ima mnoštvo dešavanja

ideje za pisanje nije teško naći. Problem su oni dani tzv prazni dani, kada
tih dešavanja nema, a glad za informacijama od strane publike je potrebno
zadovoljiti.

Uglavnom sve novinske organizacije imaju određene ciljne grupe, čija

interesovanja pretražuju i o njima se trude da pišu i ispunjavaju njihova
očekivanja.

U online medijima, to može biti na različite načine kao što su npr: oglasne
table, virtuelni prostor s informacijama koje su lako dostupne, zatim
online čet-sobe, gde mogu da komuniciraju međusobno, ili sa urednicima,
zatim putem anketa, gde mogu iskazati svoje mišljenje.

Gde naći ideju?

Ideje za priču novinar može pronaći svuda, na Google-u, na blogovima,

forumima...
Jako je važno da u takvim situacijama ne vršimo plagiranje i puko kopiranje
tekstova i ideja, već da ukoliko to radimo, navedemo i citiramo izvore.
Trendovi koji su takođe povezani sa temom, mogu biti dobar povod za
priču...

Veliko interesovanje za bavljenjem web novinarstvom proističe iz želje

mladih najpre, da iskoriste tehnološke mogućnosti koje su im pružene, u
sklopu sa informacijama koje su im dostupne, odnosno razumevanje pojma
razlike između tradicionalnog i online novinarstva u skladu sa mogućnostima
tehnologije.

Kada je u pitanju online novinarstvo, mnogo se pažnje posvećuje analizi i

detaljima toga koliko publika vremena utroši na jedan sadržaj, šta je ono
što je zanima, i koliko će se puta vratiti.
Važno je stvoriti kontinuirani sadržaj kojem će se publika vraćati iznova,
i koji će trajati bez prekida.

Mnogi mediji u toj ,,igri’’, povlače kartu emocionalnosti, jer mnoštvo toga
što preko dana čujemo/vidimo, ukoliko nas ne pogodi nećemo zapamtiti. Zato
se mnogi služe tom emocionalnom kartom, jer to nas tera da zapamtimo, i da
se tome posvetimo.

VEŠTINE DIGITALNOG NOVINARA

U digitalnoj sferi, akcenat je na onome šta drugi kažu o nama, a ne šta

kažemo o sebi, znači, na broju ljudi koji nas prati.
Ni kvalitet ne sme izostati, ali je svakako broj pratilaca presudan. Tako
se dolazi do osnovnih elemenata online novinara, a oni su drugačiji od onih
elemenata štampanih medija.

Online novinar, iako te granice još nisu jasno definisane, mora biti
svestran.
Prema rečima vodećih novinara u online sferi, kao što je Oven Jangmen –
fleksibilnost je prva veština koju novinar novog doba mora da poseduje.

Novinar digitalnog medija, mora znati i da uređuje sadržaje, ne samo da

piše vesti. Mora znati da kreira priču, dizajnira stranicu...

Svestranost je još jedna odlika dobrog novinara- on mora biti i producent

sadržaja, mora ostaviti prostora uredniku da ga može upotrebiti u različite
svrhe, ne samo pisanja priče, iako mora poznavati osnove tradicionalnog
novinarstva. A to podrazumeva i mogućnost istraživanja, kreiranja,
predviđanja, formatiranja i sl...

IZVORI I BAZE PODATAKA NA WEB-U

Internet predstavlja nepresušan izvor informacija, kada se radi o online

novinarstvu, i o novinarstvu generalno.

Dobrim izveštačem se smatra onaj koji zna gde se sve informacije nalaze.

Krejg smatra da pored osnovnih izvora, moramo koristiti i pomoćne, jer

moramo, kao što to načela novinarstva kažu, uvek imati više izvora
informacija. U slučaju interneta, po Krejgu, dobar izvor inforamcija je
onaj koji nam je uštedeo vreme.
Opasnost je u tome što tako, korišćenjem linkova i drugih pretraživača,
novinar će doći u situaciju da se mnogo odalji od teme, i znatno je
proširi, dodavanjem tih određenih multimedijalnih sadržaja. To će izbeći
tako što koristimo

Tzv spajder program, koji vrši selekciju datih stranica po ključnoj

reči teme.

Ukoliko radi za online izdanje, najbolji ,,drugi’’ izvor informacija

novinaru biće arhiv, jer se tamo fajlovi čuvaju i do godinu dana, i
klasifikovani su po datumu.
Takođe, bitno je obratiti pažnju i na predhodna izdanja o datoj temi, kako
bismo izbegli ponavljanje.

Bazu podataka koristimo u nekoliko slučajeva, i to najčešće kada želimo da:

-pronađemo novu temu za priču,

-pronađemo informacije o novoj temi
-pronađemo ranije inforamcije o datoj temi,
- i kada proveravamo činjenice.
U pretraživanju prema ključnoj reči važno je, razmisliti dobro o čemu
želimo pričati, ne udaljavati se od teme, jasno formulisana ključna reč,
kako ne bi dobili mnošto informacija.

IZVORI INFORMACIJA

Izvore informacija novinar gradi na samom početku svog angažovanja u sferi

novinarstva, jer oni predstavljaju okosnicu našeg posla. U novije vreme,
jako je bitno izvore iznova sticati što bolje koncipiranim pitanjima,
provokativnijim, iz raznih društvenih sfera takođe!

Problem koji se tiče izvora u online medijima je takav, da danas bezobzira

na novu tehnologijju idalje nismo prešli prepreku čekanja, npr za intervju,
prepisku imejlom, komunikaciju sa PR menadžerima i sl.

Zato je potrebno da novinar održava stalne kontakte što sa običnim ljudima

što sa ljudima koji su na visokim pozicijama, i u stalnom kretanju u
različitim sferama društva, kako bi mogao brzo i lako da dođe do potrebe
informacije, bezobzira za koji medij radi. Svaki kontakt koji imamo,
posmatra se kao potencijalni nosač ekskluzivne vesti u nekom momentu,
novinar ne zna kada će mu koji kontakt doneti bitnu informaciju, a ne sme
sebi dozvoliti da čeka da mu informacija padne s neba.

Nisu svi izvori isti, niit gledaju na isti problem na isti načim ( što
implicira da ih uvek moramo imati više).

Zato je važno da kada proveravamo izvore, postavimo sebi nekoliko ključnih

pitanja:

Ko je osoba koja nam je izvor ( da li ima kredibilitet ili ne)

Odakle njoj informacija ( ukoliko je neka zvanična kuća, da li je istinita
ili ne)
Koji su joj motivi da nam ispriča tu informaciju? (Ima li skrivenih motiva)
Da li ta osoba može da zna tu informacijju ( npr niže hijerarhijski
zaposleni u nekoj firmi, često mogu biti izvori informacije)...
 INTERVJU NA WEB-U

Intervju se u osnovi sastoji iz pitanja i odgovora, i to je njegovo osnovno

načelo. On, ipak može poslužiti kao sredstvo prikupljanja informacija za
ostale žanrove novinarstva.

Najveću ekspanziju intervju je imao u sportskom novinarstvu baš zbog svoje

forme, ali može doći do toga da se ode u dve krajnosti, baš zbog
popularnosti intervjua u sportskom novinarstvu i njegove prirode (
intervjuisanje poznatih ličnosti o uspesima):

prva krajnost jeste euforija koja će izazvati intervju sa tom ličnošću zbog
postignutih rezultata,

I druga: negativni komentari zbog koncipiranih pitanja, i njihovih mana...

U sportskom novinarstvu najbolje je naći sredinu.

Veliki problem koji je nastao, a vezan je za intervju jeste, što se on

danas korisit u svrhu popunjavanja prostora, što ga odaljava od njegove
osnovne funkcije. Takav vid je kontraproduktivan, i može dovesti do toga da
izgubimo i čitaoce i saradnike.

Intervju se sastoji iz 3 dela.

Prvi je predstavljanje sagovornika i povod za intervju, najčešće se koristi
narativni lid, u tom delu.

Zatim središnji, u kome se dalje razrađuje povod intervjua, kroz pitanja i

odgovore, u vidu parafaraziranja i citiranja, posebno ukoliko se radi o
narativnom tipu.

Ovde se može i videti odlika intervjua, koji uglavnom pretavlja odliku

novinara, i njegov način pisanja, zato se kaže da tipova intervjua ima
koliko ima i novinara.
 PODELA INTERVJUA:

-Informativni intervju,

(Tip intervjua za prikupljanje informacija, uglavnom za korišćenje u drugim

žanrovima novinarstva. Velika zamka ukoliko je u pitanju sportski intervju,
jer on sam po sebi ima mnoštvo informacija, koje mogu biti date od strane
igrača ili novinara, ali ostaje prostor da se publici ponudi mnoštvo
zapažanja reakcija na temu i sl...)

-Intervju gledišta i ideja

(Sagovornik govori o aktuelnoj temi, na osnovu svojih gledišta, i načina
razmišljanja iznoseći sopstvene stavove. Idealan je da bi se neki stavovi
objasnili i time se odgovorilo na najčešća pitanja o njima, i kako bi se
oni bolje obrazložili.)

-Intervju profil
(Sagovornik je centralna tema intervjua, njegov lik i delo, sa ciljem da se
publika što bolje upozna sa njim).

-Narativni intervju

Svi ovi žanrovi intervjua mogu se međusobno preplitati, mešati, nema jasno
definisanih granica, naravno u onoj meri u kojoj smo sigurni da se postiže
kvalitet, dinamika i svežina.

Za dobar intervju potrebbno je da sagovornik ima dobro znanje o temi, dobru

pripremu za sam intervju, kompetencija novinara, poznavanje poslovne etike,
brzi refleksi, sposobnost brzog razmišljanja...

Koncept dobrog intervjua:

SLUŠANJE SAGOVORNIKA

(mnoštvo pitanja možemo dobiti iz samo jednog odgovora na naše

prethodno postavljeno pitanje),

Unapred spremnjena okvirna pitanja, okosnica intervjua,

 Izbegavanje pitanja na koje se može odgovoriti sa da ili ne,

Dobra priprema za intervju ( istražiti prethodno date intervjue, izbegavati

postavljanje pitanja na koje već znamo odgovor)...

STILOVI PISANJA U ONLAJN NOVINARSTVU

Kada se radi o onlajn novinarstvu, mediji koji se prevashodno bave

pisanjem, koriste se različitim metodama pisanja, kako bi se bolje
ukombinovali sa sadržajima koje pruža web novinarstvo, u odnosu na
tradicionalni medij.

Ono što je osnovna razlika između pisanja u tradicionalnim medijima, i web

novinarstvu jeste razvojni proces priče, kako bi se uobličila njena forma
i odgovarala zahtevima multimedijalnih mogućnosti koje imaju na
raspolaganju.

PRVA FAZA: bila je razvojna etapa i-mejl-a, ali se brzo shvatilo da email
ne može da pokaže sve prednosti i namere. Iz ove faze stvorio se uopšte
prihvatljivi način pisanja u web novinarstvu, koji je daleko slobodniji
nego email.

Tokom 90ih godina, web novinarstvo je bilo drugačije nego danas.

Sastojalo se iz interpretacije dve vrste vesti:

- Vest koja je bila gotov proizvod na kojoj je radilo mnoštvo ljudi,

nastala u okvirima pofesionalne novinarske oraganizacije, a korisnicima je
stizala putem online servisa.

- Vest koja je se morala obraditi, na kojoj je radio mali broj ljudi, bila
je manjeg kapaciteta, i koristila je jednostavniji sistem. Korisnicima je
stizala putem email-a.
DRUGA FAZA: Podrazumevala je prenošenje informacija putem televizije, jer
je broj kompjuterskih korisnika bio jako mali. To je predstavljalo novu
fazu prenosa informacija elektroniskim putem. Taj sistem se zvao ,,video
tekst’’, i prosleđivan je korisnicima koji su bili pretplaćeni na takvu
vrstu medija, i omogućavao im je da direktno iz fotelje čitaju vesti na tv-
u.

TREĆA FAZA: počela je ekspanizijom i sve češćom upotrebom kompjuterskih

uređaja, kompanije su želele da osmisle novi način plasiranja informacija i
u to su ulagale, u reklamne svrhe, što i nije urodilo plodom sve do pojave
interneta.

Pojavom interneta dolazi do redizajniranja vesti, i spajanja osnovne uloge

vesti, sa novom metodom online razgovora, a to je informisanje.

PREDNOSTI I MANE ONLINE VESTI

Sa pojavom novih medija, njihove fizičke osobine odredile su i način na

koji će poruka biti plasirana.

Iako postoje mnoge prednosti online novinarstva, ovaj vid komunikacije je

u određenom smislu ograničen. Dok u TV vestima npr imamo i sliku( video) i
audio koji su spojeni, i u živom su programu, pružaju neprekidan protok
informacija, dok online novinarstvo često zbog veličine ekrana, ne može
imati isti obim. Uz to, kompijuterski korisnici uglavnom ne vole da čitaju
dugačke tekstove.

S druge strane, prednosti online medija, kao medija na internetu su

raznovrsne, jer je internet sam po sebi medij bez ograničenja.
Upotrebom linkova, omogućavamo korisnicima da čitaju više priča o istoj
temi. Mogu se stvoriti online arhivi određenih priča, dodati audiovizuelni
sadržaj po sopstvenom nahođenju novinara, takođe pruža nam mogućnost da
neprestano dopunjujemo i obrađujemo teme, što je u odnosnu na štampani
medij, prednost.
 KAKO ZADRŽATI I PRIVUĆI PUBLIKU?

U eri online novinarstva, jedna stvar je pored svih promena koje je ovaj
vid izveštavanja doneo, ostala imperativ – a to je pisanje uvodnih tekstova
na zanimljiv i originalni način, uz poštovanje svih novinarskih pravila,
jer je on nezaobilazni faktor u privlačenju i zadržavanju čitalačke
publike.

Naslov je logičan, svrsishodan sa aspekta novinarskog i komercijalnog, i

tu se ogleda činjenica da on služi za privlačenje čitalaca, samim tim za
ostvarenje profita, i ekstraprofita. Međutim, vreme kada se postojanje
novina merilo postojanjem profita je zauvek prošlo.

Razlog zašto se tome idalje posvećuje tolika pažnja jeste što je

informacija određena vrsta robe, koja mora da se proda, verifikuje, i samim
tim pozicionira sebe i medij koji je prodaje na medijskom tržištu.
Suštinsko pitanje jeste kako ubediti čitaoca da se zadrži i pročita
informaciju koju pokušavate da mu prodate.

U vreme kada je konkurencija velika, a moraju se ispoštovati osnovi aspekti

tačnosti, brzine, jer oni dobro znaju da razlikuju dobro od lošeg,
privlačnog i staromodnog, brzog i sporog, teško je odrediti šta je ono što
će zadržati čitaoca.

Zato LID ILI PRVI PASUS moraju biti interesantni, isto kao i središnji deo
priče, jer je to ono što će naterati korisnika da obrati pažnju na
sadržaj.
Uopšteni koncept pisanja lida, jeste model obrnute piramide – od
najvažnijih ka manje važnim inforamcijama, uglavnom imamo odgovore na 5W
pitanja.

Ovaj uopšteni koncept se kasnije nadograđuje tokom pisanja, s tim što

novinar mora imati uvid i u ostale delove priče, kao i informacije sa
kojima raspolaže, kao i koncipiranje odaljaka.

KREJG je to objasnio kao spajanje glave i tela. Kada radimo na priči koja
je protekla iz direktne vesti, moramo razviti njen film, s tim da imamo na
umu da nemamo svo vreme sveta.
 TEMATSKI LID – koristi se kada obrađujemo priču određene tematike, daje
autoru slobodu i širi spektar elementata poređanih po vrednosti.

Ovakav lid nije zanimljiv sam po sebi, ali se njegovom daljom razradom kroz
priču, dobila na interesantnosti i važnosti. Za takve priče biraju se one
čija tema nije previše obrađivana u novinarstvu.
Do takvih priča je teško doći, ali upravo su one te koje podižu rejting,
daju kredibilitet online izdanjima i novinarima koji rade u njima.

Lid predstavlja kičmeni stub i oksonicu svake priče, ali ne sme se manja
važnost pridati NASLOVIMA, oni su i dalje broj 1, jer njegov osnovi
zadataka jeste da privuče čitaoca da dalje razmotri lid, a samim tim i
tekst...

Može se reći da se do lida stiže dobrim i kvalitetnim naslovom, jer ako on

nije takav, čitalac neće imati želju da pročita lid, bezobzira na to koliko
kvalitetno napisan. Dakle, naslov mora biti dobro koncipiran, da iz
celokupne priče izvlači najzanimljivije, da je stilski dobro odrađen...
Zato je dobra praksa novinara imati dva naslova - za koje se urednik
kasnije može odlučiti.

Kao što smo predhodno rekli, u onlajn novinarstvu velika pažnja se pridaje
statistici publike i ciljnim grupama, pa tako i u slučaju koncipiranja
naslova, prave se tako da su privlačni čitocima iz određene ciljne grupe (
npr: Debela, velika, crna masna slova – mnoštvo linkova na početnoj
stranici i sl). Dakle ono što će privući čitalačku publiku.

UREĐIVANJE U ONLINE NOVINARSTVU

U online novinarstvu, uređivanje sadržaja predstavlja ogromnu odgovornost.

Za nesmetani tok priče, potrebno je pridržavati se određenih tehnika,

odnosno stilova i načina pisanja, kako bi bili tačni, utemeljeni i
interesantni prilikom pisanja priče.

Zato je jako važan sistem metrike – dužina rečenice ( priča se najbolje

priča korišćenjem podjednako dugih i kratkih rečenica.)
Ukoliko koristimo samo jedan od ova dva tipa – ili samo duge ili samo
kratke rečenice, rizikujemo da priča deluje dosadno, podstiče gubitak
koncentracije, ili nedovršeno sa nedostatkom inforamcija.

Ovakav način pričanja priče, pored tačnosti i interesantnosti još više

dobija na značaju zbog samog izgleda online stranice medija.

VREMENSKI ROKOVI – velika prednost online novinarstva u odnosu na štampano

novinarstvo je upravo to što online izdanja mogu biti ažurirana tokom celog
dana, bez velikih vremenskih ograničenja.

PROVERAVANJE ČINJENICA – princip istinitosti i verodostojnosti je nešto što

je nepsikosnoveno u novinarstvu, i mora se ispoštovati po svaku cenu. Zato
je, jako važno da sve činjenice koje iznosimo, proverimo i po više puta, i
iz više izvora. Tačnost i verodostojnost iznešenih informacija itekeko daje
kredibilitet i privlači čitalačku publiku. Zato opisi događaja, priča
moraju biti autentični, iznešene činjenice proverene i tačne. Nikada ne
stavljamo u prvi plan informacije za koje nismo sigurni da su 100% tačne.

UREĐIVANJE U WEB NOVINARSTVU:

Kada pričamo o web novinarstvu proces uređivanja odnosi se na 4 kategorije

koje moraju biti obrađene:

1. Primetan loš način pisanja – ne poznavanje gramtičkih pravila, loš stil.

2. Online urednik – glavni urednik je neko ko ima znanja i iskustva,

spreman da insistira na poštovanju pravila, što gramatičkih što
novinarskih, vrši dobru selekciju priča, organizuje stranice.

3.Mediji za online novinarstvo (multimediji za vesti)

- podrazumeva upotrebu različitih tehnika, audio, vizuelnih i drugih
elemenata sa ciljem poboljšanja protoka informacija, i njihove brzine na
online sferi. S tim u vezi, kažemo da je itekako važan dizajn, i način na
koji je plasirana informacija, pored njene tačnosti i brzine. Dakle,
multimediji dodatno daju na kvalitetu priče, kada su pravilno upotrebljeni.
Tehnički multimedij predstavlja upotrebu audio, vizuelnog, grafikona,
prezentacija i sličnog, u svrhu saopštenja informacije. Danas mediji
koriste mnošto multimedija, i moguće je da korisnik sam bira koji će
multimediji koristiti da upotpuni priču koju čita, na što kvalitetniji
način.

4. Uređeni prostor za online ( izgled)

Danas glavna odlika je pretpanost informacijama, loše napisanim pričama

koje nas praktnično vode kroz život a to je na online-u posebno primetno,
jer je veb prostor velikih sloboda. Gube se iz vida osnove pravopisa,
tačnosti, preciznosti, verodostojnosti, postoji mnoštvo blogova preko kojih
se vodi polemika, a informacije u njima date obiluju netačnošću.
Od novinara na vebu se očekuje da se protiv toga bore, kvalitetnim
sadržajem, koji ima smisla, i koji se konstantno razvija.

ONLINE STANDARDI NASPRAM NOVINARSKIH STANDARDA

Online novinarstvo nije sfera novinarstva na koju se ne odnose ista pravila

kao i u klasičnom novinarstvu, samo zato što se nalazi na internetu.
Naprotiv, online novinari su obavezni da se pridržavaju svih onih standarda
kojih se pridržavaju njihove kolege iz štampanog medija.

Pored etike novinarstva u kojoj se govori da moramo zaštititi svoje izvore,

u slučaju weba to se odnosi i na materijal – mejlove, poruke.. Zahtevi da
se to prosledi dalje, ili bilo kakvi tog tipa, nemaju mesta u ozbiljnoj
novinarskoj praksi.

Internet ne čuva privatnost korisnika po defoltu, i to znatno utiče na

novianarsku etiku, i dužnost novinara je da to sačuva, i poštuje određene
standarde. Iako novinarstvo nema same po sebi jasno definisane standarde,
slično Hipokratovoj zakletvi, u ovom poslu jasno se zna šta je dozvoljeno
šta ne:
Takvi propisi izraženi su u novinrskim kodeskima, koji se poštuju u svim
ozbiljnim novinarskim udruženjima:

S tim u vezi, nije dozvoljeno: lagati u štampi, ili bilo kom drugom mediju,
kao ni koristiti novije tehnologije za menjanje dokaza ( fotografija)

-Lagati, ili pretiti izvoru

Tumači se kao odstupanje principa o pravljenju vesti.

- Objavljivati neproverene i netačne informacije

Teško je utvrditi gde je granica između trača i istine, ali moramo
zapamtiti da se kredibilitet teško stiče, a vrlo lako gubi, s tim u vezi,
moramo voditi računa o proverenosti naših informacija.

-Biti ne objektivan ( sakriti informacije sa kojima se ne slažemo)

Kako bi izbegli osećaj subjektivnosti, potrebno je da uvek imamo dve
strane priče, koje se ne moraju nužno poklapati sa našim mišljenjem.
Mi prezentujemo priču za druge, i ona mora biit istinita. Sudove o njoj
donosi publika.

-Lažno se predstavljati i plagirati tuđe reči ili ideje

Novinar od početka mora biti iskren prema svojim izvorima (uostalom, tako
stvara kredibilitet, a to je vrlo značajno...), niti sme tuđe ideje
potpisvati kao svoje, zbog povrede što profesije, što autorskih prava.
Mnogo novinara izmišlja priče, kao posledica može biti otpuštanja (Tajms).

- Prisluškivati i snimati razgovore bez odobrenja

Osnovna pristojnost, ali i sadržano u zakonu, sve strane razgovora moraju
biti saglasne da se razgovor snimi. (Npr, intervju)

-Koristiti položaj(svoj ili tuđi) za dobijanje informacija

Novinar ne sme da se proda, niti da koristi tuđi položaj zarad dobijanja
informacija, niiti svoj da bi plasirao informacije koje neko traži od njega
(političari, sportisti...)

-Uraditi bilo šta što se može posmatrati kao sukob interesa.

Takođe, kada se radi o online novinarstvu, Virdžinija Hej, je postavila još

10 novih pravila, koje se odnose na novinarstvo online:

1. Poštuj druge ljude ( ne sakrivati se iz bezimenosti)

2. Poštuj iste standarde kao u stvarnom životu ( nek vam ne bude izgovor to
što ste online, ne ucenjuj...)
3. Prepoznaj svoje mesto online (izbegavaj konfliktne teme)

4. Poštuj vreme i širinu opsega mreže drugih ljudi

5. Stvorite najbolju sliku sebe online.

6. Širi stručno znanje( širenje znanja je osnova interneta)

7. Doprinesite da stvari ne izmaknu kontroli

8. Poštujte privatnost

9. Ne zloupotrebljavaj svoju moć

10. Opraštajte tuđe greške.

Ukoliko se pridržavaju ovih pravila, novinari na vebu će svakako uraditi

sve što je u njihovoj moći da ispoštuju etička pravila svoje profesije, jer
iako veb novinarstvo ima mnogo prednosti, te prednosti, i sveobuhvatnost
interneta kao medija, mogu mu biti velike mane, upravo zbog manjka etičkih
okosnica. Multimediji su sveprisutni, i kao takvi vrlo poželjni.
U stalnom su procesu dopunjavanja, i novinari toga moraju biti svesni,
jer tako mogu kreirati priču, parcijalno npr, ili stvoriti društvene
konflikte ili afere. I toga se moraju paziti.
Posredstvom interneta i internet medija, pratkično je moguće oformiti
drtuštvo i novi društveni milje, uticati da dešavanja u politici, i drugim
sferama života, tako da je pridržavanje ovih pravila jako važno pri
bavljenju ovom profesijom, jer je kredibilitet teško steći, ali vrlo lako
izgubiti.