VISOKA ŠKOLA ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA

STRUKOVNIH STUDIJA-VIŠER, BEOGRAD

STUDIJSKI PROGRAM: NOVE ENERGETSKE TEHNOLOGIJE
SPECIALISTIČKE STUDIJE
PREDMET:SPECIJALNE ELEKTRIČNE INSTALACIJE

SPECIJALNE ELEKTRIČNE
INSTALACIJE-UVODNO
PREDAVANJE

PREDMETNI PROFESOR:
Dr Željko Despotović, dipl.el.inž.
 SPECIJALNE INSTALACIJE???

• INSTALACIJE SPECIJALNE NAMENE

• INSTALACIJE NA OBJEKTIMA SPECIJALNE
NAMENE
• KOMPLEKSNE INSTALACIJE SAVREMENIH
OBJEKATA
• PROUČAVAĆE SE TEME KOJE SU OD
OPŠTEG INTERESA ZA PROJEKTOVANJE
• PROUČAVAĆE SE SPECIFIČNI OBJEKTI I
INSTALACIJE
 KRATAK SPOJ-OSNOVNE NAPOMENE
• KRATAK SPOJ JE DIREKTAN SPOJ
IZMEĐU TAČAKA U ELEKTRIČNOJ
INSTALACIJI IZMEĐU KOJIH JE U
NORMALNIM USLOVIMA POSTIGNUT
NOMINALNI NAPON INSTALACIJE
• PRORAČUN STRUJA KRATKIH
SPOJEVA
Iks
• PRORAČUN ILI PROCENA????
• UOPŠTENO U PRORAČUNU KRATKIH
SPOJEVA MORAJU BITI IZRAČUNATE ili
PROCENJENE DVE VREDNOSTI
STRUJA Short Circuit-SC
• MAKSIMALNA VREDNOST STRUJE
KRATKOG SPOJA
• MINIMALNA VREDNOST STRUJE
KRATKOG SPOJA

TIPIČNI TALASNI OBLIK STRUJE

KRATKOG SPOJA
PRORAČUN STRUJA KRATKOG SPOJA
• Struja kratkog spoja mora biti proračunata na
svakom naponskom nivou instalacije u cilju
određivanja karakteristika opreme, potrebne da
izdrži i isključi kvar (najčešće kratak spoj) u što
kraćem vremenskom trenutku.
• Proračun struja kratkog spoja u cilju izbora
zaštitne opreme i efikasne zaštite od strujnog
udara
• METODA IMPEDANSE
• METODA SIMETRIČNIH KOMPONENATA
• STANDARD IEC 60 909
 SAMOSTALNI I POSEBNI IZVORI
ELEKTRIČNE ENERGIJE
• SAMOSTALNI IZVORI??
Pretvaraju druge oblike energije u električnu
energiju i vrše snabdevanje prijemnika
električnom energijom nezavisno od javne
distributivne mreže

Nekada se nazivaju i AUTONOMNI IZVORI

ZAVISNO OD ZAHTEVA MOGU DIREKTNO ILI
INDIREKTNO NAPAJATI POTROŠNJU
 VETROGENERATOR

SOLARNI GENERATOR

SUS MOTOR

POTROŠNJA- 1 POTROŠNJA- 2 POTROŠNJA- 3

SVAKI OD IZVORA NAPAJA SVOJU POTROŠAČKU

GRUPU-NEZAVISNI SISTEMI NAPAJANJA
JEDNOSMERNI HIBRIDNI AUTONOMNI
SISTEM NAPAJANJA

BATERIJA
DIZEL AGREGAT

HIBRIDNI AUTONOMNI SIATEM NAPAJANJA- u kojem je

izvršeno više konverzija energije u električnu
POSEBNI IZVORI ELEKTRIČNE ENERGIJE

• OBEZBEĐUJU NEPREKIDNOST NAPAJANJA

POTROŠAČA ELEKTRIČNOM ENERGIJOM U
SLUČAJU NESTANKA MREŽNOG NAPAJANJA
(NAPAJANJE IZ JAVNE DISTRIBIUTIVNE MREŽE)
• U NORMALNIM USLOVIMA POTROŠAČI SE
NAPAJAJU IZ JAVNE DISTRIBUTIVNE MREŽE
• U SLUČAJU ISPADA MREŽNOG NAPAJANJA
POSEBI IZVORI OBEZBEĐUJU NEPREKIDNOST
NAPAJANJA POTROŠAČA
• STOGA SE ONI NAZIVAJU IZVORI NEPREKIDNOG
ILI BEZPREKIDNOG NAPAJANJA
PODNAPONSKO
RELE

KONTROLA PUNJENJA
SUS motor
BATERIJE
AC-DC

BATERIJA
ZAMAJAC DC-AC
invertor
NEPREKIDNOST
NAPAJANJA
POTROŠNJA POTROŠNJA OBEZBEĐENA
AKUMULATORSKOM
ULOGA ZAMAJCA:
BATERIJOM I
OBEZBEĐUJE NEPREKIDNOST
STATIČKIM
OBRTANJA
ENERGETSKIM
ZAJEDNIČKE OSOVINE U TENUTKU
PRETVARAČIMA
NESTANKA MREŽNOG NAPONA I
PREBACIVANJA NA SUS MOTOR
 SAMOSTALNI IZVOR JE USTVARI,
NAJČEŠĆE KORIŠĆENI SISTEM
NEPREKIDNOG NAPAJANJA

ULOGA BATERIJE
(POSEBNI IZVOR) JE DA
OBEZBEDI NAPAJANJE
POTROŠAČKA U PERIODU NESTANKA
GRUPA 2 MREŽNOG NAPAJANJA
POTROŠAČKA DO UKLJUČENJA
GRUPA 3 REZERVNOG IZVORA

KOJA GRUPA POTROŠAČA JE

SA NAJVEĆIM PRIOROTETOM????

POTROŠAČKA GRUPA 1
 BATERIJE ELEKTRIČNIH AKUMULATORA
• NAJČEŠĆE KORIŠĆENI OLOVNI I METALNI (NiCd)
 OLOVNI AKUMULATORI
HEMIJA

ELEKTROLIT: SUMPORNA KISELINA H2SO4

POZITIVNA ELEKTRODA: OLOVO OKSID PbO2
NEGATIVNA ELEKTRODA: OLOVO Pb
RAZGRADNJA POZITIVNE ELEKTRODE: OLOVO SULFAT PbSO4
RAZGRADNJA NEGATIVNE ELEKTRODE: OLOVO SULFAT PbSO4
GUSTINA ELEKTROLITA PRI PRAŽNJENJU: RASTE

NAPONSKE KARAKTERISTIKE/ĆELIJI

NOMINALNI NAPON: 2V
MINIMALNI NAPON: ≈1.75V
NAPON ODRŽAVANJA U NAPUNJENOM STANJU: 2.23V
NAPON GASIRANJA: 2.4V
SAMOPRAŽNJENJE: pri 20°C gubi se oko 0.2-0.4% kapaciteta
za 24h
 METALNI (NiCd) AKUMULATORI
HEMIJA

ELEKTROLIT: KALIJUM HIDROKSID KOH

POZITIVNA ELEKTRODA:
NEGATIVNA ELEKTRODA:
RAZGRADNJA POZITIVNE ELEKTRODE:
RAZGRADNJA NEGATIVNE ELEKTRODE:
GUSTINA ELEKTROLITA PRI PRAŽNJENJU:
NIKL HIDROKSID Ni(OH)3
KADMIJUM Cd
HIDROKSID NIKLA Ni(OH)2
HIDROKSID KADMIJUMA Ni(OH)2
OPADA

NAPONSKE KARAKTERISTIKE/ĆELIJI

NOMINALNI NAPON: 1.2V

MINIMALNI NAPON: ≈1V
NAPON ODRŽAVANJA U NAPUNJENOM STANJU: 1.5V
NAPON GASIRANJA: 1.55V
FORMIRANJE BATERIJE I IZRAČUNAVANJE
NJENOG UKUPNOG KAPACITETA

REDNA VEZA PARALELNA VEZA REDNO-PARALELNA

VEZA
 PUNJAČI BATERIJA
• Izbor strategije punjenja je bitan zbog eksploatacionih
svojstava baterije: produženje životnog veka, boljeg
iskorišćenja, ekonomičnosti ispravljača i dovođenje baterije
u stanje pogonske spremnosti

POTROŠNJA
ISPRAVLJAČ
STANDARDNO REŠENJE, BEZ
MREŽA REGULACIJE STRUJE PUNJENJA

REGULISANI ISPRAVLJAČ
FLEKSIBILNO REŠENJE,
(ČOPER) ČOPERSKA REGULACIJA
STRUJE PUNJENJA,
MREŽA MOGUĆNOST OSTVARIVANJA
RAZLIČITIH VREMENSKIHH
POTROŠNJA PROFILA STRUJE PUNJENJA
 STATIČKI UREĐAJI ZA NEPREKIDNO
NAPAJANJE

• Koriste se za prijemnike
čiji bi i trenutni prestanak
rada izazvao poremećaje
u tehnološkom procesu ili
u:
• RAČUNSKI CENTRIMA
• BOLNICAMA,
URGENTNIM
CENTRIMA,... i sl.!!!!
1-REGULISANI ISPRAVLJAČ
2-BATERIJA AKUMULATORA
3-INVERTOR
4-STATIČKI POLUPROVODNIČKI PREKIDAČ
5-MEHANIČKI PREKIDAČ
 ALTERNATIVNI IZVORI NAPAJANJA
PRIMENJENI U NAPAJANJU MALIH
POTROŠAČA
• ALTERNATIVNI IZVORI NAPAJANJA SU BAZIRANI
NA OBNOVLJIVOJ ENERGIJI
• OBNOVLJIVA ENERGIJA (neadekvatan naziv
ALTERNATIVNA)
• U OSNOVI JE ONA SUNČEVA ENERGIJA I SVI
OSTALI OBLICI (vetar, biomasa, hidro) SU
POSLEDICA NJE
• SAMO SUNCE ISPORUČUJE ZEMLJI OKO 15
HILJADA PUTA VIŠE ENERGIJE NEGO ŠTO
ČOVEČANSTVO DANAS TROŠI !!!!!!
 STRUKTURA POTROŠNJE
OBNOVLJIVE ENERGIJE U SVETU

2005 GODINA
 POTENCIJAL OBNOVLJIVE
ENERGIJE U SRBIJI

NAJDOMINATNIJE: ENERGIJA VODENIH TOKOVA I BIOMASE

FOTONAPONSKI SISTEMI
-Energija sunca se pretvara u
električnu u fotonaponskim
modulima-photo voltaic (PV).

-PV moduli proizvode DC napon

≈30V po modulu.

-PV moduli se povezuju u niz –

lanac ili “string”.

-Svaki lanac se štiti odvodnicima

prenapona.

-DC struja se može pretvoriti u AC

pomoću invertora .

AC struja se:
•upotrebljava direktno za
sopstvene potrebe (stand alone
sistemi)
•isporučuje u mrežu (full feed in)
SAMOSTALNI-“OFF GRID“ SISTEM
FOTONAPONSKOG NAPAJANJA
FOTONAPONSKI SISTEM POVEZAN NA
DISTRIBUTIVNU MREŽU-“ON GRIDE“
VETROGENERATORSKO NAPAJANJE
 TIPIČNO VETROGENERATORSKO
NAPAJANJE ZA KUĆNU POTROŠNJU

MONOFAZNI
SISTEM
NAPAJANJA

TROFAZNI SISTEM JEDNOSMERNI SISTEM

NAPAJANJA NAPAJANJA
SISTEM ALTERNATIVNIH IZVORA NAPAJANJA-
TIPIČNA PRIMENA (TELEKOMUNIKACIONE
BAZNE STANICE)
 ELEKTRIČNE INSTALACIJE
SPECIJALNE NAMENE
• JAVNI OBJEKTI (bolnice, sportske hale,
računarski centri)
• TRANSPORTNI OBJEKTI (šinska
vozila,transporteri.....)
• PLOVNI OBJEKTI (brodske instalacije,
jahte, katamarani...)
• DRUGI OBJEKTI SPECIJALNE NAMENE
 ELEKTRIČNE INSTALACIJE NA
TRANSPORTNIM OBJEKTIMA
ELEKTRIČNA VUČA
-TRAMVAJI
-TROLEJBUSI
-LOKOMOTIVE

ELEKTRIČNA VOZILA SPECIJALNE

NAMENE
-VILJUŠKARI
-TRANSPORTNA VOZILA NA AERODROMIMA
-OSTALA TRANSPORTNA SREDSTVA
SISTEMI ELEKTRIČNE VUČE
Prema naponu i struji za napajanje električnih
vučnih vozila iz kontaktne mreže sistemi električne
vuče se dele na:
» jednosmerne (DC) sisteme
» jednofazne (AC) sisteme
 JEDNOSMERNI SISTEMI ELEKTRIČNE
VUČE-osnovne karakteristike
• Kao glavno pogonsko sredstvo se u ovim sistemima
koristi klasični motor jednosmerne struje (MJSS) sa
rednom pobudom

• Ovi motori imaju relativno velike snage i moraju se

napajati iz izvora koji nije na vučnom vozilu

• Napajanje se vrši iz kontaktne mreže sa kojom je

električno vozilo spregnuto električno ali i mehanički
(elastično) preko specijalnog elektromehaničkog uređaja
-pantografa (tramvaji, vozovi), odnosno trolnog priključka
(trole) koji se koristi kod trolejbusa.

• Energija se dovodi iz elektrovučnih podstanica (EVP)

koje su smeštene duž kontaktne mreže.
 ŠTA JE ELEKTROVUČNA
PODSTANICA (EVP)?
• U EVP se ustvari vrši AC/DC konverzija energije i one sa
primarne AC strane napajaju monofaznim ili trofaznim
naizmeničnim naponom, dok na sekundarnoj DC strani
daju jednosmerni napon kojim se napaja kontaktna
mreža.
• Pomoću transformatora se taj primarni napon snižava i
nakon toga ispravlja, pa se onda dovodi na kontaktni
vod.
• Za ispravljače su se nekada koristile živine usmerače, a
danas se koriste silicijumski poluprovodnički elementi.
 PRIMER NAPAJANJA TRAMVAJA I VOZOVA

• Napajanje ovog tipa se izvodi kod vozova i podzemnog železničkog

saobraćaja (metroi) pri čemu je napon napajanja 1.5-3kVDC, dok je kod
tramvaja napon kontaktnog voda 600V(750V) DC.
• Kod nas je u tramvajskom saobraćaju prihvaćen sistem napajanja 600VDC.
U oba ova slučaja pozitivan pol napajanja (+) se dovodi preko pantografa,
dok je negativni pol (-) vezan za šine koje su uzemljene.
 PRIMER NAPAJANJA TROLEJBUSA

Jednosmerni kontaktni vod je kompletno u vazduhu

odnosno (+) i (-) pol napajanja se dovode preko trolnog
(trole) priključka
 JEDNOFAZNI SISTEMI ELEKTRIČNE
VUČE-ISTORIJAT
• Ovim sistemom napajanja se napajaju isključivo pruge, odnosno
železnice.
• Ovaj sistem napajanja je proistekao zbog velikih problema u napajanju
električnih vozila velikih snaga reda veličine 1MW i više.
• Tako na primer za snagu od 1 MW i pri naponu kontaktnog voda od
1kV, potrebna je struja od oko 1000 A. Stoga se u ovom slučaju javlja
problem poprečnog preseka i težine užeta od kojeg je načinjen
kontaktni vod.
• Naime, mehanička čvrstoća kontaktnog užeta bi bila ugrožena velikim
zagrevanjem usled ovako velikih struja od 1kA, a i rastojanje
elektrovučnih podstanica bi moralo da bude kraće, zbog velikih padova
napona.
• Električni parametri kontaktnog užeta (kontaktnog voda), i ako imaju
malu podužnu vrednost, pri velikim strujama stvaraju značajne serijske
padove napona.
• Stoga se pristupilo povećanju napona kontaktnog voda-
KONSTRUKTIVNI PROBLEM!!!!!!!!
 PROBLEM-POGONSKIH MJSS
• Nije bilo moguće napraviti dobre i pouzdane
motore za VN kontaktnog voda. Problem se
sastojao u tome što napon između kriški
komutatora ne sme nikako preći vrednost
kritičnog napona proboja vazduha koji iznosi
oko 30kV/cm.
• Pokušano je rednim vezivanjem dva motora
čime se napon duplira, naprimer na 3 kV.
• Ovo rešenje nije pouzdano, pošto usled kvara
jednog od motora, može da strada i drugi
motor.
• Ovaj napon 3kV se i danas zadržao u nekim
srednjoevropskim zemljama i razlog za
današnje korišćenje ovog napona je u
konzervativnosti železnice: promena
infrastrukture je veoma skupa pa se
maksimalno koriste postojeći resursi.
 JEDNOFAZNE LOKOMOTIVE
• Jednofazne lokomotive se napajaju tako što
postoji jedno kontaktno uže a povratni vod je
šina.
• Nivo napona se reguliše vučnim
transformatorom.
• U staro vreme bilo je teško ugraditi ispravljače u
lokomotivu zbog toga što su bili veoma veliki, pa
su se stavljali samo u podstanice.
 PRINCIPIJELNA ELEKTRIČNA ŠEMA POGONA
DIODNE LOKOMOTIVE
KONTAKTNI VOD 25kV/50Hz

REDNA PRIGUŠNICA- OTPORNICI

”PEGLA”STRUJU ZA
SLABLJENJE
POLJA

AUTO
TRANSFORMATOR
(GRADUATOR)

ELEKTROMOTORNI POGON
DIODNI ISPRAVLJAČ

• Sve jednofazne lokomotive se napajaju sa kontaktnog voda 25kV/50Hz

 PRINCIPIJELNA ŠEMA TIRISTORIZOVANE
LOKOMOTIVE
KONTAKTNI VOD 25kV/50Hz

REDNA PRIGUŠNICA OTPORNICI

ZA
SLABLJENJE
POLJA

AUTO
TRANSFORMATOR
(GRADUATOR)

ELEKTROMOTORNI POGON

TIRISTORSKI ISPRAVLJAČ
(PUNI MOST)
SAVREMENE ELEKTRIČNE LOKOMOTIVE-POGON SA
TROFAZNIM ASINHRONIM MOTORIMA
ELEKTRIČNE INSTALACIJE NA PLOVNIM
OBJEKTIMA
• Tokom poslednjih nekoliko decenija električne instalacije na plovnim
objektima obeležavaju dve značajne karakteristike : (1)veliki porast
instalisane snage i (2) gotovo isključiva primena naizmeničnih struja
u napajanju
• Jednosmerna struja ostala je u upotrebi samo na manjim ili
specijalnim jedinicama.
• Porast snage, jednostavnost rešenja, veća pouzdanost i niža cena
električnih mašina su svakako važni faktori koji su doprineli takvom
usmerenju.
• Razvoj tiristorskih ispravljača sa kvalitetno regulisanim
elektromotornim pogonima ponovo je aktuelizovao upotrebu
jenosmerne struje kao i viših jednosmernih i naizmeničnih napona.
 NAPONI NAPAJANJA NA PLOVNIM
OBJEKTIMA
• Naizmenični trofazni naponi koji se danas susreću na
plovnim objektima su 380 V, 50 Hz, 440 V, 60 Hz, kao i
trofazni i jednofazni naponi od 240, 220 i 120 V, 50 i 60
Hz.
• Na objektima velikih instalisanih snaga prisutan je i
visoki napon od 3/3,3; 6/6,6 i 10/11 kV, 50/60 Hz.
• Na tehničkim plovnim objektima u novije se vreme
primenjuju trofazni naizmenični naponi 600 V, 60 Hz,
660 V, 50 Hz i jednosmerni naponi 720V i 780V.
• Prva primena navedenih povišenih napona pojavljuje se
60-tih godina na plovnim objektima koji služe za
istraživanje i eksploataciju nafte.
KONCEPT SAVREMENIH INTELIGENTNIH
ELEKTRIČNIH INSTALACIJA –EIB
• EIB (European Installation Bus)
• POTREBA ZA POVEĆANJEM FUNKCIONALNOSTI
POSTOJEĆIH INSTALACIJA IZ DANA U DAN RASTE
• OVE POTREBE SU USLOVLJENE TEŽNJAMA ZA
SMANJENJE POTROŠNJE, POVEĆANJEM KOMFORA I
POVEĆANJE SIGURNOSTI
• POVEĆANJEM FUNKCIONALNOSTI KLASIČNA
INSTALACIJA POSTAJE IZUZETNO SLOŽENA I
KOMPLIKOVANA, I ŠTO JE NAJBITNIJE SKUPA
• STOGA JE RAZVIJEN NOVI TIP SPECIJALNIH
INSTALACIJA KOJI BI ODGOVORIO SLOŽENIM
ZAHTEVIMA
 OPŠTE KARAKTERISTIKE EIB INSTALACIJA I
POREĐENJE SA KLASIČNIM
ENERGETSKI
KLASIČNA INSTALACIJA (NAPOJNI) VOD
SIGNALNI VOD

PREKIDAČ

RAZVODNA KUTIJA

KOD KLASIČNIH INSTALACIJA SE

UPRAVLJANJE VRŠI PREKIDANJEM
EIB NAPOJNOG KOLA
KOD EIB INSTALACIJA SU
POTPUNO, ČAK I GALVANSKI
ODVOJENI
UPRAVLJAČKO I ENERGETSKO
KOLO

KA OSTALIM UPRAVLJANJE JE
UREĐAJIMA MIKROPROCESORSKO
POREĐENJE ELEKTRIČNIH ŠEMA KLASIČNE
I EIB INSTALACIJE
OSIGURAČ

PREKIDAČ

SVETILJKA

CELINA-1 CELINA-2
EIB PREKIDAČ

POBUĐIVAČ

CELINA-1
CELINA-2
ELEKTRIČNA ŠEMA KOMANDE SA DVA MESTA
SVETILJKA

NAIZMENIČNI PREKIDAČI EIB

KABL
KLASIČNA INSTALACIJA
POBUĐIVAČ SVETILJKA

-EIB UREĐAJI SU POVEZANI PREKO

ISTOG KABLA

EIB PREKIDAČ -KOJI PREKIDAČ ĆE UPRAVLJATI

POBUĐIVAĆEM DEFINISANO JE
PROGRAMIRANJEM EIB UREĐAJA
EIB PREKIDAČ
-FUNKCIONALNE VEZE IZMEĐU
PREKIDAČA I POTROŠAČA SE
EIB INSTALACIJA DEFINIŠU PROGRAMSKI
 REALIZACIJA NEKIH FUNKCIJA U EIB
INSTALACIJI
DIMER POBUĐIVAČ
SVETILJKA SVETILJKA

EIB EIB PREKIDAČ

EIB EIB PREKIDAČ
KABL
KABL
EIB PREKIDAČ EIB tajmer

REGULACIJA OSVETLJENJA TAJMERSKA FUNKCIJA

SVETILJKE (DIMER)
 ASPEKTI KVALITETA ELEKTRIČNE
ENERGIJE
• PRIJEMNICI ELEKTRIČNE ENERGIJE NORMALNO
RADE AKO SU NAPON I UČESTANOST U OPSEGU
OKO NOMINALNIH VREDNOSTI

• IDEALAN SLUČAJ JE NAPAJANJE PRIJEMNIKA BEZ

PREKIDA, ODNOSNO KADA SU POGONSKE
VELIČINE NOMINALNE

• SVAKO ZNAČAJNIJE ODSTUPANJE OD NOMINALNIH

POGONSKIH VREDNOSTI, A KOJE DOVODI DO
ISPADA PRIJEMNIKA, PREDSTAVLJA POGORŠANJE
KVALITETA NAPAJANJA (KVALITETA ELEKTRIČNE
ENERGIJE
 SISTEMATIZACIJA POSEBNIH
KARAKTERISTIKA PRIJEMNIKA
KOJE SU TO POSEBNE KARAKTERISTIKE????

•VELIKA POLAZNA STRUJA

•VELIKE FLUKTUACIJE REAKTIVNE SNAGE
•VELIKE MAGNETNE I ELEKTRIČNE NESIMETRIJE
PO FAZAMA
•POJAVA VIŠIH HARMONIJSKIH KOMPONENTI
STRUJA I NAPONA
•POJAVA PADOVA NAPONA IZNAD DOZVOLJENIH
VREDNOSTI
PRIMER VELIKIH POLAZNIH STRUJA

TRI TIPA KARAKTERISTIČNIH

PRIJEMNIKA OD KOJIH SVAKI
IMA KARAKTERISTIČNU
STRUJU
POLASKA
 FLUKTUACIJA REAKTIVNE SNAGE

REAKTIVNA
SNAGA

AKTIVNA
SNAGA

PRIMER INSTALACIJE ELEKTROLUČNE PEĆI

-ELEKTRIČNI LUK JE STOHASTIČKA POJAVA,

-DOMINANTNE JAKO NELINEARANE POJAVE
-FLUKTUACIJE REAKTIVNE SNAGE JAKO IZRAŽENE
-AKTIVNA SNAGA RELATIVNO STABILNA
 MAGNETNA NESIMETRIJA SABIRNICA U
TRANSFORMATORSKIM STANICAMA

OBEZBEĐENA NIJE OBEZBEĐENA

MAGNETNA SIMETRIJA MAGNETNA SIMETRIJA
SABIRNICA SABIRNICA

DVA MOGUĆA NAČINA POSTAVLJANJA SABIRNICA KOJE POVEZUJU TRANSFORMATOR SA

PRIJEMNICIMA

POSLEDICA: NESIMETRIJA LINIJSKIH NAPONA!!!

 KOMPENZACIJA REAKTIVNE ENERGIJE
•Pod kompenzacijom reaktivne energije podrazumeva se instalacija
opreme koja generiše reaktivnu energiju na mestu montaže i time
kompenzuje potrošnju reaktivne energije u pogonu.

•Ovim se drastično smanjuje količina preuzete reaktivne energije iz

mreže, a time i računi za utrošenu reaktivnu energiju.

•Troškovi za reaktivnu energiju tipično čine oko 15 % ukupnog računa

za električnu energiju.

•Kompenzacijom reaktivne snage ova kompletna stavka bi trebalo da

bude skoro potpuno eliminisana.

•Cene opreme za kompenzaciju su takve da se ova investicija isplati u

roku od 6 meseci do 2 godine.
 REAKTIVNA ELEKTRIČNA ENERGIJA
• Reaktivna energija (ili u zapadnoj varijanti: jalova, što plastičnije
opisuje njen karakter), sa stanovišta fizike je onaj deo ukupne
isporučene električne energije koji se troši na uspostavljanje i
održavanje magnetnog polja u električnim mašinama.
• Odavde je jasno da su najveći potrošači reaktivne energije
elektromotori i transformatori.
• Svoje ime reaktivna energija je dobila zbog činjenice da njena
potrošnja ne doprinosi aktivnoj odnosno korisnoj snazi, ali bez
potrošnje reaktivne energije električna mašina ne bi ni mogla da
radi.
• Strogo govoreći reaktivna energija je mnogo širi pojam i javlja se i
kod potrošača kao što su: frekventni regulatori, soft starteri,
jednosmerni pogoni, ispravljači, itd.
 REAKTIVNA ENERGIJA-problemi
I) PRIMER: TIPIČAN cosφ=0.8 za ASINHRONE MOTORE, MOTOR SNAGE npr.10kW,
svakog sata utroši 10kWh aktivne energije i 7.5kVArh reaktivne energije 10kW se
pretvori u rad, dok se 7.5kVAr se utroši da bi se izvršila magnetizacija polova motora
(krajnji potrošač nema nikakvu direktnu korist od ove energije a mora de je plati!!!!!!)

II) REAKTIVNA ENERGIJA MORA DA SE TRANSPORTUJE OD MESTA PROIZVODNJE

(GENERATOR-TRANSFORMATOR-VOD-POTROŠAČ) I ZAUZIMA KAPACITET KABLA
(Za pomenuti motor od 10kW struja koja potiče od aktivne energije iznosi oko 25A, a od
reaktivne energije oko 19A, tako da ukupno kroz napojni vod protiče oko 45A i doprinosi
povećanju otpornih gubitaka u vodu i njegovo grejanje). Posledice zagrevanja voda
(kabla) su veći pad napona koji raste sa njegovom dužinom.

Prisustvo reaktivne komponente Potreban presek provodnika

(crvena boja) je zauzela oko 40% ako je potrošač u potpunosti
potrebnog kapaciteta- cosφ=0.8 kompenzovan- cos φ =1
TIPOVI KOMPENZACIJE REAKTIVNE
ENERGIJE
TIPOVI KOMPENZACIJE REAKTIVNE
ENERGIJE
STEPENASTI REGULATORI
REAKTIVNE ENERGIJE
KONDENZATORSKI KONTAKTORI

•Kondenzatorski kontaktori
uključuju i isključuju
kondenzatorske baterije koje
imaju male induktivnosti i male
gubitke

•PRIGUŠNI OTPORI se
uključuju neposredno pre
uključenja kondenzatorskih
baterija, da bi
se smanjile prevelike struje
uključenja 7In

•OSIGURAČI za
kondenzatorske baterije su
vrednosti 1.6In....2.5In
TIRISTORSKI REGULATORI REAKTIVNE
ENERGIJE

•U slučaju da su dnevne promene induktivne komponente struje velike,

paralelno opterećenju se može priključiti fiksna baterija kondenzatora
dovoljno velike kapacitivnosti, tako da se potrošač zajedno sa baterijom
kondenzatora prema mreži ponaša kao otporno-kapacitivno
opterećenje.

•Zatim se paralelno sa baterijom kondenzatora vezuje induktivno

opterećen tiristorski fazni regulator pomoću koga se faktor snage
podešava na maksimalnu vrednost.
IZRAČUNAVANJE FEKTIVNE VREDNOST
STRUJE PRVOG HARMONIKA

Amplituda osnovnog harmonika struje

1 2π 4 π 2U
A1 = ∫ i ( x ) ⋅ cos xdx = ∫ ⋅[cosα − cos x ]⋅ cos xdx
π 0 π α ωL

2 2U ⎡ α sin 2α ⎤
A1 = − ⋅ ⎢1 − +
ωL ⎣ π 2π ⎥⎦

Efektivna vrednost struje prvog harmonika

A1 2U ⎡ α sin 2α ⎤
I1 = = ⋅ ⎢1 − +
2 ωL ⎣ π 2π ⎥⎦
TIRISTORSKI REGULATOR kao
ekvivalent PROMENLJIVOJ
PRIGUŠNICI
 VIŠI HARMONICI U SPECIJALNIM
INSTALACIJAMA
• UPOTREBOM ENERGETSKIH PRETVARAČA DOLAZI
DO POJAVE VIŠIH HARMONIKA
• FLEKSIBILNOST U REGULISANJU STRUJA I NAPONA
SE PLAĆA CENOM POJAVE VIŠIH HARMONIJSKIH
KOMPONENTI
• POŠTO SE PRETVARAČKI SISTEMI NAPAJAJU
UGLAVNOM IZ DISTRIBUTIVNE MREŽE, UTICAJ NA
NJU DOLAZI DO IZRAŽAJA
• POSTOJE POSEBNE METODE “BORBE” PROTIV
VIŠIH HARMONIKA
 TROFAZNI MREŽNI ISPRAVLJAČI SA PRETEŽNO
INDUKTIVNIM OPTEREĆENJEM
TRANSFORMATOR

Y
L→∞

Io→

FAZNA STRUJA PRI DIREKTNOM FAZNA STRUJA KADA SE NAPAJANJE

PRIKLJUČKU NA MREŽU ISPRAVLJAČA VRŠI PREKO
TRANSFORMATORA
SPREGE RECIMO „TROUGAO-ZVEZDA“
UTICAJ DIODNOG ISPRAVLJAČA NA MREŽU //

•OŠTRI IMPULSI STRUJE

•TRAJANJE IMPULSA 1ms-2ms
•KAPACITIVNA STRUJA
•VIŠI HARMONICI
KOLIKA JE VRŠNA VREDNOST ULAZNE
STRUJE???????
PRIBLIŽAN RAČUN:

• Pretpostavimo da imamo prekidački izvor napajanja bez

PFC , čija je aktivna snaga 220W
• Napaja se iz 220V, 50Hz
• Efektivna vrednost ulazne struje je 1A
• Ako impuls struje traje 1ms, a trajanje poluperiode je
10ms, zaključujemo da je vršna vrednost strujnog impulsa
10A
• Ovo sve važi kako za (+)periodu tako i za (-) periodu
• Zamislimo da je na jednoj fazi povezano 200 PC računara
• Ukupna vršna struja po poluperiodi je 200x10A=2kA
• Problemi: strujni udari, padovi napona, naponski propadi,
generisanje viših harmonika.... //
TROFAZNI MREŽNI ISPRAVLJAČ SA PRETEŽNO
KAPACITIVNIM OPTEREĆENJEM

TROFAZNI ISPRAVLJAČ TALASNI OBLICI ULAZNE STRUJE I MREŽNOG

KAO GENERATOR NAPONA PO FAZI
HARMONIKA
1
100%
80%
5
60% 7
40%
20% 3 9 11 13
15
KAKO REŠTI OVE PROBLEME????

REŠENJE KOJE SE NAMEĆE JE

KOREKCIJA FAKTORA SNAGE -PFC

PFC- Power Factor Correction (engl.)

POVEĆANJE EFIKASNOSTI NAPOJNE MREŽE I
SMANJENJE PADOVA NAPONA
 ZAŠTITNE ELEKTRIČNE INSTALACIJE
BIĆE PREDSTAVLJENE U KRATKIM CRTAMA SLEDEĆE
TEME KOJE SE TIČU ZAŠTITNIH INSTALACIJA:

• ZAŠTITA OD STATIČKOG ELEKTRICITETA

• ANTIKOROZIVNA ZAŠTITA

• PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA

• PROTIVEKSPLOZIJSKA ZAŠTITA
 STATIČKI ELEKTRICITET
• Opasnost od statičkog elektriciteta
nastaje kada se na jednom mestu
sakupi toliko naelektrisanje da se
preko varnice prazni i tada može
da zapali eksplozivne smeše
gasova, pare ili prašine.
• Osim eksplozije ili požara statički
elektricitet može i da prouzrokuje
oštećenja osetljivih elektronskih
uređaja.
• Da bi se sprečila pojava varnice,
neophodno je sprečiti
nagomilavanje elektriciteta, jer je
sprečavanje samog njegovog
stvaranja skoro nemoguće
 ZAŠTITA OD STATIČKOG
ELEKTRICITETA
• Najčešće primenjiva mera je postavljanje
antistatik podova, koji su u suštini provodljivi
uzemljeni podovi i na taj način imaju mogućnost
odvođenja statičkog elektriciteta.
• Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od
statičkog elektriciteta.
• Takođe dat je i standard IEC 1340-4-1 koji
definiše standardne ispitne metode.
 ANTISTATIK PODOVI
• Pravilnikom je određeno da
antistatik pod mora imati
prelaznu otpornost manju od
10 6 Ω
• Pri izradi antistatik poda
često imamo slučaj da pod
mora da ima i
elektroizolacionu osobinu,
kao meru zaštite od strujnog
udara.
• U takvim slučajevima se pod
izrađuje sa materijalom koji
ima otpornost :
5·10 4 < R < 106 Ω
 KAKO SPREČITI SKUPLJANJE
STATIČKOG ELEKTRICITETA?????
Skupljanje statičkog elektriciteta možemo
da sprečimo na sledeće načine:
•uzemljenjem
•održavanjem odgovarajuće vlage u vazduhu
•jonizacijom vazduha
•antistatičkom preparacijom
•povećanjem provodljivosti loše provodljivih materijala
•odvođenjem statičkog elektriciteta influencom
 ANTIKOROZIVNE INSTALACIJE

• KOROZIJE (HEMIJSKA, ELEKTROHEMIJSKA,

ELEKTROLITIČKA)
• MORAJU SE PREDVIDETI ODGOVARAJUĆE
ZAŠTITE ZA SVAKU OD NJIH
• KATODNA ZAŠTITA OD KOROZIJE
SPECIJALNIM EKSTERNIM ELEKTRIČNIM
IZVORIMA
• KATODNA ZAŠTITA BEZ EKSTERNIH
ELEKTRIČNIH IZVORA
 KATODNA ZAŠTITA
• Korozija metala u dodiru sa elektrolitom može da
prouzrokuje velike materijalne štete.
• To se naročito odnosi na metalne konstrukcije u koje se
ulažu velika materijalna sredstva, a predviđen vek
trajanja im je veoma dug.
• Pri tome su najugroženije metalne strukture koje se
nalaze u zemljištu i vodi.
• One se najefikasnije i najekonomičnije štite katodnom
zaštitom pošto su troškovi njenog projektovanja,
postavljanja i održavanja mali u odnosu na štete koje
mogu nastati usled korozije.
KATODNA ZAŠTITA SA SPOLJNIM IZVOROM

• Pomoćne anode kod zaštite sa spoljnim izvorom struje:

- potrošne (staro gvožđe),
- trajne (platinirani titan),
- polupotrošne ( ferosilicijum, grafit, magnetit)
• Izvori (10-20 V DC)
• Izvori mogu biti: grupe trafo-ispravljač, solarne ćelije, dizel-generatori,
akumulatori
KATODNA ZAŠTITA BEZ SPOLJNJEG IZVORA

OVO JE ZAŠTITA SA TZV.

„ŽRTVOVANIM ANODAMA“

SAM SISTEM PREDSTAVLJA

IZVOR STRUJE
- zbog razlike potencijala teče
električna struja
-jačina struje zavisi od razlike
potencijala između konstrukcije
i žrtvovane anode
- protektori se postavljaju u
grupe ili pojedinačno
 PROTIVPOŽARNE INSTALACIJE
• OVE INSTALACIJE UKLJČUJU SISTEME ZA (1) RANO
OTKRIVANJE POŽARA, (2) PREDUZIMANJE MERA
PROTIV ŠIRENJA POŽARA i (3) SISTEME ZA
GAŠENJE POŽARA
• OVE INSTALACIJE NE DELUJU NA UZROK POŽARA
VEĆ SMANJUJU NJEGOVE POSLEDICE KADA SE ON
VEĆ DESI
• RIZIK OD NASTANKA POŽARA U INSTALACIJAMA JE
UMANJEN (1) ISPRAVNIM PROJEKTOVANJEM, (2)
ISPRAVNIM IZVOĐENJEM i (3) PRAVILNIM
ODRŽAVANJEM ELEKTRIČNIH INSTALACIJA
 U TOKU KURSA ĆE BITI OBRAĐENE
SLEDEĆE TEME IZ PROTIVPOŽARNIH
INSTALACIJA:
• PROSTORNI RASPORED I MANIFESTACIJA
POŽARA
• DETEKTORI I JAVLJAČI POŽARA
• PRAVILA ZA POSTAVLJANJE I „ZONIRANJE“
DETEKTORA POŽARA
• PROTIVPOŽARNI SISTEMI
• ODRŽAVANJE NAPAJANJA ELEKTRIČNOM
ENERGIJOM U SLUČAJU POŽARA
 ELEKTRIČNE INSTALACIJE
NAJČEŠĆI UZROK POŽARA
• Glavni uzroci koji pri nastanku kvara na električnim
instalacijama mogu dovesti do paljenja električne
izolacije ili zapaljivih materijala u blizini električnih
instalacija su:

-električni luk

-veliko omsko zagrevanje bez električnog luka

-spoljašnje zagrevanje

-termički efekat električne struje

 ELEKTRIČNI LUK u INSTALACIJI
• Električni luk predstavlja proticanje struje kroz
nepotpuno jonizovanu plazmu nastalu
udarnom jonizacijom gasova i para, stvorenih
zagrevanjem do viših temperatura delova oko
vrhova elektroda.
• Čvrst materijal vrhova elektroda prevodi se, REDNI (SERIJSKI)
preko tečne i gasovite faze, u fazu nepotpuno ELEKTRIČNI LUK
jonizovane plazme.
• Prema položaju gde može nastati u instalaciji
luk može biti: SERIJSKI i OTOČNI
• Najčešći uzroci pojave električnog luka su:
-ugljenisanje izolacije (tzv. trasiranje luka),
-spolja izazvana jonizacija vazduha
(plamenom ili prethodnim električnim lukom),
-kratak spoj OTOČNI (PARALELNI) LUK
 ZAŠTITA OD POJAVE LUKA
• zaštitni prekidač (automatski osigurač) ne predstavlja
zaštitu pri pojavi rednog električnog luka!!!!
Prekostrujno rele podešeno da
reaguje pri jačini struje jednakoj ili
nešto manjoj od maksimalne
dozvoljene struje bimetalnog relea
BIMETALNO ZAŠTITNO RELE
Pri pojavi rednog električnog luka, u
strujnom kolu protiču struje manje od
PREKOSTRUJNO RELE
nominalnih (leva, zatamnjena oblast),

Pri pojavi intermitentnog paralelnog

luka, u strujnom kolu protiču struje
veće od nominalnih, ali ne traju
dovoljno dugo da zaštitni prekidač
odreaguje (desna, šrafirana oblast).
I-t KARAKTERISTIKA ZAŠTITNOG PREKIDAČA
ZAKLJUČAK: Zaštitni prekidač ne predstavlja zaštitu od pojave rednog
električnog luka, a da je u većem broju slučajeva, ali ne u svim, efikasna
zaštita pri pojavi paralelnog luka.
 PROTIVEKSPLOZIVNE
INSTALACIJE
OBUHVATAJU ZAŠTITNE ELEKTRIČNE INSTALACIJE U
OBJEKTIMA:

•U KOJIMA SE OČEKUJE POJAVA EKSPLOZIVNE

ATMOSFERE KAO NUSPRODUKTA NEKOG
TEHNOLOŠKOG PROCESA

• U KOJIMA SE PROIZVODE EKSPLOZIVI

EKSPLOZIVNU ATMOSFERU U OBJEKTIMA OVE NAMENE
STVARAJU SMEŠE ZAPALJIVIH GASOVA, PARA,
ZAPALJIVIH TEČNOSTI, PRAŠINE I SL...
 U TOKU KURSA ĆE BITI OBRAĐENE
SLEDEĆE TEME IZ
PROTIVEKSPLOZIVNIH INSTALACIJA:
• OSNOVNI POJMOVI
• NAČINI SPREČAVANJE EKSPLOZIJE
• KLASIFIKACIJA EKSPLOZIVNIH SMEŠA
• KLASIFIKACIJA UGROŽENIH PROSTORA
• IZBOR KOMPONENTI PREMA ZONAMA
OPASNOSTI
• PRINCIPI PROJEKTOVANJA U EKSPLOZIONIM
PROSTORIMA
 SPECIJALNE GROMOBRANSKE
INSTALACIJE

• GROMOBRANSKE INSTALACIJE NESTANDARDNIH

OBJEKATA VRLO VELIKE VISINE:
-ANTENSKI STUBOVI VISINE PREKO 30m
-BAZNE STANICE MOBILNE TELEFONIJE
-METEOROLOŠKI STUBOVI VISINE 50m-120m
-GROMOBRANSKE INSTALACIJE STUBOVA VETROTURBINA

• GROMOBRANSKE INSTALACIJE OBJEKATA KOJI

SKLADIŠTE ZAPALJIVE MATERIJALE
 KONVENCIONALNI SISTEM
ZAŠTITE OD UDARA GROMA
STUBOVA BAZNIH STANICA
Prisustvo antenskog stuba
povećava verovatnoću
direktnih atmosferskih
pražnjenja , odnosno
indukciju prenapona u svim
KLASIČAN vodovima koji su locirani u
GROMOBRANSKI
PROVODNIK blizini bazne stanice.

Struja direktnog udara i

indukovani prenaponi mogu
oštetiti osetljivu
telekomunikacionu opremu
napajanu iz lokalne
energetske mreže i spojenu
preko koaksijalnih kablova
na antenski sistem
postavljen na stubu.
 SPECIJALNI SISTEM ZAŠTITE
OD UDARA GROMA STUBOVA
BAZNIH STANICA ZASNOVAN
NA BAKARNIM IZOLOVANIM I
OKLOPLJENIH KABLOVIMA
TIPA ERICORE (ERICOFLEX)
Glavne karakterstike ovih kablova su :

ERICORE -niska karakteristična impedansa

provodnici -mala podužna induktivnost
-velika podužna kapacitivnost
-metalni oklop i unutrašnja raspodela
električnog polja osigurava smanjena
naprezanja i indukciju u toku trajanja
prednje ivice prenaponskoga talasa
-mali uticaj na ostalu
telekomunikacionu opremu

Završetak ERICORE kabla u samoj

dinasferi je posebno projektovan i
prlagođen dinasferi.
METEOROLOŠKI STUBOVI (VISINE 40-
100m) ZA PRAĆENJE I MERENJE BRZINE
VETRA, TEMPERATURE, PRITISKA,
VLAŽNOSTI, ODREĐIVANJE PRAVCA
VETRA I SL.

SADRŽE BROJNU I SKUPOCENU MERNU

OPREMU KOJA JE UGROŽENA
ATMOSFERSKIM PRAŽNJENJIMA

NAJČEĆE SU UGROŽENI NAJISTURENIJI

DELOVI (VRŠNI ANEMOMETRI)

NAPAJANJE OPREME SE NAJČEŠĆE

OSTVARUJE IZ SOLARNIH PANELA

ZAHTEVA SE PROJEKTOVANJE
SISTEMA ZAŠTITA OD ATMOSFERSKOG
PRAŽNJENJA .
 IZGLED METEOROLOŠKOG STUBA

PODIZANJE METEO STUBA UNUTRAŠNJOST

STUBA (pogled odozdo)
 GROMOBRANSKA ZAŠTITA
VETROGENERATORA i
PRIPADAJUĆIH STUBOVA

U SKLADU SA NIVOIMA GROMOBRANSKE

ZAŠTITE ILI KLASAMA ZAŠTITE 1-4 STRUJE
UDARA GROMA 100-200kA i STRMINE TALASA
(10/350 μs) SE MOGU JAVITI U VETROTURBINI,
NAROČITO DIREKTNIM UDAROM GROMA U
ELISU.

STRUJA UDARA GROMA SE DELI NA SLEDEĆI

NAČIN (pesimistički) :
-približno 50% struje direktno odlazi u sistem
uzemljenja i ostatalih 50% se praktično prenosi
kroz napojnu liniju

Standardi i Direktive
• IEC 62305
• IEC 61400-24 Fd.1
 KONCEPT I KOMPONENTE ZAŠTITE
VETROTURBINA
1- ZAŠTITA VAZDUHOPLOVNE SIGNALIZACIJE I
METEROLOŠKIH SENZORA
3
2-ZAŠTITA SISTEMA 230V/400V ZA NAPAJANJE
MERNOG SISTEMA I SISTEMA AUTOMATSKE
KONTROLE

3-ZAŠTITA SREDIŠTA ELISE

4- ZAŠTITA GENERATORA (STATORA I ROTORA)

5-ZAŠTITA INVERTORA

6-ZAŠTITA ENERGETSKIH I UPRAVLJAČKIH

ORMANA

7-ZAŠTITA TELEKOMUNIKACIONOG SISTEMA

8- GROMOBRANSKA ZAŠTITA GLAVNOG

NAPAJANJA I TRANSFORMATORSKE STANICE
 ZAŠTITA KOMPONENTI ELEKTRIČNOG SISTEMA
VETROGENERATORA/ VETROTURBINE

ZAŠTITA 24V SIGNALA

ZAŠTITA (ANALOGNI, DIGITALNI,
AVIO SIGNALIZACIJE BUS, RS 485)

ZAŠTITA
SIGNALA
(SREDIŠTE
LOPATICE
TURBINE)

ZAŠTITA ZAŠT. ZAŠTITA NAPAJANJA

STATORA ROTO 230V AC
RA
ZAŠTITA U RAZVODNOM POSTROJENJU VETROGENERATORA

INVERTORA
ZAŠTITA
ZAŠTITA
KONTROLNOG
NAPAJANJA
(SIGNALI,
BUS,...)
GLAVNO NAPAJANJE
690VAC (TN ili IT)
ZAŠTITA MODEMA
I
TELEKOMUNIKAC.
SISTEMA

ZAŠTITA ENERGETSKOG I
UPRAVLJAČKOG ORMANA
 PRIMENA TERMOVIZIJE U SPECIJALNIM
ELEKTRIČNIM INSTALACIJAMA
• Termovizija je metoda preventivnog
održavanja koja se uspešno može
primeniti za nadzor i dijagnostiku stanja
elektro-sistema.
• Termovizijskom kamerom se prati
emisija infracrvenog zračenja sa
površine tela.
• Otkrivanjem oblasti sa višom i nižom
temperaturom može da se otkrije i
locira problem i da se predupredi
nastanak kvara.
NEKI PRIMERI TERMOVIZIJE U ELEKTROENERGETSKIM UREĐAJIMA

Temperaturno polje rastavljača dobijeno Temperaturno polje nožastih osigurača

termovizijskom kamerom dobijeno termovizijskom kamerom

Termovizija elektromotora Termovizija transformatorske stanice 35kV/6kV

SVA PRETHODNO IZLOŽENA
TEMATIKA ĆE BITI DETALJNO
PREZENTIRANA U TOKU
KURSA IZ PREDMETA
SPECIJALNE ELEKTRIČNE
INSTALACIJE
 LITERATURA
¾Gunter G. Seip, Electrical Installation Handbook, 3rd edition,
John Wiley and Sons, MCD Verlag, 2000

¾ Z.Radaković, М. Јovanović, Specijalne električne instalacije

niskog napona, Акаdemska misao, Beograd, 2008.

¾J.Nahman, V.Mijailović, D.Salamon, Zbirka zadataka-

RAZVODNA POSTROJENJA, Akademska misao, Beograd,
2012

¾A.Stošić, Projektovanje i izvođenje električnih instalacija,

Građevinska knjiga, II izdanje 2008.

¾Westerman-Elektrotehnički priručnik, Građevinska knjiga, 2003

¾Relevantni standardi i propisi iz oblasti električnih Instalacija

Mart, 2013