Univerzitet u Nišu

Filozofski fakultet
Departman za psihologiju

Seminarski rad
Predmet: Psihologija umetnosti
Tema:

Uticaj fotografije na savremeno društvo

Mentor: Student:
Prof. Dr Nebojša Milićević Nina Milenković 1770

Niš, 2018.
 UVOD
Fotografija je postala primarni način komunikacije. Zbog svoje sposobnosti
„zamrzavanja“ trenutaka, može biti dokaz o vremenu i prostoru, kako su stvari evoluirale ili
ostale iste. Jedinstvenost fotografije je u tome što može izazvati osećaje, informisati,
nadahnuti, promeniti, protresti. Njome se oblikuju mišljenja, povezuju ili razdvajaju ljudi.
Dobre fotografije sa snažnim scenama mogu nas podstaknuti na delovanje, dobro ili loše.
Pomogla je da se istorija učvrsti i istraži vizuelnim dokazima. Ona je, od trenutka svog
izuma, najmoćniji alat.
Otkriveno je da je fotografija uticala na određene događaje u istoriji kao i na
formiranje i razvoj društva. Zaključeno je da kontekst u koji je fotografija stavljena, ima jako
veliki uticaj. U današnje vreme zbog sveprisutnosti fotografije lako je davati lažnu sliku o
istini, stavljanjem fotografije u krivi kontekst, jer od samog nastanka fotografije, ljudi su
verovali u njenu neoporecivu istinitost i objektivnost. Iskrivljenom istinom fotografije,
manipuliše se društvom i formira određeno mišljenje.
Složićemo se da i danas fotografija utiče na društvo i na društvena pitanja, te kako se
fotografija razvija, u skladu s njom, razvija se i društvo. Fotografija daje uvid u trenutke, u
istorijske događaje širom sveta. Omogućila je povezivanje čovečanstva, probila je barijeru
vremena i mesta. Otvorila je svest ljudima o problemima širom sveta. Fotografija beleži
trenutak, i ostaje večna.
Za godinu izuma fotografije uzima se 1839. godina kada je komercijalno proizvedena
dagerotipija1 postala javno dostupna. Mnoge fotografije su imitirale slikarske stilove, u vreme
kada je najavljen izum fotografije, umetnički svet je polako slabio.
Reakcije na izum fotografije bile su raznolike. S jedne strane, bilo je zastupljeno
čuđenje i oduševljenje. Neki su ga nazivali najzanimljivijim izumom veka, dok su ga drugi
smatrali čudom iz bajke ili zabludom prizivanja duhova. Edgar Alan Po, američki pisac i
književni kritičar, opisao ga je kao najvažniji i najdublji trijumf moderne znanosti.
S druge strane, bilo je zastupljeno poricanje i neprijateljstvo. Smatrali su fotografiju
svetogrđem, govoreći da je Bog stvorio čoveka na svoju sliku i niti jedan ljudski stroj ne
može uhvatiti Božju sliku. Smatrali su da fotografija znači smrt za umetnost, te da će
slikarstvo potpuno nestati ili da će postati zastarelo
Između ove dve krajnosti bio je širok raspon mešovitih osećanja. Neki su izražavali
razdočarenje zbog činjenice da nema boje, nema stvarnog kapaciteta za prikaz dela.
Pojedini slikari pozdravili su fotografiju kao saveznika u svojoj reakciji protiv
klasičnog akademskog stila. No mnogi drugi, koji su godinama izučavali svoj zanat, osećali
su prezir prema mehaničkom uređaju koji nije imao slikarevo izučeno i izražajno oko.
Istovremeno su bili svesni izazova koje predstavlja. Mešavina spoljašnjeg preziranja i

1
Dagerotipija je jedna od prvih vrsta slike u istoriji fotografije. Razvio ju je Luj Dager, po kome i nosi ime.
Kod dagerotipije nema negativa, slika se pravi direktno na posrebrenoj ploči (dagerotipiji) kada se ova u mraku
izloži jodnoj pari. Tada na njenoj površini nastaje svetlosno osetljivi srebrov-jodid. Ploča se dalje osvetljuje u
kameri zvanoj kamera opskura. Nakon čega na njoj nastaje latentna slika, još uvek nevidljiva. Tada se ploča
izloži pari živog srebra i fiksira u rastopini sumporovog-dioksida. Takva slika bila je vrlo osetljiva, pa se
premazivala zlatom i hlorom radi zaštite i boljeg kontrasta. Zbog prirode slike, reprodukcija nije bila moguća, pa
je svaka dagerotipija original.
unutarnjeg straha značila je da mnogi slikari nisu hteli priznati da zapravo koriste fotografije
u svojim radovima.
Međutim, u nekom trenutku postalo je zastupljeno mišljenje da se fotografija može
baviti stvarnim, ovde i sada, trenucima, a samo slikarstvo može prikazati istinu o životu koja
nadilazi ograničenja vremena i slučajnih pojava.
Brza komercijalizacija fotografije značila je da su mnogi slikari bili u iskušenju da
fotografišu umesto ili uz svoje slikarske karijere. Većina novih fotografa izradila je portrete.
Budući da su bili daleko jeftiniji i lakši za izradu od slikanih portreta, portreti su prestali biti
privilegija imućnih. Pošto je slikanje portreta oduzimalo puno vremena, slikari su počeli
koristiti fotografije kao pomoćni alat kod slikanjaja jedne stabilne poze.
Uz sve navedeno, fotografija je imala veliku ulogu u snimanju savremenih događaja,
poput istorijskih događaja ili ratova. Mnogi slikari počeli su koristiti fotografiju za
dokumentovanje vlastitih radova ili za komercijalne preprodaje. Na taj način su promovisali
svoj posao. Fotografska reprodukcija omogućila je i pristup umetničkim delima drugih ljudi.
Reprodukcija je imala neporecive prednosti. Umetnici su postali slobodniji u načinima
izražavanja. Pablo Pikaso, na primer, kasnijih godina, počeo se intenzivno baviti
manipulacijom fotografija.

Slika 1. Boulevard du Temple - Paris, fotografija napravljena između 1838 i 1839,

sa ekspozicijom od 10 minuta. Smatra se da je ovo prva fotografija na kojoj se nalazi čovek.
 TEORIJSKI DEO

1. 1. FOTOGRAFIJA I DRUŠTVO
Svaki trenutak istorije obeležen je rađanjem posebnog načina umetničkog izražavanja,
a to izražavanje pak odgovara političkom obeležju vremena te mišljenja i ukusa epohe. U
svakodnevnom životu, fotografija ima ogromnu ulogu. Fotografija je postala neophodna kako
u nauci tako i u industriji. Na njenim osnovama počivaju masovni mediji poput filma,
televizije. Prisutna je svakodnevno u novinama, časopisima, Internet portalima, društvenim
mrežama i svim ostalim vizuelnim sadržajima. Jedna od najvažnijih karakteristika fotografije
je što je jednako prihvaćena u svim društvenim slojevima. Postala je sredstvo izražavanja.
Sposobnost fotografije da tačno reprodukuje vanjsku stvarnost, sposobnost koju duguje
svojoj tehnici, daje joj obeležje dokumentacije. Na taj način, fotografija predstavlja postupak
kojim se najvernije i najnepristrasnije reprodukuje društveni život.
Ali, fotografija je samo prividno objektivna. Sočiva, koja se nalaze unutar
fotografskog aparata, i kroz koja se stvaraju fotografije, dopušta sva moguća izobličavanja
stvarnosti jer je karakter fotografije određen načinom na koji je vidi fotograf. Važnost
fotografije ne nalazi se samo u činjenici da je stvaralački čin, već i u tome da je ona jedno od
najdelotvornijih sredstava koje oblikuje naše misli i utiču na naše ponašanje. Uprkos tome što
je u današnje vreme ljudska potreba za usavršavanjem materijalnog života stalno u porastu,
čovek je sve manje i manje svestan zbivanja u svojoj okolini i preuzima sve pasivniju ulogu.
Snimanje fotografija postao je smisao iznošenja osećaja i vrednosti stvaralačkog čina.
1.2. FOTOGRAFIJA I DRUŠTVO 21. VEKA
Bilo bi teško zamisliti tehnologiju koja je imala više uticaja na život 20. veka od
fotografije. Svet bez fotografije, danas je nezamisliv. Fotografija postoji zahvaljujući
vizuelnim suvenirima, portretima običnih naroda, portretima poznatih osoba, reklamnim
fotografijama koje su stvorile želju u javnosti i obrazovale ih o svojim proizvodima, novoj
kulturi potrošača, medicinskim alatima, neverovatnim pogledima na egzotična mesta, slikama
svetskih vesti, najvažnijim događajima i intimnim trenucima iz vlastitog života.
Slika 2. “Selfi” fotografija
 U današnje vreme, dolazi do rođenja nove ere fotografije, koju nazivaju „elektronskim
slikama“ i „post-fotografija“. Mnogi veruju da je pojava digitalne fotografije donela kraj
istinitosti fotografije, kraj reprodukcije stvarnosti koju je stvarala analogna fotografija.
Manipulacija fotografije nije započela pojavom Photoshop programa za uređivanje slika.
Kada bi verovali da su sve analogne fotografije bile neupadljiva istina, bilo bi potpuno
pogrešno razmišljanje. No ipak, strah i proces manipulacije unutar digitalne fotografije ostaje
relevantna tačka rasprave čak i danas kada je digitalno snimanje uspostavljeno gotovo trideset
godina. Za fotografsku praksu u 21. veku možda jedna od najbitnijih stvari je odgovornost za
uspostavljanje sopstvenog jedinstvenog vizuelnog jezika putem fotografije. Fotografi danas
su voditelji, izdavači, pisci, reditelji, a najvažnije od svega, pripovedači koji mogu u
potpunosti iskoristiti sve alate, snažnije nego ikada pre.
U vremenu pre digitalne fotografije, trenutak procesa stvaranja fotografije bio je pod
kontrolom samog fotografa, od položaja kamere do izbora kamere, objektiva, filtera, upotrebe
svetla i ostalih segmenata fotografije. Dokumentacija subjekta bila je njihovo tumačenje tog
trenutka u tom vremenu.
Danas, nakon što je slika stvorena, fotograf mora biti svestan kako će se na nju gledati
i kako će biti shvaćen kontekst iste.
Razvoj tehnologije menja fotografski aparat kojim se snima fotografija, ali takođe taj
razvoj menja ono što se vidi na fotografijama i kako se subjekti prezentuju. Najpopularnije
fotografije u prethodnih nekoliko godina slične su fotografijama koje dominiraju društvenim
mrežama. Novi trendovi u fotografiji doveli su do promene perspektive. Pojavom bespilotnih
letelica (dronova) i „selfie“ načina snimanja, više se ne gleda fotografija, već se želi dobiti
dojam kao da se nalazite unutar fotografije. Perspektiva prvog lica preuzela je nekadašnje
tradicionalne perspektive portreta i nameštenih scena. Fotografije danas su sveprisutne, te
razvojem tehnologije, svima je omogućeno snimanje i deljenje tih fotografija. Jedna priča
više nema samo jednu istinu.
2. 1. PSIHOLOGIJA FOTOGRAFIJE
Na tehničkom nivou, fotografija je trenutno prevođenje trodimenzionalne scene u
dvodimenzionalnu sliku, prema reflektujućem nivou osvetljenja objekata na sceni.
Fotografija je ograničena medijem, fotografskim aparatom. To ograničenje se može iskoristiti
kako bi se usmerila pažnja gledaoca na priču koju fotograf želi ispričati kroz svoju
fotografiju. U suštini, uspešna fotografija se bazira na dobroj komunikaciji fotografa i
gledaoca, mora biti u mogućnosti ispričati priču putem vizuelne komunikacije. Svaki vizuelni
element, subjekat unutar kadra, implicira odnos s drugim subjektima u kadru, dubina,
složenost i bliskost tog odnosa je nešto što podrazumeva fizičku blizinu objekata i drugih
vizuelnih sličnosti poput osvetljenja, boja, teksture i ostalih. Posao fotografa je da kontroliše
te odnose pomoću svetlosti, kompozicije i perspektive, tako da gledalac dobije ispravne
zaključke gledajući fotografiju i otkrivajući njenu poruku, priču. Još je jedna veza između
gledaoca i fotografije, a to je da gledalac oseti nešto gledajući fotografiju, oseti da je
fotografija živa ili da mu nešto govori. Tu se radi o nekoj vrsti svesne ili podsvesne veze
između slike i iskustva, osećaja i vizuelnih sećanja gledalaca. S druge strane postoji osećaj
povezanosti s fotografijom. Čim nas fotografija tera na razmišljanje, njen utjecaj postoji.
Fotograf prezentuje scenu kako je on vidi i kako želi da je drugi vide, a sama scena u
stvarnosti može izgledati drugačije. Kamera nikad ne laže, ono što je na fotografiji – postoji.
Fotografski aparat je, međutim, tumač, interpretira snimljeni sadržaj.
 Psihologija je jedan od najintimnijih delova fotografije. Razumevanje drugih iz svoje
okoline omogućava prisutnost u trenutku, omogućava da fotograf uhvati onaj moment koji
čini njegovu fotografiju bezvremenskom i jedinstvenom.
Psihologija je povezana s fotografijom jer jedinstvenost fotografije može izazvati
osećaje poput teskobe, straha, poznavanja, utehe, poštovanja i ostale. Fotografija može imati
učinak odražavanja duše i misli osobe koja fotografiše i one koja je fotografisana.
Fotografija nadalje može edukovati, informisati, nadahnuti, promeniti. Snaga
fotografije kao alata u informativnim i reklamnim kampanjama stara je kao i sama replikacija
slike.
Ne postoje dve identične fotografije. Ona je jednako individualna kao i svaki čovek na
svijetu. Jer svačija vizija, interpretacija fotografije je individualna.
Neke kulture su odbijale biti fotografisane jer su verovale da fotografski aparat krade
dušu. Emocije ljubavi, mržnje, ljutnje, besa ili gađenja koje može fotografija prikazati, za njih
znače da previše dele sebe. Fotografski aparat je odraz duše, donosi vlastite vrednosti i
vlastiti stav i verovanja. Iako fotograf svesno fotografiše osobu, pejzaž ili objekat, na kraju je
uvek psiha fotografa koja tumači svetlosne zrake to što svakoj fotografiji daje individualnu
moć.
Iskustvo pokazuje da mozak nije samo sposoban stvarati umetnost i prosuđivati je. U
poslednjoj deceniji funkcionalno snimanje mozga otkrilo je detalje vizualnog sistema i
ukazalo na područja mozga koji su uključeni u različite zadatke. Međutim, još smo daleko od
potpunog razumevanja emocionalnog odgovora na umetnost.
Radi svoje moći uveravanja, fotografija je glavno sredstvo masovne upotrebe u
reklamama. Ljudska podsvest bogata je slikama koje su imale dubok uticaj na ponašanje. U
reklamnim agencijama postoje „dubinski psiholozi“, koji proučavaju reakciju čoveka na
određenu reklamu. Neki od tih psihologa stvorili su reklamne poruke koje se u bljeskovima
od tridesetine sekunde ubacuju u projekcije filmova. Te subliminalne slike zabranjene su jer
predstavljaju napad na čovekovu ličnost. Ako je jedna tridesetina sekunde dovoljna da se
utiče na čovekovu volju, može se zamisliti koliko je velika moć slike u prodaji dobara i ideja.
Snaga fotografije je u tome što pobuđuje emocije.

2. 2. FOTOGRAFIJA I DRUŠTVENE MREŽE

Tim finskih psihologa sproveo je istraživanje o tome da li su i koliko ljudi je u stanju
pozirati karakter, tj. da li se preko fotografije predstavljaju kao drugačije ličnosti nego što
zapravo jesu.
U istraživanju je učestvovalo 60 osoba, po 30 osoba oba pola, prosečne starosti od 27
godina, fotografisani su od struka naviše, ispred bele pozadine, bez ikakvih uputstava o tome
kako bi se trebali namestiti. Ta fotografija predstavljala je normalnu, neutralnu fotografiju.
Zatim su svi fotografisani još deset puta, prema instrukcijama voditelja eksperimenta.
Autorka istraživanja, psihološkinja sa fakulteta u Helsinkiju, Soint Leikas, htela je istražiti
koliko uspešno ljudi poziraju karakter. Za teorijsko metodološki okvir uzela je model ličnosti
Velikih pet, koji kaže da srž ljudskog karaktera čini 5 centralnih dimenzija ličnosti:
otvorenost za nova iskustva, samodisciplina i urednost, energičnost i društvenost,
druželjubivost, emocionalna stabilnost, tj. njeno odsustvo.
 Slika 3. Velikih pet (Brojna istraživanja tokom zadnjih nekoliko decenija u oblasti
psihologije individualnih razlika dovela su do nalaza da se ličnost može opisati sa pet velikih
crta ili bazičnih dimenzija. Svaka od ovih bazičnih dimenzija uključuje niz specifičnih crta
ličnosti i sklonosti ka određenim obrascima ponašanja. Te dimenzije su: Neuroticizam,
Ekstraverzija, Otvorenost, Saradljivost i Savesnost.)
Pozirajući za 10 eksperimentalnih fotografija, ispitanici su dobili uputstva da se na
njima predstave kao gornji i donji ekstrem navedenih 5 crta ličnosti. Zatim je nova grupa
ispitanika, ukupno 401, prosečne starosti 26 godina, od njih 343 žene, imala zadatak
pregledati set od 11 fotografija svakog od 60 ispitanika u studiji poziranja, te ih oceniti u
skladu sa 5 dimenzija ličnosti. Rezultati procene potom su bili upoređeni sa rezultatima
ispitanika na standardnom testu ličnosti Velikih pet.
Prema rezultatima objavljenim u studiji „Poziranje ličnosti: Je li moguće odglumiti
Velikih pet na fotografiji?“, zaključeno je da generalno, ljudi jesu u stanju fotografijom slati
lažne poruke o svom karakteru, ali uz uložen veliki napor. Nasuprot rasprostranjenom
uverenju da se na društvenim mrežama drugima lako predstaviti onakvim kakvima želimo da
nas vide – većinu glavnih dimenzija ličnosti je veoma teško odglumiti. Prema rezultatima
istraživanja finskih psihologa, relativno je lako biti lažni ekstrovert, dok je introvertnost teže
odglumiti. Takođe je teško odglumiti lažnu neurotičnost, nesvesnost i otvorenost. Kod ovih
osobina, ispitanici su uspevali da se veoma malo odmaknu u odnosu na kontrolnu, neutralnu
fotografiju.
Ispitanici u opisanom istraživanju nisu uspeli da se prikažu kao emocionalno stabilne
ili samodisciplinovane ličnosti ukoliko takvi nisu. Iako je reč o maloj studiji, njeni rezultati su
interesantni. Psihološka literatura prepuna je dokazima da čak i letimičan pogled na nečiju
fotografiju daje uvid u psihološke karakteristike osobe s fotografije, tj. izgled nam dosta toga
govori o psihološkom sklopu osobe.
Istraživanje finskih psihologa u prvi plan postavlja pitanje:“ Koliko smo u stanju
kontrolisati izgled (na fotografiji), i samim time koliko ćemo biti u stanju kontrolisati sliku o
sebi, tj. sliku koju će drugi steći o nama?“. Prema finskim psiholozima, daleko manje nego
što verujemo. Studija ima određene mane, kao što su nemogućnost subjekata da menjaju
odeću, frizuru, pozadinu, što su sve elementi kojima se ljudi služe kada žele prikazati
druželjubivost na fejsbuk ili instagram fotografiji, ili odati utisak ozbiljne, pouzdane osobe na
LinkedIn profilu.
Prema novijim istraživanjima Kraljevskog društva za javno zdravstvo u Velikoj
Britaniji Instagram je najštetnija društvena aplikacija za mentalno zdravlje mladih, nakon
koje slijedi SnapChat. Instagram je trenutno vrlo popularna aplikacija. Svojim korisnicima
omogućuje deljenje fotografija i videozapisa s drugima. Od svog početka, 2010. godine,
privukao je više od 400 miliona aktivnih korisnika koji dnevno prenose oko 80 miliona
fotografija.
Studija Kraljevskog društva za javno zdravstvo, #StatusofMind, provela je istraživanje
na gotovo 1500 mladih ljudi starosti od 14 do 24 godine o tome kako određene društvene
medijske platforme utiču na probleme zdravlja i dobrobiti kao što su anksioznost, depresija,
identitet i predstava o idealnom telu. Utvrđeno je da je YouTube imao pozitivan učinak, dok
su Instagram, Snapchat, Facebook i Twitter pokazali negativno uticanje na mentalno zdravlje
mladih ljudi. Studija povezuje društvene mreže s izolacijom kod mladih. Na vrhu popisa je u
smislu negativnih uticaja. Osobito među mladim ženama. Instagram privlači mlade žene da se
uspoređuju s nerealnim, uglavnom filtriranim manipulativnim verzijama stvarnosti.
Na Instagramu ljudi dodaju filtere i uređuju svoje slike kako bi izgledali „savršeno“.
Istraživanje je zaključilo da, iako Instagram negativno utiče na sliku tela, obrasce spavanja i
osećaj Fomo (feeling of missing out – strah od nestanka), aplikacija ima pozitivan uticaj na
samoizražavanje i samoidentitet mnogih mladih korisnika.
Studija o uticaju Instagram fotografija na sliku tela kod adolescentnih devojaka
istražuje je li tendencija društvenog upoređivanja moderirala taj odnos. Izvršen je
eksperiment u kojem su 144 devojčice, starosti od 14 do 18 godina, bile nasumično izložene
originalnim i filtriranim Instagram fotografijama. Rezultati su pokazali da izloženost
filtriranim, obrađenim fotografijama direktno dovodi do pada samopoštovanja. Devojke koje
imaju više tendencije socijalnog poređenja, na njih su obrađene fotografije imale negativan.
Zanimljivo je da su obrađene fotografije bile pozitivnije ocenjene od izvornih, neizmenjenih
fotografija. Iako je primećena upotreba filtera za uređivanje fotografija, preoblikovanje tela
nije bilo zapaženo.
Fotografije i video zapisi postali su direktan oblik online prezentacije i postaju sve
moćniji oblik društvene online valute. Glavni problem Instagrama uključuje mogućnost
manipulisanja fotografijama pomoću tehnika retuširanja, a time i potencijalno negativni uicaj
tih „savršenih fotografija“ na sliku tela kod mladih korisnika. Često se krive slavne osobe i
modeli za korišćenje tehnika poboljšanja fotografija. Idealizuju nerealno telo, što je
problematično jer služe kao uzori devojkama i mladim ženama.
Brojne teorije navode da kada ljudi gledaju druge i uspoređuju se s njima, verovatnije
je da će se pojaviti identifikacijske i kognitivne posledice.
 Slika 4. Obrađena fotografija levo, realna fotografija desno

3.1. DOKUMETARNA FOTOGRAFIJA

Fotografija je postala prevladavajući način komunikacije. Tehnološki napredak
dopušta neverovatan broj fotografija – pola milijardne dnevno, za snimanje i objavljivanje na
internetu. Najznačajnija korist foto novinarstva je sposobnost da podstakne društvene
promene time što vizuelizuje problem povezan s društvom. Dokumentarna fotografija postala
je prvi medij koji je društvena pitanja preneo na masovnu publiku, korišćenjem novinskih
časopisa i drugih publikacija.
Umetnost je metoda izražavanja prezentacijom, način razumevanja sveta i prevođenja
istog. Umetnost je oduvek omogućavala umetniku da prenosi ideje, koncept i događaje na
način na koji reči nisu mogle. Takođe je bila i još uvek je korišćena kao način manipulacije
ljudima. Tokom istorije, kraljevi i kraljice su bili zloglasni zbog toga što su naručivali od
slikara i kipara portrete, slike i statue koje su odražavale snagu, moć i kontrolu nad masama.
Namera im nije bila samo umetnička, već je trebalo prisiliti one koji nad kojima se vladalo da
se boje i poštuju svog vođu.
Dokumentarne fotografije imaju moć, sposobnost da uhvate trenutak žalosti, užasa ili
bola koji zrači iz fotografije i menja one koji su je videli. Dokumentarna fotografija namerava
snimiti trenutke koji utiču na ljude i utiču na promenu u ljudima.
Zadatak prvih fotoreportera bio je u tome da snime fotografije kojima će se pratiti
neka vest. Tek kada je sama fotografija postala vest, nastala je dokumentarna fotografija.
Prvobitne dokumentarne fotografije bile su snimane po narudžbini, često su bile nameštene.
Fotoreporteri su radili za agencije, preko kojih su snimali određene svečane događaje.
Kasnije su se pomno birale fotografije koje će biti objavljene javnosti. Zatim su fotoreporteri
počeli pratiti velike događaje, istorijske, ratne ili političke događaje.
1936. godine izlazi prvi broj američkog časopisa Life. To je bio revijalni časopis koji
se u potpunosti sastojao od fotografija. Na njegovo stvaranje uticala je pojava dokumentarne
fotografije u Nemačkoj, i nemački ilustrovani listovi. Fotografija je čoveku polako postajala
bliska i postepeno oblikovala njegov pogled na svet. Na pojavu Life časopisa uticao je i
tehnički napredak fotografije. No jedan od presudnih faktora za uspeh Life-a bila je
svemoćna uloga reklame.
U prvom broju časopisa, nalazile su se slike rođenja deteta, invalida koji se penje
liticom, dece iz jedne kineske škole u San Francisku, fotografije slikara, predsednika. Life je
obuhvatao sve sfere života. U svesti neobaveštenog čoveka, fotografija nije mogla lagati jer
je bila egzaktna reprodukcija života. Malo ljudi je shvatalo da je njen smisao moguće u
potpunosti izmeniti uz pomoć legende, teksta koji je pratio fotografiju, ili smeštanjem
fotografije uz neku drugu fotografiju. Pojavom televizije, Life je upao u krizu te nakon 36
godina postojanja, bio je ukinut. Prednost televizije je bila što je mogla vest preneti odmah, s
lica mesta događanja. Life je izlazio jednom nedeljno, te su se u njemu nalazile vesti koje su
već bile viđene na televiziji.
To je bilo na samom početku razvijanja dokumentarne fotografije, danas su mediji i
društvene mreže toliko rasprostranjene da su omogućile fotoreporterima da svojim
fotografijama dopiru do ogromnog broja ljudi. Fotografije iz sukobljenih zona dolaze putem
Twittera, Tumblr-a, Facebooka; snimljene mobilnim telefonima ili digitalnim fotografskim
aparatima. Ljudi veruju slikama više nego rečima. Još jedan problem kod novog oblika
dokumentarne fotografije je mogućnost manipulacije. Vladina manipulacija slikama
zasigurno je problem, ali velika brzina društvenih mreža, koja čini proveru istinitosti
problematičnom, često ostavlja otvoren prostor za krivo tumačenje fotografije. Sa
fotografijama postoji velika opasnost od lažnih dojmova ili lažnih informacija.

Slika 5. Nik Ut “Teror rata”

Fotografija je uvek imala važnu ulogu u društvu i razumevanju specifičnih globalnih
događaja. Od Nik Utovog „Terora rata“ koji prikazuje mladu devojku u Vijetmanu nakon što
je njeno selo napadnuto napalmom, pa do fotografije Nilufera Demira, koja prikazuje
utopljenog sirijskog dečaka koji pokušava da pobegne od strahota rata. Sve ove fotografije
imaju jednu zajedničku stvar – pomogle su u podizanju svesti o važnim pitanjima koja se tiču
celog sveta, i mogle su uticati na način donošenja odluka o tim pitanjima. Nik Utova
fotografija uticala je na okrutnosti tokom rata i podstakla je javni bes. Kada je svet bio
izložen brutalnosti rata, koja je bila utelotvorena u fotografiji, veo je bio podignut i to je
dovelo do neizbežnog povlačenja američkih vojnika iz Vijetnama. Ratni užas, zarobljen u
deliću sekunde, osetio se u celom svetu. Isto tako, fotografija utopljenog sirijskog dečaka
jednako je večna kao i slika vijetnamske devojke. Kada se slika sirijskog dečaka proširila
svetom, pokazala je stvarnost rata u Siriji i ukazala na problem izbegličke krize. Došlo je do
otvaranja granica, i dopuštanja vlada da prime još izbeglica. Hiljade života možda je bilo
pošteđeno zbog te fotografije. Fotografija je dokazala da se može učiniti više da se pomogne
ljudima.

Slika 6. Nilufer Demir “Alan Kurdi”2015.

3.2. MODNA FOTOGRAFIJA

Način na koji se oblačimo može
zavisiti od psihološkog uticaja kome smo
svakodnevno izloženi putem novina,
magazina, plakata, televizije ili socijalnih
mreža. Modna fotografija ima mnogo veći
uticaj na individuu od bilo koje druge
fotografije. Stvara protivurečne ideje o tome
kakav je izgled društveno prihvatljiv, te kakva
odeća se treba nositi. Za ljude koji su u toku s
modom, to je vrlo važno. Puno im znači da
dobro izgledaju te da budu primećeni. Iako, ne
uspevaju svi da održe korak sa modom i
modnim zahtevima. Moda može biti način na
koji mi, kao pojedinci, stvaramo neverbalne
procene osobe, gledajući njihovu odeću.
Slika 7. Fotografija iz magazina „La
mode pratique“
 Modna fotografija je kroz istoriju uticala na određene aspekte društva . U ranim 1900-
im, modna fotografija je postajala sve popularnija, kada je osnovan francuski modni časopis
“Vogue”. Vogue i mnogi drugi modni časopisi od tada vode put mode. U 1900-im je utvrđeno
da, što je žena imala više modnih dodataka, poput kapa, šešira, i ostalih modnih krpica, to je
bila na većoj poziciji u društvu. Vrsta šešira koju su žene nosile, zavisio je od njihovog
društvenog statusu. Za muškarce, to su bila 3 odijela i smoking za formalne situacije.
Vrhunski šeširi su takođe bili nužnost, i za dnevne i za posebne prilike.

Tokom godina postalo je veoma važno da modni fotografi budu u toku sa kulturom
mladih i menjanjem trendova u društvu. Bilo je važno i da fotograf bude maštovit, da
razmišlja izvan okvira i da stvara fotografije koje će privući čitatelje, ali ujedno i zadržati stil
i veličanstvenost modela. Osnovni elementi i načela fotografije takođe su značajno uticali na
to koliko će fotografija biti estetski privlačna.
U reklami za Dior Addict parfem, slika modela je
bila iskrivljena, njena poza je bila erotična i prekrivena
znojem. Fotograf je proučavao tadašnju kulturu droge u
društvu mladih, i koristio je to kao svoju prednost u
reklamiranju mirisa. Fotograf je vrlo dobro promovisao
svoj proizvod, ali je s tim načinom promocije, promovisao
i neodoljiv i uzbudljiv segment društva. Međutim, nakon
nekoliko meseci pritiska od strane skupina koje su se borile
protiv zloupotrebe droga, Dior je uklonio tu fotografiju
koja je veličala ilegalnu upotrebu droge.

Slika 8. Reklama za Dior Addict parfem

Stvarajući modnu reklamu koja će se videti u svim
ključnim časopisima za modu i životni stil, modni fotografi
ne samo da promovišu proizvod, već promovišu i kulturu društva tog vremena. Oni na koje
utiče reklama, ne samo da kupuju proizvod, već kupovinom proizvoda prihvataju elemente
odeće i životnog stila.
Oglašavanje nije jedino sredstvo koje se koristi u modnoj fotografiji za uticanje na
društvo, nego su to i slavne osobe. Elizabet Harli, engleska glumica i model, postala je
središte velike medijske pažnje 1994. godine, kada je na premijeru „Četiri venčanja i
sahrana“ nosila večernju haljinu Versace modne kuće. Fotografija, tada nepoznate glumice i
zapanjujuće haljine, odmah je uzela maha u medijskom prostoru. Fotografije te haljine
postigle su ikonski status, mesto u istoriji mode. Žene su poželele elegantan, i ujedno
seksualno provokativan stil koji je prikazivala ta fotografija. Naravno, iza Harli, koja je bila
idealizovana od strane mnogih, stoji žena koja je vođena slikama „savršenstva“ i strahom od
degradacije u društvu – jedne od teških i istaknutih opasnosti „kulture slavnih osoba“.
Mnoge slavne osobe koje pate od anoreksije, poput Meri-Kejt Olsen očito su bile pod
uticajem modnih fotografija modela poput Kejt Mos, koje su bile promovisane kao „sve
kosti“. Kejt Mos je očigledan primer modela ikone i stila čiji modni izbor jasno utiče na one
koji vide njene fotografije.
Prvi službeni supermodel, Tvigi, ne samo da je uticala na celi novi talas „mršavosti“,
već njene ikonske modne fotografije takođe su promovisalem modni izgled 60-ih. Tvigi je
 promenila lice mode, čak i
nakon 50 godina, ona je i
dalje ikona britanske mode i
mode 60-ih, čije fotografije
još i danas služe kao
inspiracija za stil žena. Izgled
modela 60-ih, postao je
kolektivni identitet potrošača
koji su sledili ovaj trend.
Stotine žena počele su
kupovati Mary Quant i Biba
Emporium, modni dućani i
brendovi, čije modele odeće je
promovisala Tvigi.

Slika 9. Tvigi (Lesli

Hornbi), jedna od
najpopularnijih manekenki
šezdesetih godina dvadesetog
veka.
U jednom od upitnika
o temi uticaja modne
fotografije na kolektivne i
individualne stilove, mnoge
žene su odgovorile kako bi se
modne fotografije trebale
posmatrati kao oblik
umetnosti i fantazije, a ne kao reprezentacija mode. Te fotografije predstavljaju san, jer veliki
procenat odeće prikazane na modnim fotografijama je nedostižan. Ovo istraživanje pokazalo
je da mnoge žene shvate da nikada neće moći imati izgled kojem se dive na modnim
fotografijama, no ipak teže ka tome. U drugim slučajevima, mogu biti i pod „nesvesnim“
uticajem te biti sklone nositi određenu kombinaciju odeće, ne sećajući se izvora ideje.
Fotografije tela u časopisima šalju snažne poruke. U današnje vreme niti jedna
fotografija ne može biti objavljena bez manipulacije u različitim programima za manipulaciju
i uređivanje fotografija. Muškarci u časopisima su često obrađeni u programu za uređivanje
fotografija kako bi se postigao mršav, mišićav ideal. Manipuliše se i sa fotografijama tela
poznatih osoba kako bi se zadovoljili trenutni standardi težine i lepote. Oglašavanje je usko
povezano sa stvaranjem nesigurnosti.
Prema proceni Rader programa iz 2013. godine, 80% žena je nesigurno zbog
fotografija žena koje vide na televiziji, a čak više od 66% žena je pod uticajem mršavih
modela iz časopisa. Žene, kojima su bile pokazane fotografije mršavih modela, pokazale su
pad u samopoštovanju i ukupnom raspoloženju, u porešenju sa skupinom žena kojima su bile
prikazane neutralne slike. Recenzija iz 2006., objavljena u časopisu Mind Matters pripisuje
negativne efekte medijskih ideala tela socijalnim mehanizmima poređenja. Prema teoriji
socijalnog poređenja, pojedinci se uspoređuju s drugima, a kada se pojedinac oseća
superiorno, poređenje pokreće pozitivno emocionalno stanje. Kada ostavlja individualni
osećaj inferiornosti, rezultat je bes i gubitak samopoštovanja. Recenzija sugeriše da, kada se
prosečni pojedinac upoređuje sa idealizovanim slavnim osobama, poređenje uzrokuje osećaj
nižeg samopoštovanja i težnju za postizanjem idealizovanog stanja.
Većina istraživanja o uticaju ženskih časopisa i fotografija tela usresređena je na
odnos medija i poremećaja ishrane. Godine 1999. studija objavljena u „Arhivi pedijatrije i
adolescentske medicine“ pokazala je da su devojke, koje su izjavile da su pokušale izgledati
kao žene u časopisima ili na televiziji, imale veću verovatnoću da će pokušati „čišćenje tela“,
povezano sa bulimijom. Istraživanje iz 2004. godine o poremećajima ishrane takođe je
zabeležio da su žene, koje su imale istoriju poremećaja ishrane, osetljivije na negativne
učinke koje uzrokuju medijske slike tela.
 ZAKLJUČAK
Fotografija, od kada postoji, oblikovala je i menjala društvo. Bila je posrednik
određenim promenama tokom istorije i razvoja društva. Ljudi su vizuelna bića, fotografija je
univerzalni način komuniciranja. Fotografija se uvek smatrala nesumnjivom istinom, oduvek
su joj verovali. Veruju joj čak i danas, kada je manipulacija fotografijama sveprisutna.
Kada je nastala fotografija i fotografski aparat, uticala je na slikarstvo i slikare tako
što je pokrenula nove umetničke smerove. Kada je postala dostupna svima, izumom prvog
komercijalnog fotografskog aparata Kodak, omogućila je svakoj osobi da zabeleži svoje
intimne trenutke. Pojavom mobilnih kamera, te pojavom društvenih mreža, omogućila je
deljenje svojih trenutaka svima u svetu. Povezala je čovečanstvo na način da su ljudi s jednog
kraja sveta mogli biti u toku s događajima na drugom kraju sveta.
Pojavom dokumentarne fotografije, ljudima se otvorila svest. Bili su upoznati sa
strahotama ratova, sa političkim manipulacijama, te sa društvenim i političkim problemima u
svetu. U radu su navedene ikoničke fotografije koje su imale najveći uticaj na istoriju. Od
fotografije Nik Uta i „Napalm devojčice“, Vilijama Andersa i „Pogleda na planetu Zemlju“
pa sve do savremenije fotografije Nilufer Demira „Alan Kurdi“ – sve ove fotografije
promenile su tok događaja i „otvorile oči“ javnosti.
Ipak, nisu sve fotografije imale pozitivan učinak na društvo. Primaran zadatak modne
fotografije bio je promovisati određene proizvode i oblikovati društveni način odevanja.
Modni časopisi često su promovisali nerealne lepotice i lepotane, manipulacijom fotografije
prikazivali su društvu lažnu sliku o idealnom telu. Tokom godina, ta slika tela se menjala. I
dan danas se menja. Svesno ili nesvesno, to nametanje nerealnog tela, utiče na ljude. Te lažne
slike smatraju se idealnim izgledom tog vremena. Time se negativno utiče na žene i
muškarce; dolazi do pada samopouzdanja, poremećaja u ishrani jer ljudi teže tom nerealnom
izgledu.
Pojavom društvenih mreža, omogućeno je deljenje fotografija na internetu. Gotovo je
nepostojeća granica između profesionalnog fotografa i fotografa amatera. Društvene mreže su
omogućile sve veću prisutnost lažnih informacija i lažnih fotografija. Samoj fotografiji
oduvek se verovalo. No vrlo bitan je i kontekst koji stoji uz nju. On može promeniti istinitost
fotografije. Jedna fotografija može biti korišćena u više medija sa drugačijim kontekstom i
tako imati drugačiji uticaj na ljude. U današnje vreme, u moru fotografija i fotografa, vrlo je
bitan etički zadatak fotografa. Uloga fotografije bi trebalo da bude da informiše ljude, a ne da
manipuliše njima. Takođe, sama fotografija ne može doneti promenu. Pokretačka snaga koja
stoji iza fotografije je čovečanstvo. Fotografija služi kao posrednik u tom procesu.
 LITERATURA
http://www.artinsociety.com/early-influences-of-photography.html - Journal of art in
society, 26.6.2017.
Jeff Rosenheim (2013) Photography and history: The American Civil War, Yale
University Press, New Haven
Michael Mandelbaum (1982) Vietnam: The Television War, Daedalus Vol. 111, No. 4
Gisele Freund (1974) Fotografija i društvo, Grafički zavod Hrvatske, Zagreb
http://encyclopedia.jrank.org/articles/pages/1020/Photography-and-Society-in-the-
20th-Century.html - Photography and society in the 20th century
https://witness.worldpressphoto.org/what-is-the-role-of-the-21st-century-post-digital-
photographer-c8e46e2a3566 – Witness, 10.8.2017.
http://www.huffingtonpost.com/ming-thein/photography-and-psychology-part-
1_b_4380400.html - Huffpost, 26.6.2017.
https://the.me/the-psychology-of-photography/ - Theme, 26.6.2017.
https://www.psychologytoday.com/blog/maybe-its-just-me/201012/whats-so-special-
about-photographs - Psychology today
https://mindreadingsblog.wordpress.com/2013/02/25/poziranje-karaktera-licnost-
fejsbuk-fotografija-tviter-avatar/ - Mind Readings, 27.6.2017.
http://edition.cnn.com/2017/05/19/health/instagram-worst-social-network-app-young-
people-mental-health/index.html - CNN Health +, 10.8.2017.
Mariska Kleemans, Serena Daalmans Picture Perfect: The direct effect of manipulated
Instagram photos on body image in adolescent girls, dostupno na
http://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/15213269.2016.1257392
https://www.theatlantic.com/technology/archive/2011/04/photojournalism-in-the-age-
of-new-media/73083/ - The Atlantic, 28.8.2017.
https://fashionphotograp.wordpress.com/social-impact-of-fashion-photography/ -
Fashionphoto, 28.8.2017.
http://www.livestrong.com/article/548072-the-effects-of-womens-magazines-on-
body-image/ Livestrong, 28.8.2017.
http://100photos.time.com/ - 100photos, 2.8.2017.