Novo Je Doba PDF

Sinisa Kovacevic - Novo je doba
Sinisa Kovacevic
Novo je doba
Pozorišna drama u 96 slika
LICA ILIJA PEVAC, 33 godine, seljak, ratar, zemljoradnik

NEVENA PEVAC, 30 godina, Ilijina žena
MILOŠ PEVAC, 65 godina, Ilijin otac
MILOŠ PEVAC, 8 godina, Ilijin sin
ILIJA JESANOV, 33 godine
DUŠAN GOLIĆ, 50 godina, drugi, kasnije prvi čovek nove vlasti
PAVLE DOBRENOV, 35 godina, pre rata trgovac, prvi čovek nove vlasti
VELINKA BELIĆ, 25 godina, dobar drug, aktivan aktivista
BRANISLAV RADAKOVIĆ, zvani TUJTA, od skorijeg vremena GLUVI TUJTA
BRANA KOVAČEVIĆ, 22 godine, učitelj, nadimak PAVLE KORČAGIN
RADOJA BELEGIŠKI, kovač, 42 godine, poznatiji kao RADOJA OGROMNI
ðORðE BELEGIŠKI, 18 godina, Radojin sin, skojevac
POP JOVAN, 50 godina, debeo i težak
ČAVKA, 50 godina, partijac i aktivista
DOKTOR, poznatiji kao DOCA, večiti zapisničar
DEDA VASA REAKCIJA, 70 godina
RADULE, Bosanac, 40 godina, kolonista
CVIJETA, njegova kći, 16 godina
JOVIŠA ERAK, 22 godine, takoñe kolonista
HANS, 33 godine, nemački vojnik u zarobljeništvu...
I DRUGI. I mnogi drugi.
Dešava se u Sremu 1945. i 1946. godine. Od jula do jula.
Dragi reditelju!
To što se u ovoj drami potkivaju konji, pojavljuju golubovi dupljaši i beli volovi,
neka te ne plaši. To ja samo maštam o nekom svom pozorištu. Vrlo dobro
znam da će se, umesto konja, kovaču odneti točak, da dupljaša neće biti, da će
volovi mukati iza scene. A šteta.
S. K.
Majci i ocu
1.
(Jul mesec. Široka sremska ravnica. Žute se velike table žita, zelene table
Page 1
kukuruza. Sredinom polja prašnjavi kolski put. Debeli slojevi prasine odaju
dugo odsustvo kiše. Na jednom žitištu kosci. Muškarci kose, zene vezuju.
Negde na horizontu ukažu se dve prilike. Dvojica jakih ljudi približavaju se
koscima. Obojica u engleskim bluzama, s ostacima cokula na nogama. Na
leñima ranci. Doñu do žetelaca. Obojica imaju nekolikodnevne brade, obojica
po trideset tri godine, obojica su zarobljeni prvog dana rata kao vojnici iste
jedinice. Nakon četiri zarobljeničke godine vraćaju se kući, svojima. Ilija Pevac
i Ilija Jesanov. Ispisnici. Četrdeset peta je godina.)
PEVAC Dobar dan, ide li?
JEŠANOV Srećan rad! (Kosci se okupe oko došljaka. Odgovore na pozdrav)
PEVAC Možemo li se malo napiti?
KOSAC Kako da ne, ljudi. Mala, daj testiju. (Jedan curetak skoči po vodu. Pruži
je namernicima. Pevac nagne.) O bogara ti... Ilija, pa jesi to ti!? (Pevac se
nasmeje, potvrdno klimne glavom.) A ja bih reko', al' opet nisam siguran. Ilija
Pevac i Ilija Ješanov, pa da. To je uvek i išlo ko utotak i sreda. O bogara ti!
DRUGI KOSAC Pa kako je bilo?
JEŠANOV Prošlo je. A ovde?
KOSAC Ne pitaj. Ne zna se ko je bio gori. Ustaše il' Nemci.
DRUGI KOSAC Prošlo je.
PEVAC Kako su naši?
KOSAC Vaše nisu dirali. Ni jedni. Ko god je bio u zarobljeništvu, ostala mu je
kuća čitava.
PEVAC 'Fala za vodu. 'Ajmo, imenjače.
JEŠANOV Uzdravlju. (Dvojica imenjaka poñu ka selu. Isprati ih jedna zlobna
primedba.)
DRUGI KOSAC Valjda Ilija Pevac neće naći kobilu osedlanu, a kume? (Kum se
nasmeje. Onda uhvati jedan širok otkos. Ilija Ješanov i Ilija Pevac koračaju
zurno ka belom zvoniku bez krova, u daljini.)
2.
(Potpuno zaboravivši na prijatelja, llija Pevac potrči ka svojoj kapiji. U dvorištu
bela, neostećena kuća. Ilija Ješanov produži šorom. Pevac otvori kapiju i uñe.
Osmogodišnji dečak, koji se igrao oko bunara, šmugne u kuću. Ogromni, sivi
pas, zategne lanac.)
ILIJA Murate! (Pas se ne smiri. Urla, pokušavajući da se otrgne s lanca.) Mir,
Murate, ja sam.
NEVENA (Napokon, lanac pukne. Ogromni Murat zaleti se na gospodara. Line
krv. Iz kuće istrči mlada žena, Nevena Pevac. Ilija i pas se valjaju u prašini.
Onda žena vikne.) Murate! Mir. Marš u kuću! (Pas, poput jagnjeta, ode u
kućicu. Ilija se uspravi. Ruke i lice krvavi od psećih ujeda. Rukom skine prašinu
i krv s lica. Neveni zadrhte kolena, povede se i smešno sedne u stari plehani
lavor s vodom za piliće.)
3.
(Ilija Ješanov za punom trpezom. Majka na prepuni sto stavlja još hrane. Onda
nekontrolisano zaplače. Ilija žvaće iz sve snage. U dvorištu, ispod ogromnog
Page 2
duda, stari Stojan Ješanov kopa rupu. Onda iz rupe izvadi jedno plesnivo bure.
Ilija izade s dva velika »plekana lončića«. Stari izbije čep, Ilija podmetne
lončiće. Pokulja vino. Otac i sin sednu na gomilu zemlje. Snažno se kucnu,
onda ispiju na belo. Kraj njih, velika vinska lokva.)
4.
(Ilija Pevac, Nevena, Ilijin otac Miloš, lekar. Lekar previja Iliju.)
LEKAR Lepo te je iscepo. (Pripremi injekciju.)
ILIJA I ja sam lepe sreće.
LEKAR Srećniji si od onih što se nisu vratili. Kako ti je bilo?
ILIJA Teško. Fali kuća, familija, mnogo se radi...
LEKAR Nisu vas tukli?
ILIJA Nikad. A vi, gospon doktore?
LEKAR Druže doktore.
ILIJA Kako su vaši?
LEKAR Ne znam. (Ilija ga pogleda začuñeno.) Svi su mrtvi.
ILIJA O bogamu... Pa kako?
LEKAR Nožem, dečko, nožem.
5.
(Noć. Nevena i Ilija u krevetu. Kraj njih zaspalo dete. Ilija se približi, Nevena
ga spremno prihvati. Onda se Ilija zgrči. Četiri i po godine čekana noć završi se
pre nego je i počela.)
6.
(Štala. Nevena i Ilija.)
NEVENA Živine imamo dosta. Tri nasada ovog proleća. (Ponosno) Svaki put
dvadeset jedno. Krava je dobra. Videćeš kad je mali vrati s paše.
ILIJA Rumenka?
NEVENA Njeno tele. Rumenku su ustaše odvele četrdeset treće. A tele sam
sakrila u šifonjer.
ILIJA (Ilija se nasmeje.) A konji?
NEVENA Soko i Vidra. Sačuvo ih deda. Šta sve nije radio da ih sačuva, samo
kad bi znao. (Nevena uzme vile, razgrne stajnjak u uglu. Ukaže se kvadratni
poklopac. Nevena ga podigne. Zine rupa.) A ovde sam krila drugove.
7.
(Ilija Pevac čisti svoje gumno. Kroz deru na plotu provuče se komšija,
sedamdeset petogodišnji deda Vasa. Priñe.)
DEDA VASA Ide li, Iko?
ILIJA DedaVaso! Dobar dan.
DEDA VASA Dobro došao! (Izljube se.)
DEDA VASA Samo kad si stigo.
ILIJA Kako ste vi?
DEDA VASA Taljigam. Proñe, a?
ILIJA Proñe.
Page 3
DEDA VASA I sporo i teško, a? Kome je ropstvo bilo lako?
ILIJA Bilo je i takvih.
DEDA VASA Samo kad si se ti, fala bogu, vratio živ i zdrav. Idem.
ILIJA 'Di ćete?
DEDA VASA Za poslom. Samo sam navratio da ti se javim. Idem, moram.
ILIJA Kažite ðorñu da svrati.
DEDA VASA Nema više ðorña. (Tajac.)
ILIJA A meni niko ne govori. Pa kad?
DEDA VASA Pre dve godine.
ILIJA O bogamu. A Spasa?
DEDA VASA Uzela malog i vratila se kod svojih.
ILIJA O bogamu. Žao mi je, deda Vaso, verujte.
DEDA VASA A tek meni.
ILIJA Mnogo ih je propalo. Sve mladi ljudi.
DEDA VASA Mladi i ginu. Tako mu je to.
ILIJA Pa ko ga je ubio? Nemci?
DEDA VASA Moj je ðoka poginuo na pogrešnoj strani. Idem.
ILIJA Sačekajte, da popijemo...
DEDA VASA Idem. Nije dobro da te vide sa reakcijom. (Na dvorišnoj kapiji
neko vikne domaćina. Deda Vasa hitro pobegne u svoje dvorište, Ilija poñe
vratima. Devojčica od petnaestak godina sačeka ga zadihana.)
DEVOJČICA Druže Pevac, odma' da se javite u mesni odbor. Smrt fašizmu!
(Okrene se i odjuri dalje. Ilija za njom zatvori vrata.)
8.
(Kancelarija nove vlasti. Toliko karakteristična neimaština i detalji. Indukcioni
telefon. Dva »pisaća stola«. Dva čoveka unutra. Birov uvede Iliju Pevca. Onizi
pedesetogodišnjak, kratkog vrata i snažne grade, zvaće se Golić, i Pavle,
trideset petogodišnjak, vitak, kicoskih brkova. Često ih gladi i potpuno
izmehanizovanim i nesvesnim pokretom kažiprsta izravnava s gornjom linijom
usta.)
GOLIĆ Pa dobro, Pevac, 'di si ti? Šta ti misliš, da mi nemamo drugog posla
nego da tebe čekamo. (Ilija se srdačno pozdravi s Pavlom. Izljube se.)
ILIJA (Goliću) Samo što sam promeno košulju.
GOLIĆ Drugi put nemoj ni košulju da menjaš. (Ilija ga začuñeno pogleda.)
PAVLE Sedi Ilija. (Ilija sedne.)
GOLIĆ Slušaj, Pevac, ti znaš što si pozvan.
ILIJA Pretpostavljam.
GOLIĆ E, pa da ne bi pretpostavljo... (Pavlu se ovakav način razgovora očito
ne dopada.)
PAVLE Slušaj, Ilija, pozvali smo te da ti objasnimo neke stvari, drugarski da
popričamo...
ILIJA Tu sam.
GOLIĆ Ja bih to ipak službeno i po propisu.
PAVLE Ovog puta nije potrebno.
GOLIĆ šta ja znam. 'Oću ja mirno da spavam. (Uzme list hartije i počne pisati.)
Page 4
GOLIĆ Ime i prezime: Ilija Pevac? Roñen?

ILIJA Sedmog maja, devetsto jedanaeste.
GOLIĆ Zanimanje: kulak. (Pavle ga pogleda.)
ILIJA Seljak... Ratar.
GOLić Ime oca: Miloš. Sad pričaj, Pevac.
ILIJA Šta?
GOLIĆ Sve po redu. Vrlo je važno hoće li se ono što ispričaš slagati sa onim što
mi imamo.
ILIJA (Iznerviran) Šta ti 'oćeš, Goliću?
GOLIĆ Druže Goliću. Prvo, 'oću istinu, jer ionako sve znam... Drugo, od dana
kad si zarobljen, pa do juče. Za noćas pretpostavljam. (Pokaže nedvosmisleni
gest rukom.) Ha, ha, ha, mora da od jutros peva po dvorištu.
PAVLE Ilija, da izbegnemo sve ovo. Pozvan si na razgovor, a ne na
saslušanje... I da ti, prvenstveno, objasnimo neke stvari. Ovde se mnogo toga
promenilo, novi je poredak...
GOLIĆ Druže Pavle, ja bih ipak po propisu, 'oću mirno da spavam.
ILIJA (Nervozno i mehanički) Zarobljen trinaestog aprila, zajedno s celim
bataljonom. Major Vasić ubija se ručnom bombom. Transportovan peške u
Rumuniju, iz Rumunije kamionima do Pešte. (Golić sve vreme piše.) Iz Pešte
vozom do Beča, od Beča kamionima do Minhena, od Minhena do logora peške.
Je l’ ovako dobro šefe?
GOLIĆ Odlično. (Pavle se okrene prozoru.)
GOLIć Dalje.
ILIJA Šta dalje?
GOLIĆ Kako se zvao logor?
ILIJA Stalag A 2. (Neko pokuca na vratima. Pavle jedva dočeka.)
PAVLE Slobodno. (Uñe seljak)
SELJAK Smrt fašizmu, drugovi. Vidi moga Ilije, kad si stigo? (Ilija ne odgovori.)
Drugovi, trebaju mi dvojica, danas pravim svinjac.
GOLIĆ Javi se Čavki.
SELJAK 'Fala, drugovi. Zdravo.
GOLIĆ Ko je još iz našeg sela bio s tobom?
ILIJA Ilija Ješanov i Gligor.
GOLIĆ Kako su se tamo ponašali?
ILIJA Kao i svi.
PAVLE Da prekratimo ovo, bez obzira što drug Golić 'oće mirno da spava. Ilija,
ovde su se desile krupne promene. Nabolje, dabome. Sad je još teško, ali biće
bolje, razume se. Narod je sve uzo u svoje ruke. Tako i treba, je l’ tako?
Izmeñu ostalog, zemljišni maksimum je sada dvadeset hektara, Što je i
dovoljno, je l’ tako? I previše. To znači da je tvojih 52 podeljeno drugovima
bezemljašima. Nešto je ostalo nepodeljeno i u parlogu je, zašto, to ćeš čuti kad
za to doñe vreme. Tako je i najpravednije, je l' tako? Mi znamo da si ti pošten
čovek...
GOLIĆ Onoliko koliko kulak može biti.
PAVLE Bez prekidanja ubuduće. Je l’ jasno, druže potpredsedniče?
Page 5
GOLIĆ Jasno.
PAVLE Molim?
GOLIĆ Jasno, druže kapetane.
PAVLE Tako je već bolje. (Iliji) Znamo i da se nisi kompromitovao u Nemačkoj,
i od tebe očekujemo da budeš lojalan član ovog novog društva i da pomogneš,
koliko si u stanju, i da budeš dobar drug, pizda mu
materina. A sad 'ajmo na pivo. (Njih dvojica izañu. Golić završi svoj pedantno
voñeni zapisnik. Ispred njega ni slova. Na papiru nevešto nacrtani portret Ilije
Pevca. Neko pokuca na vratima.)
GOLIĆ Napred! (Uñe Ilija Ješanov.)
JEŠANOV Smrt fašizmu! Zvao si me, druže Goliću.
9.
PAVLE (Ilija Pevac i Pavle na ulici. Na jednoj kući radi gomila zarobljenih
Nemaca. Bez stražara. Proñu kraj njih. Ilija pailjivo zagleda u neobrijana lica.
Pavle to primeti.) Popravljaju školu. Ima da srede sve što su zajebali. (Ilija ne
odgovori.) Dvesta ih je samo u našem selu. (Stignu pred Zadružni dom. Ispred
Doma nekoliko ljudi čuči oko pivskih flaša. Kad primete Pavla, poustaju. Onda
prepoznaju Iliju. Pozdravi.) Šta se radi, drugovi?
SELJAK Čekamo Švabe.
PAVLE (Iliji) To ti nismo rekli. Kad ti zatreba pomoć, samo se javi Čavki, je l’
tako, i dobićeš dva-tri Nemca. Dabome, uz obavezu da ih vratiš site i zdrave.
ILIJA 'Oćemo li još po jedno?
PAVLE Dabome. Sad nam se zalomilo pivo i ko zna kad ćemo opet doći na red.
ILIJA Ko toči? (Javi se kafedžija) Daj, donesi nam još po jedno. (Iza
improvizovanog sanka čovek donese nekoliko flaša litarskog piva i da svakom
po jedno. Ilija plati.)
SELJAK Pa, kako je bilo?
ILIJA Kako je moglo biti. Kao i njima. (Pokaže glavom na Nemce. Tog trenutka
suprotnom stranom šora proñe čovek Ilijinih godina. Ilija skoči. Vikne) Tujta!
Tujta! Ljudi, pa je l’ ono Brana Tujta! Brano! (Čovek zamakne u crkvenu
portu.)
PAVLE Možeš vikati do prekosutra. Ne vredi.
ILIJA Je l’ ljut?
SELJAK Gluv. Ko top.
PAVLE Mina mu je eksplodirala metar ispred rova.
SELJAK Potpuno se izmenio. Izbegava nas sve.
ILIJA (Dugo gleda za Tujtom) O majku mu.
10.
(Crkvena porta. Uredno složeni ostaci krova. Krov zvonika na zemlji. Veliki
krst, koji je nekad stajao na vrhu zvonika, oslonjen o zid. Zidovi nagoreli,
prozori sa bednim ostacima nekadašnjih vitraza. Tujta uñe u zvonik. Na podu,
gotovo zatrpano ciglama, gredama i crepom, ogromno zvono. Tujta ga pažljivo
razgleda. Pokuša da ga pomeri, ali ne poñe mu za rukom. Pregleda ga ponovo,
Page 6
santimetar po santimetar. Ne nañe pukotinu. Onda počne sklanjati krš sa
zvona. Vrata zvonare zakrči debela pop Jovanova telesina.)
POP Kako je, Branislave?
TUJTA Ne vredi pope, ništa te ne čujem.
POP (Prodere se) Kako je?
TUJTA Šio mi ga ðura. (Pop se nasmeje.)
TUJTA Moramo dići zvono.
POP Ne vredi, srušiće se zvonik. (Brana odmahne glavom. Pop gestikulira)
Pašće zvonik, napuko je. Neće izdržati zvono. (Brana napokon shvati. Odstoji
nekoliko trenutaka, onda se sagne i nastavi posao.)
11.
(Ilija Pevac s dvoje staraca. Na zidu ikona i slika dvadesetogodišnjaka u
uniformi stare vojske.)
STARAC Nemoj da me lažeš, Ilija, molim te.
ILIJA Ne lažem, čika Sreto, časti mi.
STARAC Bolje mi kaži ako je mrtav, odma' mi kaži.
ILIJA Nije, kad vam kažem.
STARAC Pa zašto, majku mu...
ILIJA Nama su tamo stalno govorili da se jede s istog kazana, da su crkve
popaljene, da su žene zajedničke...
STARAC Al' ništa od toga nije istina. Sem za crkve. A i to su Švabe popalile.
ILIJA Nije on jedini poverovo. Otišlo je dosta njih.
STARAC Uh ... Šta nas snañe, Spomenka. (Starica se ne pomeri.)
ILIJA Naš su lager oslobodili Amerikanci. Ko je 'teo mogo je s njima. (Nekoliko
trenutaka niko ne govori. Onda Ilija ustane.) Tako. Reko je da će se javiti čim
bude mogo. Zbogom.
STARAC (Ilija izañe. Stara tek sad zakuka. Starom se u bele brkove sakrivaju
suze.) Ko će mi sveću zapaliti, Gligore?
12.
(Gradiliste. Nemački zarobljenici u poslu. Golić u hladu s još jednim čovekom.
Priñe im Brana Tujta.)
TUJTA Zdravo!
GOLIĆ Zdravo!
TUJTA Je l’ možeš da mi daš tri Nemca za sutra?
GOLIĆ Može. A, Čavka? (Čavka potvrdno klimne glavom.) Šta radiš?
TUJTA Ne čujem. (golić gestikulirajući i derući se ponovi pitanje. tujta shvati.)
Hoću da podignem zvono.
GOLIĆ Za to ne dam. Ne može. Ne dam! (Tujta se okrene i poñe. Golić ga
uhvati za rukav.) A ni tebi to ne bih savetovo. I ti si bivši borac, sram te bilo.
TUJTA Ništa ja tebe ne čujem. (Okrene se i ode.)
13.
(Žitno polje. Sunce visoko iznad tri kosca. Završe otkos i podu prema drvetu i
hladu. Prepoznamo Iliju Ješanovog. Priñe drvetu. Na drvetu obešena dva
Page 7
nemačka koporana. Sednu. Ilija iz torbe izvadi flašu i hranu. Nategne. Onda
ponudi Nemce. Iz belog ubrusa izvadi hleb i podeli ga na tri jednaka dela.)
14.
(Sumrak. Nevena u kokošinjac uteruje poslednje piliće. Pomaže joj sin. Ilija
izañe iz štale. Zatvori vrata za sobom. Uzme lavor naslonjen uza zid i napuni
ga vodom iz kante. Stari Miloš Pevac krpi neki am. Nevena uñe u kuću.)
ILIJA Miloše, deder, polij mi. (Klinac uzme »plekani« bokal i počne polivati
ocu.) Brže to. (Dečak posluša, gotovo sa strahom. Iz kuće izade Nevena.
Pripasana nova kecelja i nova marama na glavi.) Gde si se ti to spremila?
NEVENA Idem na konferenciju.
ILIJA 'Di ideš?
NEVENA Ja sam afežerka. Precednica.
ILIJA Afežerka?
MALI MILOš Antifašistički front žena. Afeže.
ILIJA Je l’ ti znaš kolko je sati?
NEVENA Pola osam.
ILIJA Šta će reći svet: U osam u selo!
NEVENA Šta fali!
ILIJA Ti ja dam afeže. Ne ideš ti nigde.
NEVENA Ali drugovi će me...
ILIJA Nemoj da ti ja sad dam drugove. Skidaj se.
MALI MILOŠ Samo ti, mama, idi.
ILIJA Ti, paticvrk, da ćutiš. (Tonom koji ne trpi prigovor.) Nevena, skidaj se
ovog momenta.
15.
(Ilija Pevac iznosi ñubre iz štale. Snažnim zamasima odbacuje naviljke daleko
od sebe. Iz susednog dvorišta začuju se udarci sekire. Stari Vasa krpi svoj
ambar. Starački nevesto i tesko. Ilija proñe kroz deru na ogradi.)
ILIJA Ide li, dedaVasilije?
DEDA VASA Starački.
ILIJA Dajte, ja ću. (Uzme mu sekiru iz ruke.)
DEDA VASA (Unezvereno) Neka, nemoj, neka.
ILIJA Ta šta neka. Dajte meni.
DEDA VASA Beži, dete, videće te neko.
ILIJA Pa šta? Nek' vidi!
DEDA VASA Idi, Ilija, ja sam u bojkotu.
ILIJA U čemu?
DEDA VASA U bojkotu. Idi, nagraisaćeš.
ILIJA Mante vi taj vaš bojkot, dodajte mi letvu. (Deda Vasa mu pruži letvu. Ilija
je snažnim i veštim udarcima očas zakuje na mesto.)
16.
(Dvorište Ilije Pevca. Ilija Ješanov i Ilija Pevac u poslu. Vreće sa žitom
prebacuju iz kola u ambar.)
Page 8
JEŠANOV Kolko imaš, imenjače?
PEVAC Jedanaest meteri po jutru.
JEŠANOV Nije loše.
PEVAC Pičkin dim. U Nemačkoj smo s lošije zemlje želi dvadeset.
JEŠANOV Nije loše, imenjače, dogodine ćemo i mi tol'ko. A što nisi uzo dva-tri
Nemca. Ne da Golić?
PEVAC Nisam ni tražio.
JEŠANOV (Ješanov se nasmeje.) Znam te, puško, kad si pištolj bila. (Nastave
ćuteći.)
PEVAC Goli Golić prvi čovek u selu. Gospode bože...
JEŠANOV Dugo nismo bili, imenjače. Za pet godina prvi može biti poslednji i
obratno. Znaš ti šta je pet godina, 'ej.
PEVAC U redu mi je za Pavla, to je i za razumeti, al' goli Golić. Poslednji čovek
u selu. Nadničar i napoličar. I to loš.
JEŠANOV Ne smeš tako da razmišljaš.
PEVAC Nije imo ker za čega da ga ujede. (Opet nastave ćuteći.)
JEŠANOV Je l’ ti žao zemlje? (Pevac se nasmeje.)
PEVAC Je l’ te boli kad ti vade zub. Nije mi je žao ko novaca, već ko zemlje,
razumeš?
JEŠANOV Šta ima da je žališ, dosta je i ovo što je ostalo.
PEVAC A jebeš mu mater, vidiš nekog kako ore tvoju zemlju, nije svejedno.
JEŠANOV Ko je tvoju dobio?
PEVAC Jova Koviljac, ðorñe Belegiški, Mika Belov, šta ja znam, ima ih još
vazdan. Nešto je i u parlogu, čuvaju za nekog valjda... Juče sam bio na njivi.
Jova Koviljac uprego i ore. Ore mi dedovinu, jebeš mu mater. Zdravo, Jovane,
oreš li? Ćuti. Ne javlja mi se više. Kao da su meni dali njegovu zemlju, uvredio
se čovek. (Ješanov se nasmeje. Osvrne se oko sebe. Šapatom.)
JEŠANOV Setiš li se Grete kadgod? (Tajac. Pevac odgovori nakon dobrane
pauze. Takoñe šapatom.)
PEVAC I te kako. (Stanu s poslom.)
JEšANOV A jeste i bila žensko! U svakom pogledu!
PEVAC Znaš li ti koliko je meni falilo da ostanem tamo.
JEŠANOV Znam, imenjače, znam.
17.
(Kancelarija nove vlasti. Pavle i Golić na svojim mestima. Ilija Pevac sedi ispred
njih.)
ILIJA Slušaj ti, Goliću...
GOLIĆ Druže Goliću.
ILIJA Slušaj, druže Goliću. To je moja stvar i ničija. Šta tebe boli kurac što ja
moju ženu ne puštam noću u skitnju.
GOLIĆ Pevac...
ILIJA Druže Pevac.
GOLIĆ Pevac, tri stvari da ti kažem. Prvo, nije ti ovo Kurtina meana, sad si
opsovao i za veka više; drugo, drugarica Nevena je pravi drug, aktivan
aktivista, a to nije samo tvoja stvar; treće, sastanak afežea
Page 9
nije skitnja. Ako se slične stvari ponove, iznećemo te na mitingu, pred celim
selom. To da znaš.
ILIJA (Iznerviran, Sremci kažu besan) Ma šta ćes ti izneti, šta? Šta ćeš ti
izneti? Šta se sela tiču moje familijarne stvari!
PAVLE Drugovi, o svemu se može razgovarati mirnijim tonom. (Tog trenutka,
spolja se začuje galama. Sva trojica pogledaju kroz prozor. Dva postarija
ćoveka u žestokoj tuči. Pavle potrči napolje.)
ILIJA Pa to su Mlaña i Milenko. Otkud oni, majku mu?
GOLIĆ Ozbiljni ljudi, je l'? Ovde se ratovalo četiri godine, druže Pevac. Klali
smo se meñusobno, razumeš. (Pavle u meñuvremenu razdvoji dvojicu
protivnika.) I da više nisam čuo to: to su samo moje stvari. To vreme je
prošlo, brajane, razumeš. A drugo, Vasa Koviljac je reakcija i on je u bojkotu.
ILIJA Prvo ti meni, druže Goliću, objasni šta je reakcija i šta je bojkot.
GOLIĆ Njegov sin je izdajnik.
ILIJA Onda mu je sin reakcija i bojkot, a ne on. (Neko pokuca. Uñe momčina,
oko sedamnaest godina. Tragovi prvog brijanja.)
MOMAK Smrt fašizmu! Druže potpredsedniče, omladinska brigada “Heroj Pinki”
je izvršila zadatak. Baba Koviljkina kujna je okrečena.
GOLIĆ Jesu li sad sve majke palih boraca zbrinute?
MOMAK Jesu. Šta sad da radimo?
GOLIĆ Sad se malo odmorite, zaslužili ste.
MOMAK Dajte neki zadatak, omladina neće da se odmara.
GOLIĆ Ne treba preterivati, odmorite malo.
MOMAK Nemojte, čika Goliću, dajte nam neki zadatak, nismo se umorili. (Golić
se nasmeje.)
GOLIĆ Dobro, javite se Čavki.
MOMAK (Srećan) Razumem, druže potpredsedniče. (Izañe.)
GOLIĆ Znaš čiji je to mali?
ILIJA Čiji?
GOLIĆ Radoje kovača.
ILIJA Radoje Ogromnog!? Pa zar već toliki?
GOLIĆ Menjaju se deca. I vremena, Pevac. Opasulji se dok je vremena. NOVO
JE DOBA.
18.
(Unutrašnjost zvonika. Brana Tujta upravo zavrsava čišćenje zvona. Iz zvonika
su iznete sve rusevine. Ogromno zvono prevrnuto na bok. Uñe Ilija Pevac.
Brana ga primeti. llija pruzi ruku. Čvrst stisak ruke.)
TUJTA Vrata su uska, moraću da ih proširujem.
19.
(Kancelarija nove vlasti. Pavle i Golić na svojim mestima.)
PAVLE On je pošten čovek i tako se prema njemu i ponašaj.
GOLIĆ Ja se prema njemu ponašam kao prema bilo kom drugom.
PAVLE Nisam baš siguran. Budi obazriv da se ne provuče i nešto lično.
GOLIĆ Nema toga, Pavle, časna reč.
Page 10
PAVLE Znaš da bi bilo vrlo negativno da bilo ko kaže bilo šta.
GOLIĆ Ništa ja tebe ne razumem.
PAVLE Potrudi se. Neću više ni jednog momenta bilo kakve nesuglasice izmeñu
vas dvojice. Ti znaš da celo selo...
GOLIĆ... zna da sam ja pre rata bio nadničar kod Ilije Pevca.
PAVLE Bravo!
GOLIĆ Ja se time, druže kapetane, ponosim.
PAVLE Tako i treba, druže potpredsedniče!
GOLIĆ Samo da ti, druže kapetane, kažem još nešto. Ako bilo šta pokuša, tog
će momenta dobiti po rogovima.
PAVLE šta, na primer, može da pokuša?
GOLIĆ Ne znam ja, samo, ja sam te upozorio. (Pavle ustane i poñe.)
PAVLE Samo malo više tolerancije i sve će biti u redu. Čovek nije bio ovde pet
godina. Razumeš ti da je on ovde pao s Marsa. (Golić oćuti.)
PAVLE Još nešto. Drugaricu Nevenu da predložiš za prijem u partiju. Jasno?
GOLIĆ Jasno, druže predsedniče. (Pavle izañe i ostavi Golića samog.)
20.
(Dvorište Ilije Pevca. Avlijska vrata se otvore. Uñu jedna skojevka i Nemac.)
SKOJEVKA Pevci! (Murat zalaje. Izañe stari Miloš.)
SKOJEVKA Deda Miloše, jesu tu Nevena ili Ilija?
MILOŠ Gore su u guvnu. Denu slamu.
SKOJEVKA Evo, poslali vam ovog fašistu da vam pomogne. I da kažete Neveni i
Iliji da obavezno doñu sutra. Ima konferencija. U osam. Do viñenja.
MILOŠ U zdravlje!
SKOJEVKA u osam. Prisustvo je obavezno. (Devojka ode.)
MILOŠ (Gestikulirajući) 'Ajde gore. Tamo idi.
NEMAC ja sfe razume. I ja selak. Hans. (Nemac poñe prema gumnu. Miloš
nastavi da krpi vreće.)
21.
(Dvorište llije Ješanovog. Na veliki orah u dvorištu okačeno limeno bure. Ilija
kuca nesto oko bureta. Onda siñe sa merdevina. Uzme spremljenu koju sa
vodom i ponovo se popne. Vodu uspe u bure. Siñe dole i stane ispod bureta.
Povuče jednu zicu. Po glavi mu poteče voda. Improvizovani tuš. Naiñe Ilijin
otac Stojan.)
STOJAN Šta to radiš, ludane?
ILIJA To se, otac, zove tuš.
STOJAN Ruši to, selo će se smejati. (Ilija se nasmeje. Niz lice mu se sliva
voda.) Normalno da moraš praviti tu kojekak'e skalamerije, kad nema ko da ti
polije kad se vratiš s njive. Oženi se, pa ti više neće trebati taj tvoj duš. (Ode
smejući se niz dvorište. Ilija Ješanov ispod tuša. Smeje se.)
22.
(Ilija Pevac ispred Zadružnog doma s još jednim seljakom. Pripiti.)
ILIJA 'Ajmo sad kod Jocike na vino. (Seljak odmahne glavom.) 'Ajdemo, Jocika
Page 11
je uvek imao najbolje vino u selu. (Seljak opet odmahne.) Na po jednu kod
mog kuma, pa kući, a?
SELJAK Ne govorim ja sa njim već dve godine.
ILIJA pa zašto?
SELJAK Ne pitaj.
ILIJA Pa je l’ ima tri čoveka u ovom selu koji govore, pizda mu materina!
23.
(Prepuna sala Zadružnog doma. Na pozornici predsedništvo. Sto ispred njih
prekriven ćilimom. Po zidovima parole. Sin Radoje kovača vikne: ŽIVEO DRUG
STALJIN! Sala gromoglasno prihvati. ŽIVEO DRUG TITO! - vikne skojevac kraj
vratiju. Opet glasan odjek u sali. Golić ustane. Pavle ga pogleda.)
PAVLE Neka, ja ću. (Golić sedne.) Mir drugovi. Drugovi i drugarice. Današnja
konferencija ima sledeći dnevni red. Ja ću podneti izveštaj o obnovi i izgradnji
porušenih kuća, drug Golić o raspodeli zemlje i agrarnoj reformi...
GLAS IZ SALE Živela agrarna reforma!
PAVLE Zatim, treća tačka, prijem novih članova u partiju, razno i igranka.
(Aplauz.) S ponosom mogu da kažem da u našem selu nema više ni jedne
nezbrinute majke palih boraca.
GLAS IZ SALE Živeli pali borci! (Samo nekoliko glasova prihvati. Nekoliko
beskonačno dugih trenutaka tišina. I Pavle zbunjen. Onda neko vikne: ŽIVEO
MARŠAL TITO! Sala odjekne od pokliča: ŽIVEO!)
ISTI GLAS Nećemo kralja jer ne valja!
SALA Nećemo! (Aplauz)
GLAS Tito se borio, kralj se ženio!
SALA Tako je!
PAVLE Omladina, seljaci i...
24.
(Pored Zadružnog doma proñe Brana Tujta. Preko ramena kramp. Uñe u portu.
Iz porte u zvonaru. Snažno zamahne krampom. Ruši i proširuje vrata. Jato
golubova dupljaša poleti sa zvonika. Iz crkve doleti usplahireni pop Jovan.)
POP šta to radiš, nesrećniče!?
TUJTA (Ne odgovori, nastavi snaino zamahivati.)
POP Ubićeš i sebe i nekog nedužnog.
TUJTA Ne čujem ja, pope.
POP šta to radiš, smlato gluva! (Počne drmusati Tujtu.) Trese se toranj, pašće.
(Tujta ponovo zamahne.) Svaki put kad udariš zadrma se iz temelja, pašće,
konju, pobićeš narod.
TUJTA Beži, Jovane, ne smetaj mi! (Ponovo zamahne. Pop Jovan otrči uplašen.
Tujta proširuje vrata. I zaista, pri svakom njegovom udarcu, visoki toranj
opasno se zadrma.)
25.
(Sala Zadružnog doma. Ovacije. Golić sedne.)
PAVLE Nakon ovog iscrpnog izveštaja druga Golića, prelazimo na treću tačku.
Page 12
Prijem novih članova u redove naše proslavljene partije. Svi znate kakav treba
da bude lik komuniste i revolucionara. Izvol'te, drugovi. Ko referiše iz
Kandidacione komisije? (Ustane devojka od 25-26 godina, jednom smo je kao
skojevku već videli u dvorištu Ilije Pevca, u razgovoru sa starim Milošem.)
Izvoli, drugarice Velinka. (Velinka se popne na binu.)
VELINKA Mi, drugovi i drugarice, danas, na žalost, možemo predložiti samo
jednog kandidata. To je drugarica Nevena Pevac. (Ilija, iznenañen, pogleda u
Nevenu.) Svi vi znate da je drugarica Nevena, u ratu, aktivno pomagala našu
borbu. Svi vi znate da je drugarica Nevena držala u svojoj kući ranjenike, znate
da je bazirala, takode u svojoj kući, po cenu svog života i života svojih
ukućana, mnogo ilegalaca, kurira, pa
čak i neke vrlo važne drugove. Mi, takoñe, smatramo da je drugarica Nevena
Pevac klasno sazrela i da je potpuno raskrstila sa religijom i drugim ostacima
mračne prošlosti. (Aplauz. Započne ga Pavle.) Toliko, drugovi.
PAVLE Čuli ste, drugovi. Da glasamo. Ko je za, neka digne ruku.
GOLIĆ Samo komunisti glasaju. Nemoj da bi neko drugi digo ruku. Samo
komunisti.
PAVLE Ima li neko protiv? (Niko se ne javi.) Znači jednoglasno. Drugarice
Nevena, izvoli na binu. (Pomalo zbunjena, Nevena se popne gore.) Čestitam!
Znaš koja je odgovornost sada na tebi. (Čestitke. Nakon Pavla Golić, ostali.
Potom Nevena siñe i vrati se Iliji. Uz put prima čestitke.) Preñimo na razno,
drugovi. Javlja li se neko za reč? (Iza Pavla, tamburaski orkestar počne
štimovati instrumente.)
JEŠANOV Ja se, drugovi, javljam.
PAVLE Izvoli!
JEŠANOV Ja sam, drugovi, juče bio u šumi. Prosto je strašno koliko ima
gubara. Gusenica na gusenicu. Drugovi, propašće nam šuma načisto.
Pogledajte samo ove dudove po selu. Lista više nema ni jednog. Šteta je,
drugovi, da nam šuma propadne. Predlažem da se oformi brigada za borbu
protiv gubara.
PAVLE (Doktoru, koji vodi zapisnik) Doco, zapiši ovo. Drugovi, potpuno se
slažem s drugom Ilijom Ješanovim.
JEŠANOV Samo, ne sme se čekati.
PAVLE A sad, drugovi omladinci, klupe u stranu. Igranka. (Za nekoliko
trenutaka sa bine nestane sto za preclsednistvo. Sve klupe u sali nadu se uza
zid. Tamburaši zasviraju DIVAN JE KIĆENI SREM. Prvi parovi počnu igrati.
Zaigraju i Nevena i Ilija. Nakon toliko godina.)
26.
(Vedra noć. Nevena i Ilija idu šorom. Iza njih, iz Zadružnog doma, dopire
svirka. Još uvek.)
NEVENA Od kad nismo ovako igrali?
ILIJA Pitaj boga.
NEVENA Pet godina. Više. (Nastave ćuteći.) Znaš, ja ću sad morati češće na
konferencije.
ILIJA Vidim. Kud svi Turci, tu i mali Mujo.
Page 13
NEVENA Nije ti krivo što sam postala komunista?
ILIJA A zašto bi mi bilo krivo? Samo hoćeš li ti moći i kod kuće i tamo, a?
NEVENA Za to se ti ne sekiraj. E baš sam srećna večeras. (Ilija se nasmeje)
Znaš, jako se ponosim. (Nekoliko koraka bez reči) Nikad nismo ni bili sami,
otkad si se vratio. (Ilija zapali cigaretu) Pričaj kako ti je bilo.
ILIJA U Nemačkoj?
NEVENA Da.
ILIJA Pričo sam ti već sto puta.
NEVENA Neka.
ILIJA Da ti vidiš kako oni zemlju rade. Ja sam poslednju godinu proveo na
jednom njihovom salašu. Kao sluga. Kod jednog Nemca. Sinovi su mu bili u
Rusiji. Dosta je nas bilo rasporeñeno kod seljaka kao sluge. Kako rade i čime
rade, bogo moj!
NEVENA A koliko su ovde zla napravih? (Iz jedne kapije naglo zalaje pas.
Nevena se trgne, uhvati muza pod ruku)
ILIJA Marš! 'Oš ići!
NEVENA Srce mi je stalo. (Ruku pod ruku nastave sokakom. Nevena i Ilija
Pevac. Ka svojoj kući.)
27.
(Seoski šor. Drvored dudova. U svakoj krošnji po jedan ili dva omladinca. I Ilija
Ješanov skida gubare. Omladinke ne zaostaju. Odjekuje pesma.)
U ranu zoru kad se sunce raña,
Pevaju mornari sa Titovih laña.
Napred, napred, Titovi mornari,
Napred, napred, mladi partizani!
28.
(Kancelarija nove vlasti. Golić unutra. Kroz otvorena vrata uñe Ilija Pevac.
Prethodno pokuca na ragastov.)
ILIJA Zdravo!
GOLIĆ Kako je?
ILIJA Dobro je. Slušaj, da mi daš jednog Nemca danas. Nosim ñubre.
GOLIĆ Uzmi, brate, dvojicu.
ILIJA Dosta mi je jedan.
GOLIĆ Javi se Čavki.
ILIJA Ako može onaj mali što je već bio kod mene. Hans.
GOLIĆ Vidi kod Čavke. Ako ga već neko nije uzo.
ILIJA Odličan je radnik.
GOLIĆ Nema problema.
ILIJA U zdravlje!
GOLIĆ Zdravo!
ILIJA Hvala!
GOLIĆ Nema na čemu! (Ilija izañe i poñe ka gradilištu. Za sobom ne zatvori
vrata.)
Page 14
29.
(Kroz celi šor pružio se dugi niz kopača. Kopa se odvodni kanal, jendek. Ilija
Ješanov svojski upire. Kraj njega prode Velinka s kantom vode.)
ILIJA Daj mi, Velo, da se napijem.
VELINKA Nisi iz naše grupe. Imate vi svog vodonošu.
ILIJA Tvoje je i hladnija i slaña.
VELINKA S istog je bunara.
ILIJA Ko bi reko? Ta daj jednu čašu. (Vela mu uspe vodu, Ilija popije naiskap.
Ponovo pruzi ruku.)
VELINKA Vi'š ti njega.
ILIJA Ta daj, vratiću ti litru večeras. (Velinka se nasmeje. Šapatom) Izañi
večeras u osam pred kuću. Doću da ti vratim vodu. (Velinka klimne glavom.
Onda otrči sa vodom. Ilija snazno zamahne krampom.)
30.
(Vinograd. Sunce visoko iznad cokoća. Pod trešnjom Ilija i Nevena. Vode
Ijubav. Lepo i natenane. Onda završe. Istovremeno i zajednički. Nevena
ustane. Strese zemlju sa kecelje. Nasmeje se. Pogleda u sunce.)
NEVENA Proñe podne, a mi ni čokot nismo orezali. (Oboje prasnu u smeh.)
31.
(Dvorište Ilije Ješanovog. Ilija s dve kofe pune vode. Izañe stari Stojan.)
STOJAN 'Di ćeš so tom vodom, ludane?
ILIJA (Kroz smeh) Otac, idem da se ženim.
STOJAN S kim ja živim, bože gospodine! (Ilija izañe iz dvorišta. Iza sebe ostavi
začuñenog oca. Sumrak je.)
32.
(Dvorište Ilije Pevca. Ilija i Hans u poslu. Onda Ilija stane. Zapali cigaretu.
Ponudi Hansa.)
ILIJA Dobar si radnik, Hans. Odličan.
HANS Hvala, gospodin Ilija. (Pripali cigaretu od Ilije.)
ILIJA Odakle si?
HANS Jena. Jedno selo poret. I ja selak. Radi zemlju.
ILIJA Jesi ženjen?
HANS (Hans potvrdno klimne glavom.) Ostavio felika familija. Žena, deca,
praća, muter...
ILIJA Jesu živi?
HANS Ne zna, kospodin. Ne feruje. (Poverljivo) Tamo su Rusi.
ILIJA Pa šta?
HANS (Hans se prestraši.) Nisam mislio ništa loše, kospodin Ilija.
ILIJA Mene se, Hans, ne moraš plašiti. Uopšte.
HANS Ovi iz američke okupacione zone dobijaju pisma. Mi ne. Njima njihovi
pišu da su kot nas pokoli, da nema fiše prak... Zamisli, kospodin Ilija, pale
crkfa i vešaju sveštenik.
Page 15
33.
(Sredinom šora ide Ilija Pevac. Na ularu vodi konja. Na konju sin mu Miloš.
Doñu do kovačnice. Ilija vikne.)
ILIJA Radoja! (Iz kovačnice izañe ogromni čovek garavih obraza i brkova.) Ta
di si, Ogromni.
RADOJA Ikane! (Srdačno se pozdrave. Ilija skine sina s konja.) O jebem ti
dodolu. Pa kako je?
ILIJA Otpale mu obe zadnje potkovice. Sad kad sam nosio ñubre.
RADOJA Sad ćemo mi to. Je l’ pa kako je?
MILOŠ Tata, je l’ mogu ja na igralište?
ILIJA Šta ćeš, brzo ćemo kući.
MILOŠ Naši igraju nogomet protiv Švaba.
ILIJA 'Ajde. (Klinac otrci. Ilija i Radoja, veoma brzo i vešto, počnu poslovati
oko konja.)
RADOJA Je l’, pa ne viñam te u Domu, nema te u kafani. Ja se s tom bagrom
ne mešam. (Ilija zaćuti) Sve je to go kurac. Golić i kompanija. Oće golje da
prave državu. Za dve godine moliće kralja da se vrati. (Ilija podigne nogu
konju. Radoja spusti vrelu potkovu. Zacvrči kopito.) Čujem da ti je žena
njihova. Slušaj, Ilija, meni se čini da ti ništa ne znaš. (Ilija ga upitno pogleda.)
Ja ću da ti kažem, jer sam pošteniji od svi' nji' zajedno. Samo čudi me, imo si
ti u ovom selu i bolji' prijatelja od mene.
ILIJA Govori već jedared.
RADOJA Nema tu šta da se govori. Žena ti je bila šarena. I to dobro.
ILIJA (Duga pauza. Samo se čuje cvrčanje kopita. Znoj na Ilijinom licu.)
Radoja, to nisu stvari za zajebavanje.
RADOJA Ja sam to moro da ti kažem. A to je istina, deteta mi moga. Pa i otac
ti to zna.
34.
(Ilija Ješanov ide ulicom. U rukama amperi s vodom. Sumrak je. Onda, u senci
kapije, ugleda Velu i Pavla. Poverljiv, gotovo nezan razgovor. Velinka ovlaš
popravi ordenje na Pavlovim grudima. Ilija se zakloni iza duda. Odstoji nekoliko
trenutaka. Onda prospe vodu i okrene nazad. Vela ga primeti, ali ništa ne kaže
Pavlu.)
35.
(Kuća Ilije Pevca. Nevena za šporetom. Kuva večeru. Kroz otvorena vrata uleti
Ilija. Unezveren, mahnit.)
ILIJA Znači tako. (Počne je udarati, odmah, s vrata, rukama, nogama, ne
birajući mesta gde udara.)
NEVENA Ilija, šta ti je, jaoj. (Zakuka glasno.)
ILIJA šta mi je, mamicu ti kurvinu jebem, šta mi je. (Udara je divljački, kao da
tuce sebi ravnog. Nevena padne, Ilija je nastavi udarati.)
NEVENA Ilija, nemoj, molim te...
ILIJA Krila drugove... Pizda li ti materina... (Opkorači je i nastavi udarati. Na
vrata uñe mali Miloš. Uhvati se ukoštac s ocem. Ilija ga žestoko gurne, mali
Page 16
padne. Onda istrči napolje van sebe od straha. Ilija nastavi tamo gde je stao.
Uhvati Nevenu za kosu i počne je udarali glavom o pod. Onda utrči dečak sa
sekirom. Zamahne. Nevena krikne.)
NEVENA Nemoj, Miloše. (Ilija se okrene, podigne ruku, sekira sklizne po ruci i
udari ga po plećima. Ilija kmekne. Ošamari sina svom snagom. Dečak padne,
iz nosa i usta pokulja krv, prsne po zidu.)
MILOŠ Ubiću te. Ubiću te, kad tad. (Ilija uzme sekiru, počne urlati. Zamahne.
Udari svom snagom po zidanom šporetu. Udara kao mahnit. Po sobi polete
cigle, pepeo, zar...)
36.
(Partijski sastanak u Zadružnom domu. Pavle, Golić, Velinka, doktor, još
nekoliko seljaka koje smo već sreli u ranijim situacijama, Čavka... )
PAVLE Drugovi, otvaram... Izvini Velo. Drugovi i drugarice Velinka, otvaram
sastanak partijske ćelije Manñelos. Zapisnik, kao i uvek Doca, 'ajde nemoj da
se mrštiš, ko je odsutan.
VELINKA Samo Nevena.
PAVLE Predlažem sledeći dnevni red.
GOLIĆ Da se proveri zašto drugarica Pevac ne prisustvuje. Piši, doktore.
PAVLE Dakle, predlažem sledeći dnevni red. Dolazak drugova, kolonista, doček
učitelja i razno. Je l’ se usvaja? Dakle, vi, drugovi, znate o kakvim se tu
ljudima i drugovima radi, je l’ tako. To su sve prekaljeni borci i komunisti, tu
švercera, onih revolucionarnih, nema. To je, drugovi, narod koji je poneo gro
tereta ove naše revolucije. Savest mi je čista kad kažem - najveći deo tereta,
da se preneseno izrazim, drugovi, bio je na njihovim plećima. Time, dabome,
ne mislim da umanjim doprinos ostalih naših naroda i krajeva, ali se zna vrlo
dobro gde je bilo mesto Bosne u ovom ratu, a posebno Bosanske krajine,
drugovi. E pa, mi te ljude moramo dostojno dočekati. »Kolonizacija je«,
drugovi, citiram druga Kidriča, »jedan od osnovnih zadataka u obnovi zemlje.
To je kraći put u socijalizam.« Završen citat. (Aplauz) Toliko ja kao uvodničar.
Fala. (Ponovo aplauz) Samo da se još u nečemu nadodam, drugovi, izvinjavam
se. Za doček drugova kolonista moramo angažovati sve snage. Ja predlažem
da drugarica Velinka uzme sve na sebe oko angažovanja kulturno-umetničkog
programa. Treba mobilisati omladinu, skeč neki da se da, neka patriotska
deklamacija, Branka Ćopića na primer, folklor, je li...
GOLIć Ja predlažem da se iz Mitrovice obavezno dovede harmonikaš. Krajišnici
baš ne vole ove naše tambure... I da obavezno se uvežba nekoliko bosanskih,
na primer... Šta ja znam, ima ih već.
PAVLE Ko je za, drugovi? (Svi dižu ruku.)
PAVLE U našem selu ima 26 nemačkih i četir' ustaške kuće, je F tako. To znači
da će u Manñelos stići trideset familija. Uglavnom iz sela oko Banje Luke.
GOLIĆ Ima ono: »Banja Luko, vatrom izgorela, u tebi je cura zanijela... « To
mogu da nauče.
PAVLE Kuće i zemlju podeliti prema članovima domaćin stva. Porodice koje
imaju oficire dobijaju po jutro, kao oficirski dodatak. Po jutro više, mislim. To
ćeš ti druže potpredsedniče. Vodi računa, veća porodica, veća kuća i obratno.
Page 17
GOLIĆ Bez brige.
PAVLE Što se dočeka tiče, svečano i veselo. Sa pesmom. Bina da se pravi
obavezno, crvenog krepa imamo. Skeč, Velinka, izaberi iz socijalističkih
jednočinki, imaš ih tamo 23. I, na kraju, kozaračko. To drugovi, obavezno...
GOLIĆ Znamo ga, brate, svi.
PAVLE Pitanja? (Velinka digne ruku.) Izvoli, drugarice Velo.
VELINKA Od skojevaca niko neće 'teti da bude ni kapitalista ni fašista,
garantujem.
PAVLE Objasni drugovima da je to partijski zadatak i gotov poso. Tol'ko,
drugovi. Znači: pod jedan, drug Golić pravi raspored po kućama; pod dva, bina
i transparenti; pod tri, folklor i skeč. Ja ću u početku pozdraviti drugove
koloniste s par reči.
GOLIĆ I harmonikaš i tamburaši.
PAVLE Tako je. Druga Tita imamo, šta ćemo za Staljina.
GOLIĆ Njega ću ja poneti od kuće.
PAVLE Doktore, zapiso si?
DOKTOR Jesam.
PAVLE Je l’ ima neko nešto u vezi prve tačke drugovi? (Svi ćute.) Onda da
preñemo na drugu. Dakle, dolazak učitelja. Vi svi znate da nama dolazi učitelj.
Kad ono tačno?
GOLIĆ 29. septembra.
SELJAK Je l’ to sigurno, deca kasnidu u školu već mesec dana.
PAVLE Sigurno. (Goliću) Kad si reko?
GOLIĆ Dvade's devetog.
PAVLE A Krajišnici?
GOLIĆ Dvades' sedmog.
PAVLE Odlično. Koristimo, znači, istu binu. E pa, drugovi, u novoj socijalističkoj
školi deca će se učiti i novim stvarima: poštenju, socijalističkom moralu, radu,
optimizmu i tako dalje. A za take stvari treba i odgovarajući čovek. E pa, mi
smo ga, drugovi, dobili. I to najboljeg. Kako se ono zove?
GOLIĆ Brana Kovačević.
PAVLE Zvani Pavle Korčagin. A kad je nekcm to nadimak, drugovi, jasno je
kakav je, je l’ nije? VELINKA Tako je.
GOLIĆ Svi smo čitali Kako se kalio čelik. Korčagin, 'ej!
PAVLE Dobili smo, drugovi, beogradskog skojevca, ilegalca predratnog... E pa,
takav se, drugovi, mora kako treba i dočekati, je l’ nije?
SELJAK Za to, drugovi, nema problema, i pre rata je uča za sremačko selo bio
sve i svja, a kamoli sad. Još pre rata čekalo ga pola sela na ulazu u selo, a pola
pred školom. Za to ni brigeša.
GOLIć Drug je uča predratni komunista, prvoborac, 'ej, batane...
PAVLE Neko od omladinaca nek' spremi govor. Ti, Velinka, pomozi. (Velinka
potvrdno klimne glavom.) Ko bi to, drugovi, mogo?
DOKTOR Sin Radoje kovača.
PAVLE Transparente i binu imamo. Rešen problem. Odlično. Je l’ ima neko
nešto u vezi ovog?
VELINKA Stan za učitelja.
Page 18
PAVLE Bravo, Velo. Čavka, sutra da pošalješ Švabe.
ČAVKA U redu.
GOLIĆ Drug je uča samac, par omladinaca poslati da uzmu iz nemački kuća
krevet, astal... Šta nañu. Al' ravnomerno. I sve što treba.
PAVLE Je l’ ima još neko nešto, drugovi? (Niko) Da preñemo na razno onda.
Izvol'te. (Ćute svi. Onda, nakon nekoliko trenutaka, doktor digne ruku.) Izvoli,
Doco.
DOKT0R Imam ja, drugovi. (Pauza) Zlostavljanje drugarice Nevene Pevac od
strane bračnog druga.
37.
(Kovačnica Radoje Belegiškog, zvanog Radoja Ogromni. Radoja kuje. Uñe sin.
Sreli smo ga već kod Golića, nakon krečenja baba Koviljkine kujne. Ime mu je
ðorñe.)
ðORðE Idem ja.
RADOJA Je l'? Ti bi mogo malo manje to: idem ja. 'Di ćeš?
ðORðE Idem da pravimo binu za doček drugova kolonista.
RADOJA Je l'? Baš za drugove koloniste.
ðORðE Baš za drugove koloniste.
RADOJA To za one bosanske džebrake?
ðORðE Mogo bi malo da pripaziš šta govoriš.
RADOJA Je l'? A zašto?
ðORðE Ti su »bosanski džebraci« i izneli ovu revoluciju.
RADOJA E pa, jebem ja i nji' i tu revoluciju.
ðORðE Pazi ti šta govoriš, da se ne pokaješ posle.
RADOJA I nji', i revoluciju, i binu, i sve tamo na kamaru.
ðORðE Druže Belegiški, možeš ti zbog ovog zatvor da zaglaviš.
RADOJA E ne mogu.
ðORðE Možeš, i te kako.
RADOJA Ne mogu, prepuni su već, krcati.
ðORðE Pazi ti šta govoriš.
RADOJA I ko će tamo da me pošalje? Ti? Da nećeš ti da me prijaviš?
ðORðE Ja, lično. Možeš mi biti otac sto puta.
RADOJA E pa jebem vas opet sve. I revoluciju, i Bosance, i Staljina, i... (Pukne
šamar. Sin dobrano zvekne oca. Par sekundi tajac.) Op. (Onda vrati još žesće.
Sin opet odgovori. Radoja opet. Pa sin. Pa Radoja. Stanu.)
ðORðE Reakcijo! (Izade zalupivsi vratima.)
RADOJA Sve na kamaru. I druge što su izneli revoluciju. Znaš kad oni skidaju
opanke. Kad truju muve i kad otešnjaju.
38.
(Kancelarija nove vlasti. Pavle za stolom. Uñe Ilija Pevac.)
ILIJA Zvao si.
PAVLE (Ne diže glavu) Jesam. (Ilija stoji. Ćute dugo. Toliko dugo da se Ilija već
počne premeštati s noge na nogu. Kao da to Pavle namerno radi. Traje to.
Napokon Pavle progovori.)
Page 19
PAVLE Znaš zbog čega si zvan.
ILIJA Ne znam.
PAVLE Znaš, znaš. Samo mi se nemoj praviti lud. (Zaćute opet.) Sedi. (Ilija
sedne. Pavle izvadi cigaretu. Ponudi Iliji. Ilija odmahne glavom. Opet pauza.
Pavle zapali.) Nemoj to više da radiš. (Opet niko ne govori.) Domaćin čovek.
Ne priliči to tebi. I to pred detetom. (Opet pauza) Ti si bio tu i video da ja
Golićeve metode ne odobravam. Al' da znaš da mogu da budem gori od njega
triput. Sto puta. (Sve više pada u vatru) Nemoj da se ponovi. Ni za živu glavu.
Prošlo je to, moj Pevac. Zauvek. Levčom, pa mavaj. Ni žena nije što je nekad
bila, razumeš. to su ostaci mračne prošlosti, s tim smo raskrstili. Ja razumem
da ti nije lako, tebi je najguravije, ti si o'de pao pravo iz aviona, al' ti je vreme
da s'vatiš, jedared već, nisi glupav, pizda mu materina, pogledaj Iliju
Ješanovog, u istoj ste situaciji, drug za primer. A ti pizdariju za pizdarijom.
Golić ti je reko da je novo doba, utuvi to, istetoviraj, ako treba. Nemoj da
čujem da si glas podigo na ženu, a kamoli nešto drugo. Pa je l’ tebi jasno,
klipane, da si ti udario člana Partije, 'ej. Znaš ti šta to znači, Pevac. A Partija
zna da zaštiti svog člana, u to ne sumnjaj. Ne sumnjaj. Utuvi to za vjeki
vjekov. Batina ima dva kraja, druže Pevac. Dva. (Stane zadihan, savlada se.
Ponovo se maši duvana. Ilija ponovo odmahne glavom.) I neka se ne ponovi.
Zapamti, Ilija. Pamet u glavurdu. Shvati ovo i kao drugarsko upozorenje i kao
pretnju. Kako god 'oćeš. (Opet stane. Ćute obojica. Ponovo uzme kutiju sa
cigaretama.) Ma zapali, pizda mu materina. (Ilija uzme cigaretu. Pavle mu
prinese šibicu.) I zbog čega. Zbog seoskog olajavanja. Ko zna šta su ti nasrali.
Da znam ko je, odro bi' ga, razumeš.
39.
(Seoski trg. Crvenim krepom ukrasena bina. Titova i Staljinova slika, jedna
kraj duge. TITO-STALJIN, STALJIN-TITO, belim slovima od papira, prikačenog
špenadlama. Transparenti dobrodošlice i ceo Mendelos. DOBRODOŠLI
DRUGOVI KOLONISTI, KRAJINA-SREM, DOBRODOŠLA HEROJSKA KRAJINO,
KOLONIZACIJOM U SOCIJALIZAM. Tamburaski orkestar štimuje i uvezbava
»Banja Luko, vatrom izgorjela«... Foklor, Pavle, Golić, Čavka i doktor na bini.
Velinka preslišava recitatore. Onda neko vikne: IDU! Tamburaši zasviraju
Banja Luko, vatrom izgorjela, u tebi je cura zanijela... Iz daljine začuju se
pucnji i halakanje.)
PAVLE Pod jedan, Vela predlaže počasno predsedništvo; dva, ja kažem par
reči, Golić pročita raspored po kućama; tri, omladinci razvedu, smeste u kuće,
povratak, kulturnoumetnički program. Velo, Tito, Staljin, Marks i Engels. Tim
redom. I igranka.
40.
(Kuća Ilije Pevca. Nevena i Ilija ćute. Nevena povezuje novu maramu, Ilija na
novoozidani šporet uglavljuje ringle. Deda Miloš Pevac uñe spolja. Sedne. Ćute
svi. Spolja se začuju pucnji.)
NEVENA (Starom) Tata, idem ja na doček. U zdravlju!
MILOŠ Ajde, 'ćeri. (Nevena, izañe, ne pogledavši Iliju.)
Page 20
41.
(Zarobljenički logor na kraju sela. Iz daljine dopiru pucnji i svirka. Harmonika,
logično. Zarobljeni fašisti u predahu. Polegali po suncu, grupa igra igru sličnu
našoj zuci. Hans se brije, nasapunjan, ispred njega ogledalo na sklapanje.
Proñe Čavka. Primeti ogledalo.)
ČAVKA Hans.
HANS Isfoli, kospon Cafka.
ČAVKA Kakvo to ogledalo imaš?
HANS Ne rasume.
ČAVKA Špigl. Tvoje?
HANS Moje. Is Jena. Ot kuča.
ČAVKA Pozajmi mi ga, Hans... Na par dana. (Hans, ne završivši, pruzi ogledalo
Čavki. Ostane nasapunjan.) Vraćam ti ga... Uskoro.
HANS Ne sumnja, kospon Čafka. Uopšte. (Promrmlja na Nemačkom) Pizdo
kravlja.
42.
(ðorñe Belegiški, sin Radoje Ogromnog, uvede familiju Radula Eraka u jednu
kuću. Sretaćemo Radula kasnije još nekoliko puta. Znači, Radule, žena mu,
sitna deca, starica... )
ðORðE Ostavite kozu napolju, majka, ima i za nju mesto. (Uñu. Zbunjeni i
uplašeni. Ogromna, parketirana soba, keramička peć u uglu, luster iznad glava.
Stara zaplače, zaleleče glasno.) Eto, drugovi. Pa srećno! (Otvori vrata od
ostalih soba.)
ŽENA Sve to?
ðORðE (Nasmeje se) Sve. Dobro drugovi, da se vratite, znaćete. Ja bi' moro
da krenem. A vi se smestite,
pa na narodno veselje. (Ode. Stoje Erakovi, izgubljeni nasred sobetine. Onda
žena otvori prozor. Otvori i »šalukatre«. U sobu pljusne svetlo. Radule Erak
lagano skine kapu. Kao nekad pred ikonom.)
43.
(Noć. Kuća Ilije Pevca. Zaspao klinac. U mraku sede stari Miloš i Ilija. Spolja
odsijava logorska vatra. Ćute. Spolja se čuje pesma i pucnji.)
MILOŠ Poginuće neko noćas.
(U KRAJINI PODIGLA SE RAJA,
PODIGLA SE RAJA,
PODIŽE JE, JOJ PODIŽE JE, SIMELA ŠOLAJA.)
MILOŠ To ne peva, to riče, bogati... (U prozor počne šamarati kiša. Sve jače.
Pretvori se časom u pravi letnji pljusak. STANI, ðE ĆEŠ, ŠTO JE KIŠA ZA
PRAVA ČOVJEKA - dopre spolja. ROðAČE, DED RAZVUCI. I ko zna koje po redu
kozaračko. Bičevi kiše šamaraju po prozoru i sve stidljivijoj logorskoj vatri.)
Sirovo je to i jako. Drugačiji svet od našeg. (Zaćute opet.) Neće nama biti lako
s njima, neće njima biti lako s nama. 'Aj', laku noć. (Ustane i izañe. I tek sto
on zatvori vrata, uleti mokra Nevena. Ne pozdravi. Ilija ustane sa stolice, skine
Page 21
se i legne. Nevena se, takoñe, skine. Legne kod sina u krevet. Ne govore. I ne
spavaju. Iz daljine dopre: VIðI, MALA, ARTIJE SE BJELE, ðE SMO SINOĆ JELI
KARAMELE. I dugo će još iznad sremske pitomine odjekivati krajiška ganga.
Kiša tuče u okna.)
44.
(Crkvena porta. Tujta u poslu. Pokušava izvući ogromno zvono. Nastoji da ga
premesti iz zvonare u portu. Ne polazi mu od ruke. Košulja mokra od znoja,
očito je dugo u poslu. Onda podmetne gredu pod zvono. Poluga. Zvono se
malo pomeri. Pojavi se pop Jovan sa svih svojih 120 kila.)
POP Ide li, Branislave?
TUJTA (Pogleda u Jovana) Ništa ja tebe, pope, ne razumem.
POP (Nasmeje se) Šio mi ga ðura, a?
TUJTA (Razumevši preko popovih usana) Otprilike.
POP Pazi samo da ne srušiš zvonik.
TUJTA Sporije moraš, ako hoćeš da te shvatim.
POP (Pokaže rukom) Pazi!
TUJTA Ne brini.
POP (Skine mantiju) Zajedno ćemo mi to. Sve je lakše zajedno. (Upre u zvono,
zvono se pomeri.) 'Aj' sad, oop. Ide, ide, ko u prija Vide. (Nasmeje se) Moram
nešto da ti kažem, Radakoviću.
TUJTA Šio mi ga...
POP (Nasmeje se) ðura. (Uhvati Tujtu za ruku.) Drago mi je što si se vratio u
krilo crkve.
TUJTA Ne razumem, pope. (Zagleda se popu u lice.)
POP (Odvajajući reči) Radujem se što si se vratio... pravoslavlju. (Tajac. Duga
pauza.)
TUJTA Marš! (Uhvati se rukom za kramp pop Jovan pode unazad.) Marš!
Sikter! (Poñe prema Jovanu, pop pobegne bezobzirce.)
TUJTA I nemoj da te vidim ovde dok sam ja tu. Slučajno. (Nastavi posao. I kao
da od njegovog besa i zvono zazire. Pomera se sve više. Onda u zvonaru uñe
desetogodišnja devojčica, Branina kćer Ceca. Uhvati ga za rame. Tujta se
okrene.)
CECA (Tiho i na slogove) Tajo, 'aj'mo kući.
TUJTA'Ajde ti, doću ja.
CECA'Ajde, tajo, molim te. Ostavi to i 'ajde. Po ceo dan si tu, njive nepoorane,
sav svet nam se smeje. Sve si zapostavio zbog tog zvona prokletog. (Zaplače)
'Ajde, tajo, svi nam se smeju, ne mogu sama... Molim te... Najgori smo u selu.
(Savlada je plač. I Brana Tujta uzme kramp preko ramena, zagrli dete, i poñe.)
TUJTA 'Ajmo, 'ćeri.
45.
(Kuća Radoje Ogromnog. Radojin ðorñe ispred ogledala. Tekst u ruci.)
ðORðE Dragi druže učitelju. Dobrodošao u Manñelos, selo bogato i plodno,
ustaničko... I ti ga, Velo, pretera Aplauz. Drago nam je što u naše selo dolazi
Page 22
prekaljeni komunista, beogradski ilegalac, čovek čiji nadimak sve govori...
govori... (Pogleda u tekst.) Pavle Korčagin. Aplauz. Želimo ti, druže učitelju,
prijatan boravak u našem mestu... našem ustaničkom mestu i da sva deca
budu odlikaši. Živeo generalisimus Staljin, živeo maršal Tito, smrt fašizmu,
sloboda narodu. Aplauz. (Odahne s olakšanjem, Isproba pred ogledalom. Kod
poslednjih reči digne stisnutu levu pesnicu. Onda proba sa desnom. Učini mu
se da je to bolje rešenje.) Živeo maršal... Živeo generalisimus Staljin, živeo
maršal Tito. (Ponovo uzdah olakšanja. To je to.) Dragi druže učitelju.
Dobrodošao u...
46.
(Bina već viñena na dočeku drugova kolonista. Ponovo celo selo na okupu.
Oduvek je za sremsko selo »uča« bio više od institucije.)
ðORðE (Za sebe) Živeo drug Staljin, živeo drug Tito!
VELINKA (Velinka kraj njega) I samo glasno i razgovetno. (Neko poviče: EVO
FIJAKERA, EVO UČE! Komešanje, aplauz, uzvici... A onda iz fijakera izade uča.
Devojče, gotovo dete, u partizanskoj uniformi. Cigareta u ruci. A kada zakorači
iz fijakera i meštani vide da nema jednu nogu, šok će zameniti tajac. Laktom
drma ðorña) 'Ajde... (ðORðE ne reaguje. Šapatom) Počni. (Tišina. ðORðE ne
počinje. Golić pogledom požuruje Velu, Vela slegne ramenima. Upitni Pavlov
pogled. Duga, neprijatna tišina.)
UČITELJICA Pa...
PAVLE I GOLIĆ (Istovremeno) Druže učitelju... (Pa opet pauza.)
PAVLE Drugarice Brano, dobrodošla...
47.
(Učionica seoske skole, ili jednostavnije, trava u školskom dvoristu. Učiteljica
Pavle Korčagin pred ñacima.)
UČITELJICA Tako ćemo mi, drugovi moji, pioniri, glasati. Tako i nikako. Zašto
vam sve ovog govorim? Vi još ne glasate, ali za koju godinu glasaćete i vi u
novoj socijalističkoj zemlji. Taj doktor Milan Grol, i nije on, u stvari, pravi
doktor, nego onako, on nema nikakvih šansi. Ni minimum. A zašto? Zato što
iza njega ne stoji narod. Iza njega su Englezi i drugi kapitalisti i omraženi kralj.
A ovaj narod zna ko mu je doneo slobodu. Glasaće za onog ko je krvario u
ovom ratu a ne za onog ko je rat proveo po hotelima, zamkovima i dvorcima,
okružen poslugom i svitom. Eto zašto, drugovi moji, pioniri, taj vajni doktor
Grol nema nikakvih šansi. Mi ćemo pokazati svetu za čega smo i uz koga smo.
Je l' tako?
KLINCI Tako je!
UČITELJICA Sad su oči celog sveta uprte u nas. Truli kapitalizam već širi
glasine kako će izbori biti lažirani. Je l’ znate šta znači lažirani? Šalju i
posmatrače. E pa, nek' doñu. Nek' vide. Imaće šta da vide. Videće trijumf
istine i poraz reakcije.
MALI MILOŠ A šta je to trijumf?
UČITELJICA Pobeda, Miloše, pobeda. I zato ćemo svi izaći na izbore, svi vaši
roditelji mislim, pod parolom »Što ranije - klasno svesnije«. Ustanite to jutro,
Page 23
drugovi moji, pioniri, ranije od tata i mama, probudite ih i recite: »Idite i
obavite svoju grañansku dužnost!«
MILOŠ Kako grañansku, mi smo seljaci... (Učiteljica Pavle Korčagin se
nasmeje. Ne odgovori.)
UČITELJICA Nema povratka na staro, drugovi moji, pioniri, za ovu zemlju kralj
je mrtav, živeo Josip Broz!
KLINCI Živeo!
MILOŠ Molim, učiteljice, da vas nešto pitam.
UČITELJICA Pitaj, Miloše.
MILOŠ Što vas zovu Pavle Korčagin kad se vi žensko?
UČITELJICA A je l’ znate vi ko je to bio?
KLINCI Ne.
UČITELJICA E pa sad će vama vaša učiteljica to da ispriča.
48.
(Noć. Kuća Ilije Pevca. Pevci spavaju. Onda mali Milo[ skoči. Počne drmati
starog Miloša.)
MALI MILOŠ Deda ustaj, budi mamu i tatu!
STARI MILOŠ Šta je, aramijo, šta je bilo?
MALI MILOŠ Ustaj deda, vreme je. Grañanska dužnost.
STARI MILOŠ (Stari Miloš pogleda na zidni sat.) Samo ti, ime dedino, spavaj.
Nije još vreme.
MALI MILOŠ Pa kad će?
STARI MILOš Spavaj ti samo, još nije ni ponoć. MALI MlLOš Nemoj, deda, da
zakasnite, molim te. STARI MILOŠ Spavaj ti samo, ime dedino, prekosutra je
to, ne sutra. Prvi ćemo biti, ne brini.
49.
(Predizborni miting. Uobičajeno predsedništvo i jedan novi član. Učiteljica Pavle
Korčagin. Transparenti. Uobičajene parole. ŽIVEO MARŠAL TITO, ŽIVEO
GENERALISIMUS STALJIN, SVI NA IZBORE, NEĆEMO MONARHIJU - HOĆEMO
REPUBLIKU. Neko iz mase vikne: HOĆEMO KRALJA PERU, masa odgovori: DA
VEŠAMO NA BANDERU.)
GOLIĆ Nema se tu šta, drugovi, mudrovati. Oni bi sad nama da uvale da ne
kažem pred ovim ženama šta za bubrege. Dobro je nama i bez njega. Nek' on
samo ostane u Londonu i nek troši narodno zlato što je odno. Ni ono nam ne
treba. Dok smo mi ovde krvarili gaće, on se tamo jebavo s Elizabetom i slao
poruke milom narodu. Ovo je zadnji pokušaj trulog kapitalizma da narodu
naturi svoju volju. Još samo sad i nikad više. Zato ćemo svi izaći, drug Pavle je
to lepo reko kroz parolu i »Što ranije - klasno svesnije«, da pokažemo narodnu
volju. A za rezultate izbora, za to ja ne brinem, to se zna već sad...
GLAS IZ MASE Tito se borio, kralj se ženio! Nećemo kralja jer ne valja! (Masa
odgovori unisono: TAKO JE!)
GOLIĆ Ovo je, drugovi, zadnji pokušaj engleskog kapitala da sve ovo vrate na
staro. Ako im treba još jedan kralj, eto im ga, nek' se u'vati sa Elizabetom pod
ruku, ista je to boranija. Zato, drugovi, ne oklevajmo. Što ranije na glasačko
Page 24
mesto, svi bez izuzetka. Starije i nepokretne omladinci će doneti. Pokažimo
reakciji ko smo i kakvi smo. (Aplauzi, ovacije, parole.)
PAVLE A sad dajem reč drugu Doci.
DOCA Ja ću vrlo kratko, drugovi. Više bih voleo da danas ne govorim, ali
moram. Evo o čemu se radi. Drug Ilija Pevac je tako krvnički pretukao svoju
drugaricu, da sam ja 'teo da je šaljem u Mitrovicu u bolnicu, ali je ona to
odbila. Ja to u životu nisam video, mislim da neko tako istuče svoju ženu. Zato
predlažem da javno osudimo ovaj postupak druga Pevca, kao ostatak mračne
prošlosti, i da ga, ako se to ponovi, bojkotujemo. Ne mislim postupak, nego
druga Pevca.
GOLIĆ Zovi ga gore na binu. Doñi gore, budi sad heroj, kad si bio kad je
trebalo tući ženu. (Ilija se okrene i žurno ode.Za njim) Sad begaš. A kad je
trebalo...
UČITELJICA (Tonom koji ne trpi prigovor) Sad dosta!!!
50.
(Glasanje. Kancelarija nove vlasti, svečano ukrasena i iskićena parolama.
Dominira ŠTO RANIJE - KLASNO SVESNIJE. Praskozorje je. Pavle i Golić,
doktor, Velinka... Učiteljica Pavle Korčagin, logično. Ljudi ulaze i u tišini
glasaju. Svečarska atmosfera. Glasači uzimaju kuglicu, stavljaju stisnutu saku
u obe kutije, u ćoravu i pravu, i potom pokazuju praznu saku. Ilija Ješanov
stavi ruku u pravu kutiju i odmah pokaže praznu šaku, ne stavivši ruku u
»ćoravu« kutiju.)
PAVLE Pa nemojmo tako, drugovi, lepo vam je objašnjeno kako se glasa,
majku mu. Inače glas ne važi. Piši, Doco, glas Ilije Ješanovog nevažeći, glasao
nepravilno. Nemojte, drugovi, molim vas. (Seljani nastave glasanje. Duga
kolona ljudi glasa u tišini. Dva čoveka unesu babu na nosilima.)
51.
(Kancelarija. Prebrojavanje glasova. Golić, Čavka, Velinka, učiteljica, Pavle,
doktor.)
GOLIĆ Nema drugog mesta u kome je sve gotovo pre osam, garant, tu sam
najtanji.
PAVLE Da brojimo, drugovi.
GOLIĆ I nema ga gde je glasalo sto posto birača, i to garantujem.
PAVLE (Uzme pravu kutiju i počne je otpečaćivati.)
GOLIĆ Pa što tu? Da izbrojimo ovo malo kukolja u ćoravoj, znaćeš odmah na
čemu si. (Uzme »ćoravu« i otpečati je. Istrese kuglice. Devet komada.) Devet.
(Tišina. Niko ne govori.)
VELINKA Na hiljadu dvadeset birača, zanemarljivi procenat reakcije.
GOLIĆ Devet im majki jebem. (Sedne)
VELINKA Pa nije loše, drugovi, a?
GOLIĆ (Uzme jednu kuglicu) Ovo si nam ti, a Pevac. Jesi, jesi. (Stavi kuglicu sa
strane. Učiteljica Korčagin zausti da nešto kaže, ali se predomislila i izañe.) A
ovo mu je otac. (Stavi i nju pored prve.) Ovo nam je pop Jova, a ovo Radoja
Ogromni. Pa gluvi Tujta.
Page 25
PAVLE Otkud znaš?
GOLIĆ Ja u ovom selu ne znam samo gde mrak spava, druže kapetane. Tu me
seci ako nisu oni, garant. A ovo nam je deda Vasa. Ne, ne, nije on, garant. Ovo
je Mika Parćaš, a ovo mu je ženica. Krv će mi propišati, tu me seci. Piši, Doco.
Izveštaj Komisije za Izbornu jedinicu Manñelos. Odziv birača sto posto. Devet
za listu Milana Grola, 1011 za Narodni front.
PAVLE Hiljadu deset. Glas Ilije Ješanovog ne vredi.
GOLIĆ I šalji to 'oma' u Komitet u Mitrovicu.
PAVLE Neka, ja ću odneti. Dobro, drugovi, slobodni ste. Ti, druže Goliću,
ostani. (Ostali izañu. Ostanu Pavle i Golić.) Siguran si da su oni u pitanju?
GOLIĆ Garantujem.
PAVLE Stisni ih onda malo. Pod uslovom da si siguran. Zdravo.
GOLIĆ Nešto drugo mene kolje.
PAVLE Šta?
GOLIĆ (Uzme dve preostale kuglice) Ko su ova dvojica, mater im jebem.
PAVLE Zdravo.
GOLIĆ Pozdravi drugove u Komitetu. (Zatreperi u ovoj rečenici neka čudna
vrsta ironije. Pavle izañe, Golić ostane sa kuglicama u ruci. Dugo ih gleda. Uñe
Čavka.)
ČAVKA Kud ode Pavle?
GOLIĆ Ode da pokupi kajmak.
52.
(Kuća Ilije Pevca. Ilija i Radule Bosanac. Ilija dosipa.)
RADULE Nemoj više.
ILIJA Od ove glava ne boli.
RADULE Nemoj, bolan, dosta je. Tako ti je to, moj Ikane. Treba stisnut guzicu i
taljigat.
ILIJA Lako je to reći.
RADULE Kad smo izdurali ono u Njemačkoj, sve ćemo drugo lakše.
ILIJA Teško. Pa jesi ti video? Bio si. Pred celim selom, ej. Pa šta se sela tiče
moj šporet i moj krevet. Crna zemljo, otvori se. Pred 'iljadu ljudi.
RADULE Pa što ga malo ne sačekaš?
ILIJA Koga?
RADULE U nekom mraku... Dvije-tri riječi, onako?
ILIJA Doktora?
RADULE Ja, doktora. Ne duva ti vjetar otale, moj Pevac. Znaš ti koga.
ILIJA Da se tako sve izmenulo. Razumem, neće kralja, u redu, promenula se
vlast, u redu i to, al' i jezik se promeno, jebo te lebac. Pa nismo mi tamo bili
sto godina. Bojkot, reakcija, elemenat, drugačije se govori, 'ej. Onog što si
ostavio ko čobana, danas vozaju u džipu, general, pola prijatelja mrtvo, pola u
zatvoru. Braća roñena ne govore, 'ej. Blizanci. Učitelj ih nije razlikovo.
RADULE Ko?
ILIJA Mitar i Petar Čamprag. Ne govore.
RADULE Oñe se ratovalo, jebeš mu mater.
ILIJA Ostavio ženu, zateko drugaricu. Sin bega od mene ko od kuge, ostavio
Page 26
dvesta jutara zemlje, zateko trijes pet, što je mnogo, mnogo je. 'Oću ja da se
prilagodim, al' kako, pizda mu materina.
RADULE Moj prika, sve to kusam i ja. Samo sam ja menjo i kuću i komšije i
običaje... I zavičaj. Sve. Pa ti sad vidi kome je gore. Sipaj još jednu, jebeš joj
mater. (Ilija uspe. Piju u tišini.)
ILIJA Erak, slušaj. (Nastavi šapaiom.) Za Gretu nikom, molim te ko boga.
RADULE Pevac, šta govoriš ti!? Za čega me smatraš, jebeš mu mater. To je za
mene zakopano, djece mi sve četvero. Nemoj mi to više ni spominjat. (Ilija
uspe još jednu. Ispiju bez nazdravljanja.)
53.
(Kancelarija nove vlasti. Pavle, Golić, Čavka i još jedan seljak. Viñali smo ga
već na partijskim sastancima.)
PAVLE Moram, drugovi, da vam prenesem pohvale iz Komiteta, u smislu
organizacije i rezultata izbora. Drugovi su vrlo zadovoljni. Drugo, dok se
zemljišne knjige ne srede može proći još dugo. A mi smo mlada država, ali
ipak država. A jebeš državu bez poreza. Zato je stigla direktiva da se, dok se
zemljišne knjige ne srede, porez neće odreñivati po katastarskoj jedinici nego
proizvoljno. Odoka, što bi se reklo. Drugovi odozgo, s obzirom da u vas imaju
najveće poverenje, imenovali su vas trojicu u poresku komisiju. (Da im
papire.) Ovde su količine namirnica i hrane koje duguje Manñelos. Tol'ko se
poreza mora isterati. Vodite računa da razrez zaista bude odreñen prema
imovinskom stanju, znači pravedan i podnošljiv. Je l’ jasno? Slobodni ste. Još
dve stvari samo. Vodite računa da se na visinu poreza ne odrazi nečiji lični
sukob ili privatne razmirice. Jasno vam je šta govorim.
ČAVKA A drugo?
PAVLE Drugo je da ne bi bilo zgoreg da Manñelos izveze i malo više od
odreñenog, zar ne drugovi.
54.
(Kafana. Nekoliko ljudi unutra. Što Sremaca, što Bosanaca. Ilija Pevac, Radoja
Ogromni, Tujta, Ilija Ješanov... Tujta sam za šankom. Pride mu Krajišnik,
zvaćemo ga Joviša.)
JOVIŠA Gluvać. (Krajišnici se iscere. Tujta ne čuje. Joviša ponovi iza Tujtinih
leña. Opet smeh.)
RADOJA Je l’ ti misliš da je to šaljivo?
JOVIŠA što se ti miješaš, kad te niko ništa nije pito? Gluvać, diže li ti ono tvoje
zvono, a?
TUJTA Ništa ja tebe ne čujem. (Joviša počne gestikulirati.)
JOVIŠA Dižeš li još ono zvono, a? Povuci me oñe. (Uhvati se za penis.) More bit
zazvoniće. Šta bleneš bando, a?
ILIJA Dečko, ostavi čoveka na miru.
JOVIŠA I tebe, kulak, niko ništa ne pita. (Kafedžiji) Slušaj, ti, doklen ćeš ti točit
za svakog? Ne mere svako ñubre pit sa oslobodiocima i prvoborcima.
TUJTA Šta kažeš ti?
JOVIŠA Kažem što mi je volja. (Bosanci počnu odobravati.) Kažem da mi vas je
Page 27
pun kurac. Ko je Jablanu Dukiću reko za kaljevu furunu da je 'Itlerov
spomenik, pa je čovjek stuko budakom, ko je Mili Eraku dao da posije kokavce
umjesto kukuruza, ko je tom istom Mili reko da se zasijana 'šenica mora jope
zaorat, majku li vam jebem bandinu. (Sve više pada u vatru.) Ko je meni kazo
da se šporet loži u rerni, umal kuću zapalih, ko, bando? Ko, da vam jope mater
jebem elementarnu. Nemoj da vam ja pola sela u crninu obučem...
RADOJA Ma kome ti mater?
JOVIŠA Svima, a tebi najviše, tebi i ovom bogomoljcu gluvom i Pevcu... (Uhvati
Tujtu za uvo. I tako počne. Tujta ga dobrano zvekne, očas se to pretvori u
jednu žestoku tuču. Svi skoče, dohvate se stolica, flaša, poneke čakije. Neko
stolicom zakači lampu. Tuča se nastavi u mraku. Žestoka i dugačka tuča. Ilija
Ješanov skoči na šank.)
JEŠANOV Mir, ljudi, aman. Šta vam je, jeste poludeli, smirite se. (Kafedžiji)
Trči po Golića. Niste deca, šta vam je... (Kafedžija otrči. Za Iliju Ješanovog i
njegove reči niko ne haje. Tuča ne jenjava, nastavlja se sve žesće i bešnje.)
55.
(Kancelarija nove vlasti. Noć. Pavle, Golić, još sanjivi i bunovni, kafedžija i
uzbuñeni Ilija Ješanov.)
JEŠANOV Onda je Tujta udario Jovišu, skočili jedni, skočili drugi, jebi ga.
KAFEDŽIJA U kafani ništa celo nije ostalo. Ni slanik.
GOLIĆ Sutra miting da se zakaže. Odma'.
PAVLE Neće biti nikakvog mitinga. Sad po njih, odma', iz kreveta ih diž'te. Sve
do jednog. Da su mi ovde svi za deset minuta. Neću da mi niko o ovom pisne
ni slova. Onaj ko mi o ovom propeva, najebo je, na moju reč. Je l’ jasno?
KAFEDŽIJA Jasno.
GOLIĆ Jasno.
PAVLE Ovo se jednostavno nije dogodilo. Pa jeste li vi, drugovi, svesni šta to
znači? Koje to političke posledice može da ima? O ovom ne sme slovo da
procuri, to je partijski zadatak, je l’ jasno?
JEŠANOV I GOLIĆ Jasno.
KAFEDŽIJA A kafana?
PAVLE Do ujutra ima da bude ko nova.
KAFEDŽIJA Pa kako?
PAVLE Ne znam, ni ne zanima me. Nek' drugovi tukadžije misle o tome. Aj'
sad. Za deset minuta 'oću da su mi ovde. U gaćama.
56.
(Crkveni zvonik. Brana Tujta u poslu. Džakovima i pepelom glanca zvono. Do
sjaja. Napolju šamara severac. Tujta dune u prozeble prste.)
57.
(Kuća Ilije Pevca. Ručak. Svi četvoro Pevaca za stolom. Stariji i mlañi Miloš,
Nevena, Ilija seče ogromnu veknu. Reže parčad oko cele vekne. Pruži po parče
dvojici Miloša. Onda odseče parče sebi. Ostavi hleb i nož na sto. Nevena poñe
rukom ka hlebu i nožu, Ilija se predomislio, odseče parče i pruži ženi. Par
Page 28
beskonačno dugih trenutaka. Nevenine dvoumice. Onda pruži ruku i uzme od
muža komad hleba.)
58.
(U ogromnoj, parketiranoj sobetini, ispred kamina sedi zabradena starica i
prede. Joviša, u uglu, obuva se i sprema da krene. Opasuje pištolj.)
STARA Ideš? Ne valja ti poso, sine. Vazda pjan, bahat, ne smiješ se više.
(Joviša ne odgovara.) Ne valja. Oñe treba vjekovat, Joviša. (Joviša opet ne
govori.) Vjekovat, Joviša. A sačuvaj me bože zlog komšije. I doklen ćeš taj
pištolj nosat. Mani se, sine, grubosti i bahatosti. I rakije.
JOVIŠA Majko, ali ja se njih, kad sam trijezan, strašno plašim.
59.
(Kuća Ilije Pevca. Noć. Ilija i Nevena u krevetu. Razgovaraju.)
ILIJA Ne znam kako da ga pripitomim.
NEVENA Moraš biti strpljiv.
ILIJA Da dete od osam godina tako dugo i zlo pamti.
NEVENA Polako, koračić po koračić, srediće se.
ILIJA Sutra ću ga poslati da zove na krsnu slavu.
NEVENA Pošalji. Koga misliš da zoveš?
ILIJA Ko i uvek. Kumove, komšije, prijatelje, popa i učitelja.
NEVENA Kako 'oćeš. Samo nisam sigurna da radiš dobro.
ILIJA Pa šta je loše u tome?
NEVENA šta ja znam. Ja ću sve spremiti, al' toga dana neću biti kod kuće, to da
znaš.
ILIJA A 'di ćeš otići?
NEVENA Kod Velinke, šta ja znam, otiću negde.
ILIJA Ako moraš...
NEVENA Ne moram, al' 'oću. Ako sam pred 'iljadu ljudi kazala da sam sa tim
raskrstila, onda sam raskrstila. Ako sam član Partije, i ako su to ostaci
prošlosti, onda to jedno sa drugim ne ide. A ti nemoj da se ljutiš. (Ilija se
nasmeje rezignirano, Nevena ustane. Počne se oblačiti.)
ILIJA Rano je.
NEVENA Dok pomuzem, svanuće. A moram i do Pavla otići.
ILIJA što?
NEVENA Zbog poreza. Što je mnogo, mnogo je. I da se prepolovi, pa je puno.
Ne može to tako.
ILIJA Ko dahije da su razrezivale. (Nevena već potpuno obučena. Ilija poñe da
ustane i on.)
NEVENA Neka, lezi ti još malo. (Poñe. Okrene se na vratima.) Čini mi se da
sam zatrudnela.
60.
(Dvorište Brane Radakovića, zvanog Tujta, od skorijeg vremena Gluvi Tujta.
Uñe tročlana poreska komisija. Viknu domaćina. Izañe Tujtina ćerka Ceca.)
GOLIĆ je l’ tu tata, Ceco?
Page 29
CECA Jeste.
GOLIĆ 'Ajde, zovni ga. (Dete uñe. Nedugo zatim izañe Tujta.)
TUJTA Kojim dobrom?
GOLIĆ Tebe, Radakoviću, kao bivšeg borca, treba da je sramota. Kad bi mi kod
svakog išli po triput, kad bi' mi završili, šta misliš ti.
TUJTA Vidim ti po ustima šta govoriš. Samo, moraš malo sporije.
GOLIĆ Ništa ja ne moram. (Ljut) I nemoj ti mene usporavati, jesi čuo?
TUJTA Ja sam vama lepo reko. Smanjite porez na razumnu meru i daću. Ovako
ne dam.
GOLIĆ Ma ko si ti da ne daš, lebac ti se ogadio? Ko? Kad ja kažem toliko, ima
da bude toliko. Do ujutru 'oću porez da vidim inače plenim, jesi čuo? Plenim.
Crep s kuće ću ti skidati, ako ja to budem 'teo, jesi čuo, ludane gluvi, crep.
Jorgan s tebe i tog deteta.
TUJTA Sačekaj samo malo. (Okrene se i uñe u kuću. Nelagodnost meñu
članovima poreske komisije. Čavka se uhvati za pištolj.)
ČAVKA Da idemo.
GOLIć Je l’ se ti to bojiš, druže Čavka?
ČAVKA Ne, nego mislim...
GOLIĆ Samo bi mu još trebalo da izañe s nekom puškom. U dupe bi mu je
stavio. (Detetu) 'Ajde, zovi ga,
nemamo mi vremena do zore. (Dete ponovo poñe unutra. Tog trenutka pojavi
se na vratima Branislav Radaković, zvani Tujta, od skorijeg vremena Gluvi
Tujta, u uniformi majora Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, opasan
pištoljem i okićen ordenjem. Tajac.)
TUJTA Komisijo za razrez poreza, mirno! (Nedoumica) Komandovao sam
mirno. (Trenutak potom postrojena komisija.) 'ćeri, otvori kapiju. Veliku. (Dete
skoči) Nadesno! (Komisija se okrene) Sevaj!
61.
(Kuća Ilije Pevca. Kandilo ispod velike ikone svetog Nikole. Gostinska soba i u
njoj veliki sto prekriven belim stolnjakom. 16 mesta za stolom i isto toliko
stolica. U čelu stola pop Jovan, desno od njega stari Miloš, levo Radoja. Niko
više.)
POP A 'di je domaćica?
MlLOŠ (Nevešto) Mati joj se nešto razbolela, otišla je da je obiñe.
RADOJA (Ironično) 'Di baš danas. (Pauza. Dosta duga.)
MILOŠ E pa, gosti moji, živeli! (Ispiju. Onda Radoja ustane.)
MILOŠ 'Di ćeš ti?
RADOJA Idem po Iliju. Džaba mu je da izgleda, niko više neće doći, sigurno.
(Izañe)
MILOŠ Živili, gospodine!
POP Dobra! Žestoka!
MILOŠ Banjska! (Zaćute opet. Uñu Ilija i Radoja. Sednu.)
RADOJA Ne vredi, braca! Niko više! Pljuni mi u brkove ako još iko doñe. (Ilija
neraspoložen.)
MILOŠ E pa, gosti moji, dobro mi došli! (Kucnu se.)
Page 30
RADOJA U ono vreme, dok je bog po zemlji hodio, uvek puna kuća. Sećam se
ko juče.
MILOŠ Svako vreme nosi svoje, šta ćeš.
POP Samo što još nijedno nije bilo ovakvo.
RADOJA Ne znam kakvi su bili Tatari.
MILOŠ (Iliji) 'Ajde iznosi!
ILIJA Možda još neko naiñe.
RADOJA Koga si sve zvao?
ILIJA Ko i uvek.
RADOJA Ono što bi došlo, boji se, ono što se ne boji, ne veruje više.
POP Bojim se da je baš tako, moj Radoja.
RADOJA Ako sad neko nije tu negde sakriven, i gleda ko ulazi u kuću, tu me
pljuni. (Zaćute opet. Onda se maše čaša. Rakijom se pravda odsustvo
razgovora.) Jedan brije, drugi šiša. Porez, ko da su ga Aganlija i Kučuk Alija
razrezivali, što propusti Mali Radojica dočekuje Deli Tatomire.
POP Nemoj samo o tome, ako boga znaš.
RADOJA A što, gospodine?
POP Ne kvari mi ovaj sveti dan, Belegiški.
MILOŠ Što s Pavlom ne divanite?
RADOJA Što?
MILOŠ Pa Nevena je s njim razgovarala i nama su skinuli.
POP Išo sam. Ne vredi.
MILOŠ Doduše, i nama su ga skinuli zahvaljujući Neveni.
ILIJA (Radoji) Što ðorña ne pošalješ?
RADOJA Išo je i sam. Da nije njega bilo, imo bi duplo manji. Sin. Juda, a ne
sin. Branković. Išo da se žali da je porez mali.
POP Ja, braćo, ne znam šta ću. Tol'ko, kol'ko su oni meni uračunali svadbi,
opela i krštenja nema ni vladika novosadski. Jedino da boga molim da udari
čuma neka il' da uzmem mašinku pa da sam kokam.
RADOJA Samo, ja znam šta ću.
ILIJA Šta?
RADOJA Čuće se. Biće to taki prc, što ga još nije bilo, Radoja Belegiški vam
stoji dobar. Zazvoniće na sva zvona.
ILIJA Je l’ Tujta još diže zvono?
POP Čeka proleće. Al' dolazi svaki dan da ga glanca. Pepelom. Sija zvono ko
novo.
RADOJA Prvoborac, a? Pre rata nije bilo veće komunjare od njega, a sad
prevrno ćurak, pa natrag, bogu u krilo.
POP Nije to u pitanju.
RADOJA A šta je?
POP Ne znam, al’ to nije, sigurno.
MILOŠ (Iliji) Daj, sine, da počnemo. Niko više neće, vidiš. (Ilija ustane.) Kad se
setim šta je ovde nekad bilo na današnji dan. Bogo moj. (Ilija uñe sa slavskim
kolačom u jednoj i činijom sa supom u drugoj ruci.)
RADOJA Spretna domaćica, samo joj kecelja nije uštirkana. (Niko se ne
nasmeje. Ilija prilazi stolu, zapne, ispusti kolač i prospe supu.)
Page 31
ILIJA Sve ti jebem pod kapom nebeskom...
MILOŠ Neka, dobro je...
RADOJA Sad još samo kandilo da se ugasi. (Sagne se da pomogne Iliji. Podigne
polomljeni kolač sa poda i stavi na sto. Ilija kupi krhotine od činije. Ustane.)
POP Oče nas koji jesi... (Stoje sva četvorica i mrmljaju očenaš. Ružna
atmosfera. Kao da su svi svesni rñavih predznaka. A onda, posle dva-tri
sekunda, na vratima se pojavi učiteljica Pavle Korčagin. Zaćute svi. Traje to.)
UČITELJICA Dobar dan. (Učiteljica Pavle stoji na vratima, niko je ne poziva da
uñe.) Srećna slava, domaćine... (Zbunjenost meñu muškarcima još traje.) Pa
pozvana sam na slavu, majka mu stara.
MILOŠ Ćerko, ovo ti neću zaboraviti ni u grobu. Nikad. (I kao da su sa
učiteljicom Branislavom Kovačević, zvanom Pavle Korčagin, odjednom ušli
zraci.)
62.
(Kancelarija nove vlasti. Karakteristično dahtanje i škrip. Kraj. Iza stola ustane
Pavle. Zakopča šlic, uniformu, uzme pištolj sa stola i pripaše ga. Ustane i žena,
zakopčavajući se. Tek sada prepoznamo. Vela. Završe oblačenje. Ćutke.)
PAVLE Pa, drugarice Belić, da l’ bi ti promenila prezime?
VELINKA (Ushićeno) Pavle!?
PAVLE Šta misliš o Dobrenov? Velinka Dobrenov, a? Ne zvuči loše.
VELINKA Pavle!
PAVLE Za jedno mesec dva. Samo, nikom ni reči. (Velinka samo klima glavom.
Ako je ikad bila srećna, onda je to ovog trenutka.) Jedna lepa mala svadba.
Bez derneka i šta ti ja znam. Samo ti, ja i kumovi. Nikakvi reakcionarni ostaci.
Uñemo jedan dan u Mitrovicu, i gotov posao.
VELINKA Pavle moj.
PAVLE Bez talambasa, cigana i terevenke.
VELINKA Znaš li ti koliko ja tebe volim?
PAVLE (Raširi ruke kao malo dete) Ovolikooo.
VELINKA Gotovo kao drugove Staljina i Tita, Pavle moj. (Popravi mu ovlaš
ordenje na grudima.) Drugi put ih skini, molim te. Svaki mi se utisno u meso.
(Oboje prsnu u smeh.)
63.
(Radoja u nekoj nedefinisanoj kancelariji. Čovek za stolom.)
ČOVEK Još uvek ja, druže, ne razumem šta ti hoćeš.
RADOJA 'Oću sve da prepišem sinu.
ČOVEK Testament?
RADOJA Ne testament, odma', od sutra. Od danas ako može. Sve da bude
njegovo.
ČOVEK Darovni ugovor?
RADOJA To, braca.
ČOVEK Kako se ti, druže, zoveš?
RADOJA Radoja Belegiški.
ČOVEK Sin?
Page 32
RADOJA ðorñe Belegiški.
ČOVEK Iz?
RADOJA Iz Manñelosa. (Čovek sve pedantno beleži.)
RADOJA Dvanajst jutara zemlje, vinograd, šljivik, kuća. Sve, osim kovačnice.
ČOVEK Dobro Belegiški.
RADOJA Kol'ko sam dužan?
ČOVEK Dosta. Al' to ne plaća darodavac.
RADOJA Neka, neka, ja ću.
ČOVEK Dobro, Belegiški, to ćemo u ponedeljak, kad sve bude gotovo.
RADOJA Znači, od ponedeljka je sve njegovo.
ČOVEK Od ponedeljka.
RADOJA Nitna prc.
ČOVEK Molim?
RADOJA Prc, kume, prc. (Radoja koji likuje i sluñeni potpuno zbunjeni pisar.)
64.
(Kancelarija nove vlasti. Golić za stolom. Uñe Čavka.)
ČAVKA Zvao si.
GOLIĆ Otkud na Joci Stepanovom nemački koporan?
ČAVKA Pa...
GOLIĆ Otkud na Jocinoj ženi nemački koporan, otkud nemačke cokule na Mili
Eraku?
(Čavka sagne glavu)
GOLIĆ Otkud Ljubi Radičeviću ćebad da njima pokriva konje da ne kisnu, a
Čavka?
ČAVKA Iz zarobijeničkog logora.
GOLIĆ Da, iz zarobljeničkog logora. E, moj Čavka, sram te bilo. Komunista.
Sad već bivši komunista.
ČAVKA Nemoj, Dušane, ko boga te molim.
GOLIĆ Sutra da vratiš partijsku knjižicu ...
ČAVKA Ništa od toga nisam prodo, dece mi moje.
GOLIĆ Logor da razdužiš i da predaš Iliji Ješanovom. U zatvor neću da te
teram zbog one sitne dece.
ČAVKA Ništa nisam prodo, časna partijska. Skido sam s fašista i davo narodu.
Joca ide bos, a fašist nosi cokule.
GOLIĆ Sram te bilo.
ČAVKA Nemoj da me brukaš, Dušane, partije ti. Pa ti su ti zlotvori pobili sve što
si imo, unuče su ti u kolevki zapalili, s njih sam skido.
GOLIĆ Izañi napolje.
ČAVKA Evo, pitaj ljude, ako sam kome dinar uzo, na robiju me oteraj, reč neću
da ti kažem, nemoj, Dušane, ako boga znaš ...
GOLIĆ Kasno je, Čavka. Izañi. Ovo je odluka partijske ćelije, ja sam to moro
da prijavim. Od danas si, odlukom partijskih drugova u bojkotu.
ČAVKA Gde će ti duša, Goliću. To mi je fala za...
GOLIĆ (Prekine ga) Izañi.
ČAVKA Samo da ti nešto kažem. Do danas si imo brata. Od tetke, al' brata. Bar
Page 33
si imo nekog svog živog. E, od danas ni tog brata više nemaš. (Izvadi iz džepa
knjižicu i baci na sto. Izañe. Golić zarije glavu u šake. Ostane tako jako dugo.)
65.
(Kuća Radoje Ogromnog. Radoja i sin mu ðorñe.)
ðORðE Od celog sela samo ti. Popa ne računam, on je profesionalna reakcija.
On je tamo bio po službenoj dužnosti. Ničiji drugi otac nije otišo na krsnu slavu
kod najvećeg kulaka u selu, osim mog. Elementu! Naseo si na smišljenu
provokaciju. Smišljenu.
RADOJA Nasela je onda i učiteljica.
ðORðE Nju mi ne diraj. Nju ni perom, jesi čuo? Ona to može. Samo ona i niko
više, ona je nešto drugo.
RADOJA Ja u tu kuću, na krsne slave, idem već trideset godina.
ðORðE E ova ti je bila poslednja, to da znaš.
RADOJA Je l’ mislite i krsne slave da ukinete?
ðORðE Ne mislimo, al' za tebe je ova bila poslednja.
RADOJA Još samo vazduh niste ukinuli.
ðORðE Stvarno si ti jedna budala i reakcija. Opasulji se već jednom, zar ne
vidiš da ste poraženi!
RADOJA A pobedili ste ti i Golić. I Pavle Dobrenov.
ðORðE Jeste, mi. Pa je l’ ti ne razumeš da mi 'oćemo da svi budu isti. Da Ilija
Pevac bude ko Radoja Belegiški, razumeš ti to?
RADOJA Napravite vi da Radoja Belegiški bude ko Ilija Pevac, to je poso, to vi
napravite. (Zaćute na trenutak obojica. Onda ðorñe opet počne polako.)
ðORðE Znaš da selo nema ni jednog kovača osim tebe. (Radoja ćuti i ceri se.)
Znaš da selo ne može bez kovača. (Radoja opet ćuti.) Otvori opet kovačnicu.
(Radoja »cmokne« odrečno. ðorñe opet plane.) E otvorićeš.
RADOJA U kurcu.
ðORðE Otvorićeš kao bela lala. Ja sam dobio skojevski zadatak da kovačnicu
otvoriš i otvorićeš.
RADOJA 'Oću, ako ti i Golić prvi doñete na potkivanje.
ðORðE 'Oćeš, 'oćeš. I drug Staljin je imo sličnih problema, pa ih je rešio. I
gorih.
RADOJA A šta je to on pa rešio.
ðORðE Rešio, rešio. I dobio rat, i pobedio unutrašnjeg neprijatelja, i izgradio
socijalizam, i privredu, i sve.
RADOJA (Ironično) Je l'?
ðORðE Jeste, jeste. Iz jedne košnice dvesta kila meda, dva do tri krompira u
kilu.
RADOJA Pa njima su onda i picajzle ko kornjače. (Neko zalupa na vrata.)
RADOJA Ko je?
GLAS SPOLJA Gori dedaVasina kuća. Brzo! (Obojica Belegiskih istrče kao bez
glave.)
66.
(Kuća Ilije Pevca. Veče je. Mali i stari Miloš, Nevena koja previja i leči
Page 34
nagorelog i čañavog deda Vasu Reakciju. Spolja dopire ljudska vika i metež,
plamen odsijava na licima i prozorskim oknima. Deda Vasa sedi kraj prozora,
Nevena čuči kraj njega. Svi gledaju kroz prozor. Ćute.)
VASA Ode sve. (Počne plakati.)
STARI MILOŠ'Ajde, vidi ga, mator čovek, pa plače. Sve ći biti dobro.
VASA Što nisam i ja osto u njoj. (Zaćute. Napolju se nešto sruši sa treskom.)
STARI MILOŠ Jedna dobra moba na proleće, i za dva dana kuća ko nova. (Deda
Vasa Reakcija i dalje plače) Skoro i nema u ovom selu nekog ko nije goro,
možeš misliti. (Malom Milošu) 'Ajde, aramijo, uspi
jednu. (Mali Miloš posluša, donese deda Vasi časicu sa rakijom. Vasa odmahne
glavom.) Popij, prijaće ti. I šta si se rasplako, ko dete neko tu, prezimićeš kod
nas, na proleće moba i rešena stvar.
VASA Kakva moba, kad sam u bojkotu.
STARI MILOŠ Celo selo gasi, nema ga ko nije dotrčo, gotovo je s bojkotom,
kakav bojkot.
VASA Iz tvojih usta u božje uši. Znaš ti šta znači osam meseci s nekim ne
progovoriti, moj Miloše.
67.
(Kafana. Dvojica Ilija.)
JEŠANOV I od čega se zapalilo?
PEVAC Sadeno je slamu blizu kuće, sam je deno letos, nije mogao da vuče u
baštu, pala žiška iz odžaka, slama planula, prešlo na kuću, jebeš mu mater...
JEŠANOV Kad gori, uvek je bunar daleko, a slama blizu. (Zaćute. Pijuckaju.)
PEVAC Nema te, nismo se vidili, pitaj boga.
JEŠANOV Jebi ga.
PEVAC Na Svetog Nikolu nisi mogo da doñeš? J
EŠANOV Jesmo li se ti i ja, imenjače, ikad lagali?
PEVAC Kol'ko ja znam, nismo.
JEŠANOV E pa, je l’ treba o toj krsnoj slavi još da pričamo?
PEVAC Ne treba, imenjače. (Ćute obojica.)
JEŠANOV Gazda, da platim. (Iliji.) Trebo bi da krenem.
PEVAC (Nasmeje se ironično) Učiteljica je bila. (Ješanov ne odgovara.) Ja ću
platiti. Idi ti samo. Da te ne zadržavam. (Ćute opet.) Nisam ti čestito.
JEŠANOV Šta?
PEVAC Primljen si u Partiju.
JEŠANOV Otkud znaš?
PEVAC Sinoć. Nevena mi rekla.
JEŠANOV Je l’ to sigurno.
PEVAC Ne znam. Ona kaže. Na Pavlov predlog. Noćas na sastanku.
JEŠANOV Gazda, piće za kafanu. Svima!
61.
(Seoski trg. Joviša i ðorñe jašu popa Jovana i starog Miloša Pevca. Smeh
nekolicine mlañih posmatrača. Naiñe učiteljica Pavle Korčagin. Smeh umukne.
ðorñe i Joviša sjašu.)
Page 35
UČITELJICA (Van sebe) Šta ovo treba da znači!?
ðORðE (Pokuša biti duhovit) Novi poredak je zauzdao stari. Simbolika, Pavle.
Religiju i kapital... (Ne završi. Učiteljica Pavle Korčagin počne deliti šamare i
kapom i sakom. Neštedimice i ne brojeći. ðorñe i Joviša stoje kao ukopani, ne
pomerajući se.)
69.
(Kuća Radoje Ogromnog. ðorñe sam. Spolja neko poviče: DOMAĆINE! ðorñe
otvori vrata i uvede Cvijetu, kćer Radula Bosanca, devojčurak od sedamnaest
godina.)
ðORðE Uñi, drugarice.
CVIJETA Poslo me ćaća da pitam 'oće l’ mu čiča Radoja potkovat konja?
ðORðE 'Oće.
CVIJETA što, je l' počeo radit?
ðORðE Nije još, al' počeće. Reci Radulu da hoće. To zbog tebe.
CVIJETA (Nasmeje se) Što zbog mene?
ðORðE Tako! (Ćute.)
ðORðE Šta radi Joviša?
CVIJETA Otkud ja znam.
ðORðE Pa ko će znati, ako neće cura.
CVIJETA Nisam ja ničija cura.
ðORðE Joviša kaže da jesi.
CVIJETA More on govorit što 'oće, o tom se ja pitam.
ðORðE Dobro, Cveto.
CVIJETA Nisam ja Cveta nego Cvijeta.
ðORðE A čija si, kad nisi Jovišina.
CVIJETA Ničija.
ðORðE Takva devojka, a nije ničija, to ne može biti.
CVIJETA E, mere.
ðORðE A je l’ bi volela da si nečija?
CVIJETA To zavisi.
ðORðE Od čega?
CVIJETA Zavisi čija.
ðORðE Moja, na primer. (Zaćute oboje. Nakon nekoliko trenutaka Cvijeta se
nasmeje, krene i istrči.)
70.
(Zatvor u Sremskoj Mitrovici. Čovek u robijaškoj uniformi i učiteljica Pavle
Korčagin, licem u lice. Korak dva iza učiteljice, stražar sa kantom u jednoj i
kašikom u drugoj ruci.)
UČITELJICA Ne prepoznaješ. (Čovek odmahne glavom) Kad si me četrdeset
prve, u Beogradu, 'ranio solju,
rekla sam ti, ja ću tebe govnima.
ČOVEK (Sa strahom) Korčagina.
UČITELJICA Korčagin. Jeste Crepajac, Korčagin. Došla sam da ispunim
obećanje. (Ćute oboje. Onda Crepajac klekne i sklopi ruke. Moli bez glasa,
Page 36
poput koker španijela. Korčagin ga dugo gleda.) I tako će, četiri godine čekani,
trenuci likovanja izostati.
STRAŽAR Nisam čuo, izvinite.
UČITELJICA Ništa, ništa. Vodi me odavde. (Okrene se i poñe. Zbunjeni stražar
za njom. Ostave Crepajca na kolenima, pored kofe s govnima.)
71.
(Kancelarija nove vlasti. Golić za stolom. Uñe Nevena.)
GOLIĆ Sedi.
NEVENA Šta treba da se radi?
GOLIĆ Sad lepo sedi i slušaj me dobro. Vrše se pregovori o reparaciji s
Nemačkom, o vraćanju nemačkih zarobljenika i šta ti ja znam, sad da te ne
zamaram i time. Oni su nama tražili ponašanje i karakteristike
ovih njinih, ovde kod nas, razumeš, mi smo njima tražili za naše. Nešto smo
već dobili od Rusa i Amerikanaca, nešto od naši' ljudi, to još ranije, sad smo
tražili i od Nemaca. Jutros je stiglo ovo. (Izvadi tri dosijea iz fijoke.) Ovo je
Gligor, ovo Ješanov, a ovo kao partijskom drugu moram da ti pročitam. Ja ću
to izneti i veceras na konferenciji, moram, al' sam 'teo da ti prva čuješ...
NEVENA Čitaj već jedared.
72.
(Žena, ili, bolje, baba, za šporetom. Neko pokuca. Uñe Nevena.)
NEVENA Dobar dan.
BABA Dabogda.
NEVENA Ja sam, majka, čula da ti znaš da očistiš ženu.
BABA Ja, naopako sam se stvorila ko ti je to kazo, crno dete?
NEVENA Nije važno.
BABA To je danas, ćeri, jako zabranjeno. Ne bi' ja to ni za sto dinara.
NEVENA A za 'iljadu? (Pauza.)
BABA U kojem si mesecu?
73.
(Zadružni dom prepun Manñelošana. Isti sto na bini, isti ćilim na stolu, isti ljudi
za stolom, iste parole i uzvici u sali. ðorñe i Cvijeta jedno kraj drugog.)
GOLIĆ Drugarice i drugovi, današnju ću konferenciju otvoriti ja, a ne Pavle,
iako je on tu. Evo zašto. Drug nam Pavle ide na novu dužnost, u Komitet u
Mitrovicu, što bi se reklo, avanzovo je, pa mu ja čestitam, i u ime moje i u ime
svih vas. (Aplauz) Dajem reč drugu Pavlu.
PAVLE Dragi moji Manñelošani, samo ću se s par reči oprostiti od vas. Lako je
bilo u ovakvom selu biti rukovodilac i predvoditi ovake ljude. Komitet znate gde
je, Mitrovica je tu, pod nosom, samo pokucajte. Vama je uvek otvoreno. Možda
bi ja i volo da ostanem sa vama, ali ja sam vojnik Partije, mesto mi je tamo
gde Partija kaže. Da završim sa stihovima na rodnog pesnika: »Uvek ću vas u
srcu nositi, uvek ću se s vama ponositi«. (Aplauz) Na moje mesto postavljen je
drug Golić, na mesto potpredsednika drug Ilija Ješanov. 'Fala vam, još jednom.
Page 37
GOLIĆ Pre igranke, drugovi, još samo dve-tri reči. Izričem javnu pohvalu
omladinskoj brigadi »Heroj Pinki«, koja je, za samo dva dana, ovde u Domu,
potpuno sredila jednu sobicu da u njoj deda Vasa Brnjaš preživi. Oni su obećali
da će, čim se uvremeni, opraviti dedaVasilijevu kuću. (Aplauz) Još nešto samo,
drugovi. Mi imamo, ovde, meñu nama, još sakrivene reakcije, al' imamo i one
koja se uopšte ne sakriva. Takav je, drugovi, Ilija Pevac, na primer. Drug je
Pevac bio u zarobljeništvu i jako se tamo napatio. Bio je sluga kod nekog
Nemca, čiji su sinovi bili na frontu u Rusiji. Je l’ tu on?
GLAS IZ SALE Nije.
GOLIĆ Šteta. Nije on bio sluga kod Nemca, čiji su sinovi bili u Rusiji, nego kod
Grete, čiji je Johan bio u Rusiji. I ostao tamo, drugovi, al' pod Rusijom. Dok
smo mi, drugovi, ovde krv lili, on je tamo grejo leña nekoj Švabici. Da ne
kažem šta joj je još grejo. Čak postoji sumnja da i dete ima tamo. Samo tol'ko
drugovi, da znamo ko je ko i ko je kakav. Dajem reč drugu Iliji Ješanovom.
JEŠANOV Ja, drugovi, predlažem da se, omladinskim radom, kroz celo selo
napravi tretuvar. Blato do kolena, ne mož' ići, bogati. Dobrovoljci nek' se jave
ðorñu Belegiškom i Joviši Eraku. A sad igranka.
74.
(Kancelarija nove vlasti. Polumrak. Tek kad se oči naviknu, prepoznamo Pavla i
Velu. Pavle sedi na podu, leñima oslonjen o zid, Vela kraj njega. Glava na
Pavlovim grudima. Ćute.)
VELINKA Lepo si večeras govorio. Baš lepo. (Iz Zadružnog doma dopire svirka.
Tambure i DIVAN JE KIĆENI... )
PAVLE Sad me dobro slušaj, Velinka. Pogledaj me. (Vela ga pogleda.) Od svega
mi je na svetu najviše stalo da me ti pravilno shvatiš. (Pauza) Dugo sam
razmišljao o nama dvoma. Mi smo komunisti i revolucionari, je l’ tako? (Vela ga
gleda u »po oka« i samo klima glavom.) A komunisti sad moraju praviti
državu, a ne porodicu. Mi smo vojnici revolucije, Velo. Pogledaj me. Uvek ću te
se sećati, to mi moraš verovati, Velo. Ti si valjan drug i komunista, ti ćeš
razumeti svog Pavla. (Vela ga gleda »u po oka« i samo klima glavom. I plače.)
75.
(Kuća Ilije Pevca. Iz Zadružnog doma dopire svirka. DIVAN JE KIĆENI...
Nevena u bunilu. Leži na krevetu, Ilija kraj nje.)
ILIJA Da idem po doktora? (Nevena ne odgovori. llija uzme krpu, pokvasi je i
stavi Neveni na čelo. Nevena je baci.) Šta ti je?
NEVENA Ubio... si boga... u meni... zbog... olajavanja... a tamo si... i dete...
Sram te... Ne trebaš... mi da te vidim... više... do veka. (Ilija shvati, otkrije
Nevenu, čaršav pod njom i spavaćica natopljeni krvlju.)
ILIJA Pa ti si...
76.
(Kafana. Ilija Pevac pije. Primetno je da to radi već dugo. Uñe Radule Erak,
sedne za sto.)
RADULE Tebe i tražim. Samo dvije riječi da ti reknem. Ja nijesam reko, ñece
Page 38
mi sve četvero. Ovoga mi krsta, Ilija! (Ilija ne odgovara. Radule se uzvrpolji na
stolici.) Volio bi da mi vjeruješ, više no išta. Kako je Nevena?
ILIJA Dobro je, ustala je. (U kafanu uleti Radoja Ogromni.)
RADOJA Ljudi, stigo Gligor iz Amerike. Vratio se.
RADULE Kad?
RADOJA Sinoć. Dovo neku Indijanku.
RADULE Pa nije on, bolan, bio u Indiji. U Ameriki.
RADOJA Kakve to ima veze. Kad ima Srba tamo, što ne bi bilo i Indijanaca. I
ona je doseljenik neki, sigurno. Ušli sinoć u kuću, mlada poljubi svekra i
svekrvu u ruku, ljubim ruke tata, ljubim ruke majka... I to na srpskom, prika.
A on američki ne zna ni da bekne slovo jedno. Sad sam s njim pričo. Čika Sreta
izno
burad iz podruma, pola sela već pijano. Cigani na krovu sviraju, ta luda kuća...
(Kafana se namah isprazni. Čak i kafedžija odjuri da vidi Gligora i njegovu
Indijanku. Ostanu samo Radoja i Ilija.) Oćemo l’ kući, Ikane? (Ilija odmahne
glavom.) 'Ajmo, dosta je bilo.
ILIJA Poludiću, Ogromni.
77.
(Noć u crkvi bez krova. Mogo sveća, pop Jovan, četiri babe i Ilija Pevac.
Starački soprani i dva muška glasa. Peva se Roždestvo. Završe.)
POP Srećan Božić! (Starice mu priñu ruci. Odu.) Hristos se rodi!
ILIJA Va istinu! (Izljube se. Ćute.) Idem da unesem slamu.
POP Napusti nas i Radoja. (Sneg pada i gasi upaljene sveće oko oltara.)
78.
(Partijski sastanak. Golić, Doca, Ilija Ješanov, učiteljica, Nevena i drugi.)
GOLIĆ On je, drugovi, opet jutros bio u crkvi. Samo on i četiri babe. Ti,
drugarice Nevena, izvini, to s tobom nema nikakve veze...
NEVENA On je za mene umro, zanavek.
UČITELJICA Imaš ti, Goliću, nešto protiv Ilije. Mislim lično.
GOLIĆ (Odlučno i glasno) Ništa lično, drugarice Kovačević.
UČITELJICA Pa što ga onda ne ostaviš na miru, jednom? I odakle ti sve te
informacije, kad pre saznaš, majku mu, ko ti ih govori.
GOLIĆ To je moja stvar.
UČITELJICA Nije to tvoja stvar. Nema mojih stvari, druže Goliću, sve su stvari
naše stvari. Nema više moj tvoj, druže Goliću.
GOLIĆ Ni tvoju posetu Svetom Nikoli još nismo izdiskutovali.
UČITELJICA I nećete, Goliću. I ne posetu Svetom Nikoli, posetu Iliji Pevcu za
Svetog Nikolu. Ti kao da se trudiš da od jednog poštenog čoveka napraviš
neprijatelja.
GOLIĆ On pošten čovek!?
UČITELJICA Vrlo. (Okrene se jednom seljaku.) Šta si kuvo danas?
SELJAK Kuva žena pasulj.
UČITELJICA Za Božić pasulj? Šteta, baš bih išla negde na božićni ručak.
GOLIĆ Ne možeš ti tako, drugarice Korčagin, bez obzira na to i ko si, i čija si, i
Page 39
bez obzira na tvoju revolucionarnu prošlost, i na sve... (Sve više pada u vatru.
Tog trenutka u kancelariju bane usplahireni čovek, sav zadihan.)
ČOVEK Tifus i dezinterija u logoru, eno Švabe umiru ko muve.
GOLIĆ Kako... Jesi siguran?
ČOVEK Ako sam išta u ovom ratu naučio da prepoznajem, onda su to ovo
dvoje. (Mala pometnja meñu partijcima, Golić se najpre pribere.)
GOLIĆ O'ma ograditi logor žicom i postaviti stražu. Niko ni unutra ni napolje.
Po cenu života. Što još, doktore?
DOKTOR Burad za iskuvavanje, negašen kreč, lekovi i ljudi. Ništa više.
GOLIĆ Ilija, o'ma u Mitrovicu. Prvo u Komitet, pa u bolnicu. Kol'ko ti ljudi treba,
doktore.
DOKTOR Tol'ko kol'ko nama treba za karantin od dvesta ljudi ne mogu dati.
Trebaće nam dobrovoljci.
SELJAK Za fašiste? To će ići teško.
UČITELJICA Neće. (Podigne ruku. Učine to bez oklevanja i Nevena i Vela.
Potom svi ostali.)
79.
(Crkvena porta. Uspravljeno zvono blista na suncu. Brana Radaković, zvani

Gluvi Tujta, ukopava jedan ogroman direk u zemlju. Na momenat učini se da
će direk savladati Radakovića, ali ga on ipak uspe uspraviti i staviti u rupu.
Direk se zaljulja, pa se umiri. Radaković počne rupu zatrpavati zemljom i
nabijati. Nekoliko klinaca, s prstima u nosu, gleda ga poizdalje.)
80.
(Kuća Ilije Pevca. Stari i mali Miloš, Ilija. Ilija dospe.)
STARI MILOŠ Nešto je se često mašaš u poslednje vreme. (Ilija ne odgovori.)
Ničiju muku nije rešila, ničiju kuću pokrila. (Pokaže glavom na čašu. Ilija dospe
opet.) Kako 'oćeš, sinko, samo rakija te ojačati neće.
ILIJA Mani se, tata, poslovica.
STARI MILOŠ (Malom Milošu) Otvori, aramijo, taj prozor, zagušljivo je. (Klinac
posluša.) Uzjahali, pa šta? Sjahaće. Sve će dobro biti na kraju. To ti je ko s
vodom. Ko s bujicom. Budale se udave, a pametni sačekaju da se smiri, pa na
njoj naprave vodenicu. (Poñe prema prozoru.) Samo treba biti strpljiv. Šta me
guši, majku mu? (Otkopča dugme na košulji.) Svaka je vlast u početku
žestoka. (Milošu) Daj mi čašu vode.
(Klinac poñe po vodu, stari Miloš uhvati kvaku od prozora da ga zatvori, noge
ga izdaju i padne. Ilija skoči.)
ILIJA Tata! (Miloš krklja na podu, boreći se za vazduh) Tata, šta ti je?! (Malom
Milošu) Trči po doktora.
MALI MILOŠ Ne vredi, u logoru je kod Švaba.
ILIJA (Ilija shvati da mu otac umire. Malom Milošu.) Sveću mi daj, sveću, brzo.
MALI MILOŠ Ne dam.

ILIJA Sveću, umire!
Page 40
MALI MILOŠ Ne dam. (Stari smešno zabatrga nogama, jednom, pa još jednom.
Onda se smiri. Ilija ustane i prekrsti se. Mali Miloš pritrči Starom.) Deda, deda
moj.
81.
(Partijski sastanak. Bez Korčagina. Nevena u crnini.)
GOLIĆ Izvoli, Doco.
DOKTOR Ne bih ja dugo. Prvo, bez pomoći učiteljice, Nevene i Velinke, teško
da bi' ja išta mogo sam. To je jedno. Te su tri drugarice provele sa mnom,
tamo, trideset šest dana. Koji je to napor, i to još za žene, to vam je, valjda,
jasno. Imali smo osamdeset četiri smrtna slučaja, da nije bilo ovih žena bilo bi
ih mnogo više. Drugo. Učiteljica Pavle Korčagin je jako bolesna. Toliko bolesna
da mora u bolnicu. Ona je to odbila, a ja predlažem da joj se odlazak u bolnicu
da kao partijski zadatak.
JEŠANOV Šta joj je?
DOKTOR Svašta joj je. Stigle su je batine i muke iz policije, stigle su je rane iz
rata, stigla ju je bolest krvnih sudova, kao posledica amputacije, srce joj
oslabilo, isto kao posledica amputacije bez anestezije, svega ima...
GOLIĆ Ja ću to da sredim.
DOKTOR Kako?
GOLIĆ Srediću.
DOKTOR Samo moraš srediti jako brzo.
JEŠANOV (Veli, šapatom) Još ti onu vodu dugujem.
VELA A ti se oduži.
GOLIĆ A sad, drugovi, moramo ove materijale o zadrugama proučiti. Vi svi
znate da su seljačke radne zadruge u Sovjetskom Savezu, takozvani kolhozi i
sovhozi, dale izvanredne rezultate. Drugovi, zašto se mi ne bi' koristili
iskustvima bratskog i velikog Sovjeta? Stigla nam je direktiva, drugovi,
odozgo, da se polako vrše pripreme za osnivanje naših kolhoza. Ako ćemo
pravo, i bilo je krajnje vreme...
82.
(Soba učileljice Brane Kovačević, zvane Korčagin. Učiteljica leži na krevetu,
ocito iscrpljena i bolesna. Neko pokuca.)
UČITELJICA Momenat. Odmah. (Ustane, popravi garderobu, očešlja se,
promeni izraz lica.) Napred! (Uñe Ilija Pevac.) O, otkud ti? Zdravo!
ILIJA Ja čujem, ti bolesna, a vidi ti nje, ko zora. Nisam ti ove dunje trebo ni
donositi. (Izvadi iz džepova pet šest dunja i stavi na sto.) Pa kako si?
UČITELJICA Nikad bolje. A ti?
ILIJA Tja, dobro je. (Zaćute.)
UČITELJICA Vidim da je dobro.
ILIJA Kako uči mali?
UČITELJICA Znaš da 36 dana nisam bila u školi. Ti to, onako, da se priča samo,
a? Čujem da je umro deda Miloš. (Ilija klimne glavom.) Hoću da znaš da mi je
zbilja žao. I da znaš da bih došla i na sahranu. Je l' bio ko?
ILIJA Dve babe i pop. I niko više. Mali nije 'teo ni da nosi krst, ni da ide za
Page 41
sandukom kad je vidio popu. Da, i Radoja. Al', on je čeko na groblju.
UČITELJICA Poslaćeš mi malog danas popodne. (Ilija klimne glavom.) Čime da
te ponudim? U mojoj kući nema alkohola.
ILIJA (Nasmeje se) U mojoj ga ima i previše. Sve me snašlo.
UČITELJICA Sve će i proći. Samo budi strpljiv. Golić nije loš čovek, nije čak ni
glup, samo je jako impulsivan. Prek je, razumeš. Ništa ne meri dvaput, sve je
prva procena. Shvataš? Što na umu, to na drumu. I nefleksibilna
principijelnost. Sinoć su se potukli mali ðorñe Belegiški i Joviša Erak. Zbog one
male, lepe Radulove...
ILIJA Cvijete.
UČITELJICA Odmah je hteo partijski da kažnjava, da ih iznosi na mitingu,
shvataš. A ne razume da je trebalo da se obraduje, shvataš. Osam meseci mu
Krajišnici žive u getu, izolovani, ne prihvatate vi njih, ne prihvataju oni vas. A
pošten narod i jedan i drugi. Krenulo je s tom tučom, pošlo nabolje, shvataš.
Potukli se Sremac i Bosanac, zbog Bosanke. Pa to je dobro, razumeš. Pozoveš
ih malo nasamo, izgrdiš, ne dižeš prašinu. Nekad treba i tako, shvataš? Čavku
je izbacio iz Partije ne trepnuvši. Principijelnost. U redu, al' sad taj Čavka ide i
vileni po selu. Bojkot. A čovek se propio, zapustio i kuću i decu. I uopšte ste
vi Sremci čudan narod. Čim neka muka ili problem, odmah za čašu. E nisam se
odavno ovako raspričala.
Kako je Nevena?
ILIJA Da ti pravo kažem, ne znam.
UČITELJICA Još ne govorite?
ILIJA Još.
UČITELJICA Pričala mi je ona u logoru. Samo budi strpljiv i ne insistiraj. A i ti si
ga, brate, zadro. To kod tebe, znaš, to se zove dvojni moral. Al' to ću ti
objasniti drugi put kad doñeš.
ILIJA Kako je bilo gore?
UČITELJICA Jezivo. Sve je bilo od krvavog izmeta, oni ljudi sa puškama, okolo,
kreč, tifus, umirali su nam po dvojica trojica dnevno. Strašno.
ILIJA Je l’ znaš ti onog malog Hansa?
UČITELJICA Jetan selo poret Jena.
ILIJA Taj, taj.
UČITELJICA On nam je bio desna ruka. Dok se nije razboleo. Našli su ga jedno
jutro na čučavcu, već ukočenog. Tako su ga i sahranili. Zamisli, nisu uopšte
mogli da ga isprave. Jadničak. (Zaćute. Ilija primeti da učiteljici nije dobro.)
ILIJA Je l’ ti nije dobro?
UČITELJICA Znaš šta, ja ću ipak malo da legnem, zbilja mi nije dobro. Samo, ti
si moj drugar, o tome nikom ni reči. I pošalji mi malog poslepodne, obavezno.
A to s Golićem, sredićemo mi i to. Samo budi strpljiv i mudar. I s njim i s
Nevenom. Nije on, uopšte, loš čovek.
ILIJA Ne zoveš se ti Branislava Kovačević, melem je tebi ime.
83.
(Kuća Joviše Eraka. Joviša i majka. Joviša dovršava pakovanje nevelikog
ranca.)
Page 42
JOVIŠA Eto. (Pruži majci pištolj.) Čuvaj mi ga, dabogda ne trebo. To da ti ne
brineš.
MAJKA Nisi se trebo vrćat. Još nije kasno da ostaneš.
JOVIŠA Ne mere se više oñe durat, majko. U zadrugu da uniñete obavezno.
Braco će ti bit desna, a Seka lijeva. I nek' pišu.
MAJKA Razmisli ti još.
JOVIŠA Mnogo je, majko, za godinu izgubit i Bosnu i Cvijetu. (Poljubi majku,
okrene se i izañe.)
84.
(Sakrivena iza drveta, oslonjena o crni, muški bicikl, stoji Vela. Gleda. Iz
zgrade preko puta izañe elegantno obučen čovek. Šešir i kravata. Pavle. Žena,
koju vodi ispod ruke, glasno se nasmeje i nasloni glavu na njegovu misicu.
Odu. Velinka uzjaše točak i pode u suprotnom smeru.)
85.
(Omladina u poslu. Gradi se trotoar. Golić dobaci u prolazu.)
GOLIĆ Eto, momci, sad kad se budete vraćali od devojaka, nećete dolaziti kući
kaljavi. (Smeh. Pesma.) Za radnika i seljaka nema nazad, nema stoj. Vezuje ih
sila jaka Staljin, Tito, trud i znoj. (Vela priñe Iliji Ješanovom.)
VELINKA Misliš li ti da vraćaš onu vodu ili ne?
ILIJA Mislim!
86.
(Velika, crna limuzina parkirana ispred škole. Celo selo ispred, deca plaču.
Naiñe Pevac, priñe Radulu.) Šta je ovo?
RADULE Došo otac da je vodi. Ne mere više da 'oda, prepolovila se. General,
krv ti jebem. (Iz škole izade general-lajtnant Kovačević, noseći u rukama svoje
dete. Mali Miloš Pevac baci kamen na generala.)
ILIJA (Istrči) Izvin'te, druže generale, dete...
GENERAL Dobro je. Samo mi dodaj taj kamen i stavi u džep. (Ilija uradi tako.)
Ako ću se ikad ičim ponositi u životu, onda će to biti ovaj kamen. (General
Kovačević pazljivo polozi svoje dete u auto, sedne i da znak šoferu. Crna Čajka
nestane u oblaku prašine.)
ILIJA (Za sebe) Ode.
87.
(Crkvena porta. Brana Tujta. Ćerka kraj njega. I drugi direk ukopan u zemlju.
Oba direka spaja jedna poprečna greda. Znači, jedna drvena konstrukcija u
obliku ćiriličnog slova P, stabilna i čvrsta. Sasvim pristojan zvonik, dovoljno
čvrst da izdrži i mnogo teža zvona nego što je pop Jovanovo.)
88.
(Kuća Radoje Ogromnog, tačnije kuća ðorda Belegiškog. ðorñe i Radoja.)
RADOJA Pazi se tamo. Nemoj pred rudu.
ðORðE Pazi i ti na sebe. I ne laprdaj. Neću da me brukaš.
Page 43
RADOJA Ja više laprdati neću, al' će se u ovoj kući svetiti vodica i visiće ikona,
to da znaš.
ðORðE To smo se dogovorili. Malu da mi čuvaš. I obavezno da uñeš u
zadrugu, jesi čuo. (Radoja klima glavom. Dug i čvrst zagrljaj oca i sina. ðorñe
uzme drveni kofer kraj vrata i izañe.)
RADOJA (Ipak glas malo zadrhturi) Sveca ti jebem balavog.
89.
(Cvijeta i ðorñe. Sami. ðorñe s drvenim koferom u ruci.)
ðORðE Samo nemoj da plačeš.
CVIJETA Ko plače? (Zaćute.)
ðORðE Brzo to proñe.
CVIJETA Tri godine, bolan.
ðORðE A odsustvo?
CVIJETA Piši.
ðORðE A ti pazi šta radiš.
CVIJETA Ne govori tako, molim te.
ðORðE Tri godine su to.
CVIJETA Nek' su i tristo i tri, ja ću te čekat. (Zaćute ponovo.) I pazi na se.
ðORðE Šta imam da pazim, ne idem u rat.
CVIJETA Granica je to.
ðORðE Jaka granica. S Bugarskom. Šta imam da se pazim od Rusa i Bugara.
Od naših. Samo ti pazi na sebe, pa da te ženim kad se vratim. Je l’ 'oćeš?
(Cvijeta potvrdno klima glavom.) I obiñi mi Radoju ponekad. Odnesi u šerpici
nešto kuvano. (Cvijeta klima glavom.) I nemoj da plačeš.
CVIJETA Ko plače? (Negde iz sela, sa nekog drugog ispraćaja, dopire pesma.)
»Aoj dugih trijes šest meseci, Druže Tito, na pola preseci.«
90.
(Kancelarija nove vlasti. Ilija Ješanov, Golić i Ilija Pevac.)
GOLIĆ Pozvan si zbog jedne jako važne stvari. Znaš da su proklamovane
obaveze. Za naše selo radi ih Ilija. Kad će biti gotove, a Iko?
JEŠANOV Za dva-tri dana, tako.
GOLIĆ To je samo prvi korak. Drugi su seljačke radne za druge. Čuo si i za to.
PEVAC Nisam.
GOLIĆ To ti je pravi socijalizam, batane. Svi u zadrugu, sve je zajedničko i
narodno, osim kuće i okućnice. Ma raj, vidićeš.
JEŠANOV Ulazak u zadrugu je, naravska stvar, dobrovoljan. Ko hoće, hoće, ko
neće, ne mora.
PEVAC Čekaj, to znači da niko nema ničeg svog.
JEŠANOV Imaš ti kuću, okućnicu...
GOLIĆ U Rusiji je to, batane, dalo rezultate, znaš kakve. I ovde će, garant. Ma
čekaj, da se ne zaprñujemo. Evo što si zvat. U ovom si selu ti viñen čovek. Kad
bi ti ušo u zadrugu... Razumeš?
PEVAC Ne.
GOLIĆ Kad bi ti ušo u zadrugu, povuko bi za sobom još. Ljudi bi rekli - ne ulaze
Page 44
u zadrugu samo golje i
Bosanci, vi'š, ušo je i Ilija Pevac, razumeš?
PEVAC Razumem.
JEŠANOV I?
PEVAC Nisam ja za to.
GOLIĆ Pevac...
PEVAC (Odmahne glavom) Ne znam ja to, ja se u to ničije svačije ne razumem.
Kol'ko se ja u domaćinstvo razumem, kući treba jedan gazda i mnogo ruku.
GOLIĆ Pevac, kajaćeš se...
JEŠANOV Razmisliće on još malo.
PEVAC Ja zemlju ne dam. A vi radite što 'oćete. Uzeli ste ono, reč nisam reko,
pedes' dva 'ektara, ovo ne dam. To mi je dedovina, treba i ja nešto unucima da
ostavim...
GOLIĆ Uć'eš ti, uć'eš...
JEŠANOV Dobro, imenjače. Slobodan si. (Pevac izañe.)
GOLIĆ Znaš šta treba da radiš.
JEŠANOV Znam.
91.
(Trojica ljudi iznose vreće iz ambara Ilije Pevca. Pevac sa strane. Iznesu i
poslednju. Pevcu pride Radule.)
RADULE Još si dužan šest meteri žita.
ILIJA Odakle? Pa očistili ste mi ambar, zrno jedno miševima nije ostalo. 'Di da
nañem još šest meteri?
RADULE Snaći ćeš se ti. Pevac, ja sa ovim nemam nikake veze, ja sam samo
izvršitelj, razumiješ ti mene?
ILIJA Sve ja razumem.
RADULE Snañi se nekako do sutra, nemoj pravit probleme i meni i sebi, ko
brata te molim. Idem. Ne'š na otvaranje zadruge?
PEVAC Neću.
RADULE Možda bi bolje bilo da doñeš.
PEVAC Možda.
RADULE Do sjutra nañi ovi' šest meteri, molim te ko brata.
RADNIK Šta ga moliš, mrcinu kulačku, ima sakriveno sto posto, nek' nabavi, ko
mu jebe mater, šta mu cinculiraš. Kol'ko sam im se ja načupo brkova, pizda im
materina reakcionarna...
RADULE Dobro je, nabaviće on. Aj'mo. Vidimo se sjutra, Ikane. (Odu. Ilija
Pevac sedne na pod, nasloni glavu i leña na drveni ambarski zid. Sedi tako.
Onda u ambar uñeNevena. Kad ugleda Iliju, okrene se i poñe napolje.)
ILIJA Nevena! (Nevena izañe, ne pogledavši ga.)
92.
(Crkvena porta. Tujta i dva vola pod jarmom.)
TUJTA Ajs, ajs. (Volovi krenu, zvono lagano pode prema gore. Zastava na vrhu
improvizovanog zvonika, zaljulja se malo i legne u ležište.)
Page 45
93.
(Ilija Pevac ustane, uzme štranku /uže/ sa zida i prebaci je preko grede.
Prevrne jednu korpu naopako i stane na nju.)
94.
(Brana Radaković snažno povuče uže. Zvono zazvoni. Onda Tujta zastane. Ne
čuje. Počne mahnito potezati uže. Ne vredi. Ista tišina. Mahnita, trza, urla.)
TUJTA Ne čujeeem! (Tako je ceo taj ogromni trud postao besmislen.)
95.
(Ilija Pevac stavi omču na vrat i nogama izbaci korpu ispod sebe. Nekoliko
trzaja nogama i gotovo.)
96.
(Miting. Celo selo. Ilija Ješanov i Golić u novim, kožnim kaputima.)
GOLIĆ Ovaj dan ostaće zapisan svetlim slovima u našoj istoriji, a posebno mi
treba da se ponosimo što je Manñelosu pripala čast da osnuje prvu radnu
zadrugu u novoj Jugoslaviji... (Nad Manñelosom razleže se zvonjava. Sve
mahnitija i jača. I samo je Tujta i Ilija Pevac ne čuju.)
Epilog
Učiteljica Pavle Korčagin umreće 7. aprila 1949. godine na VMA, u Beogradu.

Vest o njenoj smrti dugo neće dopreti do Manñelosa. 29. novembra 1953. biće
proglašena za narodnog heroja. Velinka i Ilija Ješanov venčaće se ubrzo po
smrti Ilije Pevca. Venčaće se grañanski, čin venčanja izvršiće Golić. Ilija će
kasnije postati šef mesne kancelarije Manñelos. Tu će dočekati penziju. Živi su
oboje, imaju dvoje dece i četvoro unučadi. Kada 1948. doñu odlučujući trenuci,
Dušan Golić se neće dvoumiti ni jednog trenutka. S Golog otoka se neće vratiti.
Pavle Dobrenov daleko će dogurati. Danas je penzioner, živi u Novom Sadu.
Član je Saveta federacije. Nedeljom vodi unučiće u šetnju. Dunavskim kejom.
ðorñe Belegiški poginuće 17. decembra 1948, na bugarskoj granici, kod sela
Babušno, kao pripadnik JNA. Ubiće ga bugarski ili ruski snajperista, kao
glinenog goluba, hicem u slepo oko. Tako će ðorñe postati jedan od 1700
jugoslovenskih graničara, koji će tih godina ostaviti živote na granici. Otac mu,
Radoja, neće dugo nadživeti sina. Svisnuće za njim nepunu godinu kasnije.
Brana Tujta umreće 1967. Ćerka Ceca udaće se za sina Ilije Pevca, Miloša.
Nevena će dočekati današnje dane. Živi sa sinom i snahom u Mitrovici. Unuk
Ilije Pevca, napisaće ovu dramu.
BEOGRAD, 1986.
Page 46

Novo Je Doba PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Novo Je Doba PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Sinisa Kovacevic - Novo je doba

Pozorišna drama u 96 slika

LICA ILIJA PEVAC, 33 godine, seljak, ratar, zemljoradnik

Dešava se u Sremu 1945. i 1946. godine. Od jula do jula.

GOLIĆ Ime i prezime: Ilija Pevac? Roñen?

TUJTA 'Ajmo, 'ćeri.

(Crkvena porta. Uspravljeno zvono blista na suncu. Brana Radaković, zvani

MALI MILOŠ Ne dam.

Učiteljica Pavle Korčagin umreće 7. aprila 1949. godine na VMA, u Beogradu.

You might also like