U svakodnevnom �ivotu, ukoliko �elimo bilo koga da pronadjemo, ili posetimo prvi

put, moramo da iskoristimo njegovu adresu. Zna�i svako fizi�ko ili pravno lice na
na�oj planeti ima svoju adresu preko koje mo�emo da organizujemo komunikaciju s
njim, bilo fizi�ku, verbalnu, ili po�tansku.
Postoje i drugi sistemi koji koriste neku vrstu adrese:
Telefonija- koristi telefonske brojeve
GPS- koristi geosatelitske kordinate za pozicioniranje

Sada kada je internet postao moderna, uredjena, �iroko primenjiva mre�a u

savremenoj komunikaciji (bilo da je li�ne ili poslovne prirode), da li vam je palo
na pamet, na koji na�in mi u stvari preko ra�unara (pretra�iva�a) pronalazimo naj
razli�itije sadr�aje, sme�tene na servere �irom sveta, ili kako se pove�emo sa
nekim udaljenim ra�unarom na drugom kraju planete, razmenjujemo poruke ili
komuniciramo glasovno.

Naj prostiji odgovor je - pomo�u adrese. Zna�i svaki ra�unar povezan na internet u
tom momentu ima jedinstvenu adresu (jedinstvenu, zato �to ne mogu dva ra�unara
imati istovetnu adresu u istom momentu, jer to remeti protokol).
Da, logi�no, da bi sve funkcionisalo nesmetano mora da postoji protokol koji
defini�e medjusovno povezivanje ra�unara i to je IP- Internet Protokol, pa se
adresa zove IP adresa.

Obi�ni korisnici u 90% slu�ajeva nisu ni svesni,koliko procesa (koji su deo

internet protokola) se odvija u pozadini da bi oni preko svog pretra�iva prona�li
ono �to ih zanima. Mi ovde ne�emo sada detaljno analizirati te procese, ve� �emo se
fokusirati na IP adresu.

IP- adresa je 32-bitni broj (=4bajta) koji je identifikacioni broj za svakog

klijenta ili svaki server na Internetu.
Ova definicija je bazirana na teku�oj verziji 4 Internet protokola (IPv4).
Svaki paket podataka poslat preko interneta uklju�uje IP adrese po�iljaoca i
primaoca, da bi se paket usmerio pravilno. IP v4 adrese su podeljne u 4 dela ,
svaki deo je broj u rasponu od 0 do 255, razdvojeni su ta�kama, na primer :
192.168.0.1

IP adresa mo�e da bude lokalna, kreirana za na�u lokalnu mre�u -LAN, i javna. Javna
je adresa na�eg ra�unara je adresa koju vidi globalna internet mre�a, kao adresu
pridru�enu samo nama i nju nam dodeljuje na� ISP- Internet Servis Provajder.

Tako adresa na�eg ra�unara na internetu mo�e da ima dinami�ku IP adresu ili
stati�ku IP adresu.
U �emu je razlika?
Kako samo ime ka�e dinami�ka IP adresa je promenjiva, i to zna�i kad god resetujemo
konekciju na�eg rutera na internet, na�a IP adresa uzima neku drugu vrednost.
Uobi�ajeno je da Internet provajder dodeljuje dinami�ku IP adresu, ako to nije
druga�ije zahtevano. To nije problem u pogledu na�eg normalnog konektovanja i
surfovanja, ali ako �elimo stalan pristup nekim na�im internet resursima (web sajt,
server, video nadzor preko interneta) bolje re�enje je da imamo stati�ku IP adresu,
to jest nepromenjivu IP adresu.
Stati�ku IP adresu nam obezbe�uje na� Internet Provajder, i tu uslugu provajderi
napla�uju :( .
Me�utim kad nam je jednom dodeljena ona ostaje uvek na�a lokacija na internetu, i
svim ure�ajima koji se u sklopu na�e lokalne (ku�ne ili korporativne) mre�e. mo�emo
da pristupimo preko te javne adrese, sa dodatkom odgovaraju�eg porta koji je
otvoren za na� pristup (port forwarding).
Prema tome upravo to nam omogu�ava da pristupimo kamerama za video nadzor, sa bilo
koje lokacije u svetu, preko interneta, bilo da su IP kamere ili kamere vezane za
DVR.

Ako nas interesuje koja je na�a trenutna i javna IP adresa (bilo stati�ka bilo
dinami�ka ) postoje sajtovi koji nam to poka�u:
http://www.whatismyip.com/

Kad smo ve� kod te problematike, a imamo potrebu za stati�kom IP adresom, postoje
sajtovi (servisi) koji mogu da nam obezbede da dinami�ki DNS omogu�ava kao da
imamo stati�ku IP adresu i gratis pod odgovaraju�im uslovima, ili stati�ku adresu
sa mnogim dodatnim resursima, koji se naravno pla�aju.
Jedan od njih je i : http://www.noip.com/