On behalf of

Federacija proizvođača
organskih proizvoda
Makedonije

VODIČ
ZA ORGANSKU
POLJOPRIVREDNU
PROIZVODNJU

Skopje, 2012
VODIČ ZA ORGANSKU POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU

Izdavač:
Federacija proizvođača
organskih proizvoda
Makedonije

Autori :

Goran Angelovski
Ljubica Timova
Krste Delev
Goran Kolev

Tehnički urednik: Goran Angelovski

CIP - Katalogizacija vo publikacija

Nacionalna i univerzitetska biblioteka "Sv. Kliment Ohridski", Skopje
631.15(497.7)(036)
VODI^ za organsko zemjodelstvo proizvodstvo / (avtori Goran Angelovski ... i dr.). (3. Изменето изд.) - Skopje :
Federacija na proizvoditeli na organski proizvodi na Makedonija; Главна канцеларија / Секретаријат на постојаната
работна група за регионален рурален развој (SWG); 2011. 27 str.: ilustr. ; 30 sm
ISBN 978-9989-2994-1-4 - Federacija na proizvoditeli na organski proizvodi na Makedonija
ISBN 978-608-65265-0-4 Главна канцеларија / Секретаријат на постојаната работна група за регионален рурален развој
(SWG)
1. Angelovski, Goran (avtor)
1) Organsko zemjodelsko proizvodstvo - Makedonija - Vodi~i
COBISS.MK-ID 71985418

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Nacionalna i univerzitetska biblioteka „Sv. Kliment Ohridski“, Skopje
631.15(497.7)(036)
VODIČ za organsku poljoprivrednu proizvodnju / (autori Goran Angelovski… i dr.). (3. izmenjeno izd.) – Skoplje: Federacija
proizvođača organskih proizvoda Makedonije; Glavna kancelarija / Sekretarijat stalne radne grupe za regionalni ruralni razvoj
(SWG); 2011. 27 str.: ilustr.; 30 cm
ISBN 978-9989-2994-1-4 – Federacija proizvođača organskih proizvoda Makedonije
ISBN 978-608-65265-0-0-4 Glavna kancelarija / Sekretarijat stalne radne grupe za regionalni ruralni razvoj (SWG)
1. Angelovski, Goran (autor)
1) Organska poljoprivredna proizvodnja – Makedonija – Vodiči
COBISS.MK-ID 71985418
Sadržina

PRINCIPI ORGANSKE PROIZVODNJE.....................................................................................1

KONTROLA I SERTIFIKACIJA ORGANSKE PROIZVODNJE....................................................3

OBELEŽAVANJE ORGANSKIH PROIZVODA............................................................................4

ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA – BAŠTOVANSTVO........................................................5

ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA – VOĆARSTVO............................................................10

ORGANSKO – VINOGRADARSTVO........................................................................................13

ORGANSKA PROIZVODNJA INDUSTRIJSKIH, FURAŽNIH I ŽITNIH KULTURA ...................13

ORGANSKA STOČARSKA PROIZVODNJA.............................................................................14

ORGANSKA PČELARSKA PROIZVODNJA.............................................................................18

ORGANSKA SERTIFIKACIJA SAMONIKLIH VRSTA................................................................21

ORGANSKA SERTIFIKACIJA PRERAĐEVINA........................ ..............................................23

PREDGOVOR

Ovaj vodič je namenjen da obezbedi odgovore na najčešće postavljana pitanja od strane

poljoprivrednih proizvođača koji su zainteresovani za otpočinjanje organske proizvodnje i za
početak procesa sertifikacije.

Vodič ima, pre svega, informativni karakter. Za detaljnije informacije u vezi sa tehnikama
organske proizvodnje i za pravilno tumačenje principa organske proizvodnje preporučljivo je da se
konsultujete sa stručnim licima.
Prvo izdanje Vodiča izdato je 2008. godine u Skoplju. Zbog velikog interesa i promena u
nacionalnoj i evropskoj zakonskoj regulativi nametnula se potreba za izdavanje trećeg
dopunjenog i adaptiranog izdanja koje je prevedeno na Albanski i jezik Srpski

Goran Angelovski
 PRINCIPI ORGANSKE PROIZVODNJE

Organska proizvodnja kao sistem u obzir uzima ekološke, ekonomske i socijalne aspekte
poljoprivrede na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou.

Počeci organske proizvodnje su uvođenje mere, kojom će se odgovoriti na degradaciju

tla, smanjeni kvalitet i produktivnost kao posledice konvencionalnog načina proizvodnje.
Konvencionalni sistemi poljoprivredne proizvodnje često prouzrokuju zagađenje i štete u
životnoj sredini, kao i osiromašenje tla i narušavanje prirodne ravnoteže pre svega, zbog
upotrebe sintetičkih preparata koji forsiraju proizvodnju na neprirodan način.
Konvencionalni sistem proizvodnje upotrebom raznih otrova i genetičkom manipulacijom
dovodi do stvaranja proizvoda koji nemaju niti ukus, niti hranljive vrednosti kao proizvodi
proizvedeni na prirodan način. U trci za zaradom i što većom proizvodnjom, česta je upotreba
preparata i tehnika koje direktno utiču na ugrožavanje čovekovog zdravlja i životne sredine.
Organska poljoprivredna proizvodnja izbegava upotrebu sintetičkih đubriva, pesticida i
genetički modifikovanih organizama i pri tom izbegava zagađivanje životne sredine i poboljšava
opstanak međusobno povezanih zajednica biljaka, životinja i čoveka.
Organska proizvodnja promoviše i podržava biodiverzitet, prirodne biološke cikluse i
biološku aktivnost tla. To se temelji na upotrebi prirodnih preparata i zaokruženju ciklusa
proizvodnje i na kretanju materije na mestu proizvodnje. Promoviše metode i prakse koje
obnavljaju, održavaju i poboljšavaju ekološku ravnotežu u proizvodnom procesu.
Važno je znati da čak i proizvodnja koja ne koristi sintetičke preparate, a prouzrokuje
narušavanje prirodne ravnoteže i degradaciju životne sredine ne može da se karakterizuje kao
organska proizvodnja.
U principu, u organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba materija koje nastaju prirodno,
dok su nedozvoljene materije koje se proizvode veštački.
U izuzetnim slučajevima kada ne postoji zamena za određeni sintetički preparat, a isti
preparat igra važnu ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji može da bude dozvoljena upotreba tog
preparata. Isto tako, bez izuzetka, nije dozvoljena upotreba prirodnih materija koje sadrže otrove,
kao na primer, duvan.
Sve materije se ocenjuju i dozvoljavaju se ili zabranjuju za upotrebu na osnovu
kriterijuma, kao što su: uticaj na čovekovo zdravlje, uticaj na ekosistem farme, period raspadanja,
dostupnost alternativnih materija, verovatnoća zagađenja životne sredine pri upotrebi, otrovnost,
način upotrebe i uklanjanje bez posledica.
Ocenjivanje materija je kontinuiran i dinamičan proces, spisak dozvoljenih materija
podložan je čestim promenama pri otkrivanju novih materija koje će biti uključene u spisak ili, pak,
isključivanjem postojećih materija, ukoliko novootkrivene predstavljaju njihovu odgovarajuću
zamenu.
Izgradnja i održavanje organske materije u tlu, a time i održavanje dobrog stanja i
plodnosti tla jedan je od osnovnih principa organske proizvodnje.
Sa tog aspekta organska proizvodnja je mnogo više nego način proizvodnje sa
odsustvom sintetičkih preparata. Organska proizvodnja je način proizvodnje sa sistemom
rudovođenja koji podržava ekologiju na mestu na kojem se proizvodi.
Pri organskoj proizvodnji na životnu sredinu se gleda kao na jednu celinu u kojoj obradive
površine predstavljaju važan deo prirode, a čovek kao njen sastavni deo ima moralnu odgovornost
da proizvodi na način koji štiti i ne ugrožava životnu sredinu.

- 1-
Organska proizvodnja nudi mogućnosti za postizanje ravnoteže između proizvodnje dovoljnih
količina hrane sa visokim kvalitetom i smanjenjem opasnosti od zagađivanja čovekove sredine,
kao i zadovoljavanje egzistencijalnih potreba siromašnog stanovništva koje se bavi
poljoprivrednom proizvodnjom.

Zato, jedan od važnih aspekata organske proizvodnje predstavlja i socijalno-ekonomski

aspekt. Naime, ovakav način proizvodnje traži mala ulaganja u pogledu preparata, materijala i
opreme, i na taj način u proizvodnju može da budu uključen veliki broj malih proizvođača. Sa druge
strane, organski proizvodi se prodaju po višim cenama koje omogućavaju fer prihode za
proizvodađe i kompenzaciju za smanjene prinose i povećani nivo rada zbog organskog načina
proizvodnje. Sa uključivanjem malih proizvođača utiče se pozitivno na obezbeđenje njihove
egzistencije na mestu u kome se nalaze, a time i na regionalni razvoj i na samu ekonomiju u državi.

Organski proizvođači su u jedinstvenoj mogućnosti da ponude proizvode potrošačkoj

populaciji koja se konstantno povećava i koja želi da kupuje hranu proizvedenu bez pesticida,
veštačkih đubriva i bez genetički modifikovanih organizama.

Organski proizvodi su upravo zbog prirodnog načina proizvodnje i upotrebe prirodnih

preparata dobri za čovekovo zdravlje i imaju bolji ukus.
Potrošači koji su svesni veze između ishrane i zdravstvenog stanja čoveka, spremni su da
kupe zdrave proizvode i, svakako, da plate višu cenu.
Za potrošača, kupovanje organskih proizvoda, isto tako, omogućava aktivan doprinos u
zaštiti životne sredine.

Kao glavni razlozi zašto se potrošači odlučuju da kupe organske proizvode navode se:

- mogućnost za zdravu ishranu i zdrav način življenja;

- doprinos u zaštiti životne sredine;
-- doprinos lokalnoj ekonomiji;
- bolji ukus;

Organski proizvodi su trenutno najbrže rastući prehrambeni sektor.

Veliki broj zemalja u razvoju, vidi potencijalne izvozne mogućnosti u proizvodnji i izvozu
organskih proizvoda.
Poljoprivredni proizvođači u zemljama u razvoju žive u ruralno nerazvijenim regionima i
imaju ograničen pristup modernim tehnologijama za proizvodnju. Samim tim, oni imaju visoke
troškove za proizvodnju i transport proizvoda i ograničene mogućnosti za prodaju i zaradu od
sopstvene proizvodnje. Ipak, veliki broj ovih proizvođača primenjuje tradiciolani način proizvodnje
blizak organskoj proizvodnji bez ili sa mnogo malom upotrebom sintetičkih preparata. S obzirom
na to da je produktivnost znatno niža kod tradicionalnih sistema proizvodnje, upotreba preparata
izostaje, što u principu znači i niže troškove proizvodnje. Organska proizvodnja može da ponudi
rešenje za egzistencijalne probleme značajnog dela ruralnog stanovništva, s obzirom na to da se
organski proizvodi prodaju po visokim cenama, a sama proizvodnja postaje ekonomski isplativa.

Sa druge strane, mali farmeri u zemljama u razvoju ne mogu da se takmiče sa velikim

proizvodnim sistemima razvijenih zemalja u konvencionalnoj proizvodnji, niti po produktivnosti niti
po tržišnim cenama. Ovo je jedan od ograničavajućih faktora za plasman proizvoda malih
proizvođača i malih ekonomija zemalja u razvoju na otvorenom tržištu na kojem se, zahvaljujući
globalizaciji, sve više daje prednost velikim i ekonomski moćnim učesnicima.

-2-
 KONTROLA I SERTIFIKACIJA ORGANSKE PROIZVODNJE

Proces kontrole i sertifikacije organske proizvodnje uobičajeno počinje savetovanjem sa

stručnim licem i upoznavanjem sa uslovima i pravilima kojih se morate pridržavati pri organskom
načinu proizvodnje.

Po dobijanju potrebnih informacija i ispunjavanju svih

preduslova, potrebno je popunjavanje aplikacije za kontrolu i
sertifikaciju planirane organske proizvodnje, koja se podnosi
izabranom kontrolnom i sertifikacionom telu.
Aplikacija najčešće predstavlja formular izdat od
kontrolnog i sertifikacionog tela kojem se dostavlja
aplikacija. Na osnovu dostavljene aplikacije, kontrolno i
sertifikaciono telo proizvođaču dostavlja ponudu u kojoj su
navedeni troškovi i uslovi za vršenje kontrole i sertifikacije.

Kontrolu i sertifikaciju u organskoj proizvodnji vrši domače ili inostrano kontrolno i

sertifikacisko telo, koje je u principu registrirani pravni subjekat. Da bi mogli nuditi svoje usluge ovi
subjekti treba da budu ovlaščeni od strane nadležnih vlasti da vrše kontrolu i sertifikaciju
organske proizvodnje. Sa obzirom da postoje različite sertifikaciske šeme koje su u skladu sa
organskom proizvodnjom ali su često privatne, pa izdati sertifikati važe samo za određena
tržišta, uvek mžete da kod nadležnih vlasti proverite jeli taj pravni subjekat ovlaščen da vrši
kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje.

Ukoliko proizvođač reši da nastavi sa procesom kontrole i

sertifikacije, potrebno je da kontrolnom i sertifikacionom telu dostavi
detaljnije informacije o planiranoj proizvodnji posle čega se potpisuje
ugovor o kontroli i sertifikaciji. Potpisivanjem ugovora, zvanično počinje
postupak za kontrolu i sertifikaciju.

Potpisanim ugovorom kontrolno i sertifikaciono telo dobija ovlašćenje da

u bilo koje vreme obavlja nenajavljene kontrole u procesu proizvodnje i
pridržavanju principima organske proizvodnje.
Proizvođač ili prerađivač mora da obezbedi kontrolnom i
sertifikacionom telu pristup do svih delova proizvodnje i do svih objekakta, kao i
uvid u evidenciju i u odgovarajuću propratnu dokumentaciju. On mora
kontrolnom i sertifikacionom telu da dostavi sve informacije za koje smatra da su
neophodne za potrebe kontrole.

Ukoliko niste sigurni dali vaša proizvodnja ispunjava sve uslove

da bude u procesu sertifikacije, uvjek je dobro da potražite savet
stručnih lica ili konsultantskih slušbi. Nakon izvršenih konsultacija
možete napraviti plan o konverziji vaše proizvodnje u organsku
poljoprivredu,ikontrolnom i sertifikacionom telu prezentovati plan kako
bi ga oficijalno odobrili.

Ukoliko kontrola pokaže da se proizvođač ne pridržava

principa organske proizvodnje, kontrolno i sertifikaciono telo ima
pravo da izrekne odgovarajuće korektivne mere, kao i da oduzme
stečeni sertifikat.

-3-
 OBELEŽAVANJE ORGANSKIH PROIZVODA

Prodhimi, etiketimi dhe shitja e prodhimeve organike është kushtëzuar nga çertifikimi
paraprProizvodnja, obeležavanje i prodaja organskih proizvoda je uslovljena prethodnom
sertifikacijom proizvodnje.
Organski standardi proizvodnje predviđaju „prelazni period“ koji u zavisnosti od vrste
proizvodnje, može različito da traje.
Na početku je period prelaza bio uspostavljen sa ciljem da se zaštiti tržište organskih
proizvoda od eventualne poplave proizvoda sa farmi koje su više tržišno orijentisane nego
posvećene organskom načinu proizvodnje.
Povezano sa samim karakterom, u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji susreću se dve
vrste proizvoda. Proizvodnja koja se dobija u periodu od prve kontrole i koja će trajati sve do
konačnog dobijanja sertifikata za postignute uslove u procesu proizvodnje naziva se „organska
proizvodnja u prelazu“ (ranije poznato kao „organska proizvodnja u konverziji“). Isto obično traje
ne manje od dve (kod poljoprivrednih) i ne manje od tri godine (kod višegodišnjih nasada), ali u
određenim slučajevima moguće je da ovaj period bude smanjen.
Ovakvo obeležavanje ima cilj da omogući proizvođaču označavanje većeg stepena
kvaliteta, a time i prodaju po višim cenama, ali istovremeno informišući potrošača da je reč o
proizvodu u periodu, koji još uvek nije dostigao status organskog proizvoda.
Prodiranjem nekog subjekta u periodu prelaza, stiče se pravo na korišćenje simbola koji
će odrediti karakter te proizvodnje koja će se u tom periodu proizvoditi, u konkretnom slučaju
„organska proizvodnja u prelazu“.
Kada se sertifikaciono telo uveri u doslednost poštovanja pravila organske proizvodnje
izdaje Sertifikat kojim se dokazuje da je taj subjekat dostigao potreban nivo znanja i tehnike da bi
zadovoljio pravila ovog načina uzgajanja. Sticanjem sertifikata, subjekat ima pravo da na svojim
proizvodima istakne naziv „organski proizvod“ kao i odgovarajuću oznaku.

Upotreba reči koje označavaju organsku proizvodnju precizno je definisana u skladu sa

EU-regulativama o organskoj proizvodnji. Ipak, u različitim zemljama Evropske unije dozvoljeno je
da se koriste različite oznake da bi se opisao organski metod proizvodnje. U nekim zemljama
organska proizvodnja se naziva biološka (Francuska, Italija, Portugalija, Holandija), u drugim
ekološka (Španija, Švedska, Danska), dok se u Nemačkoj koriste obe reči.

Korišćenje loga (simbola) za obeležavanje organskih proizvoda je uobičajena praksa.

Momentalno postoji veliko šarenilo simbola koji se upotrebljavaju za obeležavanje organske
proizvodnje.

Pored zajedničkog loga Evropske unije za obeležavanje organskih proizvoda, najveći broj
zemalja članica imaju razvijeno ili imaju pravo da razviju sopstveni nacionalno logo. Pored
zvaničnog simbola, u upotrebi je i niz privatnih simbola različitih organizacija, koje upotrebom
sopstvenog loga žele da potenciraju određenu kvalitativnu karakteristiku (strožije principe
proizvodnje, geografsko poreklo, tradicionalni način proizvodnje ili, pak, dodatnu garanciju za
kvalitet) i da pridobiju poverenje potrošača. Zavisno od zahteva nacionalne legislative posebnih
zemalja, nacionalni logo i/ili logo Evropske unije može da se upotrebljava u kombinaciji sa
privatnim logom proizvođača ili trgovca.

U 2010. godini postojeći logo EU zamenjen je novim

logom. Isto tako u evropskoj legislativi napravljene su

X
značajne promene u pogledu označavanja organskih
proizvoda.

-4-
 ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA – BAŠTOVANSTVO

Sve baštenske kulture mogu da budu uzgajane prema

organskim principima proizvodnje, razume se neke lakše, a neke
teže, zavisno od karakteristika svake kulture, odnosno od sorti
koje se kultivišu. Neke kulture/sorte su otpornije na bolesti i na
negativne vremenske uticaje i traže manje đubrenja i obrade. Iz
ovih razloga, u organskoj proizvodnji preporučuje se korišćenje
(autohtonih) domaćih sorti ili sorti koje su adaptirane na lokalne
klimatske uslove i koje su otpornije na bolesti.

Kontrola i sertificikovanje organske proizvodnje baštenskih

kultura vrši se svake godine, u periodu posle sejanja (posle nicanja)
kulture, pa zaključno sa berbom (period vegetacije).
Pri kontroli na zahtev kontrolnog i sertifikacionog tela potrebno je
da se obezbede sve potrebne informacije kao i da se omogući
uvid na svim proizvodnim površinama.

Period prelaza kod baštenske proizvodnje traje 2 godine kod svih jednogodišnjih kultura i tri
godine kod višegodišnjih, sa mogućnošću za smanjenje istog od strane sertifikatora ako se
priznaju dostavljeni dokazi o prethodnom upravljanju na parcelama.

Za sertifikaciju baštenske proizvodnje na otvorenom prostoru od velike važnosti je lokacija

parcele, odnosno sa kakvim susednim parcelama se graniče parcele koje će se sertifikovati.
Minimalna potrebna udaljenost od susednih konvencionalnih parcela zavisi od realnog
rizika od susednih parcela (vrsta vegetacije, vrstakulture, period uzgajanja i sl.) i na osnovu toga
sertifikaciono telo saopštava preporučljivo potrebno rastojanje.

Isto tako, poželjno je da se podigne biološka

barijera (živi zid od vegetacije) za šta mogu da posluže
bilo koje žbunaste biljke ili bilo koje kultivisane biljke.
Cilj ove bio-barijere je zaštita sertifikovane
organske proizvodnje od eventualnog prelaženja
nedozvoljenih sintetičkih pesticida (veštački perparati)
koji se upotrebljavaju na susednim površinama, a i kao
mesto za dobar razvoj korisnih insekata potrebnih pri
biološkoj borbi sa štetočinama na biljkama.

Visina bio-barijere treba da je veća od

visine kultura koje će se uzgajati na
sertifikovanoj parceli a i veća od susedne
konvencionalne kulture.

Pri sertifikaciji baštenskih kultura u zaštićenom prostoru

(oranžerije, plastenici) spomenute zaštitne mere nisu potrebne
zbog toga što zidovi na samoj oranžeriji predstavljaju dovoljnu
zaštitnu barijeru.

-5-
 Uslov za organsku baštensku proizvodnju, kako na otvorenom tako i u zaštićenom
prostoru, je primena plodoreda. Plodored je agrotehnička mera koja podrazumeva rotiranje
(zamena polja i zamena semena) kultura koje se uzgajaju u određenim vremenskim intervalima
prema mestu kultivisanja. Cilj primene plodoreda je smanjenje mogućnosti za pojavu bolesti,
štetočina, iscrpljivanja hranljivih materija iz tla, erozije tla koji su posledica monokulturnog
uzgajanja (uzgajanje iste kulture ili kulture iz iste botaničke familije na istom mestu više godina
uzastopno).
Maksimalno dozvoljen vremenski period za neprekidno uzgajanje iste kulture na istom mestu je
dve godine, ali pod uslovom da nema pojave nekih štetočina ili bolesti.

Plodored može da bude dvopolni ili tropolni, zavisno od rasporeda rotacije i od površina koje se
uključuju u organsku proizvodnju, sa uključivanjem mahunastih (azotofiksatori) biljaka.
Kod dvopolnog plodoreda, pri uzgajanju jedne kulture, na primer, grašak na površini od 5
dekara, u sertifikaciji za organsku proizvodnju potrebno je da uključite dodatnih 5 dekara na
kojima ćete uzgajati kulturu različite botaničke familije.
Kod tripolnog plodoreda, pri uzgajanju jedne kulture na površini od 5 dekara, u
sertifikaciji za organsku proizvodnju potrebno je da uključite dodatnih 10 dekara, normalno na
kojima ćete uzgajati kulture iz druge botaničke familije.

Dopunske površine mogu da ostanu prazne (ugar) ali

uvek treba da se vodi računa da je uslov za organsku sertifikaciju
uključivanje mahunarki u plodored, pa zato treba da se uzgajaju
kulture koje vrše fiksiranje azota ili pak kulture iz različitih
botaničkih familija. Dobro je pri plodoredu (odnosno odmaranju
površina) da se primeni uzgajanje kultura do 25% od ukupne
sertifikovane površine koje mogu da posluže i za zeleno
đubrenje, a i za proizvodnju furažne hrane ako farma ima
domaće životinje (mahunarke, detelinske smeše, lucerka).

Sve jednogodišnje kulture uključene u plodored treba da se uzgajaju prema načelima

organske proizvodnje i sve zajedno dobijaju isti status, tj. prve godine proizvodnja u prelazu, druge
godine organska proizvodnja u prelazu, a treće godine organska proizvodnja.

Priprema detaljnog plana za rotaciju kultura sa jasnim oznakama na kojoj će parceli pod
kojim katastarskim brojem koja kultura biti uzgajana i u kom vremenskom periodu, odnosno da li
postoji jedna ili dve rekolte, uslov je za sertifikaciju organske proizvodnje.
Za sve navedene aktivnosti iz plana za rotaciju treba da postoje dostupne informacije
vođenjem odgovarajuće evidencije o izvršenim poljskim aktivnostima, upotrebljenim preparatima,
preduzetim merama po datumima i mestima. Paralelna proizvodnja na jednoj farmi tj. istovremeno
uzgajanje istih jednogodišnjih kultura koje ne mogu lako da se raspoznaju na organski i
konvencionalni način nije dozvoljeno.

-6-
 Osim sa prethodno spomenutim zelenim đubrenjem, plodnost tla prema organskim
metodama proizvodnje održava se i korišćenjem pregorelog arsko-stajskog đubriva (ali ne iz
industrijalizovane privrede), sa biljnim kompostom, i drugim prirodnim đubrivima koja su na listi
dozvoljenih đubriva prema EU-Regulativi.
Ako se na jednoj parceli uzgaja paradajz, sledeće godine na istoj
parceli dobro je da se zaseje neka druga kultura iz druge botaničke familije
ili mahunasta kultura. Na korenu mahunastih biljaka žive specifični
mikroorganizmi koji vrše foksaciju azota iz atmosfere čime direktno utiču na
povećanje plodnosti tla, a nadzemni delovi biljaka će poslužiti i za zeleno
đubrenje.

Zaštita i izlaženje na kraj sa bolestima i štetočinama u

organskoj proizvodnji vrši se tačno određenim i odobrenim

X
preparatima čija je aktivna materija navedena na Listi dozvoljenih
preparata prema EU-Regulativi. Svi preparati tj. aktivne materije
koje nisu na ovoj listi nisu dozvoljeni za upotrebu.
Svaka država usvaja sopstvenu listu dozvoljenih
preparata koja treba da bude u skladu sa listom u Regulativi o
organskoj proizvodnji Evropske unije.

U organskoj proizvodnji za zaštitu i izlaženje na kraj sa bolestima,

dozvoljena je upotreba prirodnih preparata koji se pripremaju od različitih
lekovitih i aromatičnih biljaka (kopriva, pelin, kamilica i dr.), svakako uz
prethodno odobrenje sertifikacionog tela.

Ovi prirodni preparati pri njihovoj pravilnoj pripremi i upotrebi, daju jednako
dobre rezultate kao i oni dobiveni veštačkim putem, ali potrebna je višestruka
aplikacija. Zaštita prirodnim preparatima obično je specifičnija i namenjena je za
savlađivanje određene bolesti ili štetočine.

o Za izlaženje na kraj sa gusenicama šljivinog, kruškinog, jabukovog smotavca,

pauka, sovica, i insekata koji isisavaju biljne sokove, koristi se preparat od kamilice.
Postupak za pripremanje je sledeći: 1 kg suvih ili 3 kg svežih cvetova kamilice melje
se i potapa u 10 litara vode zagrejane na 60-70 Celzijusovih stepeni. Preparat kisne
12-14 časova, pa se cedi. Pre upotrebe preparat se razblažuje 2-3 puta.

o Za izlaženje na kraj sa lisnim vašima, tripsom, lukovom muvom, gusenicama,

koristi se preparat od hajdučke trave. Postupak za pripremu je sledeći: 800 g suvih
mlevenih cvetova hajdučke trave, sakupljenih u vreme cvetanja, stavlja se u 10 l
provrele vode i kuva se 30 minuta. Posle toga, bez razblaživanja, tečnost se
prebacuje u sud sa vodom i zatvara se poklopcem. Pre upotrebe može se dodati 40 g
domaćeg sapuna i 10 litara vode.
o Za izlaženje na kraj sa lisnim vašima, paucima, gusenicama, mravima, koristi
se preparat od pelina. Postupak za pripremu je sledeći: 300 g svežih listova i cvetova
od pelina ili 30 g suvih potapa se u 10 litara vode i ostavlja 2-3 dana da odstoji, a zatim
se bez razblaživanja procedi i direktno prska sa preparatom.

Uzgajanje određenih lekovitih i aromatičnih biljaka, bilo između redova ili

pak na međama sertifikovanih parcela je dobra tehnika za savlađivanje štetočina.
Neke biljke imaju svojstva prirodnih odbijača (repelenti) određenih štetočina, a
neke pak privlače korisne insekte koji se hrane štetočinama na nasadima. Ovaj
način prirodne biološke borbe doprinosi uspešnom savlađivanju štetočina koje
napadaju nasad.

-7-
 Takav je primer sa posejanom lavandom ili nanom oko nasada ili kroz njega.
Na ovaj način uspešno se odvraćaju mravi koji su prenosioci virusa i u nasad mogu da
donesu lisne vaši, a time da prouzrokuju ogromne štete.

Isto tako, kopriva deluje odbojno za mnoge insekte, pa dobro je da bude

posejana, dok su pak, neven i kadifica (tagetes sp.) vrlo odbojni prema nematodama,
paucima, tripsu.

Privlačenje divljih ptica, insekata i drugih prirodnih neprijatelja štetočina vrši

se postavljanjem ili omogućavanjem skloništa (gnezda, kućice, biobarijere) u blizini
ili na samoj sertifikovanoj parceli, i oni pomažu u izlaženju na kraj sa štetočinama.

Upotreba herbicida i drugih veštačkih preparata za uništavanje korova mehaničkim putem

je često primenjivani metod. Pri tom, od velike važnosti je vreme u kojem će se vršiti plevljenje,
okopavanje ili neka druga mehanička mera.

U zemljama koje imaju razvijenu organsku proizvodnju koristi se i metod spaljivanja

korova. To se vrši specijalnim napravama koje ispuštaju veoma slab kontrolisani plamen, pa se
prolaze mesta gde ima korova (znači među redovima biljaka). Ovaj metod ima najbolji efekat kada
se vrši u određenom stadijumu razvoja korovskog bilja, odnosno kada je ono malo i mlado, tj. u 3-4
lisnom stadijumu
U organskoj proizvodnji često se upotrebljavaju
domaće proizvedeni ili kupljeni mašinski dodaci za
traktore (četke, grabulje, rala) i sa njima se uspešno vrši
uništavanje korova.
Izgled i upotreba ovakvih alata zavisi od
kulture koja se uzgaja i od načina uzgajanja.

Korišćenje mulč-materijala je isto tako metod koji se koristi

pri savlađivanju korova. Mulčiranje je metod pri kojem se otkosi
trave, strugotine ili razgradljive mulč-folije postavljaju između
redova kulture koja se uzgaja i time se sprečava nicanje korova.

16/8 Iskrčene korovske biljke u organskoj poljoprivredi, razume se

pre stadijuma vezivanja semena, dobro je iskoristiti za dobijanje
komposta.

Rizično je korišćenje mulč-materijala dobijenog od

obolelog bilja, budući da na biljnim ostacima prezimljavaju spore
najvećeg broja bolesti, pa je zato najbolje da se materijal dobro
iskompostira i kao takav koristi kao organsko đubrivo-izvor hranljivih
materija u tlu.

-8-
 Među usevno uzgajanje (intercropping) je mera koja daje dobre rezultate u borbi protiv
korova, štetočina i bolesti pri organskom načinu proizvodnje. Među usevno uzgajanje predviđa
uzgajanje druge kulture (baštenska, začinska-aromatična, poljoprivredna) među redovima
osnovne kulture.
Svakako, pri izboru kultura potrebno je da se pazi da ne budu u konkurentskom odnosu,
odnosno da ne sprečavaju sunčevu svetlost, prostor za rast, hranljive materije i dr.

Sa među usevnim uzgajanjem može uspešno da se smanji i prisustvo konkurentnih korova,

da se dobije veća iskorišćenost po jedinici površine, veći prinos pri uzgajanju druge baštenske
kulture, ili pak da se izbegne pojava nekih štetočina ili bolesti pri uzgajanju lekovitih i aromatičnih
biljaka.

- Između redova paradajza mogu se uzgajati redovi sa cvećem tagetes sp.

(kadifica) koje odbija nematode koji prave veliku štetu kod paradajza.

- Sađenje belog luka između redova pri uzgajanju šargarepe, uspešno odbija
šargarepinu muvu.

- Pri uzgajanju praziluka, u uslovima njegovog kombinovanog uzgajanja sa

celerom dobijaju se dobri rezultati u borbi sa korovom senecio vulgaris.

Među usevno uzgajanje može da se koristi pri proizvodnji pšenice, redovi sa

pšenicom su na rastojanju od 15 cm, a između njih se seje soja. Soja dovodi azot u tlo
i onemogućava rast korova koji se obično nalaze pri uzgajanju pšenice.

U organskoj baštenskoj proizvodnji, pri uzgajanju kultura sa

prethodnom proizvodnjom rasada, sertifikuju se i površine gde se
proizvodi rasad (tople leje, tuneli i sl.).

U toku uzgajanja rasada obavezna je primena organskih

metoda proizvodnje.

Semenski materijal koji se upotrebljava u organskoj proizvodnji treba da

bude organskog porekla, bez razlike da li je za jednogodišnju ili za višegodišnju
kulturu. U uslovima kada organski semenski materijal nije dostupan, dozvoljeno
je korišćenje konvencionalnog semenskog materijala, ali pod uslovom da nije
genetski modifikovan i da nije tretiran sintetičkim preparatima. Za sve ovo je
potrebno da obezbedite odgovarajuću dokumentaciju (vaša izjava o preduzetim
naporima za nabavku organskog semenskog materijala, deklaracija) i da
dobijete prethodnu saglasnost kontrolnog i sertifikacionog tela.

-9-
 ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA – VOĆARSTVO

Organska proizvodnja voća je nešto više od nekorišćenja sintetičkih

pesticida i đubriva. Započinje poboljšanjem plodnosti tla, odnosno
povećanjem organske materije u njemu da bi tlo bilo što produktivnije.
Za uspešno podizanje organskih voćnih nasada ili prelaz
postojećih, potrebno je da se ispoštuju određeni preduslovi koji će
obezbediti određenu sigurnost u našoj organskoj proizvodnji.

Period prelaza kod voćarske proizvodnje traje 3 godine sa izuzetkom kada kontrolno i
sertifikaciono telo može da smanji period prelaza, uzimajući u obzir dokaze o vašem prethodnom
upravljanju površinama. Sertifikacija nasada obavlja se svake godine. Paralelna proizvodnja na
jednoj farmi tj. uzgajanje iste vrste voćne kulture istovremeno na organski i konvencionalni način
nije dozvoljena, osim ako su različite sorte sa lako prepoznatljivim karakteristikama.
Rasad (sadni materijal) koji se upotrebljava u organskom voćarstvu treba da bude
organskog porekla. U uslovima kada organski rasad nije dostupan, dozvoljeno je korišćenje
konvencionalnog materijala, ali pod uslovom da nije genetički modifikovan ili tretiran sintetičkim
preparatima i da je odobren od kontrolnog tela. Za dobijanje sertifikovanog rasada, obavezna je
primena iskustva za organsku proizvodnju.
Važan faktor u planiranju organske proizvodnje je lokacija na kojoj se nalazi ili će biti
podignut nasad.

Površina na kojoj se primenjuje organska proizvodnja treba da

bude najmanje 5-6 metara udaljena od drugih konvencionalnih površina.
Ukoliko nemamo tu udaljenost, tada treba da se zasadi bio-barijera koja će
štititi organski nasad od prelaska sintetičkih preparata koji se
upotrebljavaju u susednim konvencionalnim nasadima.

Ekspozicija na terenu je veoma važan preduslov za uzgajanje organskih voćnih nasada.

Najpovoljnija je južna ili jugoistočna ekspozicija, iz razloga što koliko je toplije, toliko se bolje
iskorišćava sunčeva svetlost i vrlo brzo se dižu jutarnje rose, koje su značajan faktor za pojavu
bolesti i štetočina u toku vegetacije.
Promajno mesto, zaštićeno od dominantnih vetrova u reonu uzgajanja, je isto tako
povoljno. Na mestima sa dobrim strujanjem vazduha, gde je retka pojava mrazeva, magle,
vazdušna i površinska vlaga se mnogo ne zadržavaju, ima manje bolesti.
Poznavanje mikroklimatskih uslova od velikog je značaja pri organskom uzgajanju voća.
Potrebno je poznavanje osnovnih mikroklimatskih faktora s obzirom na to da su oni tesno
povezani sa pojavom bolesti i štetočina. Mikroklimatski uslovi, koje bi trebalo znati, su: minimalne
(zimske) temperature, pojava ranih proletnih i jesenjih mrazeva, količina vodenog taloga,
padavine i njihov raspored u toku godine, vlažnost vazduha i tla, vetrovi, njihov pravac kretanja
(koji je vetar dominantan na toj lokaciji), njihov intenzitet, pojava grada, njegov intenzitet i
redovnost kao pojava (statistički gledano).

Vrsta kulture koja će se uzgajati i uspeh uzgajanja zavise i od tipa i od

kvaliteta tla. Zemljište je od velike važnosti pri uzgajanju bilo koje kulture u
organskoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Voćke nemaju neka posebna potraživanja u pogledu tla, ali ipak
treba voditi računa više o fizičkim nego o hemijskim svojstvima.

Dobro tlo treba da ima sledeće osobine: da je lako propustljivo i da se brzo zagreva u
proleće, da se ne stvara kora posle setve, da upija obilne kiše, da ima mali procenat isticanja, da
duži period zadržava vlagu.

- 10 -
Da nije mnogo zgrudvana, da ne bude podložna eroziji i gubljenju hranljivih elemenata, da ima
dobre uslove za razvoj organizama tla, da nema potrebu za korišćenjem đubriva, da ima bogat
miris na zemlju i da daje zdrav, visokokvalitetan prinos.
S obzirom na to da upotreba sintetičkih preparata za kontrolu i sprečavanje bolesti u
organskoj proizvodnji nije dozvoljena, poseban značaj treba posvetiti preventivnoj zaštiti, pa se
radi toga preporučuje upotreba kultura, odnosno sorti koje su otpornije na bolesti tipične za region.

Preporučuje se: korišćenje zdravog sadnog materijala, nabavljenog

od ovlašćene institucije koja garantuje zdravstvenu ispravnost sadnica;
primena strožijih higijenskih uslova pri sprovođenju agrotehničkih mera.
Tako se pri rezanju preporučuje redovna dezinfekcija alata koji se koristi, da
se ne bi prenele zaraze sa drveta na drvo, odnosno sa nasada na nasad.
Dopunski isušeni plodovi (mumije) treba da se uklone sa drva u toku zime.
Oni predstavljaju rezervoare izazivača bolesti koji prezimljavaju u njima i
ponovo se aktiviraju u prolećnom periodu.

Između dozvoljenih sredstava koja se koriste u zaštiti organskog voćnog nasada u

organskoj poljoprivredi, dobro su poznati bakarni i sulfurni preparati.
Postoje i preparati koji se primenjuju kod određenih biljaka u vidu biljnih ekstrakata,
domaće pripremljeni rastvori ( u vidu čajeva ili čorbi).
Upotreba bioloških preparata u čiji sastav ulaze mikroorganizmi (bakterije, gljive) i
najrazličitijih mineralnih preparata dobijenih mlevenjem određenih prirodnih minerala, isto tako, je
dozvoljena u organskoj proizvodnji.
U prodaji mogu da se nabave bakterijski preparati na bazi bakterije bacilus turinginienzis
var .Krustaki ili drugih vrsta, koje se koriste kao insekticidi, a postoje i bakterijski preparati koji se
koriste protiv bolesti kao poboljšivači imuniteta biljki, i najrazličitiji mleveni minerali koji se koriste
kao poboljšivači tla, a u isto vreme štite i biljke od bolesti i štetočina.

Kontrola i sprečavanje štetočina u organskoj proizvodnji može da se

obavlja biološkim, hemijskim i mehaničkim metodama. Pri tom, od velike
koristi je poznavanje biologije i prirodnih neprijatelja štetočina.

Hemijski metod bazira se na upotrebi određenih insekticida dobijenih svakako prirodnim

putem, tj. prirodni insekticidi. Najčešće to su ekstrakti određenih biljaka koje imaju insekticidno
ili repelentno dejstvo. Najpoznatiji takav ekstrakt je „piretrum“ koji je ekstrakt hrizanteme.

Od biljnih preparata najčešće se pripremaju ekstrakti koprive, u čiji

sastav ulazi mravlja kiselina koja ima insekticidno dejstvo, kao i gvožđe koje
je potrebno biljkama u samoj ishrani. Isto tako, mogu da se pripreme
preparati ili da se nabave gotovi ekstrakti, kao na primer, ekstrakt belog luka
koji se koristi za odbijanje štetnih insekata.

Biološki metod se odnosi na korišćenje prirodnih neprijatelja štetnih insekata i upotreba

hormonskih mamaca. Prirodni neprijatelji štetnih insekata postoje u prirodi, a obezbeđujući biljni
pojas oko naših nasada obezbeđujemo njihovo prisustvo.

Hormonski mamci su kutije koje se sa unutrašnje strane

premazuju lepkom, a u sredini je postavljena ampula koja ispušta
ženski hormon. Na ovaj način se privlače muški insekti koji ulaze u
unutrašnjost mamca i ostaju zalepljeni. Krajnji rezultat je neoplođene
ženke i smanjenje populacije štetnog insekta.

- 11 -
 Pod mehaničkim metodom podrazumevamo upotrebu najrazličitijih zaseda, ručno
odstranjivanje, lovljenje i sakupljanje štetočina sa specijalnim mašinama usisivačima.

U skladu sa gore pomenutim, potrebno je da se napravi izbor odgovarajuće kulture i

njenih sorti koje su otpornije na mrazeve, suše, bolesti i štetočine. S obzirom na to da je pri
organskoj proizvodnji zabranjena upotreba sintetičkih sredstava za zaštitu, potrebna je posebna
pažnja za izbor sorte koja će se saditi.
Pri izboru sorte, potrebno je savetovanje sa stručnim licima iz ove oblasti, koja će
omogućiti sagledavanje svih uslova o mestu gde treba da se uzgajaju nasadi i o sortama koje će
biti zasađene u tim uslovima. Ukoliko je nasad već podignut, potrebno je savetovanje sa stručnim
licima da li odgovarajuća sorta i celokupan nasad mogu uspešno da se uzgajaju prema organskim
principima proizvodnje.

U organskoj poljoprivrednoj proizvodnji upotreba sintetičkih

X
sredstava za zaštitu, kao i mineralnih đubriva strogo je zabranjena. Zato
posebna pažnja treba da se posveti dugoročnom prehranjivanju nasada i
njihovoj zaštiti od bolesti štetočina.

Pri dodavanju arskog đubriva, treba da se pazi zato što postoje

ograničenja količina azota (kao sastavnog dela đubriva) koje mogu da se dodaju u
organskoj proizvodnji.

Upotreba komposta: dozvoljena je upotreba komposta dobijenog isključivo

od materijala biljnog porekla. Kompost dobiven od životinjskog porekla nije
dozvoljen za upotrebu.
Mulčiranje: stalna korovska ili namerno zasađena vegetacija mulčira se
(kosi i sitni) u samom nasadu, ili pak određeni mulčirani biljni materijal sa druge
parcele nanosimo preko površine i ostavljamo ga da istruli u samom nasadu.

U zadnje vreme sve više se koristi biohumus ili đubrivo prerađeno od

kalifornijskih crva. Ovakvo đubrivo je veoma hranljivo i biološki aktivno, a same
biljke čini vitalnijim i otpornijim na bolesti. Ovaj biokompost je dozvoljen za
korišćenje u organskoj proizvodnji, ali kao i kod arskog đubriva treba paziti da se
ne stavi previše. Potrebne količine ovog đubriva, koje mogu da se upotrebljavaju,
određuju se hemijskom analizom tla.

Kontrola korova jedan je od težih zadataka u organskoj poljoprivredi. Izlaženje na kraj sa

korovom je kroz primenu više agrotehničkih mera, ali najvažnije je poznavanje korovskog bilja,
odnosno planiranje i određivanje u kom periodu koja mera treba da se preduzme.
Upotreba čistih mašina, čista voda za navodnjavanje, kompost i arsko đubrivo, u kojima
nema prisustva semena biljaka korova, važne se metode za borbu sa korovom.

Pokraj primene đubrenja, zatravljivanje leguminoznim smesama i

mulčiranje služe i pri borbi sa korovskim biljkama. Zatravljivanjem se stvara
konkurentna vegetacija koja ne dozvoljava širenje korova i ne smeta voćkama u
nasadu, i utiče se na sprečavanje erozije. Dobijena biljna masa zatim se mulčira
u samom nasadu čime se formira sloj od mulča pod kojim ne može da se razvije
korovska vegetacija.

Mehanička kontrola podrazumeva oranje (plitka obrada), košenje, spaljivanje korova

posebnim mašinama i upotreba posebne crne folije za mulčiranje (solarizacija).

- 12 -
ORGANSKO – VINOGRADARSTVO

Kod organske vinogradarske proizvodnje potrebno je

pridržavanje istim uslovima i proizvodnim praksama kao i kod organskog
voćarstva. Sertifikacija nasada vinograda isto tako se obavlja svake
godine, a prelazni period iznosi 3 godine. I u ovom slučaju kontrolno i
sertifikaciono telo može da odredi smanjenje prelaznog perioda.

Pri proizvodnji stonog grožđa za razliku od vinskog, potrebno je

posvećivanje veće pažnje nasadu vinove loze za zaštitu od bolesti i štetočina.
Bolesti i štetočine najčešće prouzrokuju promene na izgledu samog grožđa koje
zbog oštećenja gubi od svoje tržišne vrednosti.
ORGANIC
pri procesu proizvodnje vina, principi organske poljoprivrede
nemaju ograničavanje u metodama, odnosno na sredstvima koja se
upotrebljavaju. Potrebno je da se izvrši sertifikacija procesa
proizvodnje i prerađivačkih kapaciteta, a ukoliko u se istim sudovima
proizvodi vino od konvencionalnog grožđa, tada isti sudovi, odnosno
cela linija podleže primeni posebnih higijenskih tretmana, u skladu sa
pravilima za sertifikaciju prerađivačkih kapaciteta.

Za vino koje se dobija preradom organskog grožđa važe posebna pravila za obeležavanje.
Naime, ako su u preradi vina korišćeni sulfurni preparati ovakvo vino nije dozvoljeno da se označi
kao „organsko vino“ nego kao „vino dobijeno od organskog grožđa“.

ORGANSKA PROIZVODNJA INDUSTRIJSKIH, FURAŽNIH I ŽITNIH KULTURA

Pravila i praksa za organsku proizvodnju baštenskih kultura

(jednogodišnjih) primenjuju se i za organsku proizvodnju i uzgajanje
industrijskih, furažnih i žitnih kultura. Pri izboru sorti preporučljivo je da se
preferiraju autohtone sorte, a da se izbegavaju introducirane sorte i hibridi.

Plodored je neminovan, odnosno ne treba da se primenjuje monokulturno uzgajanje. Pri

rotaciji kultura ponovo treba da se posveti pažnja raznovrsnosti botaničke familije i načinu
uzgajanja (okopna, žitna, leguminozna), a da je sve to dobro isplanirano i evidentirano.

Potrebno je uključivanje dvostruko ili trostruko veće površine za

uzgajanje glavne kulture, sa ciljem da se omogući adekvatna rotacija
kultura prema vremenu i mestu (plodored), kao jedna važna mera za
regulisanje plodnosti tla i za kontrolu bolesti i štetočina.
Potrebna je prostorna udaljenost od susednih
konvencionalnih parcela, radi smanjenja rizika od kontaminiranja sa
nedozvoljenim sintetičkim preparatima.

Period prelaza na kulture koje se svake godine seju od semena je 2 godine, dok treće
godine dobijaju organski status.

Procedura kontrole i sertifikacije se vrši kao kod drugih biljnih kultura, odnosno svake
godine i pri svakoj upotrebi semenskog materijala (koji po pravilu treba da bude organski).
Dozvoljena sredstva za upotrebu u organskoj poljoprivredi za zaštitu i đubrenje upotrebljavaju se i
u organskoj proizvodnji industrijskih, furažnih i žitnih kultura.
- 13 -
 ORGANSKA STOČARSKA PROIZVODNJA

Sertifikacija organske stočarske proizvodnje postavlja specifične zahteve kako za ishranu

tako i za smeštaj, negu i način uzgajanja životinja.
Jedan od najvažnijih faktora za uspešnu organsku životinjsku
proizvodnju odnosi se na pravilan izbor rasa ili vrsta-soja. Svaka rasa
svoje genetičke kapacitete maksimalno realizuje u sredini u kojoj je
stvorena.
U organskom stočarstvu se nameće potreba za izbor rasa i vrsti
koje su prisposobljene lokalnim mikroklimatskim uslovima, rase koje
imaju prirodno stečenu otpornost prema parazitima i bolestima
karakterističnim za određeni region.
Prednost pri selekciji treba da se daje domaćim rasama i
vrstama, kao otpornijim na oboljenja koja su vrlo često prisutna kod rasa
namenjenih za intenzivnu proizvodnju.
Domaće rase redovno imaju jaku konstituciju, povećanu
prirodnu otpornost i manje su zahtevne u pogledu nege, smeštanja i
ishrane.

Domaće rase i vrste dobro su prisposobljene lokalnim klimatskim i geografskim uslovima,

pa omogućavaju da se izbegnu zdravstveni problemi povezani sa adaptacijom i aklimatizacijom.
Uzgajanje domaćih rasa najčešće znači i manji prinos po životinji, budući da domaće rase
nemaju jako izražene proizvodne karakteristike. Samo to teoretski podrazumeva i manji prihod po
uzgajanoj životinji, ali ipak, ekonomija organske proizvodnje ukazuje na suprotno. Naime, s
obzirom na to da su domaće rase životinja mnogo otpornije na oboljenja, a klimatski uslovi traže
manje investicije i troškove za obezbeđivanje odgovarajućih uslova za smeštaj, negu, lečenje i
preventivu. Domaće rase su manje probirljive u smislu ishrane koju konzumiraju i često puta se
hrane prirodnom vegetacijom koja ne može da se upotrebljava pri uzgajanju visokoproduktivnih
rasa. Na kraju, proizvodi dobijeni organskim načinom proizvodnje imaju veću prodajnu cenu u
odnosu na konvencionalne, što bi trebalo da opravda ekonomski aspekt uzgajanja domaćih rasa.
Za prelazak konvencionalne stočarske farmu u organsku, najvažniji preduslov je
obezbeđenje sertifikovane organske stočne hrane. Pri tom, farme sa sopstvenom proizvodnjom
hrane imaju bolje predispozicije za prelaz u organske od onih koje je kupuju, pre svega da bi se
izbegle cenovno-tržišne turbulencije i da se obezbedi dostupnost sertifikovanoj hrani u toku
proizvodnje.
Dobijanje sertifikovane organske stočne hrane obavlja se preko prenamene
konvencionalnih proizvodnih površina namenjenih za proizvodnju stočne hrane u farmi koja se
sertifikuje.

Hrana koja se koristi u ishrani životinja u organskoj proizvodnji treba da potiče sa

sertifikovanih površina, pri tom minimum 50% treba da bude proizvedeno na samoj farmi ili u
slučajevima kada to nije moguće, hrana može da se nabavlja sa druge sertifikovane organske
farme.

- 14 -
 Napasanje životinja predstavlja vrlo važan element pri organskoj
stočarskoj proizvodnji.
Pored zadovoljavanja potreba sa hranljivim materijama, pri
napasanju, životinje se kreću, a time povećavaju svoju konstituciju i
kondiciju. Dopunski se eliminiše stres kao važan faktor za prouzrokovanje
bolesti.
Paša mora da se obavlja na sertifikovanim pašnjacima. Ukoliko takvi
pašnajci nisu dostupni, napasanje može da se obavlja na društvenim
pašnjacima uz prethodno potpisivanje ugovora o koncesiji sa
organizacijama koje upravljaju pašnjacima. Organizacija koja upravlja
područjem, treba da izda potvrdu da područje koje se sertifikuje u poslednje
tri godine nije bilo tretirano sa sintetičkim preparatima.

Ishrana na organskim farmama treba da bude bazirana na napasanju

sa kvalitetnom zelenom hranom ili silažom, pri čemu večina suve materije u
dnevnom obroku životinja treba da potiče od voluminozne sveže, suve ili
silirane hrane.

Za mlade životinje, ishrana prirodnim mlekom putem sisanja treba

da iznosi najmanje 3 meseca za goveda i konje i 45 dana za ovce, koze i
svinje. Upotreba mleka u prahu za prehranjivanje mladih životinja nije
dozvoljena.

U dnevnim dozama životinja, koje pored paše sadrže kabast i koncentrisani deo, ne
smeju da se upotrebljavaju sintetički dodaci ili proizvodi genetički modifikovanih organizama.
Nije dozvoljeno dodavanje hormonskih preparata za stimulisanje rasta, gojaznosti i
plodnosti.
Ishrana životinja u organskoj proizvodnji treba da bude po želji.
Voda treba da je stalno sveža i higijenski ispravna za piće.
Ishrana svinja i životinja u dnevnom obroku treba da uključuje voluminoznu svežu, suvu
ili siliranu hranu.
goveda i kopitari 12 meseci
ovce I koze 6 meseci
Nakon obezbeđivanja potrebne svinje 6 meseci
sertifikovane stočne hrane može da se počne sa
prelaznim periodom životinja na farmi. životinje koje se koriste u 10 meseci
Prelazni period u zavisnosti od vrste i proizvodnji mleka
namene životinja može da varira. živina za meso 6 meseci
živina za jaja 6 meseci

Organska proizvodnja ima specifične zahteve u pogledu čuvanja i smeštaja životinja.

Preporučuju se štale sa slobodnim kretanjem stoke, pristupom do ispusta, do otvorenih pašnjaka i
ograničavanje broja životinja zavisno od kapaciteta štala.
Vezivanje životinja, čuvanje u individualnim kavezima, kao i uzgajanje životinja u
kavezima nije dozvoljeno.

X X
X
- 15 -
 Slobodno kretanje životinja doprinosi da se održi dobra fizička
kondicija, prirodna otpornost i smanjenje stresa, kao glavnog preduslova za
izbegavanje velikog broja oboljenja poznatih kao „štalske bolesti“, koje se
javljaju zbog intenzivnog načina čuvanja.

Upotreba hemijski sintetizovanih veterinarskih lekova nije dozvoljena u

organskoj proizvodnji.
Lečenje hemijski sintetizovanim veterinarskim lekovima može da
bude dozvoljeno samo ukoliko je neophodno da se izbegne stradanje

X
životinje.
Posle aplikacije hemijski sintetizovanih veterinarskih lekova, pre
upotrebe proizvoda od životinje, potrebno je da prođe dvostruki period
izlučivanja leka iz tela životinje (karenca) od onoga što je propisano na samom
preparatu.

Ukoliko je hemijski veterinarski lek upotrebljen više od

dva puta u godini, životinja i proizvodi dobijeni od nje moraju da
budu označeni kao konvencionalni i odstranjeni iz organskog
procesa proizvodnje.
>2= X
ORGANIC

Svaka upotreba hemijski sintetizovanih veterinarskih lekova mora

da bude tačno evidentirana, a informacije o terapiji životinja treba da se
prijave kontrolnom i sertifikacionom telu.

Obavezne vakcinacije predviđene nacionalnim

zakonodavstvom ili zakonodavstvom EU dozvoljene su u organskoj
stočarskoj proizvodnji.

Upotreba fitoterapeutskih i homeopatskih terapeutskih sredstava (biljni

ekstrakti, pčelinji preparati, životinjske ili mineralne supstance) preferira se u
organskoj proizvodnji. Drugim rečima, organska proizvodnja upućuje na upotrebu
prirodnih tradicionalnih lekova i na lekovite biljke, kako u preventivi tako i u terapiji
životinja.

Dobro stanje i smanjenje stradanja životinja je važan princip u organskoj proizvodnji, a

upotreba alternativnih preparata je opravdana ukoliko oni daju potrebne rezultate pri lečenju
životinja.
Svaka upotreba supstanci za stimulisanje rasta ili proizvodnje (uključujući antibiotike,
kokcidiostatike), kao i upotreba hormona ili sličnih supstanci za kontrolisanje reprodukcije
(induciranje ili sinhronizovanje estrusa) ili za druge namene je zabranjena.
Veštačko osemenjavanje u organskoj proizvodnji je dozvoljeno, ali se prednost daje
prirodnom načinu osemenjavanja.
Sinhronizacija polnog žara kod životinja uz pomoć sintetičkih supstanci i hormona nije
dozvoljena.

Upotreba flašing-metode kao metode za sinhronizaciju

estrusa u organskoj stočarskoj proizvodnji je dozvoljena, dok

X
embriotransfer nije dozvoljen.

- 16 -
 X
Operativni zahvati sa kojima se nepovratno prouzrokuju fizičke promene
izgleda ili funkcije životinja (tetoviranje, žigosanje, obrezivanje, nosni prsteni,
sečenje repa, zubi ili kljunova) nisu dozvoljeni.
Kastracija je dozvoljena samo dok su životinje veoma mlade (do 14
dana), budući da kastracija kod starijih životinja izaziva mnogo veće bolove i
stres.

Operativni zahvati u organskoj proizvodnji dopuštaju se

samo ukoliko se izvršavaju sa ciljem da se poboljša bezbednost,
zdravlje ili stanje životinje.
Svi operativni zahvati moraju da budu odobreni od
kontrolnog i sertifikacionog tela i da budu obavljeni u odgovarajućem
uzrastu životinje, od strane kvalifikovanog personala i na način na
koji se stradanje životinja svodi na minimum.

Preventivna terapija protiv parazita nije dozvoljena u organskoj proizvodnji. Najjači

instrument savlađivanja parazita predstavlja održavanje životinja u dobroj kondiciji, što
podrazumeva povećanu otpornost prema parazitima.
Upotreba sintetičkih preparata protiv parazita je dozvoljena samo ukoliko veterinar preko
analize konstatuje prisustvo parazita i ukoliko je neophodno da bi se izbeglo stradanje životinje.
Drugu dopunsku meru predstavlja rotacija pašnjaka i njihovo odmaranje.
Vremenski uslovi (temperatura, vlaga, kiša) utiču na reproduktivni ciklus parazita,
odnosno periode nošenja jajašaca, ispilivanja ili promene razvojnog stadijuma parazita.
Blagovremenom rotacijom stada po pašnjačkim parcelama omogućava se ispiljivanje
jajašaca parazita i njihovo izumiranje pre nego što se stoka vrati na taj pašnjak (proces
samočišćenja pašnjaka).

Paraziti su obično prisutni na donjim delovima biljaka i kontrolom visine vegetacije na

pašnjacima, pre puštanja životinja, može da se smanji stepen ugroženosti životinja.
Uz poznavanje životnog ciklusa parazita i vremenskih uslova može da se izrade programi
za kontrolu parazita preko uvođenja rasporeda napasanja i kretanja životinja od jedne parcele do
druge, preko plodoreda i preko poboljšavanja higijene životinja i pašnjaka.

- 17 -
 ORGANSKA PČELARSKA PROIZVODNJA

Pri prelasku sa konvencionalnog ka organskom načinu pčelarske proizvodnje, kao i u

drugim granama poljoprivrede, proizvođač treba da bude upoznat sa osnovnim načelima koja
treba da se primenjuju pri organizovanju ovakve vrste proizvodnje, propisanim evropskom
regulativom i nacionalnom legislativom za organsku proizvodnju.

Izbor lokacije na kojoj je smešten pčelinjak i okolina u kojoj se napasaju pčele je od

suštinske važnosti pri organskoj pčelarskoj proizvodnji.
Odgovarajuća je ona lokacija u čijoj su okolini izvori nektara i polena od prirodne
medonosne flore ili organski sertifikovanih proizvoda površine u radijusu od 3 kilometra. Na
površini pčelinje paše mogu da budu zastupljene kultivisane poljoprivredne biljke, ali pod
uslovom da se na njima ne praktikuje konvencionalna proizvodnja koja podrazumeva upotrebu
nedozvoljenih veštačkih đubriva i pesticida.

X X
Lokacija treba da je dovoljno udaljena od bilo kakvih mogućih izvora zagađenja, kao što
su: autoputevi, industrijski objekti, urbani centri, deponije i dr.
Ukoliko se u blizini pčelinjaka nalaze površine pod industrijskim kulturama koje se
uzgajaju na ekstenzivan način (bez upotrebe hemikalija), potrebno je da pčelar od proizvođača
obezbedi dokaz (sertifikat, deklaraciju) o poreklu semenskog materijala koji ne treba da je
genetički modifikovan.
Na teritoriji na kojoj se napasaju pčele nije dozvoljeno da bude lociran konvencionalni
pčelinjak. Razlog za ovo je što pčele kao vrsta mogu da se napadaju i da kradu med iz košnica, pa
ako organska porodica unese med iz konvencionalne, znači unosi kontaminirani med koji meša
sa svojim.
Menjanje lokacije pčelinjaka je dozvoljeno, pod uslovom da nova lokacija zadovoljava
spomenute kriterijume za organsku proizvodnju.

Oplemenjivanje pčelinje paše preko zasađivanja ili zasejavanja

medonosnih biljaka je mera koja nije navedena u propisima za organsku
proizvodnju. Ipak, ovu meru pčelari treba kontinuirano da praktikuju da
bi povećali medeni bilans pčelne paše, a sa time i rentabilnost pčelarske
farme. Beli bagrem, japanska sofora, evodija i dr. drvenaste biljke za
nekoliko godina od njihovog zasađivanja počinju sa nektarenjem i
proizvodnjom polena.
Od travnatih vrsta na prvom mestu je facelija, koja je po svojoj
produkciji od 1000 kg nektara na 1 ha nenadmašna medonosna biljka.

Biljke, kao pelin, melisa, kantarion, hajdučka trava i dr., poželjno je da

se zasade oko pčelinjaka, iz razloga što one ulaze u sastav raznih čajeva koji
se dodaju preventivno i terapeutski pri lečenju određenih bolesti pčela
(vapneno leglo, upala creva kod pčela, varoza i sl.)

- 18 -
 Postojeća pčelarska praksa da pčelari zamenjuju stari vosak sa oblikovanim satnim
osnovama iz trgovine nije dozvoljena u organskoj proizvodnji. To je zato što takve satne osnove
u sebi sadrže materije koje nisu dozvoljene u organskoj proizvodnji (parafin, boje, aditivi i sl.).

Pri organskom načinu proizvodnje potrebna je zamena

saća kupljenih satnih osnova sa satnim osnovama oblikovanim
od voska iz sopstvene proizvodnje. U te svrhe najbolje je da se
iskoristi vosak koji se dobija od voštanih poklopčića pri ceđenju
meda, pre svega zbog dovoljnih količina voska koje se dobijaju
na ovaj način. Dozvoljena je upotreba i voska koji se dobija sa
bočnih nadgradnji nosača ramova, kao i vosak sa ramova
gradionika koji ujedno služe i za mehaničku borbu protiv
pčelinjeg krpelja. Sav vosak iz pčelinjaka treba da bude
zamenjen u periodu od 4 godine sa ciljem da se ispune uslovi za
organsku proizvodnju meda.

Odbacivanje veštačkih boja koje se koriste za bojenje pčelinjih

sanduka je važan uslov u organskoj proizvodnji.

Za zaštitu sanduka treba da se koriste prirodne boje (pr. na bazi

lanenog semena). Uklanjanje stare boje sa sanduka može da vrši se
struganjem, brušenjem, zagrevanjem i slično. Ukoliko ekonomska logika
opravdava, dozvoljeno je da novi sanduci uopšte i ne budu obojeni.

Postoji više recepata za pripremanje prirodnih boja, koji

obezbeđuju kvalitetnu i jeftinu zaštitu sanduka.

Na primer: 1 l lanenog ulja, 1 l 30% propolis ekstrakta i 1 kg pčelinjeg voska se

zagrevaju do topljenja. Dok je rastvor još uvek topao, premazuju se sanduci. Ova kombinacija
se suši sporo (24 časa), pa se zato drugo premazivanje vrši sledećeg dana. Premazivanje se
završava kada se uoči da se smesa više ne upija u drvetu. Kvalitetnim premazivanjem
sanduka zaštićeni su za period od tri do četiri godine, posle kojih se postupak ponavlja.

U ishrani pčela nije dozvoljena upotreba običnog šećera (beli

šećer – saharoza). Za zimsku prehranu i za prolećnu stimulaciju pčela,

X
potrebno je u sanduke ostaviti dovoljne količine meda i polenovog praha.
Uobičajeno potrebna količina iznosi od 15 do 20 kg po pčelinjoj porodici.

U slučaju da jesenja paša nije obezbedila dovoljne količine hrane, pčelar može da
interveniše dodavanjem organskog meda, organskog šećera ili kombinovano kao šećerno medno
testo zime, ili šećerno-medni sirup u periodu posle meseca marta. Ovaj zahtev je jedan od najtežih
za ispunjavanje, posebno u sušnim godinama. Za mere prehrane je potrebno da se izvesti
kontrolno i sertifikaciono telo, kao i da se dostave informacije o tome koliki je nedostatak hrane i sa
kolikom količinom hrane će se intervenisati.

- 19 -
 X
Borba protiv pčelinjeg krpelja (varoze), koji redovno
napada pčelinje porodice, kao najzastupljeniji problem u
organskom pčelarstvu, vrši se sa dozvoljenim preparatima
(oksalna i mravlja kiselina, timol, biljni ekstrakti i dr.) sa kojima se
postižu zadovoljavajući rezultati. Budući da ovi preparati traže
poseban pristup pri njihovom pripremanju i aplikaciji, najbolje je
da se pčelari konsultuju sa stručnim licem. Primenom ovih
preparata u kombinaciji sa kvalitetnom selekcijom, dezinfekcijom
i mehaničkom borbom, varoza može da se kontroliše i održava
na minimalnom nivou, bezopasno po zdravlje pčela.

Organska proizvodnja je od posebnog značaja za zdravlje i

blagostanje životinja, pa je u skladu sa tim, sečenje krila maticama pri
njihovom obeležavanju zabranjeno. Uklanjanje starih i „istrošenih“
matica vrše pčele-radilice kao deo njihovog prirodnog instinkta za

X
opstanak, pri čemu i pčelari mogu da intervenišu posebnim tehnikama.
Mlade matice mogu da se obeležavaju i zamenjuju po potrebi.

Kao obavezna aktivnost u organskom pčelarstvu je

numerisanje pčelinjih sanduka i vođenje pčelarskog
dnevnika. Najbolje je da pčelar ažurira dnevnik o
tehničkim merama pri uzgajanju i dnevnik o ulazu i izlazu
materijala i proizivoda. Prvi je važan za potrebe pčelara
koji na osnovu proizvodnih svojstava pčelinjih porodica
može da organizuje selekciju i borbu protiv bolesti.
U dnevniku pak za ulaz i izlaz materijala i proizvoda
evidentiraju se svi proizvodi koji su ušli na pčelarsku farmu
(zaštitna sredstva, boje, ramovi, žica i sl.) i proizvodi koji
izlaze iz farme (med, polen, propolis, matični mleč).
Ovakva evidencija, zajedno sa dobijenim ili
izdatim dokumentima (fakture, otpremnice, fiskalni računi
i sl.), daje se na uvid na zahtev kontrolnog i sertifikacionog
tela.

Organska pčelarska proizvodnja ima posebne uslove u pogledu perioda prelaza. Sa

ulaskom u proces sertifikacije sam proces proizvodnje ulazi u prelazni period. Period prelaza u
pčelarstvu traje različito, zavisno od toga da li pčelar ispunjava zahteve naložene od kontrolnog i
sertifikacionog tela.
U najboljem slučaju, sertifikat za organsku proizvodnju meda, polenovog praha, matičnog
mleča i propolisa dobija se posle jedne godine od prve kontrole. Za ovaj period ne dobija se
sertifikat za organski vosak, zato što su za promenu konvencionalnog sa organskim voskom
potrebne najmanje tri godine. Posle zamene voska, cela proizvodnja dobija status organske
proizivodnje.

- 20 -
ORGANSKA SERTIFIKACIJA SAMONIKLIH VRSTA

Organska sertifikacija samoniklih vrsta podleže strogim pravilima i kriterijumima sa kojima

se definiše način kontrole i sertifikacije.

Svetski tržišni trendovi govore da je u kontinuiranom porastu u poslednjih nekoliko godina

potražnja samoniklih plodova, a organska sertifikacija omogućava veliku prednost pri njihovom
plasmanu.

Kao način za dodavanje vrednosti samoniklih vrsta i proizvoda ORGANIC

dobijenih od njih i, svakako, plasiranje po višim cenama, može da
se iskoristi organska sertifikacija bez razlike da li je reč o sirovini ili o
prerađevini koje se koriste u prehrambenoj, kozmetičkoj ili
farmaceutskoj industriji.

Jedan od glavnih principa organskog sertifikovanja

samoniklih vrsta je obaveza za uvođenje održivog
iskorišćavanja, odnosno sakupljanja samoniklih vrsta, tj.
iskorišćavanje a da pri tom ne bude ugrožen opstanak vrste na
teritoriji na kojoj se sakuplja.
Organsko sertifikovanje samoniklih vrsta ne ostavlja
mogućnost za preveliku eksploataciju i mogućnost za
uništavanje vrste u oblasti gde se sakuplja, što je svakako jedan
od argumenata za plasiranje po višoj ceni na tržištima koja imaju
razvijenu ekološku svest.

Sertifikat za sakupljanje samoniklih vrsta sa organskim

poreklom može da dobije pravno lice.
Sertifikat se dobija za grupu vrsti koje će se sakupljati, a
zastupljene su u određenoj oblasti sakupljanja, na primer, deo
šumske oblasti, pa sve do celog nacionalnog parka.
Za razliku od drugih organskih sertifikata, organski
sertifikati dobijeni za samonikle biljke ne podležu periodu prelaza.
Po dobijanju saglasnosti i izvršenoj kontroli i sertifikaciji od
kontrolnog tela, samonikle biljke sakupljene u sertifikvoanoj oblasti
dobijaju predznak „organski proizvodi“.

Postupak za dobijanje sertifikata delimično se razlikuje od onog kod poljoprivredne

proizivodnje u pogledu potrebnih dokumenata i uslova koji treba da budu ispunjeni.
Pored aplikacije za organskog proizvođača, plana za upravljanje sakupljanjem
samoniklih vrsta, potrebno je da se prilože karte regiona u kojima se vrši sakupljanje sa
označavanjem područja u kojima se sakupljaju pojedinačne vrste.

- 21 -
 Dopunski je potrebno da se označe
rastojanja od potencijalnih izvora
zagađivanja, da se izradi plan o količinama
koje se planiraju da se sakupe za svaku vrstu
posebno, svakako u saglasnosti sa gustinom
i rodnošću vrsta, sa ciljem da se obezbedi
održivo iskorišćavanje i zaštita od
prekomernog sakupljanja. Od nadležne
institucije potrebno je da se obezbedi i
potvrda da područje koje se sertifikuje u
poslednje tri godine nije bilo tretirano
(prskanje avionom ili na drugi način suzijanja
insekta) sa preparatima koji nisu dozvoljeni
za upotrebu u organskoj proizvodnji.

Sakupljanje organskih sertifikovanih samoniklih vrsta

mogu da obavljaju samo skupljači koji su prošli obuku za
održivo sakupljanje samoniklih vrsta i da se nalaze na listi kod
operatora koji vrši sertifikaciju.
Ažurirani spisak skupljača, i informacije o sprovedenoj
obuci skupljača, dodatni su dokumenti potrebni za obavljanje
sertifikacije.
Uobi ča jena je praktika da sertifikator pregleda
materijale koji se koristi za obuku skupljača, da bi potvrdio da
materijali sadrže sve nužne informacije koje su potrebne
skupljačima.

Pored sertifikovanja određene vrste u određenoj oblasti, isto

tako u procesu sertifikacije obuhvaćeni su i otkupni punktovi.
Da bi se izvršila sertifikacija otkupnih punktova potrebno je da
punkt ima dozvolu za rad izdata od strane nadležnih državnih ili
lokalnih organa.
Da punkt ispunjava sve higienske norme za rukovanje hranom
koje se odnose na proizvode sa kojima punk radi.
Da u procesu skladiranja proizvoda primenljuje samo praktike
koje su dozvoljene u organskoj proizvodnji.

Pri otkupu na punktovima, potrebno je da se vodi precizna

evidencija o količinama koje se sakupljaju i o područjima iz kojih
potiču. Sve otkupne beleške sa količinama i generalijama skupljača
treba da se dokumentuju i da se ima jasan pregled dokumentacije o
daljem postupanju sa proizvodima. Kao najvažniji deo posle
obezbeđivanja održivog sakupljanja i korišćenja resursa je prativost
sakupljenih proizvoda do regiona sakupljanja odnosno otkupnih
punktova.

Bez razlike da li se oni prodaju u zemlji ili u inostranstvu kao

sirovine u svežem, smrznutom ili sušenom stanju ili se prethodno
prerađuju, potrebno je evidentiranje cele dokumentacje o isporuci i
plaćanju proizvoda (otpremnice, fakture, otkupne beleške, dozvole za
izvoz). Svi dokumenti (finansijski i materijalni) povezani sa organskim
proizvodima moraju da sadrže opis da se dokumenti odnose na
sertifikovane organske proizvode.

- 22 -
 ORGANSKA SERTIFIKACIJA PRERAĐEVINA

Sa ciljem da se dobije proizvod sa organskim predznakom, koji u sebi uključuje preradu

organskih sirovina, prerađivački procesi i kapaciteti moraju da budu sertifikovani.

ORGANIC
Pod prerađevinama se podrazumevaju prerađeni poljoprivredni
proizvodi biljnog i životinjskog porekla, pripremljeni od jednog ili više
sastojaka biljnog i/ili životinjskog porekla.

Kao proces prerade, koji treba da se sertifikuje, podrazumeva

se prerada poljoprivrednih proizvoda, uključujući i klanje i sečenje
stočnih proizvoda kao i pakovanje, odnosno svih prerađevina koje će
dovesti do izmena u označavanju proizvoda koji bi se predstavio
drugačije od organski svežeg, konzervisanog i/ili prerađenog proizvoda.

Oslobođeni od sertifikacije su procesi pakovanja i prvobitnog označavanja proizvoda, koji

se vrše na imanju na kojem su proizvedeni organski proizvodi.

U slučaju kada se u prerađivačkim kapacitetima ili u skladištima ne prerađuju, pakuju ili skladište
samo proizvodi i sirovine organske proizvodnje, mora da se obezbede posebni uslovi za rad.

Potrebno je da se obezbedi jasno označavanje

porekla/statusa sirovina ili proizvoda sa ciljem da se izbegne
njihovo mešanje ili zamena u toku manipulacije ili procesa
prerade.

Pri skladištenju sirovina i proizvoda treba da se obezbedi identifikacija serija/šarža na

način na koji će se onemogućiti bilo kakvo mešanje ili kontaminacija sa proizvodima ili
supstancama koje nisu organskog porekla.

Prostorno i/ili vremenski odvojiti procese prerade sirovina organskog porekla i

konvencionalnih sirovina.
Aktivnosti prerade organskih proizvoda treba da se najave kod kontrolnog tela i da se
obavljaju u kontinuitetu dok se ne završi cela serija.
Sirovine organskog porekla u organskoj proizvodnji moraju posebno da budu navedene
u popisu sastojaka na proizvodu, sa tačno navedenim ušešćem (u %).

Organski proizvodi dobijeni putem prerade u sertifikovanim prerađivačkim kapacitetima

mogu da sadrže najviše 5% (težinski deo) poljoprivrednih proizvoda koji nisu organskog porekla a
na listi su dozvoljenih poljoprivrednih proizvoda.

Samo proizvodi koji sadrže manje od 95% (težinski deo) sastojaka organskog porekla,
mogu da se označe kao „organski proizvod“.

Posle svake promene sirovin koje se prerađuju

(organska, konvencionalna), treba da se izvrši
odgovarajuće pranje i čišćenje opreme sa ciljem da se
onemogući bilo kakvo mešanje ili kontaminacija sa
sirovinama ili supstancama koje nisu organskog porekla i
isto mora da se evidentira.

- 23 -