ro oigaman fvon ‘ 5 Le NOUVEL:AL BPMN METODA pat’ Hilde Schne ' ASSiMiL Assimil S. A., Chennevibres-sur-Marne, 1984. novi nemacéki bez muke i HILDE SCHNEIDER BRANIMIR ZIVOJINOVIC umes JL. Goussé wae NOLIT ¢ BEOGRADSPEUVOD. = Savremont nematk! bez napore prikazuje Vam jezik oll $6 ‘syuda govori na ulici, na radnom mostu, u‘bloskopy | Kod kude. Nasi dijalozi | drugi teksto su aa ee ‘odraz svakod- nevnog penatina tte lito Vam da 810 Js moguéno' pre Uéestvojate u njemu I da so pri tom oshéate ugedno, Za nakoliko mesec! siet! dete dobru osnoww govornog ae jezike 1 poblite ga upoz- inh Sta treba da racite? Nojpre. nemojte smpatratl da je izutavanje ove knjlge neki tozak posac! Opustite se | predajte {60 nadom vodenjul:Pratite nasa uputstva | ne- mojte radisni-vi8e,nl, menje! Uzmito..gyoju. knilgu. bac, petoaestak minuta avakog nse aa na redovnosti, jer to je ognova Za pricadno usvajanje jexika. Nomojte nldte uéitl napamet. Dva ill tri puta Protitaite Wk jod bolle, Saslusajte nemadki tekst u ‘svako} lakelll 4 pokubajte da ga razumete ne iprevededi ga reé po res. Ako nemaie magneto~ foneki, snimak, uustovno obelezavanje izgovora ‘spod ‘teksta pore ce Vam, da ga lzgovarato kako weba.. 2 9 ‘ Zatim porodive nomathl tekst sa srpskohrvatskim prevodom, kojiéeto. uvek nadi na. susedno} Stranich: Posobnostl koje se ne mogu razurnoti ndpgnoui oblénog prevods speciiain su obja- Snjone wrubric! ,.Wapomene™. Na njih u nemae- ‘korn tokstuupuéuju brojevi u zagradama. Ozna- ka N. | bro} upuéuju'na sledodu lekellu u kolo) 80. gtadivo ponavija.Svaka sedma.tokcijs je tokelja za ponawijanje: X80 rezimiraju | detaljnow objanjavaje tzvesn! gramatiakt element Koje ste ‘eli u Sest prethodnih Jekelja.* Najzad, uradite vob, koje Ge Vam,pomodi da produbite znania upravo steena u tokstu lekclje. ot ‘Svaki put pre nego Sto. predate na novu fekciju unmito. tekst T-2itajte. ga nagias! Zadovolite se time Sto éet6_ga razumetit Kao 81D ye Teena oe ‘N@gO Sto’ samo poéne fa_govorl, |..Vi tret Brodete kroz Paslvne asimilacije, he of ee Naznagigamo Vam kada treba da predete na aktivnu fazu, i videtete onda da ¢e Vam to izgledati potpuno prirodno. Ulstinul u tom tre- nutku Cote osetith potrébul da ,reprodukujete™ Sve ono Sto ste “(bez rihogo “napora) jusvojili tokom prethodnih nedelja. “= 92¥ 8" = Zelite li da potnete Sio ‘pre? Potplino Vas Shvatamo! All odvojte vrematia Sa'protinate jos nokatiko savefat © "9 Ss sunrars ty Wgovor © aya in Whe aitts etfony Uop8te uzev, nemadkl izgovort pravapis stranch: ma ne zadaju mnogo problera. U osnovi so red! pidu kao Sto Ih Culeiho, Jer's6 Sve slove manjo- ~vi8e izgovargjus emvnlay tai Medutim, ima nokoliko’siova" koja! Posebno objaénjenje: To su pre svegd seitiogla- Snici koji se pl&u sa dve.tatke: 400, fuOni'su ‘nastall tev, preglaSavanjem(Wmlaut) od: sarno- giascika a, 0, u] diftongaae:! Stove 98 \zgovara kao vrlo otvorano @, 1'ml.ga posebho ne belezi- ‘mo u nagoj usiovno} transkripoli Slovo: d; koje belezimo istim znakorn (6) izgovara s6 izmedu nics tele dn a0 poniowe abavestite 6 Lesnim pramatienim earth kajige teats. gramatickindoks, vil \ 8: usla padesimo kao da hoéemo roti 0, izgovorimo e: taj glas ie Isti kao francusko eu Slovo U belesimo znakom [y]: taj glas se izqova- ‘a tako Sto sa ustima podesenim da izgovorimo uw izgovaramo / iz zadnjeq deta usne duplie. Diftonge ai, av, ei, eu, 04, du belezimo Uslovnim znacima (ai, au, oi, oj, oi]. Ovde valja imatl na umu da 8, na primer. @ 1 / ual ne izgovaraju posebno voé zajedno. kao dvogtas. U ovim primerima je # vrio kratko i blizi se qlasu j. Uu dvogiasu a1 jo takode kratko { bli2i se qlasu 0. Dvostruko siovo io se Izgovara kao dugo é ToSkodu predstaviia skupina glasova ch. koja se izgovara na dva cazliita nagina’ Kad se Isprod ch nalaze glasovi i. €. 0. ev (ol) ‘ovo ch sé izgovara meko: vth jezika se oslanja na donjeé zube, jezik sé izdigne ke gornjem nepew i nastaje qias Koji je izmedu fi $. Ova glas u uslovnoj transkripelli obelezavamo sa (¢] Kad se ispred ch nalaze glasovi a, 0, 04, to ch sa izgovara grleno, sasvim pozadi, a jezik so nalazi slobodno u sredini usta. Ovaj glas ne belezimo posabno, tj. belo2avamo ga nadim glasom A. Postojl, medutim, | h na potetku resi, koje Isto tako obele2avamo sa {h). all koje se tzaovara slablje nego ui srpskohrvatskom, tako tedi samo izdannuto. | jo8 nesto: kad so pred slovom » nelazi neki samoglasnik, ono 'se ne izgovara nego samo slu2i kao oznaka z@ dutinu prethodnog samo- glasnika. Dutinu obele2avamo sa {]. Dakle. glagol nehmen procitatemo kao (ne:men). Kratki samoglasnicl nisu posebno obelezent, ali skretomo padniu na to da su ispred udvojenih Suglasnika samoglasnici uvok keatki.