PRAKTIČNI PRIRUČNIK

javni
prostori
i kako ih
otključati
 gradjanske.org
javniprostori.org
facebook.com/javniprostori
SADRŽAJ
SVRHA PRIRUČNIKA 4

O KAMPANJI „Otvoreno o javnim prostorima“ 5

ABOUT ’’Openly about Public Spaces“ campaign 6

UVODNA REČ 7

INTRODUCTION 8

KLJUČNI KORACI OTKLJUČAVANJA JAVNIH PROSTORA:Od potrebe, preko akcije

do realizacije 9

1. Treba nam prostor...šta sad? 9

Okupi ekipu 9

Mapiraj raspoložive javne prostore 10

Saznaj vlasničku strukturu prostora i ko je nadležan 12

Upoznaj pravni okvir koji reguliše oblast korišćenja javnih prostora 15

A šta je sa vojnom imovinom? 22

2. Mapirali smo prostor…šta sad? 25

Napravi plan za prostor 25

Sređivanje prostora i organizovanje aktivnosti 30

Sprovedi akcije “oživljavanja” javnih prostora 31

Zagovaranje za javni prostor 31

 Promocija 31

Koga i zašto jurimo za prostor? 34

Kako jurimo sve pregovaračke strane? 35

3. Otključali smo prostor...šta sad? 37

Napravi plan za finansijsku održivost 37

Uključivanje šire zajednice 38

STUDIJE SLUČAJA: 40

Kikindski Špajz - Vanja Sokolov 40

Inicijativa za osnivanje Kriteriona u Beogradu - Radojica Bunčić 48

Stvaranje mesta: Inicijativa za Društveni centar, Novi Sad - Ivana Volić i 54

Jelena Jureša

Planeta Inovativaca u osvajanju javnih prostora Smedereva - Marko Petković 58

UNDERGRAD i javni prostori Užica - Danilo Stojić 62

ZAKLJUČAK I PREPORUKE 66

MALI REČNIK TERMINA „Otvoreno o javnim prostorima“ 70

KORISNI LINKOVI 75
SVRHA PRIRUČNIKA
„Mladi u Srbiji traže pristup javnom prostoru – prostoru
u kome govorimo i organizujemo se u svoje ime. Tražimo
da informacije o raspoloživom prostoru budu dostupne.
Tražimo da korišćenje javnog prostora bude moguće i
jednostavno za potrebe svih nas.”
Kampanja „Otvoreno o javnim prostorima”
Bez ambicije da ponudi konačna rešenja, cilj ovog
priručnika je da podstakne sve potencijalne korisni-
ke i nadležne strukture na odlučnije i konkretnije bav-
ljenje tematikom javnih prostora u Srbiji. Iako sada
neiskorišćeni i nefunkcionalni, ovi prostori čine veliki
potencijal za stvaranje novih vrednosti, razvoj druš-
tvenog aktivizma, omladinskog preduzetništva i šire
kulturne ponude. Na neformalnim grupama, udru-
ženjima, umetnicima, pojedincima itd. je da takve
prostore traže, revitalizuju i koriste a na lokalnim sa-
moupravama, privatnim preduzetnicima i različitim
lokalnim i nacionalnim institucijama je da u skladu
sa mogućnostima, to svim građanima i građankama
omoguće. Zato je ovaj priručnik tu, da svima koji žele
da se upuste u borbu za prostor bude alatka i pomoć.
Iz iskustva u radu na lokalnom nivou, iz primera
dobre prakse raznih organizacija i inicijativa, iz važe-
ćih dokumenata i domaćeg pravnog okvira, kampanja
„Otvoreno o javnim prostorima“, želi da vam ponudi
osnovne korake i mehanizme za otključavanje javnih
prostora: od okupljanja ekipe sa zajedničkom ide-
jom, mapiranja raspoloživih prostora, upoznavanja
pravnog okvira i raznih mehanizama za otključavanje
javnih prostora, pa sve do preporuka šta raditi nakon
što se neki prostor otključa. Uz pet različitih studija
slučajeva, želeli smo da prikažemo realnost i pred-
6
stavimo glavne izazove sa kojima se danas susreću
svi oni koji se bore za javne prostore širom Srbije.
Priručnik takođe nudi moguće odgovore i alternative
kako država i lokalne samouprave mogu da razviju
sistem, legislativu i standarde u oblasti korišćenja i
prenamene javnih prostora.
Kampanja “Otvoreno o javnim prostorima” želi da
ovaj priručnik bude aktivno korišćen i primenjen i da u
velikoj meri pomogne u sagledavanju svih mogućno-
sti za revitalizaciju javnih prostora. Voleli bismo ako
bi lakša dostupnost i bolje poznavanje teme javnih
prostora doprinelo i imalo za rezultat nove ideje, ini-
cijative i projekte usmerene na rešavanje problema
napuštenih prostora. Takve prostore treba obez-
bediti za sve one kvalitetne inicijative koje nestaju
usled nedostatka sredstava za prostor, kao i za delo-
vanje raznih formalnih i neformalnih grupa, udruženja
građana i pojedinaca.
Zahvaljujemo se svima koji su učestvovali u kam-
panji „Otvoreno o javnim prostorima“ i pomogli u
realizaciji ovog priručnika. Veliku podršku u dosa-
dašnjem radu dugujemo Američkoj agenciji za me-
đunarodni razvoj (USAID) koja kampanju podržava u
okviru programa „Inicijativa javnog zagovaranja gra-
đanskog društva“ a kojim Institut za održive zajedni-
ce (ISC) rukovodi.
Za sve one prostore koji su napušteni, neiskoris-
ćeni, zapušteni, zaboravljeni…borba se nastavlja!
Dubravka Velat
Izvršna direktorka Građanskih inicijativa
Beograd, 2012. godine
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

O KAMPANJI
„OTVORENO O JAVNIM
PROSTORIMA“

Program za mlade Građanskih inicijativa pokre-
nuo je kampanju „Otvoreno o javnim prostorima“
2009. godine. Od tada do danas putovali smo, razgo-
varali, savetovali, pomažući neformalnim grupama i
udruženjima koja su se borila za dobijanje nekog pro-
stora u Kikindi, Kragujevcu, kasarne u Novom Sadu i
Nišu, oživljavanje zgrade InexFilma u Beogradu, Kru-
ševcu, Smederevu, Užicu...
Prepreke nas nisu zaobilazile još od samog po-
četka kampanje. Kada smo se obratili opštinama
širom Srbije da nam na osnovu Zakona o slobodnom
pristupu informacijama od javnog značaja, dostave
spisak javnih prostora koje poseduju, rezultati su bili
prilično obeshrabrujući. Ispostavilo se da je naveći
problem bio to što same lokalne samuprave ne znaju
čime raspolažu. Zbog zamršenih imovinsko-pravnih
odnosa veoma i danas je teško doći do podataka šta
kome pripada a jedna od glavnih prepreka je i to što i
dalje nema razvijenih procedura i kriterijuma za dobi-
janje i korišćenje ovih prostora.
Osvajanje prostora je u početku delovalo nemo-
guće. Trebalo je dosta vremena da grupe koje su po-
krenule inicijative za osvajanje prostora ohrabrimo
i osnažimo. Zajedno smo nailazili na prve prepreke,
razna odbijanja, odugovlačenja i ravnodušnost nad-
ležnih institucija. Međutim, motivisanost, strpljenje,
puno razgovora, bodrenja i međusobnog savetovanja,
doveli su do prvih uspešno osvojenih prostora. Uživa-
li smo u neverovatnim akcijama oživljavanja prostora
i prolazili kroz duge i naporne pregovore sa lokalnim
vlastima. Veoma smo ponosni i na interaktivnu onli-
ne mapu javnih prostora koju ljudi i danas koriste za
mapiranje napuštenih lokacija koje se mogu oživeti.
Nakon četiri godine kampanje „Otvoreno o javnim
prostorima“ možemo reći da je aktuelizovanje teme i
značaj koji joj sve veći broj mladih, organizacija civil-
nog društva, domaćih i međunarodnih donatora pri-
daje, jedan od naših najvećih rezultata.
Na samom početku delovalo je nemoguće da će
neki mladi ljudi iz Smedereva razgovarati sa visokim
predstavnicima vlasti grada Smedereva o tome koji
bi se prostor mogao iskoristiti za Omladinski centar.
A danas se to dešava i to ne samo u Smederevu već u
mnogim gradovima i opštinama u Srbiji. Otključavaj-
mo javne prostore zajedno...SAD!
Kampanju podržava USAID u okviru programa
„Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva“
a kojim rukovodi Institut za održive zajednice (ISC).

7
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
ABOUT
“OPENLY ABOUT
PUBLIC SPACES”
CAMPAIGN
Civic Initiatives’ Youth Program started the
‘’Openly about Public Spaces’’ campaign in 2009.
Since then, we have travelled, talked, advised,
provided help to informal groups and associati-
ons which struggled to obtain spaces in Kikinda,
Kragujevac, barracks in Novi Sad and Nis, to revive
InexFilm’s building in Belgrade, Krusevac, Smede-
revo, Uzice, etc.
Hindrances have not bypassed us since the very
onset of the campaign. When we addressed nume-
rous municipalities across Serbia with a request to
deliver us lists of the public spaces they possessed,
the request being based on the Law on Free Access
to Information of Public Interest, the results were
fairly discouraging. It turned out that the biggest
problem was that the very local self-governments
were not aware of the spaces they had at their dis-
posal. Due to intricate property-legal relations, it
is still very difficult to obtain data on owners, and
one of the main obstacles is non-existence of de-
veloped procedures and criteria for obtaining and
usage of these spaces.
Accessing spaces seemed impossible in the
beginning. It took a lot of time for us to encourage
and empower the groups that started the initiati-
ves for winning spaces. We went through initial ob-
stacles, various rejections, procrastination and in-
difference of the competent institutions together.
8
However, motivation, patience, numerous talks,
stimulation and mutual counseling resulted in the
first successfully won spaces. We took pleasure
in the amazing actions of space revivals and went
through long and strenuous negotiations with the
local authorities. We are very proud of the interac-
tive online map of the public spaces which people
use even today for mapping abandoned locations
that have a potential for revival.
After four years of running the ‘’Openly about
Public Spaces’’ campaign, it can be said that the
actualization of the issue and the importance that
is given to it by a growing number of young people,
organizations, civil society, domestic and internati-
onal donors, represent one of our greatest achie-
vements.
At the very start, it seemed quite impossible
that some young people from Smederevo would
talk to the high representatives of the city autho-
rities about potential space for a youth center. To-
day, it is really happening, not only in Smederevo,
but in many other Serbian cities and municipalities
as well. Let’s unlock public spaces together ...NOW!
The campaign is supported by USAID within the
‘’Civil Society Advocacy Initiative’’ program mana-
ged by the Institute for Sustainable Communities
(ISC).
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

UVODNA REČ

Znate li koliko u Srbiji ima napuštenih javnih
prostora koji stoje neiskorišćeni i napušteni?
Ne znate?
Ne znamo ni mi.
Ne znaju institucije, ne znaju lokalne samoupra-
ve a privatni sektor nije zainteresovan. A znate li
koliko postoji inicijativa i predloga da se takvi pro-
stori srede, ožive i iskoriste? Mnogo!
ročno doprinesemo razvoju društva i svoje lokalne
zajednice.
Otvoreno o informacijama, otvoreno o idejama,
otvoreno o javnim prostorima!
Marija Dimitrijević Mišković
Koordinatorka kampanje „Otvoreno o javnim pro-
storima“

Ne postoji zvanična evidencija napuštenih pro-

stora, ne postoji (javni) plan njihovog korišćenja,
ne pokreću se licitacije za njihovu prodaju, ne po-
stoje procedure ni mehanizmi za njihovo dobijanje
za korišćenje (u cilju opšteg dobra ili nešto slično).
Uprkos ovakvoj „magli“ ipak postoje i razvijaju se
uspešne priče i inicijative koje su uspele da za svoje
ideje i programe dobiju ili osvoje prostor.

U ovim slučajevima radilo se o dogovoru sa

lokalnom samoupravom koja je nakon pregovora
sa predstavnicima neformalne grupe, NVO, gru-
pe umetnika/ca ustupila prostor inicijativi. Svaka
čast! Bravo!

Ali ovo je tek izuzetak koji samo potvrđuje pra-

vilo koje glasi: nema jedinstvenog mehanizma ni
procedure (o šalteru ili osobi da ne govorimo) na
osnovu koje neko može dobiti ili biti zvanično odbi-
jen pri zahtevu za neki prostor.

Napušteni prostori propadaju i mi moramo da

nastavimo borbu za pravo da nas niko ne gleda po-
preko, naziva čudnim ljudima, stranim plaćenicima
ili uvrnutim umetnicima i mladim ljudima zato što
imamo ideju, želimo da osvežimo prostor i dugo-

9
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

INTRODUCTION

Do you know how many abandoned public spa-
ces in Serbia stand unused and forlorn?
You do not?
Neither do we.
Institutions do not know, local self-governments
are not aware of this, and the private sector is not
interested. And do you know how many initiatives
and proposals regarding tidying, revival and usage
of these spaces exist? They are numerous!
space and make a long-term contribution to the de-
velopment of the society and our local community.
Openly about information, openly about ideas,
openly about public spaces!
Marija Dimitrijevic Miskovic
“Openly about Public Spaces” Campaign
Coordinator

There is no official register of public spaces,

there is also no information on their ownership
status, as well as the procedures and mechanisms
to obtain them. Despite this veil of mist, there are
successful stories and initiatives that managed to
obtain or win space for their ideas and programs.

The above-mentioned cases were about agree-

ment with the local self-government which, after
the negotiations with representatives of an infor-
mal group, NGO, group of artists, allocated public
space to the initiatives. Good job! Bravo!

However, this is only an exception to the

following rule: there is no unique mechanism or
procedure (let alone an information desk or a per-
son) based on which someone could obtain appro-
val or an official refusal when requesting a certain
public space for use.

Abandoned spaces are decaying and we must

continue fighting for our right not to be looked
askance at, called strange, called foreign merce-
naries or twisted artists and young people, only
because we have an idea, wish to revive certain

10
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
KLJUČNI KORACI
OTKLJUČAVANJA
JAVNIH PROSTORA:
Od potrebe, preko akcije do realizacije
1. TREBA NAM PROSTOR...šta sad?
Okupi ekipu
Šta je to što ljude u nekom gradu ili opštini na-
vede na ideju da traže prostor za svoje aktivnosti?
EKIPA!
Jednostavno ste se skupili, kreativni ste, razli-
čiti u svojim talentima i interesovanjima ali itekako
slični u opštoj potrebi da u svom gradu/opštini pro-
nađete neki svoj kutak gde možete sprovoditi svoje
ideje i organizovati aktivnosti. Nevezano za to da li
ste neformalna grupa ili udruženje, zajednički rad i
vizija su ono što će vas držati na okupu. Borba za
prostore je duga, zato je okupljanje, jačanje i širenje
ekipe sa kojom radite i koja vam pomaže, prvi i klju-
čan korak za otključavanje prostora.
U ovom koraku veoma je bitno da se pojedinač-
ne težnje svih učesnika/ca vaše inicijative prepo-
znaju i uvaže. Samo harmonična i jedinstvena ekipa
može potpuno spremno krenuti u zajedničku akciju
za kreiranje novog mesta susreta i razmene. Zajed-
nička rešenost, motivisanost i lična inicijativa su
jedini uspešan model da se ostvari željeno u borbi
za javne prostore.
Jačanje zajedničkog duha ekipe naravno dolazi
postepeno i ide sve lakše kako vreme i vaša inicija-
11
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
tiva odmiču. Vaša zajednička vizija će biti posebno
dovedena u pitanje pri prvim preprekama, odbija-
njima, odugovlačenju i ravnodušnosti na koje ćete
nailaziti u svojoj borbi. Stepen zainteresovanosti
članova grupe je različit i to predstavlja veliki iza-
zov. Oni koji se više angažuju imaće veći uticaj i mo-
gućnost da ostvare svoje prioritete. Upornost, str-
pljenje, puno razgovora, međusobnog savetovanja
i bodrenja – osnov su za stvaranje jedne skladne,
produktivne i proaktivne ekipe.
OJP preporučuje:
++ Što je veći broj osoba i grupa koje su aktivne i
rade na postavljenim ciljevima, to su veće šanse
za uspeh!
++ Kvalitetno umrežavanje i zajedničko
upravljanje podrazumeva da svako ima
pravo na reč, da se svi stavovi uvažavaju
i da se razgovara sve dok se ne posti-
gne dogovor. Bitno je da ste odlučni i da
cela grupa stoji iza donete odluke.
++ Podelite odgovornosti i zaduženja! Ne može
jedan ili tri pojedinca/ke da radi sav posao. Ne
može jedna osoba da pregovara sa lokalnom
samoupravom, piše saopštenja, organizu-
je akcije i deli letke na ulici. Interesovanja,
sklonosti i veštine treba staviti na sto, i neka
svako preuzme ono što mu/joj ide od ruke, što
želi i što može da radi. Što pre podelite uloge,
to će vaša inicijativa biti organizovanija, ekipa
snažnija a koraci i aktivnosti konkretniji.
12
Mapiraj raspoložive
javne prostore
Iako na prvi pogled možda ne deluje tako, nala-
ženje i mapiranje praznih i zapuštenih prostora koji
se godinama ne koriste i nije toliko teško. Oni su
svuda oko nas. Napuštene zgrade i fabrike, zatvo-
reni bioskopi, prazne kasarne i prostorije mesnih
zajednica, samo su deo javnih prostora koji bi u
dogovoru sa lokalnim vlastima mogli da se otvore
i „ožive” za razne aktivnosti.
Prošetajte krajem, povežite se sa lokalnim
udruženjima, komšijama ili ljudima koji žive u blizini
kako biste mapirali i saznali što više o napuštenim
prostorima u vašoj lokalnoj zajednici.
Spolja se odmah vidi da je neka kuća ili zgrada
zapuštena, razbijena, bez prozora, itd. Ukoliko pro-
stor nije zaključan i ukoliko nema nikoga, možete i
sami da proverite u kakvom se stanju prostor na-
lazi: kakvi su zidovi i podovi, da li je prostor bezbe-
dan, koliko prostorija ima, šta je sa instalacijama za
vodu i struju i da li je to sve u skladu sa vašim po-
trebama.
Ako ste u prilici, u obilazak određenog prostora
povedite nekog ko se razume u radove, instalacije,
arhitekturu i sl, kako bi vas u startu posavetovao/
la oko renoviranja, sređivanja i oživljavanja. Nakon
toga ćete imati opštu procenu šta sve morate da
obavite da bi prostor postao funkcionalan. Na-
pravite što detaljnije snimke i fotografije prilikom
obilaska koje vam kasnije mogu koristiti za dalje
konsultovanje i širenje priče.
Najbitnije je da prostor koji tražite po kvadra-
turi i rasporedu približno odgovara vašim budućim
planovima i onome što želite da realizujete u
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

njemu. Napušteni vojni hangar je super za bioskop OJP preporučuje:

ili izložbeni prostor ali ne i za organizovanje kurse-
va jezika ili radionica za mali broj ljudi. ++ U procesu mapiranja prostora može vam
pomoći interaktivna onlajn mapa praznih
Šta institucije kažu: prostora (www.javniprostori.org) koja je
nastala u okviru kampanje „Otvoreno o
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka u svom javnim prostorima“. To je baza od blizu 100
istraživanju „Prazni prostori Srbije“,1 na sledeći na- mapiranih prostora širom Srbije. Prosto-
čin klasifikuje grupe praznih prostora u Srbiji: ri su podeljeni po raznim kategorijama,
između ostalog i prema gradovima.
I. Napuštena, raseljena i izmeštena mesta
II. Prostorne celine
III. Industrijske zone i veliki industrijski kompleksi
IV. Vojni kompleksi
V. Objekti kinematografskog nasleđa
VI. Objekti različite namene
a. Industrijski objekti i skladišta
b. Objekti za saobraćaj i komunikacije
c. Poslovni objekti
d. Poslovno-stambeni objekti
e. Stambeni objekti
f. Objekti za kulturno-umetničku delatnost i za- Prošetali ste krajem, našli prazan prostor, obišli
bavu ga, fotografisali, proverili u kom je stanju i mapirali.
g. Školski objekti i objekti za naučno-istraživačke Idemo dalje.
delatnosti
h. Turistički i ugostiteljski objekti
i. Ostali objekti

1 „Prazni prostori Srbije – Prva faza projekta - Beograd“,

mr Tamara Jovanović, Zavod za proučavanje kulturnog ra-
zvitka, Beograd, 2010, str. 22

13
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Saznaj vlasničku strukturu

prostora i ko je nadležan

Ko poseduje prazne prostore?

Ništa, nigde i nikada ne pada sa neba. Jedna od

opcija koja vam je na raspolaganju je da zauzmete
određeni prostor koji ste mapirali i skvotirali. Ako
ste ipak pre za varijantu: prvo pregovori pa onda
„upad“, ili samo pregovori do konačnog dobijanja
prostora, ispitivanje vlasničke strukture je vaša
sledeća stanica.

Sad ide onaj dosadniji deo: saznati u čijem je vla-

sništvu određeni prostor kako bi ste znali sa kim da
pregovarate. Raspitivanje u komšiluku je prvi korak
naravno.

Od velike je koristi kada u startu znate kome

određeni prostor pripada i kome treba da se obra-
tite. Važno je da znate da su prazni prostori uglav-
nom državna svojina. Lokalne samouprave (grad/
opština) takođe mogu biti vlasnici prostora po
novom Zakonu o javnoj svojini. Od velike je koristi
kada u startu znate kome određeni prostor pripa-
da i kome treba da se obratite. Mi se najiskrenije
nadamo da ćete vi biti te sreće da nakon obilaska
par šaltera i raspitivanja saznate ko je vlasnik odre-
đenog prostora koji vas interesuje, no najčešći su
slučajevi da pravno-imovinski status određenog
prostora nije rešen i da je spor o vlasništvu i dalje
u toku.
VAŽNO: Prostori sa nerešenim pravno-imovin-
skim statusom mogu zapravo biti najpogodniji za
zauzimanje i oživljavanje jer može postojati interes
da neko drugi (možda baš vi) održava imovinu ili ko-
risti prostor dok mu se vlasnička struktura ne reši.
Privatni vlasnici često imaju zapuštenu imovi-
nu koja stoji prazno i neiskorišćeno godinama iz
različitih razloga. Neki vlasnici žive u inostranstvu
i nemaju načina da održavaju imovinu koja propada,
drugi su možda preminuli pa nemaju naslednika,
itd. Ako stupite u kontakt sa privatnim vlasnicima,
postoji šansa da direktno sa njima ispregovarate
korišćenje prostora dok sam vlasnik ne reši da ga
konačno preproda, sruši ili ponovo koristi.
Ne posustajte pred birokratijom. Pobedite je.
Nemojte da vas mogućnost „privremenog rešenja“
ili šansa za dobijanje prostora na godinu ili dve de-
motiviše ili odvrati od dalje borbe. Imajte na umu da
su u vašoj priči i privremena rešenja – rešenja, i to
odlična! Kada se vaš omladinski/kulturni/društveni
centar ili izložbeni/koncertni/edukativni prostor
razvije u roku od godinu ili dve, kada promenite lice

14
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

svog grada/opštine, bićete poznati svima i mnogo
iskusniji i spremniji za očuvanje ovog ili za dobija-
nje novog prostora i pronalaženje trajnijeg rešenja.
Mnogo šira i ozbiljnija ekipa će tada biti na vašoj
strani, stoga ponavljamo: ne plašite se „privreme-
nih rešenja“!
Druga opcija je da se fokusirate na prostor za koji
znate ili ste saznali da mu je rešeno vlasničko pitanje i
krenete odmah u organizovanju akcija ili u pregovore.
Nažalost, ovakvu situaciju lokalne samouprave
i političari često okreću u svoju korist. Vrlo je vero-
vatno da će se na ovo pozivati ako ne žele da vam
daju tačan odgovor o tome koliko javnih prostora
poseduju ili ne žele da vam otkriju da već imaju
„dogovor“ o prodaji, ustupanju ili nečem sličnom.
Zakon o dostupnosti informacijama od javnog zna-
čaja3 je vaše najjače oružje ovde. To jeste spor, ali
je efektivan način da do ovakve informacije dođete.

Šta institucije kažu:

Prema novom Zakonu o javnoj svojini iz 2011.

godine, javnu svojinu čine pravo svojine Republike
Srbije - državna svojina, pravo svojine autonomne
pokrajine - pokrajinska svojina i pravo svojine je-
dinice lokalne samouprave - opštinska, odnosno
gradska svojina.

Do oktobra 2011. godine o javnim prostorima

odlučivala je Republička Direkcija za imovinu, ali
ta nadležnost Zakonom o javnoj svojini prebače-
na je na lokalnu samoupravu (osim u slučaju vojnih
objekata).2

Lokalne samouprave imaju obavezu prema no-

vom zakonu da sačine spisak raspoloživih javnih
prostora na svojoj teritoriji u roku od tri godine.
Ukoliko to ne učine u ovom roku, imaju dodatnih
deset godina da to urade. Međutim, ukoliko to ne
urade ni u roku od deset godina, država automatski
postaje vlasnik tih prostora. Najveći problem je što
ne postoji jednistvena baza javnih prostora svih
lokalnih samouprava, tako da neki prostori ostaju
„nevidljivi“ nadležnim strukturama.

2 Više o vojnim objektima u odeljku „A šta je sa vojnom 3 http://www.propisi.com/zakon-o-slobodnom-pristupu-

imovinom?“ u nastavku Priručnika na strani 22 informacijama-od-javnog-znacaja.html

15
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Međutim, pre nego što se obratite Povereniku
za informacije od javnog značaja, prošetajte
do Službe za katastar nepokretnosti u vašem
gradu ili opštini. Posebno je korisno što je
od 2012. godine dustupna internet aplikacija
“KnWeb” http://katastar.rgz.gov.rs/KnWebPu-
blic/) koja omogućava onlajn pretraživanje
baze podataka katastra nepokretnosti. Baza
podataka predstavlja centralnu bazu podata-
ka katastra nepokretnosti u Republici Srbiji
i formirana je preuzimanjem podatka koji se
održavaju u službama za katastar nepokret-
nosti Republičkog geodetskog zavoda.4 Imajte
u vidu da pretraživanje katastra nikad nije
jednostavan posao. I najiskusniji pravnici/ce
se hvataju za glavu u ovakvim slučajevima jer
se najčešće dešava da su katastri uglavnom
nesređeni, sa nepotpunim informacijama, i da
je veoma teško doći do traženih informacija.
Dok vežbate strpljenje radeći ovaj dosadni do-
maći zadatak šetanja po šalterima lokalne samo-
uprave, raspitivanja po komšiluku, konsultovanja
stručnjaka, pretraživanja katastra ili zvaničnog tra-
ženja informacija na osnovu Zakona o dostupnosti
informacija od javnog značaja, bacite pogled na za-
kone koji uređuju oblast javnih prostora.
Obavezno, obavezno, obavezno preče-
šljajte pasus o zakonima koji sledi kada budete
došli do koraka „Zagovaranje za javni prostor“.
Možda je dosadan i suvoparan ali će vam i te kako
koristiti za pregovore jer će tako lokalne vlasti,
vlasnici ili sa kim god već budete komunicirali biti
svesni da je ispred njih neko ko se dobro raspitao,
proučio pravni okvir i sve termine kojima se vešto
služi. Tamo se nalaze i saveti o tome koje pravne
termine kada da koristite, stoga: priručnik u ruke i
na čitanje!

4 Više informacija u Malom rečniku termina kampanje

„Otvoreno o javnim prostorima“ na strani 71

16
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
Upoznaj pravni okvir koji
reguliše oblast korišćE-
nja javnih prostora
U procesu dobijanja javnog prostora mogu vam
biti od velike pomoći razna usvojena dokumenta na
nacionalnom ili lokalnom nivou koja regulišu oblast
korišćenja javnih prostora (zakoni, uredbe, opštin-
ski propisi – statut, strategije, akcioni plan, itd.)
++ Nacionalni pravni akti
Osnovni propisi koji regulišu ovu materiju nala-
ze se u Ustavu Republike Srbije, Zakonu o javnoj
svojini, Zakonu o lokalnoj samoupravi, Zakonu o
finansiranju lokalne samouprave i dr.
Kada se govori o statusu i korišćenju javnih
prostora, Ustav Republike Srbije (član 87. stav 4.)
kaže da „se imovina autonomnih pokrajina i jedinica
lokalne samouprave, način njenog korišćenja i ras-
polaganja, uređuju zakonom“ i da „opština preko
svojih organa u skladu sa zakonom uređuje i obez-
beđuje korišćenje građevinskog zemljišta i poslov-
nog prostora, te da opština samostalno upravlja
opštinskom imovinom u skladu sa zakonom“.
Za otključavanje javnih prostora veoma je va-
žan Zakon o javnoj svojini5 kojim se uređuje pravo
javne svojine i druga imovinska prava Republike
Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne sa-
mouprave. Važno je da znaš da javnu svojinu čine:
državna svojina, pokrajinska svojina i opštinska,
odnosno gradska svojina.
5 http://mfp.gov.rs/UserFiles/File/zakoni/Zakon%20
o%20javnoj%20svojini.pdf
U javnoj svojini su:
++ prirodna bogatstva,
++ dobra od opšteg interesa i dobra u
opštoj upotrebi, za koja je zakonom
utvrđeno da su u javnoj svojini,
++ stvari koje koriste organi i organizacije
Republike Srbije, autonomne pokrajine i
jedinice lokalne samouprave, ustanove,
javne agencije i druge organizacije čiji je
osnivač Republika Srbija, autonomna po-
krajina i jedinica lokalne samouprave i
++ druge stvari koje su, u skladu
sa zakonom, u javnoj svojini.
Zakon (član 26) definiše pojam raspolaganja
stvarima u javnoj svojini koji između ostalog podra-
zumeva i davanje stvari na korišćenje i u zakup.
Ovo je posebno važno jer ćete se na ovo najčešće
pozivati prilikom traženja prostora.
Bitno je da znaš da stvari u javnoj svojini koje ko-
riste organi Republike Srbije, autonomne pokrajine
i jedinice lokalne samouprave za vršenje njihovih
prava i dužnosti čine:
- nepokretne stvari u koje spadaju službene
zgrade i poslovne prostorije, stambene zgrade i
stanovi, garaže i garažna mesta, nepokretnosti
za reprezentativne potrebe, nepokretnosti za po-
trebe diplomatskih i konzularnih predstavništava i
nepokretnosti za posebne namene.
- pokretne stvari: prevozna sredstva, predme-
ti istorijskodokumentarne, kulturne i umetničke
vrednosti, oprema, potrošni materijal i pokretne
stvari za posebne namene.
Vlada Republike Srbije odlučuje o pribavlja-
nju raspolaganju svim pokretnim i nepokretnim
stvarima koje su u svojini Republike Srbije, dok
17
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
nadležni organ autonomne pokrajine i lokalne sa-
mouprave ima tu nadležnost u vezi sa stvarima koje
su u njegovom vlasništvu.
Ko vodi evidenciju o stanju, vrednosti i kretanju
javne svojine?
Organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i
jedinice lokalne samouprave, kao i javna preduzeća,
društva kapitala, zavisna društva kapitala, ustano-
ve ili druga pravna lica čiji je osnivač Republika Sr-
bija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samo-
uprave. Tu evidenciju zatim dostavljaju Republičkoj
direkciji za imovinu, koja vodi jedinstvenu eviden-
ciju nepokretnosti u javnoj svojini. Direkcija je od-
govorna Vladi RS kojoj podnosi godišnji izveštaj o
stanju nepokretnosti u javnoj svojini, najkasnije do
31. maja tekuće godine za prethodnu godinu.
OJP preporučuje:
++ Posebno obrati pažnju na to da Zakon
predviđa davanje nepokretnih stvari na
korišćenje i da je ta nadležnost ovim Zakonom
prebačena na lokalnu samoupravu (osim u
slučaju vojnih objekata). Ovo je važna novina
koju donosi Zakon i koja donekle olakšava
proceduru oko korišćenja javnih prostora i
koja ti omogućava da direktno tražiš prostor
od gradske ili opštinske uprave u kojoj živiš!
Zakon o lokalnoj samoupravi 6 (odredba člana
20. tačka 10) kaže da opština, preko svojih organa,
u skladu sa Ustavom i zakonom, uređuje i obezbe-
đuje korišćenje poslovnog prostora kojim upravlja,
utvrđuje visinu naknade za korišćenje poslovnog
prostora i vrši nadzor nad korišćenjem poslovnog
prostora.
6 http://www.paragraf.rs/propisi_download/zakon_o_lo-
kalnoj_samoupravi.pdf
18
Bitno je i da znaš da Zakon o finansiranju lo-
kalne samouprave7 (odredba člana 6. tačka 9)
kaže da prihodi od davanja u zakup, odnosno na
korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svo-
jini Republike Serbije, koje koristi jedinica lokalne
samouprave, odnosno organi i organizacije jedinice
lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog
budžeta, predstavljaju izvorni prihod koji pripada
jedinici lokalne samouprave, kao i prihodi od dava-
nja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti
i pokretnih stvari u svojini jedinice lokalne samou-
prave (član 6. tačka 10).
Drugi korisni nacionalni pravni akti:
Zakon o mladima 8
Nacionalna strategija za mlade 9
Uredba o uslovima pribavljanja i otuđenja nepo-
kretnosti neposrednom pogodbom, davanja u
zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog
nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda 10
Lokalni pravni akti
Različite organizacione jedinice unutar grad-
skih i opštinskih uprava nadležne su za pitanje
javnih prostora i njihovog potencijalnog ustupanja
organizacijama civilnog društva, tako da ne postoji
univerzalni model ili procedura za korišćenje javnih
prostora. Ne treba da ponavljamo da je situacija
7 http://mfp.gov.rs/UserFiles/File/zakoni/2012/
Zakon%20o%20izmenama%20i%20dopunama%20za-
kona%20o%20finansiranju%20lokalne%20samouprave.
pdf
8 http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_mladima.html
9 http://www.mos.gov.rs/srl/preuzmi/nacionalna_strate-
gija_za_mlade
10 http://www.propisi.com/javna-svojina-pribavljanje-ko-
riscenje-i-otudjenje.html
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
oko nadležnosti posebno haotična u nekim lokal-
nim mestima. Nadležnost se razlikuje od uprave
do uprave i može pripadati: odeljenju za imovinsko-
pravne poslove i opštu upravu, sekretarijatima,
odsecima, direkcijama i dr. Procedure za korišćenje
javnih prostora u većini gradova i opština ne posto-
je ili su nejasne. Npr. organizacije za društveno od-
govorne projekte mogu dobiti besplatno prostore
na korišćenje, umetnici nekad plaćaju simboličnu
sumu za svoja izlaganja a nekad ne, a za komercijal-
ne svrhe se plaćaju standardne rente.
Na osnovu Zakona o javnoj svojini gradovi/op-
štine donose Odluku o raspolaganju nepokretno-
stima u državnoj svojini. Na osnovu toga opštine
raspisuju javni poziv, donose odluke o ceni zakupa i
ostala podzakonska akta. Formira se posebno jav-
no preduzeće na koje zatim prenose ovlašćenja (JP
Poslovni prostor i sl.). Izdavanje se vrši na osnovu
odluke Veća ili Skupštine, a po principu prikupljanja
ponuda.
OJP preporučuje:
++ Mesne zajednice i opštinska zgrada su u
nadležnosti gradske/opštinske uprave tako
da je ove prostore moguće dobiti besplatno
a procedure za njihovo korišćenje su dosta
jednostavnije u odnosu na druge javne prostore!
Drugi korisni lokalni strateški dokumenti 11
Proverite da li je u vašem gradu/opštini usvo-
jena Strategija za mlade ili Lokalni akcioni plan
politike za mlade koji mogu da sadrže delove koji
11 Lokalne strategije i akcioni planovi dostupni su na sajtu
Stalne konferencije gradova i opština – Savez gradova i op-
ština Srbije na www.skgo.org u odeljku Baza lokalnih strateš-
kih dokumenata.
se odnose na mlade i na njihov problem nedostatka
prostora za okupljanje i rad (kao što je slučaj npr. u
Smederevu i Kikindi). Važno je da znate da su lokal-
ne strategije i akcioni planovi zvanični dokumenti
jedinice lokalne samoprave, odnosno doneti su
procedurom glasanja u skupštini opštine/grada.
Pozivanjem na ove dokumente, vaša inicijativa do-
biće na jačini i ozbiljnosti. Lokalne vlasti ili političari
ne bi trebalo da ostanu ravnodušni na činjenicu da
se ono što vi tražite nalazi u dokumentu koji je mož-
da baš njihova politička stranka podržala ili predlo-
žila. Nevezano za političke i pojedinačne interese,
oni su kao demokratski izabrani predstavnici vaše
zajednice, obavezni da poštuju i sprovode sve oba-
veze koje svi zvanični dokumenti nalažu. Vaše je da
ih na tu obavezu podsetite prilikom zagovaranja za
dobijanje prostora.
Ukoliko postoje u vašem gradu/opštini posebno
vam mogu biti korisne i Strategije razvoja civilnog
društva (Kragujevac; Beograd), lokalni planovi
razvoja kulture (Užice; Kragujevac) strategije lo-
kalnog ekonomskog razvoja (Zaječar; Pirot) i slični
dokumenti.
Uopšte, potražite da li se u bilo kom zvaničnom
dokumentu vašeg mesta pominju javni prostori, ne-
vladine organizacije, udruženja, mladi, kultura i slič-
no. Nikad se ne zna šta sve možete pronaći u ovim
dokumentima. Postoje šanse da je davanje pro-
stora na korišćenje ili pomoć udruženjima u ovim
dokumentima navedeno i izglasano iz čistih politič-
kih interesa i pogrešnih motiva. Ispitajte politički
kontekst zajednice, koja je stranka donela koji do-
kument i za šta se zalagala u poličkoj kampanji. U
načelu, bitno je da tako nešto postoji u dokumentu
a vaš je zadatak da svaku informaciju koja ide u pri-
log vašoj inicijativi temeljno istražite, a zatim i što
više koristite prilikom zagovaranja.
19
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Nažalost, u Srbiji je češći slučaj da potrebe mladih

ljudi, udruženja i slično nisu deo lokalnih razvojnih doku-
menata. Ali to je opet prostor za akciju. Možete pokre-
nuti inicijativu da se pitanje dostupnosti javnih prosto-
ra i njihove upotrebe od strane mladih ili organizacija
civilnog društva stavi na dnevni red i uvrsti kao jedno
od prioritetnih pitanja u vašoj lokalnoj zajednici.

20
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

PRIMERI USVOJENIH LOKALNIH DOKUMENATA SA KOMPONENTOM O JAVNIM PROSTORIMA:

21
Kragujevac
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Beograd

22
JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Smederevo

23
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

A šta je sa vojnom imovinom? Razmena sa institucijama koje koriste sredstva

u državnoj svojini i ulaganje u zajedničku izgradnju
stanova takođe predstavlja vid prenamene vojne
Vrlo je verovatno da se u vašem gradu ili op-
imovine.13
štini nalazi neka napuštena kasarna ili drugi vojni
Master plan predviđa postojanje prava preče
objekat koji bi vam bio odličan za aktivnosti i rad.
kupovine koje važi za lokalne samouprave koje su
Međutim, morate imati na umu da je situacija sa
zainteresovane za neki od vojnih objekata na svojoj
napuštenom vojnom imovinom u Srbiji veoma kom-
teritoriji. U praksi se pokazalo da je model zamene
plikovana.
imovine za imovinu najzastupljeniji. Lokalna samo-
uprava po ovom modelu preuzima vojnu nepokret-
Naime, Ministarstvo odbrane Republike Srbije
nost, a za uz­vrat predaje ili gradi stanove za pripad-
vlasnik je svih, ali apsolutno svih vojnih objekata
nike sistema odbrane u vrednosti koja je jednaka
u celoj zemlji. Na osnovu Master plana za raspo-
vrednosti preuzetog objekta.14
laganje viškom vojne imovine12 koji je donet 2006.
godine, Ministarstvo ima
Česti su slučajevi u
pravo prodaje tj. konverzije
kojima se lokalna samo-
ili prenamene objekata koji
uprava odlučuje na kupo-
su višak. Prema ovom pla-
vinu određenog vojnog
nu, prodajom ili ustupanjem
objekta jer je prethodno
uz nadoknadu nepotrebnih
napravljen dogovor sa
vojnih objekata, planirano je
nekim od zainteresova-
da se reši problem velikog
nih investitora ili daljih
broja nepotrebnih objekata
kupaca. Naravno da se
kao i ogroman nedostatak
nijednoj lokalnoj samo-
materijalnih sredstava. Da
upravi ne isplati da plati
bi određena lokalna samo-
visoku cenu objekta a za-
uprava mogla da poseduje i
tim ga ustupi na besplat-
slobodno raspolaže nekim
no ili jefitnije korišćenje
vojnim objektom koji se na-
nekim dosadnim tamo
lazi na njenoj teritoriji, ona
mladim ljudima, umetni-
može da ga otkupi od Mini-
cima ili organizacijama
starstva odbrane. Genijalno,
civilnog društva, posebno ako im nisu partijski bli-
zar ne? Prenošenje novca sa jedne na drugu liniju
ski. Ne želimo da vas obeshrabrimo, ali želimo da
budžeta Republike Srbije, tj. presipanje iz kase lo-
kalne samouprave u kasu Ministarstva.
13 „Šta sa viškom vojne imovine?“, Marina Tadić, Beograd-
Međutim, prodaja putem tendera nije jedini na- ski centar za bezbednosti politiku, 2012. str. 5
čin komercijalizacije vojne imovine.
14 Primer ovakvog ustupanja objekata je kasarna „Stepa
Stepanović“ na Voždovcu u Beogradu, za koju se procenjuje
12 http://www.mod.gov.rs/cir/aktuelno/master_plan/in- da vredi koliko i skoro 900 stanova.
dex.php

24
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

unapred budete svesni složenosti i problematike

ove naizgled „savršeno uređene“ oblasti.

Ko i na koji način učestvuje u proceduri prodaje

vojne imovine?

1. Ministarstvo odbrane – odlučuje koji objekti

će biti prodati, dostavlja neophodnu dokumen-
taciju, raspisuje tender za prodaju i formira ko-
misiju koja procenjuje pristigle ponude (ukoliko
je reč o prodaji objekta putem tendera);
2. Republička direkcija za imovinu – rukovodi
procesom pro­daje;
3. Poreska uprava – procenjuje vrednost objek-
ta, koju zatim mora da odobri Ministarstvo od-
brane;
4. Vlada Republike Srbije – odobrava predlog
najbolje ponude ukoliko je reč o prodaji objekta
putem tendera;
5. Lokalna samouprava – učestvuje u slučaju da
je sama kupac vojne imovine (Rančić 2008: 76;
Đurović 2009).15
Međutim, koraci koji su do sada preduzeti nisu
doveli do većih rezultata. Fondu je na početku bilo
stavljeno na raspolaganje oko 500 objekata u Srbi-
ji, dok baza podataka Master plana obuhvata 447
objekata.16 Ukupno prodatih objekata od usvajanja
Master plana do kraja 2011. je svega 39 kompleksa.
Najviše problema nastalo je zbog veoma kompliko-
vane procedure, visokih cena objekata ponuđenih
za otuđenje, dokumentacije i vlasničkih odnosa i
neosnovano ambicioznog plana.17
15 Ibid.
16 Više informacija o Master planu Malom rečniku termina
kampanje „Otvoreno o javnim prostorima“ na str. 72
17 „Šta sa viškom vojne imovine?“, Marina Tadić, Beograd-
ski centar za bezbednosti politiku, 2012. str. 5
Fotograf: Danijel Šivinjski
Novi model korišćenja vojnih objekata
Ovi vojni objekti nalaze se širom Srbije i pred-
stavljaju izuzetan potencijal u smislu njihove mo-
guće buduće namene. Uglavnom su dobro očuvani
veliki kompleksi i na centralnim lokacijama i zbog
toga se često vodi rasprava na koji način bi ovi
napušteni objekti mogli da se koriste. Jedan od na-
čina kako bi moglo da se spreči dugogodišnje pro-
padanje ovih objekata može biti njihovo ustupanje
na korišćenje organizacijama civilnog društva sve
dok se ne pojavi neka ponuda za prodaju. U regionu
odavno postoje takvi uspešni primeri. Alternativni
kulturni centar Metelkova u Ljubljani18 i Društveni
centar Rojc u Puli19 su slične inicijative koje su u
kratkom vremenskom roku postale centralna me-
sta okupljanja mladih, aktivnih ljudi.
18 Više informacija u Malom rečniku termina kampanje
“Otvoreno o javnim prostorima“ na str. 72
19 Ibid.

25
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
Jedan takav pokušaj bilo je skvotiranje i zauzi-
manje kasarne „Arčibald Rajs“ u Novom Sadu od
strane članova i članica Inicijative za Društveni
centar20. Aktivisti i aktivistkinje su ušli u kasarnu
22. decembra 2011. godine u nameri da je pretvore u
mesto okupljanja svih kreativnih pojedinaca, grupa
i organizacija u cilju bogatije kulturne i društvene
ponude u Novom Sadu.
Kompleks “Arčibald Rajs” uvršćen je u Master
plan raspolaganja nepokretnostima koje nisu od
vitalnog značaja za funkcionisanje Vojske Srbije. Tu
kasarnu, koja se nalazi u širem centru grada, pripad-
nici Vojske Srbije napustili su pre par godina i ona je
ostala u nadležnosti Republičke direkcije za imovi-
nu i u vlasništvu Ministarstva odbrane RS. Lokalne
vlasti Novog Sada nisu izražavale interesovanje za
konverziju kasarne zbog nedostatka sredstava za
kupovinu i ostalih okolnosti, pa im je jednostavnije
bilo da kasarna stoji prazna. Aktivisti i aktivistkinje
Društvenog centra su nakon mesec dana organizo-
vanja raznih programa, koncerata, radionica, izložbi
i akcija čišćenja, bili primorani da sredinom jaunara
2012. godine napuste kasarnu pošto ih je Vojna po-
licija isterala.
Iako je nadoknada koju će dobiti za objekte je-
dan od osnovnih prioriteta Ministarstva odbrane,
dosadašnje iskustvo je pokazalo da je Ministarstvo
postavilo veoma ambiciozne ciljeve koji se veoma
teško mogu realizovati. Zbog toga bi bilo korisno
ustupiti ove objekte u propadanju na korišćenje
onima koji imaju ideju i znanje kako da ih ožive i
upotrebe za nešto korisno. Praksa pretvaranja
vojnih objekata, magacina, fabričkih hala i drugih
napuštenih zgrada u društvene i kulturne centre
prati duh sadašnjice i potrebe zajednice. Vrednost
ovih neiskorišćenih objekata se čuva tako što će se
20 Više informacija o Društvenom centru u Novom Sadu
možete naći na www.drustvenicentar.org.
26
promeniti njihova namena i ulagati u njihovu adap-
taciju.
Davanje na korišćenje praznih kasarni kao što
je to slučaj u Sloveniji i Hrvatskoj jednostavno nije
u interesu Ministarstva odbrane Republike Srbije.
Otvaranjem prostora za drugačiju namenu vojnih
objekata i njihovo privremeno ili trajno ustupanje
mladima, organizacijama civilnog društva, nefor-
malnim gupama, pokazalo bi u kom pravcu se želi
razvoj države i društva u celini. Nastavljajući sa
radom u okviru davno stečenog obrasca, predstav-
nici Ministarstva nisu raspoloženi za bilo kakve
pregovore ili pronalaženja srednjeg rešenja. Iako
ažurni u slanju (negativnih) odgovora, i saradljivi
po pitanju zakazivanja sastanaka, uporni su u svom
insistiranju da je Vlada Repubike Srbije nadležna
za ovo pitanje. U međuvremenu stotine hiljada
kvadrata napuštenih kasarni, garaža i sličnih vojnih
objekata propada.
OJP preporučuje:
++ Pokrenite pitanje korišćenja vojnih objekata
ako se neki od njih nalazi i na teritoriji vaše
opštine i grada. Veliko je pitanje da li treba pri-
stati da se Vojska smatra vlasnikom i slobodno
raspolaže nečim što je građeno novcem iz
državnog budžeta. I pored toga što je procedu-
ra komplikovana i što je velika verovatnoća da
ćete dobiti negativan odogovor ili nešto tipa:
„Idi pa pitaj Ministarstvo, šta ti oni kažu to je...“,
ne treba odustati od aktuelizovanja ove priče i
postavljanja pitanja korišćenja ovih objekata.
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
2. MAPIRALI SMO PROSTOR...šta sad?
Napravi plan za prostor
Nakon što grupa mapira javni prostor koji želi da
koristi i osvaja, veoma je važno da definiše način na
koji želi da započne borbu, tj. da obabere mehaniz-
me otključavanja. Postoje dva različita mehanizma
za otključavanje javnih prostora koje možemo gru-
pisati na sledeći način: zauzimanje prostora bez
prethodnih pregovora i pokretanja pregovora sa
nadležnim strukturama za ustupljivanje javnih pro-
stora.
Svaki od ovih modela ima svojih mana i predno-
sti koje ćemo ukratko i predstaviti.
++ Zauzimanja prostora bez
prethodnih pregovora
- Skvotiranje / organizovanje akcija za „oživljava-
nje“ javnih prostora
Glavne prednosti: Uz minimalna ulaganja može-
te odmah organizovati kulturni i umetniči program,
imate autonomiju u odlučivanju, itd.
Glavni izazovi: Sređivanje i ulaganje bez do-
zvole u prostor koji ne pripada vama i mogućnost
izbacivanja od strane policije/vlasnika u bilo kom
trenutku.
++ Pokretanje pregovora sa nadležnim
strukturama za ustupljivanje javnih prostora
- Upućivanje direktnog zahteva opštini za korišće-
nje nekog od raspoloživih javnih prostora
Glavne prednosti: Pored prostora za koje je
nadležnost preneta na javno preduzeće, mesne
zajednice i opštinska zgrada su u nadležnosti
uprave. Procedure za korišćenje ovih prostora su
jednostavnije, i ove prostore moguće je dobiti na
korišćenje besplatno.
Glavni izazovi: Spor i mukotrpan proces, nadlež-
ne institucije uglavnom nezainteresovane, nesenzi-
bilisane i nemaju volje da odgovore na postavljena
pitanja, neformalne grupe uglavnom nemaju nika-
kav osnov za dobijanje prostora i opštine uglavnom
nemaju razvijene procedure po ovom pitanju, a če-
sto ni sređenu evidenciju.
27
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Veoma je teško doći do potrebnih informacija:21

++ Spisak svih raspoloživih

(zauzetih i slobodnih) prostora
++ Informacije o imovinskim
odnosima u vezi pobrojanih prostora
++ Odluke opštinskih organa koje se
tiču problematike javnih prostora
++ Uslove, načine i postupke
potrebne za davanje prostora u zakup

- Dodela poslovnih prostora na korišćenje or-

ganizacijama civilnog društva uz minimalnu na-
knadu

U Srbiji se postupak davanja poslovnog prostora u

zakup putem neposredne pogodbe razlikuje od opštine
do opštine. Neke lokalne samouprave u želji da izađu
u susret realnim potrebama i mogućnostima civilnog
sektora odlučuju se za različita rešenja. Sledi nekoliko
primera:

21 U okviru kampanje “Otvoreno o javnim prostorima”,

Program za mlade Građanskih incijativa je 2009. na osnovu
Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna-
čaja, poslao zvaničan zahtev svim opštinama i gradovima u
Srbiji, sa pitanjem šta sve poseduju od imovine i kako mladi
do toga mogu doći. Dve trećine od ukupno 167 upitanih op-
ština je odgovorilo na dopis ali najčešće sa odgovorom da
nemaju evidenciju o imovini u svom posedu.

28
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Odluka o davanju u zakup i na korišćenje poslovnog prostora

(„Sl. list grada Kraljeva“, br. 23/2009)

III DAVANJE NA KORIŠĆENJE

Član 22
Skupština grada Kraljeva može na obrazložen predlog Gradskog veća doneti odluku
o davanju na korišćenje na određeno vreme, bez obaveze plaćanja naknade, poslov-
ni prostor iz člana 1. ove odluke, državnim organima i organizacijama, javnim pre-
duzećima i ustanovama, humanitarnim organizacijama, mesnim zajednicama, kao i
udruženjima građana ukoliko obavljaju delatnost od društvenog značaja.

Međusobna prava i obaveze bliže će se urediti ugovorom o davanju na korišćenje po-

slovnog prostora koji će u ime grada zaključiti gradonačelnik grada Kraljeva.

Stručne i administrativno-tehničke poslove koji su neophodni za zaključenje ugovora o

davanju na korišćenje obavlja Odeljenje za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-ko-
munalne delatnosti Gradske uprave grada Kraljeva.

Odluka o davanju u zakup i na korišćenje poslovnog prostora

(“Sl. list grada Novog Pazara”, br. 18/2008)

III DAVANJE NA KORIŠĆENJE

Član 14
Skupština grada može na obrazloženi predlog Gradonačelnika grada doneti odluku
o davanju na korišćenje na određeno vreme, bez obaveze plaćanja naknade, poslov-
nog prostora iz člana 1. ove odluke, državnim organima i organizacijama, javnim pre-
duzećima i ustanovama, humanitarnim i drugim organizacijama kao i udruženjima
građana. Međusobna prava i obaveze bliže će se odrediti ugovorom o davanju na kori-
šćenje poslovnog prostora, koji će u ime grada zaključiti Gradonačelnik grada.

Ugovor iz predhodnog stava ovog člana proizvodi dejstvo davanjem saglasnosti od

strane Direkcije za imovinu Republike Srbije.

29
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Odluka o davanju u zakup poslovnog prostora i garaža na kojima je nosilac prava

korišćenja Grad Sombor

(“Sl. list Grada Sombora”, br. 5/2009 - i “Sl. glasnik RS”, br. 32/2010 - odluka US)

Član 2
Poslovnom zgradom u smislu ove Odluke smatra se zgrada namenjena za vršenje po-
slovne delatnosti ako se u celosti ili pretežnim delom koristi u tu svrhu.

Stambeno-poslovnom zgradom smatra se zgrada u kojoj postoje stanovi i poslovne

prostorije, tj. zgrada koja služi za stanovanje i za vršenje poslovnih delatnosti.

Poslovnim prostorom bez obzira da li se nalazi u poslovnoj ili stambeno-poslovnoj

zgradi u smislu ove Odluke smatra se jedna ili više prostorija namenjenih vršenju po-
slovnih delatnosti, odnosno skladištenja robe (magacin), koje po pravilu čine građevin-
sku celinu i imaju poseban ulaz.

Ateljei za rad umetnika i kancelarije za rad humanitarnih, političkih i društvenih

organizacija i udruženja građana za čiji rad grad ima interes, pod uslovom da taj
poslovni prostor ne koriste za obavljanje poslovne delatnosti, odnosno ostvariva-
nje dobiti, kao i deo podruma u zgradi Skupštine Grada, ne smatraju se poslovnim
prostorom u smislu ove Odluke.

Uslovi dodele i korišćenja prostora iz prethodnog stava, za svaki pojedinačni pred-

met posebno utvrđuje Gradsko veće.

30
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
- Ustupljivanje praznih i neiskorišćenih javnih
prostora mladima bez naknade za formiranje
omladinskih klubova/omladinskih centara
Situacija se po pitanju formiranja omladinskih
klubova/omladinskih centara razlikuje u svakoj
lokalnoj sredini. Omladinski klub je deo mehaniza-
ma za realizaciju lokalne brige za mlade. Funkcija
omladinskih klubova je okupljanje mladih, sprovo-
đenje različitih oblika neformalnog obrazovanja,
povezivanje mladih sa institucijama, podržavanje i
sprovođenje raznoraznih programa, i mesto u ko-
jem se može kvalitetno provoditi slobodno vreme,
što predstavlja jedan od 11 ciljeva Nacionalne stra-
tegije za mlade.22
U raznim gradovima i oštinama širom Srbije,
mladi nemaju prostor za okupljanje i kvalitetno
provođenje slobodnog vremena. Ovaj nedostatak
se navodi u većini Strategija za mlade i lokalnim ak-
cionim planovima za mlade. Jedan od mogućih nači-
na da se ovaj problem reši je da lokalna samoupra-
va ustupi na korišćenje bez nadoknade napuštene i
neiskorišćene javne prostore mladima za otvaranje
omladinskog kluba ili omladinskog centra u svim
mestima gde ih nema, kao što je npr. učinila opština
Kikinda.23
- Korišćenje javnog prostora u okviru tzv.
“OCD inkubatora”
Korišćenje javnog prostora u okviru tzv. “OCD
inkubatora”, odnosi se na mogućnost korišćenja se-
lektovanog, adekvatnog i raspoloživog javnog pro-
stora od strane organizacija civilnog društva (u na-
stavku OCD) po stimulativnim uslovima i na osnovu
22 http://www.mos.gov.rs/sites/default/files/down/naci-
onalna_strategija_za_mlade0081_cyr.pdf
23 Videti studiju slučaja: Kikindski špajz na str. 40
javnog konkursa. Stimulativni uslovi se odnose na
simboličnu cenu zakupa prostora (na primer: 1 evro
u dinarskoj protivvrednosti po kvadratnom metru)
ili plaćanje tekućih troškova održavanja. Nakon
određenog vremenskog perioda (npr. od dve godi-
ne), OCD korisnik će prepustiti prostor narednoj
OCD koja je ispunila uslove predviđene konkursom.
Jedan od uslova bi bio da OCD ostvaruje projekte
od šireg interesa za lokalnu zajednicu u predviđe-
nom periodu. Za sada je ova mogućnost definisana
i usvojena u Strategiji razvoja civilnog sektora u
Kragujevcu (2015-2015.)24 ali kao mrtvo slovo na pa-
piru pošto još uvek nije zaživelo u praksi.
- Prenamena vojnih objekata i njihovo
ustupljivanje organizacijama civilnog društva.
Jedan od prvih primera dobre saradnje lokalne
samouprave, Vojske Srbije i gradske kulturne insti-
tucije, dogodilo se krajem 2011. godine kada je Dom
vojske u Užicu ustupio Gradskom kulturnom centru
Užica prostor za obavljanje svojih delatnosti i pro-
grama.25 Takvih primera bi moralo biti više i zato je
veoma značajno pokretanje pitanja korišćenja voj-
nih objekata.
Ovo su samo neki od načina kako možete kre-
nuti u osvajanje prostora. Lista nije konačna i način
na koji krećete u borbu zavisi od vaše kreativnosti,
organizovanosti i želja. Možda smo dosadni ali:
organizacija je ovde ključna! Znači: ponovo za sto,
iznosite svoje predloge, želje, ideje, diskutujte o nji-
ma i zajedno odlučite o tome na koji način krećete
u borbu za prostor.
24 http://www.kragujevac.rs/userfiles/files/2010/Strate-
gija%20razvoja%20treceg%20sektora.pdf
25 http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Dom-vojske-po-
stao-kulturni-centar.lt.html
31
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
OJP preporučuje:
++ Vaša je odluka za koji ćete se od načina opre-
deliti ali kao što ćete imati prilike da vidite u
studijama slučaja, iskustvo je pokazalo da akci-
je u/na prostoru uvek je dobro kombinovati sa
širokom promotivnom kampanjom i stalnim di-
jalogom i pregovaranjem sa vlasnikom prosto-
ra. Zato ćemo se u narednih par koraka osvrnu-
ti na akcije sređivanja i organizovanja različitih
aktivnosti u prostorima koje ste mapirali.
Fotograf: Danijel Šivinjski
32
Sređivanje prostora i
organizovanje aktivnosti
Bilo da ste se odlučili na ad hoc ili trajnije akcije
čišćenja i sređivanja prostora, okupite ekipu, metle
u ruke i krenite u akciju!
Što se tiče programa koje u prostorima možete
organizovati, nema ograničenja vašoj kreativnosti.
Ovo su samo neki od predloga i aktivnosti koje su
najčešće zastupljene u inicijativama sličnim vašoj:
- kulturni događaji, izložbe i razni tematski festi-
vali (umetnički, muzički, filmski, i sl.)
- edukativne aktivnosti (radionice, seminari...)
- instalacije
- skejt parkovi i drugi sportski objekti
crtanje grafita
Napušteni javni prostori mogu biti adaptirani i
korišćeni dok su u fazi dobijanja potencijalnog in-
vestitora i dok ne dobiju dugoročniji plan komerci-
jalizacije. Do tada, gradovi širom Srbije mogu imati
besplatne javne bioskope, galerije ili tribinski pro-
stor koje će pokretati i voditi formalne i neformal-
ne grupe. Objekti koji ne zahtevaju nikakve veće in-
tervencije, mogu se odmah oživeti organizovanjem
raznih manifestacija.
OJP preporučuje:
++ Prostor sam po sebi ne sme biti cilj. Najbit-
nije je napraviti zanimljiv i sadržajan program
koji bi mogao dugoročno da doprinese razvoju
društva i vaše lokalne zajednice. Na ovaj način
ćete privući pažnju vaših sugrađana/ki, medija
i šire javnosti. Time što doprinosite bogatijoj
kulturnoj i društvenoj ponudi vašeg grada/op-
štine vaša inicijativa dobija na značaju.
Organizovanjem aktivnosti pre samog konač-
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
nog osvajajanja prostora šaljete poruku da je
dosta toga moguće i u napuštenom prostoru, a
da će još više akcija i programa moći da se rea-
lizuje nakon što se prostor u potpunosti oživi.
Sprovedi akcije
“oživljavanja” javnih prostora
Na koji način se prostori još mogu transformi-
sati i oživeti? Jedan od mogućih je kroz razne ino-
vativne mikrourbanističke intervencije.26 Tako se
napušteni i neatraktivni prostori mogu pretvariti
u kulturna žarišta kroz postepenu transformaci-
ju. Ove specifične mikrourbanističke intervencije
imaju veliki značaj u oživljavanju javnog prostora.
Njihove prednosti su mala cena i relativno brza iz-
gradnja, ali i njihova atraktivnost. Ove intervencije
su male, jeftine i inovativne ideje da prostor zaživi.
Potrebno je samo volje, kreativnosti i entuzijazma.
Za potpuno oživljavanje prostora potrebno je da
njihova vrednost bude prepoznata u širim krugovi-
ma i da dobiju podršku od lokalnim vlasti. Iako ove
intervencije predstavljaju samo početni korak u
tom procesu, njihov značaj je ogroman.
VAŽNO: „Problematično“ je što su ove interven-
cije u/na napuštenim prostorima u praksi često ori-
jentisane na uži krug korisnika i publike. Zbog svoje
nekomercijalne prirode i anonimnosti, one često
ostaju nedostupne za širu javnost, što može dopri-
neti još većoj nezainteresovanosti lokalnih vlasti i
daljoj zapuštenosti prostora. Problem može pred-
stavljati i široko raspostranjena predrasuda da se
u napuštenim i zapuštenim prostorima uglavnom
okupljaju „problematične“ društvene grupe. Sve su
ovo izazovi sa kojima ćete se pre ili kasnije suočiti.
26 Više informacija u Malom rečniku termina kampanje
„Otvoreno o javnim prostorima“ na str. 70
Zato su promocija, širenje priče i kreiranje razno-
vrsnih programa za različite ciljne grupe važni za
otključavanje svakog napuštenog prostora.
Zagovaranje za javni prostor
Nije dovoljno samo naći prostor i imati dobru
ideju na koji način ga oživeti i dati mu novu svrhu.
Za sve akcije ovog tipa potrebno je i naoružati se
strpljenjem za pregovore sa lokalnom zajednicom
ili državnim organima. U ovoj fazi veliki je plus ima-
ti podršku javnosti, koja će vašu akciju prepoznati
kao korisnu.
Promocija:
Promotivna kampanja je ključna za širenje vaše
priče i inicijative. Što veći broj ljudi upoznate sa
vašom idejom, to će podrška zajednice biti veća a
vaša inicijativa snažnija i sve bliža ostvarenju cilja.
Iako na prvi pogled deluje teško, promocija je kao
i ostale aktivnosti koje preduzimate, stvar organi-
zacije:
1. Hajmo nazad za sto gde ćete se dogovoriti oko
toga ko bi želeo da se bavi promocijom, pisanjem,
pričanjem za medije i sl. Dok delite zaduženja, već
ćete dobiti i jasniju sliku o tome šta je od aktivnosti
najbolje za kampanju. Predlažemo vam da krenete
od:
2. Predstavljanje. S obzirom na to da ste u svo-
joj dosadašnjoj kampanji verovatno smislili naziv
centra/ustanove, odnosno forme u kojoj želite da
koristite prostor za koji se borite, super je da na
papir stavite par rečenica o tome kako se vaša gru-
pa zove, čime se bavite, koja vam je ideja u vezi sa
određenim prostorom i kakvi su vam planovi. Taj
33
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

kratak tekst neka vam bude ideja vodilja, nešto što

će brzo moći da se prilagodi ako vam neki od medija
traži izjavu ili tekst.

3. Vizuelni identitet. Ako u vašoj ekipi ima ljudi

koji su talentovani za dizajn ili nešto slično, bilo bi
odlično da u startu smislite neki jednostavan logo
koji će biti prepoznatljiv pečat čitave vaše inicija-
tive.

4. Društveni mediji. Sada kada imate ime, vi-

zuelni identitet, tekst i fotke prostora, vreme je da
oni postanu onlajn. Pokrenite blog, sajt ili Fejsbuk
stranicu inicijative. Šta god od ovih formi smatrate
najefektivnijim, super je da to bude praćeno i Tvi-
ter profilom. On vam kasnije može dosta pomoći u
komunikaciji i vršenju pritiska na neke nacionalne
institucije na primer.

5. Saopštenja za medije. Bilo da najavljuju do-

gađaj, zauzimanje prostora ili samo iznose nečije
zvanično mišljenje, saopštenja moraju donositi
neku novinu i vest, inače ih mediji neće uzeti u ob-
zir. Uvek je efektno da u saopštenjima koja budete
pisali citirate važne informacije do kojih ste došli
istraživanjem nekog lokalnog dokumenta. Podse-
ćanje na predizborna obećanja ili iznošenje stati-
stika su takođe korisni u privlačenju pažnje. Svaka
informacija i neka vrsta provokacije postavljanjem
direktnih i na činjenicama zasnovanih pitanja, ima
šansu da privuče pažnju šire javnosti u vašem gra-
du/opštini. U nastavku možete pročitati primer
saopštenja koje smo slali medijima u Smederevu
povodom tribine o javnim prostorima u tom gradu.
Ovo saopštenje je zanimljivo jer su predstavnici lo-
kalnih vlasti Smedereva posebno reagovali na prvu
rečenicu saopštenja. To ih je dodatno motivisalo
da predstavnike tamošnje inicijative za osnivanje
Omladinskog centra pozovu na sastanak.

34
JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

35
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
6. Kontakti sa medijima. Google pretragom
ćete pronaći sve kontakte lokalnih, pokrajinskih
i nacionalnih medija za koje smatrate da je važno
obavestiti ih o inicijativi koju ste pokrenuli. Ovde
vas posebno ohrabrujemo da svoja saopštenja ta-
kođe šaljete nacionalnim medijima pa i da ih zove-
te i skrećete pažnju na svoje aktivnosti. Oni imaju
dopisništva svuda po Srbiji i nikad se ne zna ko sve
na ovaj način može da se zainteresuje za vašu priču.
Budite uporni.
Ovo su bili neki početni koraci u vašoj promo-
tivnoj kampanji. Sve su ovo koraci koji vašu priču
mogu učiniti vidljivijom u javnosti što vam u startu
jača poziciju prilikom pregovaranja sa vlasnicima
prostora. Nije isto kada se sastaju sa potpuno ne-
poznatom grupom ljudi i kada se sastaju sa pred-
stavnicima određene inicijative o kojoj se već uve-
liko čulo u gradu.
Koga i zašto jurimo za prostor?
Saznali ste ko je nadležan za mapirani prostor
i želite odmah da započnete pregovore? Jedan od
mogućih načina da to učinite je da im prestavite
vaše planove za sadržaj u prostoru koji želite da
osvojite. Bitno je da napravite detaljan plan i da
uspostavite kontakt i dobru saradnju sa predstav-
nicima lokalne vlasti u cilju daljeg zagovaranja i do-
bijanja prostora.
Jedan on prvih koraka u ovom procesu je da na-
pravite analizu svih zainteresovanih aktera. To
mogu biti druge omladinske organizacije i inicijati-
ve, predstavnici gradske/opštinske uprave, lokalne
institucije kulture i druge institucije, druga udru-
ženja i savezi, fondacije i zadužbine, kancelarije za
mlade, itd. Uzmite u obzir njihove potrebe i intere-
se, pratite njihov rad i gledajte da što pre ostvarite
36
neku saradnju. Uzmite u obzir njihovo mišljenje i
preporuke, ali verujte u vašu ideju i dokažite lokal-
nim vlastima koje su sve prednosti njihovog uključi-
vanja i pružanja podrške.
Veoma je bitno prepoznati ko je „na našoj strani“,
a ko „opozicija“. Tema javnih prostora može izazvati
oprečne reakcije kod ljudi usled različitih interesa.
Bez obzira na to da li je „opozicija“ umerena ili jaka,
treba joj pristupiti promišljeno i sa uvažavanjem.
U zavisnosti od vašeg plana koji imate za mapi-
rani javni prostor i šta u njemu želite da radite, po-
stoje različiti predstavnici institucija i organizacija
koji vam mogu pomoći na putu ka „osvajanju“ pra-
znih prostora. Sledi kratak pregled prema oblasti-
ma27:
Kultura: ustanove kulture (domovi omladine,
centri za kulturu, muzeji, pozorišta, galerije, bio-
skopi, arhivi, biblioteke), javna preduzeća, umetni-
ci, KUD-ovi, mediji, bendovi....
Obrazovanje: škole, učenički parlamenti, stu-
dentska udruženja, fakulteti, udruženja građana,
Odsek/odeljenje/sekretarijat za obrazovanje lo-
kalne uprave...
Aktivizam i volonterizam: udruženja građana,
neformalne grupe, podmladci političkih partija, lo-
kalna uprava, javne ustanove i preduzeća...
Zdravlje i bezbednost: zdravstvene ustanove
(domovi, bolnice, dispanzeri, zavodi...), centri za so-
cijalni rad, MUP, pravobranilaštvo, Pravna pomoć,
psihološko savetovalište, sud, direkcija za izgrad-
nju, sportski centri i klubovi...
27 Priručnik „OK ZONA MLADIH – OMLADINSKI KLUB“,
„Grupa Hajde da...“, Beograd, 2012, www.hajdeda.org.rs
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
Zapošljavanje: Nacionalna služba za zapošljavanje,
zadruge, Odeljenje/sekretarijat za preduzetništvo lo-
kalne uprave, Agencija za razvoj, Privredna komora, pre-
duzetnički inkubatori, omladinska preduzeća, karijerni
centri...
VAŽNO: U inicijalnoj fazi javni sektor je najvaž-
niji jer uspostavlja osnovni, strateški institucio-
nalni okvir delovanja. Samo organi uprave mogu
organizovati donošenje politike o reaktiviranju jav-
nih prostora, obezbediti intersektorsku saradnju,
formirati razvojne fondove za ovu oblast, ponuditi
beneficije za poslovanje u ovoj oblasti i sl. Među-
tim, ne zaboravite na potencijal koji imaju privatni
i civilni sektor, kao i mediji. Njihova podrška je od
ključnog značaja!
OJP preporučuje:
++ Nikako ne smete zaboraviti na neodlučne ili
neutralne strane. Ponekad je najbolje fokusira-
ti se na uveravanje onih koji su uticajni, a neu-
tralni, da se priključe i javno podrže vašu ideju.
++ Za uspešno zagovaranje neophodno je
prepoznati i proučiti sve pojedince i grupe koji
bi vam mogli pružiti podršku, kao i one koji bi
se mogli suprotstaviti. Svaka pojedinačna
situacija uključuje različite osobe i nadležno-
sti, ali učesnici se uglavnom mogu podeliti na
sledeće osnovne grupe: funkcioneri, politi-
čari, stručnjaci, javnost, investitori i ostali.
++ Podrška nadležnih instanci je izuzetno
važna, ali odobravanje građana/ki u vidu
potpisivanje peticije ili pružanju moralne i
materijalne podrške, najjasniji su signali i
potvrda da radite značajnu stvar. Afirmativ-
no izjašnjavanje naučne i stručne javnosti,
uglednih javnih ličnosti ali i medija, mogu biti
još jedan pokazatelj opravdanosti vaše ideje.
Kako jurimo sve pregovaračke strane?
- Podnesite zvaničan zahtev opštini za dobi-
janje prostora na korišćenje: Ovo je procedura
koja uglavnom oduzima najviše energije i vremena
i često ne donese željeni rezultat. Sastavite zahtev
u kojem ćete opisati vašu organizaciju, udruženje
ili neformalnu grupu. Objasnite ko ste i kako biste
koristili prostor, dajući konkretne predloge za ak-
tiviranje prostora. Kao što smo već rekli, različite
organizacione jedinice unutar gradskih i opštinskih
uprava nadležne su za pitanje javnih prostora i nji-
hovog potencijalnog ustupljivanja organizacijama
civilnog društva (odeljenja za imovinske-pravne
poslove i opštu upravu, sekretarijati, odseci, di-
rekcije i dr.). Informišite se ko je nadležan u vašoj
lokalnoj samoupravi za korišćenje javnih prostora.
Možda odmah naiđete na razumevanje ljudi iz vaše
lokalne zajednice. Možda će zahtev predstavljati
samo prvi korak u vašoj borbi za neki prostor. Bitno
je da pokušate zvaničnom procedurom da dobijete
prostor kako biste znali na koji način da se pozicio-
nirate za dalje.
- Zakažite sastanak sa lokalnim vlastima:
Ukoliko jurite neiskorišćen prostor u okviru kultur-
nog centra u vašem mestu, obratite se direktoru/
ki te ustanove ili članu/nici gradskog ili opštinskog
veća zadužen za kulturu. Ukoliko vas zanima neki
napušteni vojni objekat, morate prvo saznati da li je
u vlasništvu opštine ili države i onda u skladu sa tim
videti sa kim dalje da pregovarate. Veoma je bitno
da se informišete ko je nadležan za prostor koji vas
interesuje kako biste znali koja je prava adresa za
sve vaše dalje pregovaračke aktivnosti. Formuliši-
37
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

te predloge modela saradnje, kako bi se razgovori nje „od vrata do vrata“, traženje sredstava
sa nadležnim mogli nastaviti.   od lokalnih firmi, crowdfunding28, itd.).

- Organizujte razne zagovaračke aktivnosti: U samim pregovorima za dobijanje prostora,

Potpisivanje onlajn i oflajn peticije, debate, skupo-
ve na otvorenom prostoru, javne proteste, saop-
štenja za javnost, konferencije za medije, tribine,
brošure, korišćenje društvenih medija, i sl. Sve su
to aktivnosti koje vam mogu pomoći da pridobijete
širu podršku za vašu ideju.
bitno je da definišite predlog modela saradnje29,
vremenski period korišćenja prostora, međusobna
prava i obaveze povodom organizovanja programa,
itd. Nemojte se zadovoljiti usmenim obećanjima,
gledajte da sve bude regulisano pisanim ugovorom
o saradnji ili nekim drugim pravnim aktom.

- Umrežavanje i formiranje šire koalicije: Gle-

dajte da ujedinite slične akcije i ideje tako što ćete
uključiti srodne inicijative i grupe. Možete zajed-
nički da organizujete ulične akcije, oflajn i onlajn
peticije, razne promocije, i sl. a sve radi dobijanja
što veće podrške za vašu ideju. Bilo bi dobro uklju-
čiti i različite ustanove, predstavnike osnovnih i
srednjih škola, fakulteta, sve one koje imaju entu-
zijazam i volju da vam pruže prodršku za aktiviranje
neiskorišćenih prostora u vašoj zajednici.

OJP preporučuje:

++ Dobro je stvarati koalicije sa drugim

mrežama ili (ne)formalnim grupama, širiti
broj onih koji podržavaju vašu ideju, i graditi
saveze sa komercijalnim ili privatnim sekto-
rom i formirati što širu podršku u javnosti.

++ Lokalne samouprave su uglavnom spre-

mnije da ustupe prostor koji bi trebalo
renovirati ukoliko su potencijalni korisnici
prostora već obezbedili neka finansijska
sredstva za sređivanje ili adaptaciju prosto-
ra. Iz ovih razloga bilo bi dobro da unapred
znate kako ćete obezbediti sredstva za
sređivanje prostora (organizovanje kampa- 28 Više informacija o ‘’crowdfunding“ u Malom rečniku ter-
mina kampanje „Otvoreno o javnim prostorima“ na str. 70
29 Primer modela saradnje pronaći ćete na str. 42 - 43

38
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
3. OTKLJUČALI SMO PROSTOR...šta sad?
Tek kada prostor zauzmu ljudi, kada se u njemu
vrši određena funkcija i organizuju neke aktivnosti,
tada se može reći da je prostor zaista „oživljen“.
Međutim i posle osvajanja prostora ima dosta posla
ako mislite da opstanete i ponudite vašoj lokalnoj
zajednici trajnije rešenje u vidu nekog kulturnog
centra, omladinskog kluba, galerijskog prostora, i sl.
Napravi plan za izvora finansiranja već da uspostavite kombinovan
finansijsku održivost
a) Za sređivanje prostora
Da bi zapušteni prostor bio obnovljen u tehnič-
kom smislu, neophodno je zainteresovati potenci-
jalnog investitora (npr. gradske vlasti) i pridobiti
potrebna finansijska sredstva. Neophodno je da
određeni uticajni ljudi prepoznaju potencijal tog
prostora, da ga pretvore u svoje polje aktivnosti
i na taj način pomognu da ga ožive. Veoma je važ-
no da se ovaj postupak sprovodi promišljeno i sa
oprezom. Bilo bi dobro da ulaganja budu postepe-
na i u skladu sa stvarnim potrebama ljudi – korisni-
ka prostora, a nikako samo u skladu sa potrebama
investitora. Zato je potrebno da napravite dobar
plan za prikupljanje sredstava, da animirate mogu-
će donatore koji prepoznaju vašu ideju i prikupite
odgovorajuća sredstva za sređivanje prostora.30
30 Možete npr. konkurisati za finansijsku podršku preko
programa “Aktivne zajednice” koji sprovodi Balkanski fond
b) Za održavanje prostora i sprovođenje program-
skih aktivnosti
U većini slučajeva prilikom ustupanja javnih pro-
stora, organizacije i udruženja su same u obavezi
da plaćaju troškove održavanja prostora. Da biste
namirili troškove kirije, struje i vode, i drugih troš-
kova, morate imati dobar plan o finansijskoj održi-
vosti. Veoma je bitno da ne zavisite od samo jednog
izvor prihoda (od ulaznica, EU i drugih inostranih
fondova, opštinskih konkursa, pojedinačnih do-
nacija, donacija privatnih firmi itd.).31 Predstavite
vaše ciljeve i planove svim zainteresovanim stra-
nama koji su u mogućnosti da vam pomognu. Jedna
mogućnost je i da stupite u partnerstvo sa jednom
ili više organizacija ili udruženja kako biste lakše
za lokalne inicijative (BCIF) - http://www.bcif.org/Aktivne_
zajednice.htm.
31 Sve informacije o sredstvima za realizaciju najrazličiti-
jih programskih i projektnih aktivnosti, a koja su na raspola-
ganju organizacijama civilnog društva, opštinama, malim i
srednjim preduzećima, preduzetnicima i pojedincima može-
te pronaću u “Vodiču kroz potencijalne domaće i inostrane
izvore finansiranja”. Vodič pripremaju svake godine Građan-
ske inicijative, zajedno sa Timom za socijalno uključivanje i
smanjenje siromaštva, Kancelarijom za evropske integracije
Vlade Republike Srbije i TASCO Kancelarijom. Poslednje de-
veto izdanje možete pronaći na:
http://www.gradjanske.org/page/civilSocietyDevelope-
ment/sr/center/publications.html
39
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

održavali prostor i izlazili na kraj sa mesečnim troš-

kovima.

Uključivanje
volontera i šire zajednice

Vreme, trud i kreativnost ljudi koji su okupljeni

oko neke ideje, jedan su od najznačajnih resursa
koje možete da imate. Uključivanje različitih ljudi
u zajednici vam nudi kreativnija, potpunija i trajni-
ja rešenja. Bitno je da znate da pozitivne promene
u mnogim slučajevima ne zavise toliko od količine
obezbeđenog novca, koliko od entuzijazma, znanja
i motivacije uključenih ljudi. Mnogi problemi sa koji-
ma se susrećemo mogu biti rešeni i sa manje sred-
stava nego što se pretpostavlja ukoliko imamo mo-
tivisane volontere i ljude okupljene oko neke ideje.

OJP preporučuje:

++ Bitno je i da gradite partnerstva i sa-

radnju koja podrazumevaju integrisano
učešće svih sektora društvenog života:

- javni sektor (organi uprave, javne institucije i

preduzeća, država, grad, region...)
- privatni sektor (privatne institucije, preduze-
ća, strukovna udruženja, komore, banke, privat-
na lica)
- civilni sektor (udruženja, fondacije, zadužbine,
mediji i sl.).

40
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

41
Spoljašnost budućeg omladinskog kluba Špajz u Kikindi
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
STUDIJE SLUČAJA
Kikindski Špajz
Autorka teksta:
Vanja Sokolov
neformalna grupa Špajz
Mladima u Kikindi treba prostor. Kako bi mogli
kvalitetno da provode vreme i imaju mesto za sebe
i svoje vršnjake i vršnjakinje, grupa srednjoškolaca
je pokrenula inicijativu za osnivanje Omladinskog
centra Špajz.
Nije bilo lako. Dve godine pregovaranja, raznih
aktivnosti, promocije, sastanaka, održanih konce-
rata i uličnih okupljanja bilo je potrebno da bi upra-
va grada Kikinde početkom 2012. dodelila prostor
za Omladinski klub na besplatno korišćenje u na-
rednih 20 godina.
U početku smo samo imali dobru volju i ideju za
ime. A za to šta bi trebalo da se nalazi u Špajzu pi-
tali smo sve one koji će ga koristiti. Ispostavilo se
da mladima u Kikindi treba muzička soba, čitalač-
ki klub, prostor za kreativne aktivnosti kao što su
slikanje, snimanje, organizovanje izložbi, radionica,
volonterskih akcija i slično.
Inicijativu smo započeli sakupljanjem sredstava
u okviru projekta Balkanskog fonda za lokalne ini-
cijative (BCIF) – „Uspešni fundraising“. Dobili smo
42
zadatak da sakupimo 300.000 dinara za potrebe
Špajza, a ako u tome uspemo, BCIF će tu sumu ud-
vostručiti. Tako je počelo pravljenje kapa, šalova,
razglednica i različitih ukrasa i nakita koje smo po
simboličnim cenama prodavali na gradskom trgu u
Kikindi. To nam ipak nije obezbedilo dovoljno nov-
ca pa smo organizovali koncert lokalnih bendova
i novac od prodaje ulaznica odvojili za opremanje
Omladinskog centra. Mnogo ljudi je došlo, atmos-
fera je bila odlična a nakon toga, sve je više ljudi po-
čelo da podržava ideju Špajza kao mesta za mlade
u Kikindi.
Emitovanje omladinskih amaterskih filmova,
razni performansi na ulicama grada, prodaja razli-
čitih predmeta postepeno su davali rezultate. Sve
više ljudi nam se priključivalo i lokalna samoupra-
va je počela da se interesuje za našu inicijativu.
Predstavnici/e inicijative za Špajz su se uz pomoć
Kancelarije za mlade mnogo puta sastali sa pred-
stavnicima lokalne samouprave. Sve je išlo veoma
sporo i zato smo se trudili da vlastima, medijima i
javnosti u svakoj mogućoj prilici skrenemo pažnju
na sebe. Nekad smo bili i dosadni u svojim zahtevi-
ma ali je urodilo plodom!
Prostor za Omladinski klub Špajz dodeljen je na
besplatno korišćenje u narednih 20 godina. Špajz
se nalazi u Omladinskom naselju, desetak minuta
hoda od samog centra Kikinde. U Omladinskom
naselju se nalaze kamp kućice u kojima uglavnom
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

odsedaju mladi sportisti, takođe se nalazi i bina te

je Omladinsko naselje idealno mesto za razne ma-
nifestacije i druženja, ali i za kvalitetno provođenje
slobodnog vremena.

Na prostoru Špajza ima još dosta da se radi s

obzirom da je taj prostor nekada predstavljao muš-
ko i žensko kupatilo. Trenutno su unutrašnji zidovi
podešeni prema potrebama Omladinskog centra
ali to su samo grubi radovi. Još uvek treba da se
uvede struja i voda, celokupan prostor bi trebalo da
se okreči, da se menjaju prozori i vrata i još mnoge
druge stvari. Prema planu arhitekte, potrebno nam
je 4,5 miliona dinara da se prostor u potpunosti sre-
di i opremi za otvaranje i korišćenje. To je mnogo.
Svesni smo toga ali ne odustajemo! Nastavljamo
sa aktivnostima, sakupljanjem sredstava i širenjem
mreže ljudi i podrške za Špajz.

Kikindski Špajz preporučuje:

Stvarajte kontakte, širite mrežu aktivnih mla-

dih! Nikada ne znate ko vam može pomoći i u kom
trenutku, to je lekcija koju svi vremenom naučimo.

Uspostavite dobru saradnju sa predstavnicima

lokalne samouprave! Predstavite koje su prednosti
da opština bude uključena i da ustupi prostor baš
vama i za vašu ideju!

43
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

44
JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

45
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

46
JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

47
-KIKINDSKI
ŠPAJZ
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
Inicijativa za osnivanje Na tim sastancima smo doneli prve važne odluke i
Kriteriona u Beogradu
Autor teksta:
Radojica Bunčić
KulturPark
KulturPark je udruženje koje je osnovano 2011.
godine sa ciljem da razvija posebne projekte u
kulturi i afirmiše koncept ljudskih prava, posebno
među mladima. Do sada je započeto sprovođe-
nje sledećih projekata: Festival holandskog filma
„Highlights from the Lowlands – Dutch Cinema
Touring Serbia”, Muzej nasilja koji je započet u sep-
tembru 2012. godine i Kriterion - projekat omladin-
skog preduzetništva u kulturi.
KRITERION je jedinstven umetnički i preduzet-
nički koncept razvijen na kraju Drugog svetskog
rata od strane studenata u Amsterdamu, koji su
svoju borbu za nezavisnost spojili sa idejom ne-
zavisnog filma i kulturne scene u posleratnom
Amsterdamu. Ovaj koncept kombinuje kulturu sa
zapošljavanjem mladih i studentskim preduzetniš-
tvom. Nastao pre više od 60 godina, amsterdamski
Kriterion se razvio u instituciju koja postavlja i ra-
zvija filmske i kulturološke standarde na društve-
noj sceni Holandije. Do sada, pored amsterdam-
skog nedavno je isti projekat pokrenut i u Sarajevu.
Inicijativa za osnivanje Kriteriona u Beogradu
pokrenuta je u jesen 2011. godine, kroz komunikaciju
sa holandskim partnerima u okviru Festivala holan-
dskog filma. Pošto je ovakav koncept projekta veo-
ma specifičan, KulturPark je definisao neophodne
korake u cilju ostvarenja ideje. Iako smo udruženje,
mi ne posedujemo niti koristimo sopstvene prosto-
rije, pa su se aktivisti i aktivstkinje KulturParka sa-
stajali u privatnim stanovima ili gradskim kafeima.
50
definisali aktivnosti koje su neophodne kako bismo
od ideje pokušali da napravimo uspešnu priču o
omladinskom preduzetništvu u kulturi.
Da bi Kriterion zaživeo i postao uspešna priča,
bilo je potrebno da se sprovedu istraživanja o kul-
turnim ponudama, ali i potrebama mladih u Beo-
gradu, kao i da se pristupi izradi biznis plana. Biznis
plan je veoma važan za inicijative kao što je naša,
jer bez kvalitetne poslovne orijentacije nije mogu-
će obezbediti kvalitetne programe, dugoročnost,
kao i samoodrživost. Istovremeno, započeli smo
traženje mesta u gradu gde će se Kriterion nalaziti i
biti dostupan svima.
Nalaženje prostora, tj. zgrade za Kriterion je
proces kroz koji prolaze mnoge slične ili različite
inicijative, ne samo u Beogradu, već u raznim, ve-
ćim ili manjim sredinama. Važno je napomenuti da
za započinjanje procesa pronalaženja adekvatnog
prostora, bilo koja inicijativa mora imati jasan plan i
ciljeve. Sa preciznim planom i ciljevima lakše je tra-
gati za onim što vam je potrebno, ali i pregovarati
sa potencijalnim nadležnim institucijama u svrhu
dobijanja prostora.
Zato smo mapirali neke od prostora koji mogu
biti odgovarajući za stvaranje Kriteriona i poslali
dopise nadležnim službama za poslovne prostore
na nivou pojedinih gradskih opština – Savski venac
i Stari grad. Komunikacija sa predstavnicima lokal-
nih vlasti Savskog venca dala je odlične rezultate,
jer su nam oni dali konkretne ponude za pojedine
prostore koji postoje na teritoriji ove beogradske
opštine. U svakodnevnom radu razvoju Kriteriona
pomažu i Ambasada Kraljevine Holandije u Beogra-
du, Fakultet za dramsku umetnost, Projekat „Beo-
grad 2020“ kao i veliki broj pojedinaca/ki i partnera.
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Kako je potencijalni prostor za budući Kriterion i

neki od devastiranih beogradskih bioskopa, ostva-
rili smo komunikaciju sa Specijalnim sudom za or-
ganizovani kriminal. S obzirom na to da je većina
beogradskih bioskopa privatizovana pod nerazjaš-
njenim i nelegalnim uslovima, veliki deo imovine je
i dalje pod sporom. Zato se nadamo da će nam u
pronalaženju mehanizama za dobijanje dozvole da
jedan od napuštenih bioskopa renoviramo pomoći
i komunikacija sa Specijalnim sudom.

U ovom trenutku zajedno sa partnerskom or-

ganizacijom Young Urban Achievers iz Amsterda-
ma radimo na definisanju biznis plana i marketing
strategije Kriteriona, paralelno razvijajući mrežu
potencijalnih donatora i partnera u nevladinom i
biznis sektoru. Takođe, nastavljamo intenzivne ak-
tivnosti na nalaženju odgovarajuće lokacije u kojoj
će ideja Kriteriona postaviti koncept omladinskog
preduzetništva u kulturi, takođe i u praksi.

51
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

52
JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

53
 Napušteni javni prostori predstavljaju nacionalni r
vrednosti. S obzirom na to da mnogi propadaju, da l
ilnog društva mogle da ih očuvaju ako bi im se ustu

IN
ZA
KR
BE
 resurs od izuzetne
li bi organizacije civ-
upili na korišćenje?

NICIJATIVA
A OSNIVANJE
RITERIONA U
EOGRADU
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
STVARANJE MESTA:
Autorke teksta:
Ivana Vulić i Jelena Jureša
Inicijativa za Društveni centar
„Postoje dva načina da se ne pati. Prvi mnogima uspeva:
prihvatiti pakao i postati deo njega do te mere da ga ne
primećuješ. Drugi je rizičan i zahteva neprekidnu pažnju
i učenje: usred pakla tražiti i prepoznavati ono što nije
pakao, i činiti da traje, dati mu prostor.”
I. Calvino
Inicijativa za Društveni centar nije nastala kao
organizacija, institucija, niti kao planirani i organi-
zovani društveni pokret, već kao građanska inici-
jativa ljudi koji dugo žive u Novom Sadu, a nemaju
adekvatno mesto za susrete i razmenu, odnosno za
rad, druženje i učenje od drugih, o drugima i sa dru-
gima (Volić et al, 2012). Istovremeno, ona je bila
posledica višegodišnjih napora drugih inicijativa
u Novom Sadu za okupljanjem organizacija trećeg
sektora. Svest o tome da prostor budućeg Druš-
tvenog centra mora biti prostor snažne simboličke
priče, povezane sa društveno-političkim i kultur-
nim kontekstom društva prerasla je u odluku da se
prostor kasarne “Dr. Arčibald Rajs” u Novom Sadu
pretvori u javni. Za datum ulaska simbolično je iza-
bran Dan vojske, praznik nekadašnje Jugosloven-
ske narodne armije. Kasarna je čekala na prodaju
nekoliko godina, a gradske i pokrajinske strukture
nisu pokazivale nikakvu želju da ovaj objekat uči-
ne funkcionalnim. U eri neoliberalnog kapitalizma
koji profit i tržište postavlja iznad svega, pravo na
grad se pokušava ustanoviti kao jedno od osnovnih
ljudskih prava. Pomenuti vojni objekat u trenutku
planiranja njegovog otvaranja ka građanima i široj
javnosti bio je uključen u Master plan o nepokret-
56
nostima Vojske Srbije koje nisu neophodne za nje-
no funkcionisanje.
Tokom tromesečnih priprema članovi Inicijative
slali su molbe relevantnim licima, razgovarali sa
predstavnicima Vojske, sastajali se sa novinarima,
slali obaveštenja medijima, svoje aktivnosti tran-
sparentno najavljivali na web sajtu, držali radne
sastanke otvorene za javnost na kojima je svako
bio slobodan da se priključi. Skretali su pažnju
na razlike između skvotiranja iz nužde na koje se
najčešće odlučuju stambeno ugrožena lica i skvo-
tiranja kao političkog čina. Indiferentan odnos,
nedostatak sluha i volje za dijalogom ukazao je na
iskrivljen stav nadležnih ustanova, koji podržava
mogućnost da određeni objekat stoji prazan i pro-
pada, nasuprot mogućnosti da se održava i bude
u funkciji građana i građanki dok se ne reši njegov
pravno-imovinski status.
Na dan zimskog solsticija, 22. decembra, tač-
no u podne, smrzavajući se po eskimski hladnom
danu, napokon su prekoračili granicu, otvorili kapiju
napuštene kasarne, i ušli u prostor za koji će im se
kasnije hiljadu puta reći da nije njihov32
Ulazak u kasarnu je predstavljao simboličan
čin, netipičan oblik društvenog angažmana čiji je
osnovni cilj bilo ukazivanje na značaj čuvanja jav-
nog prostora od privatizacije, kojom se prostor
otuđuje i postaje nepristupačan građanima. Iz tog
razloga netipičnost ukazivanja na posledice priva-
tizacije javnog prostora posedovala je legitimitet i
opravdanost i predstavljala je mogući validan oblik
građanske reakcije na postojeće stanje.
Stalkerovski prizor apokaliptično praznog i za-
puštenog prostora ubrzo je smenio prizor kolektiv-
32 Sebić M. (2012), Inicijativa za Društveni centar : Voglia-
mo fabbriche... ili kako voleti Novi Sad, uprkos svemu?, Nova
Misao, br 15. str 71
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
nog rada, koji na momente podseća na hepening.
Metle, krpe, lišće... Mnogi, prvi put sa ove strane
ograde, začuđeni su razmerama prostora ali i raz-
merama njegove zapuštenosti.33
U tri nedelje postojanja Društvenog centra
u prostoru Kasarne održano je: 18 edukativnih,
kreativnih i humanitarnih radionica, 12 muzičkih
programa, 9 tribina i okruglih stolova, 6 filmskih i
video programa, 3 izložbe, 5 književnih programa,
5 performansa i 17 sportsko-rekreativnih sadržaja.
Organizovano je više humanitarnih akcija koje su
rezultirale sakupljanjem i deljenjem novogodišnjih
paketića deci iz Svratišta. Svakodnevno su organi-
zovane radne akcije čišćenja i sređivanja objekata,
kao i zajednički obroci, otvoreni i besplatni za sve.
Svi programi održani u napuštenoj kasarni “Dr Arči-
bald Rajs” bili su besplatni i otvoreni za javnost.
U petak, 13. januara 2012, brutalnom akcijom
sprovedenom od strane vojske i policije, bez ika-
kvog pismenog obrazloženja, država je izbacila ak-
tiviste iz prostora kasarne, zaključala kapiju i one-
mogućila pristup u prazan i napušten prostor. Ova
represivna mera nedvosmisleno je podsetila na ne-
mila dešavanja iz ne tako daleke prošlosti i praksu
da država primenjuje silu protiv svojih građana. Pri-
padnicima Društvenog centra nije objašnjeno ko je
nalogodavac izbacivanja, niti im je predočen pravni
dokument na osnovu kojeg je zatraženo da napuste
objekat. Kada su to pitanje postavili vojnoj policiji,
ona ih je uputila na Komandu korpusa gde 14. janu-
ara odgovorna lica nisu umela da im odgovore. Ak-
tivistima i aktivistkinjama se do danas nije obratio
niko iz nadležnih institucije, te i dalje nije razjašnje-
no odakle potiče odluka o izbacivanju.
Izbacivanje aktivista iz prostora bivše kasarne
„Dr Arčibald Rajs“, bez pružanja ikakve mogućno-
33 Ibid
sti za dijalog, jeste primer loše prakse rešavanja
već otvorenih pitanja o napuštenim objektima u
državnom vlasništvu, ne samo u Novom Sadu nego
i u celoj zemlji. Nameštaj i stvari (knjige, umetnički
predmeti, alat) koje su građani i građanke donirali
Društvenom centru tokom tri nedelje aktivnosti
u kasarni, prebačene su u napuštenu prostoriju u
bivšoj industrijskoj četvrti Novog Sada na Limanu,
koja se naziva Kineska četvrt. Prostorije u koje su
prebačeni nameštaj i stvari su u vlasništvu JP „Po-
slovni prostor“, te je logičan sled događaja bio da
se stvari koje su donirali građani prebace u prostor
koji je napušten, a u vlasništvu je Grada. Gradska
uprava je ovaj gest protumačila kao poziv na sarad-
nju, što i jeste bio njegov krajnji cilj i počeli su pre-
govori zajedno sa JP „Zavod za izgradnju grada“ o
pronalaženju i funkcionalnom i tehnološkom opre-
manju prostorija namenjenih Društvenom centru.
Međutim, sa promenom vlasti odnosno partijske
strukture u Gradskoj upravi u septembru 2012. go-
dine, zaustavljeni su dalji pregovori sa Gradskom
upravom Novog Sada,
Aktivisti Društvenog centra su i posle izbaciva-
nja iz kasarne nastavili da deluju i rade, učestvujući
u aktivizmu i konstruktivnom kritikovanju aktivno-
sti vezanih za urbanu sredinu. Pojedine organizaci-
je su u svoje delovanje uključili i propitivanje situ-
acije javnih i napuštenih prostora, kao i ugroženih
prostora koje je potrebno revitalizovati. Prostor u
Kineskoj četvrti u koji su prebačene stvari koristi
se po potrebi, mada ne predstavlja mesto okuplja-
nja prvobitne grupe aktivista Društvenog centra.
Ovaj prostor je postao mesto delovanja nove grupe
ljudi, od kojih su pojedini bili uključeni u Inicijativu
za društveni centar. Dalje aktiviranje prostora u
Kineskoj četvrti preuzela je asocijacija Anuhs, sa-
činjena od neformalnih grupa i pojedinaca koji se
bave kreativnim, socijalno-humanitarnim i ekološ-
kim temama. Jedan od ciljeva njihovog delovanja je
57
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
animiranje stanovništva Novog Sada da osposobe i
ožive napuštene nekorišćene prostore na području
Kineske četvrti, a sve u cilju stvaranja autonomne
kulturne zone.
STVARANJE MESTA II deo – Ljudi stvaraju nova
mesta
Pored grupa i pojedinaca okupljenih u Kineskoj
četvrti, koji deluju autonomno i nezavisno od Druš-
tvenog centra, pojavile su se i potpuno nove grupe
ljudi, nastale na osnovu sličnih interesovanja i me-
đusobnog povezivanja. Ove grupe ljudi deluju tako-
đe nezavisno od Društveneog centra, što ukazuje
na to da je Društveni centar od prostora kasarne,
gde su svi bili objedinjeni PROSTOROM, prera-
stao u apstraktan pojam – IDEJU, gde se osnovni
postulati ujedinjenja i zajedništva realizuju preko
prirodno stvorenih veza i interesovanja. Ovde se
vidi i suštinska snaga Inicijative za Društveni cen-
tar, koja je težila okupljanju, razumevanju, učenju i
saradnji. Na početku je prostor kasane bio gene-
rator okupljanja, a posle su se veze razvijale same,
upoznavanjem i prepoznavanjem ljudi sa sličnim
težnjama. Univerzalne karakteristike ovih grupaci-
ja su sledeće:
- ljudi koji ih čine su se upoznali i povezali preko
- Inicijative za društveni centar,
- imaju fleksibilnu strukturu,
- međusobno sarađuju,
- pokretači su novih inicijativa i preduzetničkih
inovacija.
Grupe koje trenutno postoje i deluju, a nastale
su u periodu nakon izbacivanja iz kasarne „ Dr. Arči-
bald Rajs“ su sledeće:
Re:Spejs je proizvod umetničkog i kreativnog
povezivanja ljudi koji su se upoznali zahvaljujući
58
Društvenom centru. To je prostor unutar kojeg se
razvija studio za audio i vizuelnu produkciju, kao i
laboratorija za eksperimente na polju umetnosti, a
u planu je i pokretanje nezavisnog internet radija.
Re:Spejs je zasnovan na verovanju da kreativno
produktivno okruženje osnažuje zajedničku krea-
tivnu ekspresiju, a život čini zanimljivijim, produk-
tivnijim i zabavnijim.
Mobilna kuhinja je pokretna kuhinja koja može
da se prilagođava različitim situacijama i događa-
jima – od seminara i kampova, preko uličnih i anga-
žovanih akcija, pa sve do protesta koji su u skladu
sa ciljevima mobilne kuhinje, a to je stvaranje bo-
ljeg mesta za život. Mobilna kuhinja nastoji da reci-
klira hranu, podrži lokalne proizvođače, te da kuva
sezonski. Ugleda se na mobilne kuhinje koje su na
alternativnoj zapadnoj sceni razvijene do te mere
da mogu podržati akcije gde se kuva i za nekoliko
hiljada ljudi.
Vojvodina Coworking projekat je zamišljen kao
zajednički radni i kreativni prostor (hub) različitih
nezavisnih profesionalaca usmerenih ka preduzet-
ništvu utemeljenom na umrežavanju i obavljanju
samostalne delatnosti. Coworking olakšava profe-
sionalnu samodrživost, pokretanje vlastitog posla
ili unapređenje postojećeg poslovanja. Coworking
prostor je ekonomičan i u skladu sa stvarnim potre-
bama ljudi koji ga koriste. Specifičan je i po tome
što ljudi koji ga koriste imaju benefit jedni od dru-
gih i na taj način postaju saradnici i potencijalni kre-
atori novih ideja i projekata.
MESTA je organizacija koja se kroz teoriju i
umetničko delovanje bavi mestom kao memorij-
skom podlogom za kreiranje individualnog ili kolek-
tivnog identiteta, zatim mestom kao prostorom u
koji se upisuju življena iskustva, mestom kao medi-
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

jem za kreiranje strategija sećanja i zaboravljanja, i KORIŠĆENA LITERATURA:

mestom kao mentalnim poljem i poljem ideja.
Umesto zaključka
Ako prostor shvatimo kao dokument u koji ge-
neracije godinama i decenijama upisuju tragove
stvarajući identitet mesta, onda se pokušaji rani-
jih generacija da ostave svoje identitetske otiske
urušavaju građenjem novih, najčešće bezličnih i
trošnih prostora stvaranih bez svesti o stvarnim
potrebama stanovništva. Nastajanje Društvenog
centra treba shvatiti kao fluidan proces, živi orga-
nizam, kao ideju, ali kao i delo. Na stvaranje Inici-
jative za Društveni centar uticali su brojni činioci i
brojne inicijative koje su postojale u Novom Sadu
godinama ranije. Mesto susreta koje je nedostajalo
Novom Sadu, dogodilo se u jednom kratkom i vrlo
intenzivnom periodu, te se ideja koja je evolvirala
u Delo nastavila razvijati prirodno. U tom smislu i
budućnost Društvenog centra nije moguće predvi-
deti. Pojedinci koji su se prirodno prepoznali u od-
nosu na svoja interesovanja i kreativne discipline
nastavljaju da kroz zajedničko delovanje doprinose
jačanju ideje o važnosti prava na grad.
Harvey, D. (2003) The Right to the City, Interna-
tional Journal of Urban and Regional Research,
Volume 27.
Volić, I., Vujkov, N., Bošković, J. (2012) Društveni
centar u Novom Sadu – utopija, realnost, utopi-
ja. Architectural Approach, No.2.
Sebić, M. (2012) Inicijativa za Društveni centar:
Vogliamo fabbriche... ili kako voleti Novi Sad,
uprkos svemu? Nova Misao, br 15.
Društveni centar – potreba, akcija, realizacija
(2012) http://pescanik.net/2012/01/drustveni-
centar-%E2%80%93-potreba-akcija-realiza-
cija/
Inicijativa za Društveni centar, Umesto raz-
govora – policija, saopštenje za javnost
(2012), http://www.drustvenicentar.org/index.
php?option=com_content&view=article&id=15
8%3Aumesto-razgovorapolicija&catid=2%3A
press-kit&Itemid=7&lang=sr

22. decembra 2012. godine navršiće se godinu

dana od pokušaja stvaranja Društvenog centra u
kasarni „Dr. Arčibald Rajs”. Prostor Kasarne i dalje
nije u funkciji, a javnost nije upoznata sa njegovom
budućom namenom. Objekat unutar kompleksa
kasarne koji je korišćen kao prostor Društvenog
centra, danas je skriven od pogleda javnosti. Nai-
me, gotovo godinu dana posle izbacivanja aktivista
iz „prostora Društvenog centra”, Vojska je građa-
nima uskratila pravo ne samo na korišćenje ovog
prostora, već i pogled na njega, stavljajući preko
postojeće kapije teške metalne panele. Postavlja
se pitanje uloge ovog performativnog čina i poruke
koja je time poslata javnosti.

59
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
Planeta Inovativaca
u osvajanju javnih
prostora Smedereva
Autor teksta:
Marko Petković
neformalna grupa Planeta inovativaca
Planeta Inovativaca je neformalna grupa mladih
koju čine srednjoškolci, studenti i drugi mladi koji
žele da daju svoj doprinos gradu u kome se nalaze.
Okupili smo se početkom 2010. godine sa namerom
da pokrenemo mlade u Smederevu da preuzmu
inicijativu, bave društveno-korisnim radom i urade
nešto za sebe.
Apatija, bolesti zavisnosti, loše provođenje
slobodnog vremena, neinformisanost, nezaintere-
sovanost, nezaposlenost, nekultura... sve su to „bo-
lesti“ oko 17 000 mladih koji žive u Smederevu. Za-
jedno sa Kancelarijom za mlade radili smo na tome
da što više svojih vršnjaka i vršnjakinja motivišemo
da nam se pridruže u raznim akcijama.
Kroz druženje i stalni kontakt, shvatili smo da
bi otvaranje Omladinskog centra u kom bi se mla-
di okupljali razdrmalo i probudilo ovaj grad. Kako
bi pokrenuli čitavu priču, organizovali smo potpi-
sivanje peticije za osnivanje Omladinskog centra.
Zahvaljujući sredstvima koja smo dobili od Balkan-
skog fonda za lokalne inicijative, dobili smo šansu i
podršku da budemo još istrajniji u ostvarenju svoje
ideje.
Sakupljanje potpisa za podršku osnivanju Omla-
dinskog centra organizovali smo na glavnom grad-
skom trgu u više navrata. Peticija je takođe bila i na
internetu što nam je veoma pomoglo u zadobijanju
60
što šire podrške. U roku od šest meseci, u intervalu
od aprila do septembra, onlajn peticiju na internetu
je podržalo oko 600 ljudi, a samu peticiju na štan-
dovima potpisalo je oko 900 ljudi. Tim potpisima
dobili smo snažnu podršku za inicijativu za osniva-
nje Omladinskog centra u Smederevu. Volonteri i
volonterke, glumačke grupe, plesne grupe... svi su
se sakupljali oko našeg štanda. Igrom, plesom ili
glumom privlačili su prolaznike, delili im promotiv-
ne materijale šireći pozitivnu energiju i našu ideju o
Omladinskom centru.
Đački parlamenti iz šest srednjih škola Sme-
dereva priključili su se inicijativi koju je od samog
početka podržavala i Kancelarija za mlade našeg
grada. U seriji sastanaka i širenja priče, sastali smo
se i sa predstavnicima lokalne samouprave. Pred-
stavili smo im inicijativu koju su oni podržali i složili
se sa našim predlogom.
Bivši Dom JNA propada napušten i ničemu ne
služi. Mladi Smedereva žele da organizuju progra-
me, izložbe, svirke i edukacije za svoje vršnjake i
vršnjakinje, ali se problem nedostatka prostora
gotovo uvek pojavljuje. Zašto im ne pomoći da se
problem prostora reši i da se već jednom stane na
put odlaženju mladih iz Smedereva koji traže bo-
lje uslove za život? Starije generacije pamte da su
se baš na ovoj lokaciji nekada često organizovale
igranke i ostala zanimljiva dešavanja namenjena
mladima i svima koji se tako osećaju. Uz šalu, smeh
i maštanje, slobodno vreme se korisnije i kvalitetni-
je provodilo, a rađale su se i nove inicijative i pokre-
tale mnoge pozitivne ideje.
Upravo zato pokušavamo da u svim pregovori-
ma, lokalnim vlastima objasnimo da takav prostor
ponovo može da oživi i ponovo postane kultno me-
sto za sve mlade. Napušteni objekat blizu parka
kod osnovne škole „Dimitrije Davidović“ i prostor
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

„Enigma“ takođe nude mogućnosti za razvoj i po- Imamo podršku građana i građanki Smedereva,
dršku mladima u Smederevu. Ovo su samo neki od motivisani smo i nećemo odustati od naše ideje da
prostora koje smo mapirali. Smederevo dobije Omladinski klub. Nastavljamo
pregovore sa lokalnim vlastima...Otključavamo jav-
ne prostore!
Gradska vlast je saslušala naše ideje o Omla-
dinskom klubu, ali do danas nije pokazala veću za-
interesovanost da nam pomogne u relizaciji iako je
usvojen Lokalni akcioni plan za mlade Smedereva
2010–2014. godine u kojem piše da nedostaje Klub
za mlade tj. usluge koje bi on pružao omladinskim
grupama i pojednicima. U akcionom planu tako-
đe stoji da nedostaju prostori koji su prilagođeni,
raspodeljeni i besplatni za udruženja i amaterske
grupe mladih.

61
-PLANETA
INOVATIVACA
U OSVAJANJU
JAVNIH
PROSTORA
SMEDEREVO
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
UNDERGRAD i javni gradu (na prometnim ulicama, parkingu, prostoru
prostori Užica
Autor teksta:
Danilo Stojić
neformalna grupa UNDERGRAD
Undergrad je nezavisna umetnička produkcija i
grupa koja postoji i deluje od 2000. godine uglav-
nom u Užicu i okolini. Pored organizacije različitih
kulturnih događaja, bavimo se izdavačkom, nezavi-
snom video i filmskom produkcijom, street art-om
i drugim kreativnim aktivnostima. Na ovaj način
Undergrad nastoji da ostavi trag i na svoj način
učestvuje u kreiranju nezavisne umetničke scene
Užica i okoline već više od deset godina.
Za sve ovo vreme, nemamo sopstvene prostori-
je ni kancelariju već delujemo iz privatnih domova,
prostorija partnerskih organizacija i slično. Kroz
svoje akcije mnogo puta smo apelovali na značaj
korišćenja napuštenih javnih prostora. Bez obzira
da li se to radilo o site-specific umetničkim ak-
cijama ili akcijama zauzimanja napuštenih javnih
prostora, uglavnom u zatvorenoj sredini kakvo je
Užice, ovakva priča nije imala previše efekta. Evo
hronologije naših aktivnosti ovog tipa:
2005. godine – u proizvodnoj hali napuštene
tekstilne fabrike Frotex, Undergrad je organizovao
modnu reviju mlade autorke Ranke Delić i promoci-
ju muzičke kompilacije 031: Ispad iz rupe.
Od 2005–2008. godine – Undergrad sarađuje sa
E-761: Programom za umetnost i kulturu i deli njiho-
vu kancelariju u Narodnom pozorištu Užice; odatle
se realizuje veliki broj različitih site-specific akcija,
od kojih su verovatno najzanimljivije internacio-
nalne pozorišne produkcije na raznim mestima po
64
stare hidrocentrale, u muzejskim trezorima, u na-
puštenom železničkom tunelu). U ovom periodu je
realizovana i ulična galerija Art pijaca koja i dalje
postoji kao otvoreni izložbeni prostor. Tada smo
učestvovali i u studiji Umetnost u javnom prostoru,
koja se realizovala u saradnji sa Arhitektonskim fa-
kultetom Univerziteta u Beogradu.
2008. godine – akcija zauzimanja napuštene
streljane u centru grada. Prostor bivše streljane i
kuglane bio je napušten skoro 15 godina i imao od-
lične uslove da postane novo alternativno kulturno
žarište. Zato je grupa mladih kreativaca odlučila
da ga zauzme i uredi osllikavanjem praznih zidova
grafitima i različitim crtežima i stvarajući nešto
od osnovne infrastrukture. Inicijativi za sređiva-
nje ovog prostora se osim Undergrada pridružila i
ekipa mladih skejtera Užica a prostor smo dodatno
oživeli postavljanjem mini rampe za skejt unutar
zgrade. Ali samo posle manje od deset dana borav-
ka u tom prostoru, bili smo grubo najureni od strane
policije. Početak ove akcije je zabeležen u kratkoj
dokumentarnoj formi  Omladinski centar i možete
ga videti na ovom linku: http://vimeo.com/672718 .
Priča sa javnim prostorima se u Užicu nastav-
lja krajem 2011. godine kada je Dom vojske Grad-
skom kulturnom centru Užica ustupio prostor
za obavljanje svojih delatnosti i programa. To je
jedan od prvih primera dobre saradnje lokalne
samouprave i Vojske Srbije sa nekom gradskom
kulturnom institucijom. Tokom 2012. posle us-
postavljanja Gradskog kulturnog centra Užice,
u bivšem Domu JNA, videli smo šansu da se više
posvetimo zagovaranju za pribavljanje nekog
sopstvenog kutka u gradu, ali i da skrenemo pa-
žnju ljudi na veliki broj napuštenih i neiskorišće-
nih prostora u našem gradu. Zato smo u okviru
revije edukativnih radionica i umetničkih akcija
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Nova era sa brojnim partnerima i Građanskim

inicijativama organizovali tribinu o (ne)iskorišće-
nim javnim prostorima Užica. Ovom prilikom pri-
družile su nam se brojne javne ličnosti, mladi iz
Užica i drugih gradova koji su sa domaćom publi-
kom podelili svoja iskustva u borbi za osvajanje i
otključavanje javnih prostora svojih gradova.

Nakon ove tribine, pitanje napuštenih prostora

Užica je javno otvoreno a za tim su usledili sastan-
ci sa zvaničnicima i nekim od organizacija koje su
dobile svoj prostor u novoformiranom Gradskom
kulturnom centru. Sve je ovo rađeno sa ciljem da se
istraži mogućnost da neki od prostora u Užicu koji
gotovo već deceniju i više stoje prazni i napušteni,
postanu kreativno žarište Undergrada i drugih ini-
cijativa koje čine veliki deo nezavisne umetničke
scene grada a i šire.

U momentu pisanja ovog teksta, pregovori tra-

ju. Kao jedan od važnih elemenata u našoj inicija-
tivi, sastavili smo predlog protokola o poslovnoj-
tehničkoj saradnji. Oslanjajući se na ovaj predlog,
sastanke i nastavak zagovaranja, nastavljamo bor-
bu za osvajanje gradskog prostora.

65
 UŽICE
-UNDERGRAD
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
ZAKLJUČAK I PREPORUKE
Sve veći broj domaćih primera „oživljenih“ jav-
nih prostora pokazuju da postoji interes i volja da
se takvi poduhvati i inicijative sprovedu u delo.
Mladi, predstavnici/e organizacija civilnog druš-
tva i različitih neformalnih grupa (uopšte: građani i
građanke), polako ali sigurno postaju svesniji da u
njihovim gradovima/opštinama postoji veliki broj
napuštenih prostora koje baš oni svojim idejama i
aktivnostima mogu oživeti. Oni uviđaju da napušte-
ne zgrade, bioskopi, prazni domovi kulture, neisko-
rišćeni vojni objekti uz malo truda i organizovanosti
mogu biti revitalizovani, sređeni i ponovo iskorišće-
ni. Pokrećući ovakve inicijative, građani i građanke
polako uviđaju da sopstvenim delovanjem mogu
drastično promeniti svoje okruženje nabolje, čineći
dobro za sebe, svoje komšije, porodicu, zajednicu...
S druge strane, videli smo da su osnovne pre-
preke u „otključavanju“ neiskorišćenih i napuštenih
javnih prostora od „onih koji poseduju ključeve“:
- Nepostojanje kako nacionalne tako ni lokalne
strategije ustupanja ili davanja na korišćenje ra-
zličitih prostora
- Nepoštovanje i nesprovođenje lokalnih razvoj-
nih dokumenata u kojima postoji definisano
ustupanje prostora ili saradnja sa udruženjima
- Zatvorenost i netransparentnost u radu lokal-
nih i nacionalnih institucija
- Nesređena i neusklađena zakonska regulativa
koja uređuje ovu oblast
68
- Nepostojanje decentralizovanog političkog
sistema u Srbiji. Prevelika zavisnost lokalnih
samouprava od različitih nacionalnih tela, kako
u upravljanju lokalnim budžetom tako i u odluči-
vanju
- Politiziranost lokalne zajednice i donošenje
odluka u korist pripadnika/ca određene politič-
ke partije
- Jačanje različitih privatnih interesa koji su u su-
protnosti sa opštim interesima društva
- Ekonomska nerazvijenost i nestabilnost
Videli smo takođe osnovne izazove i prepreke
koje se mogu javiti kod same grupe ili inicijative
koje traže prostor:
- Neorganizovanost članova/nica grupe, odu-
stajanje pred prvom preprekom, nedovoljno str-
pljenje za pregovore sa lokalnom zajednicom ili
državnim organima
- Intervencije u/na napuštenim prostorima u
praksi često su orijentisane na uži krug kori-
snika/ca i publike. Zbog svoje nekomercijalne
prirode i anonimnosti, one često ostaju nedo-
stupne za širu javnost, što može doprineti još
većoj nezainteresovanosti lokalnih vlasti i daljoj
zapuštenosti prostora.
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
- Široko raspostranjena predrasuda da se u na-
puštenim i zapuštenim prostorima uglavnom
okupljaju „problematične“ društvene grupe
Bilo da ste pokrenuli inicijativu za dobijanje pro-
stora, bilo da to planirate, ili ste samo prelistavali
ovaj priručnik, iskreno se nadamo da vam je, makar
i u najmanjoj meri, koristio. Kroz mnogo saveta,
objašnjenja zakona, strategija, lokalnih razvojnih
dokumenata i studije slučaja, pokušali smo da vam
skrenemo pažnju na sve izazove i probleme koje
borbu za prostore u Srbiji prate.
U nastavku zaključka, formulisali smo prepo-
ruke za sve one koji pokušavaju da otključaju neki
prostor ali i za one u čijim se rukama ti ključevi na-
laze.
++ Predstavnicima/cama organizacija
civilnog društva, formalnim i neformal-
nim grupama i pojedincima/kama koji
traže prostor, OJP PREPORUČUJE:
OSMIŠLJAVANJE PROGRAMA: Prostor sam po
sebi ne sme biti cilj, najbitinije je napraviti zani-
mljiv i sadržajan program koji bi mogao dugo-
ročno da doprinese razvoju društva i vaše lokal-
ne zajednice. Na ovaj način privući ćete pažnju
vaših sugrađana/ki, medija i šire javnosti. Or-
ganizovanjem aktivnosti pre samog konačnog
osvajajanja prostora šaljete poruku da je dosta
toga moguće i u napuštenom prostoru, a da će
još više akcija i programa moći da se realizuje
nakon što se prostor u potpunosti oživi.
PREGOVARANJE + PROMOCIJA: Vaša je odluka
za koji ćete se od načina opredeliti da se borite
za prostor ali akcije u/na prostoru uvek je
dobro kombinovati sa širokom promotivnom
kampanjom i stalnim dijalogom i pregovaranjem
sa vlasnikom prostora.
SKRETANJE PAŽNJE NA VOJNU IMOVINU:
Pokrenite pitanje korišćenja vojnih objekata ako
se neki od njih nalazi i na teritoriji vaše opštine i
grada. I pored toga što je procedura kompliko-
vana, ne treba odustati od aktuelizovanja ove
priče i postavljanja pitanja korišćenja ovih obje-
kata.
UMREŽAVANJE: Dobro je stvarati koalicije sa
drugim mrežama ili formalnim i neformalnim
grupama, širiti broj onih koji podržavaju vašu
ideju, i graditi saveze sa komercijalnim ili pri-
vatnim sektorom i formirati što širu podršku u
javnosti. Pokrenite blog, sajt, Fejsbuk stranicu,
Tviter profil. Neka vam društveni mediji budu
najveći saveznici.
DETALJNO PLANIRANJE: Lokalne samouprave
su uglavnom spremnije da ustupe prostor koji
bi trebalo renovirati ukoliko su potencijalni ko-
risnici prostora već obezbedili neka finansijska
sredstva za sređivanje ili adaptaciju prostora. Iz
ovih razloga bilo bi dobro da unapred imate plan
kako ćete obezbediti sredstva za sređivanje
prostora.
POZNAVANJE PRAVNE REGULATIVE: Poziva-
njem na zakone, strategije i različite nacional-
ne i lokalne razvojne dokumente, dajete svojoj
inicijativi jačinu, pravnu utemeljenost i što je
najvažnije: LEGITIMITET. Političari su na vlasti
jer su ih građani/ke slobodno birali. Izglasava-
njem određenog dokumenta, oni su dužni da
ga poštuju i primenjuju. Koristite svaku priliku
i pravnu definiciju u svom zagovaranju da ih na
to podsetite. Jedna od vaših aktivnosti mogla bi
da bude udruživanje i pravljenje šire kampanje
69
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
za menjanje pravnog okvira za ustupanje javnih
prostora. Moćete pokrenuti inicijativu da se pi-
tanje dostupnosti javnih prostora i njihove upo-
trebe od strane mladih ili organizacija civilnog
društva stavi na dnevni red i uvrsti kao jedno od
prioritetnih pitanja u vašoj lokalnoj zajednici.
U nastavku ćemo se fokusirati na sve one koji
„drže ključeve“ javnih prostora, tj. na razne donosio-
ce odluka. Pokušaćemo da ponudimo načine na koje
država i lokalne samouprave mogu da razviju sistem
i legislativu u oblasti korišćenja i prenamene javnih
prostora, tako da ujedno pomognu u rešavanju ne-
dostatka prostora za delovanje raznih formalnih i
neformalnih grupa, udruženja građana i pojedinaca.
Ovaj skup preporuka namenjen je donosiocima odlu-
ka na nacionalnom i lokalnom nivou: 34
++ OJP preporučuje institucijama
na nacionalnom nivou:
1. KORIŠĆENJE VOJNE IMOVINE: S obzirom
na to da za određene vojne objekte čija je komer-
cijalizacija predviđena Master planom, nema za-
interesovanih kupaca u toku dugog vremenskog
perioda, Ministarstvo odbrane može pomoći rav-
nomeran razvoj lokalnih samouprava time što bi
pod određenim uslovima, lokalnoj samoupravi na
čijoj se teritoriji objekat nalazi, isti ustupilo na ko-
rišćenje. Jasnim definisanjem uslova pod kojim bi
lokalna samouprava bila u obavezi da određeni deo
vojnog objekta ustupi na korišćenje udruženjima,
ustanovama kulture, centrima za socijalni rad ili
obrazovnim institucijama, pomoglo bi se ispunja-
34 Regionalni nivo je izostavljen usled neujednačenog ure-
đenja, tj. različitih struktura u različitim sektorima. Međutim,
treba napomenuti da je regionalni nivo veoma bitan i da bi ga
trebalo dalje razvijati kroz međuopštinsko povezivanje.
70
vanju potreba različitih inicijativa koje u brojnim
lokalnim sredinama traže prostor za svoje aktivno-
sti. Na ovaj način, lokalna samouprava odnosno Mi-
nistarstvo odbrane, doprinelo bi širenju aktivnosti
i programa koji su u opštem interesu zajednice do
trenutka kada lokalna samouprava stekne uslove
da određeni prostor otkupi ili sklopi ugovor o dru-
gačijoj nameni vojnog objekta u skladu sa odredba-
ma Master plana.
2. DONOŠENJE NACIONALNE STRATEGIJE RA-
ZVOJA CIVILNOG DRUŠTVA: Izrada Strategije za
razvoj civilnog društva u Republici Srbiji je jedan
od prioriteta Kancelarije za saradnju sa civilnim
društvom. Cilj Strategije je da se dugoročno jasno
definišu problemi OCD u Srbiji, ukaže na ograniča-
vajuće faktore razvoja OCD, definišu potrebe civil-
nog društva, pravci razvoja, dogovori jasna podela
odgovornosti za proces primene i uspostavi sistem
monitoringa i evaluacije implementacije strategije.
Donošenje Nacionalne strategije koja jasno defi-
niše uloge svih aktera u ustupanju javnih prostora
na korišćenje organizacijama civilnog društva i na
taj način usmerava buduće inicijative na lokalnom
nivou, mora biti prioritet. Građanske inicijative će
u narednom periodu zagovarati da se pitanje kori-
šćenja javnih prostora nađe u budućoj Strategiji.
++ OJP preporučuje organima
lokalne samouprave:
1. Donošenje strategije razvoja civilnog druš-
tva i lokalnog akcionog plana za razvoj civilnog
društva i definisanje načina upotrebe javnih pro-
stora, korake i proceduru za revitalizaciju javnih
prostora.
2. Razmatranje statusa poslovnih prostora u
vlasništvu glokalne samouprave koji se ne koriste
i njihovo preimenovanje i prenamena u prostore
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

namenjene za delatnost udruženja, organizacija ++ OJP preporučuje gradskim i opštin-

i građanskih inicijativa. Na operativnom nivou, to skim institucijama/ustanovama (u
bi podrazumevalo: oblasti kulture, obrazovanja, itd.):

- Izrada spiska raspoloživih poslovnih prostora i 1. Ustupanje dela prostorno-tehničkih kapacite-

gde se oni nalaze ta gore pomenutih institucija organizacijama civil-
- Javno objaviti popis poslovnih prostora nog društva, omladinskim grupama i neformalnim
- Utvrditi proceduru prenamene (transparen- incijativama bez novčane nadoknade, a prema
tnost, pravila, kriterijumi) pravilima i kriterijumima određene ustanove/insti-
- Smanjiti cene korišćenja ovih prostora, da tucije.
budu na simboličnom nivou
2. Jačanje transparentnosti gradskih i opštinskih
3. Dati na korišćenje poslovnog prostora me- institucija raspisivanjem lako dostupnih konkursa i
snih zajednica i opštinske zgrade putem javnog obaveštavanjem javnosti o mogućnosti saradnje sa
konkursa. Ovo podrazumeva da opštine raspišu gore pomenutim ustanovama/institucijama.
konkurs sa jasnim uslovima i kriterijumima za ko-
rišćenje prostora na određen period kako bi orga-
nizacije civilnog društva, omladinske grupe i druge
neformalne grupe mogle da konkurišu i realizuju
svoje programe (npr. mladima za otvaranje omla-
dinskog kluba ili omladinskog centra).

4. Za kategoriju potencijalnih javnih prosto-

ra koji su mogući za revitalizaciju i stavljanje u
namenu, razviti proceduru na osnovu koje bi or-
ganizacije civilnog društva mogle da apliciraju uz
obezbeđenu eksternu podršku u vidu sredsta-
va za rekonstrukciju i adapataciju selektovanih,
adekvatnih raspoloživih javnih prostora. Lokalna
samouprava može učestvovati partnerski u pro-
jektima revitalizacije, a faktori poput obima rekon-
strukcije, značaja (kulturno-istorijskog) prostora i
njegove buduće namene, kao i visine obezbeđenih
eksternih sredstava, uticaće na trajanje korišćenja
(besplatnog) revitalizovanog javnog prostora od
strane organizacije civilnog društva ili neformalne
grupe, koja ga je „oživela“.

71
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
MALI REČNIK TERMINA „OTVORENO O JAVNIM
PROSTORIMA“
a na, crowdfunding je postao novi način za razvoj
Alternativni kulturni centar Metelkova – Ne-
kadašnja kasarna JNA Metelkova u Ljubljani je
najstariji skvot na prostorima bivše Jugoslavije.
Kasarna je skvotirana 1993. godine i preuređena u
veliki alternativni kulturni centar. Za više info po-
setite: http://www.metelkovamesto.org/.
c
Crowdfunding – Kolektivna saradnja, pažnja i
poverenje ljudi koji se udružuju u mrežu i zajedno
ulažu novac i druga sredstva, obično putem inter-
neta, kako bi podržali započete napore drugih ljudi
ili organizacija. Crowdfunding se dešava u razli-
čitim prilikama, od pomoći zemljama/gradovima
posle prirodnih katastrofa preko građanskog no-
vinarstva, umetnika koji traže podršku, finansija-
ma za političke kampanje, finansiranja pokretanja
kompanije, preduzetništva ili filma do stvaranja
besplatnog softvera.    U proteklih nekoliko godi-
72
filantropije. Mnogobrojni internet sajtovi pozivaju
donatore da daju prilog za cilj ili projekat. Iako se
praksa zajedničkog cilja/pozivanje donatora pu-
tem interneta već u nekoj meri raširila po regionu,
najčešće se dešava putem Fejsbuka. Za više info
posetite: http://philanthropyposts.squarespace.
com/blog-2/2012/11/6/ta-sucrowdsourcing-i-
crowdfunding-mehanizmi.html.
d
Društveni centar u Novom Sadu – Društveni
pokret koji za cilj ima osnivanje Društvenog centra
u Novom Sadu usled nepostojanja prostora za po-
jedince i grupe koje se bave aktivnostima od zna-
čaja za zajednicu, prostora za nezavisne kulturne,
obrazovne, društvene i sportske aktivnosti, pro-
stora koji objedinjuje različite sadržaje za kvalitet-
no provođenje slobodnog vremena u Novom Sadu.
Nakon izbacivanja iz vojne kasarne „Arčibald Rajs“
u širem centru Novog Sada sredinom januara 2012.
godine, aktivisti zauzimaju prostor u oviru Kineske
četvrti i tamo nastavljaju svoje aktivnosti i svoju
borbu za osvajanje javnih prostora.
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
Društveni centar Rojc – Najveći i najdugovečniji
skvot u Hrvatskoj je bivša kasarna JNA Karlo Rojc u
centru Pule, površine oko 20.000 kvadratnih meta-
ra. Početkom 1990-ih zgrada postaje utočište rat-
nim izbeglicama, a 1991. prvi skvoteri i organizacije
civilnog društva polako ulaze i naseljavaju nakon
njihovog odlaska. Grad Pula je formalizovao posto-
jeću situaciju 1999. godine kada su udruženja potpi-
sala prve ugovore o korišćenju prostora. 103 udru-
ženja danas imaju sklopljene ugovore o korišćenju
prostora bez plaćanja naknade a njihova jedina
obaveza je plaćanje troškova električne energije.
To je mesto u kojemu danas „žive“ i rade udruženja
civilnog društva iz delatnosti kulture, sporta, psi-
hosocijalne pomoći i zdravstva, dece i mladih, brizi
o osobama s posebnim potrebama, zaštite okoline,
tehničke kulture, nacionalnih manjina i ostalih de-
latnosti. Ove raznovrsne organizacije su uspešan
primer saradnje između gradske vlasti i organizaci-
ja civilnog društva. Zgradom upravlja Grad Pula koji
finansira održavanje sa oko 200.000 eura godišnje.
j k
Javna svojina – Postoji pravo svojine Republike
Srbije i to je državna svojina; pravo svojine autono-
mne pokrajine je pokrajinska svojina i pravo svojine
jedinice lokalne samouprave koja se naziva opštin-
ska, odnosno gradska svojina. U javnoj svojini mogu
biti: prirodna bogatstva, dobra od opšteg intere-
sa i dobra u opštoj upotrebi, za koja je zakonom
utvrđeno da su u javnoj svojini, stvari koje koriste
organi i organizacije Republike Srbije, autonomne
pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ustanove,
javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač
Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica
lokalne samouprave i druge stvari koje su, u skladu
sa zakonom, u javnoj svojini.
Javni prostor – Prostor u/na kog svaki poje-
dinac ili pojedinka imaju jednako pravo pristupa,
slobodnog i neograničenog korišćenja za svaku
aktivnost koja ne ugrožava prava, slobodu i sigur-
nost drugih. Javni prostori mogu biti otvoreni (jav-
ne površine) i zatvoreni (nepokretnosti) kao što su
domovi kulture, bioskopi, domovi vojske, kasarne,
prostorije mesnih zajednica, itd.
Javno zastupanje – Proces delovanja sa odre-
đenim trajanjem u cilju postizanja željenih promena
u društvu, kako bi odnosi moći i raspodela bogat-
stva postali demokratičniji i pravedniji i kako bi se
marginalizovanim društvenim grupama obezbedili
prostor i uloga u javnom odlučivanju. Javno zastu-
panje se sastoji od različitih strategija koje imaju za
cilj uticaj na donosioce odluka na lokalnom, regio-
nalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.
Katastar nepokretnosti Kn Web – Web aplika-
cija “KnWeb” predstavlja internet servis koji omo-
gućava pretraživanje baze podataka katastra ne-
pokretnosti. Baza podataka predstavlja centralnu
bazu podataka katastra nepokretnosti u Republici
Srbiji i formirana je preuzimanjem podatka koji se
održavaju u službama za katastar nepokretnosti
Republičkog geodetskog zavoda. Bazu podataka
moguće je pretraživati preko broja parcele u okvi-
ru opštine i katastarske opštine odnosno i preko
adrese nepokretnosti (ulica i kućni broj u okviru
opštine). O nepokretnostima je moguće dobiti
73
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
samo osnovne informacije i osnovne informacije
o imaocima prava (ime i prezime odnosno naziv
pravnog subjekta kao i adresa imaoca prava). Nije
moguće pretraživati podatke po matičnim brojevi-
ma imaoca prava, niti se ova informacija prikazuje
kod pregleda podataka (poštovanje načela Zakona
o zaštiti podataka o ličnosti).
l objekata ili pak povlačenja nekih objekata iz proda-
List nepokretnosti – Osnovni dokument o ne-
pokretnostima i stvarnim pravima na njima. List
nepokretnosti sadrži podatke o: zemljištu (A list),
nosiocu prava na zemljištu (B list), zgradi, stanu, po-
slovnoj prostoriji, kao posebnim delovima zgrade,
drugim građevinskim objektima i nosiocima prava
na njima (V list), teretima i ograničenjima (G list).
m privremene intervencije u gradskom prostoru, koje
Mapa javnih prostora – Interaktivna online
mapa koja omogućava da se mapiraju objekti i
prostori u lokalnoj sredini koji nisu u potpunosti
iskorišćeni ili se ne koriste na najbolji način. Mapa
je nastala u okviru kampanje “Otvoreno o javnim
prostorima” i možete je naći na http://www.javni-
prostori.org/ushahidi/index.php/main.
Master plan za raspolaganje viškom vojne
imovine – Javno dostupna baza podataka o vo­jnim
nepokretnostima, koje je Ministarstvo vojske i od-
brane RS klasifikovalo kao višak u kojoj se nalaze
74
detaljne informacije o objektima čija je konverzija
u planu. 2006. godine, kada je usvajan, Master plan
je obuhvatao ukupno 447 objekata (6 kompleksa
suinvestiranja u stanogradnju, 42 kluba vojske, 51
kasarna, 7 sportsko-rekreacionih turističkih centa-
ra, 12 aerodroma, 103 skladišta, 56 poligona, 38 ob-
jekata uređenja i pripreme teritorije, 120 zemljišnih
lokacija, kao i 18 kompleksa u koje spadaju luka, put,
vojna ekonomija i sl.), uz mogućnost unošenja novih
je. Namena sredstava dobijenih prodajom bila da se
najveći deo dobijen­ih sredstava iskoristi za stam-
beno zbrinjavanje pripadnika Vojske i Ministarstva
odbrane. Prema Master planu, predviđeno je pravo
preče kupovine koje imaju lokalne samouprave na
čijoj se teritoriji vojni objekti nalaze, te mogu biti od
značaja za njih. Lokalna samouprava preuzima voj-
nu nepokretnost, a zauzvrat predaje ili gradi stano-
ve za pripadnike sistema odbrane u vrednosti koja
je jednaka vrednosti preuzetog objekta.
Mikrourbanističke intervencije – Sve krea-
tivne, inovativne, jeftine, slučajne ili namerne,
mogu biti fizički objekti ili samo procesi i u kojima
može učestvovati veći ili manji broj ljudi, organizo-
vanih u formalne ili pak neformalne, samoinicija-
tivne grupe. Mogu se podeliti na objekte (fizičke,
opipljive) i procese (aktivnosti). Prvu grupu čine
privremeni arhitektonski objekti, skejt parkovi i
drugi sportski objekti, prostorne instalacije, pavil-
joni i sl. U drugu grupu spadaju neformalna ili for-
malna okupljanja, kulturni događaji, crtanje grafita
i drugi vidovi umetničkog izražavanja. Ono što je
zajednička karakteristika svih ovih intervencija, to
su uklapanje u postojeći kontekst, mala sredstva
kojima se to postiže, kreativni i inovativni načini
korišćenja prostora, kao i privremeni karakter ovih
intervencija.
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI
p i evidenciju poklona u državnoj svojini; uknjižbu
Predlog za praktičnu politiku (policy paper) –
Dokument u kojem se analizira određeni praktično-
politički problem/pitanje, razmatraju raspoložive
opcije i na osnovu procene (evaluacije) verovatnih
posledica različitih opcija predlaže najbolje reše-
nje. Obično ima formu studije ili analize praktične
politike.
r talizacija označava „vraćanje života“, „oživljavanje“.
Renovacija – Obnova i opremanje građevine
kao celine kojoj su propali pojedini delovi, novim,
kojima se vraća udobnost i higijenski kvalitet. Obu-
hvata više tehničkih metoda, kao što su restauraci-
ja, rekonstrukcija, supstitucija i dr.
Republička direkcija za imovinu Republike Sr-
bije – Direkcija vodi jedinstvenu evidenciju o nepo-
kretnostima i zbirnu evidenciju pokretnih stvari (po
vrsti i vrednosti) u državnoj svojini i obavlja stručne
poslove i poslove državne uprave koji se odnose
na: pribavljanje, otuđenje, davanje na korišćenje,
odnosno u zakup nepokretnosti u državnoj svojini;
sprovođenje mera zaštite državne imovine putem
inspekcijskog nadzora; vođenje upravnog postup-
ka radi utvrđivanja postojanja i važenja pravnog
osnova za korišćenje državne imovine; upravljanje
sredstvima u državnoj svojini (održavanje, osigura-
nje); raspoređivanje na korišćenje stambenih zgra-
da, odnosno stanova i poslovnih prostorija; čuvanje
državne svojine na nepokretnostima; staranje o
naplati zakupnine, kao i druge poslove određene
zakonom. Direkcija se sastoji od sledećih unutraš-
njih jedinica – sektora: sektor za evidenciju, sektor
za imovinski postupak, sektor za finansijsko-ma-
terijalne i opšte poslove, sektor za zaštitu državne
imovine i inspekcijski nadzor.
Revitalizacija – Celovita obnova, oživljavanje
materijalnih i duhovnih vrednosti objekta, spome-
nika kulture ili prostornih kulturno-istorijskih celi-
na. To je kompleksna metoda koja može obuhvatiti
skoro sve tehničke postupke kao i promenu funkci-
je objekta ili celine. U doslovnom smislu, reč revi-
s
Skvotiranje – Izraz koji označava zaposedanje
prostora bez dozvole vlasnika. Ovaj vid zauzimanja
napuštenih prostora se vrši iz različitih razloga:
radi življenja, stvaranja socijalnog ili kulturnog cen-
tra, itd. Najčešće se zaposedaju prazni i zapušteni
prostori, koji su u javnom vlasništvu ili čija je vla-
snička situacija nejasna. Na prostorima bivše Ju-
goslavije postoji nekoliko uspešnih primera skvo-
tovanih mesta. Najstariji i najveći skvot je kasarna
JNA Metelkova u Ljubljani koja je skvotirana 1993.
godine i preuređena u alternativni kulturni centar.
U Mostaru su 1990-ih mladi ljudi skvotirali ratom
razrušenu zgradu doma kulture Abrašević, koja je
kasnije renovirana i pretvorena u OKC Abrašević.
75
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

bodan postupak, postupak neposredne pogodbe,

OKC Abraševič je danas centralno mesto alterna- specijalan postupak i postupaka javnog nadmeta-
tivnih kulturnih dešavanja u Mostaru. nja. Zajedničko za sve vrste postupaka je postoja-
nje plana korišćenja i raspolaganja, kao obaveznog

u
dokumenta na osnovu koga se može ustupati pravo
korišćenja ili raspolaganja dobrom.

Upis nepokretnosti – Upis podataka o parceli,

objektu i posebnom delu objekta. Podaci o parceli
upisuju se na osnovu elaborata premera, odnosno
elaborata geodetskih radova i isprave za upis kada
je to određeno zakonom.

z
Zainteresovani akteri (stakeholders) – Svi
pripadnici jedne zajednice koji imaju interes kada je
u pitanju rešavanje određenog problema praktične
politike, odnosno svi oni na koje bi uticao izbor jed-
ne ili druge opcije.

Zakon o javnoj svojini – Novi Zakon o javnoj

svojini stupio je na snagu 6.10.2011. godine. Ovim
Zakonom su utvrđena tri nivoa vlasništva javne
svojine: državni, pokrajinski i nivo lokalne samou-
prave. Osnovna novina je da je republika nadlež-
nost na korišćenje prostora prenela na opštine,
koje onda ovim prostorima raspolažu i vode raču-
na o njima. Predstavnici opština ne moraju više da
traže saglasnost Republičke vlade za različite do-
zvole, već mogu odmah i bez odlaganja da pristupe
raspolaganju javnom svojinom. Za dobra u svojini
predviđeno je nekoliko vrsta potupaka, i to: slo-

76
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

KORISNI LINKOVI

Agenda 21 za kulturu: http://www.agenda21culture.net

Alternativni kulturni centar Metelkova u Ljubljani: www.metelkova.org

Asocijacija Nezavisna Kulturna Scena Srbije: http://www.nezavisnakultura.net

Autonomni kulturni centar “MEDIKA”: http://pierottijeva11.org/info

Balkanski fond za lokalne inicijative: http://www.bcif.org

Clubture u Hrvatskoj: http://www.clubture.org

Društveni centar u Novom Sadu: www.drustvenicentar.org

Društveni centar Rojc: http://rojcnet.pula.org/?q=hr/node/203

Ekspedicija Inex film: http://ekspedicijainexfilm.blogspot.com/

Građanske inicijative: www.gradjanske.org

„Grupa Hajde da...“: Priručnik „OK ZONA MLADIH – OMLADINSKI KLUB“, „Grupa Hajde da...“, Beograd , 2012,
www.hajdeda.org.rs

[im]possible living – Rethink the abandoned world: http://www.impossibleliving.com/

Kancelarija za odnose sa civilnom društvom Vlade Republike Srbije: http://civilnodrustvo.gov.rs

Katastar nepokretnosti: http://katastar.rgz.gov.rs/KnWebPublic/

Masterplan za raspolaganje viškom vojne imovine: http://www.mod.gov.rs/cir/aktuelno/master_plan/index.

php

77
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Ministarstvo odbrane Republike Srbije: http://www.mod.gov.rs

Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije: http://www.mos.gov.rs

Palgo centar: „Oživljavanje braunfilda u Srbiji, Priručnik za donosioce odluka i profesionalce“, Beograd, 2008.
http://www.palgo.org/files/knjige/Ozivljavanje%20braunfilda%20u%20Srbiji.pdf

Paragraf - Elektronska zbirka zakona i drugih propisa: http://www.paragraf.rs

Pekarna u Mariboru: www.pekarna.org

Pinova vila i Muzej destrukcije u Zrenjaninu: http://www.uazrenjanin.com/aktuelno/aktuelno.html

Pogon – Zagrebački centar za nezavisnu kulturu i mlade: www.upogoni.org

PPS – Project for Public Spaces: http://www.pps.org

Propisi – Najveća baza propisa u Republici Srbiji: http://www.propisi.com

Stalna konferencija gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije: http://www.skgo.org

Vodič kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja: http://www.gradjanske.org/page/civilSoci-

etyDevelopement/sr/center/publications.html

Zakon o javnoj svojini: http://mfp.gov.rs/UserFiles/File/zakoni/Zakon%20o%20javnoj%20svojini.pdf

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka: Publikacija “Prazni prostori Srbije” http://www.zaprokul.org.rs/

ArticleDetails.aspx?ID=121

78
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

BELEŠKE

79
 JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

80
JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

81
Izdavač: Tekst priredila:
Građanske inicijative Jelena Ožegović
Cara Dušana 70/5
11000 Beograd Dizajn i prelom:
civin@gradjanske.org Metaklinika
www.gradjanske.org
Fotografije:
Za izdavača: Danijel Šivinjski, Marko Petković,
Dubravka Velat Danilo Stojić, Marija Dimitrijević
Mišković
Autori/ke:
Marija Dimitrijević Mišković Štampa:
Studije slučaja: Ivana Vulić i Jelena Jureša, YuTop agencija, Novi Sad
Vanja Sokolov, Danilo Stojić, Radojica Bunčić,
Marko Petković Tiraž:
500

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

711.4(497.11)(082)

JAVNI prostori i kako ih otključati :

praktični priručnik / [autori/ke Marija
Dimitrijević Mišković ... [et al.] ; tekst
priredila Jelena Ožegović ; fotografije
Danijel Šivinjski ... et al.]. - Beograd :
Građanske inicijative, 2012 (Novi Sad : YU
top agencija). - 83 str. : ilustr. ; 21 cm

Na nasl. str.: Otvoreno o javnim prostorima.

- Deo teksta uporedo na srp. i engl. jeziku.
- Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. -
Tiraž 500. - Mali rečnik termina “Otvoreno o
javnim prostorima”: str. 72-76. - Napomene i
bibliografske reference uz tekst.

ISBN 978-86-7408-060-3
1. Dimitrijević Mišković, Marija [autor]
[fotograf], 1979-
a) Javni prostori - Srbija - Zbornici
COBISS.SR-ID 195592460
Stavovi izneti u publikaciji isključiva su odgovornost autora i ne predstavljaju
nužno stavove donatora.
 „Bez ambicije da ponudi konačna rešenja, cilj
ovog priručnika je da podstakne sve potenci-
jalne korisnike i nadležne strukture na odlučnije
i konkretnije bavljenje tematikom javnih pros-
tora u Srbiji. Iako sada neiskorišćeni i nefunk-
cionalni, ovi prostori čine veliki potencijal za
stvaranje novih vrednosti, razvoj društvenog
aktivizma, omladinskog preduzetništva i šire
kulturne ponude” .

„Na neformalnim grupama, udruženjima, umet-

nicima, pojedincima itd. je da takve prostore
traže, revitalizuju i koriste a na lokalnim samou-
pravama, privatnim preduzetnicima i različitim
lokalnim i nacionalnim institucijama je da u
skladu sa mogućnostima, to svim građanima i
građankama omoguće. Zato je ovaj priručnik tu,
da svima koji žele da se upuste u borbu za
prostor bude alatka i pomoć".

Kampanju podržava USAID u okviru programa "Inicijativa javnog zagovaranja

građanskog društva" kojim rukovodi Institut za održive zajednice (ISC)